31/1JI/MJ16.10 – 16.20

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta;  posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika. 

U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. 

Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi. 

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Želim da pozdravim premijerku Anu Brnabić i članove Vlade, da im se zahvalim na prisustvu.

Prijavljeno je 10 narodnih poslanika za postavljanje poslaničkih pitanja. 

Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Izvolite.

SAMIR TANDIR: Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, na početku želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, predsednici, resornoj ministarki za ekologiju što se posle 50 godina rešio problem nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje iz koje ja dolazim. 

Takođe, želim da istaknem i da pohvalim Vladu za novi paket ekonomske pomoći građankama i građanima, a posebno najranjivijim grupama, a to su naši penzioneri. 

Takođe, želim da pohvalim Vladu što se tiče borbe protiv Kovida-19, znači pandemije, gde smo treći u Evropi koliko sam pročitao kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Što se tiče konkretno mog pitanja ono je upućeno predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se kad će u Sandžak početi da dolaze velike strane investicije?

Sandžačke opštine spadaju u red devastiranih, najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji, prosečna plata jeste ispod republičkog proseka, a nezaposlenost je takođe mnogo veća iznad republičkog proseka. 

Treba nam, predsednice, po jedna velika strana investicija, bar u dva najveća sandžačka grada, u Novi Pazar i u Prijepolje. 

31/2JI/MJ

Jednu od funkcionalnih rešenja koja bi moglo trajno da reši ovaj problem jeste uspostavljanje slobodnih ekonomskih zona. Mi imamo 15 tih zona u Republici Srbiji, neću govoriti o velikim gradovima kao što su Beograd, kao što su Kragujevac, Kruševac, itd, znači, govoriću o slobodnoj zoni koju imamo u opštini Priboj, koja se pokazala kao efikasno rešenje gde smo od jedne doline gladi napravili jednu prosperitetnu opštinu, naravno kolega koji dolazi iz te opštine Krsto Janjušević je svakako jako zaslužan i mi smatramo da bi možda o ovom rešenju trebali da razmislimo i da vidimo da li ono može da se implementira u nekom kraćem vremenskom periodu da Novi Pazar i Prijepolje dobiju slobodnu ekonomsku zonu. 

Znači, podsetiću građane da je promet u tih 15 slobodnih zona u Republici Srbiji 2019. godini bio pet milijardi evra, da funkcioniše 200 kompanija i da imamo 37.000 zaposlenih. 

Mislim da to otprilike i bio jedan od modela gde bi mogli da rešimo problem nezaposlenosti u sandžačkim opštinama i da promenimo negativni trend. 

Imamo problem iseljavanja. On je prisutan u celoj Srbiji, ali ja predstavljam te opštine i želim da ukažem vama da vas upoznam i da vidimo kako u jednom partnerskom odnosu kroz dijalog da rešimo i da pošaljemo pozitivnu poruku ljudima koji na tom prostoru žive. 

Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima premijerka, Ana Brnabić.

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Hvala.

Pre svega, želim da vam se zahvalim na lepim rečima u vezi sa našim naporima i rezultatom u borbi protiv Korona virusa. Mi zaista dajemo sve od sebe kontinuirano već od kada je otkriven prvi slučaj u Srbiji 6. marta prošle godine, ali i pre toga, kada smo krenuli u testiranje kako bi što pre, odnosno, identifikovali prvi slučaj Kovida u Srbiji. Mislim da svi treba da budemo ponosni na tu borbu.

Danas je Srbija druga u Evropi po broju vakcinisanih građana. Mi smo iza Velike Britanije, sedmi u svetu, odmah iza SAD, Sjedinjene Američke Države su šeste, tako da mislim da to zaista dovoljno govori i o borbi i naporima državnog vrha, pre svega na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, čitave Vlade Republike Srbije i svih drugih resornih i relevantnih institucija. 

Nastavićemo da se borimo ovako, iako zaista u tom smislu, čini mi se da ne znam kada je bilo teže vreme. Vidite i vi sami koliko je teško boriti se za vakcine, u kakvim su situacijama druge zemlje širom Evrope i širom sveta da druge države tog takozvanog regiona, Zapadnog Balkana još uvek nisu ni počeli da vakcinišu. Od tih zemalja Zapadnog Balkana jedino je Albanija počela sa 975 vakcinisanih. Dakle, izuzetno je teško i treba da smo svi ponosni na to kako se mi borimo. 

Ja ću ponoviti, iskoristiću ovo vreme da takođe kažem i još jednom pred građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos da mi sutra dobijamo još 40.000 vakcina „Sputnjik V“, već su u našem magacinu, u Rusiji večeras kasno poleće avion, sutra će sleteti oko pet časova ujutru, to je 40.000 vakcina za 20.000 ljudi, u ponedeljak dobijamo, ja sam danas rekla – 9.800, tačna cifra je 9.360 „Fajzer“ vakcina, pa onda sledeći ponedeljak još dodatne „Fajzer“ vakcine.

Za sve ostalo se borimo. Danas smo imali sastanak i sa ljudima iz Kovaks mehanizma, očekujemo tu nešto u februaru. Ali, verujte mi, ja sam upravo završila sastanak sa predsednikom Vučićem pre nego što sam došla u Skupštinu, borimo se dalje za još neke vakcine, dajemo sve od sebe i nadam se da ćemo nastaviti ovako kao što smo krenuli. 

32/1GD/MP16.20 – 16.30

Hvala vam što ste pohvalili najavljeni novi paket pomoći i privredi i građanima. Mi smo u 2020. godini bili među prvih pet zemalja sveta po nivou podrške građanima i privredi. Tu je nivo pomoći došao do skoro 12% našeg BDP-a, što je neverovatno. Istovremeno je, zahvaljujući toj pravovremenoj pomoći prilično izdašnoj i žilavosti naše privrede, Republika Srbija završila i to će se pokazati i zvanično u narednih nekoliko meseci, kada i evropska statistika pokaže sve te brojeve. Videće se da je Srbija završila na prvom mestu po ekonomskim pokazateljima u ovako teškoj godini, 2020. godini, tako da se ja nadam i očekujem da će ove nove mere podrške i privredi i građanima dati iste rezultate.

Paralelno sa tim čini mi se da treba da se ponosimo time što Srbija ostaje jedan od svetskih lidera u privlačenju stranih direktnih investicija i, uprkos ovakvim privrednim izazovima u čitavom svetu, strane direktne investicije u Republici Srbiji se nisu smanjivale, odnosno nijedan strani investitor koji je planirao investiranje u Republiku Srbiju nije odustao. Zato smo mi uspeli tokom kovid krize prošle godine da otvaramo nove pogone, da počnemo gradnju nekoliko fabrika među kojima je svakako jedna od najvažnijih japanska investicija „Tojo tajers“ u Inđiji. Kada japanski investitori investiraju u jednu zemlju u doba tako velike svetske krize, kao što je ova kovid kriza, onda to govori mnogo o toj zemlji i onda zaista sve zemlje i svi investitori obraćaju pažnju na tu zemlju i to ćemo nastaviti. Ja očekujem u narednih nekoliko nedelja da imamo još neke dobre vesti za građane Republike Srbije.

U tom smislu se zaista trudimo da strane direktne investicije dovodimo u sve krajeve Republike Srbije, uključujući tu i Novi Pazar, i Tutin, i Sjenicu, i Prijepolje, dakle, i sve te opštine. Prvi preduslov je, naravno, i infrastruktura. Zbog toga mogu da kažem da mi je drago što smo mi krenuli u izgradnju puta Novi Pazar – Tutin. Ukoliko se ne varam, taj put treba da se završi do kraja ove godine ili sredina 2022. godine i to će zaista promeniti u mnogome perspektivu ovog kraja. 

Pozivam vas da zajedno sednemo i da vidimo koje su mogućnosti za otvaranje slobodne ekonomske zone. To je u Priboju između ostalog dalo zaista jako dobre rezultate, ali kažem između ostalog sa mnogo nekih drugih stvari koje smo uradili zajedno, pa hajde da vidimo, ako postoje mogućnosti, možemo, ali do tada paralelno sa izgradnjom infrastrukture koja je u toku, gde smo mi imali početno inicijalno kašnjenje, pre svega zbog nekih nejasnoća i kašnjenja u usvajanju urbanističkog plana ako se ne varam u opštini Tutin. Sada to zaista ide dobrom dinamikom. Zadovoljni smo. Nastavlja se bez pauze, tako da očekujemo da i to završimo. 

Hajde zajedno da obratimo pažnju na domaće investicije, na privredni savet opština, ukoliko ih nema, da ih osnujemo, da vidimo šta dodatno možemo da uradimo za postojeće investitore i u okviru ovih mera podrške privredi koje Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sada priprema i koje ćemo i zvanično predstaviti uskoro, ali moja vrata su vam uvek otvorena da vidimo šta možemo da uradimo zajedno. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Izvolite.

SAMIR TANDIR: Hvala predsednici Vlade. 

Sledeće moje pitanje odnosi se, pošto je turizam velika razvojna šansa i Srbije i svih naših krajeva i delova naše zemlje, kolika su ulaganja u oblasti turizma konkretno za projekte Sandžačke opštine?

32/2GD/MP

Pitanje za ministra za rad, boračka i socijalna pitanja - zašto učenici srednje verske škole medrese i drugih verskih škola nemaju pravo na dečiji dodatak i zdravstvenu zaštitu i da iskoristim ovu priliku da taj važan segment života, taj problem kroz jedan dijalog rešimo. 

Što se tiče turizma, hoću da vas podsetim da sandžačke opštine imaju veliki prirodni kulturni potencijal koji je potpuno neiskorišćen. Kada govorimo ovom ekonomskom razvoju, svakako je turizam jedna od šansi koju možemo da iskoristimo uz sve ovo što smo govorili o slobodnim ekonomskim zonama. Znači, ne možemo da držimo jaja sve u jednoj košari, već da vidimo da idemo na više nekih ciljeva da bi trajno rešili problem nezaposlenosti. 

Hoću da podsetim da je predsednik države u okviru obrazlaganja plana razvoja Srbije 2020-25 spomenuo Kamenu Goru kod Prijepolja kao jednu od tih tačaka razvoja, pa me zanima šta se planira, dokle se stiglo i kakve su ideje itd? 

Takođe bih apelovao na predsednicu Vlade da vidi malo sa Javnim  preduzećem „Skijališta Srbije“ da vode nešto što bi mi nazvali društveno odgovorno poslovanje. 

Svaka čast, imamo razvoj naših zimskih turističkih centara. Međutim, moramo da posvetimo pažnju tim manjim centrima kao što su Jabuka i Komaran kod Prijepolja, Zlatar kod Nove Varoši i Ski centar Žari kod Sjenice. 

Znači, osim tog profita koji se ostvari, svaka čast, mi smo ponosni na naše zimske turističke centre, međutim hajde da vidimo u tim manjim opštinama, kao što je, na primer, i opština Svrljig u istočnoj Srbiji, da vidimo da pokrenemo neke centre koji su u bivšoj Jugoslaviji bili poznati kao pionirski centri. Mislim da tu postoji veliki potencijal i hajde da vidimo kako da ga iskoristimo. Hvala. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. 

Reč ima Tatjana Matić. 

Izvolite. 

TATJANA MATIĆ: Zahvaljujem se, predsedavajući. 

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani poslanici, poštovani poslaniče, kada je u pitanju ulaganje iz sektora turizma u sandžačku oblast, ja moram da kažem da je poslednjih šest godina primetno značajno veće ulaganje u ovu oblast pre svega kroz različite projekte koje smo finansirali, a gde su uglavnom lokalne samouprave iz tih krajeva aplicirale za projekte. 

Moram da kažem da je upravo sada u toku konkurs i u budžetu Republike Srbije Ministarstvo turizma je odvojilo 600 miliona dinara za različite projekte u oblasti infrastrukture u turizmu i nadamo se i već imamo prve pristigle prijave iz opštine i Priboj i Prijepolje i Novi Pazar, naravno. 

Napomenula bih da jedna od važnijih stvari prilikom ovih velikih infrastrukturnih projekata koje ste vi spominjali jeste, pre svega, izrada projektno-tehničke dokumentacije. 

Ono sa čim smo se često do sada suočavali to je bio jedan veliki posao koji smo uspeli zajedno sa lokalnim samoupravama uz ogromno zalaganje i edukaciju negde i sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a negde sa bilateralnim donatorima pre svega da izvršimo jednu vrstu edukacije u vezi sa načinom i procedurom koja je neophodna da se ispoštuje da bi određeni projekti mogli da dobiju i konkurišu i da dobiju sredstva od resornog ministarstva, ali i sredstva od bilateralnih donatora, jer, između ostalog, kao što znate, razvojne agencije Republike Turske i drugih međunarodnih donatora su dosta zainteresovani i već su realizovali neke projekte u tom regionu u prethodnom periodu. 

33/1TĐ/IR16.30 – 16.40

Osvrnula bih se, takođe, konkretne iznose za ove oblasti i za ove opštine mogu vam naknadno dati za period od prethodnih šest godina.

Kada govorimo o Javnom preduzeću „Skijališta Srbije“ i o potencijalima u turizmu u oblasti Nove Varoši, rekli ste Jabuka, i drugim mestima, mi smo potpuno saglasni sa tim da i manje lokalne turističke destinacije imaju svoju razvojnu šansu i mi ih nismo zaboravili i zajedno i sa Javnim preduzećem „Skijališta Srbije“ radimo na tome, ali i postoje određeni standardi i hoću da kažem da ne treba mešati „Skijališta Srbije“ sa ovom vrstom turističke delatnosti. Da biste mogli uopšte da dobijete status skijaškog centra, postoje određeni standardi i preduslovi koji se moraju ispuniti. Ova manja mesta, naravno, takvu vrstu kapaciteta nemaju, ali mogu biti ono o čemu ste vi pričali, nekakvi pionirski centri, odnosno gde se može razvijati jedna specifična vrsta turizma, možda usmere na više, na razvojnog omladinskog turizma i gde se mogu ti potencijali maksimalno iskoristiti i za razvoj lokalne zajednice i za dodatni ekonomski napredak u tom kraju.

Napominjem još jednom da zajedno sa lokalnim samoupravama takve projekte ćemo finansirati i uloga i značaj lokalnih samouprava je ključna u realizaciji ovakvih projekata. Zahvaljujem se.

PREDSEDNIK: Hvala.

Da li neko od članova Vlade još želi?

Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

SAMIR TANDIR: Naša politika jeste politika pomirenja. Kreator te politike i lider naše stranke je akademik Muamer Zukorlić. Da bi uspostavili trajnu stabilnost na Balkanu neophodan je dobar, suštinski dobar odnos između dva naroda, između bošnjačkog i srpskog, srpskog i bošnjačkog i čitava ova ideja i ovaj razgovor je usmeren prema tome, da sve građanke i građani koji u Srbiji žive osete da vodimo računa o njima, da zaista brinemo o njima i da su Vlada, parlament i sve druge institucije njihov servis i da treba da ih dožive kao svoje i zato nam je jako važna ta ekonomska agenda i da ti ljudi u Priboju, u Prijepolju, u Varoši, u Tutinu, u Sjenici osete ekonomski boljitak, da mogu da nađu posao, da ne idu, jer iz svakog grada i u Srbiji, ali i u Sandžaku, to znam pouzdano, imamo autobuske i kombi linije prema najvećim centrima zapadne Evrope. To nam ne treba i moramo da preokrenemo taj trend i zato su nam neophodna ulaganja i investicije. Hvala, predsednici Vlade i ministrima na odgovoru.

PREDSEDNIK: Hvala.

Pošto se ministarka Darija sada javila, samo da još jednom proceduru pojasnim.

Članovi Vlade mogu da se javljaju kada neko postavi pitanje prvi i drugi put, posle trećeg više nema odgovora.

Idemo dalje, a vi odgovorite na to što su vas pitali kada se javite sledeći put, povodom nekog drugog pitanja.

Reč ima narodna poslanica Nadije Bećiri.

NADIJE BEĆIRI: Hvala.

Gospodine predsedniče, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo više istakli, jedan od najtežih problema sa kojim se suočavaju mladi Albanci Preševske doline jeste pitanje nepriznavanja diploma koje oni stiču tokom akademskih studija na univerzitetu na Kosovu.

Od 2008. godine trinaest je generacija mladih čije se diplome ne priznaju, te se ovim mladim ljudima oduzima svaka mogućnost za zapošljavanje i doprinos u sredini u kojoj žive, a naša opština polako ostaje bez potrebnih kadrova. Ovo je pitanje kojim je tokom svih ovih godina mnogo šta rečeno, ali nažalost ništa nije urađeno.

33/2TĐ/IR

Prvo je Ustavni sud Republike Srbije proglasio neustavnom jednu uredbu Vlade o priznavanju diploma sa Kosova, a nova Uredba o posebnom načinu priznavanja diploma sa Kosova iz 2014. godine nikada nije stupila na snagu i nije proizvela nikakav pozitivan ishod. Dakle, ovo je pitanje koje je obuhvaćeno tokom tehničkog dijaloga između Prištine i Beograda i koje se godinama odvija bez rezultata.

Koliko je ovo pitanje važno i da zahteva adekvatan tretman može se pokazati i primerom njegovog obuhvatanja u Vašingtonskom sporazumu iz septembra 2020. godine. U članu 6. tog sporazuma se kaže da će obe strane priznati školske diplome i druga uverenja. Međunarodni sporazumi na osnovu Ustava Republike Srbije proizvodi obaveze kao i domaći zakoni. Zato mislim da je neophodno i da je krajnje vreme da se nešto preduzme po ovom pitanju od koga zavisi sudbina velikog broja mladih ljudi, ali i potrebe za mladim kadrovima za kojim imaju potrebe naše nerazvijene opštine.

Poštovani članovi Vlade, moje pitanje je za predsednicu Vlade Republike Srbije – da li će i kada biti rešeno pitanje priznavanja školskih diploma i drugih sertifikata koje mladi ljudi iz Preševske doline stiču na Kosovu tokom akademskih studija? Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.

ANA BRNABIĆ: Hvala.

Daću vam kraći i duži odgovor. Kraći odgovor – biće rešeno čim mi budemo imali adekvatnog sagovornika u privremenim institucijama u Prištini, a koji je spreman da o tome razgovara ozbiljno, da pravi kompromise i da dođemo do rešenja koje bi bilo u interesu mladih ljudi.

Daću vam sada i duži odgovor. Dakle, Republika Srbija kao zemlja zagledana u budućnost, kao zemlja koja teži regionalnoj stabilnosti, povezivanju, poverenju i, kao što je i sam predsednik Republika Aleksandar Vučić hrabro rekao, istorijskom pomirenju između Srba i Albanaca, takođe insistira na rešavanju ovog pitanja već dugi niz godina.

Bez obzira na sve sporazume, bez obzira na medijaciju EU, bez obzira na podršku SAD, mi mislim da je ovo u interesu svih mladih ljudi u ovom regionu i da je dobar korak u pravom smeru. Zbog toga, kažem ponovo, bez obzira na sve potpisane sporazume za koje se slažem da treba da se implementiraju, ispune, stalno apelujemo na to, mi smo ovo uključili u okviru Mini Šengen inicijative koju je pokrenuo predsednik Republike Aleksandar Vučić, koju je podržao i premijer Republike Albanije Edi Rama, koju je podržao premijer Severne Makedonije Zoran Zaev. Dakle, ovo pitanje je jedno od osnovnih pitanja u okviru Mini Šengen inicijative.

Pozvali smo sve ostale, uključujući i privremene institucije samouprave u Prištini da se priključe Mini Šengen inicijativi da bi zajedno gradili bolju budućnost za mlade ljude u ovom regionu.

34/1DJ/IĆ16.40 – 16.50

Nažalost, privremene institucije samouprave u Prištini se nisu odazvale još uvek na ovaj poziv ni nas, pa, na kraju krajeva, ni Republike Albanije, što dovoljno, ja mislim, nažalost govori o tome koliko su spremni da razmišljaju o budućnosti za mlade ljude. Vrlo lako bi ovo rešili u okviru Mini Šengen inicijative.

Pored ovoga, kao što ste i sami primetili, to je istina, ovo je pitanje pokrenuto i u okviru Berlinskog procesa. Sa naše strane, sa strane naše Radne grupe koja učestvuje u ovome imali ste ne samo punu saradnju, već smo mi bili ti koji su predvodili ovaj proces i dali standarde, predloge kako ovo može da se prevaziđe i bili tu da stalno tražimo nove i nove načine da rešimo ovo pitanje.

Nismo naišli ni mi, ni ljudi u Briselu i oni koji učestvuju u Berlinskom procesu, na adekvatne ni odgovore, ni spremnost od strane privremenih institucija u Prištini.

Ovo je takođe i deo Vašingtonskog sporazuma i jedna od stvari koju ne samo da mi nismo imali protiv, nego je realno deo naše inicijative, tako da mi od toga ne samo ne bežimo, nego mi na tome insistiramo. Ali, opet, za svaki tango je potrebno dvoje. Dakle, čim bude postojala spremnost, dovoljna hrabrost i neka vizija od strane privremenih institucija u Prištini, ovo može da se reši u roku od 24 časa, čini mi se.

Hvala vama što ste rekli da sporazumi, pa ste spomenuli Vašingtonski sporazum, moraju da se sprovode.

Molim vas, imate dobru saradnju, dobru komunikaciju sa političkim liderima u Prištini. Apelujte na njih da se implementiraju sporazumi. Pre svega, prvi Sporazum o normalizaciji između Beograda i Prištine, tzv. „Briselski sporazum“. Apelujte na ljude u Prištini, na političke elite da implementiraju svoje obaveze iz Briselskog sporazuma. Time ćemo pomoći svima nama, a najviše mladim ljudima na ovim prostorima.

Dakle, Zajednica srpskih opština je preduslov daljih razgovora ako želite da imate ozbiljne strane.

PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Nadije Bećiri. 

NADIJE BEĆIRI : Poštovana, samo sam postavila pitanje zašto bi Kosovo bilo krivo za nepostojanje prava albanskih koji žive u Srbiji? Ja sam poslanica u Republici Srbiji, nisam u Kosovu i hoću da branim svako svoje pravo za moje građane, a naročito za mlade ljude kojih svaki dan imamo odliv iz te opštine. Hvala. 

PREDSEDNIK: Reč ima premijerka. Izvolite. 

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Potpuno se slažem sa vama, još jednom. Dakle, AP Kosovo i Metohija nije kriva. Kosovo nije krivo za ovo. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, politička elita u Prištini, koja mora da sedne i da se dogovori sa nama kako se tretiraju diplome i sa Univerziteta u Prištini, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu dok se ne reši situacija u našoj AP, pa onda principom reciprociteta da se rešavaju i sve ostale diplome. 

Dakle, jako jednostavno, čini mi se, potpuno logično u skladu sa svim, čini mi se, normalnim svetskim principima. Kosovo nije krivo. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija u tom smislu apsolutno nije kriva. Krive su privremene institucije samouprave u Prištini, koje nemaju dovoljno hrabrosti, nemaju dovoljno vizije i nemaju dovoljno ozbiljnosti da rešavaju pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana na ovim predelima. Hvala. 

PREDSEDNIK: Da li poslanica Bećiri želi još reč?

(Nadije Bećiri: Ne, hvala.)

34/2DJ/IĆ

Zahvaljujem.

Narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

MUAMER BAČEVAC: Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove. 

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

PREDSEDNIK: Izvolite, ministarka Maja Popović.

MAJA POPOVIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja moram da odgovorim na ova pitanja tako da kažem da pravosuđe ne pravi kriterijume, prave ih zakoni, predviđeni su tim zakonima. 

Upravo prvog januara 2014. godine donet je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva koji je počeo tog dana da se i primenjuje i kriterijume za određenje i pravljenje mreže sudova i javnih tužilaštva su sledeći: Pokrivenost teritorije na kojoj se prostire nadležnost suda, nivo organizovanja lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište suda, broj stanovnika i geografski položaj, troškovi dolaska i odlaska sa rada nosioca funkcije, prateće sudsko i tužilačko osoblje, broj predmeta, zavođenje pismena u sudskoj jedinici i razvođenje glavnog upisnika.

To su egzaktni podaci koji se utvrđuju brojevima. To su promenljive kategorije koje se s vremenom menjaju i svakako VSS za sudove kao i DVT za tužilaštva, to iz meseca u mesec prati. Postoji radna grupa u okviru tih organa i svakako ćemo imati u vidu ovaj vaš predlog.

Smatram svaki vaš predlog konstruktivnim i zajedno ćemo se zabaviti tim ciframa u narednom periodu. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima poslanik Bačevac.

35/1AL/CG16.50-17.00

MUAMER BAČEVAC: Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje. 

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u  Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe. 

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Da li ministarka želi nešto da kaže?

Izvolite.

Pošto imate pravo na još jedan krug, pa zato.

MAJA POPOVIĆ: Zahvaljujem vam se i na tom tom predlogu, ali vi ste napravili paralelu sa Kraljevom. Međutim, u Kraljevu ima posebno koruptivno odeljenje, zato ima veći broj tužilaca. Čak smatram da u Kraljevu mali broj tužilaca imajući u vidu specifičnost teritorije, specifičnost tih postupaka koji se u Kraljevu sprovode.

Svakako, nama je premijerka dala, što bi rekli, zeleno svetlo da razmislimo o mreži i tužilaštva i sudova, a sve u cilju što bržeg i kvalitetnijeg 

35/2AL/CG

rešavanja sporova. Tako da, svakako se razmišlja o novoj mreži i tužilaštva, odnosno pojačavanju kvaliteta i kapaciteta tužilaštva, posebno koruptivnih odeljenja, kao i mreže i povećanje broj sudova. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Poslanik Bačevac. 

MUAMER BAČEVAC: Na kraju želim da kažem da je jedan od velikih problema u našem društvu nasilje u porodici, pre svega nasilje nad ženama i zakoni koje smo kreirali i doneli. Na prvom mestu mislim na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate. Posebno mesto ima taj multisektorski pristup i saradnja svih nadležnih organa.

Prema podacima koje sam uspeo na sastanku sa ministarkom pravde 26. januara da dobijem očigledno da postoji ogromno angažovanje Ministarstva pravde, tužilaštva i sudova u primeni ovog zakona. Svakako da je naš zajednički cilj i cilj Narodne skupštine Srbije, Odbora za ljudska i manjinska prava, nulta tolerancija i nasilje.

Ja bih voleo kada bi vi imali priliku da nam prikažete statistiku i koliko je zaista mnogo uradilo vaše ministarstvo i pravosudni organi na sprečavanju nasilja i preventivnom delovanju na tom polju u našoj zemlji, obzirom da, čini mi se, javnost malo zna o tome, ali videli smo na ovom skorašnjem primeru ugrožavanja, slučaj Aleksić, da je država brzo reagovala. Započet je sudski proces i mislim da vaše ministarstvo dobro radi na tom polju.

Za nas je jako važno da osnažimo i zaštitimo žrtve nasilja. Apsolutni prioritet je da se žrtvama pruži sigurnost i podrška. Naravno, sa druge strane potrebno je da se računa i o prezumciji nevinosti i da se ne vrši pritisak na pravosudne organe u procesu dolaska do pravde i istine, što je naš vrhunski cilj.

Ako bi mogli da nam date komentare ili neke podatke bilo bi mi jako drago, obzirom da sam od strane vašeg ministarstva kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava zaista naišao na dobar odgovor i na otvorenost za kvalitetnu saradnju, da rešavamo ovaj krucijalni problem koji je aktuelan u državi.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Marković Palma.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za vakcinu. Siguran sam da ste i vi čuli da su priče da mladi ljudi ne treba da prime vakcinu, oni koji žele da prave porodicu iz razloga što ne znam neka od vakcina nije dobra pa da informišemo građane da li je to istina. Siguran sam da nije. Mnogo je drugačije kad neko stručniji od mene to kaže.

Drugo pitanje je za ministra poljoprivrede. Imajući u vidu da cena žive stoke, to sam pre neki dan govorio, ali nisam dobio konkretan odgovor, za prasad je opala skoro 60%, za tovljenike 70%, da li vi možete da date preporuku poljoprivrednim proizvođačima šta da proizvode oni ove 2021. godine? Da li može da dobije poljoprivredni proizvođač subvenciju na ono što mu pripada, što je dobijao kao pomoć za proizvodnju po hektaru i na osnovu žive stoke koju čuvaju i čime se bave poljoprivredni proizvođači?

Imajući u vidu da su penzije poljoprivrednim proizvođačima male, pa da se ljudi i dalje bave poljoprivredom, naravno nije ova vlast kriva zato što su male penzije, bila je startna osnova mnogo mala poslednjih šest, sedam godina, imam pitanje za 

35/3AL/CG

ministra vojnog – šta je motiv i šta je prethodilo da postoji predlog da se ponovo uvede obavezujući vojni rok imajući u vidu da smo mi država koja ima profesionalnu vojsku? Neću reći šta ja mislim o tome, ali želim da mi ministar odgovori – da li će to biti realizovano onako  kako smo čuli u medijima ili su to samo prazne priče?

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Ministar Lončar ima reč.

ZLATIBOR LONČAR: Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, mislim da je ovo prilika da zamolim sve odgovorne ljude u Srbiji, a mislim da ih ima dosta, suviše dugo traje i ova korona i sva priča o koroni i stanje u kome se nalazimo i borba koju vodimo da stvarno nema potrebe da govorimo o stvarima koje nisu potkrepljene činjenicama i za koje možemo da kažemo najblaže rečeno da su rekla kazala.

Država, resor ministarstva, Vlada, predsednik, prvi bi mi izašli i rekli da postoji neki problem, da vakcina može da izazove neke posledice ili da nije dobro da je primi neko. Da ne ulazimo u te teorije. 

35/1AL/CG16.50-17.00

MUAMER BAČEVAC: Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje. 

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u  Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe. 

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Da li ministarka želi nešto da kaže?

Izvolite.

Pošto imate pravo na još jedan krug, pa zato.

MAJA POPOVIĆ: Zahvaljujem vam se i na tom tom predlogu, ali vi ste napravili paralelu sa Kraljevom. Međutim, u Kraljevu ima posebno koruptivno odeljenje, zato ima veći broj tužilaca. Čak smatram da u Kraljevu mali broj tužilaca imajući u vidu specifičnost teritorije, specifičnost tih postupaka koji se u Kraljevu sprovode.

Svakako, nama je premijerka dala, što bi rekli, zeleno svetlo da razmislimo o mreži i tužilaštva i sudova, a sve u cilju što bržeg i kvalitetnijeg 

35/2AL/CG

rešavanja sporova. Tako da, svakako se razmišlja o novoj mreži i tužilaštva, odnosno pojačavanju kvaliteta i kapaciteta tužilaštva, posebno koruptivnih odeljenja, kao i mreže i povećanje broj sudova. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Poslanik Bačevac. 

MUAMER BAČEVAC: Na kraju želim da kažem da je jedan od velikih problema u našem društvu nasilje u porodici, pre svega nasilje nad ženama i zakoni koje smo kreirali i doneli. Na prvom mestu mislim na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate. Posebno mesto ima taj multisektorski pristup i saradnja svih nadležnih organa.

Prema podacima koje sam uspeo na sastanku sa ministarkom pravde 26. januara da dobijem očigledno da postoji ogromno angažovanje Ministarstva pravde, tužilaštva i sudova u primeni ovog zakona. Svakako da je naš zajednički cilj i cilj Narodne skupštine Srbije, Odbora za ljudska i manjinska prava, nulta tolerancija i nasilje.

Ja bih voleo kada bi vi imali priliku da nam prikažete statistiku i koliko je zaista mnogo uradilo vaše ministarstvo i pravosudni organi na sprečavanju nasilja i preventivnom delovanju na tom polju u našoj zemlji, obzirom da, čini mi se, javnost malo zna o tome, ali videli smo na ovom skorašnjem primeru ugrožavanja, slučaj Aleksić, da je država brzo reagovala. Započet je sudski proces i mislim da vaše ministarstvo dobro radi na tom polju.

Za nas je jako važno da osnažimo i zaštitimo žrtve nasilja. Apsolutni prioritet je da se žrtvama pruži sigurnost i podrška. Naravno, sa druge strane potrebno je da se računa i o prezumciji nevinosti i da se ne vrši pritisak na pravosudne organe u procesu dolaska do pravde i istine, što je naš vrhunski cilj.

Ako bi mogli da nam date komentare ili neke podatke bilo bi mi jako drago, obzirom da sam od strane vašeg ministarstva kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava zaista naišao na dobar odgovor i na otvorenost za kvalitetnu saradnju, da rešavamo ovaj krucijalni problem koji je aktuelan u državi.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Narodni poslanik Dragan Marković Palma.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo, ministri, narodni poslanici, moje prvo pitanje je vezano za vakcinu. Siguran sam da ste i vi čuli da su priče da mladi ljudi ne treba da prime vakcinu, oni koji žele da prave porodicu iz razloga što ne znam neka od vakcina nije dobra pa da informišemo građane da li je to istina. Siguran sam da nije. Mnogo je drugačije kad neko stručniji od mene to kaže.

Drugo pitanje je za ministra poljoprivrede. Imajući u vidu da cena žive stoke, to sam pre neki dan govorio, ali nisam dobio konkretan odgovor, za prasad je opala skoro 60%, za tovljenike 70%, da li vi možete da date preporuku poljoprivrednim proizvođačima šta da proizvode oni ove 2021. godine? Da li može da dobije poljoprivredni proizvođač subvenciju na ono što mu pripada, što je dobijao kao pomoć za proizvodnju po hektaru i na osnovu žive stoke koju čuvaju i čime se bave poljoprivredni proizvođači?

Imajući u vidu da su penzije poljoprivrednim proizvođačima male, pa da se ljudi i dalje bave poljoprivredom, naravno nije ova vlast kriva zato što su male penzije, bila je startna osnova mnogo mala poslednjih šest, sedam godina, imam pitanje za 

35/3AL/CG

ministra vojnog – šta je motiv i šta je prethodilo da postoji predlog da se ponovo uvede obavezujući vojni rok imajući u vidu da smo mi država koja ima profesionalnu vojsku? Neću reći šta ja mislim o tome, ali želim da mi ministar odgovori – da li će to biti realizovano onako  kako smo čuli u medijima ili su to samo prazne priče?

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Ministar Lončar ima reč.

ZLATIBOR LONČAR: Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, mislim da je ovo prilika da zamolim sve odgovorne ljude u Srbiji, a mislim da ih ima dosta, suviše dugo traje i ova korona i sva priča o koroni i stanje u kome se nalazimo i borba koju vodimo da stvarno nema potrebe da govorimo o stvarima koje nisu potkrepljene činjenicama i za koje možemo da kažemo najblaže rečeno da su rekla kazala.

Država, resor ministarstva, Vlada, predsednik, prvi bi mi izašli i rekli da postoji neki problem, da vakcina može da izazove neke posledice ili da nije dobro da je primi neko. Da ne ulazimo u te teorije. 

36/1MJ/MĆ17.00 - 17.10

Kad vam neko nešto kaže da nešto utiče na, recimo na trudnoću, na bilo šta drugo ili ne može da se primi iz nekog razloga, krajnje je jednostavno, samo tražite da vam pokaže gde je i kada je to dokazano, ko je to objavio, ko stoji iza toga. Evo, ja vas eto samo toliko molim. Ko god šta da vam kaže za vakcinu ili za neki lek ili za bilo šta drugo, samo tražite da vam potkrepi činjenicama onim da je urađena studija na tome, da je to objavio, ne znam, ozbiljan medicinski časopis ili da je to prihvaćeno u nekoj drugoj državi ili da se tako gleda. 

Jedino tako možemo da izađemo iz ovoga i da ne pravimo sebi još veće probleme od onih koje imamo i da dovodimo građane u zabludu i ono što jeste. Ja mislim da je to jedini način. Ako se budemo ponašali najbrže ćemo izaći iz svega ovoga i ostati bukvalno zdraviji i sposobniji da nastavimo dalje. Još jednom vas molim za to. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Potpredsednik Vlade, ministar Nedimović.

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Markoviću, neki dan smo, tačnije prekjuče na jednu sličnu temu vodili diskusiju, a jako je važno zbog javnosti, to ste potpuno u pravu, da ukažemo na činjenice koje se danas nalaze na tržištu u oblasti stočarstva. Konkretno u oblastima koje ste vi pitali, a ja ću proširiti, ako mi ne zamerite i na ostale delove stočarstva. Jako je važno zbog ljudi koji ovo gledaju i koji se bave ovim poslom, jer stočarstvo je najteži deo poljoprivrede, to su ljudi koji najčešće moraju da rade bukvalno svaki dan i ujutru i uveče i ponekad ih često zanemarujemo i ne stavljamo ih u prvi plan u oblasti poljoprivrede iako bi oni tu stvarno trebali da budu. 

Ja samo moram da kažem zbog javnosti da Vlada Republike Srbije u budžetu koji se tiče podsticaja, 70% sredstava sigurno izdvaja za Sektor stočarstva. Naravno novca nikad nije dovoljno. Tog novca je tri puta više nego što je bilo pre osam ili devet godina i to je jako važno reći. Ali, u ovom trenutku to je 53 milijarde dinara ukupno na razdelu Ministarstva poljoprivrede, ali kako BDP bude rastao, a raste izuzev ove 2020. godine zbog svih problema koji su vezani sa koronom, kada smo imali minimalan pad u odnosu na sve druge evropske zemlje, tako i budžet Ministarstva poljoprivrede a samim tim i Sektor za zvanje stočarstva će rasti. Ali, da se vratimo na konkretne stvari. 

Potpuno ste u pravu, prošle godine u ovo vreme možda malo pre toga, prasad su bila negde oko 400 dinara, 380 do 400 dinara. Takva su bila kretanja na svetskom tržištu, a onda se desi jedan neverovatan poremećaj, to je sa pojavom opet gle, jednog virusa, afrička kuga svinja na prostoru Nemačke i došlo je do neverovatnog loma na tržištu u sektoru svinjarstva.

Zašto loma? Pre svega zbog Kine, jer Kina je najveći potrošač ove vrste mesa na čitavoj planeti. Mi isto iz razloga kao i mnoge evropske zemlje ne može da izvozimo na prostor Kine zbog ove afričke kuge svinja, ali moram samo zbog javnosti da kažem da smo mi ovu afričku kugu svinja uspeli da suzbijemo i svedemo je na granične oblasti u piratskom, zaječarskom i borkom okrugu. Javnosti radi, to je prostor gde mi nemamo toliku populaciju ove vrste stočnog fonda.

Ne daj Bože, sada ja ovde kao crni gavran, da nam se to desi na prostoru Mačve i prostoru Srema, jer nam je tu glavni kapacitet. Ne izuzimajući ostale krajeve Srbije, ali pričam vam po ciframa. Važno je ono što kažu brojevi.

Činjenica je da su prasad u to vreme bila 380 do 400 dinara, da su u jednom trenutku pali na 230 dinara i da je to bio potpuno neisplativ biznis, ali u ovom trenutku trendovi su takvi da je cena ka gore i očekujem da vrlo brzo dođemo do cifre 

36/2MJ/MĆ

od 270, 280 dinara, da se vratimo na tovljenike. Ne rade svi na farmama uzgoj krmača, samim tim i proizvodnju prasadi, nego je gomila ljudi koja se bavi isključivo tovom.

U zadnjih nekoliko godina imali smo sasvim pristojnu prosečnu cifru ako gledamo godišnji prosek. Ta cena se kretala između 157 dinara, kolika je bila 2014. godine do tamo 2019. godine kada je to išlo do 167, 170 dinara. Složićete se svi vi koji se bavite ovim poslom, koji se razumete, vi, gospodin Rističević i gomila ljudi koji su u ovom parlamentu na neki način u kontaktu sa ljudima koji se bave ovom vrstom stočarske proizvodnje, a isto tako i koji upravljaju nekim prostorima gde je poljoprivreda kao dominantna delatnost. To su bile dobre cifre.

Na sve to, Vlada Republike Srbije je za svako grlo, svakog tovljenika davala po 1.000 dinara, bez obzira jel cena bila 190 ili 140. Sada će neko naravno da kaže - pa gde je tu ekonomska logika kad imate nisku cenu da dajete istu subvenciju i kada imate visoku cenu da dajete tu istu subvenciju. Nama je cilj bio da se ovaj deo stočarske proizvodnje maksimalno podigne. Nemojte zaboraviti da pre 100 godina i pre 200 godina ova vrsta stočarske proizvodnje je u ovu državu sa jedne strane dala dovoljno finansijskih sredstava da može da izvojeva svoju nezavisnost, a sa druge strane da bude respektabilan faktor na ovom prostoru. Pričam pre svega o onom carinskom ratu koji je bio početkom 20. veka.

Sada, kakvi su trendovi u ovoj vrsti stočarske proizvodnje? Cena tovljenika u ovom trenutku je 130 do 135 dinara u zavisnosti od prostora na kome se nalazimo. Ako je udaljenije mesto od klanice to može ići pet dinara niže, ali trendovi su takvi da očekujemo da u narednih dve do tri nedelje će cena ići 10 do 15 gore. Tada dolazimo do cifre od nekih 145, 155 dinara kada možemo da kažemo, nadam se da ćete se složiti sa mnom, da malo odahnemo i da kažemo da je to neka cifra koja je dovoljna za proizvodnju u zavisnosti od vrste tehnologije koju primenjujete.

Zašto se ovo sve dešava? Zašto se dešavaju poremećaji? Neko će reći, pa da imamo visoke cene inputa u smislu kukuruza, soje, ostalih neophodnih hraniva, a sa druge strane imamo nisku cenu žive stoke.

Samo ću reći jednu stvar, da smo prošle godine imali rekordne prinose i u oblasti kukuruza, a imali rekordne cene. To je jedna od neverovatnih godina koja se retko dešavaju za razliku, čini mi se, ako mi dozvolite, da ne pogrešim, 2017. godine kada smo imali sušu, nešto nižu proizvodnju, a isto tako imali i niske cene. To je definitivno nešto što se dešava. Tako da sa aspekta inputa njih ima dovoljno.

Želeo bih samo zbog javnosti da kažem, nećete mi zameriti, ovo nema veze sa stočarstvom, ima veze sa ratarstvom, neće biti nikakve zabrane izvoza kukuruza. Kukuruz u ovom trenutku ima neverovatnu cifru i potpuno je prirodno da našim ratarima, da našim skladištarima, mlinarima, svima koji se bave ovim poslom, omogućimo da zarade neki novac. 

Samo primera radi, u ovom trenutku neke zemlje koje su najveći svetski proizvođači pšenice, kukuruza, ograničavaju trgovinu. Navešću primer Rusije. Na primer, kada je reč o kukuruzu koji je jako važno zbog ove vrste proizvodnje o kojoj ste vi pričali. Oni su uveli tzv. kvote za izvoz plus još jednu stvar koja ruši cenu na domaćem tržištu, a to je taksa za izvoz. Nije baš normalno i uobičajeno da nešto kada izvozite da plaćate, obično je prirodno da to stimulišete da izvezete, ali zbog njihovih unutrašnjih razloga oni su uveli taksu od 25, pa kasnije od 45 tona po hektaru kako bi snizili cenu ove vrste hranila za svoju stočarsku proizvodnju.  

37/1BM/MT17.10 – 17.20

Nekad je Rusija bila tržište za srpsku robu, u pogledu svinja. Danas su oni ovladali ovom tehnologijom i danas imaju oni sasvim dovoljno farmi. 

Moram da kažem da će jedan od prvih zadataka nakon, ja se nadam, uspostavljanja kakvog takvog režima komunikacija između ljudi naš posao biti da osvojimo tržište Dalekog istoka, pre svega mislim na Vijetnam, mislim na Indoneziju gde je ogromna potrošnja svinjskog mesa u ovom trenutku. Mi pucamo, naravno pričam pod navodnicima, na prosto i Kine, ali tu, pre svega, zavisi od njihovih administrativnih razloga, da li će nam oni to pustiti. 

Jednu stvar koju smo uradili prethodnih dana to je da, sećate se gomile priča o vakcinaciji od klasične svinjske kuge. To je priča koja je morila Srbiju, nije dala prostor za razvoj ove vrste poljoprivredne proizvodnje, a sa druge strane, verovatno će i koleginica Joksimović da se složi sa tim, u delu koji se odnosi na pristupne pregovore prema EU, to nam je bila jedna od kočnica u pogledima koji se odnose na poljoprivredu.

Zašto je to tako bilo svih tih godina ranije ja stvarno nemam pojma, ne bih se ni upuštao u to, ali smo mi zadnjih godinu, godinu i po dana to razrešili. Prvo smo ukinuli vakcinaciju da bismo otvorili tržište EU, zatim smo uradili jednu drugu star, a to je da uradimo monitoring i mi smo aplicirali u ovom trenutku tzv. „DG Sante“ koji se bave bezbednošću hrane da nam u narednih nekoliko meseci otvore to tržište. 

Zašto to sve pričam? Što imate veće tržište imate veću potražnju. Što je veća potražnja imate veću cenu, možete da razvijate svoju proizvodnju. Mislim da su to jako važne stvari. 

Iskoristio bih priliku da kažem da smo upravo danas od Narodne Republike Kine dobili informaciju da ćemo ovih dana potpisati protokol o izvozu kukuruza na prostor Narodne Republike Kine. To je jedno od najvećih svetskih tržišta za prostor kukuruza. 

Znam da  verovatno gomili ljudi koji slušaju ovo, prate ovo, i u ovoj sali, ovo nisu stvari koje su toliko interesantne, ali možda će se kolega pored mene koji sedi složiti sa jednom stvari da je uticaj poljoprivrede na BDP u 2020. godini bio takav da je gomilu problema koje smo imali koji su prouzrokovani koronom uspeo da neutrališe. 

Mi imamo već tri godine, i 2018, 2019. i 2020. neverovatan rast u poljoprivrednoj proizvodnji. Naravno, u 2017. godini smo imali sušu i to su stvari koje možete da očekujete. Godina 2021, još je rano da pričamo o tome, ali ja se nadam da ćemo uspeti da očuvamo ove pokazatelje. 

Što se tiče perspektiva, čuvamo naš prostor od bolesti u ovom sektoru stočarske proizvodnje. Jako je važno da nađemo kanale kojima ćemo da plasiramo tu robu, pre svega mislim u pogledu otvaranja tržišta.

Još ću jednu stvar da kažem, nemojte mi uzeti za zlo, možda sam uzeo previše vremena. Neki ljudi 2009. godine, neki žuti ljudi, ne mislim u kontekstu onoga u kom je neko drugi to možda pomislio, su potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Mislim pre svega na žutu stranku, ne mislim na ljude, nemoj da mi neko uzme za zlo inače ću sutra, verovatno da visim po svim tabloidima. 

PREDSEDNIK: Nemojte da se pravdate, molim vas. 

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Ne pravdam se, gospodine Dačiću, i nemojte mi uzeti za zlo 12 minuta i 40 sekundi. 

Da nastavim, ako mi date još minut, ja ću završiti. 

Potpišu oni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Ima ono čuveno penkalo…

37/2BM/MT

Slažem se, sa aspekta jednog dela privrednih aktivnosti, fantastična star, dobra stvar, ali u poljoprivredi nama nije trebao veći kanal. Mi smo u tom trenutku sebe tako ukopali, da koristim taj, nemojte mi zameriti, možda neki jeftin rečnik, da smo carinske stope spustili na nula ili nešto blizu nula i otvorili svoj prostor, a pri tome nismo imali laboratoriju za bezbednost hrane koju smo otvorili pre godinu i po dana, premijerka je otvorila da bi kontrolisali kvalitet hrane, sve pustili kod nas i šta onda? Imate pritisak, sužava se prostor na kojem možete da prodate i vi nemate kud. Vi jednostavno dođete u situaciju da ne znate šta da radite. 

Zato su nama važna nova tržišta, zato nam je važno, sad ću reći jednu stvar koja se tiče onoga što se svaki dan nalazi najčešće u ishrani mladih ljudi, dece, to su salame, paštete, viršle. Mi tu imamo carinsku stopu nula za uvoz iz EU. Da li to neko zna? Da bismo izmenili SSP treba jedno 27 zemalja da pregovaramo svaki trenutak. To vrši… 

Evo neko, čujem iza mene, kaže mi, treba jedno 27 godina. Daj Bože 27 godina, brzo bismo to završili.

Ali, SSP je dvostrani pravni posao. U članu 26. SSP-a piše jedna odredba koja ide nama u prilog i koju ćemo mi iskoristiti u narednim mesecima na korist naše države i na korist našeg stočarskog fonda. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar Nebojša Stefanović.

Izvolite. 

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Hvala vam.

Poštovani gospodine Markoviću, ono što je za nas važno je da se o ovoj temi, dakle vraćanja vojnog roka i kako se on uklapa u naš dosadašnji aktuelni profesionalni sistem, povede temeljna i ozbiljna rasprava. 

Meni je drago, pošto znam da vi ozbiljno pratite sve teme i naravno Narodna skupština jeste mesto da se i deo te rasprave vodi, pored naravno stručnih krugova kojima ćemo i naravno u kasnijoj fazi prepustiti našem Generalštabu, našim ljudima koji se u to razumeju, modalitete, načine, sve ono što se vezuje za stručni, profesionalni deo izvođenja. Ali, mi ovde govorimo o ideji da se, ono što je odlukom iz 2011. godine zamrznuto, da tako kažemo, da se odmrzne, da se ponovo reaktivira redovno služenje vojnog roka.

Ovo je tema o kojoj dugo i vodimo raspravu da ne bismo bili neozbiljni ljudi, da odluke donosimo preko noći ili da kažu ljudi da nismo razmotrili sve aspekte. Ovo je aspekt koji iz mnogo uglova mora da se sagleda, pre svega potreba naše vojske, potreba odbrane zemlje. Iz finansijskog aspekta zato što on ima i svoju cenu i pored naravno onog novca koji bi se trošio za služenje tih mladih ljudi, to bi bile četiri generacija sa oko 2.500 po generaciji vojnika, dakle oko desetak hiljada godišnje, pored tog novca koji bi bio potreban za njihove uniforme, opremu, hranu smeštaj, grejanje, vodu, prevoz, gorivo, vozila, sve ono što je potrebno za služenje vojnog roka, mi smo razmišljali naravno i koliko bi to bilo novca. 

Danas smo razgovarali sa predsednikom o tome, pošto je on imao neke korisne predloge, ako bismo tim ljudima dali određeni deo novca kao platu, koliko bi to bilo i to je jedan od aspekata. Iako odluka nije doneta, ja ću vam reći zašto sam ja za to, zašto zaista iskreno podržavam vraćanje redovnog vojnog roka koji ne znači ukidanje profesionalnog sistema. Čuo sam i te neke priče.

Da bi ljudima bio vrlo jasan, dakle, to ne znači da ćemo imati manje profesionalnih vojnika ili da odustajemo od profesionalnog sistema. To jeste razlog zbog čega se tako opširno i ozbiljno razmatra ova tema. Dakle, profesionalni sistem 

37/3BM/MT

ostaje, ali mi imamo danas situaciju da nam je važno da pojačavamo snagu naše vojske, da mlade vojnike učimo vojničkim veštinama koje nisu važne samo za ono što njima treba u vojsci već i kasnije u životu, što oni mogu da postignu kroz razne vidove u vojsci. Veoma nam je važno zbog patriotskog duha naše zemlje, hoćemo da učimo naše mlade ljude i kako izgleda ponos i dika naše zemlje, što jeste naša vojska, da nauče nešto o istoriji naše vojske, o našoj patriotskoj tradiciji, da slušaju himnu svoje zemlje svakoga dana, da se vrati određena vrsta discipline i da nauče nešto što je vrlo važno i za budućnost, a to je naravno i kako se koristi oružje, kako se koriste složeni borbeni sistemi. 

38/1MZ/LŽ17.20 – 17.30

Ono što je deo profesionalnog kadra, taj profesionalni kadar će raditi na najsloženijim sistemima, ali kao što je to nekada bilo u vosci, svaki regrut može da nauči da vozi vozilo, oklopno vozilo, može da nauči da vozi tenk, može da nauči da bude deo artiljerijskog sistema, može da bude vrlo koristan deo sistema veze, bilo šta što je važno za borbenu gotovost naše vojske. Ono što je isto važno, što isto smatram da smo možda izgubili u klasama koje smo izgubili možda ne služeći vojsku, to je aktivna rezerva. Vi znate da je aktivna rezerva do 65 godine starosti, ali ne daj bože da moramo da zovemo sutra u rezerviste nekog od 65 godina. 

Dakle, mi treba da imamo da se svaka nova generacija uvodi u rezervu, a kako da se uvede u rezervu ako ti ljudi nisu služili vojsku? Ti ljudi ne znaju ni kako izgleda puška. Bilo je dosta pitanja oko toga. Dakle, da li ima neko pravo na prigovor savesti? To je ustavna kategorija, ljudi imaju pravo na to, ali to ne znači da oni ne mogu da obavljaju druge dužnosti u vojsci. Ali, ja iz onog iskustva koje sam video i ranije, realno, to je mali procenat ljudi koji bi se pozvao na prigovor o savesti. Najveći deo ljudi bi služio vojsku sa oružjem u ruci. Dakle, upravljajući sa složenim sistemima, manje složenim sistemima, učeći patriotske vrednosti jačamo našu vojsku, jačamo bezbednost Srbije, jer jaka vojska je jaka Srbija. To je uvek bilo tako. 

Uveren sam da je mnogo bolje da se borimo da naša deca, čitao sam u novinama, video sam užasne stvari, ne znam da li je to bio razlog, ali samoubistvo ovog deteta koje je gledalo neki izazov na „Tik-Toku“, ili tako nešto. Voleo bih da naša deca i naši mladi ljudi manje vremena provode na takvim aktivnostima, a da provedu vreme učeći o čvrstini svoje zemlje, o čvrstini njenog duha, o čvrstini njene vojske i naravno da mnogo toga nauče, jer vojska je ogroman sistem u kome imate i vojno zdravstvo, koje isto mogu da prođu mladi ljudi koji su zainteresovani za to. Imate različite vrste jedinica u kojima mogu biti i regruti iz redovnog sastava, mogu doći regruti i u 63. padobransku, 72. specijalnu jedinicu posle osnovne obuke, mogu biti u raznim drugim sistemima, mogu se kasnije opredeljivati na osnovu toga i za aktivnu profesionalnu karijeru.  

Dakle, zato podržavam ideju vraćanja redovnog služenja vojnog roka, mislim da je to važno za našu zemlju, da je važno za našu vojsku, koja je uvek bila stub i oslonac Srbije i to naravno kada se dobro osmisli, kada plan, a već se radi javna rasprava, osmišljavaju se modeli, sagledavaju mogućnost, šta je to što možemo i da promenimo, svaka dobra ideja je dobrodošla. Ako se Srbija bude opredelila za ovu odluku, ako budemo takvu odluku doneli, mislim da će onda to biti dobro uložen novac koji će značiti da je naša zemlja jača, mladi ljudi će dobiti, čini mi se, jednu značajnu, nije tu vojska ni da uči, ni da obrazuje, ni da vaspitava, da neko ne kaže da hoću to da kažem, ali da uradi jednu vrlo važnu ulogu u njihovim životima, a i da ih nauči nešto o vojničkom pozivu, što je kroz našu istoriju pokazivalo se da je što je jača voska bila, manje su šanse bile da nas neko napadne, jer to je ključna uloga naše vojske. 

Vojska Srbije je tu da bude faktor odvraćanja, da niko ne pomisli da napadne Srbiju. Kada zna da Srbija ima sposobnu, modernu, dobro organizovanu i obučenu vojsku, tada su šanse da to uradi i veoma male. Zbog toga mislim da uz podršku i Narodne skupštine u toj raspravi možemo doći do najkvalitetnijeg rešenja. Rekao sam, ja podržavam tu ideju, ali naravno ta odluka nije doneta, videćemo u budućnosti  sve faktore, mada iskreno mislim da bi to bio korak napred za bezbednost naše zemlje. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, Poslovnik.

38/2MZ/LŽ

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Hvala, ministre Stefanoviću. 

Gospodine Lončar, vaš odgovor mi se čini kao da ste vi odgovorili meni kao da sam ja to pitao. Da znate, ja sam mnogo dobro informisan i ova država je mnogo učinila, ne samo kada je u pitanju vakcina, već i zaštita i preventiva građana, tako da vas molim da se ispravite posle.

Kada je u pitanju poljoprivreda, gospodine ministre, šta je problem? Problem je što nije opala cena u marketima za mesne proizvode i u kasapnicama. Tu je žrtva poljoprivredni proizvođač i mi smo to dozvolili. CEFTA je trgovinski sporazum i mi ne možemo da zaustavimo uvoz, ali možemo da kažemo prerađivaču mesa i mesnih proizvoda – ne možeš da uvoziš zamrzlo meso staro godinu dana i da prerađuješ u kobasicu, salamu i da prodaješ građanima Srbije, da tako štitimo naše tržište. 

Pitanje za premijerku i za Krizni štab. Dajte da dozvolimo da povećamo broj ljudi na jednom mestu za svadbena venčanja. Ljudi čekaju, evo, ja najmanje poznajem 20 porodica, čekaju da se skinu mere, da to bude 150 ljudi, to je jedan ovako skup ni veliki ni mali, a još ako se vakcinišu da se dozvoli svadbeno venčanje. Kako mi da se borimo protiv bele kuge? Ona spava kod tate, on spava kod tate, kaže – hoćemo, ali čekamo mere.  U međuvremenu se posvađaju zbog mera i nema ništa od brakova. Bar to možemo da uradimo. 

Pitanje za ministra prosvete – dualno obrazovanje je, ministre, najvažnije. Kakvo, bre, dualno obrazovanje od kuće? Kako će onaj od kuće da proizvodi nameštaj i da proizvodi ne znam nešto što se zovu delovi za proizvodnju automobila? Ako ta fabrika radi i idu radnici na posao, da deca u danu kada treba da idu na praksu – idu na praksu, jer bez dualnog obrazovanja i bez prakse ništa ne možemo da uradimo. Danas je mnogo teško kada mladi ljudi završe fakultet, a nisu ništa radili u životu, ta obuka dugo traje da nauče ono što se zove u njihovoj diplomi i da budu stručni. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Lončar.

ZLATIBOR LONČAR: Uvaženi gospodine Markoviću, vi znate da mi ovde sve radimo u interesu građana i nemojte da se osećate uopšte da ja nešto vama odgovaram, ovo je nešto što treba da krenu svi građani Srbije i da postave to pitanje. Još jednom ponavljam, dragi građani, sve što čujete i što vam kažu u vezi vakcine, u vezi korone, pitajte samo na osnovu kojih činjenica se to iznosi i rešićemo, mnogo ćemo problema rešiti, to važi za sve.

Što se tiče ovog drugog vašeg predloga, ja ću vam reći, reći će vam sigurno i predsednica Vlade, ja to ne mogu da razumem. Mi se ne nalazimo u fazi da možemo da pustimo da se odvijaju svadbena veselja i slično, a posebno ne razumem da to što vi kažete da je ona kod mame, da je on kod tate iz razloga što se nisu venčali. Ja još nisam čuo da ljubav čeka potpis da bi se pokazala i slično. To možda ima još u crno-belim filmovima, ako je neko sačuvao da gleda, ali u skorije vreme to nije bilo niti će biti. 

Prema tome, šalu na stranu, moramo da postignemo nivo vakcinacije takav, moramo da postignemo nivo zaraženih takav da bi se vaša želja ispunila i da bi sprečili rizik od oboljevanja ljudi, širenja virusa i svih posledica koje on nosi. To nam je trenutno na prvom mestu, a mladima i svima onima poručujem – slobodno živite zajedno, slobodno pravite decu i sve drugo što ide uz to, ne treba vam za to potpis matičara i svadbeno veselje. Pokloni će stići naknadno ili mogu da pošalju poštom. Hvala.

38/3MZ/LŽ

PREDSEDNIK: Ovo je ipak individualna stvar. Ne bih da dajem nikakve savete. 

Reč ima prvo potpredsednik i ministar Nedimović, ali nemojte 15 minuta, molim vas.

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Ja se nigde ne žurim. Ako se vi, gospodine predsedniče, žurite…

PREDSEDNIK: Ja se nigde ne žurim.

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Ja sve u skladu sa Poslovnikom.

39/1VS/MP17.30 – 17.40

PREDSEDNIK: Ja želim zaista, a to sam rekao i premijerki na početku.

Ne postoji poslaničko ograničenje koliko ćete vi članovi Vlade odgovarati dugo na pitanja poslanika, ali ste pre svega ovde došli da čujete pitanja poslanika i zato da bi poslanici mogli uopšte da dođu da postave pitanje moramo za to imati vremena i zato vas molim da bez obzira, zato što ne postoje poslanička ograničenja ja sam rekao da imamo 11 poslanika koji treba da postave pitanje, da bi oni mogli da postave pitanje da im odgovorite na sva pitanja, ako to ne uspemo onda nismo ostvarili zajednički cilj. 

Zato je moja molba da odgovori budu u skladu sa vremenom kojim raspolažemo. Toliko. A, ne da li imamo vremena ili ne. Kao što znate, mi ovde ostajemo da radimo i kada vi odete, jer moramo da glasamo.

Izvolite.

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem gospodine predsedniče. 

Ja se izvinjavam, ako ste me pogrešno protumačili, nije mi bila ideja uopšte da uzimam bilo kome vreme i biću koncizan, bar jedno devet puta brži nego što je to bilo u prvom intervalu.

Moram da kažem jednu stvar da u kontekstu razgovora, rasprave koju su imali gospodin Marković i gospodin Lončar to što vi pričate nama se odrazi sve u sistemu oko reka, hotela i restorana. Nema bre, niko ne jede, 70% nam je pala potrošnja goveđeg mesa i 25% pala potrošnja svinjskog mesa, tako da ja bih bio sretan kada bi ovo što kaže gospodin Palma, ali ljudi, zdravlje je na prvom mestu ljudi i moramo da se vodimo time.

Što se tiče trgovine i cena, došlo je do izvesnog pada cena. Baš sam malopre dok ste vi izlagali gledao cene. U zadnjih godinu dana došlo je do pada cena ne toliko koliko bi trebalo, negde svinjski but prošle godine neka je koštao pre nego što će krenuti ovaj čitav cirkus oko korone, oko 429, 439 dinara po kilogramu, sada je on 399 dinara u zavisnosti od akcije.

Imate tu sada gomilu problema koji se javljaju. Meni je samo jako važno da u čitavoj ovoj priči kažemo da, nama je sektor svinjarstva jako važan, pogotovu tovno govedarstvo od nesumnjivog značaja, teško je vreme. 

Vlada je nekoliko puta intervenisala, već sa merama kako bi očuvala ovaj proces proizvodnje u tovnom govedarstvu, jer tu treba malo više od godinu dana da bi se čitav ciklus završio. 

I daćemo sve od sebe da ovo rešimo i ja se izvinjavam što sam oduzeo vreme.

PREDSEDNIK: Ne, nema na čemu. Nije uopšte nikakva opomena, nego samo da znate, predviđeno vreme je od 16 do 19 sati po Poslovniku. 

U ta tri sata mi moramo da stanemo po pitanjima i odgovorima i shodno tome moramo da se pošto je za poslanike vreme ograničeno dva puta po tri minuta, jedan put dva minuta da bismo mogli da sve stignemo, zato je bila moja sugestija na početku i mislim da smo dobro krenuli da ćemo uspeti danas da to završimo do kraja. 

Prvi potpredsednik Vlade Branko Ružić i ministar.

BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem predsedniče.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici ...

PREDSEDNIK: Lako ću ja sa Ružićem ja ću da mu oduzmem reč, ali ne znam šta ću sa drugima.

BRANKO RUŽIĆ: Možete samo po Poslovniku, predsedniče.

Šalimo se naravno. Naše interne šale. Naravno da možete uvek da oduzmete reč, ali mislim da je uvaženi poslanik Dragan Marković …

PREDSEDNIK: Vidiš da mogu da ti oduzmem reč.

39/2VS/MP

BRANKO RUŽIĆ: Hvala predsedniče. 

Dokazali ste svoju snagu i mislim da je dobro da javnost Srbije zna ko je šef u parlamentu i da građani i građanke Srbije to prepoznaju, pa čak i kada meni oduzimate reč bez ikakvog razloga, naravno, ali nemam mogućnosti Poslovničke da se žalim na to, pošto sam isto upoznat sa Poslovnikom.

Želim da kažem da je ovo pitanje, koje je uvaženi narodni poslanik Dragan D. Marković postavio, vrlo utemeljeno i veoma važno i želim da dam jedan jasan odgovor, jer je snimanje onlajn časova i časova na daljinu bio veliki posao za čitava naš obrazovni sistem.

Posebno je to bilo izazovno kada govorimo o nastavi za srednje škole i trogodišnje profile u kojima se primenjuje veoma uspešno dualni model obrazovanja, jer on svakako podrazumeva jednu vrstu ili proces učenja i sticanja znanja sa instruktorima iz kompanije i ono što želim da kažem gospodinu Markoviću i da ukažem na činjenice, to je da je do kraja prošle godine snimljeno 1200 lekcija, od kojih su 764 praktično pothranjene u onlajn nacionalnoj bazi i koja je kreirana za osam područja rada, naravno da to nije ambijent i situacija u kojoj možete da očekujete praktičnu nastavu na način korespondira sa onim potrebama sticanja kompetencija znanja, veština i svega onoga što je potrebno, ali mislim da svi oni koji su na tome radili, zavređuju veliku pažnju, pre svega nastavnici i profesori, i oni koji su dali doprinos da se ne napravi diskontinuitet u sticanju i ovih praktičnih znanja.

Nadam se da će ova vanredna situacija, a imajući u vidu i ovu imunizaciju, sveobuhvatnu, koju Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, sve referntne institucije sprovode, da će upravo ta sveobuhvatna imunizacija doprineti da se vratimo u stanje normale i da će i oni koji jesu uključeni u dualno obrazovanje, a podsetiću vas da ćemo imati i dualno obrazovanje i standarde smo već usvojili za strukovne studije i za akademske pripremamo, i mislim da je to jedan dobar link između znanja privrede, potrebe tržišta rada i onih koji mogu da doprinesu da naša država i naša ekonomija i naša privreda, krenu napred. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Premijerka Brnabić, izvolite.

ANA BRNABIĆ: Samo da vam odgovorim brzo, zaista nemam šta da dodam na ovo što je rekao ministar Lončar, u potpunosti se slažem sa njim i to je jednostavno tako, ali ću reći još jednu stvar.

Ljudi, pogledajte šta se dešava oko nas, pogledajte Evropu, pogledajte šta se dešava u drugim zemljama, kakve su to mere, vidite koje su to zabrane, tamo život nije ni približno normalan, pogledajte Holandiju. Ako čitate štampu kao što je Dejli mejl, na primer, Holandija je na ivici građanskog rata. U Velikoj Britaniji je sve zatvoreno, u  Nemačkoj je sve zatvoreno i ti ljudi kada dođu danas u republiku Srbiju, neko iz tih zemalja, pomisli pa vi živite normalno, kako je ovo moguće?

Mi se sjajno borimo, ali ovo što imamo od mera, moramo u ovom trenutku i dalje da držimo, zato što je to jedina pomoć uz vakcinaciju koja ponovo kod nas ide najbolji u Evropi, ako izuzmete Veliku Britaniju, i najbolji smo u tome, i trudimo se da tako nastavimo, moramo da izdržimo još malo i pre svega zbog života ljudi, i naših zdravstvenih radnika. Ne bi mogli da im objasnimo zašto popuštamo mere u ovom trenutku.

Dakle, za sada još malo, ali ako pogledate bilo koju drugu zemlju, u Srbiji se najnormalnije živi od čitave Evrope. Hvala.

39/3VS/MP

PREDSEDNIK: I na kraju, još jednom poslanik Marković, samo nemojte o ovoj ljubavi bez potpisa ili sa potpisom.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Pa evo vidite, gospodin Lončar je izgleda odavno otišao od mame i tate, pa ne zna taj osećaj kakav je. Na selu ljudi žive za svadbu, za svadbeno veselje, pogotovu deka i baka, koji kažu – da sačekam da mi se oženi unuk, da zaigram kolo, pa neko sutra umrem.

Dalje, mi smo najbolji u svemu i to ne da govori statistika, nego govore činjenice, da imamo najmanje zaraženih, da najveći broj građana su vakcinisani na osnovu broja stanovnika, ekonomski standard itd.

40/1JI/IR17.40 – 17.50

Ako svake godine u Srbiji umre više od 35.000 ljudi nego što se rodi, kako ćemo mi onda da se borimo protiv bele kuge? Onda se to gospodine ministre zove suživot. Znate li šta je suživot? To je kada dvoje mladih ljudi odu negde u stan da žive, ne venčaju se i čekaju da dođu bolji dani, a kada će doći bolji dani? 

Pratim sve medije i domaće i svetske. Oni nam kažu da će ovo da potraje više godina. I više godina mi da čekamo, ako se toliki broj vakciniše i ogroman broj imao već koronu, kada pogledamo na osnovu broja stanovnika, znači, na tom svadbenom veselju, možda od 150 ljudi, 5% bi bila ugrožena lica, odnosno sa nekim strahom da dobije koronu ili ne. 

Dozvolite mi na kraju. U fabrikama mora da se radi, da punimo budžet, ali ja u Jagodini imam tri fabrike gde u smeni fabrika ima 250 ljudi, u jednoj smeni i nisam čuo da se neko zarazio, osim u administraciji. Ne znam da li ste to pratili, ali najveći broj zaraženih u privredi je upravo u administraciji, zato što su kancelarije male i kada jedno lice dobije virus, prenese na ostale kolege u kancelariji. 

PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Markoviću. 

Istekla su dva minuta.

(Dragan D. Marković: Hoću da mi gospodin Lončar da odgovor.)

Nema odgovora pošto je to treći krug.

Reč ima narodni poslanik Balin Pastor.

Izvolite.

BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imao bi dve grupacije pitanja za predsednicu Vlade i pokrenuću obe dve grupacije odmah u prvom obraćanju da bismo imali vremena i mogućnosti da raspravimo obe teme. Te dve teme nisu u korelaciji, ali se u ovom trenutku najbitnije za građane koje mi iz Saveza za vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini. 

Prva grupacija pitanje se odnosi na postupanju u vezi ilegalnih migranata. Šta država čini da bi garantovala bezbednost stanovnika Republike Srbije, malo kasnije ću izneti konkretne podatke i slučajeve, a druga grupacija pitanja se odnosi na ulaz u Republiku Srbiju sa teritorije Mađarske?

Što se tiče prve grupacije pitanja i u vezi konkretnog pitanja, šta Republika Srbija čini da bi garantovala bezbednost građana Republike Srbije, želim da kažem da je situacija alarmantna na određenim područjima Republike Srbije. Želim da spomenem dva naseljena mesta Majdan, Irabe na području opštine Novi Kneževac u severno-banatskom okrugu. To su sela od 200 ljudi. Radi se o staračkim domaćinstvima, a u tim selima se pojavljuje i konstantno boravi više od 500 migranata. 

Ti ilegalni migranti ulaze ne samo u prazne kuće, nego i u kuće gde građani žive, spaljuju iz nehata te kuće, naši građani su preplašeni. Te ljude dovode tamo taksisti i mislim da država treba da postupi po tom pitanju, jer bezbednost naših građana treba da bude na prvom mestu. 

Slična je situacija i na području opštine Kanjiža, na području grada Subotice i u naseljenim mestima u Zapadnobačkom okrugu. 

Drugo pitanje u vezi ulaska sa teritorije Mađarske - zašto je i dalje potreban PCR test za ulazak iz Mađarske, ako to nije potrebno za ljude koji ulaze sa teritorije Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Bugarske, koja je isto tako članica EU, kao što je i Mađarska? 

Zahvaljujem.

40/2JI/IR

PREDSEDNIK: Hvala. 

Reč ima premijerka, Ana Brnabić.

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Zahvaljujem.

Ovo je svakako, poštovani narodni poslaniče, naša stalna tema, nažalost, od kada, ne od 2020. i sada 2021. godine, nego od 2015. godine, kada je krenuo problem migracija, odnosno veliki broj migranata na teritoriji Evrope, pa samim tim i Republike Srbije.

Vi znate da se mi zaista svakodnevno trudimo, i MUP, i ukoliko je potrebno Vojska Republike Srbije koja nam je jako mnogo pomogla kada smo počeli da se borimo sa Korona krizom, mart, april, maj, da nekako te dve krize, da njima upravljamo na najbolji mogući način, da zaštitimo sve građane Republike Srbije koliko god je to moguće, dakle, da dajemo sve od sebe. 

Mogu da vam kažem, meni su stigli podaci iz MUP od strane policijskih službenika, Regionalnog centra granične policije, da se prema Mađarskoj u toku 2020. godine, da je ukupno sprečeno 930 lica u pokušaju ilegalnog prelaska državne granice, tako da mi imamo i sa Mađarskom najbolju moguću saradnju. 

Što se tiče bezbednosti naših građana i gradova i opština gde se, na kraju krajeva, i nalaze i prihvatni centri, MUP reaguje kada nam se obrate predstavnici lokalne samouprave, građana i vi, kao narodni poslanik, imamo jako dobru saradnju. Ja ću naložiti još jednom MUP da ukoliko je potrebno istraži i svaki slučaj po slučaj, da pogledamo da li je potrebno slati i pripadnike žandarmerije da bi se ljudi osećali bezbednije. 

To će ostati nešto na čemu ćemo mi zajedno kontinuirano nastaviti da radimo, a šta god je potrebno mi ćemo uraditi da se naši građani osećaju bezbedni u svojim domovima i u svojim zajednicama gde žive.

Što se tiče ulaska u Republiku Srbiju iz Mađarske to je pitanje koje ću ja pokrenuti na Kriznom štabu, pa ćemo videti u svakom slučaju, zamoliću i naš medicinski deo Kriznog štaba da pogleda parametre trenutno u Mađarskoj, u Srbiji, i učinićemo sve da ukoliko je to bezbedno ili ne vidimo bilo kakav preterani rizik da ono što u ovom trenutku važi za Bugarsku, zemlje Zapadnog Balkana važi za Mađarsku koja nama zaista, rekla bih, najbolji mogući partner i politički i ekonomski i na svaki drugi način, tako da vam obećavam da ćemo raditi na tome. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik gospodin Balint Pastor.

Izvolite.

BALINT PASTOR: Gospođo predsednice Vlade Republike Srbije, hvala na odgovorima.

Krupne su teme i izuzetno osetljive i bitne i nisam imao dovoljno vremena da govorim o svemu, ali zbog toga ću sada iskoristiti drugo obraćanje, da se zahvalim pripadnicima policije, vojske i žandarmerije što su na terenu i što rade svoj posao. 

Zaista svaka čast pripadnicima, i policije, i vojske i žandarmerije, ali oružane snage rade po nalogu, oružane snage rade ukoliko postoji komanda. Ja bih vas zamolio, kao što smo zamolili predsednika Vučića 13. novembra, kada smo potpisali koalicioni sporazum između SVM i SNS da naše oružane snage konstantno budu na terenu. To sam napomenuo i kada je bila rasprava u vezi izbora Vlade Republike Srbije, da smo mi nacionalna manjina kojoj ne samo da ne smeta kada su naše oružane snage na terenu, na području jedinica lokalnih samouprava gde mi u većem broju živimo, nego to i očekujemo zbog garantovanja bezbednosti naših građana. 

41/1GD/IĆ17.50 – 18.00

Zamolio bih vas da pogledate malo detaljnije, da tražite podatke iz Majdana, iz Rabea i iz drugih naseljenih mesta i da kontrolišete malo više i podrobnije šta rade taksi prevoznici. To je krijumčarenje ljudima i to je ozbiljno krivično delo. Dođe vojska, policija, žandarmerija, obave ono što smo se dogovorili, ali za dva dana ili već sledećeg dana je isti broj migranata na terenu. 

Vojska, policija i žandarmerija ne mogu svakodnevno tamo da provode vreme, ja sam toga svestan, ali zbog toga treba kontrolisati šta rade prevoznici. S druge strane, da li migranti uopšte imaju pravo da borave na našoj teritoriji, izuzev u prihvatnim centrima? Ja mislim da nemaju pravo. Znači, migrantima je mesto u prihvatnim centrima i to isto tako treba da se kontroliše.

Još nešto pitaju građani - da li oni mogu računati na naknadu štete? Štete su ogromne od migranata na imovini naših građana, fizičkih lica. 

Što se tiče granice, ja bih vas zamolio da ubedite medicinski deo kriznog štaba, svima nama je u interesu da Korona što pre prođe i mi smo odgovorni ljudi, ali ne možemo da razumemo zašto se može bez PCR testa ulaziti iz Bugarske, a nije moguće iz Mađarske, a naši građani ne idu prvenstveno u Mađarsku zbog toga da bi kupovali ili nešto drugo, nego smo povezani raznim nitima. Tamo se deca školuju, idu na fakultet, idu na praksu. Poslovne veze su u pitanju, porodice su razdvojene i ja bih vas zamolio da ono što je funkcionisalo tokom proleća funkcioniše i sada.

Hvala lepo i zahvaljujem se predsedniku što mi je dozvolio 30 sekundi duže da govorim.

PREDSEDNIK: Nadam se da nećeš da se javljaš treći put, ali videćemo.

BALINT PASTOR: Hoću, naravno, ali kratko.

Reč ima premijerka Brnabić.

ANA BRNABIĆ: Hvala.

Još jednom samo obećanje da ću se baviti ovim, da ću nastaviti ovim da se bavim i sa, pre svega, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova ćemo videti kako možemo ovo da rešimo kako ljudi mogu da se osećaju bezbednije. Vi ste u pravu, migranti moraju da budu u prihvatnim centrima.

Evropa se u ovom trenutku suočava i sa tom krizom koja je toliko sada zasenjena ovom kovid krizom. Šta da vam kažem? Nije da mi sa njima možemo bilo gde, oni i tako ne žele da ostanu u Republici Srbiji. Ne puštaju ih, rekla bih, ni levo, ni desno, tako da se mi borimo koliko god možemo i opet mi se čini, s obzirom na sve okolnosti, a dosta dobro i prolazimo zahvaljujući pre svega našem Ministarstvu unutrašnjih poslova i svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova želim da se zahvalim i ovim putem, ali videćemo, ako treba da se pojača, pojačaćemo svakako, da se ljudi osećaju bezbedno.

Što se tiče naplate štete, to sad već zavisi od mnogo faktora i da li su osigurani i kako se dokazuje ta šteta i mnogo drugih faktora. Kao i za sve ostalo, Vlada Republike Srbije je tu da razgovara sa vama, sa predstavnicima lokalnih samouprava i građana, da vidimo šta možemo da uradimo, ali tu moramo da imamo jasne i nedvosmislene kriterijume da ne bi bilo zloupotrebe.

Ono što je naš posao jeste da budemo najdisciplinovaniji mogući, da čuvamo novac u budžetu, da sa njim pametno, domaćinski raspolažemo, posebno u ovakvim trenucima, tako da moramo da vidimo koji su to kriterijumi da bismo sprečili bilo kakvu vrstu zloupotrebe toga. 

Otvorena sam, dakle, za razgovor, ali bi svakako najbolje bilo da je ta imovina osigurana i onda ne bi, verujem, bilo nikakvih problema oko toga.

41/2GD/IĆ

Još jednom, daćemo sve od sebe. Ja želim i sada pred svim narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije da iskažem još jednom ogromnu zahvalnost Mađarskoj, Vladi Mađarske, premijeru Orbanu i ministru Sijartu na svemu što su učinili i da pomognu Republici Srbiji i u ovom trenutku ja sam u skoro dnevnom kontaktu sa ministrom Sijartom u vezi sa vakcinama. Zajedno se borimo, razmenjujemo informacije. Oni su nam pomogli oko nekih stvari koje su izuzetno nama značile, pa i u vezi sa „Sputnjik V“ vakcinama i u vezi sa „Sinofarm“ vakcinama. Zaista onako, rekla bih, partnerski i bratski se borimo. Velika zahvalnost. 

Građani Republike Srbije to treba da znaju, u bilo koje doba dana ili noći da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske, oni su tu za nas, tako da ćemo i to uzeti u obzir kada razmatramo. Ja ću već sutra pokrenuti ovu temu na kriznom štabu. Hvala vam. 

PREDSEDNIK: Hvala. 

Reč ima poslanik Balint Pastor. 

Izvolite. 

BALINT PASTOR: Hvala lepo, predsedniče. 

Gospođo predsednice Vlade, želim da vam se zahvalim na odgovorima. Ja se nadam da ne moram dokazivati da smo mi partneri, da želimo da budemo korektni i da smo zajedno u ovim problemima i želimo da pomognemo kao narodni poslanici SVM i Vladi. 

Stvarno bi bilo dobro da jednom kada vi odredite termin odemo zajedno u naseljena mesta Majdan i Rabe u opštini Novi Kneževac, pa da vidite kakva je situacija na terenu, o kakvim staračkim domaćinstvima se radi, koliko tamo ljudi ima, koliko je prosečna starost stanovništva i da imate jednu generalnu sliku kako se tamo sada živi kada vam ne samo noću, već i danju ulaze u kuću i pošto je hladno. Takvi su vremenski uslovi. Ti ljudi žele da se malo ugreju i onda vam spale kuću. To se svakodnevno dešava. Ja dobijam od građana na dnevnoj bazi više desetina takvih poruka i zbog toga sam ponovo pokrenuo ovo pitanje. 

U pravu ste u potpunosti. U više navrata smo već o ovome razgovarali ovde u Narodnoj skupštini, ali je tema izuzetno aktuelna. Ja sam uzeo primer ovih naseljenih mesta, ali, kao što sam rekao, na mnogim drugim područjima, u drugim opštinama Srbije je slična situacija zbog migrantske krize koju Srbija nije prouzrokovala, niti može da reši, ali još jednom apelujem da čuvamo južnu granicu, da ti ljudi u ovom broju ne bi mogli da ulaze. 

Što se tiče granice i ulaska sa teritorije Mađarske, ja namerno nisam želeo da govorim o tome kakvi su dobri politički odnosi, to svi mi dobro znamo, ali to treba da se manifestuje i u svakodnevnom životu. Građani očekuju da mogu normalno da prelaze granicu kao što je to moguće u drugim relacijama sa drugim zemljama sa kojima se Srbija dogovorila i to očekujemo i u vezi sa Mađarskom. Hvala vam najlepše. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. 

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. 

Izvolite. 

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića. 

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način. 

41/3GD/IĆ

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije. 

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija. 

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način. 

42/1TĐ/CG18.00 – 18.10

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Krkobabić.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedniče, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, veliko je zadovoljstvo odgovarati na pitanja u ovom domu, pogotovu kada se tiču ključnih životnih problema. 

Gospodin Stošić je ovde već i u svom pitanju nagovestio i neke odgovore, neke pravce akcija. Početak mu je bio dobar. Šta kaže – jaka Vojska – jaka Srbija, pa onda kaže – jako selo – jaka Srbija. Da li ćemo mi imati Vojsku ako nemamo jaka sela? To je sada pitanje.

Ministar Stefanović nešto reče da bi mogli da pozovemo rezerviste i do 65 godina. Bojim se da u ovom momentu jedino te možemo i da pozovemo. Stošić, Palma, Žarko Obradović, da ne nabrajam, su bili uvek spremni da ispune svoj dug prema otadžbini i uvek će biti spremni.

Istovremeno ovde je jedno ključno pitanje pokrenuto upravo od gospodina Markovića i ministra Nedimovića. Nije Marković pokrenuo pitanje cena da bi obogatio teorijsku praksu predmeta – Teorija i politika cena. Ovde je u pitanju šta to muči našeg poljoprivrednika, domaćina, seljaka? Muči ga neizvesnost. On hoće da bude siguran, hoće da ima izvesnost, da mu je taj prihod redovan i siguran. Upravo, ministar Nedimović je dao veoma detaljan odgovor. Ako on dozvoli, ja ću otkriti ovde danas.

Razgovarali smo o jednoj bitnoj stvari za poljoprivrednike. Hoćemo da definišemo nešto, videćemo kako će se zvati, garantnim fondom za jedan niz bitnih strateških poljoprivrednih proizvoda, da poljoprivredni proizvođač unapred zna pravila igre, da zna u šta ulazi, da zna šta ga čeka i s čime će se suočiti. Ovo će biti jedna od ključnih mera, a to je odgovor na pitanje izvesnosti, sigurnosti i onda možemo da smatramo da će taj domaćin da ostane i da razmišlja i o ovim delovima koji su bitni, kako organizovati tu svadbu.

Naravno, pored ovih egzistencijalnih stvari, ja moram danas da iskoristim priliku, bez obzira na vremensko ograničenja, trudiću se da budem kratak, moramo da definišemo poziciju sela, ali na pravi način. Da ga smestimo u zakonske okvire. To ne treba da bude usputna nostalgija, priča ovog ili onog ministra, predsednik Vlade, predsednika Skupštine, novinara. Ne. Selo mora da ima jasno definisanu poziciju u zakonu ove zemlje. Stoga ćemo ići na nešto što se zove – predlog izmena i dopuna Zakona o teritorijalnoj organizaciji. Model, uz sve uvažavanje naravno Ivice Dačića i sistema pre nas, je model koji je iz 1965. godine. Moj kolega Đura Perić, koji je iz tog vremena upravo radio i bio ključni čovek, neće se ljutiti. Taj model ipak više ne odgovara danas realnoj situaciji.

42/2TĐ/CG

Hoćemo da definišemo pojam seoske opštine, da definišemo nešto što će zajednici ljudi u malim sredinama omogućiti da opstanu, da privređuju, da se dogovaraju, da planiraju i da odlučuju. To je put koji je pred nama. Naravno, nisam ja ovo ništa izmislio, izmislila ga je gospoda iz Evrope. Nedavno je potpisana Lajpciška povelja koja definiše poziciju održivih gradova do 2030. godine. Tamo se insistira na tzv. partnerstvu urbano ruralnog dela, ali takođe utemeljenog u zakonu. Znači, naši domaćini, naši seljani, ako ovo bude ovde prošlo, ako ovaj parlament i ovi poslanici to prihvate, mogu da računaju da ponovo imaju svoju pravu seosku opštinu u kojoj će moći da dođu do punog izražaja.

Znači, to je prvi korak, a onda vučemo niz mera koje je gospodin Stošić već naveo. To je obnova i pomoć zadrugarstvu Srbije na pravi način uz pomoć turističkim zadrugama, uz pomoć socijalnim zadrugama. Jednostavno da pronađemo sve postojeće izvore egzistencije koji će biti dostupni žiteljima sela. Naravno, tu su pitanja infrastrukture koja su ključna.

Osvrnuću se na predsednika Republike, ali u onom pravom svetlu. Njegov koncept investicionog plana „Srbija 2025“ predviđa, gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pet milijardi evra izdvajanja za lokalne regionalne puteve, 5.000 km, tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizaciju u 80 opština, ako sam ja njega dobro shvatio, a shvatio sam, južno od Save i Dunava. 

To su kapitalni iskoraci, iskoraci koje ova država nikad u svojoj istoriji nije uradila – nije se sećala sela. Ovo je način da ga se setimo, da ga pozicioniramo i da to ne bude samo kad zatrubi truba, pa onda radimo mobilizaciju. 

Ovo su prave stvari kojima ćemo se baviti, istovremeno oblastima društvenog standarda, zdravstvenom zaštitom, obrazovanjem, kulturnim sadržajima, obnovom domova kulture i da ne dužim. Mogao bih da nabrajam pola sata, a onda bi došao jedan vispren domaćin i dodao bi mi još 10 minuta različitih problema i muka koje muče domaćina Srbije. 

Znači, tu smo, imamo dobru volju, spremnost ove Vlade, predsednice Vlade, njeno učešće u radu nacionalnog tima, kada je promovisan Nacionalni program za preporod sela Srbije, su garancija da se okrećemo ovom delu Srbije, a u njemu, gospodo, živi 40,45% stanovnika Srbije. Naravno, manje od 60% se bavi poljoprivredom, ali živi. 

Stoga, poslovi koji su pred nama zahtevaju puno jedinstvo nas ovde, u Vladi, u parlamentu, jer bez podrške poslanika i usvajanja novih zakonskih rešenja ne možemo dalje. Naravno, i svih građana Srbije, uključujući i ove, koji nas danas prate, medije. Ovo je zajednička misija i završićemo, kolega Stošiću, bez sela Srbije, nisam rekao srpskih sela, govorim namerno sela Srbije, jer u njima žive i Bošnjaci, i Mađari, i Hrvati, i Rumuni, neće biti ni Srbije, a Srbije će biti. Hvala vam. 

PREDSEDNIK: Reč ima poslanik Stošić. 

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd. 

43/1DJ/MĆ18.10-18.20

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava. 

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi. 

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Ministar Krkobabić.

MILAN KRKOBABIĆ: Samo kratko. Rekli ste, uvaženi poslaniče, da li će građani sela biti spokojniji kada imaju Ministarstvo za selo? Da li su građani Srbije spokojniji kada imaju Ministarstvo zdravlja? Da li su spokojniji kada imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova? Da li spokojniji kada imaju Ministarstvo spoljnih poslova? Ne verujem, ali su spokojniji ako ta ministarstva odrađuju i valjano menjaju stvari. Tad su oni spokojniji. 

Znači, naučili su građani ove zemlje da je bilo i valjanih ministarstava koje su od 1945. godine na ovamo menjali bitno uslove života ljudi. Znači, unapred da vam odgovorim da li će biti spokojniji - ne mogu, mada verujem da ćemo učiniti sve da budu spokojniji. To je taj odgovor. 

Ono što bih hteo još da vam kažem, to je da smo pokrenuli ovu priču. Građani sela su se probudili, građani sela ili seljani ili domaćini imaju pravo, osećaju da mogu da postavljaju svoja pitanja. To je ključno. To je prvi iskorak. Sve ostalo, ponavljam, zavisi od nas. Tu je ministar finansija, on to pažljivo prati, ključno je koliko smo spremni da izdvojimo novca. Ovo je veoma skupa stvar. 

Ako dozvolite, 30 sekundi, po ujedinjenju Nemačke, Nemačka država je izdvojila za 30 godina, ponavljam ovo, dve hiljade milijardi evra da bi popravila situaciju u istočnoj Nemačkoj. I dan-danas 30 godina posle toga 56% stanovnika istočne Nemačke kad se izjašnjava tvrdi da su građani drugog reda. Ovo je dugotrajan proces, zahteva punu posvećenost, puno novca, rešenost i definitivno ovo je i misija, misija za ovu Vladu, misija za ovu predsednicu, za ove ministre. 

Ovde su meni ministri, ja sam juče rekao i time zaključujem, ovo je dovoljno prostora da se svi ministri u ovoj Vladi, upotrebio sam jedan termin da me ne shvate pogrešno, "razigraju" i pokažu koliko su spremni da ove stvari menjamo. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima poslanik Stošić. 

43/2DJ/MĆ

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem se,, gospodine ministre, što ste nam pojasnili ulogu ovog Ministarstva i što će se selu konačno pružiti mogućnosti da se stvore uslovi da bude poželjna lokacija za život, pre svega mladih ljudi. 

Ne možete da garantujete da će biti spokojniji život, ali sam ovaj vaš program i ovaj projekat i sve ovo što radite na obnovi i oživljavanju srpskog sela ipak daju neku nadu spokojnijeg života na selu, jer će kroz to ministarstvo koje ga već doživljavaju kao svoje ministarstvo moći da i oni učestvuju u davanju raznih predloga, pokretanju raznih projekata.

Ja pozivam naše domaćine, pozivam tih 40,5% žitelja naše prelepe Srbije da uzmu puno učešće u realizaciji, odnosno u stvaranju uslova za svoj život. Hvala vam još jednom.

PREDSEDNIK: Hvala.

Narodna poslanica Marina Raguš. Izvolite.

MARINA RAGUŠ: Hvala, gospodine predsedniče. 

Molila bih vas samo da mi kažete koliko je još kolega na spisku posle mene? 

PREDSEDNIK: Još četvoro.

MARINA RAGUŠ: Dobro, hvala vam.

Ja ću onda samo da imam samo jedan krug pitanja da bi ostale kolege došle na red, a pitanja će se odnositi na jednog čoveka. Njegovo ime i prezime je Đorđe Joksimović. Njemu su deca oduzeta 2015. godine. Šest godina se čovek bori da vrati svoje tri kćerke. Znam da ovo nisu prijatna pitanja i znam da se u javnosti stvorio određeni utisak. Čak mislim da je javnost negde i presudila posle filma koji je inspirisan dramom ovog čoveka iz okoline Kragujevca bio prikazan na nacionalnoj frekvenciji. Reč je o filmu "Otac".

Prema onome što gospodin Joksimović tvrdi, on je uputio više od 130 zahteva. Šest godina se borio, obraćao svim državnim organima, institucijama. Nekoliko puta je peške išao od Kragujevca, pardon, okoline Kragujevca do Beograda, ne bi li skrenuo pažnju na problem sa kojim nije mogao da se izbori.

Gospodine ministre, gospodine Mitroviću, ovo je jako osetljiva tema koja bi trebala da se zasniva na činjenicama, ali se bojim da je utisak u poslednje vreme prevazišao činjenice o kojima bi smo mi želeli da čujemo ovde u plenumu pred očima javnosti.

Ja sam svesna da vi znate kako su reagovale društvene mreže, kako su reagovali određeni mediji. Ono što nas ovde zanima, šta se zaista dešava sa slučajem gospodina Joksimovića i da li postoji šansa da se gospodinu Joksimoviću vrate deca? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje, izvinjavam se što malo prekoračujem, ali neću koristiti ostalo vreme, odnosi se naravno na uticaj korone na demografiju u Republici Srbiji s obzirom da, pričali smo o tome više puta, u Evropi se rade ozbiljne analize za prvih nekoliko meseci kako je situacija sa pandemijom uticala na određena geografska područja u Evropi, kakve su tendencije i kakve posledice mogu sve pojedinačne evropske zemlje da očekuju? Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Dmitrović. Izvolite.

43/3DJ/MĆ

RADOMIR DMITROVIĆ: Hvala vam. Pozdravljam sve prisutne.

Odgovoriću najpre na drugo pitanje, pošto i ovo prvo naravno nije ugodno ne meni, nego inače u javnosti i kako se percepira i kako odjekuje, ali da kažem ovo drugo pošto je vrlo teško i pitanje i odgovori i rezultati, odnosno podaci koje ću izneti u najkraćem, da se ne udubljujemo pošto je zaista velika tema ovoga trenutka. Dakle, samo taj segment posledica na demografiju korone.

44/1AL/MT18.20 – 18.30

To ne može da se kaže osim matematički, što je u ovom trenutku dostupno, ali naravno da kao što je u svim segmentima društva i u privredi i u kulturi i u sportu korona, odnosno pandemija donela i doneće posebno vrlo negativne rezultata, tako je i sferi demografije. 

Ovde je bio jedan onako simpatičan duel između Marković i mog kolege, ministra Lončara. Izneću jedan podatak iz, dakle sastavu je toga što ste pričali, sad kome ide u prilog ne znam, ocenite sami. 

U toku 2020. godine sklopljeno je 10.000 brakova manje nego godinu dana ranije. Markoviću ne slušaj. Vrlo, vrlo onako tužna i žalosna brojka. Ja se tešim, ovo što je Marković rekao da je u pitanju taj srpski običaj. U redu je da se venčaju i da se ožene i da to matičar evidentira, ali ako nema kola, ako nema bar dan i noć proslave kao da ništa nije bilo. 

Sve što se poduzima poduzima se u smislu pandemije i stišavanja u Srbiji više nego u gotovo svim drugim državama Evrope i bolji su rezultati. Sigurno će imati za posledicu i to da u godini u koju smo išli imamo više svadbi, imamo više kola, pevanja i svega što je vezano za svadbu. 

Sad da iznesem ove podatke koji su zaista vrlo, vrlo, ne mogu da kažem poražavajući, nego nisu dobri. Posebno smo imali jedan gotovo fenomen u završetku 2020. godine kada smo u decembru mesecu imali porast smrtnosti, odnosno mortaliteta do neverovatne brojke. Dakle, u odnosu na novembar i u odnosu na mesec godinu dana ranije taj porast je bio 100%. U decembru, dakle, ovome koji je iza nas, umrlo je 17.320 ljudi. U mesecu pre toga duplo manje. U mesecu prošle godine duplo manje. Zašto je to tako ja nemam odgovor, naravno, i pitanje da li uopšte može da se odgovori. To je proizvelo, u procentima sad da kažem, porast smrtnosti u odnosu na prošlu godinu za 14%. Prošle godine umrlo je 100.963 ljudi. Kad kažem prošle to se odnosi na 2019. godinu. U 2020. godini 114.000, gotovo 115.000 ljudi, fali nekoliko. 

Kad bi imali takav porast za rodnost, ali nemamo, tu imamo pad od 2,8%, skoro 3%. Broj živorođenih je iznosio 61.693. To je pad u odnosu na prošlu godinu od 1.800, odnosno, kažem…

(Dragan D. Marković: Zlatibore, zato što nema svadbi.)

Zato što nema svadbe, kaže Palma.

…Skoro 3%. 

Ovo su podaci koji su onako vrlo zabrinjavajući, ali to, da ne bi neko pomislio, nije nešto što je specifikum ovde u Srbiji. To je, nažalost, kad govorimo o demografiji i posledicama korone pojava koju beležimo u celoj Evropi. Neko će da kaže, sigurno, sagledavajući sa te strane da je to vezano za ekonomiju. Ne, naprotiv, kod nas su dobri rezultati, trebalo bi da bude drugačije, ali u demografiji ekonomija nije presudan faktor. Da jeste onda bi bogate države, uzmimo gore na severu Evrope ili Nemačka, imale stopu fertiliteta, rodnosti, uzmimo 5% ili tako nešto, a oni je imaju gotovo kao i mi, možda nešto malo više. 

U ovom trenutku, a ovo je podatak, izvinjavam se, iz 2018. godine, nemam za 2020. godinu, još ga nema niko, ali za 2019. godinu ne znam, u ovom trenutku se, ne govorim o EU, nego o zemljama Evrope, jedino u Albaniji  stopu rodnosti imamo na 2,1%, a to je prosta reprodukcija. Niko nema, niko, ni jedan država u Evropi nema demografski iznad proste reprodukcije. 

Velika je tema i veliki posao ministarstva na čijem sam čelu i o tome ćemo razgovarati, naravno, nadam se, i na ovakvim diskusijama, ovakvim razgovorima. 

44/2AL/MT

Sad da pređem na ovo drugo pitanje koje je personalizovano, dakle koje je lično i odnosi se na čoveka koga ste, Marina, spomenuli, Đorđa Joksimovića iz Kragujevca, o čijem životu i slučaju je snimljen film. 

Taj film je, u stvari, proizveo sve ovo što mi u ovom trenutku imamo, koje bih mogao da nazovem sa vrlo vrlo naglašenom empatijom i sa odnosom koji je razumljiv prema tom čoveku i njegovoj patnji za decom koja su mu pre pet godina oduzeta, odnosno oduzeto je roditeljstvo. 

Ali, vrlo je važno da ne ocenjujemo slučaj, ne samo ovaj, nego bilo koji drugi na osnovu nečega što se zove umetnička nadgradnja. U ovom slučaju govorim o filmu koji je proizveo takve reakcije, posebno na društvenim mrežama, a onda i stvaranje utiska u javnosti. Film je film, život je život. 

Slučaj ovog čoveka jeste motivacija ljudi iz filmske industrije da naprave delo za koje su oni ocenili da treba da bude takvo kakvo jeste, ali to je ipak nadgradnja. To je umetnost, to je nešto gde je dozvoljeno i preskakanje činjeničnog stanja i tumačenje stvari na način kako to sagledava umetnik, ali u ovom slučaju je mnogo emocija proizvedeno koje nemaju osnov.

O čemu govorim, odnosno šta hoću da kažem? Hoću da kažem da niko u ovom društvu, posebno ne ova država, jer centri za socijalni rad predstavljaju državu, nije imao i nema nameru da se poigra sa osećanjima roditeljskim ni ovoga čoveka, ni bilo koga drugog. 

Jedna vrlo važna činjenica koju mnogi ne znaju – siromaštvo ne može da bude povod da nekome oduzmete roditeljsko pravo. Dakle, ako je samo konstatovano siromaštvo, to ne može da bude povod. To nije ni u ovom slučaju. 

Ne mogu da idem do kraja i ne mogu i neću da budem precizan i neću da citiram delove nalaza, da tako kažem, i dokumenata vrlo stručnih ljudi, ljudi koji hoće još uvek i hteli su da pomognu i pomogli su kakvo je stanje bilo kada je problem detektovan, kada je problem otkriven, stanje i higijensko i stanje imovno i stanje sa odgojem dece, odnosom između roditelja, odnosom između roditelja i dece i tu je moralo da se interveniše. Tu je moralo da se interveniše. Svako bi intervenisao. Verujte mi, svako od vas, i oni koji danas to zameraju, da vide taj izveštaj sigurno bi tražio da se interveniše, pri čemu dolazimo do pitanja – a zašto bi neko iz čista mira došao i nekome oduzeo roditeljsko pravo? Samo zato što su bila deca ugrožena.

Sada u ovoj situaciji imamo jedan paradoks da je dominantnija patnja ovoga oca, koju niko ne dodiruje i nema pravo da dodirne, to je patnja roditelja, ali smo mi zaboravili na decu u celoj toj priči, odnosno oni koji potenciraju to pitanje koristeći ga za skupljanje nažalost i političkih poena, kako eto država otima, i režim otima od roditelja decu, ne govoreći zašto bi otimala decu.

Ono prvo što sam rekao vrlo je važno jer ima teza u razradi svega ovoga da se sve to moglo rešiti tako da je novac koji je odvojen hraniteljskim porodicama dat toj porodici. Ne, nije moglo tako da se reši jer nije bio taj povod. Siromaštvo nije bilo povod. Centri za socijalni rad ako konstatuju da je samo siromaštvo razlog lošeg stanja u kojem se nalaze deca onda se to rešava na drugačiji način, onda se to rešava socijalnom i ne oduzima se roditeljsko pravo.

Roditeljsko pravo Joksimoviću, ne spominjem majku iz razloga koji pretpostavljam da ste videli, koja u medijima ne postoji u celoj ovoj priči, hajde kada sam počeo moram da kažem, a i to je u medijima objavljeno da majka ima problema i nalazi se u određenoj ustanovi, sve ovo govorim sa željom i idejom da sagledamo ovaj problem krajnje realno i racionalno, da ne manipulišemo sa mukom, sa boli, posebno ne sa roditeljskom boli, a posebno ne sa boli dece. 

45/1MJ/LŽ 18.30 – 18.40

Ko je oduzeo roditeljsko pravo Joksimovićima, odnosno Joksimovuću koji se ovde spominje? Sud. Jedini koji može da oduzme roditeljsko pravo to je sud, na osnovu izveštaja stručnih lica. Prvostepeni sud je doneo tu odluku, ide žalba na drugostepenom sudu, potvrđuje se, ide apelacija, i apelacija potvrđuje tu istu odluku. Redosled je logičan i za nas koji smo laici što se tiče prava. Tu odluku da se roditeljsko pravo ili kolokvijalno da se deca vrate ovom čoveku može da donese samo ona koji je doneo prvobitnu odluku. Dakle, sud je ta adresa kojoj treba da se obrate svi oni koji misle da stvari treba da idu ovako ili onako. Jedino sud može da vrati roditeljsko pravo, odnosno da vrati decu ovom čoveku. Nadam se da će sve da ide u tom smeru, i ono što je dobro, i što treba da se kaže, Joksimovići deca imaju sve češće kontakte i sve bolje kontakte, one odlaze kod njega, on odlazi u hraniteljsku porodicu, nema nikakvih prigovora, nema nikakvih primedbi. Deca su redovno u kontaktu sa i psiholozima i sa ljudima koji mogu da utiču na poboljšanje njihovog stanja i da nadomeste tu prazninu koja se pojavila u porodici u odnosu između roditelja i dece. 

Verujem, s obzirom da su neke pretpostavke zadovoljene, to je videli ste i sami u medijima stambeni smeštaj, Đorđe dobio i stalni posao, i sad nemojte me pitati, jer ne znam do kraja šta je još neophodno da se postigne po mišljenju, ponavljam stručnih ljudi, koji imaju samo jedan cilj da se pomogne ovoj deci. 

PREDSEDNIK: Gospodine ministre samo da vas zamolim da ne ulazimo u detalje tog procesa jer nije to ni tema, niti mislim da je poželjno. 

RATKO DMITROVIĆ: Ali, je sastavni deo priče. 

PREDSEDNIK: Morate isto tako da vodite računa o pravu tih ljudi, ako je postupak u toku. Zato vas molim da završavate. 

RATKO DMITROVIĆ: Evo, završio sam. 

PREDSEDNIK: Hvala. 

Premijerka Brnabić. 

ANA BRNABIĆ: Hvala. 

Zaista u ovakvim situacijama Vlada mora da zadrži svoju objektivnost, ovo nije tema za Vladu, nije tema za čapraz divan, nije tema za priču. Moramo da zaštitimo porodicu i sve učesnike ove priče. Tao da vas molim da u ovom trenutku ne idemo dalje, zato što mi ne smemo da utičemo bilo kako na ovaj slučaj. Mi smo tu da podržimo relevantne državne institucije. 

PREDSEDNIK: Hvala. 

Ministarka Darija Kisić Tepavčević. Izvolite. 

DARIJA KISIĆ TEPAVČEVIĆ: Kao što je rekla premijerka, imajući u vidu zaštitu poverljivosti podataka, ne treba da pričamo, još su deo sudskog postupka i različitih evaluacija, ali, ono što treba da glasno izgovorimo, da socijalno ekonomsko stanje roditelja, odnosno skromniji ekonomski status, ne može, ne sme i nije razlog za smeštaj deteta u hraniteljsku porodicu. Imamo mnogo roditelja koji su nažalost, lošeg socioekonomskog statusa, koji su divni roditelji, koji vode računa o svojoj deci, i nažalost, roditelja koji su izuzetno bogati i situirani koji na različite načine zapostavljaju svoju decu. 

Pre svega, interes nam je pravo deteta, zadovoljavanje najvećih standarda u odgajanju i zdravom odrastanju deteta, i nesumnjivo najbolje mesto za rast i razvoj deteta jeste njegova porodica. Kada se dese odgovarajuće situacije gde sud donosi odluku o smeštaju dece u hraniteljsku porodicu budite ubeđeni evaluacija, različite instance, gde se pre svega vodilo računa o interesu i pravu deteta. 

45/2MJ/LŽ

Tako da, bez obzira što je fil pobudio pažnju što je razumljivo, da budemo svesni da su životne okolnosti neka drugačija situacija i da nam je svima u interesu prevashodno pravo deteta. 

PREDSEDNIK: Marina, da li želite, imate pravo još dva kruga? (Ne.)

Snežana Paunović.  

SNEŽANA PAUNOVIĆ: Zahvaljujem, predsedniče. 

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi članovi Vlade, elementarne nepogode koje su pogodile početkom januara mesece neke krajeve Srbije, izazvale su ogromne posledice i po infrastrukturne objekte, ali i po privatnu imovinu, stambene objekte i poljoprivredne kulture. 

Žao mi je što je izašao ministar poljoprivrede, međutim sigurna sam da će neko moći da mi odgovori.

Moje prvo pitanje za ministarku energetike gospođu Zoranu Mihajlović tiče se pre svega šteta koje su nastale na elektroenergetskim objektima u ovim opštinama i u kom bi roku mogle da budu obnovljene pod okolnostima, mislim da smo i jutros kod postavljanja poslaničkih pitanja imali nekoliko pitanja koja su se ticala baš toga da je 1% sela bez struje i da ljudi jako se teško sa tim snalaze. Mislim da je koleginica Dijana jutros pominjala situaciju u Priboju gde je 1300 potrošača ostalo bez struje usled problema na dalekovodima u tim mestima.

Ono što me takođe zanima jeste na koji ćemo način, možda sam i propustila da su neke mere predviđene i ako jesam, neće mi biti problem da javno kažem izvinite, kako ćemo nadoknaditi štetu poljoprivrednim gazdinstvima u opštinama na jugu, kojima su dugogodišnji voćnjaci od kojih te porodice žive, apsolutno uništene usled nepogoda koje su ih zadesile i to da bi se saniralo mora proći dugi niz godina, ako sam dobro razumela, mada nisam stručna za tu oblast. Radi se o voćnjacima koji su stari nekoliko decenija.

Tako da mislim da ti ljudi koji su zapravo osuđeni na to i pretežno se bave voćarstvom i od toga žive u ovom trenutku prosto zaslužuju našu pažnju i na koji način da im pomognemo.

Moje treće pitanje je za ministarku Čomić. Najavili ste zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali ste rekli jednu rečenicu koja je meni jako važna, a to je da ste najavili zakone koji će regulisati zabranu ponašanja zasnovanog na predrasudama. Mislim da bi bilo lepo da napravite jedan osvrt. 

Mi smo na konferenciji Ženske parlamentarne mreže čuli jednu sjajnu analizu koju ste napravili o tome koliko je pandemija uticala pre svega i u ovom smislu kada govorimo o ravnopravnosti, koliko su žene bile aktivnije i koliko su muškarci bili nažalost po smrtnosti u većim brojkama od žena. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Da, situacija nije jednostavna ni za jednog jedinog korisnika koji trenutno nema električnu energiju. Na teritoriji Srbije, tri i po miliona je potrošača električne energije. Trenutno u ovom momentu, devet i po hiljada korisnika nema redovno napajanje električnom energijom.

Nakon prvih nepogoda može se reći da 80% jeste popravljeno. Desile su se dodatne nepogode, ali to je nešto što je trenutno stanje. Ekipe su zaista na terenu, ali nepogode nisu jedini razlog zašto nam se to dešava.

Daću samo jedan podatak, a to je da na teritoriji Republike Srbije se nalazi recimo, što ne postoji nigde ni u jednoj zemlji oko nas, milion i 300 hiljada drvenih bandera. Najveći deo tih drvenih bandera nalazi se upravo u onim delovima Srbije koji 

45/3MJ/LŽ

su trenutno ugroženi kada govorimo o napajanju električne energije, negde oko 400 hiljada je tih bandera u Srbiji.

Dakle, govorim o tome da mnogo više kao Vlada ćemo kontrolisati EPS, sada već ODS i ono što je njihov prvi i jedini zadatak jeste konstantno održavanje distributivne mreže. To nije bilo na najbolji mogući način.

46/1BM/MP18.40 – 18.50

Dakle, dešava se, dešavalo se, nepogode nisu neka nepoznata stvar, ni ovde ni bilo gde u Evropi i svetu, ali svakako najveći problem jeste dugotrajan ostanak bez napajanja električne energije. Ona sela i ona mesta koja imaju takvu situaciju, dakle, delovi i oko Novog Pazara i Kuršumlije i tako dalje, EPS, odnosno ODS je obezbedio i agregate, sve što može, zato što sada kada biste videli na šta liče ti dalekovodi onda bi vam bilo jasno da je apsolutno nemoguće popraviti za tih nekoliko dana ili nedelju dana.

Mi se iskreno nadamo da će doći do normalizacije u napajanju električnom energijom u narednih pet do šest dana ukoliko ostane trenutno ovako kako jeste kada govorimo o samim vremenskim nepogodama, a učinićemo sve da u narednih četiri ili pet godina, znači govorim ceo distributivni sistem se uloži najmanje 350 miliona evra, samo u distributivni sistem da do ovoga ne bi dolazilo. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. 

Ministarka Čomić.

GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.

Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti je na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, društveni dijalog i na Vladi Republike Srbije da bude pred vama po rokovima, po proceduri sa najširim mogućim uključenjem svih zainteresovanih u društvu od struke i poslanika u krajnjoj liniji preko javnih slušanja, preko civilnog društva do onih koji se akademski bave ovom temom.

Dakle, na nama je da taj predlog pripremimo po rokovima Zakona o planskom sistemu, a na vama će biti da odlučite da li ćete biti na dnevnom redu sednice Skupštine i kako će rasprava teći sa kojim amandmanima. 

Srž ovog novog Predloga zakona su upravo odredbe koje je narodna poslanica citirala, a to je da zabranimo ponašanje zasnovano na predrasudi i to vam je društvena, institucionalna, zakonodavna borba protiv diskriminacije. 

Ne može vam niko objasniti samo po sebi da nemate pravo da prema nekome zbog njegovog ili njenog ličnog svojstva postupate na poseban način, da ga povređujete, da ga omalovažavate, da mu šta god hoćete radite samo zato što on ima to lično svojstvo. Tako da će deo Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i u raspravi i u ex-ante analizi, kao i budućeg izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije predstavljati i dijalog koji treba da traje u ovoj sali o tome da li smo, kakvi smo i koliko smo društvo koje je sklono diskriminaciji kada su razne društvene grupe u pitanju, zašto nam se to dešava i kakve nam odredbe trebaju da bi ponašanje takve vrste bilo zabranjeno u društvu, jer takvo ponašanje čini sve nesrećnim i one koji su žrtve diskriminacije i one koji diskriminišu.

Želja nam je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti vašom voljom stavlja na dnevni red i vašom voljom pozitivno sa glasovima „za“ usvojen.

Kada stupi u pravni sistem Republike Srbije doprinese većem kvalitetu i žena i muškaraca. I samo ilustracija zašto je to važno? Zato što moramo da gledamo kako žive i žene i muškarci i ovaj virus koji nam je nasilno naneo promene ponašanja jasno je pokazao da nije ni rodno slep, ni rodno neutralan. Nije rodno slep, jer nam više umiru muškarci. Na svakih 100 tragičnih smrti 70 njih su muškarci, 30 su žene. 

To je na nauci da da odgovor, ali ono što vidimo svakodnevno je da je pandemija pala na žene, ne samo u Srbiji, širom planete, da su žene u svim sektorima gde ekonomija, brige i mislim da će nama zajednička briga biti šta za budućnost da osmislimo kao Vlada i Skupština kao institucije, kao mere kojima ćemo pomoći da se sav mentalni i fizički napor koji su žene Srbije uložile u ekonomiju brige bar oceni kao vidljiv, ako ne budemo imali nekakve mere kojima ćemo se posebno obratiti poput ovih koje Vlada Srbije ima i za građane i za privredu već za koji mesec. Hvala vam.

46/2BM/MP

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Ministar Tončev.

NOVICA TONČEV: S obzirom da je moje ministarstvo zaduženo za nedovoljno razvijene opštine, a s obzirom da uvek kada se dese elementarne nepogode najviše budu pogođene baš nerazvijene opštine, što bi rekao naš narod – tamo gde je tanko uvek se i kidam, ja sam na predlog naše predsednice Vlade, premijerke obišao dosta tih opština.

Utvrdili smo da su najveće štete na vodosnabdevanju, snabdevanju električne energije, poljoprivredi i infrastrukturi. S obzirom da znam da je i ministarka Zorana Mihajlović obišla dosta opština, da je ministar građevine obišao dosta opština, Marija Obradović takođe i mi zajedno sa predsednicom Vlade pripremamo i svu štetu, a i kako da otklonimo sve elementarne nepogode koje su zadesile posebno te siromašne opštine s obzirom da ga nema, ministar poljoprivrede, mogu da vam kažem da po preporuci predsednice Vlade radimo i na tome da se nadoknadi koliko smo u mogućnosti kao Vlada Srbije, da nadoknadimo svu štetu, ne samo poljoprivrednicima, već svim domaćinstvima koji su pretrpeli štetu.

Takođe smo dosta pomogli oko vodosnabdevanja, a i ministarka Mihajlović je obećala i rekla da će što pre sva domaćinstva dobiti električnu energiju, a stvarno u narednom periodu treba da se promene sve te drvene bandere kao što je rekla Mihajlovićka i da stvarno uz pomoć ove Vlade što manje imamo nerazvijene opštine i što više pomognemo u svim, pa i u ovoj elementarnoj nepogodi. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Ministarka Obradović.

MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Samo kratko da se nadovežem, jer je trenutno u toku konkurs za prijavljivanje gradova i opština za trošenje novca iz budžetskog fonda za lokalne samouprave i to se deli u okviru četiri cilja. Jedan od ciljeva po kojima mogu da apliciraju gradovi i opštine jeste preventivno delovanje na smanjenju rizika od klimatskih promena i elementarnih i drugih nepogoda, a sve u cilju zaštite imovinskih interesa jedinica lokalnih samouprava i građana.

Tu nije prevelika suma, 41 milion 400 hiljada dinara, ali vam moram reći da petnaestak dana traje konkurs i trajaće do 4. februara, ni jedna lokalna samouprava se do sada nije prijavila. Ja zaista apelujem i ovim putem i to činim svakodnevno, da se prijavljuju gradovi i opštine kako bismo zaista mogli da finansiramo te projekte.

Pretpostavljam da pored svega ovoga o čemu smo do sada govorili da je veoma važno da očistimo i rečna korita, i različite kanale koji se nalaze kroz naselja, ja sada malo žargonski govorim, ali je važno da se jedinice lokalne samouprave prijave sa gotovim projektima do 4. februara kako bismo zaista mogli da iskoristimo novac koji je u budžetu i namenjen za ove potrebe. Toliko.

PREDSEDNIK: Hvala.

Poslanica Paunović.

SNEŽANA PAUNOVIĆ: Hvala.

Zahvaljujem se ministrima na odgovorima koje sam dobila. Takođe apelujem, ministarka Obradović je u pravu, ali nekako i to spada u našu odgovornost, a to je da te ljude u lokalnim samoupravama zaista pokrenemo, ne, motiv je stigao iz Vlade Srbije, treba ih pokrenuti sada i sa pozicije narodnih poslanika svako u svojoj sredini. Dobro sam vas razumela, to jeste preventiva i jeste jako važno. 

46/3BM/MP

Hvala vam na odgovorima, neću koristiti svoje pravo da postavim drugi krug pitanja, niti da dam završnu reč, jer hoću da ostavim malo vremena i za najveću parlamentarnu stranku da ovaj krug završimo u roku. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima premijerka Brnabić.

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Dodaću samo još jednu stvar koja je izuzetno važna i na kojoj Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Republike Srbije insistira. Obzirom da se svih ovih godina trudimo da uvedemo sistem u našu zemlju, negde gde bi mogla da se poveća predvidivost života i rada u Republici Srbiji, svakako zbog klimatskih promena biće sve više ovakvih nepogoda.

Zbog toga je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo poljoprivrede donelo odluku da subvencioniše premije za osiguranje. U ovom trenutku mi subvencionišemo čak 70% osiguranja kada se poljoprivrednici prijave za osiguranje svojih useva, 70%.

47/1MZ/IR18.50 – 19.00

Apelujem da sva naša gazdinstva osiguraju svoje useve, Vlada Republike Srbije će kroz ministarstvo to pomoći sa 70%, dakle, to za njih zaista neće biti neki veliki trošak, ali u tom trenutku mi više ne govorimo o tome da li će Vlada ili opština ili ko će nadoknaditi štetu. Ako postoji šteta ti usevi su osigurani, osiguravajuće društvo će to pokriti. Onda postoji sistem, ne mora niko nikog da juri, ne mora niko nikog da moli, to je sistem koji onda funkcioniše i to je naš cilj.

I meni je drago da kažem da sve više gazdinstava osigurava svoje useve, posebno taj broj raste u voćarstvu i povrtarstvu, ali svakako apel ja mislim od svih nas treba da bude da ljudi poštuju taj sistem, a Vlada je tu odredila budžet da subvencionišemo to čak 70%. Hvala. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Zahvaljujem poslanici Paunović.

Evo, sada dolazimo, kakva je to paradoksalna situacija, da 10 minuta pre isteka ovog vremena od tri sata najveća poslanička grupa tek sada dolazi na red po tim propisima i procedurama. Ja sam zato i zahvaljujem se i članovima Vlade što su to uvažili da u odgovorima budu kraći, da pošto ima devet poslaničkih grupa sada poslaničko pitanje postavi narodni poslanik Aleksandar Marković.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. 

Izvolite.

ALEKSANDAR MARKOVIĆ: To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj. 

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome. 

Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave. 

Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića. 

I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime. 

47/2MZ/IR

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar Stefanović. 

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Poštovani narodni poslaniče gospodine Markoviću, vi ste danas isto imali priliku da vidite, bili ste prisutni na važnom sastanku gde je Vojska Srbije referisali predsedniku i vrhovnom komandantu Aleksandru Vučiću o stanju u vojsci, ali i šire od toga, dakle, o onome što je stanje u našoj namenskoj industriji, o tome šta su naše intencije za nabavku opreme, naoružanja i tehnike u narednom periodu. 

Ovo jeste važno pitanje zato što, kao što ste rekli, ima ljudi kojima ne odgovara snažna vojska, ima ljudi i u ovoj zemlji, nažalost, a ima ljudi u ovom regionu, ima ljudi, naravno, u širem smislu, kojima snažna Vojska Srbije znači lakše ostvarivanje njihovih ciljeva. Snažna vojska jednako je snažna Srbija i to je često preduslov za sve ostalo, za sve drugo, da biste imali investicije i ekonomiju, da biste imali mogućnosti da se bavimo jakim selom, morate da imate stabilnost i bezbednost, morate da imate uverenje investitora da kada dođe u ovu zemlju da će ona biti bezbedna, sigurna zemlja koja, kao što to danas čini, čvrstim koracima grabi napred, ima privredni rast i naravno može da garantuje da će tako nastaviti u budućnosti.

Naravno, mi se trudimo da investicije pre svega budu u domaće kompanije, iz više razloga. Pre svega jer ne želimo da zavisimo previše od bilo koga spolja, ni sa istoka ni sa zapada, takođe želimo da razvijamo kapacitete naše domaće industrije da bi ona u bilo kom trenutku mogla da ima proizvodnju koja je dinamična, jaka, brza, da može da proizvodi za potrebe naše vojske, policije, za sve naše službe bezbednosti i sve što je potrebno da Srbija u svakom trenutku bude sigurna i naravno želimo da osvajamo novu tehnologiju koju možemo da prodajemo i na nekim drugim tržištima.

Mi smo u procesu, vi ste imali prilike da vidite, naravno, i drugi narodni poslanici, mi smo u poslednjih nekoliko godina imali priliku da sagledamo koliko smo napredovali u osvajanju oklopnih vozila, izgradnji tri značajne komponente točkaša „četiri puta četiri“ – „Miloš“, točkaša „osam puta osam“ – „Lazar“ i nečega što se razvija zajedno Zastava TERVO i FAP, jedno novo vozilo koje faktički, mi smo ga radno nazvali po engleskom nazivu MRAP, što znači faktički vozilo koje će biti otporno na mine i na bilo koje druge vrste takvih izazova i koje će služiti za prevoz naših snaga. Dakle, to je oklop za našu pešadiju.

Mi smo do pre desetak godina imali tu lošu situaciju, naročito 2005. godina je bila teška, za Vojno-tehnički institut. Kažem 2005. godina zato što je u toj godini desetkovan sastav, otpušten je ogroman broj inženjera, dakle, skoro duplo manji broj inženjera, čak možda i više od duplo, troduplo manji broj inženjera je ostao da radi, a oni danas, zajedno sa našom Namenskom industrijom, sa Jugoimport SDPR-om čine najvažniju tačku razvoja vojske. 

Mi danas imamo preko 30 novih sredstava koja se razvijaju, radimo sa stranim partnerima, radimo svojim snagama. Hoću da se zahvalim tim ljudima jer su ostali iz patriotskih razloga da rade za svoju zemlju. Jedan istraživač u Vojno-tehničkom institutu, inženjer, ima početnu platu oko 68.000 dinara, a za te ljude očekujemo da rade na najsloženijim sistemima. To je pored napora predsednika Vučića, koji je uspeo da nam pomogne da te plate značajno i povećamo i da ih ove godine povećavamo za skoro od 9,6 za najviše oficire do 17,8% za vojnike i za druge ljude i trudićemo se da povećamo i za ove istraživače. Možete da zamislite kako je to izgledalo, kakva im je perspektiva bila pre deset godina. 

47/3MZ/IR

Dakle, ti ljudi danas imaju bolje uslove i potrudićemo se da imaju još neuporedivo bolje, jer hoćemo da zadržimo inženjere koji razvijaju našu vojsku u našem sastavu, nećemo da ih pustimo da idu negde drugde. Kad kažem – pustimo, nećemo da ih neko lako privoli da odu za bolju platu, ja razumem tu potrebu, jer mi danas razvijamo sredstva kao što su i „Nora“, očekujemo do kraja ove godine potpuni divizion „Nora“ da se uvede u naše naoružanje. Očekujemo pored deset „Miloša“ koji su danas već u naoružanju 72. specijalne brigade još 20, očekujemo do 24 „Lazara“.

48/1VS/IĆ19.00 – 19.05

Dakle, očekujemo jedno značajno pojačanje u onome što je oprema za naše, da kažem mehanizovane bataljone i to je faktički ključni udarni deo, pored specijalnih jedinica, ključni udarni deo naše vojske. 

Radi se na modernizaciji sredstava koja su danas u upotrebi u Vojsci, kao što je digitalizacija protiv vazduhoplovnih sistema, poput KUB-a, i naravno, digitalizovanog ognja, višecevnog bacača raketa, koji se pokazao kao vrlo efikasno i uspešno oruđe naše artiljerije. 

Modernizacija MIG-ova 29, pored onih koje je predsednik uspeo da obezbedi i, da kažem, pored onih koje smo imali kod nas, a radimo na dodatnoj modernizaciji sa inženjerima iz Rusije, i hoćemo da taj ukupan broj aviona, dakle da svih 14 MIG-ova 29 budu potpuno modernizovani i spremni za izvršenje svih zadataka. Osvajamo sopstvenim znanjem rakete, koje ranije nismo imali i koje danas, da ti MIG-ovi 29 mogu da se koriste i kao višenamenski lovci, dakle, da mogu gađati i ciljeve na zemlji, to ranije nije bilo moguće.

Takođe, modernizacija naših „Orlova“, ali videli ste da smo u prethodnom periodu i nabavljali helikoptere i „Er-bas“ Ha 145 i Mi 35 kao protivoklopni teški helikopter koji, zaista, se pokazao kao izuzetan kao svuda u svetu, ali, naravno, i transportne helikoptere koji služe za desantiranje i prevoz naših trupa. 

Dakle, radimo na opremanju naših vojnika. Hoćemo u ovoj godini i u sledećoj da završimo nabavku novih uniformi. Osvaja, naše „Jumko“ osvaja i proizvodnju balistike, dakle, pored uniforme i zaštitne ploče za pancire i šlemove i drugu opremu i hoćemo, zaista, da svaki vojnik, ne samo specijalne jedinice, svaki vojnik Vojske Srbije, da od glave do pete bude opremljen i najboljim čizmama i najboljom zaštitom, najboljom modularnom puškom, sve ono što naša vojska može da priušti, a što je u svetskim standardima. 

Poštujući vreme, naravno, koje Narodna skupština ima i mogao bih o ovome da govorim još dosta, ali hoću da vam kažem, da se zahvalim i Odboru, kojim vi rukovodite zato što pruža podršku Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane da realizujemo one ciljeve koje je pred nas stavio i predsednik Vučić, koje je pred nas stavila Vlada Srbije, da imamo najbolju, najefikasniju, najsnažniju vojsku u ovom delu sveta. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Gospodine Markoviću, želite dalje? Ne, dobro.

Zahvaljujem na uviđavnosti zato što je sada 19.00 časova i, kao što je to predviđeno našim Poslovnikom, isteklo je vreme za ovaj deo sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.

Želim da se zahvalim svim članovima Vlade, predsednici Vlade, na učešću.

Mislim da je ovaj deo našeg Poslovnika i ovaj deo našeg rada veoma značajan jer se veoma značajna pitanja i odgovori ovde mogu čuti i zahvaljujem se i na uviđavnosti, jer su sve poslaničke grupe bile u prilici da postave poslanička pitanja.

Želim na kraju samo još da obavestim ministarku Dariju da će 9. februara najverovatnije biti Druga sednica u vanrednom zasedanju, posvećena njenom Predlogu zakona o socijalnoj karti, da bi sledeća sednica u februaru onda nakon toga, otprilike, mogla da bude, pričam orijentaciono, a  to je utorak, ako ova bude 9, sledeća bi bila posle Sretenja, to znači 23, a to, praktično, znači da ako radimo u četvrtak 25. da se ponovo vidimo u istom ovom formatu 25. februara.

48/2VS/IĆ

Na kraju još jednom da čestitam samo na jučerašnjem izuzetnom događaju i predsedniku Srbije i Vladi Srbije i Gradu Beogradu na otvaranju veličanstvenog spomenika Stefanu Nemanji koji, ne samo da je pomen osnivaču naše države, nego je i još jednom pokazao kakav je raskoš Beograda kao naše prestonice i da zaista, samo oni koji poseduju veliku dozu političke nenormalnosti, mogu da to kritikuju ili da prete da će to porušiti. 

Još jednom ponavljam, želim da čestitam, ovim se Beograd, ne samo vraća i ukorenjuje u svoju prošlost, nego i postavlja crte temelja našoj budućnosti. Želim da vam se zahvalim.

Mi nastavljamo dalje.

Određujem dan za glasanje, za tri minuta.