Između ostalog, Konvencija zahteva od država potpisnica da obezbede dovoljan broj sigurnih kuća za žrtve nasilja.

Kako bi se bliže upoznali sa stanjem u ovoj oblasti članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, na dan stupanja na snagu Konvenicje, posetili su Sigurnu kuću u Beogradu.

Tom prilikom, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici i sigurne kuće, Vesna Stanojević, ukazala je na probleme u pogledu finansiranja, obezbeđivanja policijskog nadzora, neujednačene prakse lokalnih samouprava u pružanju jednokratne pomoći za žrtve nasilja, kao i na brojne probleme sa kojima se korisnici sigurne kuće susreću pred nadležnim institucijama, kao što su centri za socijalni rad, policija i sudovi.

Korisnice sigurne kuće su naročito istakle problem što centri za socijalni rad zahtevaju od njih da imaju kontakt sa ocem deteta koji je počinilac nasilja, kao i sa neblagovremenim zakazivanjem sudskih ročišta po zahtevu za dobijanje privremenog starateljstva. Istakle su i da policije često neadekvatno reaguje prema počiniocu nasilja i čeka da se nasilje ponovi. Takođe, su ukazale na čest problem nedostatka podrške primarne porodice, pa žena koja trpi nasilje nije u mogućnosti da se njima obrati za pomoć.

Članovi Odbora su ukazali na značaj ratifikacije Konvencije i obaveze države koje moraju biti sprovedene u cilju jačanja zaštite žrtva porodičnog nasilja, te istakli da će povodom spornih pitanja i problema na koje je ukazano, Odbor obaviti razgovore sa nadležnim ministarstvima i centrima za socijalni rad i preduzeti mere u skladu sa svojim nadležnostima. U dalje aktivnosti Odobra biće uključene i organizacije civilnog društva koje se bave borbom protiv nasilja u porodici.

U poseti su učestvovali narodni poslanici Meho Omerović, Ljiljana Malušić, Milanka Jevtović Vukojičić, Biljana Ilić Stošić, Elvira Kovač i Marija Stevanović.