Zakon ne  može da ima povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu da imaju povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona. U tom slučaju, predlagač zakona mora posebno da obrazloži koji to opšti interes zahteva povratno dejstvo zakona.
Takođe, odredba krivičnog zakona može da ima povratno dejstvo samo ako je blaža za učinioca krivičnog dela.

Odaberite pitanje iz Puta zakona

• Šta je zakon?
• Zašto se zakon donosi?
• Kojim aktima je regulisan Put zakona?
• Ko može da predloži zakon?
• Šta je nacrt zakona?
• Kako izgleda predlog zakona?
• Koje elemente obrazloženje predloga zakona obavezno sadrži?
• Koje elemente obrazloženje predloga zakona može da sadrži?
• Kome se podnosi predlog zakona?
• Šta ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa Poslovnikom?
• Kada predlog zakona može da se uvrsti na dnevni red sednice Narodne skupštine?
• Koji odbori Narodne skupštine razmatraju predlog zakona?
• Šta je javno slušanje?
• Šta je amandman?
• Zašto se podnosi amandman?
• Šta je načelni pretres predloga zakona?
• Šta je pretres predloga zakona u pojedinostima?
• Da li predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure?
• Šta je Dan za glasanje?
• Kako Narodna skupština donosi odluke?
• Šta je hitni postupak?
• Koje su specifičnosti hitnog postupka?
• Šta je proglašenje zakona?
• Da li predsednik Republike može da odbije proglašenje zakona?
• Ko proglašava zakon ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju, niti zahteva ponovno glasanje o zakonu?
• Da li se izglasani zakon objavljuje?
• Kada zakon stupa na snagu?
• Da li zakon može da ima povratno dejstvo?
• Ko izvršava zakon?
• Šta ako postoji sumnja da zakon nije u skladu sa Ustavom?
• Šta ako Ustavni sud odluči da zakon nije u skladu sa Ustavom?
• Kada zakon prestaje da važi?