Европске интеграције


Република Србија у процесу придруживања и приступања Европској унији

Придруживање и приступање Европској унији је стратешко опредељење Републике Србије, које почива на широком политичком и друштвеном консензусу. Пут ка Европској унији је пут ка модернијем друштву стабилне демократије и развијене економије, на коме су политички и економски захтеви средство, а не циљ развоја. На тај начин, придруживање Републике Србије Европској унији подразумева освајање претпоставки властитог развоја и стабилности, уз истовремено ширење европског простора, мира и демократије. 

Хронолошки преглед

Процес стабилизације и придруживања Републике Србије Европској унији формално је започет 2001. године. Преговори о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) између Европске уније и Републике Србије почели су у новембру 2005. године. ССП и пратећи Прелазни споразум о трговини и трговинским питањима (ПТС) потписани су у априлу 2008. године. Од 1. фебруара 2009. године Република Србија је једнострано примењивала Прелазни трговински споразум, који је у децембру исте године одмрзнут од стране Европске уније, а 14. јуна 2010. године, Савет министара Европске уније, одлучио је да одмрзне и процес ратификације ССП. Европски парламент ратификовао је ССП 19. јануара 2011. године, а процес ратификације у земљама чланицама Европске уније завршен је 18. јуна 2013. године. Народна скупштина Републике Србије ратификовала је ССП 9. септембра 2008. године, док је претходно Народна скупштина усвојила, 13. октобра 2004. године, Резолуцију о придруживању Европској унији. ССП је ступио на снагу 1. септембра 2013. године, чиме је Република Србија добила статус државе придружене Европској унији. Две најважније обавезе које је наша земља преузела потписивањем ССП су успостављање зоне слободне трговине и усклађивање националног законодавства са правом(правним тековинама)(законодавством) Европске уније.

19. децембра 2009. ступио је на снагу безвизни режим са ЕУ, који је омогућио грађанима Србије да без виза путују у 25 земаља чланица Европске уније, као и у три земље које нису чланице ЕУ, а које су део Шенгенског простора. 1. марта 2012. године, Европски савет је донео одлуку да Републици Србији додели статус кандидата за чланство у Европској унији.

Почетак приступних преговора на политичком нивоу означила је Прва међувладина конференција између Републике Србије и Европске уније, одржана 21. јануара 2014. године, у Бриселу.

У децембру 2015. године отворена су прва преговарачка поглавља – Поглавље 32 – Финансијски надзор и Поглавље 35 – Остала питања, који се бави нормализацијом односа Београда и Приштине.

Процес аналитичког прегледа законодавства (скрининг) започео је 25. септембра 2013. године када је у Бриселу одржан скрининг за Поглавље 23 – Правосуђе и основна права, а 24. марта 2015. године одржавањем билатералног скрининга за Поглавље 33 – Финансијске и буџетске одредбе, завршен је целокупан процес скрининга.

Нова (ревидирана) методологија приступних преговора

Нова методологија приступних преговора формално је усвојена на састанку Савета за опште послове (GAC), 25. марта 2020. године. Заснива се на следећим принципима:

  1. већа кредибилност (More credibility);
  2. снажније политичко управљање (A stronger political steer);
  3. динамичнији процес (A more dynamic process) и
  4. предвидивост и условљавање (Predictability, positive and negative conditionality).
Преговарачка поглавља су груписана у шест тематских кластера, што уједно представља и главну новину. Први кластер поглавља се односи на владавину права, док се остали кластери односе на унутрашње тржиште, конкурентност и инклузиван развој, животну средину и инфраструктурно повезивање, пољопривреду и кохезиону политику и спољну политику. Поглавља 34 (Институције) и 35 (Остала питања) и даље ће бити третирана засебно.

У новој методологији, као и до сада, остаје институт суспензивне клаузуле. Осим тога, на инсистирање појединих држава чланица, предложен је принцип ревeрзибилности, уколико се процени да је дошло до значајног назадовања у одређеној области. У циљу пружања подстицаја, предвиђено је да земље, које буду довољно напредовале у задатим реформама, буду постепено укључиване у ЕУ политике, програме и тржиште, уз већу финансијску подршку и улагања.

Република Србија је формално прихватила нову методологију у септембру 2020. године. Након одржаних расправа и консултација, документ о примени ревидиране методологије проширења на приступне преговоре са Црном Гором и Србијом усвојен је на састанку Савета ЕУ 6. маја 2021. године, а прва међувладина конференција са Србијом, у складу са новом методологијом, одржана је 22. јуна 2021. године. Том приликом је констатовано да је Кластер 1 отворен, имајући у виду да су сва поглавља која га чине, отворена у ранијем периоду. Међувладина конференција, на којој је отворен Кластер 4 (Зелена агенда и одржива повезаност), одржана је 14. децембра 2021. године.

Кластери (групе преговарачких поглавља)

Назив кластераПреговарачка поглавља у оквиру кластераОтворени кластери / поглавља
1. Основе23 – Правосуђе и основна права
24 – Правда, слобода и безбедност
Економски критеријуми
Функционисање демократских институција
Реформа јавне управе
  5 – Јавне набавке
18 – Статистика
32 – Финансијска контрола
Отворен кластер / сва поглавља отворена
2. Унутрашње тржиште  1 – Слободно кретање робе
  2 – Слобода кретања радника
  3 – Право пословног настањивања и слобода пружања услуга
  4 – Слободно кретање капитала
  6 – Право привредних друштава
  7 – Право интелектуалне својине
  8 – Политика у области конкуренције
  9 – Финансијске услуге
28 – Заштита потрошача и здравља
Није отворен кластер / отворена поглавља 4, 6, 7 и 9
3. Конкурентност и инклузивни раст10 – Информационо друштво и медији
16 – Опорезивање
17 – Економска и монетарна политика
19 – Социјална политика и запошљавање
20 – Предузетништво и индустријска политика
25 – Наука и истраживање
26 – Образовање и култура
29 – Царинска унија
Није отворен кластер / отворена поглавља 17, 20, 25, 26 и 29
4. Зелена агенда и одржива повезаност14 – Транспортна политика
15 – Енергетика
21 – Трансевропске мреже
27 – Животна средина и климатске промене
Отворен кластер / сва поглавља отворена
5. Ресурси, пољопривреда и кохезија11 – Пољопривреда и рурални развој
12 – Безбедност хране, ветеринарска и фитосанитарна политика
13 – Рибарство
22 – Регионална политика и координација структурних инструмената
33 – Финансијске и буџетске одредбе
Није отворен кластер / отворена поглавља 13 и 33
6. Спољни односи30 – Спољни односи
31 – Спољна, безбедносна и одбрамбена политика
Није отворен кластер / отворено поглавље 30
Актуелно стање по преговарачким поглављима је следеће: Република Србија је до сада отворила 22 преговарачка поглавља: 4 (Слобода кретања капитала), 5 (Јавне набавке), 6 (Право привредних друштава), 7 (Право интелектуалне својине), 9 (Финансијске услуге), 13 (Рибарство), 14 (Транспортна политика), 15 (Енергетика), 17 (Економска и монетарна политика), 18 (Статистика), 20 (Предузетништво и индустријска политика), 21 (Трансевропске мреже), 23 (Правосуђе и основна права), 24 (Правда, слобода и безбедност), 25 (Наука и истраживање), 26 (Образовање и култура), 27 (Животна средина и климатске промене), 29 (Царинска унија), 30 (Економски односи са иностранством), 32 (Финансијски надзор), 33 (Финансијске и буџетске одредбе) и 35 (Остала питања). Привремено су затворена поглавља 25 (Наука и истраживање) и 26 (Образовање и култура).

Република Србија је доставила Савету ЕУ позиције за следећа преговарачка поглавља: 2 (Слобода кретања радника), 3 (Право пословног настањивања и слобода пружања услуга), 10 (Информационо друштво и медији), 16 (Опорезивање) и 19 (Социјална политика и запошљавање).

Поглавље 34 – Институције
О Поглављу 34 – (Институције) се разговара на крају преговарачког процеса, када је извесно да ће држава кандидат постати држава чланица Европске уније. Тема овог поглавља је учешће будуће државе чланице у раду институција Европске уније, што подразумева прецизирање броја представника у одређеним институцијама Европске уније, као и одређивање начина на који ће се гласати у одређеним телима и како ће се рачунати број гласова које ће имати држава која је нови члан Европске уније.

Поглавље 35 – Остала питања – отворено поглавље
Поглавље 35 – (Остала питања) укључује сва питања која не могу да се сврстају ни у једно друго преговарачко поглавље или питања која се појаве пошто је одређено поглавље привремено затворено, а да би се избегла потреба за поновним преговарањем о тим поглављима. Због тога у овом поглављу нема унапред дефинисаних правних тековина Европске уније. У случају преговора са Србијом, поглавље 35 је специфично и садржи механизам за праћење спровођења постигнутих договора у оквиру дијалога Београда и Приштине и то је утврђено Преговарачким оквиром ЕУ за вођење приступних преговора са Србијом. У Заједничкој позицији Европске уније за Поглавље 35 – Остала питања, наводи се да ће напредак Србије у преговорима о приступању ЕУ бити вођен напретком Србије у процесу припрема за приступање, који ће се мерити нарочито у односу на сталну ангажованост Србије ка видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом*, као и у односу на остале захтеве садржане у тачки 23 Преговарачког оквира.