Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Evropske integracije
Evropske integracije
Republika Srbija u procesu pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji
Pridruživanje i pristupanje Evropskoj uniji je strateško opredeljenje Republike Srbije, koje počiva na širokom političkom i društvenom konsenzusu. Put ka Evropskoj uniji je put ka modernijem društvu stabilne demokratije i razvijene ekonomije, na kome su politički i ekonomski zahtevi sredstvo, a ne cilj razvoja. Na taj način, pridruživanje Republike Srbije Evropskoj uniji podrazumeva osvajanje pretpostavki vlastitog razvoja i stabilnosti, uz istovremeno širenje evropskog prostora, mira i demokratije.
Hronološki pregled
Proces stabilizacije i pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji formalno je započet 2001. godine. Pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između Evropske unije i Republike Srbije počeli su u novembru 2005. godine. SSP i prateći Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima (PTS) potpisani su u aprilu 2008. godine. Od 1. februara 2009. godine Republika Srbija je jednostrano primenjivala Prelazni trgovinski sporazum, koji je u decembru iste godine odmrznut od strane Evropske unije, a 14. juna 2010. godine, Savet ministara Evropske unije, odlučio je da odmrzne i proces ratifikacije SSP. Evropski parlament ratifikovao je SSP 19. januara 2011. godine, a proces ratifikacije u zemljama članicama Evropske unije završen je 18. juna 2013. godine. Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala je SSP 9. septembra 2008. godine, dok je prethodno Narodna skupština usvojila, 13. oktobra 2004. godine, Rezoluciju o pridruživanju Evropskoj uniji. SSP je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine, čime je Republika Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Dve najvažnije obaveze koje je naša zemlja preuzela potpisivanjem SSP su uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom(pravnim tekovinama)(zakonodavstvom) Evropske unije.
19. decembra 2009. stupio je na snagu bezvizni režim sa EU, koji je omogućio građanima Srbije da bez viza putuju u 25 zemalja članica Evropske unije, kao i u tri zemlje koje nisu članice EU, a koje su deo Šengenskog prostora. 1. marta 2012. godine, Evropski savet je doneo odluku da Republici Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Početak pristupnih pregovora na političkom nivou označila je Prva međuvladina konferencija između Republike Srbije i Evropske unije, održana 21. januara 2014. godine, u Briselu.
U decembru 2015. godine otvorena su prva pregovaračka poglavlja – Poglavlje 32 – Finansijski nadzor i Poglavlje 35 – Ostala pitanja, koji se bavi normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.
Proces analitičkog pregleda zakonodavstva (skrining) započeo je 25. septembra 2013. godine kada je u Briselu održan skrining za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, a 24. marta 2015. godine održavanjem bilateralnog skrininga za Poglavlje 33 – Finansijske i budžetske odredbe, završen je celokupan proces skrininga.
Nova (revidirana) metodologija pristupnih pregovora
Nova metodologija pristupnih pregovora formalno je usvojena na sastanku Saveta za opšte poslove (GAC), 25. marta 2020. godine. Zasniva se na sledećim principima:
- veća kredibilnost (More credibility);
- snažnije političko upravljanje (A stronger political steer);
- dinamičniji proces (A more dynamic process) i
- predvidivost i uslovljavanje (Predictability, positive and negative conditionality).
Pregovaračka poglavlja su grupisana u šest tematskih klastera, što ujedno predstavlja i glavnu novinu. Prvi klaster poglavlja se odnosi na vladavinu prava, dok se ostali klasteri odnose na unutrašnje tržište, konkurentnost i inkluzivan razvoj, životnu sredinu i infrastrukturno povezivanje, poljoprivredu i kohezionu politiku i spoljnu politiku. Poglavlja 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja) i dalje će biti tretirana zasebno.
U novoj metodologiji, kao i do sada, ostaje institut suspenzivne klauzule. Osim toga, na insistiranje pojedinih država članica, predložen je princip reverzibilnosti, ukoliko se proceni da je došlo do značajnog nazadovanja u određenoj oblasti. U cilju pružanja podsticaja, predviđeno je da zemlje, koje budu dovoljno napredovale u zadatim reformama, budu postepeno uključivane u EU politike, programe i tržište, uz veću finansijsku podršku i ulaganja.
Republika Srbija je formalno prihvatila novu metodologiju u septembru 2020. godine. Nakon održanih rasprava i konsultacija, dokument o primeni revidirane metodologije proširenja na pristupne pregovore sa Crnom Gorom i Srbijom usvojen je na sastanku Saveta EU 6. maja 2021. godine, a prva međuvladina konferencija sa Srbijom, u skladu sa novom metodologijom, održana je 22. juna 2021. godine. Tom prilikom je konstatovano da je Klaster 1 otvoren, imajući u vidu da su sva poglavlja koja ga čine, otvorena u ranijem periodu. Međuvladina konferencija, na kojoj je otvoren Klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), održana je 14. decembra 2021. godine.
Klasteri (grupe pregovaračkih poglavlja)
| Naziv klastera | Pregovaračka poglavlja u okviru klastera | Otvoreni klasteri / poglavlja |
| 1. Osnove | 23 – Pravosuđe i osnovna prava 24 – Pravda, sloboda i bezbednost Ekonomski kriterijumi Funkcionisanje demokratskih institucija Reforma javne uprave 5 – Javne nabavke 18 – Statistika 32 – Finansijska kontrola | Otvoren klaster / sva poglavlja otvorena |
| 2. Unutrašnje tržište | 1 – Slobodno kretanje robe 2 – Sloboda kretanja radnika 3 – Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga 4 – Slobodno kretanje kapitala 6 – Pravo privrednih društava 7 – Pravo intelektualne svojine 8 – Politika u oblasti konkurencije 9 – Finansijske usluge 28 – Zaštita potrošača i zdravlja | Nije otvoren klaster / otvorena poglavlja 4, 6, 7 i 9 |
| 3. Konkurentnost i inkluzivni rast | 10 – Informaciono društvo i mediji 16 – Oporezivanje 17 – Ekonomska i monetarna politika 19 – Socijalna politika i zapošljavanje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika 25 – Nauka i istraživanje 26 – Obrazovanje i kultura 29 – Carinska unija | Nije otvoren klaster / otvorena poglavlja 17, 20, 25, 26 i 29 |
| 4. Zelena agenda i održiva povezanost | 14 – Transportna politika 15 – Energetika 21 – Transevropske mreže 27 – Životna sredina i klimatske promene | Otvoren klaster / sva poglavlja otvorena |
| 5. Resursi, poljoprivreda i kohezija | 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika 13 – Ribarstvo 22 – Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata 33 – Finansijske i budžetske odredbe | Nije otvoren klaster / otvorena poglavlja 13 i 33 |
| 6. Spoljni odnosi | 30 – Spoljni odnosi 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika | Nije otvoren klaster / otvoreno poglavlje 30 |
Aktuelno stanje po pregovaračkim poglavljima je sledeće: Republika Srbija je do sada otvorila 22 pregovaračka poglavlja: 4 (Sloboda kretanja kapitala), 5 (Javne nabavke), 6 (Pravo privrednih društava), 7 (Pravo intelektualne svojine), 9 (Finansijske usluge), 13 (Ribarstvo), 14 (Transportna politika), 15 (Energetika), 17 (Ekonomska i monetarna politika), 18 (Statistika), 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), 21 (Transevropske mreže), 23 (Pravosuđe i osnovna prava), 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), 25 (Nauka i istraživanje), 26 (Obrazovanje i kultura), 27 (Životna sredina i klimatske promene), 29 (Carinska unija), 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom), 32 (Finansijski nadzor), 33 (Finansijske i budžetske odredbe) i 35 (Ostala pitanja). Privremeno su zatvorena poglavlja 25 (Nauka i istraživanje) i 26 (Obrazovanje i kultura).
Republika Srbija je dostavila Savetu EU pozicije za sledeća pregovaračka poglavlja: 2 (Sloboda kretanja radnika), 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga), 10 (Informaciono društvo i mediji), 16 (Oporezivanje) i 19 (Socijalna politika i zapošljavanje).
Poglavlje 34 – Institucije
O Poglavlju 34 – (Institucije) se razgovara na kraju pregovaračkog procesa, kada je izvesno da će država kandidat postati država članica Evropske unije. Tema ovog poglavlja je učešće buduće države članice u radu institucija Evropske unije, što podrazumeva preciziranje broja predstavnika u određenim institucijama Evropske unije, kao i određivanje načina na koji će se glasati u određenim telima i kako će se računati broj glasova koje će imati država koja je novi član Evropske unije.
Poglavlje 35 – Ostala pitanja – otvoreno poglavlje
Poglavlje 35 – (Ostala pitanja) uključuje sva pitanja koja ne mogu da se svrstaju ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje ili pitanja koja se pojave pošto je određeno poglavlje privremeno zatvoreno, a da bi se izbegla potreba za ponovnim pregovaranjem o tim poglavljima. Zbog toga u ovom poglavlju nema unapred definisanih pravnih tekovina Evropske unije. U slučaju pregovora sa Srbijom, poglavlje 35 je specifično i sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine i to je utvrđeno Pregovaračkim okvirom EU za vođenje pristupnih pregovora sa Srbijom. U Zajedničkoj poziciji Evropske unije za Poglavlje 35 – Ostala pitanja, navodi se da će napredak Srbije u pregovorima o pristupanju EU biti vođen napretkom Srbije u procesu priprema za pristupanje, koji će se meriti naročito u odnosu na stalnu angažovanost Srbije ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom*, kao i u odnosu na ostale zahteve sadržane u tački 23 Pregovaračkog okvira.