Надлежност и овлашћења Народне скупштине

Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији. Као носилац уставотворне и законодавне власти, Народна скупштина:

  • доноси и мења Устав;
  • одлучује о промени границе Републике Србије;
  • расписује републички референдум;
  • потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања;
  • одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање;
  • надзире рад служби безбедности;
  • доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије;
  • даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине;
  • усваја стратегију одбране;
  • усваја план развоја и просторни план;
  • усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе;
  • даје амнестију за кривична дела.

У остваривању изборне функције, Народна скупштина:

  • бира Владу;
  • бира судије Уставног суда и одлучује о њиховом разрешењу и престанку мандата;
  • бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и одлучује о престанку њихове функције;
  • бира судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом и законом;
  • бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и Савет гувернера;
  • бира и разрешава Заштитника грађана;
  • бира и разрешава друге функционере одређене законом.

У остваривању контролне функције, Народна скупштина врши надзор над радом:

  • Владе и одлучује о престанку мандата Владе и министара;
  • служби безбедности;
  • гувернера Народне банке Србије;
  • Заштитника грађана;
  • других органа и тела у складу са законом.

У остваривању представничке функције, Народна скупштина, односно народни посланици:

  • разматрају представке и предлоге грађана;
  • одржавају састанке са грађанима у Народној скупштини и у канцеларијама Народне скупштине ван седишта Народне скупштине.

Поступање Народне скупштине у оквиру надлежности, овлашћења и обавеза

Рад Народне скупштине и радних тела одвија се на седницама.

Редовно заседање - Народна скупштина се састаје у два редовна заседања годишње. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру. Редовно заседање не може трајати дуже од 90 дана.

Ванредно заседање - Народна скупштина се састаје у ванредно заседање на захтев најмање једне трећине народних посланика или на захтев Владе, са унапред утврђеним дневним редом. На ванредно заседање се примењују одредбе Пословника о редовном заседању.

Без позива – Народна скупштина се без позива састаје после проглашења ратног или ванредног стања.

Свечана седница – Поводом државних и међународних празника, председник Народне скупштине може сазвати свечану седницу Народне скупштине и позвати председника Републике, председника Владе, представнике других органа и организација из земље и иностранства да се обрате Народној скупштини.

Посебна седница – Посебна седница се сазива ради усвајања предлога устава; проглашења устава и уставног закона за спровођење устава; ради полагања заклетве председника Републике; када кандидат за председника Владе излаже програм и предлаже састав Владе, ради избора Владе и полагања заклетве председника и чланова Владе; као и ради полагања заклетве изабраних лица која, у складу са законом, заклетву полажу пред Народном скупштином. Председник Народне скупштине може сазвати посебну седницу на којој се Народној скупштини може обратити председник Републике, председник или представник стране државе, представник парламента стране државе или представник међународне организације.

Акти које доноси Народна скупштина

Народна скупштина доноси: закон, буџет, план развоја, просторни план, завршни рачун, пословник, стратегије, декларације, резолуције, препоруке, одлуке, закључке, и аутентична тумачења закона.

Седница Народне скупштине у редовном заседању

1. ПРИПРЕМАЊЕ И САЗИВАЊЕ СЕДНИЦЕ

Члан 85.

Дневни ред седнице Народне скупштине предлаже председник Народне скупштине.

У предлог дневног реда седнице Народне скупштине могу се уврстити само они предлози аката који су поднети у складу с Уставом, законом и овим пословником.

Члан 86.

Седницу Народне скупштине сазива председник Народне скупштине писаним путем, по правилу, најмање седам дана пре дана одређеног за почетак седнице.

Седница Народне скупштине може се сазвати и у року краћем од рока из става 1. овог члана, при чему је председник Народне скупштине дужан да на почетку седнице образложи такав поступак.

Сазив за седницу Народне скупштине садржи дан, час и место одржавања седнице и предлог дневног реда.

Председник Народне скупштине може да одложи час, односно дан почетка седнице Народне скупштине, о чему благовремено обавештава народне посланике, с тим што је дужан да на почетку седнице образложи такав поступак.

Члан 87.

Седнице Народне скупштине, по правилу, одржавају се уторком, средом и четвртком, од 10,00 до 18,00 часова с паузом од једног часа.

Председник Народне скупштине може да одлучи да се седница Народне скупштине одржи и другим данима, односно да Народна скупштина продужи рад и после 18,00 часова, ако за то постоје оправдани разлози, које председник Народне скупштине саопштава народним посланицима.

О продужењу рада на седници после 18,00 часова, председник Народне скупштине обавештава Народну скупштину најкасније до 16,00 часова тог дана.

У року из става 3. овог члана, председник Народне скупштине обавештава Народну скупштину и када продужетак рада обухвата могућност гласања о завршеним тачкама дневног реда.

Народна скупштина одлучује у Дану за гласање, који одређује председник Народне скупштине. Председник Народне скупштине може да одреди да Дан за гласање о предлогу закона буде одмах по завршетку претреса тог предлога закона.

У току седнице, председник Народне скупштине може да одлучи да се део седнице одржи и на другом месту, о чему обавештава народне посланике, најкасније 24 часа пре почетка рада на том месту.

(Пословник Народне скупштине)

2. ОТВАРАЊЕ СЕДНИЦЕ И УЧЕШЋЕ НА СЕДНИЦИ

Члан 88.

Председник Народне скупштине отвара седницу Народне скупштине и, на основу службене евиденције о присутности народних посланика, констатује број народних посланика који су присутни у Народној скупштини.

Ако председник констатује да на почетку радног дана, у сали за седнице, нису присутна најмање 84 народна посланика, почетак рада одлаже се за један сат.

Ако ни после одлагања не постоје услови за почетак рада на седници Народне скупштине, седница се одлаже за наредни радни дан.

Претрес тачака из утврђеног дневног реда седнице Народне скупштине води се без обзира на број присутних посланика у сали за седнице.

Кворум за рад Народне скупштине у Дану за гласање, приликом усвајања записника и утврђивања дневног реда, као и на првој седници Народне скупштине, постоји ако је на седници Народне скупштине присутна већина од укупног броја народних посланика.

Постојање кворума се утврђује применом електронског система за гласање, на тај начин што је сваки народни посланик дужан да се идентификује приликом уласка у салу, убацивањем идентификационе картице у посланичку јединицу.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног применом електронског система за гласање, председник Народне скупштине ставља на увид извод о присутности народних посланика.

Ако систем за електронско гласање није у функцији, о чему председник Народне скупштине обавештава народне посланике, кворум се утврђује пребројавањем народних посланика.

Председник Народне скупштине може да одлучи да се кворум утврђује пребројавањем народних посланика и у другим случајевима.

Ако председник, односно овлашћени представник посланичке групе изрази сумњу у постојање кворума утврђеног пребројавањем народних посланика, може да затражи да се кворум утврди прозивком народних посланика, о чему Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 89.

У раду на седници Народне скупштине, поред народних посланика, учествују председник и чланови Владе, овлашћени представници других предлагача закона и директор Републичког секретаријата за законодавство, као и друга лица која председник Народне скупштине позове.

Седници Народне скупштине могу, на позив председника Народне скупштине, да присуствују председници страних држава, председници и чланови страних влада, делегације представничких тела страних држава, представници међународних организација, шефови дипломатских мисија и други гости.

Члан 90.

На почетку рада на седници Народне скупштине, сваког дана када Народна скупштина заседа, председник Народне скупштине обавештава Народну скупштину који су народни посланици спречени да присуствују седници Народне скупштине, као и о томе ко је позван на седницу.

Истовремено, председник Народне скупштине даје потребна објашњења у вези с радом на седници и другим питањима.

(Пословник Народне скупштине)

3. ТОК СЕДНИЦЕ

Члан 91.

Записник са претходне седнице Народне скупштине усваја се, по правилу, до завршетка наредне седнице Народне скупштине.

Народни посланик може да предложи одлагање усвајања записника, о чему Народна скупштина одлучује без претреса, већином гласова присутних народних посланика, ако седници присуствује већина од укупног броја народних посланика.

Ако записник претходне седнице Народне скупштине није народним посланицима достављен најкасније 72 часа пре одлучивања о њему, усвајање тог записника одлаже се за наредну седницу Народне скупштине.

Примедбе на записник се достављају у писаном облику Одбору за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, најкасније 24 часа пре почетка седнице Народне скупштине на којој се записник усваја.

Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања разматра достављене примедбе на записник и Народној скупштини доставља извештај са предлогом да примедбе прихвати или не прихвати.

О примедбама на записник Народна скупштина одлучује без претреса.

Усвојене примедбе постају саставни део записника.

Народна скупштина о записнику одлучује без претреса.

Члан 92.

Дневни ред седнице утврђује Народна скупштина.

Народни посланик, Влада и други овлашћени предлагачи могу да предложе повлачење појединих тачака из предложеног дневног реда, допуну предложеног дневног реда, спајање расправе, вођење претреса у појединостима одмах по завршетку начелног претреса појединог предлога закона и промену редоследа појединих тачака предложеног дневног реда.

Народни посланик може да предложи скраћење времена за расправу о предлогу појединог акта.

Предлози из ст. 2. и 3. овог члана се достављају председнику Народне скупштине у писаном облику, најкасније 24 часа пре часа одређеног за почетак седнице Народне скупштине.

Ако је предлог из става 2. овог члана поднела група народних посланика, у предлогу мора бити назначен представник предлагача. Ако то није учињено, сматра се да је представник предлагача први потписани народни посланик.

Ако предлози из става 2. овог члана нису поднети у складу с одредбама овог пословника, Народна скупштина их неће разматрати, нити ће се о њима изјашњавати.

О предложеним изменама и допунама дневног реда обавља се претрес, у коме могу учествовати само:

- предлагач промене дневног реда, односно овлашћени представник предлагача;

- предлагач акта на који се промена односи, односно овлашћени представник предлагача акта, ако се предлаже повлачење предлога акта из предложеног дневног реда.

Учешће у претресу о предложеним изменама и допунама дневног реда може трајати најдуже три минута.

Члан 93.

Приликом утврђивања дневног реда, Народна скупштина одлучује о сваком предлогу, без претреса, следећим редоследом:

- за хитни поступак;

- за повлачење појединих тачака из предложеног дневног реда;

- за допуну предложеног дневног реда;

- за скраћење времена за расправу (скраћени поступак);

- за спајање расправе;

- за вођење претреса у појединостима одмах по завршетку начелног претреса појединог предлога закона и

- за промену редоследа појединих тачака.

Нове тачке које су унете у дневни ред усвајањем предлога за хитни поступак, односно за допуну предложеног дневног реда, увршћују се у дневни ред по редоследу предлагања, осим ако је предлагач предложио други редослед разматрања, о чему се Народна скупштина изјашњава без претреса.

О дневном реду у целини Народна скупштина одлучује без претреса.

Члан 94.

Законе и друге акте Народна скупштина доноси у:

- редовном поступку и

- хитном поступку.

Редовни и хитни поступак, с обзиром на дужину трајања претреса на седници Народне скупштине, могу да буду:

- основни и

- скраћени.

Члан 95.

Народни посланик може да предложи скраћење времена за расправу о предлогу акта, ако се ради о:

- потврђивању међународног уговора;

- мањој измени или допуни постојећих закона којима се битно не мењају материјална решења;

- престанку важења закона;

- усклађивању закона с правним системом Републике Србије и прописима Европске уније;

- измени закона која је у вези с одлуком Уставног суда;

- аутентичном тумачењу закона;

- избору и разрешењу лица које у складу с Уставом и законом бира Народна скупштина, ако овим пословником није друкчије уређено.

Члан 96.

У основном поступку, по отварању начелног претреса сваке тачке дневног реда седнице Народне скупштине, право да говоре, по следећем редоследу и временском трајању, имају:

- предлагач акта, односно овлашћени представник групе предлагача акта, који добија реч кад је затражи и на њега се не односи ограничење у погледу трајања излагања;

- известилац надлежног одбора, који има право да говори једном, у трајању до пет минута;

- председник, односно представник посланичке групе, који има право да говори до 20 минута, с тим што ово време може поделити у два дела;

- народни посланици, наизменично, према томе да ли подржавају или оспоравају предлог, што наводе у пријави за реч. Ако у пријави за реч није наведено да ли народни посланици подржавају или оспоравају предлог, ти народни посланици говоре на крају редоследа пријава за реч.

Председник Владе и чланови Владе добијају реч кад је затраже и на њих се не односи ограничење у погледу трајања излагања. Директор Републичког секретаријата за законодавство има иста права као чланови Владе, али само кад Народна скупштина претреса предлог закона који је за Владу припремио Републички секретаријат за законодавство, о чему Влада посебно обавештава Народну скупштину.

Народни посланици који нису чланови посланичких група, међусобним договором одређују највише три учесника у расправи, који имају право да говоре свако по једном, до пет минута. Ако се не постигне међусобни договор, право да говоре по једном, до пет минута, имају три народна посланика који се први пријаве за реч.

Пријаве за реч, с редоследом народних посланика, подносе посланичке групе и народни посланици који нису чланови посланичких група у писаном облику до отварања претреса, а остали учесници у расправи, усмено, по отварању претреса.

Члан 97.

У основном поступку укупно време расправе у начелу за посланичке групе износи пет часова.

Време из става 1. овог члана распоређује се на посланичке групе сразмерно броју народних посланика чланова те посланичке групе.

Председник, односно представник посланичке групе, пре отварања претреса, има право да предложи дуже време претреса за посланичке групе од времена утврђеног у ставу 1. овог члана. О том предлогу Народна скупштина одлучује већином гласова народних посланика, на седници на којој је присутна већина народних посланика, без претреса.

Члан 98.

Председник Народне скупштине даје реч народним посланицима према редоследу који је доставила њихова посланичка група и до истека укупног времена расправе утврђеног за посланичку групу.

Ако су за расправу пријављени народни посланици из више посланичких група, председник Народне скупштине даје им реч наизменично, тако да прво говори народни посланик који је члан бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће све док има пријављених говорника.

Посланичка група не мора да користи време које има на располагању, односно не мора да га у потпуности искористи.

Када утврди да нема више пријављених за учешће у претресу, односно по истеку времена утврђеног за претрес, председник Народне скупштине закључује претрес.

Члан 99.

У скраћеном поступку укупно време расправе у начелном претресу износи 50% времена утврђеног за говорнике у чл. 96. и 97. овог пословника.

Члан 100.

Председник Народне скупштине, када председава седници Народне скупштине, ако жели да учествује у претресу, препушта председавање једном од потпредседника Народне скупштине.

Члан 101.

Председник Народне скупштине може да прекине седницу Народне скупштине ради одржавања нове седнице Народне скупштине, уз обавезу да образложи прекид.

Председник Народне скупштине може да одреди паузу у раду седнице Народне скупштине да би се извршиле потребне консултације или прибавило мишљење.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине у Дану за гласање када утврди недостатак прописаног кворума на седници Народне скупштине, док се кворум не обезбеди.

Председник Народне скупштине прекида рад Народне скупштине и у другим случајевима, ако то Народна скупштина закључи.

Председник Народне скупштине обавештава народне посланике о наставку седнице.

Члан 102.

Када се обави разматрање свих тачака дневног реда и одлучивање о њима, председник Народне скупштине закључује седницу Народне скупштине.

Члан 103.

Народни посланик има право да усмено укаже на повреду у поступању председника Народне скупштине, ако сматра да није у складу с одредбама новог пословника, а учињено је на седници Народне скупштине која је у току, и то непосредно по учињеној повреди.

Народни посланик не може да укаже на повреду у поступању председника Народне скупштине на коју је већ указано.

Председник Народне скупштине даје реч народном посланику који указује на повреду из става 1. овог члана одмах по завршеном излагању предходног говорника, с тим што председници посланичких група имају предност.

Народни посланик је дужан да наведе који је члан овог пословника повређен поступањем председника Народне скупштине и да образложи у чему се састоји та повреда, с тим што може говорити најдуже до два минута.

Ако сматра да повреда није учињена, председник Народне скупштине је дужан да да објашњење, а уколико сматра да је повреда учињена, председник Народне скупштине је дужан да учињену повреду отклони.

Ако и после објашњења председника Народне скупштине народни посланик сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Народна скупштина, без претреса, о томе изјасни у Дану за гласање.

Председник Народне скупштине је дужан да народном посланику који се не придржава одредаба из ст. 1, 2, 4. и 6. овог члана, или на други очигледан начин злоупотребљава права предвиђена овим чланом, изрекне мере предвиђене чл. 108. до 111. овог пословника.

У случају из става 7. овог члана, председник Народне скупштине је дужан да време које је народни посланик користио злоупотребљавајући право из става 1. овог члана одузме од укупног времена које припада његовој посланичкој групи у претресу о текућој тачки дневног реда, ако је његовој посланичкој групи преостало времена за претрес

Ако народни посланик сматра да председник Народне скупштине до почетка седнице Народне скупштине није поступио у складу с одредбама овог пословника, има право да на то укаже председнику Народне скупштине у писаном облику, о чему председник Народне скупштине, на седници Народне скупштине, обавештава народне посланике и даје објашњење.

Ако и после објашњења председника Народне скупштине из става 9. овог члана народни посланик сматра да је повреда учињена, може захтевати, без права на образлагање, да се Народна скупштина, без претреса, о томе изјасни у Дану за гласање.

Члан 104.

Ако се народни посланик у свом излагању на седници Народне скупштине увредљиво изрази о народном посланику који није члан исте посланичке групе, наводећи његово име и презиме или функцију, односно погрешно протумачи његово излагање, народни посланик на кога се излагање односи има право на реплику.

Ако се увредљиви изрази односе на посланичку групу, односно политичку странку чији народни посланици припадају тој посланичкој групи, у име посланичке групе, право на реплику има председник посланичке групе.

О коришћењу права из ст. 1. и 2. овог члана одлучује председник Народне скупштине.

Реплика не може да траје дуже од два минута.

(Пословник Народне скупштине)

4. ОДРЖАВАЊЕ РЕДА НА СЕДНИЦИ

Члан 105.

Нико не може да говори на седници Народне скупштине пре него што затражи и добије реч од председника Народне скупштине.

Народни посланик говори с посланичког места у сали за седнице Народне скупштине по добијању речи од председника Народне скупштине, осим у случајевима одређеним овим пословником.

Са говорнице у сали за седнице Народне скупштине може да говори: председник Републике, председник Владе и друга лица, по одобрењу председника Народне скупштине.

Нико не сме да приђе говорници док му председник Народне скупштине то не одобри.

Члан 106.

Говорник може да говори само о тачки дневног реда о којој се води претрес.

Нико не може да прекида говорника нити да га опомиње, осим председника Народне скупштине, у случајевима предвиђеним овим пословником.

За време говора народних посланика или других учесника у претресу, није дозвољено добацивање, односно ометање говорника на други начин, као и сваки други поступак који угрожава слободу говора.

Члан 107.

Говорник на седници Народне скупштине је дужан да поштује достојанство Народне скупштине.

На седници Народне скупштине није дозвољено непосредно обраћање народног посланика другом народном посланику, коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица.

Члан 108.

О реду на седници Народне скупштине стара се председник Народне скупштине.

Због повреде реда на седници, председник Народне скупштине може да изрекне мере: опомену, одузимање речи или удаљење са седнице.

На основу мере из става 2. овог члана, Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања изриче новчану казну, у складу с одредбама члана 114. овог пословника.

Евиденцију о изреченим мерама из става 2. овог члана води генерални секретар Народне скупштине.

Члан 109.

Опомена се изриче народном посланику:

- који је пришао говорници без дозволе председника Народне скупштине;

- који говори пре него што је затражио и добио реч;

- који, и поред упозорења председника Народне скупштине, говори о питању које није на дневном реду;

- ако прекида говорника у излагању или добацује, односно омета говорника, или на други начин угрожава слободу говора;

- који се непосредно обраћа другом народном посланику;

- ако употребљава псовке и увредљиве изразе;

- ако износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот других лица;

- ако другим поступцима нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Члан 110.

Мера одузимања речи изриче се народном посланику коме су претходно изречене две мере опомене, а који и после тога нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Народни посланик коме је изречена мера одузимања речи, дужан је да прекине своје излагање. У супротном, председник Народне скупштине искључује озвучење и, по потреби, одређује паузу.

Члан 111.

Мера удаљења са седнице изриче се народном посланику који и после изречене мере одузимања речи омета или спречава рад на седници, не поштује одлуку председника Народне скупштине о изрицању мере одузимања речи, или наставља да чини друге прекршаје у смислу члана 109. овог пословника, као и у другим случајевима одређеним овим пословником.

Мера удаљења са седнице може се изрећи народном посланику и без претходно изречених мера, у случају физичког напада на друго лице у згради Народне скупштине.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице дужан је да се одмах удаљи из сале у којој се седница одржава.

Ако народни посланик одбије да се удаљи са седнице Народне скупштине, председник Народне скупштине ће наложити служби задуженој за одржавање реда у згради Народне скупштине да тог народног посланика удаљи са седнице и одредити паузу до извршења мере удаљења.

Члан 112.

Ако председник Народне скупштине редовним мерама не може да одржи ред на седници, одредиће паузу док се не успостави ред.

Члан 113.

Мере опомене и одузимања речи примењују се за дан када су на седници Народне скупштине изречене.

Мера удаљења са седнице примењује са за наредних 20 дана заседања (рада) Народне скупштине од дана удаљења, односно за седницу на којој је изречена ова мера, ако седница траје дуже од 20 дана заседања (рада) Народне скупштине.

Изузетно од става 2. овог члана, народни посланик који је удаљен са седнице Народне скупштине има право да присуствује седници Народне скупштине у Дану за гласање.

Члан 114.

Народни посланик коме је изречена опомена, кажњава се новчаном казном у висини од 10% основне плате народног посланика.

Народни посланик коме су у току исте седнице изречене две опомене, кажњава се новчаном казном у висини од 20% основне плате народног посланика.

Народни посланик коме је одузета реч, кажњава се новчаном казном у висини од 40% основне плате народног посланика.

Народни посланик коме је изречена мера удаљења са седнице, кажњава се новчаном казном у висини од 50% основне плате народног посланика.

Ако је народном посланику изречено више мера за повреду реда на седници Народне скупштине, новчане казне се не сабирају, већ се примењује само највиша новчана казна.

Члан 115.

Одлуку о новчаној казни за народног посланика доноси Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Народном посланику на сталном раду износ новчане казне се одузима од његових примања за текући месец, односно за текући и наредни месец,ако је удаљен са седнице Народне скупштине.

Народном посланику који није на сталном раду у Народној скупштини износ новчане казне се одузима од његових примања у Народној скупштини (разлика између плате народног посланика на сталном раду у Народној скупштини и зараде коју остварује у радном односу или пензије, односно посланички додатак), за текући месец, односно и за наредне месеце, ако су месечна примања народног посланика која остварује у Народној скупштини мања од износа новчане казне, док се не достигне укупна сума новчане казне.

Народни посланик који је новчано кажњен због опомене или одузимања речи, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, за исхрану и хотелски смештај, а народни посланик који је новчано кажњен због удаљавања са седнице, има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, у складу с актом Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Члан 116.

Одредбе овог пословника о реду на седници Народне скупштине примењују се и на друге учеснике на седници Народне скупштине.

Члан 117.

О реду на седници одбора стара се председник одбора.

О изреченој мери на седници одбора, председник одбора обавештава председника Народне скупштине.

Председник Народне скупштине о изреченој мери обавештава Одбор за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Одредбе овог пословника о реду на седници Народне скупштине сходно се примењују на седницу одбора и другог радног тела Народне скупштине.

(Пословник Народне скупштине)

5. ЗАПИСНИК

Члан 118.

О раду на седници Народне скупштине води се записник.

Записник обухвата главне податке о раду на седници, нарочито о предлозима о којима се расправљало, с именима учесника у расправи и именима народних посланика који су излагања доставили у писаном облику, о закључцима који су на седници прихваћени и о резултату гласања о појединим питањима и о изреченим мерама.

На седници Народне скупштине воде се стенографске белешке, у којима се, у тексту, сваких десет минута обележава косим заградама, а ток седнице снима се тонски. У стенографске белешке уноси се текст у изреченом облику, без икаквог изостављања речи и израза.

Право је сваког народног посланика да оствари увид у стенографске белешке, односно тонски снимак, на свој захтев. Ако народни посланик жели да ауторизује текст свог излагања, дужан је да то учини у року од три дана од дана одржавања седнице.

Стенографске белешке достављају се посланичким групама најкасније наредног дана.

Саставни део стенографских бележака чини излагање народног посланика достављено у писаном облику.

Усвојени записник потписују председник и генерални секретар Народне скупштине.

Усвојеном записнику прилаже се материјал разматран на седници и стенографске белешке с те седнице.

О изради и чувању записника стара се генерални секретар Народне скупштине.

(Пословник Народне скупштине)

6. ОДЛУЧИВАЊЕ

1. Опште одредбе

Члан 122.

Народна скупштина одлучује гласањем народних посланика, у складу с Уставом, законом и овим пословником.

Члан 123.

Народни посланици гласају за предлог, против предлога, или се уздржавају од гласања.

2. Јавно гласање

Члан 124.

Народна скупштина и њена радна тела одлучују јавним гласањем: употребом електронског система за гласање, дизањем руке или прозивком.

Члан 125.

Јавно гласање употребом електронског система за гласање врши се на начин одређен овим пословником.

Дизањем руке гласа се ако електронски систем за гласање није у функцији, ако се седница одржава у просторији у којој нема таквог система или ако Народна скупштина претходно о томе одлучи.

На захтев народног посланика, Народна скупштина може, без претреса, одлучити да се гласа прозивком, на начин одређен овим пословником.

Члан 126.

Гласање употребом електронског система врши се притискањем одређених тастера, уз претходну идентификацију народних посланика.

Време за гласање употребом електронског система износи 15 секунди.

По истеку времена из става 2. овог члана, председник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Одлука се сматра донетом ако је за њу гласало више од половине идентификованих народних посланика, односно Уставом, законом и овим пословником предвиђена већина.

Резултат сваког гласања приказује се на мониторима.

Извод сваког гласања доставља се посланичким групама, на њихов захтев, и ставља на увид представницима средстава јавног информисања.

Члан 127.

Народни посланици дужни су да користе искључиво своје идентификационе картице, као и да се идентификују при уласку у салу убацивањем картице у посланичку јединицу, односно, да се одјаве приликом напуштања сале.

За народног посланика који користи идентификациону картицу другог народног посланика, односно на други начин злоупотребљава електронски систем за гласање, председник Народне скупштине изриче меру удаљења са седнице, а гласање у којем је злоупотреба извршена биће поништено и одмах ће се приступити идентификацији и поновном гласању.

Народни посланик који се није идентификовао на начин из става 1. овог члана нема право да добије реч.

Члан 128.

Народни посланици су дужни да идентификационе картице носе са собом при изласку из сале Народне скупштине.

Ако народни посланик напусти салу Народне скупштине и остави у посланичкој јединици, односно поред ње, своју идентификациону картицу, Служба Народне скупштине ће одмах ту картицу доставити генералном секретару Народне скупштине. Картица ће бити враћена народном посланику по уласку у салу.

Члан 129.

Народни посланик је дужан да нестанак своје идентификационе картице одмах пријави генералном секретару Народне скупштине.

Народном посланику који не донесе идентификациону картицу, или је изгуби у току трајања седнице Народне скупштине, генерални секретар Народне скупштине издаће привремену картицу, о чему ће обавестити председника Народне скупштине.

Привремену картицу народни посланик враћа генералном секретару Народне скупштине одмах после завршетка седнице за коју му је привремена картица дата на коришћење.

Члан 130.

Ако се гласа дизањем руке, народни посланици се прво изјашњавају - ко је за предлог, затим - ко је против предлога, и на крају - ко се уздржава од гласања.

Посланичка група може одредити једног свог члана за контролу пребројавања гласова.

Након обављеног гласања, председник Народне скупштине закључује гласање и саопштава резултат гласања.

Одлука се сматра донетом када председник Народне скупштине констатује да је за њу гласала већина прописана Уставом, законом и овим пословником.

Члан 131.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком, генерални секретар Народне скупштине прозива народне посланике по азбучном реду презимена, а сваки прозвани народни посланик изговара реч "за", "против" или "уздржан". Председник Народне скупштине понавља име и презиме народног посланика који је гласао и његову изјаву, односно утврђује да је одсутан или да не жели да гласа.

Генерални секретар Народне скупштине записује изјаву народног посланика или његову одсутност, уз његово име и презиме на списку.

Одлука се сматра донетом када председник Народне скупштине констатује да је за њу гласала већина прописана Уставом, законом и овим пословником.

Ако Народна скупштина одлучи да се гласа прозивком у поступку избора у коме су предложена два или више кандидата, народни посланици који приступају гласању изговарају пуно име и презиме кандидата за које гласају.

3. Тајно гласање

Члан 132.

Народна скупштина одлучује тајним гласањем када је то предвиђено законом, овим пословником или посебном одлуком Народне скупштине.

Тајно се гласа употребом гласачких листића.

Штампа се 250 гласачких листића, који су исте величине, облика и боје, а оверени су печатом Народне скупштине.

За свако поновљено гласање, гласачки листићи штампају се у другој боји.

Члан 133.

За штампање и печаћење гласачких листића образује се посебна комисија, коју чини по један представник сваке посланичке групе, а док се не образују посланичке групе, комисију чини по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата. Председник комисије је најстарији народни посланик из реда чланова комисије.

Комисија саставља записник, који потписују сви чланови комисије.

Рад комисије завршава се предајом гласачких листића и потписаног записника руководиоцу гласања.

Гласачки листић садржи предлог о коме се одлучује и опредељење "за" и "против". На дну гласачког листића, реч "за" је на левој, а реч "против" на десној страни. Народни посланик гласа тако што заокружује реч "за" или реч "против".

Члан 134.

Приликом избора и именовања, на гласачким листићима кандидати се наводе редоследом утврђеним на листи кандидата. Испред имена сваког кандидата ставља се редни број.

Гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога народни посланик гласа.

Гласати се може за највише онолико кандидата колико се бира, и то између кандидата чија су имена наведена на гласачком листићу.

Члан 135.

Тајним гласањем руководи председник Народне скупштине, коме у раду помажу потпредседници Народне скупштине и генерални секретар Народне скупштине (у даљем тексту: комисија за гласање).

Члан 136.

Народном посланику се уручује гласачки листић тако што прилази столу председника, пошто је претходно прозван. Председник Народне скупштине уручује народном посланику гласачки листић, а генерални секретар Народне скупштине означава, код имена и презимена народног посланика у списку, да му је гласачки листић уручен. Председник Народне скупштине, пре почетка гласања, одређује време трајања гласања.

Гласачка кутија мора бити празна и од провидног материјала.

Кад народни посланик попуни гласачки листић, прилази месту где се налази гласачка кутија и убацује у њу гласачки листић, а генерални секретар Народне скупштине, код имена и презимена народног посланика у списку, означава да је народни посланик гласао.

По истеку времена гласања, председник Народне скупштине закључује гласање.

Члан 137.

Пошто је гласање завршено, комисија за гласање утврђује резултат гласања у истој просторији у којој је гласање и обављено.

Пре отварања гласачке кутије, пребројаће се неуручени гласачки листићи и ставити у посебан коверат, који ће бити запечаћен.

Члан 138.

Утврђивање резултата гласања обухвата податке о броју:

- уручених гласачких листића;

- употребљених гласачких листића;

- неупотребљених гласачких листића;

- неважећих гласачких листића;

- важећих гласачких листића;

- гласова "за" и гласова "против", односно, ако се приликом избора или именовања гласа о више кандидата за исту функцију, гласова које су добили поједини кандидати.

Утврђивање резултата гласања обухвата и констатацију да је предлог изгласан или да није изгласан, односно кад се у избору и именовању гласа о два или више кандидата за исту функцију, који кандидат је изабран, односно именован.

Члан 139.

Неважећим гласачким листићем се сматра непопуњени гласачки листић и гласачки листић из кога се не може са сигурношћу утврдити за који је предлог народни посланик гласао.

Приликом гласања о избору и именовању, неважећим гласачким листићем сматра се гласачки листић на коме је заокружен већи број кандидата од броја који се бира, односно именује.

Члан 140.

О утврђивању резултата гласања саставља се записник, који потписују сви чланови комисије за гласање.

Председник Народне скупштине објављује резултат гласања на седници Народне скупштине.

(Пословник Народне скупштине)

Претходни месец Следећи месец
П У С Ч П С Н
26 27 28 29 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Будите у току