Narodna skupština Republike Srbije | Druga posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu

Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / stenografske beleške / Druga posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu - stenografske beleške

Druga posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu - stenografske beleške

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 10.10 časova. Predsedava Ana Brnabić, predsednik Narodne skupštine.)

* *

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 173 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanici: Branko Ružić i Dobrica Veselinović.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika, prisustvuju kandidati za predsednika i članove Vlade Republike Srbije.

Današnjoj sednici prisustvuju i predsednik Skupštine AP Vojvodine, guverner Narodne banke Srbije, predsednik Ustavnog suda, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, predstavnici pravosuđa, predstavnici Vojske Republike Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, predstavnici organa Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela.

Današnjoj sednici, takođe, prisustvuju i šefovi diplomatsko-konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.

Dozvolite mi da u ime Narodne skupštine i u svoje ime pozdravim cenjene goste i poželim im dobrodošlicu.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine utvrdila sam sledeći

D n e v n i r e d:

1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.

1/2JJ/CG

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade, koji je saglasno članu 112. Ustava Republike Srbije podneo predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Primili ste saglasnost gospodina prof. doktora Đura Macuta, kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.

Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove, koji je podneo gospodin prof. dr Đuro Macut kandidat za predsednika Vlade.

Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade, Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade; da otvorimo pretres o kandidatu za kandidata predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade; da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre; da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.

Molim sada gospodina profesora doktora Đura Macuta, kandidata za predsednika Vlade da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.

Reč ima kandidat za predsednika Vlade prof. dr Đuro Macut.

Izvolite profesore.

ĐURO MACUT: „ Narode srpske, ljubezna braćo moja, sad mi se, braćo čini da sam dužnost svoju točno i sovjesno ispunio s požrtvovanjem ispunio s požrtvovanjem života moga i zdravlja mog. Ispunio sam je kao čovek, kao sin otečestva, kao ljubitelj roda i kao pravitelj vaš. Sovjest moja svedoči mi da sam sve što sam znao i što je od mene zavisilo upotrebio na polzu ne samo moju i moje familije, no i na pozu sviju vas i sve ostale braće naše. Da mi je svagda vaša korist od moje koristi ne samo nerazdvojiva bila nego da sam svagda vašu korist mojoj prepočitavao to svedoče dela moja, svedočiće i oni sa kojima sam radio do vas do ove tačke dovedem“.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, vaše ekselencije, veoma poštovani građani, ovim govorom veliki knez Miloš Obrenović obratio se Narodnoj skupštini 1830. godine kada je poslanike svečano obavestio o potvrđivanju hatišerifa i granica tadašnje naše države. Pitanje osnovno koje nas ovde okuplja i koje nas uvek okupljati mora jeste – koja je to naša dužnost prema otadžbini.

2/1GD/MT10.15-10.25

Sve što ovaj dom treba da radi i sve što treba da rade ljudi koji se nalaze u ovom domu jeste dužnost da se služi otadžbini i da zajednički i ujedinjeni dođemo do cilja opšteg dobra, opšteg napretka našeg naroda. Ta dužnost pogađa sve ljude, najviše one koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog našeg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi i ako je interes opstanka naše države iznad svih drugih interesa onda ćemo srećno i završiti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama.

Od dana kada mi je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, učinio čast da predložim svoj kabinet i novu Vladu Srbije na svakom mestu sam čuo pitanja ko je Đuro Macut?

Danas sam došao u ovaj dom naše državotvornosti da kažem narodnim predstavnicima i građanima da sam ja čovek i sin svoj naroda, ljubitelj našeg roda i, ako dobijem vašu podršku, vaš pravitelj i vaš brat, da sam datu mi dužnost prihvatio bezpogovorno kao obavezu koja me je snašla i zadesila i koju kao verni sin svoje otadžbine nisam mogao izbeći jer bi na taj način izbegao svoju obavezu prema svom narodu i državi, da sam svu svoju korist i sav svoj život pretpostavio državi Srbiji pozivajući vas sve kao braću da radimo zajedno i da radimo predano kako bismo krizu koja nas je zadesila prevazišli i kako bismo Srbiju gradili, unapređivali i kreirali da bude ono što jeste i biće i što biti mora - naša tačka ujedinjenja, naše biće, naše pribežište i naša sloboda.

Na početku odmah ću izložiti u najkraćim crtama fokus mog delovanja tokom trajanja mandata Vlade.

Da bismo sigurnim korakom koračali u budućnost energično moramo raditi na harmonizaciji odnosa u našem društvu. U prethodnom periodu videli smo zapanjujuće izlive besa i mržnje. U našoj istoriji u narodu ostala je kroz vekove molitva Bogu da nam podari slogu i jedinstvo i naša himna koja je zapravo molitva govori o tome da Gospod složi srpsku braću dragu na svak divan slavan rad i da će sloga biti poraz vragu i najjači srpstvu grad. To je geslo i to je naša himna. To mora biti naša karakteristika. Tu slogu izgradićemo kao vrednost dijalogom, tolerancijom, radom, izgradnjom sistema vrednosti koji svi moramo deliti, ozbiljnošću, ali i odlučnošću.

Pokazalo se da moramo da reformišemo naše obrazovanje, prvenstveno zbog toga što su ključni činioci obrazovanja učenici i studenti. Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da poštuju univerzalne vrednosti, a to su autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student, a ko profesor. Kakva će nam biti budućnost ako budemo dobili među najmlađom našom populacijom još jednu podelu? Srbija je umorna od podela. Srbija je umorna od blokada. Niko nema i ne sme imati više prava od drugog, i to je jedina mera vrednosti. Institucije sistema moraju da funkcionišu u punom kapacitetu, i to je naš osnovni zadatak.

Kao univerzitetski profesor koji je prošao sva univerzitetska zvanja veoma sam dobro upućen u prednosti i nedostatke našeg obrazovanog sistema. Situacija koju imamo unazad nekoliko meseci pokazala je da u ovoj oblasti moramo odmah da delujemo i da menjamo mnogo toga. Mora da se zna i da se poštuje da su generacije i generacije ginule i stradale da bismo imali današnju Srbiju, slobodnu i nezavisnu, da bismo mi imali državu, državu koja je svetinja koju su generacije pre nas gradile i stvarale. Srbija je svetinja zbog svih žrtvi koje su za nju pale i zbog svih onih koji tek treba da se rode, svetinja i zato što je ona jedini način da živimo u slobodi.

2/2GD/MT

Protesti i nezadovoljstva prirodna su manifestaciona podela mladosti, ali ne i blokade i uskraćivanje prava drugima da rade, da se školuju i da žive normalno. Kada drugome uskraćujete prava kao što su pravo na kretanje ili školovanje onda postajete uzurpator sloboda drugih. Moja obaveza je da sva nezadovoljstva raspravimo na svim Ustavom i zakonom definisanim forumima i da podržimo našu mladost u njihovim nastojanjima, ali sve u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i na način da niko nema prava više od drugih. Za mene kao profesora svi su studenti isti i svi su naša deca. U tom smislu funkcionisanje instituta sistema, pre svega škola i univerziteta, moji su prvi prioritet. Uz to, smatram i naglašavam da nam je na ovom polju neophodna sabornost da izvršimo reformu našeg obrazovanja na način da se ovakve podele više nikad ne ponove, da praštamo ako treba i da se izmirimo zarad Srbije.

Reforma će svakako podrazumevati uvođenja reda na ovom polju društvenog delovanja i u tom smislu podržavam stav prethodnog premijera, gospodina Miloša Vučevića, u pogledu redefinisanja Zakona o udžbenicima. Naša deca moraju imati najkvalitetnije obrazovna sredstva u ključnim predmetima od nacionalnog značaja, koja će kreirati naši najpoštovaniji stručnjaci i ti udžbenici moraju biti jednaki na celokupnom prostoru Republike Srbije.

Ta reforma svakako će obuhvatiti kako polje obrazovanja, tako i polje nauke. Došlo je vreme da naši građani vide rezultate od primenjene nauke, da one projekte koje finansira država konačno vidimo u punoj primeni u našoj državi na korist svih naših građana. Stiče se utisak da se zaboravlja da obrazovanje i nauka treba prvenstveno da služe našim građanima i celokupnom našem društvu. To važi kako za univerzitete, tako i za sve institute i druge stručne organizacije. Niko tu ne može da bude nezavisan i izdvojen od našeg naroda, nego upravo tom narodu da bude na raspolaganju i njegove probleme da rešava u skladu sa svojim kompetencijama.

U kontekstu reformi odnosa i rada sa našom omladinom predložiću formiranje Saveta pri Vladi Srbije kojim ću lično rukovoditi, a koji bi koordinirao i vodio politiku afirmisanja mladih talenata naše zemlje od kojih u budućnosti treba da imamo nacionalnu i državnu elitu. Sa ovom decom učeničke i studentske dobi mora da se radi planski i organizovano, na način da ova država za njihovu i opštu korist njihove talente iskoristi, kao i da ih razvija i unapređuje. Naše ministarstvo obrazovanja i druge nadležne institucije dužne su da prate razvoj ove dece konstantno, uvek budu dostupne da pruže stručnu, materijalnu i svaku drugu podršku. Naravno, i to naročito ističem ovim putem, ustavno je pravo na obrazovanje svih i, ukoliko me izaberete na položaj predsednika Vlade, učiniću sve da se ovaj ustavni paragraf ispoštuje u potpunosti.

U pogledu osavremenjivanja rada sa mladima i korišćenja savremenih tehnologija naložiću relevantnim strukturama da kreiramo mogućnost iskorišćavanja moći društvenih mreža u pogledu obrazovanja i kulture dijaloga i komunikacija. Društvene mreže imaju sve veći upliv na društvene tokove i vaspitanje naše dece i njihova moć, koja često zna biti negativna, mora se preokrenuti u korist naše omladine i našeg narodnog jedinstva i opstanka. U tom smislu nadležni će dobiti jasne instrukcije i uputstva u narednom periodu da kreiraju programe i sadržaje koji treba našu decu da podučavaju pravim i opšteprihvaćenim društvenim vrednostima – časti, poštenju, marljivosti i patriotizmu, da moć savremenih komunikacija usmerimo na dobrobit naše omladine.

Ovim putem tražim vašu podršku da započnem nacionalni dijalog u pogledu definisanja stanja u našoj prosveti i nauci. Neprihvatljivo je da škole ne rade i da se ne primenjuju odredbe Zakona o štrajku. Osnovne i srednje škole moraju da se

2/3GD/MT

vrate svojoj misiji obrazovanja, ali i vaspitanja dece. Nastavni kadar takođe mora biti svestan svoje osnovne misije i biti ga dostojan. Njihova odgovornost prema društvu ogromna je, a resurs kojim upravljaju i koji obrazuju su naša deca. Samim tim, odgovornost za funkcionisanje ovog sistema mora da bude naglašena.

Funkcionisanje univerziteta treba da bude u skladu sa potrebama društva, savremeno i na korist široj društvenoj zajednici. Da bismo to postigli, pozivam na hitan dijalog sve činioce, sve rektore, prorektore, dekane i sve studente da kroz dijalog pronađemo prihvatljiva rešenja i hitno omogućimo nastavak univerzitetskog rada. Ovo stanje kakvo sada imamo direktna je pretnja po opstanak naših univerziteta i to stanje mora da se prekine. Ovo je stav moj lični i tražim vašu podršku da bude od danas stav države, da institucije sistema funkcionišu i da niko ne sme da uzurpira pravo drugih zarad političkih ili bilo kojih drugih interesa. Jednaka prava svima, to je ono što će država da omogući!

3/1MZ/LŽ10.25-10.35

Ukoliko zadobijem vaše poverenje, poručujem svima da su im moja vrata otvorena 24 časa, sedam dana u nedelji, i da rešavamo sva otvorena pitanja na dobrobit države i naroda i da ću i ja ići gde god kažu da treba da dođem da razgovaramo. Pozivam i molim na hitnost u postupanju jer Srbija ne može unedogled da čeka i ova stvar se mora rešiti hitno, oklevati nećemo i ne smemo.

Druga, ali svakako jednako važna misija mog mandata biće definisanje načina funkcionisanja Vlade Republike Srbije. Moj zahtev, kao nekog ko će, ukoliko me izaberete, voditi i usmeravati ovu Vladu jeste da ministri moraju više biti u narodu i sa narodom, da se mora ustanoviti način rada takav da će naše prisustvo biti daleko veće i češće u svakoj jedinici lokalne samouprave, u svakom kutku Srbije. Sednice, sastanci, ali i aktivnosti održavaće se na mestima gde je to najcelishodnije za rešavanje životnih problema naših građana, a ne samo u Beogradu.

Vidljivost svakog ponaosob ministarstva i rad svakog ministra ponaosob moraju biti dostupni građanima. Ja u ove ljude koje ću vam kao ministre predložiti verujem i oni imaju moju podršku za obavljanje državnih funkcija, ali isto tako tražim da te poslove obavljaju energično, transparentno i na izvoru problema, kako bi se što pre pomoglo građanima tamo gde to potrebe nalažu. Vlada stoga mora da dobije mobilnost, mobilnost i efikasnost u službi naroda.

Pored ovih akutnih problema, program ove Vlade izložiću po resorima, odnosno poljima društvenog delovanja.

U svetu koji se ubrzano menja, obrazovanje predstavlja osnov za lični i društveni razvoj, a harmonizacija obrazovnih procesa između svih nivoa obrazovanja je ključni korak ka unapređenju budućnosti našeg društva. Izazovi i događaji koji su obeležili prethodne mesece nameću potrebu za preispitivanjem postojećeg sistema i praksi. Neophodno je pokrenuti dijalog, kako bi se obrazovanje, umesto prilagođavanja novim potrebama i trendovima, zapravo reafirmisalo kao glavni oslonac u razvoju društva.

Harmonizacija obrazovanja, što će biti ključni prioritet Vlade, nije samo tehnički zahtev, već podrazumeva integraciju njegovih različitih aspekata, sinergiju sa naukom i zahteva širok spektar promena koje će obuhvatiti sve segmente sistema obrazovanja – od predškolskog do visokog.

Moderni obrazovni sistemi širom sveta sve više teže integraciji obrazovanja i nauke sa ciljem da stvore dinamičnu sredinu, koja nije ograničena na teorijsko znanje, već se aktivno bavi primenom i razvojem novih tehnologija i istraživanja. Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima, kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvojem primenjene nauke, inovacijama u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja. Ovaj korak je ključan za stvaranje naprednijeg, konkurentnijeg i održivijeg društva.

Jedinstveni informacioni sistem prosvete u Srbiji (JISP), koji predstavlja ključni instrument za sakupljanje, obradu, čuvanje, razmenu podataka koji se odnose na celokupni obrazovni sistem, predstavljaće osnov za naprednu reformu visokog obrazovanja u Srbiji. Kako sada raspolažemo preciznim podacima o dužini studiranja, uspehu studenata, nastavku studija, zapošljavanju diplomaca i relevantnosti određenih programa na tržištu rada, potrebno je da ustanovimo mehanizme za redovno revidiranje budžetskih kvota koje će odslikati potrebe privrede, ali i strateško opredeljenje države, omogućimo dolazak prestižnih stranih univerziteta i generalno

3/2MZ/LŽ

ojačamo međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju i njegovu celokupnu sinergiju sa naukom. Ovim ćemo omogućiti usmeravanje visokoškolskih ustanova na potrebe tržišta rada i stvaranje akademskih građana koji su spremni da se nose sa izazovima savremenog sveta.

Fokus ove Vlade biće sveopšta strateška briga učenicima sa izuzetnim sposobnostima, jer ona predstavlja temelj budućeg društva koje teži inovacijama, napretku i kreativnosti. Naš cilj je podržati talente u svakom koraku obrazovanja, od najranijeg uzrasta do njihovih profesionalnih uspeha. Talentovani učenici često nisu svesni svog potencijala, pa je naša obaveza da ih rano prepoznamo i pružimo im adekvatnu podršku u razvoju.

Stručno uputstvo za prepoznavanje, podršku i praćenje učenika sa izuzetnim sposobnostima, koje predstavlja osnovu za sistemski i sveobuhvatan pristup prepoznavanju i usmeravanju talentovanih učenika i platforma „Takmičari generacije“ predstavljaju prve korake ka tom cilju. Pored toga, pokrenućemo razvoj testova za prepoznavanje sklonosti i sposobnosti kod učenika, što će obezbediti ravnopravne šanse da svako dete u Srbiji bude prepoznato i podržano u razvoju svojih talenata. Ovi testovi će omogućiti rano uočavanje talenata i obezbediti pružanje adekvatne podrške, a posebno su dragoceni u periodima tranzicije u peti razred ili prelaska u srednju školu.

Naš cilj je da se spreči osipanje talentovanih učenika, naročito prilikom ovih promena, što se trenutno događa usled nedostatka sistematskog praćenja. Korišćenjem navedenog sistema pratićemo celokupni put talentovanih učenika – od prepoznavanja sposobnosti, kroz individualizovane obrazovne programe do rezultata na takmičenjima i prvih koraka u profesionalnom životu. Ovakvim sveobuhvatnim praćenjem, koje podrazumeva harmonizovan pristup brizi o talentima na svim nivoima obrazovanja, opremićemo se da blagovremeno uvedemo potrebne reforme i podršku koja će im biti neophodna da dostignu svoje potencijale.

Studentima koji žele da postanu nastavnici treba obezbediti posebne stipendije i uslove kako bi ovaj poziv postao privlačan za najtalentovanije mlade ljude. Ova podrška mladima nije samo finansijski podsticaj, već i priznanje vrednosti nastavničkog poziva. Komplementarno ovome, jedan od najvažnijih aspekata privlačenja kvalitetnih ljudi u nastavnički poziv je obezbeđivanje plata koje će osigurati zainteresovanost mladih za rad u obrazovanju. Stoga je kontinuirani rast plata u prosveti osnovni prioritet.

U 2025. godini plate su povećane 11% od januara i još 5% od marta. Početna plata nastavnika sada iznosi 101.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 108.000 dinara. Od 1. oktobra 2025. godine sledi povećanje od dodatnih 5%, što će činiti rast plata u prosveti od 22,4% za samo deset meseci. Nakon povećanja plata u oktobru, početna plata nastavnika će biti preko 106.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 113.000 dinara. Trend rasta će se nastaviti kako bi se obezbedilo da je početna plata nastavnika u najmanju ruku jednaka prosečnoj plati u Republici, a sve sa ciljem da se obezbedi interesovanje kvalitetnog mladog kadra za rad u prosveti.

Neophodno je da sagledamo i suštinu obrazovnog procesa, u smislu korenitog reformisanja nastavnih planova i programa kojim bismo obezbedili obrazovanje koje odgovara savremenim potrebama tržišta rada i društva, prilagodili ih potrebama industrije i fokusirali ih na razvoj ključnih veština. Moramo uzeti u obzir i podatke kojim raspolažemo za dualno obrazovanje i nastaviti podršku razvoju dualnih programa u srednjem i visokom obrazovanju.

3/3MZ/LŽ

Prevencija, kao i blagovremeno reagovanje državnih institucija u situacijama nasilja koje uključuje decu biće visok prioritet nove Vlade. Osnov za koordinisano delovanje svih sedam resora koji postupaju po ovom pitanju postavljen je uspostavljanjem platforme „Čuvam te“. Ova platforma, koja na jednom mestu integriše sve alate za temeljnu prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, veoma je značajan pokazatelj važnosti sinergije, a statistički podaci koji su od oktobra dostupni predstavljaće stub budućih reformi u ovoj oblasti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15 do 24 godine u četvrtom kvartalu 2024. godine iznosila je 25%. Program „Garancija za mlade“, koji se trenutno pilotira u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, garantuje da će svaka mlada osoba do 30. godine u roku od četiri meseca od završetka školovanja ili registracije na birou za zapošljavanje dobiti ponudu za posao, obuku ili nastavak obrazovanja. Od početka 2027. godine planiramo da se ovaj program proširi na celu zemlju, čime će mladi dobiti konkretnu podršku u prvim koracima na tržištu rada i povećaće se zapošljavanje mladih.

Ovi koraci su samo deo šire strategije Vlade Republike Srbije da stvori uslove za ostanak mladih u našoj zemlji, da im pruži perspektivu i mogućnost da svoje ideje i ambicije ostvare ovde u Srbiji.

U središtu naših politika biće ulaganje u ljudski kapital. Nastavićemo sa reformom obrazovanja kroz jačanje digitalnih veština, programiranja i učenja sa razumevanjem u školama. Podržaćemo razvoj informacionih tehnoloških kadrova kroz univerzitetsko i neformalno obrazovanje, kao i kroz intenzivne programe prekvalifikacija. Tehnologije moraju biti alat koji je dostupan svima, a ljudski potencijal je naš najveći resurs.

4/1VS/LjL10.35 - 10.45

Naš strateški cilj jeste da Srbija postane lider digitalne ekonomije na zapadnom Balkanu i šire. Oslanjajući se na znanje, inovacije i tehnologije izgradićemo privredu budućnosti. To je proces koji već traje, a nova Vlada ga nastavlja sa još većom odgovornošću, odlučnošću i vizijom.

Digitalna transformacija nije samo tehnička ili ekonomska politika. Ona je društvena promena. Ona donosi prilike za sve, za bržu administraciju, pametnije firme, bolje škole, sigurnije gradove i veću povezanost među ljudima.

Razvoj nauke, a posebno primene naučnih znanja u praksi osnov je ubrzan i stabilan napredak Srbije. Ulaganje u mlade, istraživačke kapacitete i savremenu infrastrukturu stvara preduslove za harmonizaciju obrazovanja, privrede i društva u celini. Kroz sinergiju između naučnih institucija, privrednih subjekata i države, možemo obezbediti da znanje postane pokretačka snaga društva. Primenom naučnih dostignuća u industriji, zdravstvu i zaštiti životne sredine, rešavamo konkretne izazove. Srbija mora biti zemlja koja prepoznaje i podržava inovacije, radoznalost i vredan rad.

U oblasti veštačke inteligencija Srbija danas kopredsedava Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju OECD-a sa 44 države članice. Prepoznati smo kao jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, što je i potvrdio izbor da predsedava organizacijom kojom su pre nas predsedavale Francuska, Kanada, Japan i Indija. Srbija je bila jedna od 10 prvih država koja je uvela veštačku inteligenciju u osnovno i srednje obrazovanje.

Kao što je definisano programom "Skok u budućnost - Srbija 2027", u narednom periodu biće uloženo preko 20 miliona evra u startape i naučna istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije, sa fokusom na primene. Biće uloženo 50 miliona evra u proširenje superkompjuterske infrastrukture na platformi za veštačke inteligencije, kao i u softvere koji primenjuju u oblasti zdravstva, energetike, e-uprave i transporta. To će omogućiti kvalitetnije javne usluge za sve naše građane kroz sinergiju između države, akademske zajednice i privrede.

Razvojem elektronske uprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu olakšala je život svih naših građana, a javna uprava je postala efikasnija, transparentnija, značajno doprinoseći sprečavanju korupcije. Kancelarija zajedno sa Ministarstvom zdravlja sada aktivno radi na digitalizaciji zdravstva. Od velike važnosti je uvođenje e-kartona, čime će prvi put na jednom mestu biti objedinjena istorija bolesti i lečenje građana u domovima zdravlja, bolnicama, državnoj i privatnoj praksi.

Svi informacioni sistemi u zdravstvu biće međusobno povezani i smešteni u državnom Data centru, što garantuje najviši stepen bezbednosti podataka. Biće uspostavljen i registar genetičkih i biomedicinskih podataka, koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti i razvoj personalizovane medicine.

Nastavićemo da intenzivno radimo na izgradnji BIO4 Kampusa, jedinstvenog naučno-obrazovanog i ekonomskog centra primene nauka i tehnologije iz oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. U toku su radovi na proširenju državnog Data centra u Kragujevcu, čime se povećavaju kapaciteti, a raste interesovanje poznatih svetskih kompanija za skladištenje svojih podataka u novom prostoru.

Kancelarija za informacione tehnologije aktivno radi na preventivnom i reaktivnom delovanju u oblasti informacione bezbednosti.

4/2VS/LjL

Zahvaljujući funkcionalnosti, efikasnosti našeg Security Operations Centra (SOC), koji 24 sata, bez prestanka, u realnom vremenu brine o bezbednosti državnih informacionih sistema, tokom 2024. godine neutralisano je preko 20 hiljada sajber incidenata. Jedna smo od prvih zemalja u Evropi koja je primenila veštačku inteligenciju u domenu informacione bezbednosti u svrhu odbrane. Cilj je da u narednom periodu bude unapređena sajber bezbednost u celom javnom, ali i privatnom sektoru Srbije.

U toku su radovi na izgradnji inovacionog distrikta u Kragujevcu, u kreativnom Inovativnog digitalnog centra, namenjenog članovima IT zajednice, a biće otvoren i za građane i posetioce, kojima će pružati brojne sadržaje.

U 2024. godini, počela je izgradnja novog industrijskog tehnološkog parka u Kruševcu, ali i prošierenje naučno tehnolškog parka u Nišu i Čačku. U planu je realizacija projekta razvoja inovacionih tehnoloških kampusa u Nišu - TehNiš.

Sinergijom finansijske, infrastrukturne, regulatorne i obrazovne podrške, razvoju novih tehnologija i inovacija u Srbiji, i iz Srbije za ceo svet, naša zemlja osigurava značajno mesto u budućnosti u koje nove tehnologije, poput veštačke inteligencije i biotehnologije igraju sve značajniju ulogu u svim aspektima života ljudi.

Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, u stvaranju uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj budućnosti.

Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju, kao održive ekonomije i razvoju sektora sa visokom dodatnom vrednošću, poput IKT. Uprkos izazovima izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da sačuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje izvoza, odgovornoj fiskalnoj politici, značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Taj cilj imamo i u buduće. Finansijski sistem Srbije je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskom javnom stopom duga u poređenju sa evropskim prosekom. Javni dug se nalazi na opadajućoj putanji do kraja srednjoročnog perioda i iznosiće 46,5% BDP.

Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike uz ciljani fiskalni deficit od 3% BDP, koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa Skok u budućnost, Srbija 2027, kao i jačanje bezbedonosnih kapaciteta države.

Promena fiskalnog pravila i ograničenja deficita biće odložena do 2029. godine, radi potpune realizacije investicionog ciklusa.

U narednom periodu se očekuje ubrzanje privrednog rasta. Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025 - 2027. godina, ostvariti kumulativni rast od 13,7%, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4% godišnje.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom uz nastavak rasta zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Ulaganje u infrastrukturu, energetiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom.

Dodatni prioritet biće dalje smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje novih radnih mesta u visoko tehnološkim sektorima i realizaciju velikih infrastrukturnih industrijskih projekata.

Program Skok u budućnost Srbija 2027. predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama sa ulaganjima od 17,8 milijardi evra.

4/3VS/LjL

Posebno je važna uspešna realizacija specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027, koja će Srbiju pozicionirati kao globalni centar održivosti inovacije i kreativne industrije. Projekti u okviru ovog programa, obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih sportskih i turističkih kapaciteta.

Cilj je sveobuhvatna modernizacija infrastrukture, koja će podići konkurentnost bezbednosti i kvalitet života širom Srbije.

Rast životnog standarda građana biće podržan kroz povećanje plata u javnom sektoru i obrazovanju, kao i kroz usklađeno povećanje penzija u okviru fiskalnih pravila. Povećanje minimalne zarade i fokus na razvoj ljudskog kapitala doprineće socijalnoj stabilnosti i većoj produktivnosti radne snage.

Kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga predstavlja važan cilj, dostizanje investicionog rejtinga od strane agencije "SP", kao i pozitivne ocene Modis i Fiča, odražavaju rezultate odgovorne ekonmske politike, snažnog ekonomskog rasta i stabilnog makrofiskalnog okvira.

Ovo otvara mogućnost i za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne šokove.

Energetska bezbednost i sigurnost predstavljaju ključne politike u cilju dugoročne otpornosti i održivosti. Planovi obuhvataju restrukturiranje javnih energetskih kompanija, podsticanje obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti i adaptaciju na evropske klimatske i trgovinske mehanizme.

Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje, nastavak u pristupanju u jedinstvenom tržištu EU, realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEPA, kao i unapređenja carinske i poreske saradnje, ključni su elementi novog modela rasta podržanog od strane EU.

Finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast u iznosu od 1,59 milijardi evra, biće iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.

Jaka ekonomija i sprvođenje programa Skok u budućnost, u saradnji sa predsednikom Vučićem do 2027. godine, omogućiće - uvećanje plata i penzija, tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1400 evra, a prosečna penzija na 650 evra na mesečnom nivou, da minimalna zarada u 2027. godini bude uvećana na 650 evra na mesečnom nivou, smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8% i iskorenje siromaštva, tako da stopa rizika od siromaštva bude smanjena na 16%.

5/1BN/JG10.45 – 10.55

U 2014. godini u Srbiji je bilo oko 500 gradilišta, dok je danas aktivno približno 166.000 gradilišta. Trenutno su u toku projekti izgradnje čak pet auto-puteva: Preljina – Požega, Beograd - Zrenjanin – Novi Sad, Beograd – Sarajevo, Sremska Rača – Kuzmin, Pojate – Preljina, Moravski koridor, deonica auto-puta od puta Horgoš – Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija, kao i izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, brze saobraćajnice Badovinci – Slepčevići i projektovanje brze saobraćajnice Loznica – granični prelaz Mali Zvornik sa mostom Karakaj.

U toku je izgradnja brzih saobraćajnica Novi Sad – Ruma, Iverak – Lajkovac, južna obilaznica oko Valjeva, Požarevac – Golubac, kao i Bački breg – Sombor – Kikinda u dužini od 186 kilometara.

Gradimo i obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, zatim, oko Gornjeg Milanovca, oko Užica, dok je u toku izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca.

Rekonstruišemo most preko reke Drine, Mali Zvornik – Karakaj, državni put, i proširujemo i rekonstruišemo granični prelaz Horgoš prema Mađarskoj. Razvijamo lokalnu infrastrukturu i institucionalno jačamo jedinice lokane samouprave u 145 jedinica lokalnih samouprava.

U oblasti vazdušnog saobraćaja nastavljamo podršku daljem razvoju kroz koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, dograđujemo i adaptiramo zgradu terminala, saniramo poletno–sletne staze i proširujemo platformu Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu.

U toku su rekonstrukcija i proširenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica kao i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Kladova.

U oblasti železnice u toku su izgradnja železničke pruge Sobovica-Lužnica, krak Batočina, izgradnja nove železničkog mosta na pruzi Pančevo-Zrenjanin, izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra pruge Zemun polje - Aerodrom „Nikola Tesla“ nacionalni stadion, izgradnja kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.

Rekonstrukcija i modernizacija deonica pruge Novi Sad-Subotica, državna granica Kelebija, deonice pruge Niš-Brestovac, Niš-Dimitrovgrad, Stalać-Đunis i modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun.

U oblasti komunalne infrastrukture u toku su projekti centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda, zatim projekata izgradnje komunalne infrastrukture u Republici Srbiji „Čista Srbija“ na teritoriji 73 jedinice lokalnih samouprava, odnosno 93 lokacije, kao i program vodosnabdevanja u Paraćinu, Vrbasu, Kikindi i Knjaževcu - fabrika vode Kikinda.

Planirano je usvajanje prostornog plana Republike Srbije kao najvišeg planskog dokumenta i sveobuhvatna reforma zakonskog okvira u oblastima građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Specijalizovana izložba „EKSPO 2027 Beograd“ pod temom „Igraj za čovečanstvo, sport i muzika za sve“ prestavljaće prvu međunarodnu izložbu ove vrste na prostoru Zapadnog Balkana i najveći događaj koji je Srbija ikada organizovala. Biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine i očekuje se da će tokom 93 dana Beograd ugostiti više od 4.000.000 posetilaca iz celog sveta.

Do sada je učešće potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija. Nakon ove manifestacije Srbija više neće biti ista zemlja. Naša infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji, a imidž države u svetu biće takav

5/2BN/JG

da ćemo postati centar svetskih dešavanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju šansu da svetu pokažemo svoje pravo lice, kako je pevao Dositej Obradović.

Sa EKSPO-m je direktno povezan i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda - izgradnja metroa. Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će povezivati Železnik i Mirijevo. Druga će ići od Bežanije do Mirijeva, a obe linije ukrštaće se na Savskom trgu. Planirana je treća linija Banjica-Bežanija. Metro sistem će značajno unaprediti javni prevoz, kvalitet života u Beogradu i dati snažan podsticaj tehnološkom i ekonomskom razvoju čitavog društva.

Danas govorimo o spoljnoj politici i evropskom putu Srbije, ali u stvari govorimo o našoj budućnosti, o mestu Srbije u svetu koji se menja brze nego ikada, o našem izboru da budemo deo rešenja, a ne deo problema, o našoj odgovornosti da predstavljamo zemlju sa ponosom, ali i sa vizijom. Srbija je zemlja koja zna šta želi, zna gde pripada, u šta veruje i ka čemu teži. Naš put nije nametnut, već izabran, on nije izlaz pritiska, već zrelog državničkog izbora. I o tom izboru postoji jedno opredeljenje, građenje pouzdane, stabilne, uređene i moderne države koja može da obezbedi bolji život za sve građane i da bude siguran partner na međunarodnoj sceni.

Spoljna politika nije samo veština dijaloga, ona je ogledalo naše unutrašnje snage, naše usaglašenosti i jasnoće ciljeva, ali i doslednosti vrednosti. Ona počinje unutar naših institucija, u poverenju građana, u reformama koje sprovodimo ne samo zato što nam je rečeno, već zato što u njih verujemo. U tome je i suština naše evropske politike, ne da sledimo, već da doprinosimo.

Zato danas ne predstavljamo samo jednu analizu međunarodnih odnosa, već model Srbije kakvu želimo. Srbija kao most, ali i kao pokretač, kao partner, ali i kao glas, Srbija koja ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje, ali veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor na stabilan, moderan i pravičan Balkan, ali i Srbija koja taj odgovor oblikuje na svoj način, otvoreno, samostalno i ponosno.

Nasleđe srpske diplomatije 20. veka i živa diplomatska aktivnost državnog rukovodstva u prethodnoj deceniji otvorili su nam nov koridor ka starim prijateljima na istoku i jugu naše planete, prijateljima koji su u intenzivnom razvoju i koji usvajaju nove horizonte napretka. Sa velikim evroazijskim prostorom i perspektivnim afričkim kontinentom nastavićemo da istražujemo nove pristupe saradnji, težeći ka snaženju postojećih i građenju novih veza. Nećemo zapostaviti ni američki kontinent, ni indijski potkontinent, ni jugoistočnu Aziju. Pružaćemo iz naše evropske otadžbine ruke saradnje ka svima i graditi partnerstva za sadašnjost, ali i za budućnost.

Naš položaj u Evropi na Balkanu znači našu obavezu da delamo neishitreno. U vremenu ubrzanih globalnih promena, naša politika mora biti hrabra u ideji, ali dosledna u interesu. Želimo da izađemo iz okvira klasične diplomatije i da ponudimo nove pristupe. Ne da budemo samo država koja učestvuje, već i država koja inicira, da ne sledimo tuđe agende, već da se izborimo za svoje.

Diplomatska mreža Srbije mora da bude više od prisustva. Ona mora da se transformiše i da bude instrument uticaja koja generiše konkretne rezultate, platforme koje podstiču znanje, mostove koji premošćuju stare podele.

Mi moramo da povežemo nacionalne interese sa evropskim vrednostima, usaglašeno i sinergično. Spoljna politika više nije samo odnos država, to je odnos ekonomija, nauka, kultura i vrednosti. Mi tu mrežu gradimo ne zbog tuđih očekivanja, već zbog sopstvene vizije. Evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Srbija ne pristupa EU iz pozicije molbe, već iz uverenja, uverenja da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi koliko je EU nama.

5/3BN/JG

Taj odnos je partnerski zasnovan na međusobnom poštovanju, a ne na asimetriji.

U tom smislu, naš put ka EU nije ni iznuđen, ni pasivan. To je strateška odluka jedne savesne i moderne države koja želi da kao partner bude deo uređene zajednice. Naša uverenja nisu bazirana na naivnosti, već na zrelom promišljanju sveta u kome živimo.

Srbija ne beži od teških pitanja, ne čekamo idealne uslove da bismo nešto uredili. Naše reforme nisu odgovor na zahtev EU. One su odgovor na potrebe naših građana. Integracije za nas znače modernizaciju, funkcionalnu državu, pravdu koja ne kasni i institucije koje rade za građane.

Kada se zalažemo za vladavinu prava, mi to ne činimo zbog izveštaja, već zbog naših građana i naše dece, ali znamo i da svaki napredak mora biti merljiv i održiv, jer samo takav napredak gradi poverenje i unutar zemlje i u odnosima sa partnerima.

Kosovo i Metohija ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa, a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je jedan od najznačajnijih spoljno-političkih prioriteta za Srbiju. Naš pristup je da se dijalog vodi otvoreno, iskreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa, ali ne odbijamo dijalog. Verujemo da svaki dogovor mora počivati na međusobnom uvažavanju i da rešenja koja su trajna ne mogu biti nametnuta. Mir je nemoguć bez pravde i to je poruka koju šaljemo svim našim partnerima.

Srbija će nastaviti da bude konstruktivni akter, ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

Balkan mora prestati da bude simbol nestabilnosti. Vreme je da postane simbol rešenja. U regionalnim odnosima Srbija deluje kao faktor stabilnosti, ne zato što je to lako, već zato što je to potrebno. Mi ne gledamo na region kao na teren sukoba, već kao prostor zajedničkog napretka.

6/1TĐ/IR10.55 – 11.05

Vreme je da se umesto političkih podela povezujemo kroz projekte koji traju - autoputeve, železnice, energetske mreže. Vreme je da bezbednost ne bude retorika, već praksa saradnje. Srbija ostaje vojno neutralna, ali politički odgovorna, bezbednost vidimo kao prostor poverenja, a ne kao instrument ucene.

Ovo nije samo politički program, ovo je poziv za dijalog, saradnju, odgovornost i viziju, da Srbija ne bude deo istrije, već deo budućnosti, da ne čekamo prilike već da ih stvaramo, da ne ponavljamo stare puteve, već da gradimo nove mostove. Verujemo u Evropu, ali pre svega verujemo u Srbiju. Srbija želi Evropu u kojoj će se njen glas čuti, a ne izgubiti, Evropu u kojoj različitosti nisu prepreka, već snaga i u toj Evropi Srbija želi da bude odgovorna i pouzdana, ali uvek svoja.

Opredeljenje Republike Srbije, kao vojnoneutralne zemlje u uslovima složene geopolitičke situacije u svetu, zahteva da se nastavi stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje, efikasno upravljanje, održivost, razvoj i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije. Vlada će nastaviti sa aktivnostima na primeni opredeljenja iskazanih u konceptu totalne odbrane, čime ćemo značajno ojačati sposobnost i kapacitete sistema odbrane i time unaprediti ukupnu bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Pored toga, usajanjem strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije, stvorili su se uslovi za inteziviranje rada na pripremi novog dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije koji će obuhvatiti period do 2035. godine.

Vojska Srbija nastavlja da unapređuje svoje operativne sposobnosti kroz opremanje najsavremenijim naoružanjem i vojnom opremom. U skladu sa našim strateškim opredeljenjima, ovo opremanje se težišno vrši proizvodima iz domaćeg razvoja i proizvodnje. Kroz investicione cikluse Vlade Republike Srbije, kao i kroz sopstvene investicije fabrika odbrambene industrije, njihovi proizvodni kapaciteti u ključnim oblastima su višestruko povećani i osvojene nove tehnologije koja obezbeđuje opremanja naših snaga najsavremenijom opremom, kao i konkurentnost našeg naoružanja na međunarodnom tržištu. Realizacijom nabavki iz partnerskih zemalja višestruko je povećana flota višenamenskih helikoptera i nabavljeni novi transportni avioni, isporučeni novi i modernizovani artiljerijski sistemi, povećan broj savremenih tenkova. Posebno ističemo uspostavljanje respektivne flote bespilotnih letelica i opremanje savremenim napadnim dronovima.

U narednom periodu ključni zadaci su vezani za prijem i upotrebu borbenih aviona „Rafal“ i dalje opremanje novim i modernizovanim protivvazdušnim sistemima. U segmentu opremanja visokotehnološkim naoružanjem povećaće se broj vazduhoplova i zemaljskih besposadnih platformi i unaprediti stepen njihove autonomnosti kroz primenu veštačke inteligencije, a nastaviće se sa njihovom integracijom u sve vidove Vojske Srbije od najnižeg taktičkog do najvišeg nivoa uz povećanje obima združenog dejstva posadnih i besposadnih platformi.

Nastaviće se razvoj i opremanje komandno-informacionim sistemima u cilju daljeg unapređenja situacione svesnosti, sposobnost i komandovanja i skraćivanja vremena pretnjom.

Stvaranje adekvatnih uslova za obuku kroz ubrzanu nabavku tranažera i sumulatora, infrastrukturno uređenje poligona, strelišta i vežbališta, kao i obezbeđivanje znatnih količina manevarskih sredstava i artificija za obuku kako bi proces osposobljavanja tekao neprekidno, a posebno imajući u vidu mogućnost obuke većeg broja regruta, a što je u funkciji stvaranja uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka.

6/2TĐ/IR

Jedan od najvećih izazova nove Vlade biće bez sumnje odbrana našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Očuvanje naše južne pokrajine u sastavu Srbije jeste naša ustavna obaveza, ali i naš zavet od koga nijedna vlada neće i ne sme odstupiti. Sponzori lažne države Kosovo obilato koriste svoje rane koje su nanete našoj zemlji tokom prethodnih meseci da daju novi zamajac promovisanju jednostranih agendi privremenih institucija samouprave u Prištini. Zato je od izuzetne važnosti da se složimo i ujedinimo u odbrani Kosova i Metohije i da to bude onaj najmanji zajednički sadržilac oko kojeg moramo da se složimo na političkoj i društvenoj sceni.

Vlada će nastaviti da ulaže maksimalne napore kako preko svoje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tako i na nivou svakog pojedinačnog ministarstva i svakog javnog službenika u njemu da naš narod u južnoj pokrajini opstane i ostane na vekovnim ognjištima zaštićena od progona i sa mogućnošću da vodi normalan i dostojanstven život. Nećemo odustati od posebnih mera koje su uvedene kako bi svi naši građani u pokrajini redovno primali plate i penzije i ostvarivali svoja prava, naročito na obrazovanje, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu.

Pobeda Srpske liste na izborima za skupštinu privremenih institucija u Prištini podvig je ostvaren u nemogućim uslovima i temelj za obnovu političke snage našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ovaj uspeh pokazuje spremnost Srba na nepokolebljivu političku borbu i Vlada će im u toj borbi pomoći kako bi ostvarili sve ono što im garantuje međunarodno pravo, a naročito Briselski sporazum za čiju punu primenu ćemo se neprestano zalagati na svakom mestu.

Boreći se za opstanak i prava našeg naroda u pokrajini nećemo zanemariti ni međunarodnu arenu, pre svega ujedinjene nacije, ali i sve međunarodne organizacije poput Saveta Evrope, Interpola i drugih gde konstantno vreba opasnost da Priština jednostrano, uz pravno nasilje i sponzorstvo sile, pokuša da ostvari svoje ciljeve.

Promene kojima svedočimo u značajnim svetskim centrima političke moći daju nam za pravo da izrazimo nadu da će se odnos prema pitanju Kosova i Metohije, pravima našeg naroda u pokrajini, interesima Republike Srbije makar za nijansu promeniti na bolje. Verujemo da će doslednost, principijelnost i konstruktivnost koju naša zemlja, njen pregovarački tim i njen predsednik su iskazivali i dokazivali godinama, početi da se vrednuju na način koji će doprineti poboljšanju uslova za život Srba i ostalih građana vernih Srbiji, zauzdavanju jednostranih akcija Prištine i normalizaciji stanja u lokalnim samoupravama sa srpskom većinom.

Integralni razvoj je strateški pravac u okviru plana Srbija 2027 usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva. To je pristup koji ne podrazumeva samo ekonomski rast, već i ciljani podsticaj za razvoj turizma, zaštite životne sredine, kulture, poljoprivrede i socijalne inkluzije uz puno poštovanje specifičnosti i komparativnih prednosti svakog područja.

U praksi integralni razvoj je već doneo vidljive rezultate širom Srbije. Zapadna Srbija je dobila novi turističko-ekonomski značaj kroz projekte kao što su uređenje Ovčarsko-kablarske klisure, izgradnja modernih sadržaja i infrastrukture i novih turističkih atrakcija. To je dovelo do povratka ljudi u zavičaj, rasta interesovanja investitora i povećanog smeštajnog kapaciteta.

Kada govorimo o turizmu, u naredne dve godine Vlada Republike Srbije će nastaviti da snažno ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku kao deo integralnog pristupa unapređenja kvaliteta života i ubrzanog razvoja lokalnih zajednica. U okviru kapitalnih investicija u 2025, 2026. godini realizovaće se osam

6/3TĐ/IR

velikih projekata, a među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradištu, Golubcu i kod Sombora, novog međunarodnog pristaništa u Banoštoru i brojnih projekata na Dunavu. Vrednost ovih ulaganja u 2025. godini iznosi 1,6 milijardi dinara, a u 2026. godini 200 miliona dinara.

Ministarstvo kulture svoj rad u narednom periodu temelji na tri ključna pravca – strateškom planiranju razvoja kulture i jačanju kapaciteta ustanova, zaštiti kulturnog nasleđa, srpskog jezika i ćirilice, kao i intenzivnijem predstavljanju srpske kulture u regionu i svetu. Briga o kulturnom nasleđu uključuje obnovu manastira Hilandara i Manasija, zaštitu Caričinog grada i kulturni razvoj Sremskih Karlovac, ali i sistemski povratak srpskih kulturnih dobara iz inostranstva.

Poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije i stoga će naša politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanja konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći.

Za nas, ulaganje u poljoprivredu nije samo ekonomska mera, to je pitanje nacionalnog suvereniteta i bezbednosti, demografske obnove sela i očuvanja načina života koji predstavlja identitet Srbije.

Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajno učešće u BDP, a svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od ove privredne grane. To je sektor koji tradicionalno ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, što jasno pokazuje da Srbija zna da proizvode, preradi i izveze. Zbog toga će nova Vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika ovog lanca pod motom „od njive do trpeze“.

Ova Vlada je čvrsto rešena da stvori uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora.

U cilju unapređenja zdravlja stanovništva, prioritet će se staviti na kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa posebnim akcentom na promociju proizvoda iz domaće prehrambene industrije, kao i hranu proizvedenu na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.

Pravo i pravda nisu samo temelji našeg pravnog poretka, oni su temelji poverenja građana u državu. Zato ćemo u narednom periodu nastaviti sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema zasnovanu na ustavnom poretku, evropskim vrednostima i potrebama našeg društva.

7/1AL/MJ11.05 – 11.15

Srbija mora biti zemlja u kojoj se zakoni ne samo donose, već se dosledno i sprovode. Uz temeljno sagledavanje nedostatka u praksi i potrebe usklađivanja sa propisima EU donosimo izmene ključnih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva.

Uskoro pred Skupštinu upućujemo izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i Zakona o prekršajima.

Do kraja 2025. godine usvojićemo i ključne strateške dokumente, novu Strategiju unapređenja pravosuđa, Nacionalnu strategiju za prava žrtava i svedoka, kao i akcione planove za borbu protiv korupcije i finansijske istrage.

U oblasti zdravstva nastavićemo da rešavamo pitanje lista čekanja. Od 10. septembra liste čekanja su smanjene za više od 30.000 tako što su potpuno rešene za oblasti pregleda skenerom, operacije katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva i koronarografija, odnosno kateterizacija srca, dok su liste čekanja za preglede magnetnom rezonancom rešene svuda osim u tri ustanove u Vojvodini na kojima se radi.

Plan je da se najveća lista čekanja za ugradnju kukova i kolena reše do kraja 2026. godine.

Nastavićemo zapošljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore. Do sada se u Srbiju vratilo 65 zdravstvenih radnika iz celog sveta, a u ovom trenutku u Beogradu još više od stotinu zahteva, ali nastavljamo i sa zapošljavanjem najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta. Dalje ćemo raditi na promociji preventivnih pregleda i skrining programa posebno kroz kampanju „Karavan zdravlja“. Od kraja 2024. godine „Karavan zdravlja“ je posetilo 22 grada i opštine.

U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja ulažemo i u zdravstvenu infrastrukturu - gradimo i rekonstruišemo porodilišta, kliničko-bolničke centre, bolnice, domove zdravlja. Trenutno su započeti ili u planu aktivnosti za izgradnju novih objekata: Hitne pomoći u Beogradu, Tirškovoj 2, GAK, Narodni front, na Bežanijskoj kosi, GAK Niš, opšte bolnice u Kikindi, opšte bolnice Valjevo, Kliničko-bolničkog centra Novi Pazar, Kliničkog centra Užica i Torlaka.

Projekat „Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji“ koji se finansira sredstvima zajma Svetske banke u iznosu od 70 miliona evra postao je efektivan u decembru 2024. godine i završava se u martu 2029. godine. U okviru projekta je planirano ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, kao što su mobilne ambulante, bronshopi, kolonoskopi, gastroskopi, ultrazvučni aparati i bolnice uključujući linearne akceleratore, aparate za magnetnu rezonancu, rekonstrukciju i opremanje specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja u Aranđelovcu, a planirane su i sistemi za centralizovanu pripremu citotoksične terapije za tri ustanove tercijalnog nivoa koje pružaju uslugu hemioterapija.

Kada govorimo o demografiji i brizi o natalitetu, mnoge evropske države, uključujući i Srbiju suočavaju se sa fenomenom tzv. demokratske zime. Složeni demografski procesi, negativni prirodni priraštaj, pad nataliteta i potreba za većim angažovanjem države u podršci porodici predstavljaju najveće izazove u 21. veku. Odnos jedne zemlje prema budućnosti pokazuje se u njenoj populacionoj politici i merama za podsticaj nataliteta i roditeljstva. Snažna i stabilna porodica je temelj društvenog i državnog razvoja. Zato su sistemska briga države o porodici, razvojna populaciona politika i jačanje demografske otpornosti stanovništva ključni zadaci Vlade Republike Srbije u narednom mandatu.

Država će izgraditi Nacionalnu strategiju za porodicu i demografiju 2025-2035. i taj dokument biće prva sveobuhvatna državna strategija koja definiše ciljeve, mere i institucije za zaštitu porodice i demografsku obnovu.

Intenzivirati rad na osnivanju Fonda „Deca nam se rađala“ u skladu sa zaključcima sa

7/2AL/MJ

Svesrpskog sabora. Cilj ove javne institucije, koju bi zajednički osnovali organi Republike Srbije i Republike Srpske bio bi formiranje i provođenje populacione politike, sistemsko finansiranje mera podrške porodicama, projekata lokalnih samouprava i razvoja usluga za decu, sa jasnim kriterijumima i transparentnim nadzorom.

Socijalna politika ostaje jedan od temeljnih prioriteta Vlade Republike Srbije. Nastaviće se mere aktivne politike zapošljavanja, uz poseban fokus na mlade –kroz pilot-program „Garancija za mlade“, koji je u toku tri regiona i biće proširen na celu zemlju do 2027. godine. Novom Strategijom zapošljavanja za period 2027-2032. biće utvrđeni ključni ciljevi unapređenja tržišta rada.

U oblasti socijalne zaštite usvaja se Strategija 2025-2030., uz akcioni plan koji predviđa bolju dostupnost i kvalitet usluga, digitalizaciju, izgradnju nedostajućih kapaciteta, jačanje kadrova i borbu protiv siromaštva i nasilja. Registar „Socijalna karta“ doprineo je transparentnijem, bržem i pravičnijem pristupu pravima – više od 200 hiljada građana je dobilo informaciju da ima pravo na dodatna davanja.

Srbija nastavlja da gradi socijalno odgovorno društvo gde svaki građanin ima pristup pravima, podršku i sigurnost koju država može da pruži.

Očuvanje životne sredine nije samo pitanje budućnosti – to je pitanje naše sadašnjosti. Srbija danas pokazuje da zna i ime da ulaže u zeleni razvoj i da će životnu sredinu tretirati kao jedan od stubova društva u 21. veku. Budžet Ministarstva zaštite životne sredine uvećan je više od četiri puta u odnosu na 2020. godinu, a u 2024. godini dostiže rekordnih 23 milijarde dinara. To nije samo broj, to je dokaz da je zaštita prirode prioritet Vlade Republike Srbije.

Realizujemo jednu od najvećih investicija u komunalnu infrastrukturu u našoj istoriji: gradimo osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti više od dva miliona građana u 55 opština. Infrastruktura za kanalizaciju se proširuje – preko 50 kilometara mreže je završeno tokom 2024. a 330 kilometara je u izgradnji u 11 lokalnih samouprava. U isto vreme, izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obuhvatiće sedam gradova i opština, čime će se obezbediti kapacitet za više od 460 hiljada stanovnika.

Posebno je značajan Projekat unapređenja kvaliteta vazduha – u šest visoko zagađenih gradova vrši se gašenje starih kotlarnica na mazut i ugalj i prelazak za toplotne pumpe, biomasu ili sistem daljinskog grejanja. To je borba za čist vazduh, za zdravlje naše dece, za bezbedno okruženje.

Srbija više nije zemlja koja kasni za ekološkim trendovima. Srbija je zemlja koja preduzima konkretne korake i gradi sistem, zemlja koja razume da je zelena agenda jedina agenda koja obezbeđuje čistu vodu, zdrav vazduh, plodnu zemlju i kvalitetan život. Zato ćemo nastaviti još jače, još brže i u punom kapacitetu. Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost.

Kada govorimo o energetici, ona predstavlja temelj razvoja jedne zemlje. Bez sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom nema ni ekonomskog rasta, ni stabilnosti, ni društvenog napretka. Zato su ključni prioriteti Vlade Republike Srbije usmereni ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja i unapređenje energetske efikasnosti.

Najznačajniji strateški projekat u ovom trenutku je izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora. Paralelno, u partnerstvu sa kompanijama iz

7/3AL/MJ

Južne Koreje i SAD, gradimo solarne elektrane sa baterijskih skladištima. Do 2028. EPS će značajno umanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama. Vetropark „Kostolac“ biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla“ će omogućiti da 90% termokapaciteta bude usklađeno sa ekološkim standardima.

Diversifikacija izvora snabdevanja nastavlja se izgradnjom gasnih interkonekcijama sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i proširenjem skladišta u Banatskom Dvoru, što će obezbediti veću sigurnost i fleksibilnost. Planirana je izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu. U oblasti nafte do 2027. godine završićemo naftovod ka Mađarskoj i skladištenje naftnih derivata u Smederevu kapaciteta 120 hiljada kubnih metara.

Srbija gradi svoju energetsku budućnost korak po korak – uravnoteženo, odgovorno i u skladu sa najvišim standardima. Bez energije nema razvoja, a bez sigurnost zelene i dostupne energije nema ni sigurne budućnosti. Zato nećemo stati.

Sve ove mere imaju jedan zajednički cilj – jačanje srpske privrede, kroz direktnu podršku onima koji rade, zapošljavaju i ulažu u budućnost Srbije.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova temeljno i posvećeno planiraju aktivnosti kao odgovor na savremene bezbedonosne pretnje i rizike u kojoj su bezbednost građana i bespoštedna borba protiv svih vidova kriminala od prioritetne važnosti.

8/1MV/CG11.15 – 11.25

Može se konstatovati da su u proteklom periodu policijski službenici upornim i posvećenim radom osigurali bezbednost građana i imovine, očuvali stabilan javni red i mir, bili konstantno na usluzi građanima, podigli nivo bezbednosti, granične bezbednosti i saobraćaja i ostvarili zapažene rezultate u borbi protiv svih vidova kriminala, a naročito u borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv terorizma i visokotehnološkog kriminala.

O svemu ovome govore izuzetni rezultati. U 2024. godini evidentiran je najmanji broj krivičnih dela u poslednjih 25 godina. Naime, ukupno je evidentirano 67.300 u odnosu na 70.000 krivičnih dela, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Trend smanjenja krivičnih dela nastavljen je i u prvom kvartalu 2025. godine, gde je u odnosu na komparativni kvartal prisutno smanjenje od 7,1%.

Ostvaren je visok procenat rasvetljavanja najtežih krivičnih dela usmerenih protiv života i tela. U 2024. godini i u prvom kvartalu 2025. godine rasvetljena su sva ubistva i teška ubistva.

Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borbe protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice, a ni po bilo kom drugom osnovu.

Kada govorimo o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom i položaju srpskog naroda u regionu, nalazimo se pred velikim godišnjicama koje su duboko potresle srpski narod na Balkanu. Tragično nasleđe etničkog čišćenja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Lici, Dalmaciji, Kordunu, Baniji, zapadnoj Slavoniji 1995. godine ostavilo je duboku ranu koju i dalje lečimo.

Ovo stradanje, najveći progon srpskog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata, obeležićemo dostojanstveno i uvek mu se vraćati kroz kulturu sećanja, naučne i pravne analize i sudske procese, sa ciljem da se nikada više ne ponovi i da se život srpskog naroda u Hrvatskoj u najvećoj meri obnovi i da bude dostojan čoveka i građanina Evrope.

Dejtonski mirovni sporazum iz iste godine jeste ona svetla tačka, ono nasleđe mira i okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Slovo istorijskog dokumenta mora biti živo i poštovano danas kao i dana kada je stupilo na snagu, jer samo kroz mir, dijalog dva entiteta i tri konstitutivna naroda može da se ostvari napredak u međunacionalnim odnosima i kvalitetu života.

Republika Srbija je jedna od strana koja garantuje za pravnu, ali i moralnu snagu Dejtonskog sporazuma i ona će tu svoju ulogu i u narednom periodu ozbiljno shvatati. Nastavićemo da negujemo posebne veze sa Republikom Srpskom i da pomažemo srpski narod u Bosni i Hercegovini, poštujući Dejton, ne ugrožavajući nikoga, pružajući uvek ruku, spremni na svaki dijalog sa Bošnjacima i Hrvatima.

Nastavićemo da pomažemo našim sunarodnicima u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji da budu punopravni građani država u kojima žive i čijem razvoju doprinose, a da uvek osećaju poštovanje, pažnju i podršku njihove Matice Srbije.

Republika Srbija je u svom ustavnom uređenju definisana kao sekularna država, što implicira razdvajanje državnih organa i crkve, odnosno verskih zajednica. U skladu sa ovim principom, sve tradicionalne verske zajednice koje deluju na teritoriji Srbije uživaju punu ravnopravnost pred zakonom i imaju garantovano jednaka prava u ostvarivanju svih verskih sloboda i aktivnosti.

Sa punim razumevanjem prihvatam činjenicu da verske zajednice imaju legitimnu potrebu da zauzimaju javne stavove i iznose svoja mišljenja po različitim pitanjima koja direktno ili indirektno utiču na verskih život njihovih pripadnika. Uvek ću sa velikom pažnjom i osećajem za važnost slušati sve argumente i stavove koje predstavnici verskih zajednica budu iznosili.

8/2MV/CG

Svaki dostojnik Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, drugih tradicionalnih hrišćanskih zajednica, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u Srbiji može da računa na mene kao adekvatnog, otvorenog i konstruktivnog sagovornika. Verujem da ćemo kroz zajednički dijalog i uzajamno poštovanje kontinuirano raditi na izgradnji još čvršćeg sklada i međusobnog razumevanja u našem društvu.

Srbija ima dugu i bogatu istoriju koegzistencije različitih vera i verskih tradicija. Ona je bila, jeste i čvrsto verujem da će i u budućnosti ostati značajan primer verske tolerancije i međusobnog uvažavanja na regionalnom i širem evropskom nivou. Ovaj dragoceni aspekt našeg društva ćemo sa posebnom pažnjom čuvati i unapređivati za buduće generacije.

Poštovanje ljudskih prava predstavlja temelj svakog demokratskog društva. Sloboda, dostojanstvo, jednakost i pravna sigurnost pripadaju svakom pojedincu, bez izuzetka. Obaveza svake države je da aktivno štiti te vrednosti, a naša odgovornost je da izgradimo institucije koje to garantuju u praksi za svakog građanina u svakom trenutku.

Kada je reč o ženama, one zaslužuju duboko poštovanje celog društva. Žena je izvor života, snaga porodice i temelj naše zajednice. Njena uloga je nezamenljiva, bilo u porodici, na radnom mestu ili u javnom životu. Svako nasilje prema ženi zaslužuje najoštriju osudu. Prema ženama se mora odnositi sa dostojanstvom i uvažavanjem, a država mora biti dosledna i beskompromisna u zaštiti njihove bezbednosti.

U temeljima svakog civilizovanog društva leži bezuslovno poštovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog pojedinca. Ova prava su univerzalna, nedeljiva i neprikosnovena i pripadaju svakom čoveku.

Poštovanje prava manjina nije samo moralna i pravna obaveza, već i ključni faktor za izgradnju inkluzivnog, demokratskog i prosperitetnog društva. Samo u društvu koje uvažava različitosti i garantuje jednaka prava za sve svoje građane mogu se stvoriti uslovi za istinski napredak i blagostanje.

Iskreno verujem da je moguće postići istorijski dogovor između Srba i Bošnjaka. Harmonija koju smo izgradili u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako je naši Bošnjaci nazivaju, predstavlja snažan primer jedinstva i zajedništva. Naš cilj je da tvorimo zajedničku budućnost i da Srbija bude domovina svih njenih građana.

Istu bliskost i razumevanje želimo i sa našim sugrađanima mađarske nacionalnosti. Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila istorijske rezultate na zajedničkom sagledavanju i razumevanju hiljadugodišnje zajedničke istorije Srba i Mađara. Mađari koji žive u Srbiji dragocena su spona sa prijateljskom i partnerskom državom Mađarskom, sa kojom gradimo stratešku saradnju koja će tek doneti zrele plodove na kulturnom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu.

Brojna romska zajednica u našoj zemlji daje sve veći doprinos našem društvenom životu i biće predmet posebne državne pažnje, kako bi se nastavilo sa njenim ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i svakim drugim jačanjem i uključivanjem u društvene procese.

Nastavićemo praksu intenzivnog dijaloga i kvalitetnih politika usmerenih ka albanskoj nacionalnoj manjini, sa ciljem da ona uzme puno učešće u svim razvojnim procesima koji se odvijaju u našem društvu, ali nećemo zapostaviti ni prava i potrebe naših sugrađana koji čine manjine brojne nacionalne zajednice, poput Slovaka, Hrvata, Rumuna, Bunjevaca, Vlaha, Makedonaca, Goranaca, Rusina i svih ostalih koji sačinjavaju mozaik nacionalne raznolikosti naše zajedničke zemlje Srbije.

8/3MV/CG

Republika Srbija je u proteklom periodu napravila istorijske iskorake u oblasti sporta. Zahvaljujući sistemskoj podršci države, naši sportisti i sportiskinje beleže izuzetne uspehe na najznačajnijim međunarodnim sportskim takmičenjima. Srbija je prepoznata kao pouzdan partner u organizaciji najvećih globalnih sportskih događaja.

Dame i gospodo, braćo i sestre, iako neki bezuspešno pokušavaju da ospore rezultate progresa i napretka koje smo načinili poslednjih godina, ipak je jasno da se mi nalazimo u dobu nacionalnog i ekonomskog poleta. Poštovanje u inostranstvu koje smo zadobili u periodu vodstva predsednika Vučića jeste istorijsko. Danas Srbija ravnopravno komunicira i sa istokom i sa zapadom, kao i sa severom i sa jugom planete. Takvu Srbiju, koja gradi ka uspehu, pokušavaju da destabilizuju oni centri moći koji nam ne žele ništa dobro. Mi se nalazimo u prelomnoj fazi naše državne i nacionalne obnove i sada moramo na unutrašnjem planu uspostaviti red i puno poštovanje Ustava i zakona.

Besmrtni Kralj Petar Prvi oslobodilac govorio je: „Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava naroda, te osnove pravilnog i sretnog razvitka i napretka narodnog i državnog života za mene su svetinje koje ću vazda najbrižljivije poštovati i čuvati.“ U toj rečenici vidim jednostavan i jedini ispravni program za onoga kome ovaj dom treba da ukaže poverenje.

9/1MZ/MT11.25 – 11.35

Ustav je dokument na čijoj pravilnoj primeni ću neprestano insistirati. Kada to kažem, i sa ovog mesta jasno i glasno napominjem da su autonomne pokrajine Kosovo i Metohija kao i Vojvodina sastavni deo teritorije suverene Srbije, da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u skladu sa Ustavom. Ovoga se načela u Srbiji moraju pridržavati svi. Da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive jednako i ravnopravno i da mora da funkcioniše vladavina prava, socijalne pravde, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Poštovani narodni poslanici, predlažem da članovi buduće Vlade Republike Srbije budu: Siniša Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija; Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; Adrijana Mesarović, za potpredsednika Vlade i ministra privrede; prof. dr Dragan Glamočić, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Sara Pavkov, za ministra zaštite životne sredine; Aleksandra Sofronijević, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike; Jagoda Lazarević, za ministra unutrašnje i spoljne trgovine; Nenad Vujić, za ministra pravde; Snežana Paunović, za ministra državne uprave i lokalne samouprave; Demo Beriša, za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Bratislav Gašić, za ministra odbrane; Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova; Nemanja Starović, za ministra za evropske integracije; prof. dr Dejan Vuk Stanković, za ministra prosvete; dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja; Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Jelena Žarić Kovačević, za ministra za brigu o porodici i demografiju; Zoran Gajić, za ministra sporta; Nikola Selaković, za ministra kulture; Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu; akademik Bela Balint, za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija; Husein Memić, za ministra turizma i omladine; prof. dr Boris Bratina, za ministra informisanja i telekomunikacija; Darko Glišić, za ministra za javna ulaganja; Novica Tončev, za ministra bez portfelja; Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja; Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja; dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja i Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.

Moja nada i vera jesu da će moj rad biti od koristi za srpstvo, za moj mili narod u kome sam rođen, kako je to govorio Nikola Tesla. Ja ću se ovoga programa držati dok Srbija bude smatrala da sam joj ja i moj kabinet potrebni. Biću verni sluga svoje domovine i njen predani delatnik i radnik. Pobeda Srbije biće jedino merilo naših zajedničkih napora. Ona jedina mora biti večna, sigurna, snažna i spokojna i njoj jedinoj moramo podrediti sve. Sve ovo što rekoh, neka tako bude, tako nam svima Bog pomagao.

Neka živi večno slobodna i nezavisna otadžbina naša Republika Srbija!

Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo gospodin prof. dr Đuro Macut, kandidat za predsednika Vlade.

Sada, saglasno članu 269. Poslovnika, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.

Narodni poslanik Miroslav Aleksić, po Poslovniku.

Izvolite.

9/2MZ/MT

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene ekselencije, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 97. Poslovnika o radu Narodne skupštine, predlažem predsednici da se duplira vreme za raspravu o izboru nove Vlade, i to iz dva razloga. Prvo, zbog stanja u društvu i duboke krize u kojoj se društvo nalazi i zahteva ozbiljan pristup i raspravu o svemu tome, a drugo zbog toga što je gospodin Macut neverovatno uverljivo i izražajno izneo svoj predlog rada Vlade i ekspoze. Tako da, mislim da zahteva posebnu pažnju da sa duplim vremenom debatujemo o tome, jer koliko sam ja shvatio, on ni sam ne veruje u ovo što je pročitao. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Stavljam na glasanje vaš predlog.

Molim narodne poslanike da se izjasne.

Zaključujem glasanje: za – 38, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 158, od ukupno prisutnih u ovom trenutku 196 narodnih poslanika.

Konstatujem da se vaš predlog odbija.

Prelazimo dalje na rad.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.

Izvolite.

BRANKO PAVLOVIĆ: Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi – Glas iz naroda neće podržati Vladu i glasaćemo protiv.

Više puta u javnosti smo rekli da postoje konceptualne razlike u shvatanjima različitih politika i ovo je prilika da sada otvorimo tu diskusiju i ukažemo u čemu se sastoje te konceptualne razlike.

Mandatar je na kraju, s punim pravom, rekao da sve mora da bude podređeno otadžbini Srbiji, i mi to apsolutno podržavamo, ali je sporno da li je rukovođenje MMF-a zapravo našom Narodnom bankom Srbije u korist Srbije? Da li je u korist Srbije to što imamo 90% bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka? Da li je u korist Srbije to što prodajemo Generalštab, da bi stranci tu zidali hotel? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali PKB strancima? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali Komercijalnu banku strancima? Da, mi nismo u NATO paktu, ali imamo najveći nivo saradnje koji neka država može imati sa NATO paktom ako nije član NATO pakta. Jel to u interesu Srbije i u interesu odbrane otadžbine?

Da, mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo spustili našu ekonomsku saradnju, prepolovili je, sa Ruskom Federacijom, kao da jesmo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Jel to u interesu Srbije? Ili, recimo, sasvim na pojavnoj ravni, da li je gospodin Šutanovac, kao predlog za ambasadora u Vašingtonu, odbrana Srbije? Jel to ono što građani očekuju, kada se kaže – odbrana Srbije?

Ovaj ekspoze ima mnogo umereniji odnos prema Evropskoj uniji i to pozdravljam, međutim, nažalost, ekstremisti koji danas vode Evropsku uniju pretiču dobre namere koje je mandatar izneo u svom ekspozeu. Oni su nosioci i daljeg ludila nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc i izvan Evropske unije naravno gospodin Starmer, premijer Velike Britanije.

10/1JJ/LŽ11.35 – 11.45

Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc, i izvan EU, gospodin Starmer, premijer Velike Britanije, to od Srbije zahteva veoma rezolutni stav, jer neće biti mesta za jednu ravnopravnu, uvaženu Srbiju, sa ovakvim tendencijama u EU. Nismo mi krivi za to što je gospođa Kalas na čelu za međunarodne odnose, čija rusofobija je dostigla neonacističke ideologije, ta EU o kojoj mi danas govorimo je dovela sebe do neonacističkih stavova, samo što su Jevreje zamenili Rusima. Otuda je na simboličkoj ravni veliki nedostatak ove vlade što u njoj nije gospodin Vulin, ne zbog odbrana lika i dela gospodina Vulina, nego zato što su nam osiono rekli da očekuju da neko ko je ovde veoma jasno profilisan za BRIKS, neće biti u budućoj vladi, i nema ga u ovoj vladi koja se predlaže. To je zapravo, popuštanje pred najcrnjim i najtanjim politikama u svetskim razmerama, ako ne računamo gospodina Netanjahua i Izrael. Ništa gore i crnje na međunarodnoj sceni je danas na svetu uopšte nema od lidera EU.

Vi ste imali gospodina Merca koji poziva Ukrajinu da ruši Krimski most, što je uvod u dostavljanje „taurus“ raketa, kako bi se to izvelo, što nas onda vodi do nesluđenih budućih eskalacija.

Prema tome, pozdravljam to što ste ublažili euforiju i entuzijazam prema EU koji je provejavao ranije u politici vladajuće grupacije, ali vreme vas pretiče. Ovde će se svet podeliti, na one koji su za BRIKS, kao jedini model tog međusobnog razumevanja, uvažavanja i pravde o kojoj ste govorili, i svih onih koji su protiv.

Otuda je zaista veoma važno kada govorite o vojsci, vi ponovo nemate jasan stav u pogledu vojnog roka. Vi kažete, stvorićete se uslovi koji će omogućiti da se onda uključi nova regrutacija, novi vojnici, ali to je sve maglovito. Pa, da li nedostatak vojnog roka jača otadžbinu Srbiju? Koliko godina treba da pričamo o tome. U prošloj Vladi je bila ideja o vojnom roku od 75 dana. To je apsolutno neprimereno. Mi imamo dokaz iz 1999. godine, da je vojni rok od godinu dana stvorio od mladih ljudi borce jednakog kvaliteta, borbene sposobnosti kao i pripadnici specijalne 63. padobranske brigade. Na Košarama i Paštriku se pokazalo koji vojni rok je nama potreban, godinu dana i nema razloga da se o tome debatuje. U vašem ekspozeu vi nemate uopšte jasan odgovor šta i kako u tim situacijama radimo.

Kada ste govorili o Republici Srpskoj i Dejtonskom sporazumu, apsolutno podržavamo vaše razumevanje neophodnosti miroljubivih odnosa, želje da imamo najbolju moguću saradnju i sa Bošnjacima i sa svim drugima, uključujući naravno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa Albancima, ali nažalost, stvari idu suprotno. Destabilizacija Republike Srpske dolazi od vodećih snaga EU, sada kada Amerika više nije, ili očekujemo da neće biti na tim pozicijama, do juče je to bila i Amerika.

Pitanje za vašu Vladu je – šta Srbija radi ako krene hapšenje Dodika? To nismo čuli. To je neophodan odgovor, ne zato što neko želi sukobe, ne zato što ne želimo najbolje moguće odnose u osnovi, sa našom braćom Bošnjacima, u osnovi, nego zato što druga strana hoće eskalaciju i jasan odlučan stav Srbije, vi ste se zadržali kao moralna snaga, je daleko od potrebnog u ovom trenutku. Daleko od onoga što je izazov, što je realno pred nama. Vrlo ozbiljna namera eskalacije čitavog regiona i apsolutno ugrožavanje srpskog naroda da ima pravo da bira svoje predstavnike u Republici Srbiji. Tu se naravno nadovezujemo na slične takve tendencije Albanaca kojima takođe želimo najbolje moguće odnose, tačno kako ste rekli u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244, ali ne možete kada druga strana potpomognuta upravo ovim zapadnim faktorima kojima Srbija teži da se priključi, žele eskalaciju i žele sukobe.

10/2JJ/LŽ

U delu u kome govorimo da se ne slažemo oko ekonomske politike, to ću ukratko reći upravo na temi EKSPO-a odnosno svih onih investicija koje zbirno zovemo EKSPO iako naravno, da kažem sam sajam čini oko sedam posto tih investicija ili nešto manje od toga. Gde je razlika? Zašto je drugačija ekonomska politika moguća i poželjna? Zato što u tom paketu imate potpuno pogrešno utvrđene investicione projekte, kao što je nacionalni stadion. Za cenu izgradnje nacionalnog stadiona Srbija je mogla da reši vodosnabdevanje trajno, kvalitetnom pijaćom vodom za 400 hiljada ljudi u Banatu, umesto toga opredelili ste se za nacionalni stadion. To je ogromna razlika. Ogromna razlika je naravno u tome što Fiskalni savet kaže da mi trošimo otprilike duplo više para nego što su tržišne cene kada investiramo iz budžeta.

Drugim rečima, dobar deo tog novca nikada nije ni trebalo da se Srbija zaduži da bi investirala jer je on zapravo koruptivni i time bismo umesto 17 milijardi došli na mnogo niži iznos nego što je potrebno da bismo postigli dobre projekte. Na primer tunel kroz Frušku goru je odličan projekat i ne treba nam 17 milijardi. Ključna razlika je u tome u tom ostatku od deset milijardi investicija. Dobar deo, pola toga može da ide iz primarne emisije, prodajom obveznica Republike Srbije što u ovom modelu koji se primenjuje nije moguće i zabranjeno je zakonom. Dakle, NBS je pod pritiskom MMF zabranjeno da koristi monetarne mehanizme koje Evropska centralna banka koristi, koje koristi FED, koje koristi Engleska banka i sve druge velike centralne banke, zabranjeno.

Da to možemo mi uopšte ne bismo morali da se zadužimo u devizama, odnosno indeksirano u devizama za više od pet milijardi evra za iste dobre projekte koji su u paketu, ne 17,8 nego ne više od pet i postigli bismo sve dobre efekte, jer tu naravno ima veoma veliki broj dobrih projekata. Treba država da investira u infrastrukturu, ali gde je ključna razlika i tu ću sada stati da bih ostavio vreme kolegi Stanojeviću kasnije tokom rasprave, razlika je u tome što mi ne razvijamo naša preduzeća. Kada već imamo potrebu da veoma mnogo investiramo kao država za razvoj infrastruktura Srbije, a imamo tu potrebu, onda se razvijaju domaća preduzeća i oni postaju nosioci svih tih poslova i na taj način nemate odlivanja nikakvog profita nigde i postižete neuporedivo bolje efekte i postižete taj razvoj tehničke inteligencije kojom onda postoji privreda koja može da je apsorbuje i može zapravo da da jedan ukupan razvoj za nadalje.

Dakle, samo ukratko sam rekao o ključnim konceptualnim razlikama zbog čega mi nećemo podržati ovu Vladu. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam, poštovani narodni poslaniče.

Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Jovanović. Izvolite.

11/1VS/LjL11.45 - 11.55

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Zdravo živo svima!

Kad vas čovek ovako pogleda, više podsećate na neki raspali "seknd hend" nego na novu Vladu. Nema tu ništa novo.

Pre nego što krenemo na ono što nas najviše zanima, a to je ekologija, mi smo Ekološki ustanak, želim, gospodine Macut, da vam prenesem poruke meštana sela Ušće, to je selo nadomak Kraljeva, kojima je Aleksandar Vučić 2021. godine obećao da neće doći do izgradnje projekata "Gradina 2 S-4", a šta ste naumili, gospođo Damjanović, eks Damjanović, pričaćemo posle i o tome. Rešili ste da izgradite branu 30 metara visoku, da ujezerite Studenicu, da napravite jezero kilometar i po, koje će doći praktično na kilometar-dva od manastira Studenica. Aleksandar Vučić, mogu da pustim taj snimak, to mi nećete dozvoliti, je obećao tim ljudima koji su glasali za njega, da do tog projekta neće doći.

Ja sam bio tamo u nedelju i oni su mi rekli da vam prenesem poruku - oni su besni, ljuti, uplašeni, jer su verovali predsedniku Vučiću. Verovali su mu i ljudi iz Rakite, koje je Aleksandra eks Damjanović gurnula u cev.

Ja vama dve godine pričam da će vam se desiti sveopšta pobuna. Ponašate se prema ljudima, gazite preko svakog osnovnog ljudskog dostojanstva. Šta sad da kažem ja ljudima iz Ušća? Obećao im predsednik, a ja da im obećam da toga neće biti. Šta ti ljudi treba tamo da rade? Oni su priterani uza zid, jer su verovali vašoj stranci, verovali predsedniku Vučiću, verovali vama, gospođo Brnabić.

Gospodine Macut, kako vi mislite da lečite ovo? Ja vam kažem da ćete imati opet ove scene kao i na ulicama Novog Sada. Ljudi tamo neće dozvoliti da im nestane Studenica. Ej, Studenicu ste našli da gurate u cevi, a kako to izgleda, gospodine Macut, mene zanima pre svega ovde ekologija.

Kažete da je zelena Srbija neminovnost. Ako reditelj ovog prenosa može samo da pogleda kako izgleda sliv na Goliji, sliv Ibra, to su reke u slivu Ibra. Evo kako izgleda Brezanska reka, pogledajte kako je izgledala ranije, a pogledajte kako izgleda sada.

Gospođo Damjanović, koliko ste reka sahranili? Zamajavate nas sedam godina, lažete narod u Rakiti, a na kraju je sve završilo u cevima. Za to se, gospođo Damjanović, za to što ste vi uradili ide na robiju. A znate zbog čega? Evo da vam pokažem zbog čega.

Jel znate šta je ovo na slici? Molim reditelja da vrati ovo u kadar. Ovo je antierozivna brana, gospođo Damjanović, koja služi da kad dođu velike vode sa Ruja, gore sa 2000 metara, voda i kamenje ne zatrpaju meštane sela Zvonce koje se nalazi ispod ovog objekta. Vi ste kandidat za Zabelu, gospođo Damjanović, isto kao i vaš prethodnik Vesić. Vi ste ugrozili živote na stotine meštana sela Zvonce koje se nalazi ispod ove antierozivne brane. Po kom to zakonu vi ugrožavate živote ljudi? Ja vam kažem da će vam se desiti ono isto što se desilo u Novom Sadu, ako ovo pukne, a pući će, jer ste dozvolili Goranu Beliću da ovo probuši cevima u kojima je završila Rakinska reka, za koju ste obećali da nećete da gradite, kao i vaš predsednik Vučić. To je obećao kad smo se videli onomad, pre sedam godina. Obećao je i meštanima Ušća da neće biti sahranjena Studenica. Baš vas briga.

Pričate o rušenju države, pričate o nepoštovanju institucija. Rušenje države je, gospodine Selakoviću, ministre kulture, kada Vlada Republike Srbije pre godinu dana izbriše status objekta tj. spomenika kulture sa Generalštaba. Po kom ste zakonu vi doneli odluku da Generalštab više nije pod zaštitom kao spomenik od kulturne vrednosti?

11/2VS/LjL

Gospodine Dačiću, jel tu? Nije. Evo, pitanje za njega - po kom to zakonu BIA upada u Zavod za zaštitu spomenika kulture? Po kom to zakonu vi poklanjate Generalštab? Tu će vam se desiti takođe pobuna, pa ćete onda ove mučene policajce, Gašiću, i vojsku da šaljete na narod. Šta mi treba to da radimo? Mi smo ustaše, mi smo izdajnici, mi smo neprijatelji. Evo šta piše "Informer".

Kako vi, gospodine Macut, mislite da vodite dijalog? Gospodine Macut, vama se obraćam - kako vi mislite da lečite ovo društvo? Da vodite dijalog motkama u glavu? Da studente gazite džipovima? Da ljude svaki dan prozivate najgorim mogućim kvalifikacijama?

Evo šta radi "Informer", ako može kadar na mene. Ovo je "Informer" nekoliko dana nakon tragedije u "Ribnikaru", gde piše - Prete ubistvima i silovanjem dece. Jel vi tako mislite da vodite dijalog? Nema tog dijaloga kad svaki dan onaj Vučićević sa "Informera" sipa najgore laži i doliva vatru na ionako besan narod.

Ljudi su pod pritiskom. Ogroman je pritisak na svakog čoveka. Ogroman je pritisak na vas iz vlasti. Ogroman je pritisak na nas iz opozicije, na policiju, na studente, na svakog građanina. Jel ovo način da se vodi dijalog, gospodine Macut? Ovo mora da nestane. "Informer" više ne sme da truje narod. Šta će da se desi ako nekom odleti glava? Ko će biti kriv za to i ko će da zaustavi građanski rat u Srbiji?

Ja mogu da budem mnogo oštriji, kao što znate, ali ne želim. Gospodine Macut, ja na vama mogu večeras da zaradim milion lajkova, pregleda, itd. Ali, to mi nije cilj. Ljudi, zaustavite se!

Evo šta kaže dalje - Uvreda za čitav srpski narod, studenti, blokaderi, na dan osnivanja NDH. Vi tu decu proglašavate ustašama. Recite onom vašem Vučićeviću da se smiri, jer to što on radi je bure baruta, taj "Informer".

Smešno, jel tako? Samo se vi smejte!

Gospodine Vuče Stankoviću, vi ste novi ministar za prosvetu. Kako vi mislite da vratite decu u školu? Jel imate plan? Prvo ste ih gazili džipovima, pa je nekom geniju palo napamet da crta srednji prst po školama. Jel znate ko je to uradio? Kome je to tačno palo napamet? Onda ste ih proglašavali izdajnicima, ustašama, i sad bi da ih vraćate u školu, jel? Neće deca da idu u školu kad ih tako targetirate.

Ni jedno dete neće u školu sa takvim ministrima koji su u ovoj Vladi. A treba deca da idu u školu, naravno. Samo, vi ste krivi za to što ne idu u školu. Ne vi, vi ćete tek biti krivi, vi ste upali u ovo društvo kao i gospodin Macut, gospodine Stankoviću, u jedno krimi kolce, a kad jednom uđeš u to Vučićevo krimi kolce posle nema nazad, to da znate.

Gospođo Brnabić, pitanje za vas - šta je sa potpisima 38 hiljada građana protiv projekta Jadar "Rio Tinta"? I tu ćete imati sveopštu pobunu. Šta mislite, da smo mi to zaboravili? Ja vam kažem, nikome ovde nije cilj da se poubijamo između sebe ljudi, ali vi morate da odustanete od toga da lažete narod, da im otimate vodu, gazite preko svakog dostojanstva, vi morate da nađete način da ljude tretirate kao ljude, a vi ih tretirate kao brojke.

Gledam ovi što su došli kod vas na ovaj veličanstven skup, to su gladni ljudi, grabe se za one pljeskavice. Vi ste doveli gladne ljude, oni su dovoljno poniženi sa vaše strane.

Ja pozivam sve ove sa naše strane, da ih dodatno ne ponižavamo. Gospođo Pavkov, vi ste nova ministarka ekologije, šta ćemo da radimo gore sa Gradinom i Ušćem. Obećali ste ljudima da do tog projekta neće doći. Mi moramo da sačuvamo Studenicu, unakazili ste na desetine reka, gospođo Damjanović.

11/3VS/LjL

Izvršili ste potpuni ekocid, to je čista pijaća voda, dve trećine sveta skapava od žeđi, a vi vašim investitorima, kumu Nikoli i ostaloj ekipi dozvoljavate da čistu pijaću vodu gura u cevi i to je ta zelena agenda, gospodine Macut, to je ta zelena Srbija, koja je neminovnost, gde nam nestaju reke. Ovde će biti rat za vodu, ovde će biti rat za čist vazduh, vi ste doktor, gospodine Macut, pričajte samo vi sa Sinišom Malim, a 15 hiljada ljudi ovde godišnje umre od posledica zagađenja vazduha i baš vas briga.

Zvekećete nekim frazetinama ovde u vašim ekspozeu, a to blage veze nema sa stvarnošću.

Gospođo Saro Pavkov, viđali smo se nekoliko puta i to što ste obećali, hajde jednom za početak ispunite, vratite ljudima rakijsku reku, nemojte da gradite to na Studenici, malo je što ste izgradili na desetine mini hidroelektrana u zaštićenom području Golije, u Nacionalnom parku Kopaonik, sahranili ste bre na desetine reka, zaustavite se više. To što radite je zločin nad prirodom i nad ljudima.

Ne želim nikome ništa loše, zaista, ali budete li nastavili, imaćete sveopštu pobunu i narod to neće više trpeti i gledati mirno. Hvala.

12/1GD/JG11.55 – 12.05

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Poštovani narodni poslaniče, nisam želela da vas prekidam, samo dve stvari da vam kažem.

Da vas podsetim da samo mandatar može da odgovori, te vas još jednom molim da pročitate Poslovnik Narodne skupštine i da vidite po članu 96... Dakle, bez veze se obraćate ministrima koji ne mogu da vam odgovore. Mandatar može da vam odgovori.

(Aleksandar Jovanović: Ne želim da mi odgovore.)

Postavljate pitanje, a očekujete verovatno odgovor. Ne postavljate uzalud.

Nisam želela da vas prekidam.

Druga stvar, član 107. ste takođe prekršili - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje, ali nisam želela da vas prekidam zato što cenim sveukupnu atmosferu danas i trudiću se da budem maksimalno tolerantna zato što učestvujete u radu i zato što koristimo reči, a ne vuvuzele, tako da ću biti maksimalno tolerantna.

Pravo na repliku, narodni poslanik Milenko Jovanov.

Izvolite.

MILENKO JOVANOV: Ovo jeste bilo neuobičajeno obraćanje kolege, budući da su sva njegova obraćanja do sada bila bujica uvreda i to onako najprizemnijih uvreda i ovo zaista zaslužuje na neki način podršku, kao što zaslužuje i podršku i to što se vratio u parlament, jer, podsetiću, mesecima nije dolazio. Rekao je da nema nameru ovde da sedi i ovo jeste ohrabrujuće i to što je došao ponovo u Skupštinu. Doduše, to pokazuje koliko su dosledni sopstvenim odlukama i način na koji je diskutovao, držao se nekih tema koje je zastupao. Ono što samo predstavlja problem u svim tim temama to je da je tako svojevremeno zastupao i projekat ili problem, kako je on to nazivao, vezan za Temsku i on je isto tako govorio, isto tako upozoravao, isto tako pretio, isto tako govorio da će biti zatvora, da će biti ovog da će biti onog, a onda se posle toga sve završilo tako što ga je izvesni gospodin Lilić optužio da ga je prevario, da ga je obmanuo i sada neće očima da ga gleda, tako da sve to što ste čuli, gospodine mandatare, kandidati za ministre u Vladi, uzmite sa velikom rezervom i treba dobro proveriti šta se tu stvarno dešava.

Što se tiče ovog ponižavanja građana koji su prisustvovali skupu koji se održao u subotu, to smo imali prilike da gledamo svih ovih dana i to je razlog zašto vi nikada ne zbog ovih milion lajkova kojih ste se odrekli, a ja znam da sve što radite, radite zbog lajkova, svi vi, i to vam je jedino što vam je bitno, ali ne shvatate da lajkovi nisu glasovi u glasačkoj kutiji. To što prezirete narod koji nije za vas govori o vama i govori zašto nikada nećete moći da pobedite. Među tim građanima ima nekih koji su glasali za stranke koje sede sa te druge strane i više ne glasaju i to je u politici uspeh kada onoga koji nije za tebe prevedeš na svoju stranu, a vi te građane vređate i samo nastavite dalje da radite, jer će vas to dalje voditi u neuspehe.

Najzad, ja se izvinjavam što su žene spremale neke kiflice, što su neki ljudi pekli pljeskavice, što je na tom skupu bilo prilike da se pojede i popije, a izvinjavam se posebno zato što nismo pekli prasiće i nismo bili deo vaše elite koja je poznata po tome da na svojim skupovima okrene prase, dva, tri i to je onda dokaz velikog uspeha i to ne radite zato što ste gladni nego šaljete poruku, šta? Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Hvala vam.

Upozoravam još jednom sve na vreme.

12/2GD/JG

Opet kažem, biću zaista maksimalno tolerantna. Ljudi završe misao, završe rečenicu. Na isti način ću to primenjivati za opoziciju.

Idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.

Izvolite.

ŽELjKO VESELINOVIĆ: Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kandidati za ministre, poštovani gospodine Macut, poslanička grupa Pokret radnika Sloga - Struka, odnosno Radnička partija u osnivanju je prisutna ovde na ovoj sednici, kao što smo bili na prošloj sednici, ponoviću, isključivo zato što smatramo da je Narodna skupština Republike Srbije i ovaj dom najvažnija institucija u našoj državi i da svi moramo da poštujemo i da damo maksimum da ovo vratimo u jednu kakvu-takvu normalu.

U današnjem medijskom duopolu veoma je teško biti razuman i biti normalan, jer ako nekoga ne targetiraš, ako nekoga ne vređaš ti nisi prihvatljiv ni za jednu stranu, tako da je ova sednica za nas mogućnost da nešto kažemo, da kažemo nešto normalno, nešto razumno, a da nas neko čuje, jer u takvom medijskom duopolu i u takvom cirkusu mi ne želimo da učestvujemo.

Mene lajkovi ne zanimaju, kao što me ne zanimaju i zlonamerne optužbe od pojedinih kolega. Svako neka radi svoj posao kako misli da treba, ali slažem se da lajkovi ne donose pobedu na izborima.

Ono što je za mene važno je da ja ovu Vladu sada ne vidim kao jednu novu Vladu, već je vidim kao rekonstruisanu Vladu koju je predsednik države najavio još pre nekih šest meseci.

Kao što vidimo, ključna ministarstva u ovoj državi su zadržali iste ljude koji su bili u prethodnoj Vladi.

Neki od njih su promenili pozicije, pa se rotirali i sa mesta jednog ministra prešli na neku drugu poziciju, a imamo i neke koji više nisu ministri, neki koji su ovde novi, ali bih voleo da se malo osvrnem na ovaj ekspoze gospodina Macuta koji je ovde naveo.

Inače, moram da kažem da o gospodinu Macutu ne znam apsolutno ništa, niti imam pravo da kvalifikujem njegov rad i njegovo znanje i njegovu stručnost u bilo čemu. Poznajem neke njegove pacijente koji kažu da je dobar lekar i žao mi je što ćemo izgubiti jednog dobrog lekara, a dobiti jednog političara koji će, videćemo, pokazaće vreme, biti uspešan ili neće biti uspešan.

Ono što je važno, ja mislim da dobri lekari u politici ne uspevaju. Imali smo prilike da vidimo primer gospođe Danice Grujičić koja je nedavno sama izjavila da bez nečije dozvole nije mogla ni kalendar u kabinetu da promeni. Imali smo prilike da vidimo gospodina Zorana Radojičića koji je doveden isto kao dobar lekar, dobar stručnjak, koga su svi hvalili i postao je gradonačelnik Beograda, a gradonačelnik Beograda je, složićete se svakako, mnogo niža funkcija, sa mnogo manje odgovornosti, ne želim da potcenjujem, nego što je to mesto prvog čoveka Vlade i premijera Srbije. Nažalost, Zorana Radojičića ćemo upamtiti samo po tome što je otvarao kućice za vrapce. Cela njegova karijera koju je imao prethodno je pala u vodu zbog pet minuta otvaranja kućica za vrapce i nadimka koji je dobio – dživdžan, tako da je tu problem u tome što dobar lekar može veoma brzo i veoma lako u političkom blatu da bude upotrebljen, zloupotrebljen i da na kraju baci celu svoju karijeru i svoje ime koje je sticao godinama da bi se dokazao u politici.

12/3GD/JG

Nisam siguran koliko ćete vi, gospodin Macut, imati prilike i mogućnosti da se ovde iskažete iz prostog razloga što vi niste školovan političar. Niste bili, koliko ja znam, ni odbornik, ni poslanik, ni ministar, ni predsednik opštine da biste prošli tu političku školu, nego ste direktno sa vaše pozicije lekara došli na najvažnije mesto u državi.

Ja ne bih voleo da budem u vašoj koži. Da je meni neko ponudio takvu funkciju, ja bih glatko odbio, jer smatram da je to veoma odgovoran posao u kome nemate tu autonomiju odlučivanja, niti ćete kao nestranačka ličnost moći da se pitate za mnoge stvari za koje biste trebali da se pitate.

Ono što je takođe važno, ja moram i da pohvalim, da budem iskren, neke od ministara u prethodnoj Vladi. Nisam imao prilike direktno da komuniciram ni sa jednim ministrom, ali sam dobio poruke od mojih kolega iz sindikata da su neki bili spremni da rešavaju probleme i da rade na nekim stvarima. Znači, mora nešto i da se pohvali, da budemo iskreni.

Ono što ja nisam čuo i nisam video u vašem ekspozeu to je da niste stavili ni jednu jedinu rečenicu o radnicima. Znate, radnici u Srbiji su nosioci, stub ovog društva, a vi niste spomenuli kako planirate da uposlite jedan deo ljudi, kako planirate da radite na tome, da se povećaju njihove zarade i, ono što je najvažnije, dve ključne stvari, a to je kako razmišljate i kako vidite situaciju u koju ćemo sigurno doći vrlo brzo, a to je da će pojedine firme u Srbiji zatvarati svoje pogone i zatvarati radna mesta, zatvarati svoje fabrike zato što će odlaziti u Tunis, Egipat ili Maroko, Moldaviju, Severnu Makedoniju i u Albaniju, gde su plate znatno niže.

13/1BN/IR12.05 – 12.15

Ako gledamo plate u evrima, mi jesmo podigli standard, ali ako gledamo cene u Srbiji, onda te cene praktično su prilično više nego u većini zemalja EU. Ja sam jedan od ljudi koji zbog prirode posla je imao prilike da putuje i da obilazi razne zemlje u Evropi i imao sam prilike da vidim da većina zemalja ima mnogo jeftinije i niže cene nego što ih mi imamo ovde u Srbiji, pa me interesuje šta hoćete da uradite i šta planirate da uradite sa trgovinskim kartelima koji dogovaraju cene, koji drže maržu od 30%, pa do 45%?

Mislim da je čak i predsednik Republike pre nekoliko meseci govorio o tome da se treba obračunati, pod znacima navoda, sa tim trgovinskim lancima i trgovinskim kartelima koji nenormalno dižu cene. Voleo bih da čujem kakvo je vaše mišljenje o tome, jer ako neko danas radi za platu od 500 evra u Srbiji, on realno ne može da preživi sa ovim cenama koje ima, a za to nije kriva država, da budemo iskreni, to su krivi trgovinski lanci i karteli, pa me interesuje kako ćete naći način da ograničite tim trgovinskim kartelima maržu i kako ta marža može da se ograniči na 10% ili 20%, a ne da bude preko 40%? Ukoliko bismo to uspeli da uradimo, apsolutno bismo poboljšali životni standard svakog građanina u Srbiji.

To su pitanja koja mene zanimaju i to su pitanja koja se tiču svakog običnog čoveka, svakog građanina, svakog radnika i svakog onog koji živi od svog rada, a vidim da toga u ekspozeu nije bilo.

Interesuje me još jedna stvar, pošto će verovatno gospodin Dejan Vuk Stanković narednih dana biti meta kako kolega u Skupštini, isto tako i šire javnosti, pa me interesuje na osnovu čega je gospodin Dejan Vuk Stanković predložen za ministra prosvete u ovim kriznim vremenima?

Ja isto tako nisam kompetentan i nisam stručan da ocenjujem njegovu stručnost i njegovo znanje, ali gospodin Dejan Vuk Stanković je ovde došao ne kao stručnjak ili profesor na fakultetu, nego je došao kao politički analitičar i to kao politički analitičar koji je apsolutno bio navijač jedne strane, znači, nije bio objektivan politički analitičar.

Sa te strane je očigledno kvalifikovan da dođe na mesto ministra prosvete i ono što je po meni veoma loše je što je gospodin Dejan Vuk Stanković počeo od samog starta, još pre nego što je izabran na mestu ministra, da preti da hoće da se razračunava sa fakultetima, sa profesorima, učenicima i tako dalje, i mislim da je to veoma pogrešna poruka, ali ja to shvatam da je gospodin Dejan Vuk Stanković ovde batina ili kazna za sve neposlušne prosvetne radnike i učenike koji su došli i ako je on prihvatio tu ulogu, to je da kažem njegovo pravo, ja ne mogu protiv toga da se bunim, naravno da neću da glasam za to, niti će glasati naša poslanička grupa, ali smatram da ste morali da nađete nekog ko je pomirljiviji u ovom trenutku. To govorim krajnje dobronamerno, da u ovoj kriznoj situaciji u kojoj se država danas nalazi, najvećoj krizi koju imamo od 5. oktobra 2000. godine pa nadalje, da moramo naći ljude koji su spremni na dogovore, na kompromise i koji su spremni da razgovaraju i da probaju da nađu rešenje.

Primetili smo i videli smo da se kaznama i teškom retorikom ne dobija ništa. Primetili smo da jedino dijalog i jedino razgovori i pregovori mogu da donesu nekakve rezultate. Ja ne znam do kada će trajati studenske blokade i do kada će se studenti, da kažem, boriti, ja sam i prošli put rekao i ponoviću, mi svi trebamo da budemo ponosni na studente, jer su studenti naša budućnost. To što neki drugi sada pokušavaju da zloupotrebe studente, to je već drugi problem. To što raznorazne zborove i raznorazne skupove sada organizuju razni ljudi koji su krenuli sa dna kace, gledajući i računajući da će studenti da im donesu vlast i da će studenti da ih dovedu na vlast, to je pogrešno i takvi ljudi i svi oni koji su se divili takvim ljudima su im zapravo

13/2BN/IR

naneli štetu. Ali sam apsolutno za to da se, i tu se ne slažem sa nekim kolegama iz opozicije, da se deca vate u srednje škole, ali nemojte da kažnjavate ljude koji hoće da rade, jer danas imamo nastavnike i profesore koji hoće da se vrate u klupe, ali imamo i đačke plenume u srednjim školama koji im zabranjuju da se vrate. Ja sam apsolutno protiv toga, jer maloletnici ne mogu da odlučuju o tome da li će se vratiti u škole ili neće.

Ali, apelujem na vas da u narednom periodu uradite sve što je u vašoj moći, bez pretnji, bez ucena, dijalogom i razgovorima, da se stanje u Srbiji popravi i da stanje u Srbiji se vrati onako kako je bilo, odnosno ne onako kako je bilo, jer da je bilo dobro, ne bi se oni ni pobunili, nego da probamo da zajedničkim snagama vratimo državu građanima i da probamo da unormalimo neke stvari kako bismo u narednom periodu mogli da funkcionišemo mnogo bolje i mnogo odgovornije.

Poslanička grupa Pokret radnika sloga – struka, odnosno Radnička partija u osnivanju neće podržati izbor ove Vlade. Kao što sam rekao, za mene je ovo rekonstrukcija, nije izbor nove Vlade, kontinuitet. Tako da, prosto, mi ovde nemamo šta da biramo, osim nekih personalnih rešenja koja su, možda će se pokazati neka dobra, neka su loša, ali videćemo, imaćete određeni period da se dokažete i da povratite poverenje građana. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Izvolite.

BALINT PASTOR: Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani gospodine budući predsedniče Vlade, dame i gospodo budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da izrazim zadovoljstvo zbog ovakve atmosfere u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi u SVM mesecima govorimo o tome da politiku treba vratiti u institucije, u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da narodni poslanici treba da zastupaju interese onih zahvaljujući kojima su stekli mandate u Narodnoj skupštini, da ovde treba da se vodi dijalog i da politički život treba vratiti u normalu. To se dešava danas. Mi danas u sasvim normalnoj atmosferi raspravljamo, neki govore za, neki govore protiv izbora nove Vlade Republike Srbije.

Ova će Vlada biti 19. Vlada od uvođenja višestranačja, od 1990. godine, a vi ćete, gospodine Macut, biti 91. predsednik Vlade Srbije, računajući od Prote Nenadovića, pa zaključno sa vama, tako da vam ja želim puno uspeha na ovom položaju.

Moram da vam kažem, pošto pretpostavljam, ta pretpostavka je, doduše, oboriva, ali pretpostavljam da ćete biti izabrani i da ćemo dobiti novu Vladu u roku od nekoliko dana. Moram da vam priznam da ste govorili na način kako smo se mi nadali da ćete govoriti. Nismo vas poznavali, pa nismo znali šta da očekujemo, ali moram da vam kažem ovako u početku da smo se nadali da ćete ovakav ekspoze izložiti, da ćete na ovaj način izložiti ekspoze i ta naša nadanja su se ostvarila.

Ekspoze je onakav kakav treba da bude i kvantitativno i kvalitativno po našim ocenama. Trajalo je sat i 15 minuta. Citirali ste kneza Miloša Obrenovića, citirali ste kralja Petra Karađorđevića, koga mi, doduše, ne nazivamo oslobodiocem, ali se radi o kralju Prvom Petru Karađorđeviću. Citirali ste Nikolu Teslu i govorili ste o svim bitnim društvenim pitanjima. Odmah ste na početku dali do znanja da ste jedan racionalan čovek, razuman čovek, čovek dijaloga i profesionalan. Zbog toga mi se možemo nadati da ćete vi biti dobar predsednik Vlade Republike Srbije, iako mi političari, mi koji smo dosta dugo u Narodnoj skupštini i kojima je već ne znam koji mandat, mi imamo ili da se drugačije izrazim, mi se slažemo sa onom ocenom Platona da možda državu ne treba da vode filozofi.

14/1TĐ/MJ12.15 – 12.25

Mi smo imali neke eksperte na značajnim političkim funkcijama koji se nisu pokazali i dokazali, ali na osnovu ovoga što smo od vas danas čuli mi zaista možemo da, i te kako osnovano, budemo sigurni u to da ćete vi biti dobar predsednik Vlade Republike Srbije.

To niko do sada nije učinio, ja želim da to učinim, da se zahvalim, da zahvalim Milošu Vučeviću, prethodnom predsedniku Vlade Republike Srbije, što je godinu dana časno i dobro obavljao ovaj posao i što je vođen svojim moralnim pogledima, osećajima podneo ostavku na ovu funkciju. Mislim da Narodna skupština treba da bude zahvalna za ono što je on učinio za vreme mandata kao predsednika Vlade. Mi ćemo sa njim i dalje sarađivati kao sa predsednikom SNS, pošto mi, SVM, imamo koalicioni sporazum sa SNS. Mi tako funkcionišemo od 2014. godine i naš je jedin cilj, jedini zadatak da ostvarimo što više prioriteta iz koalicionog sporazuma koji potpišemo. Tako smo činili 2014, 2016, 2020, pa 2022, pa 2023. godine i mi ćemo na taj način dalje funkcionisati.

Jako je dobro što ste na prvo mesto stavili temu obrazovanja i mislim da to dosta govori o vašim prioritetima i o tome kako zamišljate politiku i kako zamišljate vođenje Vlade Republike Srbije.

Apsolutno podržavam što ste govorili i o važnosti pripadnika nacionalnih manjina, što ste posebno govorili o Bošnjacima, o Romima i o Mađarima i ja se sa vama apsolutno slažem da ono što smo mi postigli u relacijama Srbi-Mađari, Srbija-Mađarska, to može da posluži kao primer i u nekim drugim relacijama i prema Hrvatima i prema Bošnjacima i prema drugima, a i između drugih naroda u drugim delovima Evrope. Ono što smo mi uspeli postići, mi Mađari i Srbi, to su u dosadašnjoj istoriji Evrope uspeli da postignu još, osim nas, samo Nemci i Francuzi i Nemci i Poljaci. Mi treba da budemo apsolutno ponosni na te rezultate, na to istorijsko pomirenje koje je postignuto, sada već duže od jedne decenije, pre više od decenije. Nakon toga što smo zatvorili neka bolna poglavlja naše zajedničke istorije, mogli smo se okrenuti sadašnjim temama, razvoju infrastrukture, razvoju naučno saradnje, razvoju prosvetne saradnje i možemo da govorimo o strateškom partnerstvu.

Republika Srbija u ovom trenutku ima sporazum o strateškoj saradnji sa ukupno osam zemalja sveta, ali je Mađarska jedina zemlja sa kojom Republika Srbija nema samo i isključivo Sporazum o strateškoj saradnji, već imamo i Strateški savet, jedno telo koju čine predsednici država, predsednici Vlada, ministri i neki poslanici i taj strateški savet jednom godišnje se sastaje i razgovara o najbitnijim pitanjima i o tome kako možemo još da poboljšamo saradnju između Srbije i Mađarske.

U poslednje vreme su ti razgovori počeli da se vode ne samo o energetici, a energetika je danas i bezbednost i pitanje bezbednosti ne samo energetika u užem smislu reči, a ta saradnja se sada već prostire i na pitanja vojne saradnje i odbrane. Kada dve zemlje razgovaraju o vojnoj saradnji onda to znači da ne mogu da postoje još bolji odnosi i mi smo apsolutno zainteresovani za očuvanje ovakvih odnosa između Srba i Mađara, Srbije i Mađarske i na nas o tome, profesore Macut, uvek možete da računate.

Ono što je nama jako bitno to je pitanje bezbednosti. Kao što vidite, ova pitanja nemaju nacionalni predznak, ovo pitanje nije nešto što je bitno samo vojvođanskim Mađarima ili Srbima ili bilo kome drugome, pošto mi nastojimo da vodimo računa i o državnim interesima, osim toga što vodimo računa i zastupamo interese vojvođanski Mađara, one grupacije stanovništva zahvaljujući kojima mi sedimo tu u Narodnoj skupštini.

14/2TĐ/MJ

Kada govorimo o bezbednosti, onda moram da kažem da smo apsolutno zadovoljni načinom kako u proteklih godinu i po dana Vlada Republike Srbije tretira migrantsku krizu i nije to uvek tako bilo, ali bih želeo da apelujem i na vas, budući predsedniče Vlade, i na resorne ministre da ovo stanje bezbednosti koje ste obezbedili, koji smo zajednički obezbedili pre godinu i po dana, i tu želim da zahvalim i pripadnicima MUP-a i Vojske i svim ostalima, obaveštajnim službama, znači, ono što smo uspeli pre godinu i po dana da postignemo, to stanje u opštoj bezbednosti, to da čuvamo i to da bude stanje i u budućnosti.

Kada smo kod pitanja bezbednosti, vi ste spomenuli, profesore Macut, da će se menjati Krivični zakonik, i to je apsolutno opravdano i mi se sa tim slažemo, ali pošto ćemo imati novog ministra pravde, gospodina Vujića, želim da skrenem, a sa kojim smo do sada sarađivali, doduše, sa druge pozicije, ali nadam se da će ta dobra saradnja opstati i ostati, pažnju u vezi bezbednosti to je vezano za tzv. sitne krađe. Mi smo stava da krađa ne može da bude sitna. Mi se apsolutno zalažemo za zaštitu imovine građana. Opet sa druge strane znamo da neki limit iz praktičnih razloga mora da postoji i da država ne može da goni krađu, ne znam, žvakaće gume i da pokrene čitavu organizaciju prinude. To nije jednostavno u ovom trenutku izvodljivo, ali smo uspeli da pre 10 godina, kada je ministar pravde bio gospodin Selaković, da smanjimo limit tih sitnih krađa sa 15.000 dinara na 5.000 dinara. Koliko smo mi upoznati, pošto je bila i javna rasprava prethodnih meseci, neki eksperti su predložili da ta granica bude ponovo povećana na 15.000 dinara. Mi se sa time apsolutno ne slažemo. Mi smo dali te primedbe u okviru javne rasprave i, koliko mi znamo, te primedbe su usvojene u to vreme, ali pošto sve počinje ispočetka, pošto je nova Vlada, novi ministar, želim da skrenem pažnju na ovo, jer je jako bitno da taj limit ostane 5.000 dinara.

Kada govorimo o ustavnosti i zakonitosti, pošto ste vi, profesore Macut, čovek dijaloga i apsolutno se slažem sa svime što ste rekli u vezi potrebe zaštite ustavnosti, imamo mi tu jedno pitanje, a to je pitanje Zakona o finansiranju AP Vojvodine. Nadam se da je napokon došlo vreme, to nije krivica ove Vlade, niti prethodne, niti prethodnih, šta više, taj zakon je trebao biti donet pre osnivanja SNS, do kraja 2008. godine. Znači, apsolutno niste vi, ne možete vi da budete odgovorni za to da taj zakon još nije usvojen, ali se nadam da je došlo vreme za to i da povedemo dijalog, raspravu o donošenju tog zakona pošto je to ustavna obaveza i unutar institucija o tome treba razgovarati, kao što treba razgovarati, i to je isto u vezi sa Ministarstvom pravde i sa još nekim ministarstvima, o pitanju ostvarenja ustavnog principa, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i u državnom tužilaštvu i u sudovima i u svim drugim državnim organima.

15/1AL/CG12.25 – 12.35

Imamo gospodina profesora Glamočića, povratnika u Vladu Republike Srbije. Želeo bih da spomenem jedno pitanje sa kojim je on apsolutno upoznat. Siguran sam da zna o čemu ću da kažem dve rečenice. To je pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednih proizvođača. To je jedno pitanje koje je nerešeno od davne 1986. godine. Znam da je interesorno, znam da je komplikovano, znam da puno košta, ali mislim da naši poljoprivredni proizvođači, i neki pomaci su napravljeni, ali naši poljoprivredni proizvođači apsolutno s pravom zahtevaju da ovo pitanje bude stavljeno na zdrave osnove i da bude u skladu sa principima pravičnosti i pravde.

Gledam i ministra Malog, pošto bez njega ovo sve ne može da funkcioniše i ne može da ide i ja se nadam da ćemo ovo pitanje uspeti da rešimo.

Sledeće pitanje je pitanje infrastrukture. Tu ne očekujem neke bitne ili neke značajnije poteškoće, pošto smo mi sa Aleksandrom Sofronijević sarađivali i u prethodnim godinama, pošto je bila u ministarstvu. Znate tačno koji su nama bitni projekti. Mnogo toga je urađeno i u razvoju železničke i u razvoju putne infrastrukture. Znate da smo se mi septembra prošle godine sa tadašnjim predsednikom Vlade dogovorili koji su oni najznačajniji projekti koji bi trebali u skorije vreme da budu ostvareni.

Znam da se radi na ostvarenju tih projekata, ali pošto je nova Vlada, sada ćete postati ministar, moj je posao da o tome nešto kažem. Samo primera radi- to je izgradnja kružnog toka u Subotici kod Majšanskog mosta, to je rekonstrukcija puta između Bečeja i Bačke Topole, to je put između Sente i Subotice, to je put između Bikova i Oroma, to je značajno i za regionalnu deponiju u Subotici, put Banatsko Aranđelovo-Crna Bara.

Prošli put kada je bila birana Vlada ja sam spomenuo potrebu rekonstrukcije jednog puta. To se sada već ostvaruje iz pokrajinskih sredstava. To je put između Ade i Utrina. Znači, na taj način mi realizujemo ovaj naš koalicioni sporazum sa SNS. Nadam se da ćemo biti u tome i dalje uspešni.

Ja sam apsolutno optimista što se tiče rada buduće Vlade. Apsolutno sam optimista zbog ove atmosfere koja vlada u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara želimo da budemo i dalje glas razuma, želimo da budemo konstruktivni.

Na kraju želim da kažem i budućem predsedniku Vlade i budućim ministrima, i starima i novima i onima koji su dobili nove resore, da na nas iz Saveza vojvođanskih Mađara apsolutno mogu gledati kao na partnere i da smo mi apsolutno zainteresovani za to da Vlada bude uspešna, da Srbija bude uspešna, da vojvođanski Mađari unutar Srbije kao građani Srbije budu jedna uspešna nacionalna zajednica.

Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje glasati za izbor Vlade profesora Macuta. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Sledeći reč ima narodni poslanik Života Starčević.

ŽIVOTA STARČEVIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani profesore Macut, mandataru za sastav nove Vlade, poštovani kandidati za ministre u novoj Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ako se po jutru dan poznaje, ja bih rekao da ova konstruktivna diskusija danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije, profesore Macut, upravo vodi onom prvom vašem proklamovanom poslu koji ste rekli i zadatku Vlade Republike Srbije, a to je harmonizacija društvenih procesa u državi Srbiji.

15/2AL/CG

Iz tog razloga bih pohvalio i konstruktivnu diskusiju, ali i prisustvo opozicionih narodnih poslanika. Mislim da je mesto i najbolje mesto za harmonizaciju tih društvenih odnosa upravo rasprava ovde u parlamentu i da se ti neki politički procesi premeste sa ulice u ovu skupštinsku salu.

Onaj deo opozicije koji nije prisutan očigledno ne razume ni društveni trenutak, ni probleme u kojima se nalazi naše društvo, niti potrebe građana, ali profesore Macut, ne odustajte ni od njih i sa njima tražite zajednički jezik i dijalog, jer je to nešto što je neophodno našem društvu.

U tom smislu ja ću svoj govor prilagoditi ovom tonu i diskusiji, iako sam imao i neke drugačije analize, ali u svakom slučaju Jedinstvena Srbija će podržati izbor nove Vlade i podržaće sve što je profesor Macut dao u svom ekspozeu i u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti dati pun svoj doprinos.

Da li je ovo izbor nove Vlade ili rekonstrukcija, kao što je jedan kolega pomenuo, je više retoričko pitanje. Mi smo, kao što znate, na jesen i pričali o tome da će doći upravo u ovo vreme do neke rekonstrukcije Vlade. Međutim, ovo nije rekonstrukcija Vlade. Ovo jeste izbor nove Vlade, jer je ova nova Vlada došla kao posledica podnošenje ostavke premijer Miloša Vučevića, kao jedan moralan i častan čin jednog moralnog i časnog čoveka, i mi to svakako smatramo da je za veliko poštovanje i ovom prilikom želim da kažem da mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je mandata Miloš Vučević časno i pošteno obavljao svoj posao za vreme svog mandata.

Ono što bih hteo da takođe kažem jeste da su dva prioriteta koja je profesor Macut izneo ovde u svom ekspozeu na samom početku i ja zaista smatram da je pogodio šta su, kako bih rekao, tačke žarišta ove društvene krize, jer, da se razumemo, obično nova Vlada se bira nakon parlamentarnih izbora ili usled političke krize. Parlamentarni izbori su bili prošle godine i izabrana je nakon njih nova Vlada, ali nema ni političke krize, jer prosto i ovde u parlamentu i u svim drugim državnim institucijama postoji jasna većina i stabilnost, već je ovo posledica, kao što sam rekao, ostavke Miloša Vučevića usled jedne društvene krize koja je nastala u našem društvu i ja bih rekao da te dve tačke, harmonizacija društvenih procesa u državi i reforma obrazovanja jesu ključne tačke uz sve ostalo što ste naveli u vašem ekspozeu.To što ste vi naveli kao harmonizacija društvenih procesa ja bih nazvao vraćanje normalnosti u društveni život Srbije, vraćanje normalnosti u naše društvo i rekao bih da su to upravo onih pet zahteva iznetih u subotu na narodnom skupu, a to je da se nadležne institucije, pre svega tužilaštvo i druge nadležne institucije, učine sve postupke da se uspostavi javni red i mir, ustavni poredak i poštovanje zakona.

Drugo, da se privedu poznavanju prava svi koji su izvršili krivično delo nasilja, naročito onog strašnog nasilja u Nišu, da se omogući, i to je meni jako važan treći zahtev, da se omogući đacima i studentima da se školuju ukoliko to žele, da se otkriju i kazne podstrekači i učionici napada na institucije i objekte i da se spreči svaka aktivnost koja bi dovela do sprečavanja svake privredne aktivnosti i svake uobičajene aktivnosti građana Srbije.

16/1MV/MT12.35 – 12.45

Ajde, pošto ste vi lekar, ugledni profesor, hteo bih i lekarskim rečnikom da se izrazim. To je ono što rade doktori u urgentnoj medicini. Ovo bi bio neki urgentni politički zadatak, da se zaleče i saniraju rane koje su nastale u prethodnom periodu u našem društvu.

Ova Vlada, naravno kasnije, treba, u sklopu te harmonizacije društvenih procesa, da otvori dijalog. To znači snaženje demokratije i vraćanje demokratskih procesa i političkog života sa ulice u institucije. Mislim da smo to svi mi ovde shvatili kao jednu važnu društvenu neophodnost. To znači, naravno, i dalje snaženje privrede naše zemlje, povećanja životnog standarda građana Srbije, dalje dovođenje direktnih stranih investicija, ali i domaćih investicija.

To znači razgovor o spoljnopolitičkom pozicioniranju Srbije u novom svetskom poretku koji se ubrzano ovih dana stvara i redefiniše. To znači jačanje prijateljskih odnosa sa tradicionalnim prijateljima, ali i stvaranje novih prijateljskih veza. To znači nastaviti sa jednom nezavisnom, slobodarskom srpskom politikom. To znači gajiti kulturu sećanja. To znači snažiti identitetski profi, negovati tradiciju, kulturu, negovati realnost, poštovati druge i poštovati drugačije.

Jako veliku ulogu u tome ima i prosvetu. Jako veliku ulogu u tome imaju i kultura, mediji, čitavo društvo, a onda kada sve to postavimo tako kako treba, što je proces koji će verovatno biti duži i od samog mandata ove Vlade jer je to, po meni, i kontinuirani društveni proces koji se mora voditi stalno i neprestano, onda se mora krenuti sa preventivom, opet da koristim vaš lekarski rečnik, kako nam se ovakvi društveni lomovi i ovakve društvene krize ne bi dešavale u budućnosti.

Karakter jednoj Vladi daje pre svega politika koju ta Vlada sprovodi. Iz vašeg ekspozea ja sam mogao videti jedan snažan politički kontinuitet koji sprovodi niz vlada unazad usmeren na snaženje države Srbije, snaženje političke pozicije države Srbije, snaženje ekonomske snage, a samim tim i pozicije države Srbije u svetu. Osim te politike karakter jedne Vlade čine i ljudi, ali tu ne mislim samo na kandidate za ministre, već sve one koji tu politiku koju ste vi danas proklamovali u svom ekspozeu moraju da sprovode, od ministara, pa do svih državnih činovnika. Znači, čitava ta državna vertikala.

U tom smislu krenuo bih od vas, profesore Macut. Ja vas lično ne poznajem, prvi put sam vas video u svojoj Jagodini, ali sam čuo za vas. Čuo sam vaše profesionalne kompetencije i moje mišljenje je da ste vi mandatar po meri svih, čovek impresivne lekarske i profesionalne karijere, pošten, čovekoljubiv, patriota. Izgradili ste veoma dobar profesionalni ugled, kako ovde u zemlji, tako i u svetu. Vama ne mogu da zamere ništa osim, kako kažu, političkog neiskustva, a ja bih rekao da to vaše političko neiskustvo jeste upravo vaša najveća ljudska, moralna i svaka druga, pa i politička prednost. To ja ne smatram kao manu. Vi imate tim koji je spoj mladosti i iskustva, koji je spoj znanja i energije i jednostavno sam siguran da ćete snagom svog ličnog autoriteta taj tim voditi na pravi način, a na dobrobit svih građana Srbije, čitavog našeg društva.

Smatram vas odmerenim, obrazovanim, komunikativnim, čovekom sa stavom, poštenim, i to je ono što vas kandiduje za jednu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije koja je uveliko u toku, ali koja je nažalost zbog u medijima dominantnih tema društvene krize pomalo zapostavljena u javnosti ovih dana, ali koja je jako važna i koja teče svih ovih dana. Mislim da sa tim moramo nastaviti i da vaš lični karakter i profil vas kandiduje da ćete tu borbu uspešno sa svojim saradnicima voditi.

16/2MV/MT

Takođe, kao ugledni lekar, kao profesor univerziteta, kao jedna obrazovan i elokventan čovek vi ste idealni za vođenje društvenog dijaloga koji je jako neophodan u našem društvu. Ne sam opšti društveni dijalog, već kao profesor univerziteta pomoći ćete budućem ministru prosvete da vodite dijalog sa akademskom zajednicom jer, priznaćemo, a pričaću nešto više o prosveti kasnije, priznaćemo da je to, kako bih rekao, žarište ove trenutne i aktuelne društvene krize.

Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija. Tri reči – znanje, iskustvo i rezultati. To ga kandiduje za ovo mesto. Ministar Mali mora da nastavi da odgovorno vodi javne finansije u našoj zemlji, da učini sve da Srbije i dalje bude lider po brzini ekonomskog rasta u Evropi, mora da bude lider po direktnim stranim investicijama u regionu.

Uostalom, kad smo već kod direktnih stranih investicija, vi ste, gospodine Mali, pre neki dan sa gradonačelnicom Jagodine Gordanom Jovanović otvorili nemačku fabriku „Šot farma“ i to je druga nemačka fabrika u Jagodini, a 14. direktna strana investicija u Jagodini. Mislim da je to put kojim moramo da nastavimo dalje.

Nezaposlenost je niska, 8,2%, ali ja mislim da je to kontinuiran proces koji moramo nastaviti, napor da zaposlimo svakog građanina Srbije koji želi da radi i da od tog procesa nikada ne smemo odustajati.

Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova, vrstan političar i državnik, u vrhu srpske politike od 1992. godine, poštovan i uvažen kako u svetu, tako i kod nas. Njega isto odlikuju znanje, iskustvo i rezultati. On je u prethodnom periodu dobro vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova i sve pohvale, više puta sam to već izneo ovde, svim pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova za sjajno urađen posao tokom prethodnih pet meseci, uz sve neke male propuste koji su se dešavali. Jednostavno, ova situacija u društvu je tako kontrolisana da se uspevalo da se sve nasilje i strasti reše na način da se ne podigne nijedan jedini pendrek. Policija je danas deo državnog sistema kome građani dosta veruju i to poverenje treba da se nastavi i da se nadograđuje.

Drugi resurs sile, Ministarstvo odbrane uživa veliki ugled u narodu i kod naroda, kod građana Srbije. Bratislav Gašić je stari politički vuk i dobro je da u resoru odbrane imamo jedan kontinuitet, jer je za svaki resor odbrane jako bitno imati taj kontinuitet, jer su to ozbiljni sistemi. Tako da, Bato, podrška od Jedinstvene Srbije.

Ministri koji su ostali iz prethodne Vlade u ovoj novoj Vladi jesu oni koji su dali svoj pečat svojim ministarstvima u prethodnom periodu, od Zlatibora Lončara, od ministra Glišića, preko ministra Đurića, Popovića, preko ministra Selakovića, ministarke Mesarović, Handanović, Gajića itd, izvinite ako sam nekog zaboravio, a naravno i moje prijatelje i braću Đorđa Milićevića, koji je radio sjajan posao na uspostavljanju dobrih odnosa i saradnje države Srbije sa dijasporom, sa našim ljudima koji su zaposleni, žive i rade u inostranstvu, kao i sa gospodinom Tončev koji dolazi iz jedne nerazvijene sredine i koji prosto treba da popravi stanje u nerazvijenim opštinama.

17/1MZ/LŽ12.45-12.55

Malo bih o novim kadrovskim rešenjima u Vladi Republike Srbije, naročito u resorima koji su u ovom trenutku najkritičniji, o ministrima čije će fotelje kada ih budemo izabrali biti užarene. Kao neko ko je u obrazovnom sistemu čitav život, a poslednjih 20 godina i u Ministarstvu prosvete, moram da odam priznanje Dejanu Vuku Stankoviću na hrabrosti da preuzme i prihvati resor Ministarstva prosvete u jednom jako teškom trenutku, jer obrazovni sistem je žarište ove društvene krize koja traje čitavih pet meseci i koju ćemo, verujem, u jako kratkom vremenu razrešiti.

Znate, koristeći onu staru strategiju koja glasi: „Ako hoćeš da uništiš jedan narod ili državu ili društvo, uništi mu prvo obrazovani sistem“ i to je tako krenulo i otišlo je predaleko. Ne bih sada da ulazim u analize i da pominjem sve koji su doveli do takvog stanja u prosveti, ali ono što će biti vaš najteži posao jeste da rešite stanje u visokom obrazovanju, znate, jer mi imamo situaciju da oni koji su okrenuli glavu od sopstvenih nadležnosti i sopstvenih odgovornosti, prozivaju sve druge na nenadležnost, a u stvari su sami jako neodgovorni.

Prosto, susrećete se sa onima koji krše Ustav i zakone, pa i Zakon o visokom obrazovanju, koji pritom optužuju druge da ne poštuju zakon. Imate situaciju, i vi kao profesor univerziteta to jako dobro znate, da je prethodna Vlada povećala plate prosvetnim radnicima Uredbom Vlade Republike Srbije, a onda istim postupkom je donela odluku prosto da se onim profesorima koji ne rade ne isplate plate. Onaj prvi postupak je bio zakonit, a ovaj jednako isti postupak je nezakonit. Znate, to licemerje i dvoličnost rektora Đokića i mnogih dekana meni prosto su fascinantni. Kako bih vam rekao, najveći problem je, rekao sam, u visokom obrazovanju. Sa osnovnim i srednjim obrazovanjem nećete imati problema.

aČuo sam, pročitao sam negde juče, čini mi se, izjavu vašu da ćete proveriti podatke vezane za škole koje su u blokadi, koje rade i koje ne rade. Odmah da vam kažem da su ti podaci tačni, iz prostog razloga što su, kako bih vam rekao, ukršteno proveravani. Konkretno, evo, za današnji dan, u školskoj upravi u kojoj sam ja rukovodilac, od 52 škole, 45 radi normalno, normalni nastavni proces od 45 minuta, dok u sedam škola deo profesora radi 45 minuta, a deo profesora pola sata, od toga u dve škole samo po jedan nastavnik radi pola sata, a svi ostali po 40 minuta i taj proces normalizovanja obrazovno-vaspitnog procesa u osnovnim i srednjim školama će se privesti kraju. Ali kažem, želim vam mnogo strpljenja, taktičnosti i odlučnosti, znanja da u što skorijem roku normalizujete stanje na univerzitetima. Govorim vam ovo ne samo kao neko ko je deo tog obrazovnog sistema, već i kao roditelj koji uredno plaća školarinu svom studentu i koji uredno plaća stanarinu svom studentu, tako da, eto, to je jedno opšte uvreženo mišljenje.

Hteo sam, ali mi vreme neće dozvoliti, da pričam nešto i sa budućim ministrom pravde, koji će takođe imati užarenu stolicu i kako će izaći sa sindromom Majić i sa činjenicom da smo možda i našom krivicom ovde u parlamentu odvojili u potpunosti pravosuđe od uticaja države, ali smo ih zato, ne znam kako, prepustili uticaju CEPRIS-a i drugih tužilačkih, sudijskih i drugih nevladinih udruženja i organizacija i dozvolili da se deo tog pravosudnog sistema, kako bih rekao, stavi direktno na jednu političku stranu u ovoj društvenoj krizi.

Ono što bih na kraju, ali ne i manje važno, obratio se novoj ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu i mojoj drugarici i još uvek koleginici Snežani Paunović…

(Predsednik: Moram da vas upozorim na vreme. Isteklo je, samo završite.)

17/2MZ/LŽ

To je veoma ozbiljan resor, koji mora da završi proces donošenja izbornih zakona, koji smo započeli ovde u našem parlamentu kroz odbore i komisije. Taj proces je bio sproveden do kraja skoro, dok nisu počeli ovi problemi društveni. I drugo važno je što treba da osnažite lokalne samouprave i unapredite taj sistem, jer smo videli da je veliki broj primedaba i nezadovoljstva građana…

(Predsednik: Molim vas, narodni poslaniče, samo završite rečenicu.)

… završavam, usmeren baš na rad i funkcionisanje pojedinih lokalnih samouprava.

Na kraju da ponovim, Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati predlog Vlade.

PREDSEDNIK: Hvala vam mnogo.

Izvinite na dva upozorenja, samo da se držimo vremena.

Sada reč ima mandatar prof. dr Đuro Macut.

Izvolite.

ĐURO MACUT: Zahvaljujem se.

Želeo bih da se osvrnem na nekoliko pitanja koja su se ovde nametnula tokom diskusije i tokom pitanja i krenuću od jednog globalnog koji se tiče zapravo naše investicije u budućnost, a to je vezano za Svetsku izložbu EKSPO 2027. godine.

Ukupno oko ovog projekta je vezano dosta projekata koji se razmatraju i razvijaju u celoj zemlji, koji su vredni negde oko 17 milijardi evra. To su projekti koji su direktno ili indirektno povezani sa EKSPO-m i drugim situacijama koje su vezane za kvalitet života i uopšte za život građana u Srbiji. Recimo, jedan od primera su dve milijarde evra, koje su predviđene za izgradnju puteva i lokalnih puteva, železničku infrastrukturu oko dve milijarde i ono što je jako bitno, recimo, razvoj vodenog, a pre svega vazdušnog saobraćaja u Srbiji. Tu su zapravo i projekti koji su uključeni u širi kontekst ovog projekta Srbije do 2027. godine, a odnose se na kampuse, odnosno na biotehnologiju i na aplikativnu nauku, o čemu sam i pričao u ekspozeu, što će biti svakako jedan od osnovnih zadataka ove Vlade, da sa ekspertima koji su vam predstavljeni i imaju moje puno poverenje, ja se nadam da ćemo uspeti da zapravo realizujemo ili dovedemo do realizacije nešto što bi bila veza između nauke, obrazovanja i privrede.

Druge oblasti koje su jako bitne su vezane, recimo, za turizam, za standard učenika i studenata, kao što su izgradnja studentskih domova, ali turizam mislim da je pre svega veliki potencijal Srbije koji je mnogo neiskorišćen i verovatno postoji izuzetno puno prostora koji se može upotrebiti u tu svrhu, gde je EKSPO verovatno trenutak koji bi mogao da pokrene ovu stvar i da dovede to daljeg rasta BDP-a.

Jedno pitanje je bilo od nacionalnog značaja, a to je odnos vezan za Republiku Srpsku i za hapšenje potencijalno predsednika Dodika, što nismo obuhvatili ekspozeom, iz razloga što smatramo da do toga neće doći, da taj scenario nećemo gledati. Međutim, ukoliko bi se desio takav scenario, a to je svakako trenutak za razmatranje na Nacionalnom savetu za bezbednost, i da se na isti način odgovori kao i u trenutku početka sukoba između Rusije i Ukrajine, koji nije ostavio trag samo na nas, nego i na čitav prostor Evrope, pa i šire, gde su sve oblasti društava u Evropi imale izuzetno velike konsekvence, što privrede, što komunikacije među ljudima. S obzirom na to da dolazim iz oblasti zdravstva i nauke, to je ostavilo izuzetno teške posledice na komunikaciju sa ljudima u tim zemljama, kako sa Rusijom, ali i sa Ukrajinom. To bi bila jedna od stvari koja svakako je scenario koji ne bismo želeli da vidimo.

Tako da, Srbija svakako ostaje uz Republiku Srpsku, a međunarodna politika predsednika Vučića svakako nam govori da je Srbija izašla iz jedne defanzive ili jedne nevidljivosti i da je stigla na neke stare puteve slave, kojih se svi sećamo i

17/3MZ/LŽ

mislim da će ta diplomatska ofanziva morati biti pojačana i da ćemo i na ovaj način pokazati da smo odgovorni u sagledavanju naših nacionalnih interesa, a pre svega u odnosu sa Srbima van Srbije.

18/1JJ/LjL12.55 - 13.05

Kada govorimo o obrazovanju ili uopšte o nečemu što ja simbolišem, a to je obrazovanje i lečenje, ja sam kao lekar došao ovde, ali ne bez nepoznavanja situacije u društvu i svakako ne bez određene ideje da možemo da pomognemo i našem društvu da prebrodi ovo sve o čemu je u više navrata bilo govora, kao i na ovom poslednjem, gde u stvari mi moramo da nađemo najbolji modalitet da se kroz razgovor na visokom nivou sa mislim pre svega visoko obrazovnim institucijama postigne što pre dijalog i da se vratimo hitno u stanje normalnih odnosa u društvu, jer ovakvo stanje će imati stvarno nesagledive posledice i u tehničkom, ali i u suštinskom smislu u funkcionisanju našeg društva, odnosno naše države, pre svega.

Ovde u publici vidim brojne svoje kolege, profesore univerziteta iz Srbije i moje drage kolege, koji su zapravo ljudi koji rade u praksi, nisu samo profesori, oni spajaju dva elementa, mi kao lekari spajamo dva elementa, to je zapravo obrazovanje i lečenje. Prema tome, odlično znamo i psihologiju ljudi.

Ideja i poziv da ja budem mandatar je verovatno jedan možda i vizionarski momenat koji treba da povuče naše društvo ka jednoj koheziji i da izađemo iz ovoga što brže i efikasnije i da pokušamo da rešimo ono što su problemi koji su se sada pojavili kroz institucije. Ja ću se apsolutno truditi da zajednički iskoristimo mogućnosti zakonske koje su nam na raspolaganju i da ih unapredimo, kako bi funkcionisanje našeg obrazovnog sistema, koje implicira na sve druge oblasti, bilo efikasno. Mi stvarno i zaista ne možemo dozvoliti da se ova situacija u kojoj se sada nalazimo spušta na niže nivoe zdravstvenog i obrazovnog sistema, jer u stvari sve ovo vuče veoma velike konsekvence na funkcionisanje države. Ne možemo stvarno da dopustimo da ovo siđe do nivoa naših najmlađih, a to su deca u osnovnim školama, pa i niže, za šta postoje tendencije. Ja apsolutno smatram da to nije modalitet u Srbiji.

Kada govorimo o ekologiji, postoje zakonski okviri koji su doneti 2021. godine, gde ne postoji dozvola za rad na zaštićenim zonama kao što su reke ili uopšte prirodni resursi kojima raspolažemo. U brojnim projektima koji su pred nama, zapravo mi forsiramo ideju i priču o čistim vodama i zdravoj hrani, pa je onda i pametna rešenja koja tu postoje, recimo, vezana za energetiku ili za izgradnju beogradskog metroa u budućnosti će predstaviti zapravo novi koncept ovoga, čime ćemo se približiti verovatno najrazvijenijim zemljama, jer jesmo izgubili korak u ostvarenju toga, ali mislim da ćemo time dobiti na kvalitetu, preskačući možda neke vremenske okvire koji su nam bili nametnuti.

Mislim da ćemo tu imati zapravo jednu značajnu modernizaciju, kao što je izgradnja železničkih kompleksa, recimo železničke stanice "Prokop", koja je za mene lično fascinacija da se desila posle 50 godina razgovora na temu poboljšanja železničke infrastrukture u sred grada.

Kada govorimo o životnom standardu i nečemu što je jedna od važnih tema, životni standard i priča o radnicima je zapravo utkana u čitav ovaj ekspoze i nemoguće je pogledati ulogu i poziciju radnika i ljudi koji su u izvršnim, da tako kažem, izvršioci svega onoga što je današnja moderna Srbija. Brojna radna mesta su tu, očigledno ćemo ih imati još više. Ono što je zapravo jako bitno jeste da se zapravo uvek podsetimo činjenice da je prosečna plata pre nekih 15 godina iznosila 330 evra, a da će ove godine preći 1000 evra na nivou Republike Srbije i da će do 2027. godine iznositi 1400 evra. To je prosečna plata.

Takođe, prosečna penzija koja je pre 13 godina iznosila 200 evra, ove godine će iznositi 430, što je zapravo dvostruko više u odnosu na taj period i da će do 2027. godine iznositi 650 evra.

18/2JJ/LjL

Ovo su brojevi koji jesu činjenice i zapravo jedino tim konstantnim ekonomskim razvojem, koji je neminovan za nas i mislim da tu treba da idemo i brže nego što možemo i što je trenutna situacija, mi jedino možemo da postignemo da se i druge oblasti života u Srbiji odvijaju normalno. Ja se nadam da ćemo sa sastavom Vlade koji je pred vama ojačati ovaj deo i dati zakonske okvire, imajući i nove ljude sa kojima sam izuzetno zadovoljan kao novim predlozima Vlade, dati i pravne okvire i rešenja za dobijanje novih zakonskih propisa, u cilju zapravo izvršenja ovih predviđenih zadataka i projekata. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala, predsednice.

Poštovani kandidatu za premijera, poštovani kandidati za ministre, poštovani narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije će dati podršku mandataru, gospodinu Đuri Macutu i glasaćemo za novu Vladu. Uveren sam da će predloženi kabinet biti izglasan ubedljivom većinom i ja mu želim da na ovom mestu bude podjednako uspešan kao što je uspešan i u svom primarnom zanimanju.

Naša podrška nije formalna. Naša podrška je zaista izraz jednog uverenja da će nova Vlada, na čelu sa novim premijerom, nastaviti putem koji kombinuje ekonomsku stabilnost, koji kombinuje socijalnu pravdu i uspešnu spoljnu politiku.

Malo pre ste pomenuli da je životni standard građana zapravo ta nit koja povezuje sve delove ekspozea i uvek je prioritet svake Vlade. To su najveća očekivanja građana.

Svaka zamisao je laka dok se ne uzme u obzir stvarnost. Čini mi se da je mandatar prepoznao stvarnost, a stvarnost je da nam je u ovom trenutku potreban dijalog. On je na samom uvodu ekspozea istakao dijalog kao prioritet. Ja sam izdvojio tri ključne reči, pošto sam ga pažljivo slušao, a to je - dijalog, tolerancija i rad.

Vlada zaista dolazi u jednom trenutku kada nam je dijalog neophodan. Siguran sam da će gospodin Macut iskoristiti pre svega svoj autoritet, svoj ugled, ali i znanje i iskustvo, da razgovorom rešimo sve nesuglasice koje postoje u našem društvu. U tome će imati snažnu podršku Socijaldemokratske partije Srbije.

Ne pamtim da nam je dijalog bio ikada potrebniji nego što je to slučaj danas. Svi zajedno treba da se uključimo, i narodni poslanici i Vlada, ali i sve institucije u državi, da uđemo u jedan težak proces, a to je proces spuštanja tenzija, proces donošenja mudrih odluka. Treba da budemo svesni da bilo kakvi sukobi ne donose rešenja, već se rešenja traže i donose u okviru institucija, razgovorom. Uvek napominjem, kada god postoji bilo kakav problem, taj problem na kraju krajeva mora da se reši razgovorom.

Sada kada govorimo i o protestima studenata, mi moramo da sednemo i da razgovaramo. Na kraju krajeva, ako ima nekih nedoumica da li su zahtevi ispunjeni ili nisu ispunjeni, opet treba da se sedne da se razgovara, pa da vidimo da li zaista postoji neki deo gde zahtevi nisu ispunjeni i šta da uradimo po tom pitanju.

Do rešenja se dolazi u institucijama, kao što sam rekao, a mi smo danas opet pokazali da ipak možemo da vodimo jedan kulturan dijalog i u Skupštini i to je po meni jedan dobar nagoveštaj rada nove vlade.

Nova vlada će se naći pred velikim izazovima što zbog unutrašnjih pitanja, što zbog kompleksne geopolitičke situacije. Na svima nama je da razgovorom, da pre svega jednim otvorenim odnosom jednih prema drugima, nađemo najbolja rešenja da bi Srbija nastavila jednim sigurnim kursom da se kreće. Od nas se očekuje da uz mnogo truda i odgovornosti i upornosti, da radimo u interesu svih građana Srbije.

18/3JJ/LjL

Pošteno je reći da su rezultati prethodnih vlada iz godine u godinu bili veoma dobri i da je to jedan dobar temelj za dalji rad i napredak. Upravo ti rezultati nam daju za pravo da verujemo u uspešan rad i ove vlade.

Stabilne javne finansije omogućavaju nam da realizujemo kapitalne projekte iz oblasti saobraćaja, zdravstva, iz oblasti prosvete, nauke, sporta i mandatar je pomenuo u ekspozeu, da u Srbiji ima nešto više od 166 hiljada gradilišta, da se gradi pet auto-puteva.

19/1VS/JG13.05 – 13.15

Cilj nove Vlade treba da bude da se nastavi trend investicionih aktivnosti. Podsetiću da je za svaku pohvalu što je taj procenat kapitalnih ulaganja u budžet već godinama unazad iznad 6% ili 7% i što je to već postalo pravilo, a ne izuzetak i nadam se da i u buduće u svakom Predlogu budžeta imati udeo kapitalnih investicija u njemu isti taj procenat od 6% ili 7%.

Mi ćemo realizacijom kapitalnih investicija omogućiti svim građanima i kvalitetnije i bezbednije auto-puteve od brze saobraćajnice, gradimo i moderne zdravstvene ustanove sa novom opremom, gradimo i nove škole, vrtiće takođe uvodimo internet u sve škole. Pored toga što je jedna takva modernizovana infrastruktura od koristi svima nama i zaista svima nam koristi moram da kažem da mi na taj način naše tržište pozicioniramo kao veoma atraktivno tržište i veoma privlačno za investicije, a podatak je da gotovo polovina stranih direktnih investicija u regionu upravo završi u Srbiji.

Opšte dobro sastoji od sreće pojedinaca i mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smatramo da ekonomska raspodela u sebi uvek mora da sadrži jednu dimenziju pravednosti i nije dovoljno samo da kažemo da Srbija raste potrebno je da svaki građanin oseti ekonomski napredak. Zato uvek ističemo da je važno da u dogovoru između države, između poslodavaca i Sindikata, odnosno radnika konstantno radimo na povećanju minimalne cene rada kao što smo to radili godinama unazad da dovedemo to do jednog nivoa dostojanstvene egzistencije.

Sve to mora da prati jačanje sistema socijalne zaštite i video sam u Ekspozeu da je plan da se iskoreni siromaštvo tako da stopa rizika od siromaštva bude smanjena na 16%. I, upravo to treba da bude jedan od ciljeva nove Vlade, jer kažem da briga o socijalno ugroženima o onima koji nisu u mogućnosti da rade i da zarade briga države o njima jeste ogledalo uspešnosti jedne države.

Međunarodne okolnosti su takve da u ovom trenutku ni velike sile ne uspevaju od odgovore izazovima sa kojima se susreću svakodnevno poremećaji su na globalnom tržištu usred rata u Ukrajini, usred sukoba u pojasu Gaze. Mi ne živimo pod staklenim zvonom očigledno i ne smemo da se zavaravamo da svetska kriza neće uticati ni na nas, ali je i činjenica da uprkos globalnoj stabilnosti da smo mi u proteklom periodu i od krize oko korone virusa i od sukoba u Ukrajini dali adekvatne odgovore i očigledno je da je naš ekonomski sistem funkcioniše tako da je iz godine u godinu sve više otporan na negativne uticaje koji dolaze spolja.

Od nedavno se pred nama otvara jedno novo pitanje globalne stabilnosti i odnosa u Međunarodnoj trgovini i najnovije mere koje su Sjedinjene Američke Države preduzele, a tiču se povećanja carina pokazale su da svet ulazi u jedno novo poglavlje političkog i ekonomskog nadmetanja, ali i nesigurnosti i ispostavilo se da ono što se nekome u početku učinilo kao nevažna vest koja ili ne toliko važna vest koja dolazi sa druge strane okeana, i te kako pogađa ceo svet, a mi u svemu tome imamo zadatak da pomognemo i da zaštitimo naše proizvođače, da zaštitimo naše izvoznike, a na kraju krajeva i svakog građanina.

I, u takvim okolnostima očekujem od Vlade da najpre zaštiti našu ekonomsku suverenost, da ne dozvolimo da trgovinski ratovi za posledicu imaju da male države postanu slabije i zato očekujemo od Vlade Srbije da konstantno razgovara i sa parterima iz Sjedinjenih Američkih Država, iz Kine, Evrope iz celog sveta da bismo obezbedili nove trgovinske kanale i sprečili eventualno prelivanje carinskih udara i na naše kompanije. Živimo u vremenu kada je energetska bezbednost postala pitanje opstanka. I, energetska kriza koja se prelila iz geopolitičkih sukoba pokazala je da moramo da imamo alternativne izvore snabdevanja.

19/2VS/JG

Tako da su očekivanja i od ove Vlade da nastavimo da ulažemo u domaće kapacitete obnovljivih izvora energije tu pre svega mislim vetroparkove na solarne-elektrane, ali važno je da razvijamo strateško partnerstvo u izgradnji regionalnih koridora i veza sa državom iz okruženja.

I, još jedan podatak iz Ekspozea koji je ohrabrujući, za pohvalu, a to je da će do 2027. godine biti završen naftovod ka Mađarskoj. Na ovaj način mi sprečavamo da postanemo taoci nekih trenutnih tržišnih trendova, da postanemo taoci sukoba velikih sila i činjenica je da se od rata u Ukrajini intenzivirala energetska kriza i da je širom Evrope, da su se ispraznile zalihe gasa i da su poskupele cene energenata, a građani od nas sa pravom očekuju da vodimo takvu politiku, da ne dozvolimo da se ovi negativni trendovi preliju na nas, jer je očigledno da cene energenata i njihova dostupnost direktno utiču na životni standard i sigurnost građana.

Veliki posao i veliko breme je pred Ministarstvom prosvete i zaista čini mi se da je u ovom trenutku ovo najmanje popularan resor u Vladi Srbiji. Svima je jasno da curi vreme da se organizuje nastava po planu i programu, ali uvek želim da istaknem da su u centru obrazovanja deca.

Dakle, đaci, studenti su tu odnosno škole i fakulteti postoje zbog njih da bi se oni obrazovali. Ova situacija me je podsetila na izreku kineskog filozofa Lao Ce-a koji je rekao - „učenje je kao veslanje čim prestanemo odmah se vraćamo nazad“ i to je srž ovog pitanja obrazovanja, ali i nešto što nas poziva na odgovornost sve nas, a ponajviše ljude koji su u prosvetnom sistemu. I, ovog puta apelujem na nastavnike, na profesore, da što pre se organizuju, da bismo završili školsku godinu po planu i programu kako je to bilo na početku ove godine.

Ministar prosvete i njegovi saradnici će od početka imati zaista pune ruke posla i biće potrebno mnogo rada, mnogo organizacije dobre, ali i dobre volje da se pronađe adekvatno rešenje, a to je rešenje koje će dati jedan sveobuhvatan plan, a da pritom ne opadne nivo usvojenog znanja i na fakultetima i u školama i da ne smemo da dozvolimo da ostane jedna praznima u obrazovanju kada govorimo o mladim ljudima.

Za Socijaldemokratsku partiju je obrazovanje na vrhu piramide društvenih vrednosti i mi ćemo nastaviti da zastupamo ideju i uvek pominjemo to s vremena na vreme da i srednje obrazovanje treba da postane obavezno, kao što je to slučaj sa osnovnim obrazovanjem i verujem da će doći jednog dana trenutak kada ćemo moći da sprovedemo i takvu jednu ideju.

Nadam se da će ova Vlada uspeti da konkretizuje ideju i bivšeg premijera Miloša Vučevića, koji je najavio da će đaci širom Srbije, da će đaci u osnovnim školama moći da računaju na besplatne udžbenike.

Dakle, ta privilegija neće biti samo za decu, odnosno njihove roditelje iz Beograda, već na taj način pokazujemo jednu odgovornost i pokazujemo da ravnomerno ulažemo u celu Srbiju, gde će deca iz Pirota i iz Kraljeva i iz Subotice, imati jednake uslove i očekujem od Vlade da finansijski pomogne lokalne samouprave, da realizuju ovu ideju.

Podsetiću da je pre 3 godine, prilikom rasprave o Zakonu o Vladi, bilo mnogo kritika i sumnji kako će funkcionisati Ministarstvo, koje je objedinilo dva resora, resore turizma i resor omladine. Mnogi su bili skeptici po ovom pitanju, međutim, vreme je pokazalo da je ovo Ministarstvo napravilo impozantne rezultate i kada govorimo o strategiji prema mladima, ali kada govorimo i o turizmu.

I zato dajemo podršku gospodinu Memiću, koji je ovog puta naš kandidat za ministra da nastavi da radi kao i do sada.

19/3VS/JG

Srbija je u 2024. godini ostvarila značajan rezultat u oblasti turizma i nastavljamo da beležimo ove rezultate i da budu sve bolji i bolji iz godine u godinu. Broj turista koji dolazi iz inostranstva je uvećan 40 posto, a broj domaćih turista 70 posto, u odnosu na period od pre korone. Dakle, namerno uzimam tu 2019. godinu, to je bila ona poslednja godina pre korone, kada je zaista ova velika kriza izazvala potres, što se tiče turizma u celom svetu, pa i kod nas.

Mi postajemo prepoznatljiva turistička destinacija, na evropskoj mapi, i naravno, nije to došlo samo od sebe, mnogo se radilo u ovom resoru, radilo se na uvođenju novih direktnih letova, pre svega u odnosu sa Kinom.

Mi smo razvili uspešnu strategiju privlačenja turista, van evropskog područja, pa smo tako proširili turističku ponudu, ali smo smanjili i zavisnost od tradicionalnih tržišta. Došli smo sada do nivoa da se priliv od turizma meri u milijardama evra i kroz strateške mere i ulaganja uspeli smo da prevaziđemo sve izazove i promovišemo Srbiju kao sigurnu i atraktivnu destinaciju. Ovih dana se očekuje realizacija projekata oko vaučera i to je zaista jedna dobra mera koja se primenjuje iz godinu u godinu, tako da ne samo za građane, već i za ugostitelje.

20/1GD/IR13.15 – 13.25

Socijaldemokratska partija Srbije će kao deo vladajuće većine budućoj Vladi biti konstruktivan partner. Želimo Vladu koja se bori za opšte dobro i bićemo istrajni na ostvarivanju principa jednakosti, solidarnosti i pravde.

Socijaldemokratija u svetu danas nije toliko popularna, ali mi se čini da je potrebnija nego ikada. U vremenu kriza i ubrzanih globalnih promena mi boramo odgovornost umesto populizma, dijalog umesto podela i rad za opšte dobro umesto korisnih pojedinca. Želimo Srbiju u kojoj se ne pita ko si, već šta znaš i koliko doprinosiš.

Poštovani poslanici, poštovani kandidati za članove Vlade, svi zajedno imamo veliku odgovornost, ali i šansu da nastavimo trasiranje puta Srbije ka savremenom društvu 21. veka.

Nema više vremena za podele i stagniranje. Mi biramo progres, zajedništvo, biramo odgovornu, socijalnu, pravednu i modernu Srbiju.

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Izvolite.

MILOLjUB ALBIJANIĆ: Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi profesore Macut, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, profesore Macut, da vas obavestim da sam ja predsednik poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - Ujedinjena seljačka stranka. U zvanju sam redovnog profesora matematičkih nauka. Dva puta sam doktorirao, jednom na Univerzitetu u Singidunum, drugi put na Univerzitetu u Beogradu, matematičke nauke, matematička analiza.

Radio sam 12 godina u Matematičkoj gimnaziji i, gle čuda, baš tada kada sam radio u Matematičkoj gimnaziji, ona je slavila 50 godina i baš na moju inicijativu predsednik počasnog Odbora proslave bio je Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade. Tada je on počeo da se predstavlja kao zagovornik evropske ideje i ja sam mu poverovao i dao sam mu podršku za kandidata za predsednika Srbije.

Ovaj uvod sam napravio da vam kažem da Aleksandru Vučiću ne dugujem ništa, niti Milanu Stamatoviću, niti bilo kome. U politiku sam ušao mnogo ranije kao profesionalno i porodično ostvaren čovek. Iza sebe sam uvek imao i imaću svoju porodicu i čast i ugled svoje profesije.

Daću vam još jedan mali uvod. Prilikom formiranja prethodne Vlade Zdravoj Srbiji je obećano jedno ministarstvo i mogućnost formiranja samostalnog poslaničkog kluba. Taj dogovor su postigli Milan Stamatović i Darko Glišić. Do njegove potpune realizacije nikada nije došlo, jer smo formirali poslanički klub, ali nismo preuzeli odgovornost da vodimo jedno ministarstvo. Razlozi za ne ulazak u Vladu nikada nam nisu objašnjeni. Od Milana i Arsena je došlo objašnjenje - nisu nas zvali, ali ova činjenica ni na koji način nije uticala na moju današnju diskusiju.

Sada ste vi mandatar i vama se obraćam. Na ove pregovore za ovu Vladu Milana Stamatovića predsednik Vučić nije pozvao, ali ni vi kao mandatar niste osetili potrebu da pozovete ni predsednika moje stranke, a ni mene kao predsednika poslaničke grupe.

Ja hoću da verujem da vam ovaj sastav Vlade nije izdiktiran i da ste mogli da predložite makar jednog ministra. Kako vi mislite da vas podržimo za izbor ako niste uspostavili dijalog sa vladajućom koalicijom?

Od vas očekujemo da povedete dijalog u državi za izlazak iz duboke krize u kojoj se nalazimo ili vam možda nije namera da toliko potreban dijalog pokrenete, a možda nas smatrate nebitnim, što ne bi smeo da bude manir jednog profesora univerziteta.

20/2GD/IR

Uvažavajući vaše akademsko zvanje očekujem da ćete ipak na moje argumente možda odgovoriti sledećim rečima: „Albijaniću, glasajte prema savesti, na osnovu programa i sastava Vlade koji sam vam izneo“. E pa dobro. Ja sam kao čovek posvećen dijalogu i spreman sam i na takvu varijantu.

Ima li boljeg mesta za sučeljavanje argumenata od parlamenta? Postoje tri grane vlasti – zakonodavna, izvršna i sudska, ali da vas pitam imamo li mi danas u Srbiji takvu podelu vlasti?

Vidite, Vlada, prema članu 123. Ustava Republike Srbije, utvrđuje i vodi politiku, izvršava zakone, donosi uredbe, predlaže Narodnoj skupštini zakone, usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom.

Predsednik Republike, prema članu 111. Ustava, izražava državno jedinstvo Republike Srbije, to jest on bi valjda trebalo da bude predsednik svih građana, a prema članu 112. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Ovim se jasno vidi da predsednik u smislu Ustava može samo da predstavlja državu Srbiju i da su mu ovlašćenja pretežno ceremonijalnog i protokolarnog karaktera.

Vi ste prof. Macut, u stvari, kada budete izabrani, glavni u državi Srbiji, utvrđujete kao Vlada i vodite politiku, što znači da ćete morati da disciplinujete predsednika Vučića da poštuje Ustav i da vam se ne meša u posao, što vam neće biti lak zadatak.

Suština civilizovane vladavine… Nemojte mi dobacivati. Šta vam je? Suština civilizovane vladavine je oslanjanje na dogovor koji počiva na pravdi, a ne na sili koja uglavnom počiva na nepravdi.

Istinska većina nije prosto prebrojavanje glasova, to je traganje za kompromisom i ravnotežom između različitih učesnika u našem društvenom i političkom životu.

U okviru zakona… Dobacuju i ja se nadam da se čuje to i na televiziji. U okviru zakona valja pomiriti zahteve većine i prava manjine. Sa pozicije vlasti nekada se teško primeti da je vaša politika ostala bez većine i znatne podrške. Lako može da vam se desi da ne primetite da se formirala jedna nova većina. To dalje vodi do porazne činjenice da jedna politika, ne shvatajući da je izgubila većinu, počne da one koji su protiv te politike doživljava kao svoje neprijatelje.

Ako između vlasti i države stavite znak jednakosti, onda lako ode u još veću i porazniju grešku sve to. ona ljude koji kritikuju i ukazuju na greške počinje da proglašava neprijateljima države. Evo i sada ovo dobacivanje ide u prilog tome.

Istorija n as uči da u Srbiji to proizvodi katastrofalne posledice. Ona vlast koja kao neprijatelje označava nauku, obrazovanje, kulturu, umetnost, a pogotovo studente i učenike srednjih škola kao nosioce budućeg progresa, takva vlast sama o sebi govori mnogo više nego što bi drugi kritičari mogli da kažu. Oni nisu ni potrebni.

Kada na reči kritike odgovori represijom, ona prikriva sopstveni strah od gubitka vlasti.

Loša vlast i loša uprava udaraju na slobodu i hrabre pojedince koji se ne ustručavaju da kažu šta u državi ne valja. Svaka odgovorna vlast neguje i podstiče kritičko mišljenje, znajući da je svaka vlast oročena i smenjiva, a da je konstruktivna kritika lekovita za svaku vlast.

21/1BN/MJ13.25 – 13.35

Kao što sam rekao, ja sam profesor. Generacije i generacije sam vaspitavao da moraju negovati kritičko mišljenje, da snazi autoriteta moraju suprotstaviti snagu argumenata i da je sloboda bilo lična, bilo sloboda našeg naroda i naše Srbije, nešto najsvetije.

Samim rođenjem u slobodi ne znači da ćemo tu blagodet uživati do kraja života. Slobodu moramo da čuvamo, negujemo i jačamo. Sveti zadatak svake generacije je da učini sve da krila slobode naših potomaka budu jača, lepršavija i moćnija od krila slobode naših predaka. Profesori i prosvetni radnici su među najvernijim čuvarima slobode. Treba li bilo koji prosvetni radnik, profesor, roditelj, naučnik, poljoprivrednik koji seje seme novog života da ima dilemu koga i šta treba podržati ovog trenutka u Srbiji?

Ja nemam drugi izbor nego da sledim reči Živojina Mišića, koje vam, profesore Macut, savetujem da stavite i u svoj kabinet, citiram: „Iz naroda sam ponikao, on me je načinio ovim što jesam. Moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha. Istorija će me pamtiti po tome koliko sam bio veran majci Srbiji i svojoj profesiji“. Zatvoren citat.

Moja profesionalna, moja građanska, moja ljudska dužnost me obavezuje da pred sobom ne vidim drugi put nego da u ovom trenutku podržim svoje učenike, svoje studente i svoje kolege profesore, da sledim ono što je zapisao Đura Jakšić: „Dve preda mnom staze stoje, jedna s cvećem, druga s trnjem, gvozdene su noge moje, idem trnju da se vrnem, ja ustupam cveća staze kojima je noga meka“.

Setite se profesora kragujevačke gimnazije Miloja Pavlovića, koji je 1941. godine u Šumaricama prigrlio svoje đake i upisao se u besmrtnost. Od nas se danas ne traži da umiremo, jer zbog ćutanja su mnoge profesije umrle, od nas se traži da pokažemo da smo živi, da progovorimo i da kažemo tu veliku istinu, a istina glasi – naši studenti, naša deca su u pravu, a nama, njihovim profesorima je mesto uz njih.

Pozivam svakog profesora u sali, svakog profesora koji gleda ovaj prenos, da ostane veran svojoj profesiji i stane uz svoje studente i svoje đake.

Imam jednu molbu za sve u Srbiji. Nemojte, molim vas, deliti našu decu na studente i na ove što ih zovu ćaci. Nisu oni krivi što su ćaci, krivi smo mi, njihovi profesori, što ih nismo naučili kako treba, ali krivi su i oni koji su počeli da prodaju diplome, misleći da se uz diplome kupuje i znanje. Slobodu ćemo doneti i ćacima kako bi i oni postali đaci.

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslaniče, isključila sam vam mikrofon.

Da li mogu nešto da kažem? Gospodinu narodnom poslaniku ću vratiti reč. Izreći ću vam opomenu, zato što ste uvredili sve studente koji žele da uče i tako nešto je nedopustivo u ovom domu.

Izvolite, gospodine Albijaniću.

Molim vas da se prijavite ponovo.

Prijavite se da biste nastavili da pričate, suviše ste uzbuđeni, pa ne možete da se setite da pritisnete dugme.

Izvolite.

MILOLjUB ALBIJANIĆ: Isključili ste mi mikrofon, uvažena predsednice, ali nećete me dekoncentrisati.

Danas se studenti na ulicama Srbije i putevima Evrope, po kojima krstare biciklima, ne bore ni za kakvu vlast, oni se bore za reset sistema koji je negde pogrešio. Oni se bore za budućnost u kojoj će jedino merilo za napredak biti šta i koliko neko zna, a ne koga zna i pozicije i čiju partijsku knjižicu poseduje.

21/2BN/MJ

Vlast je u Srbiji za neke postala opijum. Oni su zavisni od vlasti i ne mogu bez nje i sve što izaziva zavisnost, pa i sama vlast, je opasno, jer onda je čoveku lako da se predozira. Kad se čovek predozira vlašću, gubi osećaj za realnost, ruši ustavni i moralni okvir onoga što je dozvoljeno i što nije, slabe mu moralne kočnice, lako podleže iskušenjima vlasti koju počinje da doživljava kao skup privilegija, a ne kao odgovornost.

Ja sam u politici zato što sam odgovoran čovek. Ja sam roditelj, ja sam suprug, ja sam profesor i to je ono što je moje u životu, moja porodica, moja profesija i moja otadžbina.

Biti slobodan ne znači da ti je dato da radiš sve što ti je po volji. Sloboda svakog čoveka je ograničena slobodom drugog čoveka, a zakon i Ustav su tu da ograniče moć svakog pojedinca. Kad su zakoni slabi, a institucije krhke, moć u rukama onih koji je poseduju lako postane neograničena i nekontrolisana. Svaka institucija, nadležna ili nenadležna, mora znati da je moć privremenog karaktera, koliko god da je velika. Ako se zloupotrebljava da bi se represijom čuvala po svaku cenu, u Srbiji uvek pobudi adekvatan odgovor.

Nisam ja vidovit, ali dobro poznajem istoriju našeg naroda. Zloupotreba vlasti i moći počinje onog trenutka kad se ne biraju sredstva da se sačuva. Kad jedna vlast najveći skup u istoriji Srbije, na kome sam prisustvovao 15. marta, proglasi skupom negativne energije, ljudi sa negativnom energijom, koji su došli u nameri da sruše državu, iako i sama zna da su došli da sruše nepravdu, a lično nisam sreo tog dana ni jednog jedinog čoveka sa negativnom energijom, naprotiv, svi su bili pozitivni i raspoloženi.

22/1TĐ/CG13.35 – 13.45

Kada vlast pokuša da razbije takav skup koristeći zvučni top, ne treba da se čudi da joj se takav pucanj u sopstveni narod vrati kao bumerang. Ako se zvučnom topu pridruži i tabloidna artiljerija, a na sve to studenti odgovore nenasiljem i nastave miran protest, svakome u ovoj sali je jasno da ogromna većina u ovoj zemlji ne želi nikakve sukobe.

Kada su u ovoj borbi zajedno studenti iz Beograda, Subotice, Niša i Novog Pazara, neopterećeni razlikama među sobom, oni demonstriraju novu snagu Srbije koja će omogućiti da svaki građanin ove zemlje doživi Srbiju kao svoju državu. Njihovo hrabro srce jače je od bejzbol palice i krvavih hauba kojima je neko nasrnuo na budućnost Srbije. Koren slobode je u hrabrosti tih mladih ljudi. Nemojte im pretiti. Strahom se ne može vladati Srbijom. Policije i tužilaštva u Srbiji ne treba da se plaše studenti i profesori, već razuzdani kriminal. Čujem neke nerazumne glasove koji nam poručuju da je Srbija potrebna čvrsta ruka. Srbiji je potrebna čista ruka, a ne čvrsta ruka. Studenti su ta čista ruka.

Kao profesor ne mogu da razumem zašto su studenti Srbije vest u svim svetskim medijima, ali ne i na RTS koji svi mi finansiramo. Ne znam zašto neki pojedinci studente optužuju za mržnju. Možda zato što svet komentariše gledajući u sebe, a ne oko sebe i saopštavaju nam ono što vide u svom srcu, a ne ono što vide u srcima pobunjene mladosti. Ja kao profesor znam koliko je lepa i kolika je jaka mladost. Zato mi znamo sudbu i sve što nas čeka. No, strah nam neće zalediti grudi, volovi jaram trpe, a ne ljudi. Bog je slobodu dao za čoveka.

PREDSEDNIK: Privedite kraju.

MILOLjUB ALBIJANIĆ: Snaga je naša planinska reka, nju neće nigde ustaviti niko. Poteci mladosti Srbije i podaj nam reku novog života.

Meni je, poštovane kolege poslanici sve jasno i nadam se… (Isključen mikrofon.)

PREDSEDNIK: Hvala vam mnogo. Time ste završili. Sve vam je jasno. Ja vam čestitam. Hvala vam, poštovani narodni poslaniče, ali ako možemo sada da nastavimo sa radom.

Čestitam vam, dobili ste veliko pojačanje u gospodinu Albijaniću. Čestitam vam na tome, a za mandatara evo jedne političke lekcije. Vidite, poštovani gospodine mandataru, kada ne date nekome javno preduzeće ili ministarstvo, onda vam to tako izgleda, to je ta hrabrost i veličina, to su te vrednosti koje smo čuli. Jedno javno preduzeće ili jedno ministarstvo i opa-la na drugu stranu. Dobra lekcija iz politike.

Reč ima Radomir Lazović, po Poslovniku.

Izvolite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Poštovani građani, poštovana predsedavajuća, član 106. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, ometanje na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora, ali ne bih tu stao. Takođe, član 108, jer ste vi dužni da obezbedite slobodu govora, kao i član 100, jer ne možete vi sa te pozicije da govorite, siđite dole ako imate komentare, kao i uvek, vrlo bismo bili radi da čujemo o čemu pričate, ali omogućite da se ovi vaši jurišnici, ovi hrabri momci što su krenuli da se obračunaju sa govornikom sklone i da dopuste čoveku da nesmetano govori. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)

U pravu ste, s tim što jedini koji ga je prekidao ste bili vi.

Reč ima Milenko Jovanov, replika.

Izvolite.

22/2TĐ/CG

MILENKO JOVANOV: Prvo, Vlada će tek da bude izabrana, vi ne znate ni šta znači termin „pala Vlada“, ali hajde. Druga stvar je ta što vidim da ste oduševljeni, jer ne prisustvujete sednicama Skupštine, pa vas je sad ovo iznenadilo, a ne bi vas iznenadilo da ste bili na prethodnoj, jer biste čuli ovo isto. Nema potrebe da toliko ludujete, jer ovo nije ništa što nas je na bilo koji način iznenadilo, ali će vas iznenaditi ono što ću sada da kažem. Predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović rekao se ograđuje od ovog govora, da ne podržava ovo što je ovaj čovek rekao, a stranačke sankcije će da uslede kada bude bilo vreme. To je druga stvar.

Ono što nas takođe nije iznenadilo, a to je da smo imali prilike da vidimo kako je kad se neko predozira. Ne vlašću, ali kada se predozira.

Treća stvar, ono što je jako važno, a što smo imali prilike da vidimo, a ovo je eklatantan primer onoga što gledamo pet meseci unazad, kako izgleda kada se iza đaka, studenata, profesora, prosvetnih radnika sakrije šljam koji pokušava da iskoristi ono što oni rade ne bili za sebe izboksovao nešto. Ovaj čovek je nakon smrti Miladina Kovačevića lupao na sva moguća vrata da pokuša da bude direktor Zavoda za statistiku, a sada pošto to nije dobio, sada će da se sakrije iza studenata, pa će studenti i đaci da mu omoguće da bude direktor Zavoda za statistiku, pa neće da bude. Neće da bude direktor Zavoda nikada.

Još jedna stvar, i jeste mu mesto tamo sa onima koji svaku smrt koriste za svoju korist. Maroder, kao što su i oni maroderi. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima Radomir Lazović, po Poslovniku.

Izvolite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Izvinjavam se, predsedavajuća, možda sam trebao da sačekam, možda ste krenuli da uputite neku opomenu ili neku drugu vrstu kazne prethodnom govorniku, pošto član 107. ovog istog Poslovnika kaže da nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, tako da bi me zanimalo da li ste možda krenuli da ga opomenete, kaznite, pa možda se nisam trebao javljati, ili ćete to sada uraditi nakon jednog ovakvog uvredljivog govora. Hvala.

23/1AL/MT13.45 – 13.55

PREDSEDNIK: Baš zanimljivo da mi vi to govorite, s obzirom na količinu uvredljivih izraza koje upućujete kada ne upućujete dimne bombe.

Tako da, ne, uputila sam opomenu gospodinu Albijaniću zato što je uvredio studente. Tako da, i stojim pri toj opomeni i ponosna sam.

Da li želite da se izjasnimo?

Dobro, ne želite.

Idemo dalje.

Reč ima Stefan Krkobabić.

STEFAN KRKOBAVIĆ: Uvažena predsednice parlamenta, uvaženi mandataru Macut, ovo što smo doživeli može da bude kao u onom filmu – da se ne ljubimo i završili smo posao.

Znamo ko nas je napustio, a znamo i koliko nas ima, bar u onoj koaliciji koja je zajedno nastupila pod imenom Aleksandra Vučića.

Uvaženi mandataru, što se tiče ekspozea koji ste sastavili…

Jel se sad čujemo bolje?

Hvala.

Uvaženi profesore Macut, pre svega čestitam vam i na hrabrosti da u ovom trenutku preuzmete ovako izuzetnu i bitnu funkciju u Republici Srbiji. Ono što će biti glavna reč 2025. godine to je dijalog. Na vama jeste da povežete sve političke, društvene i sve ostale činioce i da krenemo putem dijaloga koji je nama u ovom trenutku preko potreban. Vaš ekspoze u svakom smislu i njegov početak o tome govori.

Neće vam biti lako i mislim da ćete biti prvi predsednik Vlade za ovih 35 godina od kada smo vratili višepartijski sistem koji neće imati lufta onih 100 dana da može da se uigra, već će morati punom parom i punom snagom da da svoj doprinos na smirivanju tenzija u društvu.

Kao što ste i čuli i ovde danas u parlamentu, imamo i one koji su izašli na našoj zajedničkoj listi a danas ne razmišljaju isto kao i mi. Svakome neka bude na čast i neka kaže sebi gde je krenuo prošle godine, a dokle je danas stigao.

Uvaženi mandataru, vi i vaš tim imate obavezu da posle pet i po meseci blokade, blokade u svakom smislu, privrednom, društvenom i na svaki drugi način, zaustavite sve ovo što se dešava u ovom društvu. Ovo je pet i po meseci ne samo terora, kao što je to rekao predsednik Vučić, već i svojevrsne agonije. Mi iz ove situacije moramo da izađemo svi zajedno. Mi dve Srbije nemamo, iako to tako želimo da predstavimo, već imamo samo jednu, našu Srbiju i evo danas sedimo u njenom predstavničkom domu i tu je ispred nas zastava naša trobojka. Samo jedna Srbija postoji za sve nas. Iz svega ovoga možemo samo dijalogom da izađemo.

Ono što je bitno, zašto je taj dijalog bitan i izlazak iz cele ove situacije jeste upravo da bismo, kao što smo imali poslednjih 12 godina, imali nastavak u vezi životnog standarda, poboljšanja životnog standarda, a tu pre svega mislim na ono na šta ste i vi ukazali, a to je rast plata i rasta penzija.

Prvi put posle 12 godina suočavamo se, zbog politike i društvene situacije pre svega, u jednu potpuno novu situaciju, a to je da nam je privredna aktivnost donekle stala, ali da zato u narednom periodu moramo da pokažemo i mnogo više znanja i odgovornosti, ali nam sada treba i jedan novi element, a to je hrabrost. Sada svaki ministar mora da da 100% svojih mogućnosti jer ovo nije ono vreme kao kada smo formirali Vladu Miloša Vučevića koji je na častan, patriotski, znalački način vodio Vladu Republike Srbije.

23/2AL/MT

Zašto kažem da je životni standard u ovom trenutku najbitniji? Pa, zato što to se najviše oseća i to osećaju naši građani. Ako privreda ne nastavi da raste i ne nastavi onako kako je išla do novembra meseca mi ćemo doći u situaciju da prvi put nećemo imati povećanje plata, nećemo imati povećanje penzija, a ono što jeste cilj svega upravo, kao što ste i vi istakli, ali ističu i svi članovi i Vlade i vladajuće koalicije, to je da penzije i plate do 2027. godine treba da budu prosečna penzija 650 evra, a plata 1.400 evra.

Ono što je takođe bitno, i drago mi je da ste spomenuli u svom ekspozeu, to je odnos prema Kosovu i Metohiji. Kao neki usud uvek je srpski narod kada je doživljavao unutrašnje probleme imao i te napade spolja. Kao nikad poslednjih par godina naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji dovedeni su u bezizlaznu situaciju i tu vam čestitam na podršci pre svega Srpskoj listi. Oni jesu pobednici. Pobednici su zato što su se borili u neravnopravnim okolnostima, pobednici su zato što su svakog trenutka bili označeni kao lopovi, kao kriminalci a samo su imali želju da zastupaju svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

U svemu ovome izuzetno je bitan i nastavak borbe, borbe protiv kriminala i korupcije. Ako nema borbe protiv kriminala i korupcije, nema napretka Srbije. To je ono što je za nas izuzetno bitno i zato vi kao predsednik Vlade zajedno sa svojim ministrima morate da nastavite u tom pravcu, da damo punu podršku i našoj policiji i našem tužilaštvu da radi svoj posao.

Uvaženi građani Srbije, uvaženi narodni poslanici, ova Vlada je po svom kadrovskom sastavu izuzetno i biće u narednom periodu prepoznatljiva zato što je inkluzivna i na tome mora da se čestita i predsedniku Vlade, ali mora da se čestita i predsedniku Republike koji je podržao formiranje takve Vlade, jer vi ćete u ovoj Vladi imati četiri predstavnika nacionalnih manjina, dva predstavnika Bošnjaka koji su se izuzetno pokazali u svom dosadašnjem radu, ali i predstavnika mađarske nacionalne manjine i naravno gospodina Demu Berišu koji će zajedno sa vama da učestvuje u nacionalnom oporavku, dijalogu i da zajedno sa svima izađemo iz ove društvene krize.

Ono što je bitno, bitno je da istaknemo da u celoj ovoj društvenoj krizi mi nijednog trenutka nemamo političku krizu. Da bismo imali političku krizu, mi bismo danas pored ovih koji sada očito hoće da nas napuste, imali nategnutu političku većinu. Mi imamo vrlo jasnu političku većinu i to će se pokazati sutra ili prekosutra i da ova politika koju sprovodi predsednik Vučić daje rezultate govori i podrška naroda.

24/1MV/LŽ13.55 – 14.00

Vi, gospodine Macut, nemate ulogu i nemate obavezu da budete lider. Vi imate obavezu da budete faktor koji će da ujedini, koji će da okupi ljude, koji će da okupi Vladu, tim i da donese određene odluke i da pokrene dijalog. Mi lidera imamo, taj lider je Aleksandar Vučić i on je dobio preko dva miliona glasova. To što neki pokušavaju da naprave i da stvore lažnu političku krizu, znaju da im neće proći i upravo vladajuća koalicija to neće dozvoliti.

Na kraju, ono što je bitno za nas iz partije koja zastupa penzionere, poljoprivrednike, proletere i zalaže se za solidarnost i pravdu, to je da vaša Vlada, naša Vlada u narednom periodu u potpunosti se posveti zaštiti interesa najstarijih, da dostignemo tih 650 evra prosečne penzije, ali i da za sve one naše najsiromašnije penzionere obezbedimo trinaestu penziju do kraja mandata.

Ono što je za nas izuzetno bitno, to je da naše bake, domaćice, naše žene na selu, sestre i majke, koje nikada neće otići u penziju, dobiju socijalno garantovanu penziju u iznosu ne manje od 150 evra. Onda ćemo sa tom celom pričom zaokružiti jednu u potpunosti kvalitetnu sliku o Vladi Republike Srbije, koja je formirana na dijalogu, ali sa ciljem da ima privredni rast, da pokrije sve one socijalne i društvene teme koje su neophodne, uz neophodnu putnu i svaku drugu infrastrukturu, zaokružimo državu do 2027. ili 2030. godine kao pravu evropsku Srbiju.

Uvaženi mandataru Macut, želim vam puno uspeha. Znam da vam neće biti lako i da je ovo za vas nesvakidašnji posao, ali danas dobijate izuzetnu čast da pružite ruku svima koji različito misle, a znate da imate podršku vladajuće koalicije, još bitnije imate podršku Aleksandra Vučića. Na kraju krajeva, ako ne uspete ono što vam drugi da i ne uspete da opravdate poverenje onog koji vam je podršku dao, to možete da smatrate svojim neuspehom.

Mi imamo poverenje u vas, kao što je i on imao poverenje u vas, glasaćemo svi. Živela Srbija i pobediće Srbija!

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Određujem sada pauzu od sat vremena.

Vidimo se nazad u 15.00 časova.

25/1MZ/LjL15.05 - 15.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Nastavljamo rad.

Samo da konstatujemo prestanak mandata narodnog poslanika Snežane Paunović, čiju ste ostavku primili, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke.

Saglasno članu 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Snežani Paunović, danom podnošenja ostavke i saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović. Izvolite.

PAVLE GRBOVIĆ: Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati, poslanička grupa Pokreta slobodnih građana, SDA Sandžaka i Partije za demokratsko delovanje neće glasati za izbor ove Vlade.

Gospodine, odnosno profesore Macut, pažljivo sam i slušao i čitao vaše izlaganje, vaš ekspoze. On je dosta opširan i sadržajan, međutim, jedan element tu baš vidno nedostaje. S obzirom na to da je ovo nova Vlada, da ste vi novi mandatar, da je prethodna pala, izgubila većinu u Skupštini, da nema prethodnog premijera, gospodina Vučevića, ključno pitanje jeste - šta je to novo što vi donosite, osim vas lično, vašeg imena, vaše karijere, integriteta i nekoliko novih lica? Ili da prevedem na jednostavniji jezik - šta je to što je bilo u prethodnoj Vladi i što je prethodna Vlada radila loše, što ćete vi sada da radite bitno drugačije i zbog čega tražite poverenje Narodne skupštine da budete predsednik Vlade Republike Srbije u narednom periodu?

Ja sam video da ste veliki deo svog ekspozea posvetili prosveti, što je prirodno, s obzirom na ambijent iz kojeg dolazite i verujem da je potrebno da se o tome što više priča, ali, nažalost, nisam primetio da imate nameru da drastično menjate odnos prema prosveti i prosvetnim radnicima u toku trajanja svog mandata.

Ono što smo mogli da čujemo jesu najave da će verovatno Vučić da nam lično piše udžbenike za decu u osnovnim i srednjim školama, da ćete uvesti privatne odnosno strane fakultete i univerzitete u nameri da devalvirate univerzitete koji su sada u blokadi.

Da se verovatno ništa neće menjati govori činjenica da prvi do vas i prvi koji sedi pored vas i prvi koji je na listi jeste gospodin Siniša Mali, koji je pre nekoliko dana slavodobitno objavio kako smo platili 411 miliona evra za prvu ratu kupovine "Rafala". A znate odakle taj novac? Taj novac je ušteđen otimanjem plata prosvetnim radnicima u poslednjem periodu. Od njih ste uzeli pare da biste kupili međunarodnu podršku ili da biste kupili ćutanje međunarodne zajednice za sva nepočinstva koja vršite u ovoj zemlji, od onih ljudi koji obavljaju najplemenitiji posao u jednom društvu, od ljudi koji uče i vaspitavaju našu decu, od ljudi koji kreiraju budućnost naše zemlje.

I šta ste dalje uradili? Umesto da dođete do tih ljudi koji prave budućnost naše zemlje, da ih pitate šta je to što im smeta u ovoj zemlji, šta je to što ih boli, zbog čega protestuju, šta je to što im predstavlja prepreku da taj posao rade još bolje, vi ste ponudili na mestu ministra prosvete čoveka koji se kandidovao da bude

25/2MZ/LjL

progonitelj studenata i profesora, čoveka koji je svojim izjavama govorio kako studente i đake treba izbaciti na ulicu, kako treba fizički prekinuti njihove blokade, kako treba smeniti rektora, uhapsiti rektora, kako treba etatizovati univerzitete.

Šta vam je namera, gospodine Macut? Da otvorite društveni dijalog, da otvorite dijalog u okviru akademske zajednice kako bismo došli do jedne normalne situacije u našoj zemlji ili da na to mesto postavite nekoga ko će biti kaznena ekspedicija i od koga će akademska zajednica zazirati? Ako vam je ovo drugo ideja, ako vam je ovo drugo cilj, moram odmah da vam kažem da ste u jednom delu u tome već uspeli, i pre nego što je gospodin izabran, zato što postoji jedan ne mali deo akademske zajednice koji već zazire od gospodina Vuka Stankovića. Pre svega je reč o ženama i studentkinjama koje su od juče, kada nas je pogodila ta nesrećna vest da će taj gospodin biti ministar prosvete, krenuli sa svojim ispovestima i svedočanstvima o brojnim neprijatnostima koje su doživljavali upravo od strane svog profesora, o seksualnom uznemiravanju. Da li ste upoznati sa tim stvarima?

Da li ste, gospodine Macur, kao profesor, spremni da nešto učinite po tom pitanju i da li ste spremni da nešto sistemski učinite po pitanju seksualnog uznemiravanja, ne samo u visokoškolskim institucijama, već i u svim institucijama sistema naše zemlje?

I ključno pitanje - ako se dokaže…

PREDSEDNIK: Narodni poslaniče, zaustaviću vam vreme i neću vam izreći opomenu, ali hoću upozorenje i molim vas da o takvim stvarima ne pričate na ovaj način. Molim vas da bez dokaza, bez ikakvih optužbi, bez ičega, ja vas molim i upozoravam! Izvolite.

PAVLE GRBOVIĆ: Navikli smo na te vaše manevre gde pokušate nekoga da prekinete usred misli, da biste ga sprečili da kaže ono što je suština.

Dakle, ja postavljam pitanje - ako se ispostavi da je jedno jedino svedočanstvo tih devojaka tačno, da li ćete vi, gospodine Macut, razrešiti ministra koga danas predlažete? Pitanje je vrlo jednostavno, vrlo konkretno. Mi nikoga ne optužujemo unapred, nego pitam - ako je tačno, da li ćete u tom slučaju takvu osobu razrešiti iz svog kabineta?

26/1JJ/JG15.15 – 15.25

Kada je reč o ostalim kadrovskim rešenjima, dakle, vrlo je jasno po kom principu se pravio novi sastav Vlade, taj princip je da pare i batine ostaju u rukama partije, a ostala mesta koja navodno zauzimaju neki eksperti one se po principu muzičke stolice dele kako ko, kako, šta zauzme. Dakle, kada je glavni čovek ove zemlje ovako pritisne taster koje zauzeo mesto, može da uzme to ministarstvo da prodaje maglu, ko nije dobio više sreće u idućem izvlačenju i onako se ni o čemu neće ovde ni pitati.

Jedan o uspešnijih u toj igri, u igri stolica i politike i muzike jeste gospodin Dačić, koji se opet nalazi na toj funkciji, prosto nekako fotelja je anatomski pridobija oblik njegovog tela, čini mi se da verovatno i po principu održaja može da stekle pravo svojine na kabinetima u tim ministarstvima. Dakle, on se ponovo našao na mestu ministra policije.

Međutim, meni je tu važnije jedno drugo pitanje, što vam se gospodine Macut na tom mestu ne nalazi Dragan Vučićević? Pa, cela Srbija zna da je on čovek i glavni inspektor i glavni tužilac i glavni sudija u ovoj zemlji. Dakle, da prvo „Informer“ napravi optužnicu i onda „Informer“ donese i presudu u lajv programu, a tek onda se nađe neki lojalni tužilac ili sudija koji će da potpiše tu sramotu.

Svi znaju da je i Dragan Vučićević taj koji je emitovanjem nelegalnog snimaka prisluškivanje jednog polu kafanskog razgovora učinio to da šestoro ljudi, uglavnom mladih ljudi, trideset i drugi dan provode u pritvoru. Zbog tog čoveka koji je ideolog svega ovoga što vi radite i koji radi u direktnoj saradnji sa ljudima koji zloupotrebljavaju naš bezbednosni sektor, šestoro ljudi je optuženo da su teroristi i da napadaju ustavni poredak i šestoro ljudi provodi svoje vreme i svoju mladost u pritvoru. Da li ste se bavili možda i tim gospodine Macut?

Pričate o nacionalnoj bezbednosti. Dakle, ponavljam jedan polu kafanski razgovor koji se emituje i zbog čega ljude držite u pritvoru predstavljate kao vrhunac rada naših bezbednosnih službi na očuvanju bezbednosti Republike Srbije. Za to vreme osuđeni kriminalci ulaze na područje naše države kako god hoće, prođu celu Srbiju u Loznici ubiju policajca, za to vreme Milan Radojčić šefuje po Kopaoniku, njegovi ljudi iz obezbeđenja gaze kolima i ubijaju ljude nekažnjeno, ne sme niko izveštaj da napravi o tome. I, vi pričate o očuvanju nacionalne sigurnosti. Pa, kako su to Mladen, Srđan, Marija, Vlado, Davor i Lazar veća pretnja po nacionalnu bezbednost u odnosu na sve ove ljude od kojih se svaki pošteni građanin Srbije ovde plaši?

Ova Vlada koju ste vi napravili gospodine Macut, odnosno koju ste predložili, nije Vlada ni kontinuiteta ni diskontinuiteta, to je Vlada jedne opšte konfuzije. Mi na mestu ministra za evropske integracije imamo čoveka koji ne veruje u evropske integracije. Mi na mestu ministra za informisanje imamo čoveka koji nije bio informisan da će biti ministar, čovek izjavljuje juče – mora da se seti šta je pisao pre nekoliko godina sutra treba da postane ministar na čelu tog važnog resora.

Znate, ova Vlada neće učiniti apsolutno ništa dobro za građane, ona će možda doneti dobro aforističarima i komičarima, ali nažalost takva Vlada može da proizvede samo tragične efekte.

Zato mi ostajemo pri ideji koju smo izložili 20. marta je jedini izlaz iz ove duboke društvene krize u kojoj se nalazimo formiranje Vlade narodnog poverenja, Vlade na čijem čelu treba da bude nestranačka ličnost koja uživa nepodeljeno poverenje naše javnosti. Vlada na čijim će ključnim pozicijama da se nađu ljudi od imena, prezimena i integriteta, koji će odgovoriti na ključna pitanja koju muče našu zemlju,

26/2JJ/JG

koja će omogućiti da se sprovodu studentski zahtevi, koji će doneti istinu o tome da li je i ko naredio upotrebu nedozvoljenog zvučnog oružja protiv mirnih građana Srbije 15. marta 2025. godine? I, koji će na kraju krajeva omogućiti prve normalne i fer izbore u Srbiji.

Nažalost, predstavnici vladajuće većine to nisu shvatili onako kako bi trebalo, a to je kao pružanje ruke kako ne bismo pali u ponor društvenih podela i raslojavanja kojima prisustvujemo poslednjih meseci.

Optužili ste opoziciju da hoće vlast bez izbora. onu opoziciju koja je prvog dana rekla da niko od ovih ljudi ovde ne želi mesto za sebe u toj Vladi, onu opoziciju koja čak na nelegalni i nelegitimnim izborima osvojila više od milion glasova i to ste učinili u situaciji kada imamo pet univerziteta koji su u blokadi, imamo prosvetne radnike koji su u štrajku, imamo advokate koji su u štrajku, imamo potpuni kolaps pravnog, političkog i privrednog sistema. Vi ste gospodo odlučili da to ignorišete. Tom odlukom da ignorišete tu situaciju preuzeli ste odgovornost za sve što iz takve situacije može da se izrodi, ali nažalost ne može da se izrodi ništa dobro.

Umesto toga podvalili ste nam neku kvazi ekspertsku vladu u koju ste uveli četvoro članova novoformiranog pokreta za političko ograđivanje Aleksandra Vučića od SNS. Pa, pošto nas optužujete da mi hoćemo vlast bez izbora, mene interesuje koje su glasove dobili ti ministri koje danas predlažete? Na kojim su listama oni bili na prošlim izborima? Koliko mandata oni unose u ovu vladu? Da li je to uvođenje nekih ljudi u vladu bez izbora gospodo?

Vi ste gospodine Macut rekli kako smo u poslednje vreme videli zapanjujuće izlive besa i kako nam je potrebna harmonizacija odnosa u društvu. S obzirom na to da niste pominjali kontekst u kome ste to videli, jasno je da ne razumete o čemu se zaista ovde radi. Ljudi su besni u Srbiji zato što se ta harmonizacija sprovodi dislokacijom vilica i gaženjem studentkinja po ulicama. Ljudi su besni zato što u Novom Sadu u padu nastrešnice stradalo je 16 ljudi a za to niko nije odgovarao, a nisu oni besni na onaj beton koji je pao na njih, besni su na korupciju koja ih je ubila, besni su na politiku koja je tu korupciju omogućila i koja štiti, besni su na politiku koja štiti one ljude koji su za to odgovorni i dok se ovi studenti provode svoju mladost po zatvorima Vesić, Toma Momirović, Zorana Mihajlović i ostali ne smetano i slobodno šetkaju po Beogradu, Trstu i po drugim mestima evropskim gradovima.

Nije to ona ista vrsta besa, gospodo, na koju ste vi navikli, onaj bes koji proizilazi iz vaših redova, taj bes iz vaših redova je bes od moći, bes od para, bes od osećaja nedodirljivosti. To je onaj kokainski bes pod kojim vaši kumovi i prijatelji lupaju širom Srbije i gaze ljude po ulicama. Ovo vam je gospodo, bes ljudi kojima ste 90-ih godina oduzeli mladost, a danas biste da to isto učinite i njihovoj deci. Ovo je bes onih ljudi koji gledaju kako pod parolom za našu decu svakodnevno otimate od njihove dece. Ovo je bes onih ljudi koji decenijama gledaju kako ih najgori preskaču, koji gledaju vaše sitne, male, lokalne šerife koji se ponašaju kao veliki bogovi koji bezdušno odlučuju o ljudskim sudbinama, koji tuku, prete, zatvaraju, izbacuju decu iz škola. Ovo je bes, gospodo, ljudi koji više očima ne mogu da vas gledaju. To je bes ljudi koji će radije provesti vreme na ulici nego u svojim kućama jer ste im se smučili i ne žele više da žive u radikalskoj Srbiji.

Zbog toga je gospodine Macut sada i potpuno svejedno šta piše u vašem ekspozeu, vi ćete biti poslednji radikalski premijer Republike Srbije. Potpuno je svejedno sa kojim ćete političkim stavovima izaći, ljudi su rekli – dosta bahatosti i

26/3JJ/JG

korupciji ekipe koja vas dovela i instalirala na to mesto. Zato nema nikakvog razloga da imamo sto dana tolerancije prema vašoj vlasti i da čekamo da li ćete vi doneti neke rezultate i da li ćete nešto uraditi, jer ova vlada neće ni izdržati sto dana.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov. Izvolite.

MILENKO JOVANOV: Gospodine mandatoru, ja sam sada još više zabrinut zbog toga što univerziteti ne rade, jer ako ovako ništa ne znaju oni koji su redovno studirali, kako li će tek znati one generacije koje ne studiraju redovno.

Dakle, postavlja pitanje čovek ako je tačno sve ono što lažu danima ili prethodna dva dana za Dejana Vuka Stankovića, da li će premijer da ga smeni? Pa, neće da ga smeni, ako je tačno završiće u zatvoru, nema razloga da ga smenjuje. Ali, tu je jedan drugi problem, kako to da nijedne optužbe nije bilo dok se nije saznalo da će biti ili kandidata za ministra prosvete. Ne, nego onog momenta kada je postao kandidat za ministra prosvete, tada su se setili kako je predator i ne znam ni ja šta, a sa druge strane nemaju nikakav problem da sa osvedočenim predatorima kao što je Čeda Čupić zajedno tamo kolo igraju i prave haos. Ista priča stalno se ponavlja. Hajmo dalje.

27/1VS/IR15.25 – 15.35

Vidim da „Informer“ smeta, neću se mnogo, da to referisati, ali vidim da im demolira onu njihovu medijsku hobotnicu, pa zbog toga vrište, kukaju zbog „Informera“, tako da Vučićević samo neka nastavi tako kao što je radio do sada, očigledno da mnogo boli ono što radi i tu sada dolazimo do ključne stvari, kaže BIA ih prisluškuje, pa ne, prisluškujete se međusobno, jedni druge snimate, a onda za sitne privilegije i to dostavljate medijima i pogledajte se malo u ogledalo, pa ćete naći odgovor gde leži problem toga kako vaši razgovori završavaju u javnosti.

Sa druge strane, ako je sve to tako bezazleno i slično, pa što isto veče ogradio od svih onih koje sada spominje po imenu i nariče ovde nad njima kako sede jadni u pritvor. Kaže pravnik, niko nije odgovarao za pad nastrešnice, a koliko brzo treba da se završavaju pravni sporovi u ovoj zemlji, po prekim sudovima, kriv je, rulja je rekla kriv je, vešaj i kraj priče, pa kao u kaubojskom filmu da živimo, to je Srbija koju oni hoće.

I tu dolazimo do onoga što je poslednje, a to je, ima onih koji ne mogu očima da vas gledaju, Srbija vas neće i tako dalje. Pa što onda bežite od izbora? Što nećete na izbore? Što nećete na referendum? Hoćete Vladu narodnog poverenja, pa za to vam treba i narodn i poverenje, jer nemate nijedno ni drugo. I najzad, molim vas, nemojte nas više primoravati da pravimo koaliciju sa vama, mi to nećemo. Znači, aplaudirali ste ovome malopre što je izašla iz koalicije sa nama, a sad nas vi terate da mi s vama pravimo koaliciju i Vladu narodnog poverenja, nećemo s vama ni u kakvu vrstu saradnje, otkačite se od te ideje. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Grboviću, nije vas spomenuo. Odgovorio vam je replikom. Zaista vas nije spomenuo i suviše ste iskusni da znate da nemate pravo na repliku.

Idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.

RADOMIR LAZOVIĆ: Poštovani građani Srbije, krenuo bih za početak od onoga čime je mandatar zaključio svoje ekspozee citatom iz Ustava Republike Srbije i iskreno, neverovatno mi je da u trenutku najveće uzurpacije ustavnih ovlašćenja od strane predsednika države u trenutku kada mu zbog toga cela Srbija govori da nije nadležan, vi zaključujete svoje ekspozee citiranjem Ustava.

Kaže Ustav, a citiram mandatar da Srbija mora biti zasnovana na vladavini prava. Stvarno. To govorite u trenutku najvećeg građanskog nezadovoljstva u istoriji Srbije upravo činjenicom da nema odgovornosti za koruptivne dilove koji su doveli do stradanja ljudi u Novom Sadu, da nema odgovornosti za rušenje Ustava, mali dva minuta sa naplatne rampe, da nema odgovornosti za pad helikoptera, državnu palatažu „Jovanjica“ i tako dalje.

U Srbiji ne važe zakoni isto za sve. Kaže Ustav, a citiram mandatar da Srbija mora biti zasnovana na socijalnoj pravdi. Stvarno. Ističete ovo u trenutku kada isplivavaju dokazi da koristite socijalnu pomoć za kupovinu glasova na izborima, milione ste potrošili na to. Kaže Ustav, a citiram mandatar Srbija mora biti zasnovana načelima građanske demokratije. Stvarno. U trenutku kada ste tu demokratiju obesmislili krađom izbora i zloupotrebom institucija o čemu je donesena i Rezolucija evropskog parlamenta, pa kaže Ustav, a citiram mandatar, da Srbija mora biti zasnovana na pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Stvarno.

Sa Borisom Bratinom u Vladi, čovekom koji je palio zastavu EU i pazite sad, citiram – ili ste Srbi ili ste protiv ulaska u EU ili ste protiv Srbije. Pa šta je od toga ljudi? Jeste se konsultovali proevropska vladom, ali da se vratimo malo detaljnije sad na vas u celini.

27/2VS/IR

Prema izboru novih članova Vlade, jasno je da je ova Vlada odmazde i nastavka sukoba i nasilja i ne domunđavajte se sa tim pored vas što je ukrao doktorat plagijatorom. Ovo je Vlada sile, jer vam je samo to i ostalo i izgubili ste legitimitet, to je pokazao istorijska masovnost protesta ovde ispred Skupštine, ali preko 350 raznih drugih mesta u Srbiji je ustalo na noge, tu smo videli da legitimitet nema, a onaj debakl od kontra mitinga nam je pokazao da nemate ni podršku naroda, jer ste morali da ih dovlačite, plaćate, potkupljujete, morali ste da angažujete stotina, ako ne i hiljade autobusa da ih dovučete, pa ni to nije bilo dovoljno da ih zadržite, odlazili su dok predsednik vaš najomiljeniji.

Šta je sve? Odlazili su dok je govorio glavna zvezda dok vam se obraćala, bežali su preko mosta, dakle, ostala vam je sila, kriminalci iz one batinaške tvrđave ispred predsedništva, plaćenici, zloupotrebljena policija, žandarmerija, kobre, SAJ, BIA, VOA, ostali su vam pritisci, ucene, praćenja, prisluškivanja, proterivanja, otkazi, medijska blaćenja, gaženje studenata kolima, napadi, sukobi, mržnja, laž to je sve što vi imate u rukama.

Srbija je danas zemlja u kojoj režim koristi zvučno oružje, protiv svog naroda, zemlja u kojoj hapsi se nezavisni intelektualci poput Dejana Ilića, ej čoveka koji ne najtrezvenije argumentima govorio o tome da treba naći mirno rešenje iz krize.

Zemlja u kojoj se nožem napada dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, zemlja u kojim plaćeni batinaši napadaju ili automobilima gaze studente. Srbija je zemlja najsavremenijeg softvera koji se koriste za hakovanje telefona aktivista.

Srbija je zemlja u kojoj režim javno priznaje da prisluškuje aktiviste, u kojoj ti aktivisti završavaju u zatvoru jer im nameštate procese i Srbija je zemlja u kojoj se vodi rat režima, protiv prosvetnih radnika, koji su najveći heroji pored studenata i svega ovoga što danas vidimo kao borbu za slobodu Srbije. Odmah im vratite zarade, ne umanjujte im plate i prestanite sa pritiscima, na ove ljude.

Verovatno najveći šamar javnosti je predlaganje Dejana Vuka Stankovića za najosetljiviju poziciju u našem društvu u ovom trenutku. Čovek koji je direktno pozivao na hapšenje studenata, izbacivanje iz zgrada fakulteta, čovek koji je pozivao na nasilno prekidanje blokada, smenu i hapšenje rektora, to vam je ministar prosvete.

Rekao bih, režimski šarlatan, ali možda bolje režimski starletan.

Ljudi, pokušali ste da ga podmetnete kao člana Saveta REM, kao zamislite stručnjaka za medije od lažnih udruženja medijskih, pa nije prošlo srećom, pa smo to oborili.

Hteo bih da istaknem da nas duboko uznemirava i da izražavamo zabrinutost zbog onoga što su organizacije, poput osnažene autonomni ženski centar i plenum Učiteljskog fakulteta objavile da za Dejana Vuka Stankovića postoje ozbiljne optužbe za seksualno uznemiravanje. Poput mog kolege Pavla Grbovića, takođe zahtevam reakciju na ovo.

Ništa manje skandalozan je predlog Borisa Bratine za ministra informisanja, čovek koji je kroz ekstremističke organizacije napadao, tražio zabrane i na sve načine vršio pritiske na nezavisne medije, vam je novi ministar informisanja.

Da stavimo sa strane, ali bojim se da nećemo moći to što ste palili zastavu EU, što ste to radili zajedno sa Mišom Vacićem i pozivali na zabranu Parade ponosa.

28/1GD/MJ15.35 – 15.45

Gospođo Brnabić, da li je za vas „Parada ponosa“ procesija bolesnika? Da li će vas kao javno deklarisanu LGBT osobu ovi da leče? Da li smo dotle došli? Da li smo u 21. veku došli dotle da se pripadnici LGBT populacije nazivaju bolesnicima? Da li je to vaše nasleđe? Jesmo mogli makar korak da idemo dalje od toga? Evo vam ga, sedi u Vladi danas, odnosno sutra kad ga budete izabrali.

U velikoj ovoj konkurenciji možda najveću štetu pravi Aleksandra Sofronijević, kandidatkinja za ministarku građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture. Decenijama je žena oličenje korupcije preko velikih infrastrukturnih projekata. Ona stoji iza skandaloznih izmena Zakona o planiranju i izgradnji kada je uvedena besplatna konverzija zemljišta, a stoji i iza izmena vezanih za EKSPO, kada treba omogućiti izgradnju objekata bez upotrebne i tehničke dozvole.

Gurala je promene zakona odmah nakon tragedija, masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i u Mladenovcu, tako i danas gura ovo u trenucima dok cela država pati zbog stradanja ljudi u Novom Sadu. Sramota, bre! Sramota!

U domenu zaštite životne sredine čitali smo vrlo pažljivo svaku reč ekspozea, mandataru. Sve smo podvukli, detaljno iščitali i ne možemo da verujemo šta piše. Kaže u domenu životne sredine, citiram: „Srbija više nije zemlja koja kasni za ekološkim fondovima“. Stvarno? Stvarno? Kaže mandatar: “Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost“. Stvarno?

Sedamnaest hiljada ljudi svake godine umire od posledica zagađenja vazduha. Srbija je crna rupa na mapi Evrope zbog zagađenja iz termoelektrana. Trećina ljudi nema kanalizaciju, trećina nema pijaću vodu, u Vojvodini dve trećine. Desetine hiljada deponija divljih širom Srbije, stvarno i to je realnost. To je zelena realnost, mandatare.

Planine su nam žrtvovane za rudnike od kojih zaradu imaju investitori, a mi od rente treba valjda da se lečimo. Nema ni za to. Nudite litijum da biste se sačuvali na vlasti, isto kao što kupujete rafale da kupite podršku i to je zelena realnost, mandatare?

Ja moram da kažem da je ova Vlada, pored toga što je vlada sukoba i vlada kupovine vremena, da biste stigli da izvlačite pare iz budžeta u privatne džepove preko EKSPO-a, iskopavanja litijuma, poklanjanja Generalštaba, širenja „Beograda na vodi“ i svih drugih projekata koji su tu. To je ime igre ove, izvlačenje sredstava, a ovo ostalo samo služi da vas zadrži na mestima moći i da to možete da radite.

I za kraj, postoji rešenje i za ove velike društveno-političke krize i mi smo ga kao odgovorni ljudi predložili, to je prelazna vlada koja će omogućiti uslove za fer izbore i evo vam odgovora zašto ne tražimo fer izbore - zato što ih nema u Srbiji. Tražimo prelaznu vladu da bi do njih došli, da bi napravili taj korak, da je moguće izaći na izbore i zaista ostvariti izbornu volju građana. Neophodna je revizija biračkog spiska, smena rukovodstva RTS-a, stvaranje uslova za slobodan rad medija, hitno obustavljanje pritisaka na prosvetare i ova Vlada bi bila oročena na devet meseci i činili bi je, kao što su sve ove organizacije, svi akteri ovog društva rekli, stručnjaci koji znaju da sprovedu ovo.

Drago mi je što sve više ljudi uviđa da je ovo jedino kredibilno i valjano rešenje za izlazak iz ove krize.

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

Izvolite.

28/2GD/MJ

MILENKO JOVANOV: Hvala.

Dobro je bilo da konačno čujemo studenta u blokadi, da vidimo kako to izgleda student u blokadi, pošto ovaj čovek studira još od kraja prošlog veka, tako da je to vrlo jedna zanimljiva pojava, tako da i time morate da se pozabavite, gospodine Stankoviću - šta da radimo sa studentima koji studiraju evo već 26, godina, da se to nekako privodi kraju, da im se status reši, itd.

Brutalne laži iznose o Dejanu Vuku Stankoviću i to želim da kažem građanima da ne postoji ni jedna jedina prijava protiv njega za sve ovo što govore. Ne postoji ni fakultetu, ni policiji, ni tužilaštvu, nigde. Postoji samo na društvenim mrežama. Od kad? Od kad je rečeno da će da bude ministar. Dvadesetčetiri godine je čovek na fakultetu, napreduje iz zvanja u zvanje, nikakav problem zbog toga nema i sada kada je trebalo da postane ministar, e sada se seti da postoji problem. Pa neće biti, nego lažu, ali idemo dalje.

Na ovaj način oni samo sprovode ono što im je politika ovih dana – nasilje, nasilje i nasilje. Protiv svakoga ko ne misle kao oni nasilje, bilo da je u Nišu, bilo da je na ulicama Beograda, bilo da je u Novom Sadu, bilo da je prema policiji, bilo prema kome. Onaj ko je sada govorio, pa on je napadao policajce i u Novom Sadu i na Novom Beogradu sve vreme.

Pri tome, gospodine Macut, da znate, ovaj govor smo mi slušali pre dve godine u istoj ovoj sali sa svim ovim podpitanjem: „Stvarno?“, tako da ovo je vama premijera, nama je repriza, pa nam nije bilo zanimljivo, čisto da vas obavestim.

Na kraju dolazimo do onoga za čim čeznu, a to je da uđu sa nama u koaliciju i da napravimo prelaznu Vladu, jer, poštovani građani, da znate šta je prelazna Vlada. To je da mi glasamo za predloge koje su oni smislili itd. da svi zajedno izglasavamo zakone itd. Građani molim vas da razumete, mi sa njima ovde sedimo zato što moramo, jer ih je deo građana tu poslao.

Inače, sa njima ne želimo da sedimo ni u istoj prostoriji, a ne da budemo u istoj Vladi. Nema prelazne vlade sa njima. Nema nikakve Vlade sa njima, nego na izbore, pa kada im da narod poverenje neka prave normalnu Vladu, ko što kršten i normalan svet pravi, a ne prelazne, ovakve i onakve.

Druga stvar, jako zanimljivo, dragi građani da shvatite koliko je to interesantno. Kaže, prvo su bili na šest meseci prelazna Vlada, sada hoće na devet meseci prelaznu Vladu. Ako još jednom neko spomene prelaznu vladu, biće već na godinu dana. Trajaće ta ceo mandat.

Prema tome, nema prelazne Vlade i ostavite nas više na miru. Nećemo sa vama u koaliciju.

PREDSEDNIK: Hvala.

Replika, narodni poslanik Radomir Lazović.

Izvolite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Čemu nervoza? Oko prelazne vlade ja se vama ni ne obraćam. Ne mislim ja da će SNS misliti nešto pozitivno za ovu državu, nema šanse i to je jasno. Vi samo možete da budete naterani na tako nešto. Ja kada govorim o prelaznoj Vladi, ja se obraćam građanima Srbije da zajedno podržimo ovu ideju kako bismo vas naterali da unapredimo izborne uslove i to je kraj što imamo o tome da pričam sa vama.

Imam nešto drugo. Da li ste primetili, građani Srbije, ovo je najbrža, ekspresna sednica dok sam ja narodni poslanik, dok smo mi u parlamentu. Nikad se brže stvari nisu dešavale. Da li je ovaj mandatar sposoban da na neko od ovih pitanja odgovori, da se obrati nama i kaže – evo, Lazoviću, pogrešio si, ja mislim ovako, to ćemo da rešimo na drugi način.

28/3GD/MJ

U pravu je prethodni govornik kada je rekao da sam ja pominjao slične ove teme kroz prethodne govore. Pa zato što ništa nije rešeno od ovih problema, ljudi.

Pogledao sam, pripremajući se za ovu sednicu šta sam govorio 2022. godine. ništa od ovoga niste rešili. Trinaest godina ste na vlasti, a vi i dalje obećavate. Pa, kada ćete rešiti problem zagađenja vazduha. O tome smo pričali na nekim sastancima. Rekli ste – treba nam vreme. Koliko vremena? Četrdeset godina treba SNS da bude na vlasti da biste rešili neki problem. Da li je to? Evo, govorite u ekspozeu o metrou. Prodavali ste karte za taj metro u kampanji 2018. godine. Sada vam piše u ekspozeu – metro ide po planu. Kom planu, ljudi? Kada. Planirate 2068. godine da to uradite.

Šta je problem da ustane mandatar da nam objasni nešto od ovoga? Jel to nije funkcija najvažnija u zemlji, nego skakuće Milenko Jovanov. Kad god neko pomene Vladu, mandatara, on skakuće da objasni. Čekaj, bre, čoveče, ima ovaj na najvažnijoj funkciji u zemlji da kaže nešto. Neka se javi, neka progovori. Šta će tu ako ne zna?

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Replika, Milenko Jovanov.

(Radomir Lazović: Ajde, Milenko.)

MILENKO JOVANOV: Zanimljivo. Ima druga stvar, ostao sam prošli put …

(Radomir Lazović: Gde je mandatar, bre, čoveče?)

PREDSEDNIK: Narodni poslaniče, ne vičite. Zaista nema potrebe. Sada ste imali 20 minuta, pa repliku.

Izvolite.

29/1BN/CG15.45 – 15.55

MILENKO JOVANOV: Hvala.

Pošto mi je gospodin Lazović dao reč, sada mogu da se obratim. Hvala lepo.

Govorim u ime svoje posleničke grupe. Ne znam što vam to smeta? Ako to radim toliko loše, to ide vama u korist. Pustite me da što više srljam i da se upropastim načisto. To je super. Čim me prekidate, biće da nije tako.

Nešto sam drugo zaboravio, pošto je spomenuo kako ovaj skup, naravno, dovedeni, ucenjeni, potplaćeni itd. Sada ću vam reći, niko nije bio na tom skupu. Bila samo dvojica. Evo ova dvojica. Jel vidite kako vire? Vire iz mraka, sile mraka i tame, evo ih, samo ova dvojica su bili na skupu, ali voajerišu. Oni se nisu odvažili da učestvuju, nego oni sa strane gledaju i to ih nadahnjuje. Pravi voajerizam, politički voajerizam da budem potpuno precizan, da me neko ne shvati pogrešno.

Što se tiče svega ostalog, nismo čuli ništa što se tiče studiranja od kraja prošlog veka. Ja sam očekivao da tu nešto čujemo, neko rešenje, čujemo samo viku i halabuku, ali to će morati Dejan Vuk Stanković da rešava. Dakle, da se završe studije onima koji studiraju 26 godina, na ovaj ili onaj način, ali mi je drago da je odustao od onoga što je radio sve vreme, a to je nasilje, a to je da sada nasiljem pokušava da diskredituje Dejana Vuka Stankovića, time što uporno ponavlja laž, da postoji bilo kakva mrlja što se njega tiče u kontekstu u kojem su govorili. Prosto, ne postoji, ne postoji prijava, ne postoji ništa. Ako postoji prijava, pokažite je, dajte da je vidimo. Ako ne postoji prijava, onda ćutite o tome, zato što učestvujete u nečemu što je diskreditovanje čoveka i njegove porodice na jedan odvratan način.

Evo, možda znate, možda ne znate, kada je bila ta tema u javnosti, a ticala se vas, mene su tada zvali da komentarišem to. Nije mi palo na pamet da u tome učestvujem, niti sam dao komentar. To pogledajte i u medijima koji su to objavljivali. Nigde mog komentara nema. Ako mislite da me nisu zvali, zvali su me, zato što se takve stvari ne rade. Neke stvari su stvar kućnog vaspitanja i stvar nekog ličnog dostojanstva. Razumem što ih ne razumete. Hvala.

(Radomir Lazović: Replika.)

PREDSEDNIK: Nema osnova za repliku.

Pogledaću stenogram. Ako je rekao, daću vam repliku nakon toga. Ja zaista nisam čula da je pomenuo. Nisam čula. Idemo dalje.

Zdravko Ponoš ima reč. Izvolite.

ZDRAVKO PONOŠ: Hvala.

Kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, Vlada koja bi ovde trebala da bude izglasana narednih dana biće osma Vlada za vreme vlasti SNS, za ovih nepunih 13 godina. Da je sve normalno u ovoj državi, tek bi četvrta Vlada krckala prvu godinu svog mandata. Nijedna prethodna Vlada nije pala zato što vam se raspala koalicija, imali ste većinu. Te vlade su padale zato što je neko procenjivao da mu treba učvršćivanje lične vlasti ili zato da bi zabašurio brljotine koje su se dešavale tokom tih nepotpunih mandata.

Ovo je Vlada lošeg kontinuiteta, tu nema nikakve dileme. Od 30 ministara, imate 18 koji su ostali na svojim pozicijama. Ukupno 20 starih ministara. Žao mi je što u novoj Vladi nema nekih omiljenih mojih ministara iz prošlog saziva. Recimo, nema Aleksandra Vulina. On je ipak bio najzabavniji od svih, on je nezamenjiv u nekoliko disciplina, u disciplini bavljenja srpskim svetom. Ko će sada da se bavi tom temom? Ja koliko razumem, to je i dalje ostala politika ove vlasti. Hoće li to gospodin Beriša da radi? Hoće li to gospodin Bratina? Ko će da se bavio tom temom?

29/2BN/CG

Nema tu ni gospođe Slavice Đukić Dejanović. Ako nema Vulina, to baš nije dovoljan razlog da nema ni nje. Gde su mogla tri doktora, mogao je i četvrti. Šta je problem? Možda će trebati neki konzilijum i u ovoj Vladi.

Zamalo da zaboravim Miloša Vučevića. On doduše nije bio puno primećen ni dok je bio premijer. Ja se nadam da će sada dobiti neki posao koji zna da radi.

Pogledao sam biografije predloženih kandidata. Najbogatija je biografija gospodina Vujića. Govorim o sadržaju, o stranicama, gotovo je tri puta veća od biografije Ivice Dačića. Gospodin Dačić je bio jako skroman. Biografija kao da je pripravnik, nema razloga, vi iza sebe imate solidan staž.

Biografija gospodina Beriše je veoma kratka, ali efektna. On je jedini od ministara izgleda koji ima vozačku dozvolu, ne samo B, nego i C i E kategoriju i to ponosno naglašava.

Detaljnu biografiju je priložio i ministar Gašić. Nije mi jasno zašto, svi ovde znamo ko je Bratislav Gašić. To zna i Aleksandar Vučić, Gašić je jedan od ljudi kome ni Vučić ne sme ništa. Nema razloga da bude ovako opširna biografija. To je gospodin Glišić jako dobro shvatio. Njegova je vrlo skromna. Svi znamo ko je gospodin Glišić i on je vrlo skromno to i napisao, nije bilo potrebe da detaljno opisuje.

Jasno mi je da je gospođa Pavkov to napisala nešto opširnije, da je navela sve uspehe iz srednje škole i sa fakulteta. Biografija Milice Đurđević Stamenkovski je uznapredovala u odnosu na onu kad je birana prethodna Vlada. Tada je imala sedam redova, a sad ima 22. Jedina razlika u odnosu na onu prethodnu gde je pisalo da se rodila, završila školu i kandidovala za predsednika, ovde piše da je bila i ministarka, ali detaljno.

Pogledao sam i biografiju Dejana Vuka Stankovića. Dok je nisam pročitao, mislio sam da je gospodin Stanković imućan i dokon čovek koji ima tu volju i želju da bude po televizijama, da objašnjava stvari ili da mu je to profesija. Iskreno nisam znao da ste univerzitetski profesor, ovo mi je sasvim novo, a sad kad sam sve ovo čuo, jako mi je teško i da povežem da ste vi čovek koji se bavi obrazovanjem ljudi koji treba da se bave vaspitanjem. Pretpostavljam na osnovu svega što sam čuo da vas je za ovu funkciju kvalifikovalo ovo što ste se opredelili kako bi vi rešavali ovaj studentski protest. To, naravno, govori i o vama i o toj kvalifikaciji, ali i o onome ko vas je predložio i ponudio vam tu dužnost i tu funkciju.

Ja mislim da je, s obzirom da ima nekoliko ljudi koji su predloženi u sastav ove nove Vlade i gde su oni očigledno podložni ozbiljnoj kritici, da je to svesno urađeno, kako bi se odvukla pažnja od nekih mnogo ozbiljnijih problema. To je metodologija koja nije nepoznata, ali pokazuje izvesnu dozu, ako ne i preveliku dozu neozbiljnosti u rešavanju problema u kojima se Srbija nalazi.

Biografija mandatara profesora Macuta je svedena i nenametljiva. Kada bi joj se dodale naučne i stručne reference koje, uveren sam, profesor poseduje, bila bi primerena uz aplikaciju za direktora bolnice, pa i kliničkog centra. Problem je u tome što se profesor Macut ne kandiduje za direktora bolnice, nego za premijera.

Nažalost, u priloženoj biografiji nema nijedne reference koja bi ukazivala na vaše menadžerske reference i kvalifikacije u upravljanju velikim sistemima. Nema nijedne reference koja bi ukazivala da ste se bavili ili pokušali baviti nekom javnom delatnošću čak ni kao volonter. Doduše, u biografiji ne piše ni kad ste rođeni, što je dosta neobično za našu praksu. U Srbiji uglavnom muškarci pišu kad su rođeni, ali to može da se nađe.

29/3BN/CG

Prilično sam uveren, kao što sam već rekao, da je vašim transferom iz medicinske struke u politiku izgubila i struka i politika, ali to je vaš izbor. Sudeći po priloženoj biografiji, niste bili aktivni ni u strukovnim udruženjima čak u Srbiji, piše samo neka angažovanja u inostranstvu. Ne piše da li ste bili nekad aktivni u studentskoj organizaciji, u savezu socijalističke omladine, u savezu komunista, u Titovim pionirima, u izviđačima, u podmlatku srpskog četničkog pokreta, SPO. Znate, to je generacijska stvar, vi ste 1963. godište, morali ste negde nekad biti. Morali ste nekad biti angažovani u nečemu. Sad ste se pojavili kao niotkud. Ispada da vam je ceo život bio posao – kuća – posao, dosta neobično. Ništa ni kućni savet, ni menjanje sijalica, ni udruženje ljubitelja ptica, ništa. Razni ljudi imaju razne navike, ali baš je čudno. Ispada da ste vi sad u poznim godinama odjednom osetili taj neki poriv da se bavite javnom delatnošću i da vam je probuđen osećaj dodeljene životne misije iz nekog skupa kojim bi se bavila protestantska etika. Ako je to u pitanju, svaka vam čast.

Postavlja se pitanje zašto bi neko poverovao čoveku koji nema ništa od tih referenci, ali s druge strane, nema razloga eventualno ni da vam ne poverujemo, jer nas vi nikad niste slagali do sada. Problem je što mi ne možemo da poverujemo čoveku koji je vas predložio. On nas je slagao previše puta. Za njega svakako vredi ona narodna izreka – slaže čim trepne, ili češće nego što trepne. U njegovom slučaju je to baš tako, zato što on češće laže nego što trepće.

30/1TĐ/MT15.55 – 16.05

Kako verovati čoveku koji je tako relativno nedavno promovisao plan „Srbija 2025“? Kako se primicala 2025. godina on je isti plan promovisao pod nazivom „Srbija 2027“. U subotu je tu istu priču krstio kao plan „Srbija 2035“. Rekao je: „potreban nam je plan do 2035. godine i zato nam je tu potreban novi pokret“. On je rekao i da ćemo 2035. godine imati prosečnu platu u Srbiji 2.000 evra. Podsećam da je 20. januara 2024. godine izjavio da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2027. godine biti 1.800 evra i više. Znači, ispada da ćemo mi od 2027. do 2035. godine imati povišicu u platama prosečnim samo za 100 evra. Nije neko obećanje vredno pažnje.

Na kraju, kako verovati čoveku koji je pucao u svoj narod iz soničnog oružja 15. marta, i to u narod koji je mirno protestvovao i to za vreme petnaestominutnog ćutanja?

Sastav ove Vlade i njen mandatar su dokaz da Vučićeva privatna stranka još jednom nije bila u stanju da iznedri kandidata…

Gospođo Brnabić, možete li da obezbedite red, molim vas?

Hvala vam.

… da ta privatna stranka nije bila još jednom u stanju da iznedri kandidata za mandatara i da je morao da potraži glumca u nekom drugom pozorištu.

Potpuno sam uveren da ovako sastavljena Vlada ima obeležja Vučićevog pokušaja da ta Vlada bude njegova i prelazna i ekspertska. Prelazna ne zato da omogući izlaz zemlje iz krize, iz ovog jednog nenormalnog stanja u stanje normalnosti, nego da omogući da prođe ovo leto, dok ne ojača taj pokret koji pravi, kako bi se izašlo na neke izbore, jer sa SNS-om očigledno više ne može da se izađe na izbore. Ekspertska, tako što je za ovu Vladu napravljeno tih par kadrovskih akvizicija sa ljudima koji su ostvareni u svojim strukama i koji do sad nisu imali takvu očiglednu bliskost sa SNS-om, jer oni koji su imali verovatno ne bi bili mnogo upotrebljivi da im bude dominantan taj prizvuk ekspertske. Na neke se ovo, naravno, odnosi.

Jasno je da ni ova Vlada neće biti tu da vlada, nego da izvršava. Kao što se sećamo, Vučić je i prilikom već izbora prethodne Vlade najavio da će ona biti rekonstruisana. Sad to nije morao da kaže, prilično je očigledno da će ova Vlada trajati nekoliko meseci.

Iz govora mandatara ja bih izvukao nešto što me je učinilo srećnim. U njegovom govoru i ovom što je napisano, proverio sam, litijum se uopšte ne spominje. Gospodine Macut, svaka čast na tome. Ako to neće biti politika ove Vlade, vi ipak zaslužujete pažnju.

Bez obzira na sve to, dobro bi bilo da se kandidati za ministre u ovoj Vladi prisete one naše stare narodne izreke – ko se u kolo vata u noge se uzda. Ja ne znam u šta se vi uzdate, jer u vrlo opasno kolo ste se uhvatili, nadam se da vam je to jasno.

Jasno je da je ovaj režim nespreman na racionalno sagledavanje dubine krize i da ovo kako postupa, uključujući i ovaj pokušaj da se napravi nova stara Vlada, nije pokušaj da zemlja izađe iz krize, nego da se kupi vreme. To je bilo dosta očigledno i načinom na koji je ova vlast pristupila onom protestu, veličanstvenom protestu 15. marta koji je bio miran, nenasilan, masovan. Vlast se spremila da se sa učesnicima protesta brutalno obračuna. Na svu sreću sve ono što je spremljeno nije urađeno zahvaljujući prisebnosti organizatora protesta, pre svega studentima.

Drugi dokaz tog nerazumnog odnosa je ovo što je bilo tokom nekoliko prethodnih dana, tokom održavanja onoga što sam ja nazvao „Ivkovom slavom“. Razumeo bih da je to bilo u čast, gospodine Macut, vaše krsne slave, Lazareve subote. To se onda ne bi slavilo ovako, ali očigledno nije tako bilo zamišljeno, ovo je bila prilično

30/2TĐ/MT

neuspešna „Ivkova slava“. Aleksandar Vučić je iskoristio tu slavu da bi pretio studentima, profesorima, tužiocima, sudijama, opoziciji. Tako se kriza ne rešava, tako se komplikuje. Mnogo vam je otežao posao koji ste uzeli da radite.

Tom prilikom ova vlast je uradila i nekoliko prilično neprimerenih poteza. Od ove važne institucije, od ove zgrade napravili ste vip toalet u koju su vaši vip ljudi ulazili preko crvenog tepiha. Falilo je još samo da postrojite gardu da vas pozdravi kad idete sporad sebe, što bi naš narod rekao. Potpuno neprimereno, neverovatno.

Da postoji ozbiljnost ne bi se pravila ta prelazna vlada da se pređe do na jesen i ekspertska, pozajmljujući nekoliko imena sa strane. Ne bi se tako pokušavala rešiti ova kriza koja je duboko raspolutila Srbiju tokom ovih 12, 13 godina vladavine SNS-a. Ne bi predsednik Vučić bio prinuđen da više računa na oslonac u kriminalnim strukturama nego na oslonac u snagama bezbednosti. To, složićete se, ipak nije normalno. Zašto više računa na oslonac u kriminalnim snagama bezbednosti? Zato što ovi ljudi rade za neku skromnu platu i sad već veoma iscrpljeni, sve ove mesece, dok su kriminalci samofinansirajući. To im je on omogućio.

Nažalost, gledaoci RTS-a nisu bili u prilici da se informišu o onome što mi kao opozicija predlažemo, šta je put za izlazak iz krize. Nadam se da se svi slažemo da je zemlja u krizi.

Kao što su rekle već kolege, nije tačno da opozicija hoće na vlast bez izbora. To svakako nije tačno. Mi želimo da se studenti vrate na fakultete, da se nastava nastavi, da deca idu u školu, da prosvetni radnici primaju normalnu platu, da prestanu ove pretnje i zastrašivanja na svakom koraku, da televizije počnu da liče, one koje mi finansiramo, pre svega, na normalan javni servis. To mi želimo. To očigledno prethodna Vlada nije bila u stanju da obezbedi. Sa ovakvom kadrovskom strukturom da ima 20 bivših ministara teško je poverovati da će tu nešto da se promeni.

Ono što mi predlažemo to je ono što smo mi nazvali prelaznom vladom narodnog poverenja. Slažem se sa nekim od vas ko je rekao da je potrebno poverenje. Ovo što mi predlažemo jeste pokušaj izgradnje tog poverenja, jer je to u interesu celog društva. To je u interesu i vas. Mi sada nemamo dovoljno tog poverenja, ali mi smo predložili kako i šta. Predložili smo koncept prelazne vlade u kojoj opozicija neće imati ni ministarska mesta. Rekli smo onima koji na javnoj sceni zagovaraju, kao što studenti zagovaraju, da u toj Vladi ne treba da bude ni vlast sa ove druge strane, da mi to ne možemo da obezbedimo. To moraju sa vama da vide. Meni to ne izgleda kao nešto što je sasvim izgledno, ali ne možete da kažete da mi nismo napravili iskorak ka razumnom izlasku zemlje iz krize.

Na vama je da vi uradite nešto, da vi nešto predložite. Ovo što radite je zatezanje. To ne vodi zemlju izlasku iz krize. Možete da menjate personalna rešenja, ako vam je politika ista, pokazalo se da to ne radi. Ako mislite da je sve što ste radili prethodnih godina bilo ispravno, a zašto se onda plašite te prelazne vlade koja ima zadatak da obezbedi normalne i fer izborne uslove. Ako ste bili dobri, pobedićete na tim izborima. Zašto zazirete od toga? U čemu je problem, ako ste toliko samouvereni?

Mi nismo imali priliku da se dokažemo. Bili smo opozicija. Ovo što sada radite, a nadam se da je i vama jasno, to je jedno pritiskanje federa. Svako ko pritiska feder mora da bude pažljiv i vodi računa da postoji šansa da taj feder odskoči i da ga povredi. Bilo bi dobro da razmislite o tome. Prevelik pritisak vršite na razne društvene strukture i profesore, srednjoškolske, i učenike, i studente, i opoziciju, i slobodne medije. To ne valja. Tako zemlja ne može da izađe iz krize.

30/3TĐ/MT

Ovaj naš dolazak danas u Skupštinu za koji ćemo verovatno platiti deo političke cene kod ljudi koji podržavaju opoziciju je naš pokušaj da se urazumite i da nađemo izlaz iz ove krize. Mi predlažemo konkretno rešenje. Ako imate nešto oko čega možemo da se dogovorimo, predložite. Ovo što nudite, nije dobro. ovo je pokušaj da radite po starom. Manite se te „Alan Ford-ovske“ logike da je bolje biti 100 godina na vlasti nego jedan dan u zatvoru. Hvala vam.

31/1AL/LŽ16.05 – 16.15

ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Niste me razumeli. Ja sam se javio po Poslovniku i reklamiram da ponovo ste prekršili član 27. i to radite od kada je ovaj saziv konstituisan.

Naime, ja razumem vašu toleranciju da ovim nepotpunim poslanicima dozvoljavate da govore u Skupštini, a nepotpuni su, to je najblaža forma koju mogu da koristim, jer zakletvu građanima Srbije nisu položili onako kako je propisano u ovoj sali, već su tu zakletvu polagali u holu između dva WC-a.

Neću koristiti termin nekih koji kažu da je to zbog toga WC koalicija, ali ako neko u ovom domu priča o VIP toaletima, a pripada WC koaliciji, onda zaista ne treba da mu dozvolite da se u ovoj sali ponaša kao da je iz te prostorije koja se nalazi pored hola se tako i ponaša.

Pored toga, prekršili ste i član 107. i povredili dostojanstvo ovog doma, jer ste dozvolili nekome kome su ustaški satnici pomogli da dobije hrvatsko državljanstvo kao nagradu, jer kao rođeni Kninjanin bio potpuno nezainteresovan, hajde tako blago da kažem, za pad Knina, da on govori o srpskom svetu i da govori o Aleksandru Vulinu. Ono što ja mogu samo da kažem, srpski svet je zaživeo, ujedinjenje je počelo i to ovakvi zgubidani ne mogu da zaustave.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Komlenski, izričem vam opomenu zato što nema nikakvog smisla da pričamo ovde o ustaškim satnicima.

Imamo civilizovanu atmosferu posle duže potrebe. Nema potrebe. Tako da, idemo dalje.

Milenko Jovanov ima reč.

MILENKO JOVANOV: Iskreno, ja bih voleo da smo ovakvu debatu vodili prošli put. Nažalost, vi sada apelujete na nas da se urazumimo, ja vidim da ste se vi urazumili. Umesto da nas gađate jajima, šok bombama, topovskim udarima, itd. sada ste došli da razgovarate.

Hvala vam na relativno korektnom izlaganju i bilo bi bolje da smo tako razgovarali na prethodnim sednicama. Nažalost, vi ste odabrali jedan potpuno drugačiji način komunikacije i jedan drugačiji vid obraćanja svojim biračima. Kako će vam odgovoriti, videćemo.

Kada je član stranke ili predsednik SNS na čelu Vlade, to ne valja, pa je napadnut, kada neko ko nije stranački angažovan na čelu Vlade ni to ne valja, pa je i on napadnut. Ja ne znam, šta je više status osobe koja treba da se nađe na čelu Vlade, pošto i članstvo u stranci i onaj ko nije član u stanci na isti način bude kritikovan.

Više bih voleo da sam čuo nešto o programu Vlade, ali tu očigledno nema primedbi ili kako je Sokrat rekao – veliki ljudi govore o idejama, prosečni o događajima, a mali o ljudima, pa smo samo čuli analizu ljudi, prebrojavanje broja redova u biografijama i slične stvari.

No, ono što je suština i da se na to posebno osvrnem, to je prelazna vlada. Dakle, vi nudite prelaznu vladu kao rešenje. Moje pitanje - u čije ime? U čije ime vi to nudite, osim u sopstveno ime, pošto tu prelaznu vladu ne podržavaju ni oni za koje kažete da će biti smireni i vratiti se učenju itd. ukoliko ta vlada bude formirana. Pre neki dan ste imali situaciju da ti studenti kažu da ih ne interesuje ta prelazna vlada. Sada pokušavate preko nekih univerziteta i sada je ova, kako se zove, sa niškog univerziteta, ova banana, Nata banana, da, uspela da neke angažuje da proba da progura tu priču o prelaznoj vladi, ali Beogradski univerzitet to neće, neki drugi neće, itd.

31/2AL/LŽ

Dakle, vi to nudite isključivo u svoje ime i to je jedini način da se vi nekako instalirate i vratite da budete nekakav politički faktor, pošto ste trenutno apsolutno van svih tokova. Ne podržavaju vas naravno, ni oni koji su za vlast, a više vas ne podržavaju ni oni koji su u opoziciji. Pokušavate da se prišljamčite i da u celoj ovoj gunguli izvučete nešto za sebe. Neprihvatljivo je to sa prelaznom vladom. Hvala.

PREDSEDNIK: Vreme.

Moje izvinjenje gospodinu Lazoviću. Bili ste pomenuti, ja se izvinjavam. Evo vam pravo na repliku. Izvinite što je došlo kasnije.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala. Nek se desi nešto i za pohvalu ovde.

Ja bih zaista hteo da vratim ovu temu na ono što je suština, a to je Vlada, i evo još jednom da pitam mandatara, evo cela država, mediji, javnost ima to pitanje - zašto Dejan Vuk Stanković? Jel ima neki razlog? Možete molim vas, jel vama zabranjeno da govorite? Rekli ste da nećete davati izjave medijima pre nego što budete izabrani za premijera. U redu. Šta je sada? Zašto sada ne odgovorite na to.

Dakle, zaista se cela javnost pita, ako ste govorili o dijalogu, ako ste govorili o razgovoru sa nezadovoljnim građanima - kakva je to poruka za sve te ljude ako čovek koji je tražio hapšenje studenata, izbacivanje iz zgrada fakulteta, nasilno prekidanje blokada, smenu i hapšenje rektora dolazi na mesto, ja se nadam da se slažemo ovde svi u sali, da je to trenutno najosetljivija pozicija u državi?

Ministar prosvete je iz više razloga i zato što su ljudi, đaci, studenti nezadovoljni na ulicama i zbog toga što se vrše enormni pritisci na prosvetare najosetljivija pozicija u ovoj državi trenutno. Prethodno je Branko Ružić podneo ostavku u prethodnoj krizi koju smo imali, jer je bio pritisak. Nije bitno zašto.

U svakom slučaju, teška pozicija. Zašto nam to ne objasnite?

Druga stvar, kolega Zdravko Ponoš me je inspirisao da vas pitam još nekih par stvari koje niste pomenuli u vašem ekspozeu – gde je REM, šta je sa REM-om? Zamalo da zaboravim, gde je REM gde ste hteli da nam podmetnete istog tog Dejana Vuka Stankovića sada kao medijskog eksperta kao člana Saveta REM-a? Gde je revizija Biračkog spiska? Gde je reformska agenda? Gde je unapređenje tih uslova koje ste obećali evropskoj zajednici? Šta se dešava sa vama? Objasnite nam to. Toliko od mene. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Idemo dalje.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, evo nas osmi put, kako reče moj kolega Ponoš, da biramo Vladu istih ljudi iste vlasti. Za 13 godina vladavine promenili ste 208 ministara, 208. Ne znam da li bi ko od vas mogao da se seti ko su bili pre pet, šest, sedam godina.

Dakle, i posle 13 godina vladavine nastavljate da se ponašate kao da ste opozicija u Srbiji, a ne vlast i stalno svaljujete krivicu na neke druge. Dakle, 13 godina vi donosite sve odluke u ovoj državi suvereno sa apsolutnom većinom vrlo često i tražite odgovornost od nekih drugih ljudi za sve ovo što mandatar reče u ekspozeu.

Znate, prethodna Vlada je trajala devet meseci. Najavljivali ste je kao Vladu perspektive, ekonomskog razvoja itd. Devet meseci. Ova vaša, gospodine Macut, sam siguran da će trajati mnogo manje, posebno ako se gospodin Dejan Vuk Stanković bude potrudio i radio što više.

31/3AL/LŽ

Potpuno je nebitno ko su ministri. Jel vam to jasno? Vi ste samo brojevi Aleksandra Vučića. Niko vas ništa ne pita i prihvatili ste tu ulogu. Koga ste vi od ministara predložili, gospodine Macut? Navedite ovde par imena koji su vaš predlog kao mandatara. Čitate ovde ekspoze. Pa ni samo ne verujete u taj ekspoze. Toliko ste bili uverljivi, ubedljivi da prosto čovek kaže – vau, kakav mandatar, kakav ekspoze. Pa ne možete ni da budete uverljivi, niste ga ni pisali.

Siniša Mali je ministar, on će biti premijer, on je mandatar. On je mandatar. On je predsednik Vlade, a vi ste samo izabrani da bude figura i to mnogo više govori o vama nego o onima koji su vas predložili.

Dakle, ova Vlada apsolutno je Vlada koja nema nikakvu težinu, Vlada u kojoj nije bitno ni koje čini. Evo, posle dužeg niza godina i naša draga koleginica Snežana Paunović postade ministarka. Eto jedna dobra stvar.

32/1MV/LjL16.15 - 16.25

U vašem ekspozeu, gospodine Macut, koji sam pročitao, nešto je jako zanimljivo. Dakle, kad se govori o ljudskim pravima, pravima žena i pravima manjina, to je u vašem ekspozeu 21. poglavlje od ukupno 22, pretposlednje, i to što se tiče ljudskih prava, a tu je i odnos prema studentima, a vi ste profesor, i građanima, i institucijama, jedan pasus ceo, jedan ceo pasus. Kad je reč o odnosu, odnosno pravima žena, dva pasusa, tu ste malo bolji, ali pomoći će vam gospodin Dejan Vuk Stanković, on ima reference za to.

Da biste vi znali, pošto ne znate o čemu se radi, jedna trećina Ustava Republike Srbije se odnosi na ljudska prava, prava žena i prava manjina. Ja razumem da vi to ne znate, ali vam nisu ni rekli. Znate zašto? Zato što ste prihvatili da vodite Vladu represije. Vlada koju ćete voditi je ovde osmišljena da sprovodi represivne mere, što se već može čuti od pojedinih kandidata za ministre, kako bi se oni ophodili prema profesorima, univerzitetima i prema studentima.

Kad govorimo o vašim organizacionim referencama, gospodine mandataru, znate, ovako izgleda klinika u kojoj ste vi zamenik direktora. Jel znate za to? Jel ulazite u vašu kliniku? Ovako izgleda klinika u kojoj vi radite privatno. Pogledajte, građani Srbije, to je referenca mandatara. Ovo, zamenik ste direktora. Evo, imate još dve fotografije. U jednoj radite privatno a druga je državna. Ovako izgleda zdravstvo u Srbiji.

Kad kažete vi da je Srbija umorna od podela i blokada, vi zaboravljate da ste vi samo kontinuitet ljudi koji vode ovu državu 13 godina. Pa, Srbija je umorna od vas! Zato su blokade! Zato su protesti! Ljudi više neće da ćute. Oteli ste institucije, oteli ste pravdu, oteli ste slobodu, oteli ste sve što možete, uzurpirali ste ovu državu, kao skakavci! I kao - umorni smo od blokada. Stvarno? Vi ste umorni od blokada? Kad kažete i pozivate na mir, znate, gospodine Macut, nema mira bez pravde, a pravdu ste vi oteli građanima Srbije.

Jel znate zašto vi sedite danas ovde? Jel ste razmišljali o tome zašto su vas predložili i otkud vi danas ovde? Pa, zato što je, nažalost, 16 građana Srbije mrtvo, poginulo je pod nadstrešnicom u Novom Sadu! Zato je pala Vlada. Zbog korupcije, zbog nepostojanja institucija. Zato što ste bejzbol palicama napadali studente, zato što su kapuljači sa maskama napadali građane Srbije, zato što se sve raspada. I vi ste prihvatili da sedite tu. Zbog toga sedite tu, ako niste znali. I potpuno ignorišete ono što se dešava u Srbiji, što je realnost.

Nikada veći protesti u istoriji Srbije nisu bili, slobodnih građana predvođenih studentima, poljoprivrednika, lekara, profesora, političara, koga god hoćete. Svi su ustali, ne zato što im je dobro, nego zato što se raspada zemlja posle ovih 13 godina.

Imali ste ovde u Beogradu stotine hiljada ljudi, svi ste to videli. Došli su sami, sipali svoje gorivo, niko ih nije naterao, niko ih nije stavio na spisak, najveći protest u Nišu, najveći protest u Novom Sadu, na stotine protesta širom Srbije. Cela Srbija gori, cela Srbija je, gospodine Macut, u ranama, a vi sipate so na tu ranu Srbije i učestvujete u tome. To govori o vašim vrednostima, govori o vašem moralu, govori o vašem interesu zašto sedite tu i zašto prihvatate da sipate so na ranu Srbiji. Danas je jako važno na kojoj ste strani istorije. Svi vi ste izabrali, drage kolege, vašu stranu istorije.

Danas vam je kolega Albijanić, koji je bio sa vama do danas ili do pre neku sednicu, rekao šta misli o vama sa kojima je sedeo. Znate, vrlo je važno danas na kojoj ste strani istorije. Vi ste, gospodine Macut, i ostali u vašem kabinetu, izabrali stranu istorije, a to je stabilokratija, laž, manipulacija, korupcija, kriminal,

32/2MV/LjL

batinaši, generatori podela mržnje, agresije, oni koji uništavaju ovu zemlju, medijske trovačnice koji svakog dana targetiraju građane Srbije. I vi ste izabrali da sedite tu! I to govori najviše o vama, jer ste naspram druge strane istorije, a to je mladost, a to je budućnost, a to je perspektiva, a to je studentska ljubav koju oni pružaju svima nama! Izabrali ste ovu prvu. I to takođe govori, gospodine Macut, o vama. Jel znate šta je ljubav i šta su vrednosti?

Vrednosti su, gospodine Macut, kada domaćini i studenti u Nišu za kolege iz Novog Pazara pripreme ramazanske obroke, a kada njihove kolege iz Niša i drugih gradova odu u Pazar, tamo ih sačekaju mantije sa zeljem, posne. A vi na vašem protestu, usred vaskršnjeg posta, delite pljeskavice, ćevape, kobasice! To su vrednosti! I to kome delite?

Doveli ste jadne ljude koji su u stanju socijalne potrebe, kojima plaćate da dođu, koje ucenjujete da neće dobiti socijalnu pomoć ako ne dođu. Doveli ste sve što ste mogli zaposlenih iz javnog sektora, svih opština, svih javnih preduzeća. Privatne firme su dobile zadatak da moraju da dođu tu. Niko nije došao svojom voljom. Jedna ste skupili i to sa silom šatora i svega. Pa, gde su vam 700.000 članova? Nestali, isparili kao Albijanić, jedan po jedan. Ne možete da skupite 100.000 ljudi uz autobuse, plaćanja i sve ostalo.

Vi govorite nekome da imate podršku? Nemate više podršku, pomirite se s time. U Srbiji se sve promenilo, dragi prijatelji. Kada pričate o izborima, pa krijete birački spisak kao zmija noge, nećete godinu dana da dozvolite njegovu reviziju niti bilo šta, a pozivate nas na izbore.

Znate, gospodine Macut, izabrali ste i tu stranu istorije, da na tom protestu vlast podržava Zvonko Veselinović, da vas podržava Nikola Petrović, Milan Radojičić, Predrag Koluvija, Dijana Hrkalović, sve sama elita. Znate ko još da vas podržava? Ovi ljudi, pogledajte, ovi sa kapuljačama i maskama. To su ljudi pola njih kriminalci, a pola direktori javnih preduzeća. Kapuljače i maske. To je Srbija i strana istorije koju ste izabrali. I ovo što danas stoji ovde ispred zgrade Skupštine, šatori i prazna ulica Bulevara.

Znate, učestvujete u projektu pravljenja pokreta za odbranu države Srbije, kako to kaže predsednik države, a i vi - ne damo Srbiju. Kome ne date Srbiju? Ko ste vi, kome ne date? Ne date studentima? Ne date seljacima? Jel vama pripada? Uzurpirali ste je, pa hoćete da uživate. Pozivate tu studente da učestvuju u nekakvim obojenim revolucijama, da su strani plaćenici kao i svi mi. Sada pravite pokret da branite Srbiju. Sa kim? Sa kim pravite pokret? Sa Demom Berišom, sa Bela Balintom, sa Borisom Bratinom. Od koga da branite Srbiju? Od mene? Od studenata, seljaka, od mene? Moja deca su osma generacija u Trsteniku, u selu Počekovina. Osma generacija! Moje dvojce deda su poginula braneći ovu zemlju. Dvojca su bili u zarobljeništvu. Od mene ćete vi da branite Srbiju?

Vi branite samo vaše fotelje i vašu vlast, jer ste zavisni od vlasti. Vlast vam je popila pamet i razum i ne znate gde vodite ovu zemlju. Vi rasprodajete Srbiju, ne branite je. Rasprodajete je Kinezima, Amerikancima, Nemcima, Francuzima, Rusima. Ko god šta potraži, vi rasprodajete. Albancima rasprodajete. Znate, rekao je Sveti Vladika Nikolaj - prokletstvo je kada rasprodajete zemlju koja je branjena krvlju mučenika. Vodite se razmišljajte ponekada o tome.

Koga ste predložili za mandatare, gospodine Macut? Sinišu Malog. Evo ga, sedi pored vas, on je ministar. Koga ste predložili za ministra? On je u stvari mandatar, nije ni ministar. Nisam ni napravio lapsus.

32/3MV/LjL

Dakle, da li ste pitali Sinišu Malog možda o njegovoj ulozi vezano za "Alta banku", "Magna farmaciju"? Da li vam je dostavio izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca i njegovih 45 računa, od kojih veliki broj uopšte nema? Da li ste ga pitali to? On će vam biti ministar finansija.

Da li ste pitali Dubravku Đedović kako je mogla da dodeli posao firmi "Euro KB Rent" da skladišti 12.000 tona nafte u rezervoarima, za koje nemate upotrebnu dozvolu, kao što je niste imali ni za nadstrešnicu koja je ubila 16 ljudi? Da li ste je pitali za to? Tri puta su odbijeni za upotrebnu dozvolu. Čak ih je i Dačićevo ministarstvo zbog toga odbilo.

33/1MZ/JG16.25-16.35

Znate ko je „Euro KB rent“? Ako ne znate, pitajte ovu Sašku Damjanović, Aleksandru, ona zna ko je, evo je tamo, sakrila se. Pitajte i Batu Gašića, zna i on, i Glišić zna ko je „Euro KB rent“, znaju i ko je „Virom grup“, koja je snabdevala EPS ugljem onda kada ste uništili Kolubaru, kada se ugalj kupovao. Stotine miliona, stotine miliona uglja ste kupili, sve pojedoste od ove zemlje. I vi pričate nekome nešto o nekom poštenju institucija i o Ustavu. Da li ste pitali možda ministra Dačića šta je sa tom istragom vezano za zvučni top. Šta je utvrdila istraga FSB-a? Da li ste ga pitali – kako je moguće da ovi sa čekićem u ruci stoje u Pionirskom parku pored pripadnika policije? Zašto ponižava policajce? Zašto ih maltretira? Zašto dozvoljavate da kriminalci stoje pored policajaca i da ih policajci štite? Da li ste pitali Dačića ko je udario žandarma. Dokle se stiglo sa tom istragom? Optužili ste studente da su oni bokserom udarili ovog žandarma. Šta bi? Međusobno se pobili i puj-pike, ćuti se, niko ne govori ništa. Da li ste pitali možda ministra Zlatibora Lončara – kakvo je stanje u zdravstvu? A to bi vi trebalo da znate.

Evo, ja da vam kažem, gospodine Macut, ako niste informisani. Dakle, Zdravstveni centar u Užicu je danas, zaključno sa današnjim danom, pet godina i jedan dan u blokadi 118.684.000. Evo, 3. aprila 2025. godine, uputili ljudi dopis i kažu – u dugogodišnjoj smo blokadi, nemamo sopstvena sredstva kako bi nabavili nedostajuću opremu i potrošni materijal, tonere i ribone. Danas u toj istoj Užičkoj bolnici pao je plafon, danas je pao plafon. Mandataru, da li vidite ovo? Izvinjavam se, pozlilo je ministru.

PREDSEDNIK: Izvinite, samo sekund.

Nastavite, izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Dakle, gospodine Macut, Srbija treba novu vlast, Srbija treba novu nadu, Srbija treba ozbiljne ljude koji će izgraditi sistem, Srbiji ne treba nikakav kontinuitet, vi ste prihvatili da nastavite kontinuitet. Danas ovde vi ne pričate ni o poljoprivredi, ni o selu, ne pričate o institucijama, ne pričate o onome što je razarano trinaest godina, vi ste deo prolaznih brojeva Aleksandra Vučića i mnogo to govori o vama i svim ministrima koje ste predložili u sastav kabineta. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

Nisam htela da vas prekidam, nisam htela da vam prekidam izlaganje, ali ću vam reći sada da vam dajem opomenu zato što ste u svom govoru u ovoj Narodnoj skupštini uvredili sve pripadnike nacionalnih manjina, time što ste jasno i glasno pitali mandatara zašto učestvuje u pokretu zajedno sa ljudima kao što su Demo Beriša, Boris Bratina i Bela Balint i od koga sa takvim ljudima brane Srbiju. Direktno ste targetirali ljude koji su pripadnici nacionalnih manjina, te vam iz tog razloga sada izričem opomenu.

Reč ima Milenko Jovanov.

Izvolite.

MILENKO JOVANOV: Dakle, meni je čast što će u Vladi Srbije biti i Demo Beriša i Bela Balint i Usame Zukorlić, svi ti ljudi. Drži se ti čegrtaljke, to ti ide od ruke, ovo ti je sve drugo previše komplikovano.

Zanimljivo je da o represiji govori onaj, i to nas proziva za represiju, iako policija apsolutno nije reagovala ni u jednoj situaciji, dakle, ni u jednoj situaciji, onaj čija je stranka organizovala linč ljudi koji su samo došli na stranačku trbinu u Nišu. Znači, čovek koji je lider stranke, koja je danima pozivala i organizovala linč na ulicama Niša, a završilo se tako što je njegov funkcioner iz tog grada slao poruke izvinjenja gradonačelniku Niša, što pokazuje i ko je onda u tome i učestvovao.

33/2MZ/JG

Kaže – Srbija gori. Srbija ne gori, ali ne sumnjam da biste je rado zapalili.

Ubeđujete nas u svoje stavove i pričate kako nas je, kako kaže, narod sit i dosta im je. Ono što se da videti, to je da je vas narod sit, jer vi više ne govorite ni u čije ime, osim u sopstveno i eventualno svih članova vaše stranke. Dakle, vi ne govorite u ime ovih studenata koje pokušavate da predstavljate, vi ne govorite u ime tih ljudi, vi ne govorite u ime tih ljudi na ulicama, ti ljudi se od vas ograđuju. Ti ljudi od vas ne žele ništa. Ti ljudi od vas ne žele podršku, oni svakako nisu za nas, ali bogami nisu ni za vas. A to što vi pokušavate sada na jedan perfidniji način da uradite ono što je uradio Albijanić pre vas, pa da se onako prišljamčite kao krpelj, kao nekakav parazit i da parazitirate na tome, pa to gledamo već godinama, to ste radili pre dve godine, to ste radili i pre toga, na svakoj nesreći pokušavate nešto da ućarite za sebe.

I najzad, toliko ste uverljivi u toj vašoj politici da je vas i vašu poslaničku grupu napustila poslanica. Pa vama ni oni koji su vam do juče sedeli iza leđa ne veruju. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima mandatar prof. dr Đuro Macut.

ĐURO MACUT: Zahvaljujem. Atmosfera koja je ovde napravljena, odnosno koja se održava je očigledno nastala održavanjem tenzije kakva postoji kod nas trenutno u državi, odnosno u našem društvu. Pravljenje ovakve jedne uvertire za funkcionisanje nove Vlade svakako predstavlja potpuni pokušaj da se i najmanji trag ili želja da se stvari promene dovedu u relativizaciju i da se zapravo odustane od toga.

Imajući priliku, odnosno dobijajući mogućnost da sastavimo ovaj kabinet, odnosno dobijajući od predsednika Republike mandat da ovo sastavim, imao sam priliku, ali u kratkom vremenskom roku, da u konsultacijama oko sastava kabineta upoznam zapravo jednu grupu ljudi i u jednom relativno kratkom vremenskom periodu pokušam da sagledam situaciju koja je trenutno kod nas prisutna.

Postoji jedna velika diverzifikacija onoga što bi bilo želja čoveka i potreba da se uključi u politički rad, u smislu izvršnog, osobe koja bi pokušala da unese promene u određenom ministarstvu, sektoru i jedan strah ljudi, da ne bi upravo došli u ovakvu situaciju kakva je ovde u Skupštini.

Mislim da ovakva rasprava ne vodi konstruktivnom rešavanju problema, da mi treba da razgovaramo zapravo o svemu o čemu sam ja u ekspozeu rekao, pre bih rekao, kao relativno neaktivan učesnik, obzirom da sam nestranački kandidat i da ne pripadam nijednoj partiji, predstavlja neku vrstu predizborne kampanje koja možda počinje sada, ali koja je potpuno nepotrebna, jer nas čeka ipak period do završetka ovog izbornog ciklusa, a to je godinu i po dana, sa pokušajem da rešimo one stvari koje su bitne trenutno u našoj zemlji.

Prva i osnovna stvar je početak rada na rešavanju obrazovnog problema, koji traje, ne bih rekao godinu dana, već nekoliko decenija. Čitava stvar koja se ovde dešava je zapravo jedno urušavanje odnosa prema škole, jedno dosta veliko nepoštovanje odnosa unutar čitavog obrazovnog sistema i možda jednog voluntarizma, kada govorimo o strukturi i organizovanju nastave i rada sa decom, a i sa studentima. U vreme kada sam ja bio student, stvari su se ipak drugačije rešavale. Postojalo je jedno ipak poštovanje, o kome sam i govorio u ovom ekspozeu.

Vratiću se ponovo na izbor kandidata za ministre koje ste već pomenuli i u toku tih razgovora imao sam stvarno izuzetno zadovoljstvo da razgovaram sa ljudima koji su predloženi za članove ovog kabineta, koji su apsolutni eksperti u oblastima u kojima su predloženi, a nisu bili dovoljno vidljivi, upravo iz razloga što je verovatno politika igrala mnogo veću i presudniju ulogu u odabiru prethodnih kandidata za to.

34/1JJ/IR16.35 – 16.45

Neki od ministara koji su pomenuti su zapravo ljudi koji poseduju stručna i apsolutno organizaciona iskustva da mogu da organizuju izuzetno komplikovana i kompleksna ministarstva za koje ja lično nisam, nije mi jasno zašto tako postoje i mislim da tu postoji dosta prostora da se cela stvar možda reorganizuje u nekom narednom periodu, kao što ću pokušati i uraditi reorganizaciju Ministarstva za obrazovanje koje se mora podeliti na Ministarstvo za visoko obrazovanje i spojiti sa naukom u čemu ću nadam se imati veliku podršku akademika Bele Balinta koji je jedan od najvećih autoriteta u medicini i u našoj zemlji.

Smatram da ne bismo trebali da se spuštamo stvarno na nekakav dnevnopolitički okvir i da bismo mislim da bi pravo vreme da se najzad podignemo iznad nekih ličnih ili opštih mesta i da pokušamo da damo ovoj Srbiji neki prostor da nešto promeni.

Pomenut je i kolega ministar koji je profesor Beogradskog univerziteta na jednom fakultetu koji je izuzetno osetljiv. Fakultet koji proizvodi i produkuje zapravo jako dobre kadrove koji predstavljaju jedan veliki prostor popunjavaju u vakumu obrazovnog sistem, koji ne mogu da popune druge visokoškolske ustanove i samim tim razvoj učiteljskog fakulteta kojih ima u Srbiji dva, koliko znam, je nešto što bi trebalo prepoznati i ljude koji su zaposleni na njima, a predstavljaju najbolje studente Beogradskog univerziteta u svojim generacijama i profesori su na tim fakultetima, svakako treba podržati.

Kandidat za ministra prosvete o kome ste već govorili je izuzetan, zapravo kadar po tom pitanju, koji ima jako puno godina radnog iskustva, ima veoma veliku i široku mobilnost i izuzetno je dobro u komunikaciji kako sa obrazovnim izvršnim strukturama, a tako i sa ovim da kažem, medijskim ili bilo kojim drugim mrežama koje bi trebale da zapravo podignu kvalitet svega o čemu pokušavamo da uradimo.

Ono što je takođe bitno je da imamo neke nove ministre, kao što su recimo, ministar pravde, koji je jedan ekspert u svojoj oblasti, apsolutnih vrednosti za Republiku Srbiju i mislim da će njegovo učešće u kabinetu biti izuzetno dragoceno, jer sam shvatio da brojna ministarstva i sektori u Vladi traže zapravo pravnu pomoć.

Moje lično iskustvo u politici ne postoji u obliku kakav ovde vidim niti bih želeo da na ovaj način učestvujem u političkom životu. Ono što trebate shvatiti da svaki univerzitetski profesor ukoliko se bavi svojim poslom u sebi ujedinjuje nekoliko komponenti, u slučaju lekara to su najmanje tri komponente, to su nastavnička, odnosno predavačka, klinička i istraživačka.

Ako ste neko ko ima ipak nekakve reference i prošli ste kroz određene faze svog, da kažem akademskog razvoja, i stigli do zvanja redovnog profesora, pogotovu na fakultetu koji je ranga Medicinskog fakulteta u Beogradu, onda možete shvatiti da verovatno ima kapacitet da rukovodi kako bolnicom koja je pomenuta ovde, ali tako i međunarodnim organizacijama, gde sam igrom slučaja proveo osam godina kao član izvršnog odbora izabran direktno elektronskim glasanjem članova tog društva u Evropi, kao član takvog društva sam bio u izvršnom odboru koji predstavlja Vladu endokrinologije u Evropi. Bio sam zadužen igrom slučaja za finansije tog društva i igrom slučaja sam bio usmeren ka tome da se razumem ponešto u delatnost koju ću nadam se da mi izuzetno mnogo pomogne ministar Mali. Pa, prema tome ako uklopite međunarodni volumen koji neko možda poseduje, što znači da poseduje nekakve diplomatske kapacitete i nešto što bi bio rad u određenoj oblasti, a sam je iz oblasti, recimo zdravstva i nauke, onda možete pretpostaviti da mi treba izuzetno malo vremena da sagledam koji su problemi u nečemu.

34/2JJ/IR

Prema tome, dajte ovoj Vladi prostora, dajte meni prostora da pokušamo da vratimo u naše škole đake, jer i neki moji jako bliski, da kažem osobe su u ovom istom sistemu izgubile pet meseci. I ja kao profesor na fakultetu gde studenti ne dolaze zato što su blokirani od strane grupe studenata koji su organizovani u tzv. plenum koji ne poseduje svog vođu, organizaciju i slično, i potpuno ne spada ni pod jedan zakon Republike Srbije u organizaciji bilo čega i sa druge strane ličnog problema da se neko spušta na nivo srednjih škola i da organizuje đake nižih razreda srednje škole u obliku organizacionih pojava koje takođe, mislim da nisu adekvatne kod nas u zemlji, mislim da trebamo dobiti vreme da pokušamo da razgovaramo i da obrazovni sistem produžimo za narednu, odnosno normalnim tempom za narednu školsku godinu.

Iz tog razloga vas stvarno pozivam da pokušamo da nađemo jednu zajedničku crtu kompromisa, saradnje i da izađemo iz okvira dnevne politike jer mislim da Skupština Srbije ne bi trebala da bude u ovome i da pokušamo da se uzdignemo i da vratimo dignitet koji smo nekada imali.

Ispraviću se, stvarno se izvinjavam učiteljsko pedagoškim fakultetima u Srbiji, kojih ima šest i to su znači institucije koje bi zapravo trebale da nam donesu jednu grupu obrazovanih mladih ljudi koje sam takođe pomenuo u ekspozeu, koje treba da vidimo i gde ću kao direktno koordinator Saveta za mlade pokušati da ujedinim brojne aspekte ovog problema o čemu sam pričao. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Izvinite, gospodine Aleksiću replika? Nemate nikakav odnos? Dobro, izvolite.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem predsednice.

Najpre moram da se osvrnem na opomenu koju ste mi izrekli, dakle, za rad istine, ja sam pomenuo gospodu zato što su oni jedini ovde u Vladi od osnivača pokreta, ne zbog toga što su oni pripadnici nacionalne manjine ili nisu pripadnici nacionalne manjine. Prosto, za rad istine to moram da kažem i zbog sebe, nije to bila ideja, niste možda pažljivo čuli, ja sam govorio o pokretu koji se pravi za narod i državu i ovi ljudi su tu, ova četvorica, gospodin Macut i još trojica koje sam pomenuto. To nema nikakve veze sa onim što ste vi rekli, ali u redu, prihvatam ako ste mi izrekli opomenu, ali za rad istine moram da kažem da to nije bila niti moja namera niti sam to tako rekao i mislim da ste pogrešno razumeli. Samo sam to hteo da pojasnim.

Samo još jedno pitanje, zanima me za Vladimira Đukanovića kako će da glasa Đuka za Bruta, ništa više. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Nisam ovo poslednje razumela.

Reč ima narodni poslanik, Marinika Tepić.

MARINIKA TEPIĆ: Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani građani, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi gosti, ovo je marionetska vlada osvete Aleksandra Vučića, od ljudi spremnih da čine sve što im on naredi i od ljudi koji će na kraju ostati prezreni i od njega, ali i od svih građana, pa i od svojih najbližih.

Šta je tačno preporučilo gospodina Macuta za funkciju premijera? To što je lekar ili kakav je to lekar koji pristaje da bude instrument osobe koja treba da bude pacijent? To što je profesor ili kakav je to profesor koji se stavio na stranu samo manje grupe studenata? Kakav je to intelektualac uostalom koji pristaje da stane na čelu vlasti čije su ruke krvave i koja je ubila 16 ljudi u mom Novom Sadu svojom korupcijom? Koji pristaje da gleda kako izbacuju decu iz škola i to policija, kako naoružana lica prvi put ulaze među đake, prvi put posle Drugog svetskog rata?

35/1VS/MJ16.45 – 16.55

Svaki batinaš sa fantomkom, poštovani gosti, svaki batinaš, preko puta iz ćacilenda je za vrh ove vlasti bitniji nego svi vi koji ćete se sutra zvati ministrima. Zato je i gospodin Đuro prvo morao da ode na poklonjenje u ćacilend preko puta da bi se kvalifikovao za mandatara. Hoće mandatar, recimo smeti da pita ko su ljudi sa fantomkama zaposlenim na carini, kojima je nadređen Siniša Mali. Naravno da neće, ili šta je radio Dejan Krstović pomoćnik direktora carine koji je tukao ljude još 2017. godine, na predsedničkoj inauguraciji, a mobilisao je sada ljude iz sektora za kontrolu carinskih propisa, uglavnom iz Novog Sada. Šta ćete sa tim gospodine mandataru? To su sada i vaši ljudi.

Vas to možda sada fascinira, jer ste se ceo život bavili naukom, ali kada vas budu šamarali, kao gradonačelnicu Vršca, ti takvi kojima ste išli na poklonjenje onda ćete na kraju prezreti i sami sebe kao što vas, priznajem i ja prezirem. Kada vas oni budu prevaspitavali onda ćete shvatiti ovo što vam sada govorim i stidećete se na kraju i pred sopstvenom porodicom gospodine Macut, priznaću još jednom, da vas ne prezirem ovoliko ja bih vas žalila, jer ste srozali i unizili i zvanje profesora i lekara i nećete moći da pogledate u oči svim vašim kolegama u Međunarodnoj zajednici, koju ste malopre pominjali, jer ste postali deo ekipe batinaša.

Kod vas tu sedi još jedan zvanično profesor doktor koga ste predložili za ministra informisanja koji polaže račun Miši Vaciću i sa njima pali zastavu EU. Da li je moguće da vas i to fascinira? Boris Bratina se u medije razume samo onoliko koliko mrzi slobodne i profesionalne medije. Eto, toliko se razume.

Dobro pogledajte i onaj snimak iz Ništa. Vi ste sada svi, onaj direktor Doma zdravlja u Nišu, koga je Vučić prvo hapsio, onda ga je narod gađao jajima, a sada je prezren od svih. Tako ćete i vi, jer da vas poštuje ne bi vas predložio na ovu funkciju i vi ste zapravo kapo za malo koristi, kojoj ste se ponadali, za otpremninu od Ekspa, litijuma i ako vam neće proći.

I potrošiće vas ovi koji su vas tu postavili, a na kraju mrzeti narod koji zbog toga pati i pripašće vam najsramotnije mesto u istoriji, jer ste pristali da potpišete Vladu osvete, jer od trenutka kada je pion Vučević podneo ostavku, pošto su drugari njegovog sina bejzbolkama prebili studentkinju Anu u Novom Sadu od tog dana Aleksandar Vučić, kao i svaki autokrata kada zna da mu se bliži kraj, odlučuje da se osveti građanima Srbije i odlučio je da predloži u novu Vladu sve one koji su najjezivije i najekstremnije napadali studente i građane koji protestvuju, ali i one koji su negirali zločin i korupciju vlasti koja je ubila šesnaestoro ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu i lako mu je bilo Vesićeva saradnica, koja je danima posle Vučićevog prikazivanja dokumentacije, branila ubistvo po medijima, išta sa televizije na televiziju i ponižavala javnost pitajući šta sve sad traže kad je predsednik sve dao. E, baš ta žena je predložena za ministarku građevinarstva, baš ta koja je manipulisala podacima.

Isto i oni koje je tražio da se interveniše po studentima i koji je rekao da bi sve lako završio jasno stavljajući do znanja da bi bio spreman na ekstremne mere, tog hoćete za ministra prosvete, u stvari osvete.

Da, jer ovo jeste Vučićeva Vlada osvete za to što vas narod više neće, za to što ste pucali zvučnim topom na sopstvene građane tokom odavanja počasti pre tačno mesec dana 15. marta.

Za to što smo dokazali da ste lagali uopšte ne postoji zvučni top, a kupili ste ih 17 najmanje. Za to što smo razotkrili kako vaš Damir Zobenica organizuje napade sa vašom SNS da sopstvene građane na komemorativnim blokadama, za to što ste šarali srednji prst po školama, za to što su vam prosvetari pokazali kičmu, pa im sada

35/2VS/MJ

dovodite Dejana Vuka Stankovića, zvanično profesora etike, a inače poznatijeg inventara „Informera“ i „Pinka“. Čovek koji sam u svojoj biografiji navodi da je kolumnista „Kurira“, to mu je valjda najjača referenca. Inače, javna tajna da dobija 600 evra po gostovanju i to je valjda jedini rad po kome je poznat, pošto za neki naučni nikada nismo čuli. Jasno doveden da rastura studente u blokadi, da dokrajči prosvetare i autonomiju univerziteta ili pokrene hapšenje rektora Beogradskog univerziteta.

Jasno je da je cilj ovih Vučićević čuvara logora da nastave sa represijom, gušenjem medija i sloboda, jer on više ne vlada, on se brani, brani svoju pljačku, jer želi još, brani korupciju, jer je SNS organizovana kriminalna grupa koja se samo zove SNS.

Svaka istina mu je izdaja, svako drugačije mišljenje državni udar. Zarobljenik je paranoje i građane bi da drži kao taoce, ali to više niko ne želi da bude. Nema izbora koje nije pokrao, nema zakona koji nije pogazio, nema slobodnomislećeg čoveka koga nije pokušao da uništi njegova laž je osnovni princip vladavine kao i strah i stalna manipulacija naravno da ako padne Vučić, pašće i Srbija. E, pa, neće, naprotiv prvi put će da ustane.

A sada, pošto smo toliko, želim odmah da postavim konretno pitanje gospodinu Macutu, pošto smo ga jedva čuli da ste vi ovde nestranački kandidat, pa zato ne govorite puno i da se ne svodimo na dnevno politički okvir. Gospodine Macut, ovo je parlament, a vi ste obrazovan čovek. Znači, parlament, zato što dolazi od reči „parlare“, govoriti. Ovde je mesto gde se govori, ovo nije laboratorija, ovo je najviši dom građana političko predstavničko telo i naravno da se ovde bavimo samo politikom. Nadam se da će vam to objasniti, ne znam zašto se smeju ljudi oko vas, naročito isto oni koji nikada do sada nismo upoznali, koji nemaju pojma kako se vodi bilo koji sistem, a kamoli Vlada ili neko Ministarstvo, ali pošto vam je korupcija u vašem ekspozeu tek pri kraju na 27. strani od 31, ako sam dobro zabeležila, zanima me konkretno za vas da mi kažete.

Moja koleginica Mila Popović, jutros je objavila , pa skandalozan zabrinjavajuć podatak, koruptivne sadržine, zloupotreba službenog položaja i čak bi i to moglo da se podvede.

Kaže – zaposleni u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji će od sada da idu na sistematske preglede kod supruge Đura Macuta, ili partnerke Ane Brnabić, u Klinici Milica Đurđić, Poliklinika MD Klinik Beograd.

Naime, u martu 2025. godine, potpisan je ugovor JKP „Vodovod i kanalizacija“ i konzorcijuma koji predvodi ova zdravstvena ustanova u vlasništvu partnerke Ane Brnabić za 14,5 miliona dinara. Partner u ovom konzorcijumu napravljenom da se Macut naplati je i Dom zdravlja „Zvezdara“. Evo da nam kažete na samom početku vašeg mandata, da li je za vas normalno da vi treba za nekoliko sati ili za koji dan da ovde budete izabrani kao premijer, smatrate se čistim, smatrate se neukaljanim sa odličnim referencama, a onda na jednom malo nižem nivou vlasti, a to je Beograd, pozivaju se zaposleni u Vodovodu i kanalizaciji, da idu u privatnu kliniku, ne u državnu. Što nisu pozvani u državnu, nego u privatnu kliniku gde radi vaša supruga, da bi se dobilo, okoristilo, zaradilo 14,5 miliona građana Beograda i Srbije. Evo toliko mi bar odgovorite, ako na sve ono prethodno ne možete. Hvala.

36/1GD/CG16.55 – 17.05

DEJAN BULATOVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani budući mandataru i članovi vašeg kabineta, poštovani građani Republike Srbije…

PREDSEDNIK: Recite samo koji član?

DEJAN BULATOVIĆ: Član 104. Ne moram da citiram, reći ću direktno, da ne trošim vreme.

Poštovani građani Srbije, zamislite, prethodna govornica kaže da ona prezire mandatara.

Ne prezire, ja ću vam reći, ona mrzi. Mrzi sve što radi za Srbiju, sve što se zove da budemo konstruktivni i da volimo ovu zemlju.

Da vam kažem i da sedi pored generatora mržnje Dragana Đilasa, koji je samo na prošloj sednici jurišao hrabro na narodne poslanice sa naše vladajuće strane, a isti taj čovek koji je, čitali smo, tukao i svoga tasta, tukao svoga psa u mome dvorištu, čovek koji je osvedočeni… Nemojte, gospodine Đilas, da se nervirate. Morate da gledate istini u oči. Prezirete zajedno sa njim Srbiju, prezirete sve što se zove biti konstruktivan.

Potpisali ste, gospođo Marinika Tepić, i deklaraciju o genocidu u Srebrenici baš ovde u parlamentu. Nikada se niste izvinuli za tako nešto.

Ona priča o korupciji, a kada je bila u pokrajinskoj Vladi, novac je iz Pokrajinskog sekretarijata usredsredila na neke sportske organizacije čiji su predsednici bili narko-dileri. To smo čitali u medijima i sada Marinika Tepić iznosi ponovo aferu ovde i kaže – evo, upravo imam dokaz, novi mandatar je povezan sa ne znam kakvom korupcijom… (Isključen mikrofon.)

PREDSEDNIK: Hvala.

Nije bilo po Poslovniku, tako da oduzimam vreme od poslaničke grupe.

Milenko Jovanov ima reč.

MILENKO JOVANOV: Dobro, naučili smo nešto interesantno, da naziv parlament potiče od glagola „parlare“, a oni koji su uneli čegrtaljku u parlament verovatno su se vodili latinskim glagolom čegrtare, a jaja su doneli da bi bili jajare.

Uglavnom, ono što je bitno, gospodine Macut, to je da se vrlo malo njih ili gotovo niko politički nije osvrnuo na vaš ekspoze. Ovo je bila poslednja poslanička grupa opozicije. Suštinski, nikakvu drugu politiku, osim one koju ste vi ponudili, oni nisu prikazali građanima, tako da je politika koju ste ponudili očigledno jedina politika u Srbiji koja trenutno može da se vodi, jer da znaju nešto bolje i da mogu da smisle nešto bolje, valjda bi rekli ne treba ovako, nego ovako.

Dakle, oni su se bavili likom i delom kandidata, što je donekle u redu, ali ne može da bude jedino. Bavili su se klevetama i lažima i evo sada poslednja laž, kaže - Dejan Vuk Stanković uzima 600 evra od svake emisije.

Taj čovek bi bio ja ne znam koliko plaćen na mesečnom nivou da uzima 600 evra od svake emisije, ali hajde samo jednu stvar molim vas da uočite i da vodite računa o tome u periodu koji dolazi ispred vas, a to je da nizašta od tih stvari koje su izneli, nisu izneli ni jedan jedini dokaz.

Za Dejan Vuka Stankovića ovo je druga brutalna laž koju smo danas čuli. Prvo je bila brutalna laž da ima nekakvih prestupa koji se tiču seksualnog uznemiravanja. Nema prijava. Sada je brutalna laž da uzima 600 evra. Dajte nam dokaz gde je uzeo 600 evra i da vidimo gde to… Što kaže Biljana Pantić Pilja, da vidimo i mi koji idemo po emisijama, da se dogovorimo onda oko cenovnika, pa da idemo i mi.

36/2GD/CG

Ovo stvarno nema više nikakvog smisla i u tom kontekstu sve je ovo manje-više dobro prošlo, dobra rasprava, a onaj koji im je danas zvezda, a to je Miloljub Albijanić, upravo izdato saopštenje stranke „Zdrava Srbija“, koja se apsolutno ograđuje od njegovog istupa, tako da to što ste aplaudirali, dobili ste još jednu pticu selicu u svoje jato. Neka vam je srećno sa njim.

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Replika, Marinika Tepić.

Izvolite.

MARINIKA TEPIĆ: Hvala.

Moram odmah da kažem da mi je žao što gospodin Macut nije odgovorio.

I dalje se nadam da će gospodin Macut da odgovori na pitanje kako je moguće da se zaposleni u JKP „Vodovod i kanalizacija“ u Beogradu upućuju na privatnu kliniku vaše partnerke i gde radi gospođa, odnosno supruga budućeg premijera? To je prvo.

Drugo, kakvi god niski, užasni, u radikalskom stilu napadi dolazili i sav ovaj užasan rečnik koji smo čuli od strane Jovanova, pomenula sam ga naravno, radovala bih se da nastavimo, neće prikriti činjenicu što sam rekla da je mandatar morao da ode prvo na poklonjenje u ćacilend, pa time zasluži da postane kandidat za premijera.

Vi ste kolegu Albijanića opomenuli i kaznili ga kada je pomenuo reč „ćaci“. Smatrali ste je uvredljivom. Pa, zar se niste vi ponosno hvalili time da ste svi ćaci? Pa, majice ste nosili „I ja sam ćaci“, pa ste bedž napravili sa onim „ć“, pa ste snimali razne klipove. Ne znam kako je to uvredljivo ono što vi radite kada kaže neko sa strane opozicije, kao što sam ja isto to napomenula.

Dakle, vlada osvete, vlada koja je na slomljenoj vilici na četiri mesta studentkinje Ane u Novom Sadu srušena, oborena, iako je zapravo samo rekonstruisana, jer je Vučić najavljivao maltene od samog početka da će biti rekonstrukcija Vlade pre nego što se i dogodila nesreća u Novom Sadu. To je činjenično stanje.

Ja apelujem na sve koji će sutra biti izabrani da počnu da govore, gospodine Macut, ne slušajte ili ne rukovodite se ovima koji čak ni vama ne žele dobro, jer svoje ruke žele da isprljaju. Vi morate da razgovarate ovde. Vi ste u parlamentu. Vi nama polažete računa. Znači, mi vas pitamo, a vi nama odgovarate. Kada vi ne odgovorite znači da ne znate, da krijete ili da nemate nameru da se ponašate kao premijer svih građana Srbije, jer vi ste ovde sutra premijer svih građana Srbije, a ne samo SNS. Tako bi trebalo da bude.

PREDSEDNIK: Samo privodite kraju.

MARINIKA TEPIĆ: Prema tome, kada se nešto lepo pita, ja vas molim da odgovorite. Toliko znate evo bar kao profesor.

Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Samo da objasnim što se tiče ćaci, pošto je moja odluka, pa obrazlažem kao predsednica Narodne skupštine. Ne bih reč rekla da je rekao za mene ili za bilo koga ovde od nas.

Da, i mi smo ćaci. Znate, ćaci ne skaču kada im se kaže, ćaci misle svojom glavom. Znate, ćaci imenom i prezimenom stoje iza svojih stavova i ne kriju se iza anonimnosti, ali ovo što je uradio narodni poslanik Albijanić bila je čista kao suza diskriminacija nekih mladih ljudi, te je zbog toga dobio opomenu.

Žao mi je što to ne pozdravljate, već i vi tom podrškom činite diskriminaciju prema tim mladim ljudima, ali dobro, šta da radimo. Važno je da Srbija sve vidi.

36/3GD/CG

Idemo dalje.

Reč ima Dušan Bajatović.

DUŠAN BAJATOVIĆ: Hvala, uvažena predsedavajuća.

Drago mi je što se Dejan Vuk Stanković vratio unutra.

Nadam se da si dobro.

Moja koleginica Snežana Paunović biće ministar, pa sam ja dobio tu ulogu da budem novi šef poslaničke grupe ne znam dokle, ali biće tako.

Moram da komentarišem ono što je govorio naš kolega Albijanić. Znate, da nije bilo G17, da nije bilo pljačkaške privatizacije, da nije bilo otuđenja domaćih banaka, to nam je danas od najvećih privrednih problema, ja bih to… I „Galenike“, da. Znači, neko ko je imao takvu ulogu u onim vladama koje su bile pljačkaške i bile su protiv svega što je predstavljalo srpski nacionalni interes, danas je trebalo da opere svoju biografiju u jednom srceparajućem tekstu sadržanom od drugih tekstova koje je preuzeo od drugih pametnih ljudi.

Neka ostane zabeleženo da je to dobilo najveći aplauz. Svaka ptica svome jatu leti. To je suština.

37/1BN/MT17.05 – 17.15

Dalje, profesore Macut, ako smem da vam kažem, budite vi ponosni, ovi što pričaju – kadija te tuži, kadija ti sudi, njima dokazi ni ne trebaju. To je stalno tako. Vratiću se na to kroz ekspertsku Vladu.

Hoću da vas podržim. Ako želite da izvršite reformu pravosuđa i ako želite da izvršite reformu tužilaštva, pa ako su mogli Homen i ona ministarka Malović, ne znam što mi ne možemo. Odakle potiče to zlo tu? Od reforme koje je sprovodila DS.

Ako hoćete da izvršite reformu školstva, odnosno ukupno našeg obrazovnog sistema, znam da će to da mi zamere, uz sve što ste rekli ukinite Bolonju. Mi moramo da proizvodimo nosioce znanja, stvarne nosioce znanja, da vratimo institute, da vratimo znanje. Nema razloga da ne pričamo o tome.

Šta bi dao sad Siniša da osim „Poštanske banke“ ima još neke banke koje imaju taj portfolio i da možemo tako da pomažemo privredi. A, prvo što su uradili, a to su zaboravili, pariski i londonski klub sve poništi, a jedna od najlikvidnijih banaka na srpskog tržištu je „Beogradska banka“ u stečaju. To ste zaboravili.

Dalje. Oni koji ne znaju o čemu pričaju, osim o ovom uličnoj demokratiji, su zaboravili ko je najveći generator BDP-a, državne investicije. Neću da pričamo o tome da nam brže raste BDP nego zaduživanje, odnosno zaduživanje u procentima pada. Zadržavamo i kurs evra čak, možda nam je bazna inflacija malo veća, ali ova druga je ukanalisana, kako se to kaže, utunalirana.

Šta znači rejting? To kad imate investicioni rejting, pa to je drugi finansijski svet. Mi sad dobijamo kredite po 1,2% do 1,4%, sa dve godine grejs perioda na pet godina najmanje, to je sedam godina. Možemo da dobijemo kreditne linije za ozbiljne investicije na 12 godina. Valjda mi o tome treba da pričamo jer to je taj deo kontinuiteta.

Mogu da govorim još. To je taj deo kontinuiteta koji vidim u ovim redovima.

Da li ima stvari koje moraju da se promene? Da. Da li treba da se udari na korupciju? Da. Čiji je to najveći interes? Ovih koji su na vlasti. Kakav je to problem? Zar to nije najavljeno? Zar se to ne sprema? Zar se to ne radi? A, sve se omalovažava. To je poenta priče.

Mogao bih ovde da govorim još oko mnogo stvari. Zaista hoću da vam kažem, evo reći ću vam samo na primeru „Srbijagasa“, tu je i Dubravka. Imali smo B3, jel tako, imali smo solarne parkove, sad vetro parkove, imamo ugovor o statističkoj saradnji, biće sad i dugoročni ugovor, proširujemo Banatski Dvor, ali da vam kažem, za poslednjih 10 godina napravili smo 19.000 gasne mreže, ne računam turski tok. Uštedeli smo dve milijarde, jer smo pravilno politički procenili, na cenama gasa.

Da vas još nešto podsetim. Kad se izlazilo 17. decembra na izbore, mi tad nismo bili u koaliciji, izbornoj koaliciji, bili smo u vlasti, sa SNS, šta je rečeno 2020. – 2027. godina? Pobrojani svi projekti, uključujući i EKSPO. Jel nešto slagano? Nije. Jel narod izašao, glasao? Koji rezultat? Dakle, 70:30. Ko je tražio izbore? Opozicija.

Ama, ljudi, ko gubi taj ima pravo da se ljuti.

Pa, sad ste imali 300.000 ljudi, kažete, na ulici. Vi to kažete, niste, a treba vam 30.000 kontrolora. Pa, ne može ptica da proleti. Ali, ima jedan problem, a to su vam studenti otkrili. Problem je u tome što ni na jedan od pet miliona, a to je tužno, ni na „Ribnikaru“, ni na padu ove mansarde, terase, zovite je kako god hoćete, u Novom Sadu vi niste…

Možete da zovete kako god hoćete.

37/2BN/MT

Pa, ja znam da vi znate kako se zove kuče, Donald, a ne znate imena žrtava, ali nemojte da me terate da pričam o tome. Nebitno je. Vi niste uspeli da se nametnete. Studenti vas neće. Nemate većinu ni po jednom istraživanju. Probali ste u svim tim protestima da se nametnete, ali meni je žao, ja ne želim da pričam ni po babu, ni po stričevima…

Gospođo, imate lepa usta, ali zatvorite malo. Ja vas nisam uznemiravao.

Ma, divni ste, majke mi. Divni ste. Ma, pusti bre. Kad nema šta da kažeš, nemoj da pričaš svašta. Dobro, razumeo sam, neću više prekidati vašu lepotu.

Dakle, to je suština. Još nešto ću da vam kažem što vam se neće svideti. Ako me pitate da li podržavam ove blokadere? Ne podržavam. Da li podržavam ove što koriste decu u osnovnim školama? Ne podržavam i nikad neću, to je zločin. Da li podržavam ove blokade u srednjim školama gde roditelje svađamo, gde đake svađamo? I to je zločin. Nisam ga prepisao nikome, ali vidim ko želi da se koristi sa tim. To je sve zločin. Blokaderi, plenum – od reči „plenus“ znači bunt, a što vreme duže ide, blokadera na tim plenumima sve manje, sve više agresije, sve više želje za anarhijom.

Pogledajte prijave na novosadskom univerzitetu za ispite u januaru, 3400 studenata, 1902 studenta prijavilo je, čini mi se, 3700 ispita, sprečilo je ih je 60 studenata, od toga su pola sad pohapšeni, šef im je sad izašao. Nije, tu vam je kolega Grbović. On se isto ogradio od njih, jer neće čovek da učestvuje, u čemu? Većina njih su tamo članovi Pokreta snage građana, nemam ništa protiv, ali je sudija doneo kvalifikaciju da se radi o čemu? O napadu na ustavni poredak Republike Srbije. I nije bio snimak iz kafane, nego iz prostorija gde su bili. Tako kažu. Ja se izvinjavam Grboviću ako nije tako. Ali, i oni su se ogradili od njih.

Onda pričamo o topu, a niko ne priča o terorizmu, o molotovljevim koktelima. Možda ste nas i zezali, ali ste o tome pričali.

Ja sam ostao gluv kad si ti govorio malopre, ti Lazoviću.

Ljudi, mi moramo da razumemo jednu stvar. Nisam ja tako glup, ti si ovde nov, nego i ti treba ponekad da govoriš.

Šta je suština? Ljudi, ja se sa tim što rade blokaderi i tim izlivom mržnje i nasilja na ulici, a znate, mržnju ulica proizvodi osobita pravila. Meni je žao svakog incidenta, ali ima ljudi koji nisu popili terapiju, ima ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, pa sve između toga. Ja neću da kažem da nema onih koji su nezadovoljni, ima puno. Nezadovoljni su vlašću. Kaže – bilo je mnogo izbornih ciklusa. Pa, sve te izborne cikluse je vlast dobila. Na lokalnim izborima u junu mesecu izgubili ste 100%.

E, onda dođemo do ove Vlade, kako se zove, Vlada narodnog poverenja. Kako? A, ne, ne, to su vaši snovi. Mislio sam na ovo prelazna vlada, pa narodnog jedinstva, pa narodnog poverenja i onda vi kažete, evo, da vas pohvalim, mi nećemo da učestvujemo. Naravno da to nije logično, jer vas niko i neće. A onda ćemo ovako, kaže – niški edikt, to je prvi korak da studenti napišu Ustav. Dobro, hajde onda da ukinemo parlament, hajde da ukinemo izbore.

Opet vi. Hoćete da vam ispričam jednu priču zanimljivu? Imam vremena. To stalno oni oko SPS. Jedan od najvećih naučnika ovog veka napisao je skoro knjigu i kaže – u narednih 50 godina biće takve i takve promene, molim kolege iz vlasti da se ne uvrede, verovatno to važi i za vas, nego ja da hvalim malo nas, kaže – biće veštačka inteligencija dominantna, androidi će menjati ljudi, kaže i u parlamentu će biti androidi sa veštačkom inteligencijom. I ovaj jedan komentariše, kaže – pa, kad smo čekali 20 godina, da sačekamo još malo, kaže biće 240 androida i 10 poslanika SPS. Tako vam priča narod, ako baš hoćete.

38/1TĐ/LŽ17.15 – 17.25

Da se vratim na ovo, zašto oni, poštovani prijatelji i kolege, neće na izbore, neće na referendum protiv Vučića koji je već odavno izgubio i niko mu ne veruje, neće ništa, jer će biti pokradeni? Dajte ekspertsku vlast, dajte vladu narodnog poverenja. Ne moramo ni mi, ako nećete vi, ali plenumi koji okupljaju maksimum 5% studenata u Srbiji, govorim o plenumašima, dolaze i drugi studenti, ima i naravno, mnogo poštenog sveta, zato što ih brojim svaki dan… Bavim se time, šta ćete, daću vam još i neke zapisnike da pročitate šta pričate na tim plenumima. Dakle, sve je cilj, a setite se da nisam džabe počeo sa Mickom Albijanićem, lepih priča iz 5. oktobra. Eno još šest milijardi na mađarskoj granici. Kažu u crkvi - kad đavo hoće da vas prevari onda se u anđela presvlači. To su ti ciljevi.

Vraćam se na ekspertsku vladu, ko će da je podrži? Mi kao većina, pa mi ljudi imamo društvenu krizu, nemamo političku. To će dokazati izbor ove vlade. Mi je nećemo, pa neće ni studenti da vi budete, onda su vam neke kolege, mislim s pravom, neki su izašli, predložile - neka se dogovore studenti i SNS. Super, ali plenumi će opredeljivati da li mogu ti ministri, da li mogu ti kadrovi, da li mogu ti zakoni. Ljudi, ko ste vi? Da li autonomija univerziteta važi kada blokirate raskrsnicu ili važi na nastavno-naučnim programima, izboru profesora? To mi odgovorite, profesore Macut. Gde važi autonomija univerziteta i na čemu? Kaže - ne može policija na univerzitet. Ko kaže? Šta sad, pobegne kriminalac na univerzitet, oni ga vole i mi ne možemo da uđemo i da ga uhapsimo, kako bi to moglo da bude? To nije realno. Hajde da razmislimo, ljudi, o čemu pričamo.

Ne bih da komentarišem, a to je zaista jedan ružan slučaj, ali to ne sme da se dešava. Recimo na Poljoprivrednom fakultetu, pošto mi koleginica ne veruje, kaže – mi u našim protestima ne treba da se oslonimo na masovnost, pošto je više nemamo, treba da se oslonimo na efektivnost i da nanesemo što više štete ekonomiji države Srbije. Ljudi, ja nemam ništa protiv, nego vas nisu podržali nešto ni radnici, ni seljaci, ni ovi vozači GSP, jer ne znam ni ja šta se sve dešavalo. Meni se sviđa, profesore Macut, što ste vi krenuli sa tim da je ova Vlada koja ima deo kontinuiteta u ovim politikama koje sam spomenuo, vi ste rekli, koliko sam ja shvatio, da će biti ponuđen dijalog. Nema veze, pa i opoziciji, i studentima, i studentskoj većini i tihoj većini u Srbiji, kako god hoćete, pošto izbore nećete, a mi ne možemo da nemamo vlast, ne možemo da nemamo politiku, ne možemo da nemamo fiskalnu politiku, ne možemo da nemamo Narodnu banku, a i taj Dinkić je upadao sa automatima u Narodnu banku, ali to smo zaboravili, pa sada njegov pulen pere savest.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)

Zajedno sa vama sam bio. Uostalom, jesam li vam lepo rekao da smo mi sve vreme u vlasti od 1945. godine, ne znam što me to ponovo pitate.

Gospodo, morate nešto da naučite, ja pričam šta mislim. Znam da se ovo ne sviđa ni vama, ni onima napolju koji slušaju, možda ni pola Vlade, ni nekim kolegama iz opozicije, ali to je tako, ovo pitanje mora da se reši. Srbija mora da krene da radi. Evo sada ima i među vama profesora, čak više nego ovde kod mene - kako ćemo da završimo godinu, koliko ćemo prvih godina da upišemo na jesen, da li stvarno mislite da će ta demokratija…

Znaš li šta je rekao Če Gevara, pošto ti voliš to da glumiš, Če Gevara je rekao - sledeći rat u Evropi će biti između Rusije i fašizma, ali će se fašizam zvati demokratija. Ja kad vas slušam i šta vi hoćete u Srbiji meni se čini da mi nezadrživo srljamo u Evropu. Još samo da prepišemo sve što treba. Naš nacionalni interes nema nikakve veze.

Imam još samo četiri minuta.

38/2TĐ/LŽ

Hoću da se zahvalim kolegama iz opozicije. Nadam se da su ono bile zadnje bombe, zadnji topovski udari, zadnji pokušaj da se anarhija i agresija preliju na ulice, jer ako ne možemo drugačije da dođemo na vlast ili drugačije da zadržimo vlast, kako god hoćete, ja se s tim nikad neću složiti, nikad i sa zloupotrebom dece se nikad složiti neću.

Ne čujem.

(Radomir Lazović: Tražiću repliku, pa ću sve da objasnim.)

Kada se ti javiš i ja ću, što glumiš, pusti ti, pa polako. Valjda ćeš i ti mene pomenuti, pa onda krenemo u raspravu, filozofsku raspravu.

Da se ja vratim na ozbiljne teme. Dakle, mi zaista moramo da se vratimo tome da ekonomski model koji smo imali, glavne motore podizanja GDP, a to su državne investicije i ove strane investicije koje neće doći u nestabilnu zemlju, da vratimo da bismo zaista došli na bar 3,5% rasta ove godine. Šta to znači? Ne sme da nam padne zaposlenost, ne smeju da padnu plate, ne smeju da padnu penzije. U svakom drugom slučaju… Izvinite, gospodine Macut i vi budući ministre finansija, da li je tačno, ako se nastave ove ekonomske tendencije da ćemo teško moći da pričamo o povećanju plata, penzija i svega ostalog i da se zadrži taj nivo investicija i da se završi Ekspo? Nećemo moći, ljudi. Nećemo moći. Mi sve ovo što pričamo, to je sve lepo, od demografije do svih ostalih stvari, hoćemo da uradimo, ali ne možemo ako nismo društvo koje radi. Ako smo društvo koje protestuje, možda ovo može da se nastavi, ali ne znam u čiju će biti korist.

Ako ja smem da vam preporučim nešto, ova sednica je bila jako lepa, biće i sledeća, bilo bi dobro da bude u ovom tonu. Možemo da osnujemo neke grupe, da raspravljamo na odborima, ali, ljudi prizovimo se pameti. Ovo ovako ne ide i zato ja mislim da treba prihvatiti ponudu mandatara kada postane premijer i da nađemo način kako ćemo da otvorimo društveni dijalog. Vlast nije ugrožena, ima većinu u istraživanjima, daj bože da imamo izbore, pa i da to dokažemo. Mi želimo da ponudimo Vladu, odnosno novu Vladu sa timom koji Macut formira, ne svi ministri, ali delom ministara, da otvorimo društveni dijalog. Ja sam video da je ispunjen četvrti zahtev studenata. Dali pare, a oni još gori, onda kaže – niste radili, nema para, katastrofa. Tih dvostrukih aršina je dosta.

Da zaključim, možda sam i puno pričaju, posle Lazovića ću opet, ljudi, mi moramo da se prizovemo pameti šta je stvarni interes Republike Srbije – da napravimo Vladu, otvorimo društveni dijalog, nastavimo dobru politiku, neke stvari, ako treba, spomenuo sam neke koje treba informisati, da tako uradimo. Socijalistička partija Srbije, u ovom sastavu ispred vas, podržaće formiranje nove Republičke Vlade. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Radomir Lazović, pa Pavle Grbović, replike.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala, predsedavajuća.

Dakle, mi smo sada čuli u 18 minuta nečega, svađe, ovih sa ovim, ovi su rekli jednima, oni su rekli drugima, ali kao da socijalisti nemaju nikakvo mišljenje o ovoj Vladi, kao da nemaju nikakvu ideju šta bi ova ili prethodna Vlada trebala da radi.

Pazite, izgleda da ništa niste naučili iz ove krize koja se dešava. Neki mladi ljudi, studenti, pet meseci žrtvuju svoje živote, možemo reći u onom smislu da ne idu na fakultete, u kojem su stopirali sve što rade da bi uložili u neku društvenu promenu, nude ljubav, nude razumevanje, traže boljitak, pešače, ugrožavaju svoje zdravlje, marširaju, pevaju, šire brigu jedni za druge i, evo, danas će završiti i u Strazburu, pola Evrope su prešli da bi rekli da nešto nije u redu sa ovom državom, a pogledajte ovaj skup ovde. Pravite se kao da je sve u redu, kao da se ništa nije desilo. Vi

38/3TĐ/LŽ

ovde… Jel neko rekao zašto je pala ova prethodna Vlada? Jel ima neki problem možda? Za vas nema, sve je u redu. Ubeđujete nas da je to prirodno stanje stvari. Ljudi, mora nešto da se promeni da bi Srbija išla na bolje. Meni je potpuno jasno da je to nemoguće sa vama, da je to nemoguće sa ovom koalicijom, da je to nemoguće sa ovim ljudima. Zato se traže promene, jer ste pokrali izbore.

39/1AL/LjL17.25 - 17.35

Kažete - sve te izborne cikluse vlast je dobila. Pa, zato što ste ih pokrali. I evo vam sada, vaša ministarka na čelu ministarka direktno zaduženog za krađu preko biračkog spiska, a u ekspozeu mandatara ni reči o tome. Pa, zašto smo imali one radne grupe, što smo se sastajali sa ODIHR-om, OEBS-om i ostalima? Izgleda da to nema nikakve veze. Nema nikakvog zahteva, nema nikakve namere da se nešto promeni. I verujem da nema. Prava osoba za izbornu krađu preko biračkog spiska je na pravom mestu. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima Pavle Grbović.

PAVLE GRBOVIĆ: Zahvaljujem.

Pošto je gospodin Bajatović pominjao taj slučaj, a i vrhovni pravnički autoritet iz reda vladajuće stranke je govorio o tome kako ljudi u Novom Sadu nisu bili prisluškivani od strane BIA ili policije, nego su sami prisluškivali jedni druge pa to puštali u javnost, ako je to tačno, evo ja to odmah prihvatam. Jel to tačno, Ivice? To onda znači da taj snimak ne može da se koristi u postupku i da ljudi moraju da budu pušteni na slobodu. Prihvatamo odmah tu situaciju.

Druga stvar, koja se tiče ograđivanja. Kada neko iz naših redova napravi grešku i kaže nešto što nije pametno i što nije dobro, mi od toga ne bežimo, ali ljude ne ostavljamo, ne ograđujemo se od ljudi, nego od postupaka. I da su uradili i rekli nešto što je bilo manje štetno u tom trenutku, mi ne bismo bežali od toga da kažemo da je to pogrešno. Ali, i da su uradili nešto što je veće od toga, ne bismo ih ostavili vama na milost i nemilost. A ograđivanje od ljudi, ako vas interesuje šta je to, to je kada vam Vučić napravi pokret da se skloni od vas i da kaže - hajte vi svojim putem. To je kada okupi 3.000 vas u sali i kaže - bez mene ne vredite ništa, bez mog imena ne možete da dobijete ništa, bez mene ste niko i ništa! I potpuno je u pravu. Evo vam istorijski trenutak kada ću reći da se u nečemu slažem sa Aleksandrom Vučićem. Potpuno je u pravu, bez njega ste zaista niko i ništa.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

MILENKO JOVANOV: Poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati za predsednika i članove Vlade, na osnovu ekspozea koji je sadržan jasno je da je Vlada svesna svih izazova sa kojima će se suočiti i ja ću govoriti o nekoliko stvari u vezi sa tim i reći šta je ono što je mišljenje naše poslaničke grupe.

Pre svega, želim još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim Milošu Vučeviću na svemu što je uradio u prethodnom periodu i da izrazim zaista žaljenje, pre svega liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", ali i svih članova SNS zbog toga što je, pre svega zbog okolnosti koje su bile takve kakve su bile, povukao potez jednog časnog i odgovornog čoveka i otišao sa čela Vlade. Nadam se da će biti prilike da Srbiji služi u drugačijim okolnostima i da će sigurno dati svoj doprinos za dalji razvoj naše zemlje.

Ovo će ponovo biti Vlada kontinuiteta i to je "kondicio sine kva non" koji se tiče naše poslaničke grupe i mi tražimo taj kontinuitet i tražili smo ga i od prethodnih Vlada i samo ukoliko taj kontinuitet bude postojao kroz politiku koju budete vodili, imaćete podršku naše poslaničke grupe. To znači da očekujemo da Vlada u narednom periodu vodi onu politiku koju je definisao, kojoj je prokrčio put i koja je dala rezultate, odnosno onu politiku koju je definisao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. To je ono što očekujemo od vas i bilo kakvo odstupanje od te politike neće imati podršku naše poslaničke grupe.

39/2AL/LjL

Ono što će biti težak zadatak ove Vlade to je da različite poslove koji su pred vama, a veliki su izazovi pred vama i u veoma izazovnom vremenu živimo, dakle, da sve te poslove radite istovremeno. Mlađi bi rekli - multitasking.

Kada pogledamo našu zemlju, tu imamo dva problema u ovom trenutku, jedan se tiče pitanja Kosova i Metohije i onoga što se tamo dešava i drugi je pokušaj obojene revolucije koja je u toku prethodnih nekoliko meseci.

Što se Kosova i Metohije tiče, zahvaljujući izbornoj krađi Aljbina Kurtija koji vidim da je danas podneo ostavku na nešto i verovatno je zato izazvao i nervozu u Beogradu, Srpskoj listi je ukraden jedan mandat i pokušano je da se radi ono što ste imali prilike, gospodine Macut, da čujete i ovde u ovoj sali, nažalost, a to je da se obračuna sa Srpskom listom, kako bi našao one Srbe po rođenju koji će gledati u njega a ne ka Beogradu, one koji će svoje političko delovanje dogovarati sa njim a ne sa Vladom Srbije i predsednikom Republike, one Srbe koji će za porciju čvaraka da urade sve ono što Aljbin Kurti smisli i što je po pravilu ili gotovo uvek na štetu srpskog naroda i države Srbije.

Sa druge strane, mi ne vidimo da u ovom trenutku postoji nekakvo razumevanje za problem Srbije sa KiM, iako kucamo na mnoga vrata, iako smo mnoge male pobede u vezi sa tim ostvarili. Suština je da veliki ne odustaju od onoga što je njihova ideja a da sa druge strane mi moramo, i u ovom slučaju, da vodimo računa o Srbima, da vodimo računa o našoj zemlji, ali i da čuvamo stabilnost naše zemlje, da čuvamo ekonomiju, itd. To su veoma teški zadaci koji su pred vama i to je veoma težak okvir u kome ćete morati da delujete.

Dodatno taj okvir otežava obojena revolucija koja je, uveren sam, završena u Srbiji i koja nije uspela, a rekao bih da smo izbegli ono što je bio plan od samog početka i nije to nešto što mislim samo ja, nego je nešto čemu je svedočio i profesor Čedomira Antić, koji svakako nije neko ko podržava našu politiku, a to je da je nekakva delegacija Beogradskog univerziteta bila u poseti nekom zagrebačkom univerzitetu, gde im je jedan predstavnik sa tog fakulteta, koji je inače poznat kao saradnik hrvatske obaveštajne službe, rekao da u to vreme, pošto su pričali o nekim budućim projektima, da u to vreme po njihovim podacima u Srbiji će trajati građanski rat.

Isključivo, i to sa punom, potpunom odgovornošću tvrdim, isključivo zahvaljujući tome što se na čelu Srbije nalazi Aleksandar Vučić mi danas taj građanski rat nemamo, jer ja ne znam nikog drugog ko bi uspeo da izdrži i da istrpi i lične i svake druge napade i da mirno pusti da se stvari koliko toliko utišaju, a onda očekujemo i neki naredni korak, a to je da kroz razgovor vidimo kako ćemo ubuduće da funkcionišemo, jer ono sa čim ćete se vi suočavati kada je više puta pomenuto obrazovanje u pitanju, nije ono o čemu kolege iz opozicije govore. Niko ovde ne priziva nasilje, niko ovde ne želi nasilje. Pet meseci je bilo dovoljno da se ljudi u to uvere. Svako ko želi objektivno da sagleda stvari to će i da potvrdi.

Ali, kako će da nam funkcionišu škole i kako će da funkcionišu fakulteti ako ste autoritet predali đacima? Delom su to uradili profesori svojom voljom. Otišli smo u apsurd da maloletna deca odlučuju o tome da li će da idu u školu ili neće da idu u školu. Mi već sada, gospodine Macut, imamo situaciju da se na formalnim ili neformalnim plenumima odlučuje da li će deca imati kontrolni zadatak iz hemije ili neće imati kontrolni zadatak iz hemije. To se desilo zaista i to je nešto sa čim ćemo morati da se suočimo kako i na koji način vratiti disciplinu u škole, vratiti autoritet nastavnicima i vratiti znanje učenicima. To su veoma važni zadaci i biće veoma teško posle svih ovih meseci potpuno anarhije u obrazovanju da do tih ciljeva i dođemo.

40/1MZ/JG17.35 – 17.45

Sa druge strane, imamo nešto što je region, koji takođe utiče na to kako će stvari funkcionisati u našoj zemlji. U Republici Hrvatskoj, u njihovom Saboru, nedavno je donet zakon kojim će faktički da ruše sve spomenike na ćirilici, oni kažu da će biti rušeni samo oni koji vređaju hrvatsku državu, ali znamo svi kako to ide.

Dakle, kada su završili sa živim Srbima, sada će da se obračunavaju sa mrtvim Srbima. Da podsetim, celu tu agendu promoviše politička stranka koja se zove Domovinski pokret i koja je kao svoj uslov za ulazak u Vladu tražila da u toj Vladi ne bude Srba. I zato kažem da smo mi ponosni zbog činjenice da smo u prethodnoj Vladi imali predstavnika Hrvata u Srbiji, a da danas imamo predstavnike više nacionalnih manjina u Vladi, odnosno kandidati su, a uveren sam da će biti i izabrani za ministre.

Imamo ogromnu krizu u Bosni i Hercegovini, gde je kompletno rukovodstvo Republike Srpske na poternicama. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, ali problem je u tome što je kroz prethodnih trideset godina Dejtonski sporazum stavljan u stranu i više niko ne govori o slovu Dejtonskog sporazuma, nego o duhu Dejtonskog sporazuma, a duh tumači svako ko kako želi, onako kako misli, ali ta seča knezova koja se priprema u Bosni i Hercegovini, jer to je bukvalno to, samo nadam se da neće biti baš onako sprovedeno kako su to sprovodile dahije u Beogradskom pašaluku, kada su sve viđenije Srbe skratili za glavu, ovde sve viđenije Srbe žele da izbace iz politike. Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma to prosto ne može mirno da gleda i važno je nastaviti politiku koja je jasno postavljena od strane predsednika Republike, a to je da nikada neće biti granica između Srba i Srba, u tom smislu da je hermetički zatvaramo, kao što je bilo u ranijem periodu, da prihvatamo i priznajemo apsolutno i celovitost i integritet Bosne i Hercegovine, ali isto tako prihvatamo i priznajemo ono što je dejtonska tvorevina, a to jeste Republika Srpska, dakle, nešto što je prepoznato kao entitet u okviru Bosne i Hercegovine.

Sa treće strane, ceo svet se nalazi u jednom globalnom gibanju. Nakon pobede Donalda Trampa dešavaju se tektonske promene u svetu i tu govorim o političkim promenama. Dakle, jedna ne samo politička administracija je otišla sa scene, nego se ovde dešava promena mejnstrim politike koja je bila vođena u svetu. Neke stvari zbog kojih su izazivane krize vlada, građanski ratovi, zbog kojih su vođeni ratovi, danas nisu ono za šta se najmoćnija sila sveta zalaže. Danas postoji multipolarni svet, i to je očigledno, osim onima koji to ne žele da priznaju i očigledno je da Srbija u tom kontekstu mora da nastavi i svoj put u Evropsku uniju i da sarađuje sa Evropskom unijom, ali isto tako da sarađuje i sa Ruskom Federacijom, da sarađuje sa Kinom i zaista, ono što je u poslednjih nekoliko godina zaista odličan rezultat, to je približavanje i saradnja sa SAD-om i veće razumevanje koje imamo sa SAD-om. Da smo to razumevanje imali tridesetak godina unazad ili četrdeset godina unazad, pitanje je kako bi neke stvari na Balkanu izgledale.

Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene mirno. Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene tek tako, jer je shvatio da mu je isteklo vreme ili da su došli neki drugi ljudi, nego se grčevito borio za svaki dan i svaki sat ostanka na tom mestu.

I zato mi danas imamo situaciju da se, baš ovako kao u Srbiji, vidite da to nekako ista ta „krvava šaka“ odnekud rukovodi, protestuje ispred privatnih fabrika. Pazite, u Americi protestovati ispred privatne imovine, to je do juče potpuno bilo nadrealno i zamisliti, a danas prete kako će da spaljuju „Teslu“ zato što je na njenom čelu Ilon Mask, jer im se ne sviđa ono što radi i ono što govori ili ono što misli. Tako da, ta promena neće proći tek tako.

40/2MZ/JG

Sa druge strane, postoje neki drugi centri koji žele da prenesu tu baklju i da budu lučonoša te politike koja se više očigledno u SAD ne vodi, te ekstremno liberalne politike. Da li će to uspeti ili neće, videćemo. U kom će to pravcu ići, videćemo. Ali naš zadatak je, vaš zadatak je, ono o čemu smo govorili u nekom prethodnom periodu, da Srbija kozjom stazom, kako god zna i ume, kroz sva ta gibanja mora da prođe bez bilo kakvog sukoba. Mi nemamo više ljudi, niti imamo bilo kakav demografski potencijal da učestvujemo u sukobima velikih. Učestvovali smo u Prvom svetskom ratu, stravično smo stradali. Stravično smo stradali u Drugom svetskom ratu, u koji smo svojevoljno ušli, potpuno ostavljajući sada po strani plemenite ideje i ciljeve za koje smo se zalagali, ali smo sami 27. marta izabrali grob, a ne rob, kako smo govorili, i to smo i dobili. I dobili smo milione srpskih grobova, od Timoka do Alpa, na svakom mogućem mestu. E sada moramo da budemo pametni i da se sačuvamo.

A drugi krak onoga što se u svetu dešava je nešto što ja, moram da priznam, ne razumem dovoljno dobro, moram da priznam da me delimično i plaši, a to je ono što donosi veštačka inteligencija i ubrzani razvoj sveta u tom pravcu. Mi danas pričamo o obrazovanju, a niko od nas ovde ne zna koji pozivi, koja struka za pet ili deset godina više apsolutno neće biti potrebna, jer će to raditi mašine, radiće roboti, radiće nešto treće. Koliko god to nama delovalo nadrealno, to je sadašnjost. Vi već danas u Kini imate gradove koji su potpuno u tom smislu formulisani i definisani itd. I tu je ono što predstavlja naš problem. Jer suštinski, u toj tehnologiji se takmiče sa jedne strane SAD, a sa druge Kina. Rusija ima nešto drugo, Rusija ima resurse, ima moćnu armiju itd. Evropa je u tom kontekstu u velikom problemu, i demografski i sve ostalo, ali želi, sa druge strane, da bude važan takmac i sa treće strane, ne vidim kako i na koji način to misli da postigne. Ono što je naš problem je što smo mi deo Evrope. I kada vidite geografsku kartu, jasno vam je da ne može da se desi da nemačka industrija propadne, zbog čega neki u Srbiji aplaudiraju, a da to ne ostavi katastrofalne posledice na našu zemlju. Da ne može da se desi da francuska privreda pretrpi probleme, a da to ne ostavi posledice na našu zemlju. Ali ja ne vidim u ovom trenutku šta je ono i kako će Evropa da se suoči i pobedi one koji su globalni igrači.

Neko je napisao, i to je jako lepo rečeno, kada prebacite Evropu na nivo kompanija, to je kompanija koja je zaratila, kada kažem zaratila, ne bukvalno, sa svojim osnovnim dobavljačem sirovina i sa osnovnim tržištem i to je to. Dakle, oni sa jedne strane nemaju više Rusiju kao dobavljača sirovina i nemaju Kinu kao tržište. E, u tim okolnostima vi preuzimate Vladu da Srbiju nekako u takvim vremenima i u takvim okolnostima provedete kroz sva iskušenja koja će biti pred nama.

I kao što vidite, nemam nameru da držim bilo kakav motivacioni ili borbeni ili ovakav ili onakav govor, pokušavam da analiziram situaciju i da u skladu sa onim što ste rekli pokušam da predstavim šta je ono što vas očekuje. Što se nas tiče, kao što sam rekao, našu podršku ćete imati apsolutno za politiku predsednika Vučića, koji je postavio temelj svih onih rezultata koji su postizani u prethodnom periodu. Posledice te politike su nove škole, bolnice, pruge i sve ostalo. To su posledice.

41/1JJ/IR17.45 – 17.55

Temelj te politike je slobodna i samostalna Srbija. To je ključ i to je ono što očekujemo da branite svuda i na svakom mestu, slobodu i samostalnost, da sami donosimo svoje odluke, da sami ako i pogrešimo, ali da to bude zato što smo mi tako odlučili, a ne zato što smo to radili u korist nekoga drugog ili trećeg, da narod u ovoj zemlji, a ne ambasade, tajkuni i ostali odlučuju ko će biti, a ko neće biti na vlasti, da ova zemlja funkcioniše onako kako funkcionišu sve normalne zemlje u svetu.

Ta samostalnost i ta sloboda se nama svaki put osporava, jer kad je Srbija slobodna i samostalna onda je opasnost, bilo da je u pitanju Kraljevina Srbija s početkom 20. veka, bilo da je Srbija u SFRJ, pa su izmislili pokrajine i kovanicu slaba Srbija - jaka Jugoslavija i tako dalje, pa i posle 90–ih, krajem prošlog veka ista priča.

Dakle, slobodna i samostalna Srbija je temelj za sve one rezultate koje želite da postignete, sve ove sektorske politike, bilo da je u pitanju ekologija, ovo ili ono, će dolaziti ukoliko budemo samostalno donosili odluke. U svakom drugom slučaju sve odluke koje budu donesene neće biti naše i neće biti za našu korist, nego će biti u korist onoga ko je te odluke isporučio, a onda ni Vlada nam ne treba, niti nam treba bilo šta, treba nam jedan računar sa jednim imejlom da nam pošalju otprilike šta je ono što treba da radimo i da tu završimo. Ima Vlada u Evropi koja tako funkcionišu. Ja se nadam i verujem, siguran sam dok je bar predsednik Vučić tu, ali nadam se i u dalekoj budućnosti da Srbija nikad neće postati takva Vlada.

U svakom slučaju na našu podršku računajte, mi ćemo svakako glasati za vaš izbor, mi ćemo svakako glasati za zakone koje budete predlagali ukoliko budu u skladu sa politikom koju sam već naveo, a kroz ta iskušenja da probamo da prođemo zajedno i da sačuvamo ono što nam je svima na srcu, a to je Srbija i da za budućnost generacija obezbedimo dalji razvoj, dalje popravljanjem situacije u zemlji, da im omogućimo da u svojoj zemlji nađu odgovore na sva ona pitanja koja sebi postavljaju.

U svakom slučaju, želim vam puno uspeha u radu i nadam se da ćete sve ciljeve koje ste postavili pred sobom uspeti da postignete. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima, mandatar prof. doktor Đuro Macuta.

ĐURO MACUT: Ovom prilikom bi se nadovezao na poslednji deo komentara koji se odnosio zapravo na našu samostalnost u odlučivanju koja će biti veoma dobra u odnosima sa EU integracijom da stignemo zapravo tamo gde je i put Srbije.

Da bismo stigli tamo trebamo da otvorimo određena poglavlja koja se negde sustiču sa trenutkom krize kod nas, tako da mislim da je to dobar trenutak da ujedinimo snage u pokušaju da što pre stignemo tamo gde smo zacrtali, gde smo krenuli.

Ono što je potpuno jasno jeste da će ova vlada poštovati apsolutno institucije Republike Srbije na način da ćemo otvoriti dijalog sa svima koji žele dijalog i razni pokušaji naši da komuniciramo sa raznim grupama, a to se pre svega odnosi na studente, je pokazala zapravo dobru volju da razgovaramo sa svim stranama.

Ono što je zanimljivo jeste da je najveći deo studenata, ako govorimo o njima neopredeljen, on zapravo sedi kod kuće i čeka razrešenje ovih događaja. Nije tačno da većina vlada manjinom ili obrnuto manjina većinom. Zapravo, imamo jednu situaciju da je vakum apsolutno na univerzitetu prisutan. Mi moramo to što pre da prevaziđemo kako bismo se zapravo vratili u klupe, u naše nastavne programe kako na fakultetima, tako i u srednjim školama.

Znači, ravnopravnost za sve je apsolutno neophodna. Mi moramo svima dati šansu i ne možemo uskraćivati to na način da se održava neodrživa varijanta diktiranja tempa na univerzitetima ili srednjim školama uz pomoć organizovanih

41/2JJ/IR

protesta od nelegitimnih predstavnika ili grupa kao što su tzv. plenumi koji se nalaze vrlo neuobičajeno od nivoa srednjih škola, pa sve do fakulteta.

Pored ravnopravnosti u odnosu na studiranje, izuzetno loša stvar jeste da se deo studenata koji se verovatno negde između opredeljuje za jedno neadekvatno studentima ponašanje, pa smo i svrstavanje uz političke stranke, rekao bih, kao što je bio slučaj sa događajem u Matici srpskoj, što bih rekao da predstavlja grubo kršenje i grubu povredu nečega što je tradicija srpskog naroda, a to je Svetosavska akademija. Ja sam puno priznanje rukovodiocu Matice srpske, uvaženom profesoru, koji je zapravo pokazao jednu racionalnost u pristupu i ja mislim da nam takva priča i treba.

Još jedanput kažem da sam zatečen da ovakva situacija postoji u Srbiji i da se mi sada bavimo individualnim problemima ili nekakvim potpuno marginalnim stvarima u pokušaju da skrenemo pažnju sa onoga što je glavna stvar.

Ako govorimo o prosveti, prosveta nije ugrožena u finansijskom smislu. U budžetu za 2025. godinu potpuno jasno postoji deo koji se odnosi na prosvetu i ne može se ni na koji način to dovoditi u pitanje kupovine nečega ili trošenja para za naoružanje, upotrebu u potpuno druge svrhe. Znači, budžet jeste kreiran da se može koristiti za ono za šta je opredeljen. Naravno, uvek postoji mogućnost i dodatnih ulaganja. Ja pretpostavljam da ćemo u saradnji u Vladi naći rešenja za sve što bude potrebno da bismo ovu godinu završili na obostrano zadovoljstvo i naših đaka i studenata, ali i prosvetnih radnika koji učestvuju u procesu obrazovanja.

Sigurno neće biti uskraćeni, ali moramo napraviti jedan stvarno istorijski konsenzus, što u Srbiji do sada nije bilo slučaj. Mislim da je ovo retka prilika da konačno sednemo svi za sto i da se ne delimo po partijskim zaslugama ili po nekakvim uticajima. Mi treba da radimo zarad dobrobiti Srbije.

Ja sam uvek to stavljao na prvo mesto i moje lično angažovanje je uvek bilo isključivo u odnosu na Srbiju. Tako sam se i predstavljao u Evropi i mislim da je to dobar put da svako od nas u budućem radu koji bude radio i imao imaće stvarnu moju punu podršku u kreativnom rešavanju toga da se predstavimo i u zemlji, ali i u inostranstvu kao jedinstvena celina.

Mislim da su ove naše diskusije danas i uopšte komentari koji su išli na konto ekspozea bili u stvari podrška ekspozeu u globalnom smislu, generalno govoreći, da suštinski nismo čuli bitne zamerke na nešto što jeste put Srbije. Mi ne možemo odustati od nekih stvari kao što su prezentacija Srbije u svetu u skorašnjem događaju EKSPO 2027. godine, koja treba da predstavlja i mogućnost ekonomskog zamajca i nešto što nikada nismo imali ovde, a to je ostvarenje bolje infrastrukture u Beogradu. Pretpostavljam da će to imati izuzetan značaj i za celu zemlju.

Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, za danas završavamo rad.

Nastavljamo sutra u 10.00 časova.

Hvala vam.

(Sednica je prekinuta u 17.55 časova.)

Prethodni mesec Sledeći mesec

P	U	S	Č	P	S	N
28	29	30	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

nedelja, 18. maj

Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar događaja

Budite u toku

Aktivnosti

Petak, 16. maj 2025.

Aktivnosti

Druga posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu - stenografske beleške

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

Budite u toku

Aktivnosti

Održana Panel rasprava o Zelenoj agendi

Susret predstavnika Narodne skupštine sa polaznicima Škole nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“

Novoizabrane sudije položile zakletvu pred predsednicama Narodne skupštine i Vrhovnog suda

P	U	S	Č	P	S	N
28	29	30	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

P	U	S	Č	P	S	N
28	29	30	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1

Pretraga sajta

Aktivnosti

Druga posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu - stenografske beleške

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE(neredigovane i neautorizovane)

Budite u toku

Aktivnosti

Održana Panel rasprava o Zelenoj agendi

Susret predstavnika Narodne skupštine sa polaznicima Škole nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“

Novoizabrane sudije položile zakletvu pred predsednicama Narodne skupštine i Vrhovnog suda

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

P	U	S	Č	P	S	N
28	29	30	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31	1