Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Zasedanja / stenografske beleške / Treća posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu - 2. dan

Aktivnosti

Treća posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu - 2. dan

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 11.00 časova. Predsedava Vladimir Orlić, predsednik  Narodne skupštine.)


*
**

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, nastavljamo rad Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 165 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da su u sali prisutna 163 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ratko Nikolić i Radomir Lazović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, vršilac dužnosti Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini Milan Ravić i njihovi saradnici.
Nastavljamo razmatranje Izveštaja o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi na listi je narodni poslanik Žika Gojković. Imate reč.
ŽIKA GOJKOVIĆ: Hvala.
Poštovani predsedniče države, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, kolege poslanici, pošto imam malo vremena kao samostalni poslanik, neke stvari ću morati da pročitam, da bih uspeo da stignem na vreme.
Pitanje Kosova i Metohije nesumnjivo predstavlja srpsko nacionalno državno, kao i crkveno pitanje prvog reda. Ali, gledajući jučerašnju Skupštinu, svi oni koji su je gledali mogli su da shvate da, govoreći o Kosovu, mi mnogo više govorimo o sebi i da posle jučerašnje Skupštine mogu da budu zadovoljni samo oni koji mrze Srbiju i oni koji su na Kosovu protiv Srba.
Na početku, to odmah treba reći, da nijedan ozbiljan političar, želim da verujem, kako u opoziciji tako i u poziciji, ne vidi Kosovo i Metohiju kao monetu za potkusurivanje i da na bilo koji način ne bi potpisao bilo kakav dokument koji bi 
1/2MV/LjL

Kosovu omogućio samostalnost, poput učešća u Ujedinjenim nacijama ili nešto slično. Zato stvarno ne vidim apsolutno nikakav razlog da jedni drugima to spočitavamo i koristimo za prikupljanje jeftinih političkih poena.
Da bismo uspešno vodili dijalog i prošli kroz ovu decenijsku krizu, potrebne su samo dve stvari. Jedna je da zapad, a na prvom mestu Evropska unija i SAD pokažu razumevanje za situaciju u kojoj se nalazi naša država, koja je pokazala maksimalno strpljenje i privrženost mirovnom rešenju, za razliku od one druge strane koja je zveckala konstantno oružjem i proganjala naše ljude na Kosovu. 
Pod dva, ono što je čini mi se najteže, a trebalo bi da bude najlakše, da na unutrašnjem planu državni interesi budu iznad stranačkih, tj. da bar jednom pokažemo jedinstvo kada je važno, a važniji momenat od ovoga čini mi se da teško može biti. Tačnije, da pokažemo jedinstvo kao što pokazuju naša braća i sestre na Kosovu. 
Za razliku od Prištine i Kurtija, čiju je premijersku funkciju obeležio sukob sa dobrim delom Evrope i zapada, a naročito sa SAD u poslednje vreme, naša država, želi li to neko da vidi ili ne, pokazala je geopolitički pragmatizam u ovom vremenu jasnih podela i neprijateljstava, a pri tom učinila sve da sačuva mir, stabilnost i, koliko god je moguće, nacionalni interes Srbije. 
Rešenje pitanja Kosova, to nam je svima jasno, od kapitalnog je značaja za našu zemlju, a to je pre svega državotvorno pitanje. Zato je izuzetno važno da se što pre formira Zajednica srpskih opština, a ako ništa drugo, onda bar zbog zaštite kolektivnih prava našeg naroda na Kosovu i Metohiji, kao i da se nastavi dijalog za koji je očigledno napravljen okvir. Alternativa dijalogu je novi sukob sa svetom, izolacija i ekonomski krah države, a to je malo ko juče hteo da kaže, verovatno plašeći se da bi izgubio koji politički poen. Ja sam ubeđen sa Srbija to sebi ne sme da dozvoli.
Šta to znači konkretno? Pošto nema dovoljno vremena, a i mislim da je to veliki problem, da naši ljudi ne znaju šta u stvari znači priključenje EU, moram da podvučem da nisam od onih koji su evrofanatici, ali sam svestan da to moramo jednostavno da uradimo. Konkretno, to znači da ako ostavimo po strani koliko smo i do sada bili zavisni od EU i SAD, a to je 75% ekonomske saradnje, ne računajući direktne nepovratne subvencije. Recimo, samo jedan podatak, da evropski investicioni plan za Zapadni Balkan iznosi devet milijardi evra, a Srbija bi kao najveća država zahvatila najviše novca od tog budžeta. 
Sa druge strane, odlazak investitora bi napravio ogromnu štetu, gubitak vizne liberalizacije bi nas bacio u fazu totalne izolacije poput one u kojoj smo bili devedesetih godina, što niko od nas ne želi. Odlučnost zapadnih diplomata je više nego jasna, odbijanje plana sa sobom nosi posledice, a s obzirom da je Srbija potpuno zavisna od EU i stranih investicija znamo kuda to vodi. Zato je EU primarni cilj, ne samo zbog ekonomskih razloga, već i zbog toga, koliko god to paradoksalno zvučalo, što će na jedino takav način svi Srbi živeti u jednoj državi.   

2/1MZ/JG11.10 – 11.20

Šta nas je istorija naučila, ako kažemo da je istorija učiteljica života? Da smo sjajnom strategijom i hrabrošću dobijali ratove, a gubili ih diplomatijom, da smo odbijali povoljne ponude po put Plana Z-4, a posle uz „Oluju“ i „Bljesak“ pristajali na lošija rešenja, kao i u Rambujeu. Da ne govorim o sramoti pred Međunarodnim sudom pravde ili možda ne bi bilo loše da se setimo naših nejedinstava kroz istoriju zbog ličnih partijskih interesa, koji se prožimaju kroz celu našu istoriju, preko bratoubilačkog rata, pa sve do dana današnjeg, kada smo opet podeljeni zbog istih ovih istih interesa.
Umesto da budemo složniji nego ikada i u tome, braćo i sestre, ne vidim razliku između levih i desnih ili onih koji su za Evropsku uniju ili protiv. Interes je isti i nažalost on je ogoljen, a to je lični odnos prema predsedniku države ili preciznije prizivanje neuspeha u pregovorima, ne bi li konačno pokazali koliko je taj Aleksandar Vučić izdajnik. A to što ćemo ostati mračno i izolovano ostrvo na repu Evrope, to je manje bitno. Bitno je naći izdajnika i pokupiti koji politički poen. E pa, dame i gospodo, ja možda ne znam ko je izdajnik među nama, ali zato jako dobro znam da izdajnik ne može biti onaj za koji glasa 2.200.000 ljudi.
I kada govorimo o tome, samo još malo jednu stvar, juče je neko rekao kako treba da odbijemo potpisivanje pregovora i da to podržavaju ovaj, onaj čovek, stvarno umni ljudi, ali to su ljudi koji se nalaze u svojoj poznoj životnoj dobi, ljudi kojima stvarno skidamo kapu za sve što su uradili, ali i ljudi koji su rešili svoju egzistenciju.
Ja bih voleo da čujemo onih nekoliko stotina hiljada ljudi koji su dobili posao preko stranih investicija, šta će oni da kažu ako prekinemo pregovore i ako strani investitori odu i izgube svoje poslove. Mislim da je njihovo mišljenje u ovom momentu važnije.
PREDSEDNIK: Hvala vam, gospodine Gojkoviću.
ŽIKA GOJKOVIĆ: I zato završavam sa jednom rečenicom, koja je nažalost možda i postala kletva: „Pomozi Bože da se Srbi slože“.
Hvala vam, živela Srbija.
PREDSEDNIK: Sledeći prijavljeni je Robert Kozma.
ROBERT KOZMA: Hvala na aplauzu. Hvala.
Hvala, predsedniče Skupštine.
Nesporno je da do sporazuma i do pomirenja treba da dođe, nesporno je da treba da rešimo sve životne probleme sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji. Verujem, nadam se da se oko ovoga ne sporimo. Međutim, ovo ovako kako je organizovana ova sednica o Kosovu i Metohiji, bez da je poslanicima poslat Predlog sporazuma, stvarno nema puno smisla, a pogotovo nema smisla kada predsednik i predstavnici vladajuće većine čas govore o Predlogu sporazuma, onda kažu ipak je inicijativa, zatim je platforma, onda je okvir za buduće delovanje. Onda i predsednik Srbije sebi daje za pravo da poslanicima drži predavanja o tome šta je non-pejper. Zato kada predsednik Srbije kaže da su pretili sankcijama Srbiji, mi ne možemo a da ne posumnjamo da su zapravo pretili sankcijama predsedniku lično, njemu lično. Jer ono što znamo jeste da predsednik Srbije vodi pregovore isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i o sopstvenom opstanku na vlasti.
Dakle, ne možemo a da ne posumnjamo da su pretili sankcijama njemu lično, na isti onaj način na koji su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija u decembru 2021. i u decembru 2022. godine uveli sankcije njegovim bliskim saradnicima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radojičiću. Da li se o tome radi? Da li je poručeno da ste se preigrali, da je račun napokon došao na naplatu?
2/2MZ/JG

Oslanjajući se na ovaj dvojac koji teško da bi se mogao nazvati političarima, pre družinom iz jednog drugog miljea, oslanjajući se na ovaj dvojac srozan je ugled Srbije. Omogućeno je da nas gledaju sa podozrenjem kada tražimo zaštitu svih individualnih i kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, da nas gledaju sa podozrenjem jer je Srpka napredna stranka zavela strahovladu na severu Kosova.
I umesto da se fokusiramo na rešavanje svakodnevnih problema naših građana na Kosovu i Metohiji, a to podrazumeva da mogu slobodno da se kreću, da mogu slobodno da putuju, da mogu slobodno da rade i da se zaposle u institucijama ukoliko žele, da mogu da se školuju, a da im se diplome priznaju, da mogu da se leče, a da lekove nabavljaju na recept u državnim apotekama. Umesto da to rešavamo, vi im na njihovu muku dodajete i strahovladu na severu Kosova. To je rezultat vaših pregovora. Deset godina pregovarate, za vas uvek ispregovarate ostanak na vlasti, a za građane na Kosovu i Metohiji sve veću i veću neizvesnost.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
(Dalibor Šćekić: Ne znaš ni gde je Kosovo, sram te bilo.)
(Aleksandar Jovanović: Glasnije malo, ne čuje se ništa.)
(Dalibor Šćekić: Ćuti, bre, tamo.)
(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo.)
PREDSEDNIK: Ako možete i vi Ćuto Jovanoviću i vi Milivojeviću i svi ostali da se primirite, dao sam reč predsedniku Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko stvari koje bih želeo da razjasnim. Neću odgovarati sada svakome, nego ću sačekati da prođe dvoje ili troje poslanika, četvoro poslanika, pa ću onda odgovarati, ali ću se osvrnuti, razume se, na svačije izlaganje.
Gospodine Gojkoviću, postoji inače kod nas jedna floskula neistinita, da svaki put kasnije dođe lošiji predlog. Ne, najbolji dokaz vam je da posle Vens-Ovenovog plana došao plan kontakt grupe koja je za Srbe bio povoljniji nego što je bio Vens-Ovenov plan. Nije to pravilo. Nažalost, neretko se i dogodi. Ali, ono što je važno, to je da ljudi moraju da razumeju, sada se obraćam ljudima zbog besmislica koje sam nešto kasnije čuo, ljudi moraju da razumeju da nije pitanje uvek onoga što na bilo kojem papiru stoji, a što smo juče, makar ono što je najteže za Srbiju, o tome otvoreno govorili, neskriveno pokazali sve, već je i pitanje političkog momentuma, pitanje okolnosti, pitanje života oko nas i šta je to što možete da uradite u datim okolnostima. To je ono što mi neretko zaboravljamo i to je ono zbog čega nabijamo kao noj glavu u pesak. Nisam to juče dovoljno uspešno obrazložio.
Mi smo živeli u vremenu i nismo ni sanjali, nismo ni pratili, nismo ni gledali kako je snažila hrvatska vojska, pa nismo razumeli kako se nešto dogodilo 1995. godine, nismo razumeli kako su se neki na Kosovu naoružavali 1997, 1998. i 1999. godine, misleći da ćemo sve lako, uvek potcenjujući sve, zato što mi kada sedimo u kafani ili kada sedimo u Skupštini, ne poredeći kafanu ili Skupštinu, mada je juče, nažalost, ličila na, greškom ljudi, želim da verujem greškom, a ne zlom namerom, iako mi je više ličilo na zlu nameru. Nadam se da ćemo imati dovoljno mudrosti da izvučemo pouke iz toga, da naučimo kada je vreme, koliko da čekamo i šta je to što možemo da uradimo.
Vama bih upravo obrnuto rekao. Kažete – vidi, Vučiću, pregovaraš već deset godina. Pa da, da ne pregovaram deset godina, morali bismo da priznamo nezavisno Kosovo. I okej je, znam da je to vaša politika, razumem da je to vaša politika, samo da, to i jeste smisao da to ne učinimo, zato što nam okolnosti ne idu na ruku. Ne znam šta biste drugo. A pri tome nisam za zamrznuti konflikt i ne mislim da je zamrznuti konflikt rešenje, naprotiv.
2/3MZ/JG

Kažete – Vučić je došao da nam drži predavanje šta je non-pejper. Ne, samo sam odgovorio, inače sam morao da slušam svakojake besmislice, laži i glupost. Demantovao sam juče, u činjeničnom smislu, ne u smislu politike drugačijih stavova itd, u činjeničnom smislu 24 laži. Toliko sam, izbrojali su moji ljudi juče, 24 direktne laži o tome ko ima dvojno državljanstvo, ko nema, znači 24 činjenične laži sam juče bio primoran da demantujem. Nisam držao nikakvo predavanje, samo vam dao definiciju u jednoj rečenici šta znači non-pejper. Da nisam došao da pričam o tome, rekli biste mi – nisi došao da pričaš o tome. Kada pričam o tome, zašto pričaš o tome? Šta god da sam uradio, uvek biste rekli isto.

3/1JJ/IR11.20 – 11.30

Onda ste rekli dve stvari, jednu manje opasnu onako uzgredna je laž, ali vama imanentna, srednje ime, a to je kaže, hoće ljudima u Srbiji to da kažem, kaže – znate nama se čini da je ucenjen Vučić, a ne Srbija. Prvo, da biste nekoga ucenili morate imate nešto čime biste ga ucenili. Ponoviću vam, niti imam račune, niti bilo kakvo bogatstvo ni u inostranstvu niti bilo gde u zemlji da bi bilo ko bilo šta imao da mi oduzima, da bilo šta imam da izgubim.
Drugo, mene ne interesuje, znam ja i političare koje su pod sankcijama Amerike i Velike Britanije sa kojima se redovno sastajem, pa šta? Da li vi stvarno mislite da mene interesuje da li će neko da uvodi sankcije? Pa, ja sam bio ponosan na sankcije koje su protiv mene uvedene 1999. godine, bio sam kriv što sam branio zemlju, a napadao agresore. Pa, vi stvarno mislite, kaže, objavite ovo, molim vas, da vidite kako je to za Vučića težak podatak. Hajde, molim vas, objavite to još jednom da sam bio pod njihovim sankcijama 1999. godine, srećan što sam bio protiv onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju.
U kom svetu vi živite? Vi stvarno mislite da se neko uzbudio, da se neko nasekirao zbog toga. Što da mi zabrane da negde otputujem? Ništa vas ja ne razumem, ne razumem taj odnos.
Dakle, zbog građana Srbije, niko mi nikada ničim ličnim nije pretio niti ima čime, samo da znate o kakvim lažima je reč, ali oni se, to je i ona ista mantra u kojoj oni poveruju u sopstvene laži, svakoga dana nabace na kamaru bezbroj laži i onda, uzmi koju hoćeš laž, izmisli i pričaj gluposti pred svima. Vi i ne stignete, meni dobro dođe da jedanput godišnje ili dva puta godišnje ili dva puta godišnje dođem u Narodnu skupštinu da na sve te laži mogu da odgovorim, da ljudi shvate o kakvim glupostima pričaju, a onda ste uradili nešto što je mnogo opasnije od ovih besmislica i gluposti koje ste ispričali, a to je da ste ponovo učestvovali u kriminalizaciji našeg naroda i naših ljudi na severu Kosova i pričate o srpskoj strahovladi na severu Kosova. Govorite, ne borimo se za lekove. Ne, nego se vi borite za lekove. Kada ste neki lek preneli na Kosovo i Metohiju? Kad? Pa nikad, naravno, ali šta vas briga za činjenice kad god tako nešto izmislite, slažete tim gore po činjenice i koga briga.
Govorite sve ono što pojedine strane službe namenski rade, razarajući Srbiju i razarajući srpsko nacionalno tkivo na severu Kosova i na celom Kosovu i Metohiji i preko medija koje organizuju i preko političara koji organizuju na najdirektniji način i na najbrutalniji mogući način.
Niste rekli o Kosovu ni reč, ni o Kurtiju, ni o pravdi ili nepravde koja dolazi iz inostranstva, ni o čemu i ovu temu vi ste našli da pričate o meni. Ja tu patološku potrebu moram da priznam, ne mogu do kraja da razumem. Ja razumem da vi patite zbog toga što nikada niste mogli i nikada nećete moći da me pobedite, ali je, da vi u svakoj temi i u svemu u francusko-nemačkom planu, u Izveštaju o Kosovu i Metohiji, u svemu vidite nešto kako biste mogli da naudite meni lično, zato morate nekom drugom da se obratite, stvarno nisam nadležan za to, ali vas molim samo da razmislite šta je tema o čemu mi danas razgovaramo.
Kao što treba da pogledate kakav ste rezultat napravili svojim jučerašnjim nastupom. Ako hoćete da vam ja pomognem, sa jedne strane pogledajte kakav ste rezultat za Srbiju napravili, što je mnogo važnije, užasan, a onda pogledajte kakav ste rezultat napravili za svoje političke partije, a taj rezultat vam je još užasniji. Pošto znate, sada se radi na dnevnom nivou, možete da vidite kako ljudi reaguju. Razmislite malo o tome kakve su vaše poruke građanima. Razmislite malo o tome šta je



3/2JJ/IR

to čime ste doprineli, nemojte da živite u svom balonu laži i iluzija koje čujete sa jednog medija ili sa različitih društvenih mreža u potpuno ograničenom krugu ljudi iz svog sveta, koji nema veze nikakve sa realnošću. To vam je moj mali savet.
Na kraju, ja nikada nisam pregovarao o opstanku na vlasti ni sa kim, niti ću, niti me to zanima. Toliko sam vas puta pobeđivao da mi je dojadilo i najubedljivije u istoriji Srbije i verujem da skoro se neće desiti da neko tako ubedljivo pobedi i ne dva puta, već mnogo puta na različitim izborima.
Posebno sam ponosan na rezultate, jer te pobede su rezultat rezultata onoga što smo napravili, uradili za građane Srbije. Nikada neću pregovarati zbog opstanka na vlasti, mene interesuje opstanak i napredak Srbije, a vi ste toliko opsednuti vlašću da i kada o lekovima pričate, vi vidite srpske kriminalce, jer biste hteli nešto protiv Srbije da učinite, ne biste li nažao napravili nešto Vučiću ili ne znam kome. Tako taj diktator koji nije navikao da čuje ništa ružno, juče sam čuo stotine uvreda, 24 direktne laži demantovao, nema šta nisam čuo o sebi i sve drugo. Jednostavno vam na vredi, morate da nađete politiku koju ćete da imate.
Shvatio sam da je vaše rešenje za kosovski čvor, da ukinemo strahovladu na severu Kosova, da ode Vučić, da ode SNS i onda demokratsko pitanje, sve je rešeno. To je vaše rešenje. Vaš osmeh mi sve to potvrđuje, čestitam vam na tom rešenju, želim vam mnogo uspeha, siguran sam da kada budete pregovarali sa narodom o tome koliko će poverenja da vam da, da će biti još manje nego što je bilo na prethodnim izborima.
PREDSEDNIK: Čisti odgovori i vama, gospodine Gojkoviću, nikome ni ime ni stranka nisu pomenuti.
A što vi vičete Milivojeviću?
(Srđan Milivojević: Pomenuo je gospodina Kozmu.)
Vi vičete i kada govori zeleno-levi i kad govori Ćuta Jovanović i kad govore svi ostali. A što se sada derete?
(Srđan Milivojević: To je bezobrazno što branite Aleksandra Vučića.)
Da, da budete na naslovnim stranama danas, el tako? Pokazali ste se juče dovoljno i vi i svi ostali.
(Srđan Milivojević: I vi ste pokazali koliko ste kukavica i da ne znate da vodite sednicu.)
Pokazali ste se za celu sednicu, za oba dana, a da vam kažem iskreno i za sva vremena. I, treba da vas bude sramota.
(Srđan Milivojević: I vas.)
I na ovoj sednici i za sva vremena, teška sramota da vas bude.
Pošto smo to utvrdili sad možemo dalje.
Reč ima Milija Miletić.
Vi samo nastavite da divljate, da pokažete i Srbima sa Kosova i Metohije koji vas gledaju i juče i danas, ali i svima u ovoj zemlji da je to divljanje jedino što umete da pokažete u Narodnoj skupštini, a i van Narodne skupštine.
Dao sam reč, gospodinu, Miliji Miletiću.
MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem se predsedniče Skupštine, dr Orliću, uvaženi predsedniče Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gospodine Petkoviću, gospodine Kojiću, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
3/3JJ/IR

Ja ću kao čovek i kao osoba koja živi u Svrljigu, koja prati celokupnu situaciju podržati ovaj izveštaj, jer mislim, gospodine predsedniče, da vi radite na najbolji način za svakog čoveka, a posebno za naše ljude koji žive na Kosovu i Metohiji.


4/1VS/MJ11.30 – 11.40

Oni su tu sa nama, to su pokazali u prethodnom periodu, jer svaki njihov glas, svaka njihova želja jeste da budemo sa njima, da Srbija bude sa njima, a vi ste to i pokazali.
Izveštaj koji je ovde nama dostavljen pokazuje kako rade ljudi koji vode Kosovo, to su ljudi koji ne znaju za poštovanje ničega, oni su gađali našu decu na Božić na Badnji dan, oni su gađali našu decu i na taj način pokazali da ne želimo da budemo sa njima, ali mi ovde, na čelu sa vama gospodine predsedniče, želimo mir i stabilnost i to je bila naša politika za izbore koji su bili 2022. godine.
Jedna od najbitnijih stvari jeste da ima budućnosti, da moramo razgovarati, da moramo pregovarati i moramo živeti i postojati dole na Kosovu i Metohiji. To je apel svih nas i mi koji živimo u svakom delu Srbije, veći broj nas daje podršku takvoj politici, a to se pokazalo i na prethodnim izborima.
Jedno od bitnih stvari jeste i to što našim ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji, pomaže se i u obradi njiva, pomaže se u svakom pogledu, u izgradnji puteva, u izgradnji manastira, crkava, to je velika stvar za svakog onog koji živi dole.
Ja još jednom kažem Kosovo je srce Srbije jeste i biće, ali ostalo je isto da i Svrljig i Bela Palanka i ostali delovi Srbije jesu organi koji su deo organizma koji se zove Srbija.
Još jednom predsedniče Srbije, vama želim uspeha, želim zdravlja, sreće, da vodite Srbiju, da nastavite da radite i da bude mir i stabilnost za svakog čoveka i na Kosovu i ovde u Srbiji i na celom Balkanu i u svetu.
Živela Srbija zajedno sa Kosovom i Metohijom, svi zajedno!
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima Ivan Kostić.
IVAN KOSTIĆ: Građani Srbije, narodni poslanici, predsedniče, članovi Kancelarije za Kosovo i Metohiju, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, pomaže Bog, ja sam apsolutno uveren na Bog neće dozvoliti da bilo ko od političara potpiše bilo kakav sporazum koji će se odnositi na to da Srbija prizna lažnu državu Kosovo kao poseban međunarodni faktor u to sam apsolutno uveren.
Bez obzira predsedniče što ste vi nama na jednim konsultacijama rekli da će posle vas političar koji dođe izdati Kosovo. Ja u to ne verujem, jer znam da Kosovo i Metohija nije u rukama ni jednog političara, već u rukama Cara Lazara i Stefana Dečanskog, bez obzira ko ne veruje u metafiziku, ko kosovski mit smatra za zavet on zna da će tako biti.
Što se tiče ponašanja u Skupštini, kada predsednik Skupštine u nekom budućem mandatu bude čovek koji ne bude politički i stranački ostrašćen i zadojen tom klicom strančarenja koja je ogromna i u ovom sazivu, a koje je bilo u prošlom, onda neće biti ni onakvih incidenata koji su juče bili zato što taj čovek koji bude vodio Skupštinu će paziti na red i paziti da dozvoli svakom poslaniku da izađe u javnost i kaže ono šta misli za šta ga je narod izabrao.
Ja bih vas predsedniče pitao jednu stvar i voleo bih da mi na to odgovorite bez ikakve strast, mržnje, da li vi verujete da postoji mogućnost da Srbija donese neku novu platformu za pregovore sa lažnom državom Kosovom i Metohijom?
Da li vi verujete da to možete da uradite, da ova Skupština donese takvu platformu, jer ako vi ne verujete onda džabe sve mi ovde pričamo i bez obzira na naša nadgornjavanja mi nećemo naći rešenje i ne treba onda da se zbog toga, ako mi ne verujemo u to i ako nemamo rešenje pozivamo na geopolitičke okolnosti, jer su ovo političke okolnosti sada trenutno u svetu mnogo bolje za nas nego 2004. i 2008. godine.
4/2VS/MJ
Ako nemate ideju, pitajte Srbe sa Kosova i Metohije, pošto ste majstor za ankete, za istraživanja javnog mnjenja, pitajte monahe i sveštenike na Kosovu i Metohiji šta oni misle koji je predlog dobar za Srbiju i da li se oni slažu sa predlogom Francuske i Nemačke, pa ćete dobiti odgovor iz koga ćete moći da izvučete neku ideju šta treba da uradite po pitanju buduće politike.
Ja ću se ovde samo obratiti narodnim poslanicima i javnosti i da podsetim na reči predsednika Skupštine, koji je u jednoj emisiji rekao, ako se odreknemo evropskog puta, ostaćemo bez posla, hleba i plata. Predsedniče Skupštine, vi ste ovo rekli.
Da li iko veruje u ovo i zašto obmanjujete javnost, pa Srbija ni 1917. godine nije ostala bez hleba. Nemojte da plašite javnost i zato želim ovde da poručim svim građanima Srbije, narodnim poslanicima, da platforma i poruke sa kojima predsednik ide u javnost nisu realne. Zašto se žuri sa donošenjem rešenja? To se žuri EU i Americi zbog problema koje sada imaju u svetu, a Srbiji se ne žuri.
Problem na Kipru traje od 1974. godine, 40 godina i nema rešenja.
Ekonomske sankcije Srbiji, ostaćemo bez stranih investicija, samo da podsetim na carinski rat sa Austrougarskom 1906. godine, kada smo bili zavisni od trgovine sa Austrougarskom 88 posto. Dalje, 1910. godine, kada smo našli tržišta, zavisnost od Austrougarske je bila 30 posto i povećan je obim razmene robe sa drugim zemljama, tadašnje Evrope i sveta za 30 posto. Znači priča o evropskim investicijama, da nam je EU, jedina alternativa, ne stoji.
Prema zvaničnim podacima jedna trećina investicija je iz Kine. U svetskom BDP, nivo stranih ulaganja investicija se smanjio u zadnjih deset godina, sa 5,3 na 1,3 posto. Mi treba da se okrenemo domaćim investicijama, jer to je jedina budućnost za Srbiju. Neće biti povlačenja stranih investicija, kao što nije došlo do povlačenja stranih firmi u Rusiji. Po podacima Univerziteta Sen Galen, od 1404 firme, samo je 120 napustilo rusko tržište, a neke su prodale svoj kapital, Nisan je prodao za jedan dolar, a napravljen je ugovor da se posle šest godina vrati firma za jedan dolar.
Za kraj, pošto nema više vremena, hteo bih samo da vas pitam, ko vas savetuje predsedniče da se odričete institucionalne saradnje sa Rusijom. Devet meseci se niste čuli sa Putinom, Dačiću ne dozvoljavate da se vidi sa Lavrovom, iako je bio predlog da se vidi u trećoj zemlji, predsednik Skupštine Srbije, na četiri poziva u Dumu ne sme da ode, i mene sada interesuje zbog čega se odričete jedinog partnera koji nas čuva u SB i UN?
PREDSEDNIK: U jednoj rečenici ja samo da vam kažem, da ste me pošteno nasmejali, vi bolje od mene znate da li dobijam pozive ili ne dobijam i koliko. Preciznije informacije imate vi, očigledno, na tu temu.
Što se tiče ovih stvari, neću ja da polemišem sa vama sa ovog mesta. To kada vam se ne dopada neki moj stav, to ću ja iz klupe, nemojte da vičete. Upravo, saopštavam, neću odavde da odgovaram na polemike po mojim stavovima. Sačekajte čoveče, sedite lepo, sada ste govorili, sedite lepo, pristojno i mirno kao i svi drugi, sve je u redu, nego ono što ste pokušali da kažete da je neko drugi kriv za vaše jučerašnje ponašanje, ne nije.
I to da kažem i vama i svima koji gledaju, niti ja niti bilo ko odavde nije vas pozvao i rekao – dođite, pa divljajte. To ste radili sami svojom voljom, ako ste sada zbog toga nezadovoljni, to je ponovo samo vaš problem, ali ono je bila sramota juče što ste uradili.
Reč ima predsednik Republike.
4/3VS/MJ

ALEKSANDAR VUČIĆ: Javio sam se, vrlo kratko ću da odgovorim na neke stvari, ali dobro je da govorim o suštini, jer ovo jeste suština i bilo bi dobro da smo juče govorili o tome, umesto što ste pokušali nasiljem da me sprečite da odgovorim.
Kažete, Bog neće dozvoliti potpisivanje. Nisam preveliki vernik, ali verujem u Boga i nisam s njim na ti, kao vi, ali računam da i neko odavde razmišlja i to bih ostavio zemaljskom poslu da potpisuje ili ne potpisuje, pa smo to oko potpisivanja još juče razrešili.
Što se tiče Skupštine, loše, vrlo loše i sramno je bilo ovo juče, loše za našu zemlju, za vas užasno, a svima nama neprijatno i baš loše.
Nije to prvi put, radili ste vi to i ispred Skupštine, radili ste vi to i lupajući Skupštinu, i provaljujući i na sve druge načine, nije to rešenje. Sada ste u parlamentu, instituciji, govorite, iznosite argumente, pobeđujte, gubite, to je politika, a ovo nije politika.

5/1GD/MP11.40 – 11.50

Niste vi ovde došli da govorite lepo, jer vaša poslanička mesta su malo dalje i nemate vi ovde šta da radite ni sa Poslovnikom, ni sa bilo čim drugim, nego na svojim mestima.
Nasilje nije nešto što ljudi vole i ne vole ni nered, ni haos, ali koliko se obradovao Kurti i njegovi mediji vašim ponašanjem, Hrvati i njihovi mediji vašim ponašanjem i svi su na vašoj strani. Gle čuda, pošto su neki govorili o nekim čudnim imenima, tako da možda ste zadovoljni time, možda niste.
Ono što je mnogo važnije, što je suština, nekoliko stvari. Kažete, geopolitičke okolnosti su bolje za nas. Plašim se da su mnogo lošije za nas nego što su ikada bile. Plašim se da su najlošije za nas u poslednjih 10, 15 godina. Zašto? Znam ja kako to izgleda kod nas Srba. Znam ja. Imam ja tu i u delu porodice - e nek je mečka zaigrala malo pred njihovim vratima, sada će Rusi da uzvrate, sada će ovako, sada će onako, pa će naši da ih pobeđuju, pa će da bude, aha. A onda vidite da, u stvari, debelu cenu svega toga plaćamo mi. Šta se promenilo? Ništa, osim što je teže i lošije za nas.
Želim vama da kažem, dakle, što se institucionalne saradnje tiče, bio sam jedan od retkih, jedini, koji se sreo sa ministrom Lavrovim u Ujedinjenim nacijama u septembru mesecu, 19. ili 20. septembra i zbog toga oštro kritikovan svuda na zapadu. A šta je to što mi tačno zamerate? Šta je to što mi tačno zamerate? Ja sam se sa njim lično sreo. Bilo je nas 20 - nas 10, njih 10. Šta je problem? Šta mi zamerate tu? Ne znate ni sami, ali ste zaboravili da se taj susret desio, a ja nisam zaboravio.
Da li mislite da treba da izlažemo Srbiju pritisku, pa da to treba da radimo svaki dan? Sasvim moguće. A što pomažete pod znacima navoda državi na takav način? A šta smo mi tu uradili protiv ruskih interesa? Što sedimo i trpimo? Ne mešamo se u sukobe, nikome i znaju da je protiv naših zakona kada imate dobrovoljce i svaki dan na Telegram mrežama gledam priču o srpskim dobrovoljcima. Što rušite zakone Srbije?
Jesam li im nekada zamerio to što vas pomažu? A ja nikada u životu nisam pozvao Navaljnog niti bilo koga drugog. Pa, nisam. Samo, razlika između mene i vas je što ja poštujem Rusiju, a ne služim Rusiji, služim samo Srbiji i to je bila moja politika i biće moja politika.
Hoću nekoliko suštinskih stvari, jer ovde su suštinske stvari pomenute važne. Našli ste jedan institut. Ima još jedan institut koji je još povoljniji za vašu procenu oko onoga ko je ugasio svoje firme, ali nije pitanje ko je ugasio svoje firme u Rusiji, već šta su stvarne posledice. Posledice su strukturalno katastrofalne, iako manje od onih kakve su svi očekivali.
Ljudi vi meni o tome govorite, koji se time bavim svaki dan po ceo dan i gledam i voleo bih da prođu i zato ne učestvujem u sankcijama i u svemu drugom. Nemojte, kada vas molim. Dakle, Rusija ne proizvodi. Ima, prvo, nedostatak za naprednu tehnologiju, ima nedostatak, jer ne proizvodi, ne postoji na svetskom tržištu poluprovodnika, odnosno čipova. Proizvode ih Amerikanci, dizajniraju. To je ono što je sada najvažnije. Rade sa Meksikom i Kanadom. Tajvan više od 50%, ali to su američki čipovi i u Evropi svega 10% se proizvodi. To su Švedska, Finska, Skandinavske zemlje. Pa, mi smo odavde imali pokušaj reeksporta iz Finske za Rusiju čipova, zato što sa tim imaju probleme.
Dakle, Rusija se bolje snašla nego što su mnogi mislili, ali nemojte samo, ko Boga vas molim, da mi govorite da im je mnogo lepo što imaju sankcije. Ko Boga vas molim, jer to kao da slušam „Treće oko“ i neke emisije na nekim našim televizijama koje nikakvog smisla sa realnošću i dodira sa realnošću nemaju.

5/2GD/MP

Dakle, veoma je teška situacija, ali neki su očekivali da će posledice biti mnogo teže. Kao što ću vam ja reći, da biste videli samo koliko racionalno gledam, ja mislim da je najveća greška zapada to što su najavili tenkove, posebno nemačke tenkove. Hoćete li da vam kažem zašto? To su strašni tenkovi. Ne zna se koji je bolji, Čalendžer, Leopard ili Abrams. Oni su ujedini ruski narod kao što ga nikada niko nije ujedinio. Imali su problema sa odobravanjem rata. Imali su bezbroj problema u tome. Kako su najavili nemačke tenkove, 87% Rusa odobrava, a nije ih bilo ni na 60%.
Najveća politička greška koju je Zapad napravio jesu tenkovi. Neverovatno je kako su u jednom danu ujedini Ruse. A kakve to veze ima sa realnošću koja se tiče ekonomije, tehnološkim napretkom i svim ostalim? To nema veze sa navijanjem.
Kada vodite zemlju ili hoćete, pledirate na to da vodite zemlju, morate na realan i racionalan način da sagledavate argumentaciju.
Kažete Orliću, rekao je - ako nam zaustave evropski put. Pa, tačno je rekao ne zato što je evrofanatik, zato što on zna dobro koliko mi problema imamo, koliko teških reči izgovorimo i sve drugo.
Ne mislite valjda da treba da se vratimo u 1906. ili 1917. godinu? Godina 1917. nam je bila toliko uspešna da smo izgubili trećinu muškog stanovništva što od kuge i tifusa, što od postratnih posledica, ne samog direktnog ratnog učestvovanja. Pa, šta, treba u te godine da se vratimo? To treba da nam bude cilj?
Razumeo sam ja vašu i metaforu. Dakle, kada smo to mogli da izdržimo, možemo da izdržimo i mnogo manje toga, ako je to bila metafora, ali ja ne mislim da mi treba da izdržavamo bilo šta. Zbog čega bismo da izdržavamo bilo šta drugo? Nemojte da smetnete sa uma da smo svi mi danas neuporedivo sebičniji nego tada. Danas mi ne želimo da imamo dece kao što smo želeli nekada da imamo. Danas mi ne želimo da radimo po 12 i 14 sati, kao nekada. Ne želimo ni po osam, ni po šest. Danas mi nemamo više radnike koji će da rade na putevima. Ne možemo da ih nađemo. Svi hoće da budu u kancelariji, da rade dva do tri sata dnevno i da imaju ogromne plate. Pa, sve se promenilo. Pa, kako mislite da to sve izvedemo? Ili sebe nećemo da pogledamo u lice i nećemo da vidimo šta se to sve promenilo oko nas, onda smo naivni i doći ćemo do pogrešnih zaključaka, jer kada imate pogrešne premise, zaključak će vam biti pogrešan.
Pričate o Carinskom ratu 1906. godine. Carinski rat je doprineo, u stvari, onome što se posle toga zvala aneksiona kriza 1908. godina, pa bogami i balkanskim ratovima, a zatim i Prvom svetskom ratu, zato što su naši odnosi sa Austrijom nas dotle doveli. Srećom, 1908. godine smo imali Stojana Novakovića koji nikada neće biti voljen i hvaljen u srpskoj istoriografiji. Posle toga nismo imali nikoga ko bi nas sačuvao takve katastrofe.
Sada samo da mi ne govorite – jao, ti si protiv toga. Ne, snimili smo najviše filmova o Prvom svetskom ratu, o devedesetim, od Košara do ne znam čega, od ulica do spomenika, od Stefana Nemanje do svega drugog. Slavna istorija. Hajde malo da se zaustavimo, da nemamo takve posledice. Hajde da probamo da čuvamo mir, da probamo da sačuvamo decu, da gradimo mir i da gradimo budućnost.
Još nešto da vam kažem. Pristojni ljudi ne govore o onome što su u nekim razgovorima koji nisu bili za javnost izgovarali, ali pošto ste to pomenuli, reći ću vam, nisam vas lagao i ne stidim se toga što sam vam rekao. Ja znam kako stvari idu. Srpska država je mogla u ovih deset godina svojom snagom, ako hoćete autoritetom državnog rukovodstva delimično, zato što mnogo toga zavisi od državnog rukovodstva.

6/1DJ/CG11.50-12.00

To možete da vidite, uporedite samo dve arapske zemlje, jednu koja ima pet puta više nafte od od ove druge, a ova druga deset puta razvijenija od one prve. Nije sve u tome, već i u odlukama koje se donose.
Zato vas ja molim samo da realnije sagledavate situaciju. Ako vi znate nekoga ko je prema Rusima bio korektniji od nas u celoj Evropi, zbog čega sam izložen i poruzi i napadima žestokim i jezivim pritiscima na svakom samitu na kojem se pojavim, na svakom, nikada ni od koga od njih nisam tražio ni hvala da mi kaže, jer ja nisam time branio Rusiju, već sam time branio srpsku slobodu, da imamo svoju politiku i da imamo svoj stav. To je bila naša odluka, kao što sam to i juče činio.
Prvi govornik danas iz opozicije govorio je o tome – ej Vučiću, pregovaraš deset godina, nisi se dogovorio. Vi ste onda rekli - možemo da pregovaramo još 50 godina. Šta vi u stvari hoćete svi od mene? Hoćete da ne pregovaram, hoćete deset godina, hoćete 50, šta u stvari hoćete? Razumeo sam da hoće vlast. To je normalno. Ne zameram im ništa, to je okej.
Samo mi recite da popravimo sve ovo i da uradimo, šta bi smo dobili? Šta je to što bi nam neko sada pomogao? Govorite o investicijama. Kažete neće se povući. Povlačenje investicija je jezivo. Povlačenje investicija je nešto što ne bih poželeo nikome. Moram da priznam da su se Rusi bolje snašli nego što je bilo ko na zapadu i bilo gde očekivao. Da li im je dobro? Nije. Da li im je lepo i da li sankcije imaju uticaj? Svakako da imaju i to velikog. Svakako i to velikog. Nemojte da imate nikakvih iluzija. Taj ko vam priča drugačije, taj vas užasno obmanjuje.
Ja vas molim, ako imate vremena dođite do mog Kabineta, pokazaće vam moj tim da vidite kakvog sve efekta sankcije imaju. Sankcije su vrlo ozbiljne i ozbiljnu štetu prave. On se veoma, veoma dobro snašao u monetarnoj sferi. Kapa dole, kako se zove ova žena, Baulina, ili tako nekako, nije važno, bolje su posao obavili nešto što su ovi na Zapadu očekivali, ali da sankcije imaju ogromnog uticaja – da, imaju.
Što se nas tiče, Boga molimo, i da izgovorim ono što je zabranjena reč u svetu, da samo mir zavlada što pre, pošto vidim da je to zabranjena reč svuda. Ne sme mir da bude, nego mora da bude pobeđena ili poražena ona druga strana. Samo bi nas mir spasio. Ovako, svaki nastavak rata, mi nagrabusismo, zato što niko neće nas da trpi. Ne samo zbog sankcija Rusiji, nego neće zbog toga da se Putin ne bi pozvao na kosovski presedan, jer je on to njima govorio u razgovorima. To su mi rekli i Šolc, i Makron, i Šarl Mišel. Uostalom, to je on i javno rekao. Da li bi se u budućnosti pozivali, ne, to je druga stvar? Da li imamo korektan odnos? Da, imamo vrlo korektan odnos.
Mislim samo da ne treba da se igramo sa tim i da mislimo i da bagatelišemo, kako bi se to narodnim jezikom reklo, potencijalne pretnje koje dolaze sa Zapada. Nije ovde pitanje ljubavi ili ideologije, ovde je pitanje opstanka našeg naroda i opstanka naše države.
Za nas, da se malo manje bavimo, da malo manje učestvujemo u rijalitiju „Tri karte za Holivud“, da se malo više posvetimo svojim problemima, da gledamo svoju zemlju i da vidimo kako će naša zemlja da napreduje, onda sam siguran da bismo imali više uspeha. Hvala vam.
(Ivan Kostić: Replika.)
PREDSEDNIK: Osnova za repliku nema. Imena nema. Poslaničke grupe nema.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
Vi hoćete po Poslovniku?
(Boško Obradović: Postavljeno je nekoliko pitanja.)

6/2DJ/CG

Znači, vi nešto kažete, dobijete odgovor. Vi dobijete odgovor. Vi imate još prijava. Nemojte da vičete. Sve ovo može da se kaže lepo, šta god ko ima.
(Boško Obradović: Niko ne viče.)
Vičete, zato vam kažem.
Samo polako. Vi imate još prijava za reč. Koliko ja vidim vaša poslanička grupa vaša…
(Boško Obradović: Hoćete da pravimo kao juče? Možemo li normalno da radimo?)
Sve je u redu. Znači, imate još tri prijave za reč. Samo polako.
(Boško Obradović: Nema polako.)
Da li možete da ne vičete?
(Boško Obradović: Tražimo repliku, daj nam pravo repliku.)
Obradoviću, vičete, Obradoviću.
Vi hoćete po Poslovniku?
(Boško Obradović: Daj pravo na repliku.)
Nemojte da vičete.
(Boško Obradović: Niko ne viče.)
Vičete, dao sam reč po Poslovniku.
(Boško Obradović: Replike, tražili su replike, da. Nemoj da praviš probleme kao juče.)
Dobro, samo polako, znate da Poslovnik ima prednost. Samo polako. Vaša koleginica je dobila…
Nećete po Poslovniku?
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Ne.
PREDSEDNIK: Da isključim? Evo isključiću.
Izvinite gospođo Kerković, ne dozvoljava Boško Obradović. Isključujem.
(Boško Obradović: Daj pravo na repliku.)
Samo polako. Znači, vas sada isključujem jer je tražio vaš predsednik poslaničke grupe.
(Boško Obradović: Nemoj da se praviš lud.)
Zašto vičete vi)
(Boško Obradović: Ti si izazvao incident. Predsednik Republike ti kaže da daš repliku i ti ne daš.)
Zašto vičete, Obradoviću? Svojim poslanicima ne date da govore, svojim poslanicima.
(Boško Obradović: Evo da vidimo ko pravi probleme ovde.)
IVAN KOSTIĆ: Hvala predsedniku na odgovoru realnom i hvala što je reagovao da se da replika. Opet ponavljam, vi upravo sa vašim stavom ovako ostrašćenim izazivate reakciju kod narodnih poslanika.
Hteo bih samo da vam kažem, gospodine predsedniče, da niko ovde ne služi Rusiji. Srpski pokret „Dveri“ služi samo prvenstveno srpskim interesima i to da znate. Niti nas ko finansira ni sa Istoka ni sa Zapada, to je važno naglasiti. Ovde se radi o tome zato što je čudno da danas u ovom momentu imamo takve pesimističke izjave sa vaše strane po pitanju ekonomskih sankcija, po pitanju povlačenja investicija, a imamo konkretne dokaze da saradnja sa Rusijom koja nas čuva u Savetu bezbednosti nije na onom nivou na kojem bi trebala da bude.
Mi imamo konstantno zadnjih mesec dana i ponavljam, to je tačno od tog Njujorka, imamo izjave šefa poslaničke grupe koji govori juče da smo mi u geopolitičkom ofsajdu.
6/3DJ/CG

Imamo predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju koji je bio i predsednik poslaničke grupe sa Rusijom, koji govori da je naš put, put u evroatlantsko partnerstvo, čovek koji je šef delegacije za saradnju sa parlamentarnom Skupštinom ODKB-a i koji je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju.
Moj je predlog da takvog čoveka smenite sa tog mesta jer nije dostojan da bude na mestu predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju ako tvrdi da je naš put, put u evroatlantsko partnerstvo. Zato nas čudi zašto se politika promenila, jer smatramo da politika ta oslanjanja u jednom delu na Rusiju, ne da sve karte stavimo na Rusiju, jača poziciju Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: To je bila replika.
Reč ima predsednik.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, stvarno nema nikakve potrebe, nisam vas razumeo, ja nemam problem sa replikama. Ja uživam u tome kada vi govorite, samo je problem u tome što bespotrebno vičete i tumačite kao da vi imate pravo da budete predsednik Skupštine ili bilo ko drugi.
Ja sam pogrešio pa sam ga zamolio da vam da to pravo, iako nemam pravo da na takav način utičem, ali da li je bilo objektivnog osnova? Pa nije, ali nema veze, ja volim da u tome učestvujem zato što mislim da je dobro i hvala vam što ste mi pružili priliku.
Dakle, vi govorite o evroatlantskim integracijama. Država Srbija nije u atlantskim integracijama. Država Srbija se nalazi na evropskom putu još od 2000. godine i taj put nije menjan od 2000. godine. Što se atlantskih integracija tiče, juče sam vam potvrdio u svom izlaganju i zato me čudi da ili ne volite da čujete ili je lakše kada ne čujete, a to je da Srbija ne želi u NATO, da budem sasvim precizan. Srbija ne želi u NATO. Srbija želi da ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost i želi veću snagu da ima.
Sad, kad već govorite o tome, o ekonomiji, investicijama, mi smo prošle godine imali četiri milijarde i 416 miliona evra stranih direktnih investicija. Strane direktne investicije su vam iz mnogo razloga značajne, ali da sada ne pričam o tome, možda bude prilike kasnije. Od toga imali smo veliki skok azijskih investicija, kineskih i japanskih. Nešto manje evropskih nego što smo ih imali godinu dana ranije, ali i dalje je dominantno i ubedljivo najviše evropskih investicija. A ruske investicije su nam bile na nivou od oko 2,5%. Od oko 2,5%, samo da to imate u vidu.

7/1AL/SČ12.00-12.10

Dakle, razumljivi su i razlozi.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Ništa vi ne razumete i bolje da ništa i ne govorite i da ne dobacujete. Ne pričam vama, nego čuli ste čoveka koji bukvalno pojma nema i ništa ne razume o tome.
Dakle, državu kad vodite, vi morate da izračunate sve i da vidite kako stvari realno stoje. Sa Nemačkom imamo trgovinsku razmenu 8,3 milijarde, koja će već ove godine da ide preko devet možda i deset milijardi. To je pitanje fabrika koje ovde rade. Te fabrike su generator našeg najvećeg izvoza i pokrivenosti uvoza izvozom. Ogroman procenat imamo pokrivenosti uvoza izvozom. Upravo zbog toga što se nalazimo u lancu snabdevanja naročito u automobilskoj industriji. To je lek za srpsku privredu. Odatle nama, meni isplaćujemo veće plate, odatle penzionerima danas počinjemo, četvrtog i desetog, isplaćujemo veće penzije i tako dalje. Samo to ljudi moraju da znaju.
Nemamo mi problem da sarađujemo. Dobiće uskoro da rade dispečerski centar i tako dalje. To je ono što uglavnom mi plaćamo njima. Mi smo otvoreni za to kao što plaćamo gas. Dana ne kasnimo. Kada sam postao potpredsednik Vlade dugovali smo 650 miliona i prvi moj sastanak sa Putinom, bili su Toma Nikolić i Dačić kao predsednik i premijer, bio sam ja tamo u Sočiju, je bio takav da je bilo vrlo neprijatno i kada smo se vraćali ja sam rekao i jednom i drugom - sve ove dugove prethodne vlasti moramo da izmirimo i izmirili smo ih. Postao sam premijer 2014. godine, a početkom 2015. godine više ni dinara nismo dugovali i ni dinara ne dugujemo ni danas. Sve plaćamo, kako se kaže, u valuti. Sve dospele obaveze izmirujemo. Ni od koga ne zavisimo i tako se ponaša ozbiljna i odgovorna država.
Ako su zainteresovani i ako imaju investitore, uvek su dobrodošli. Učestvovali su na tenderu za Bor zajedno sa Kinezima. Kinezi su dali povoljniju ponudu. Nikakav problem nemamo. Nažalost, oni sada imaju drugih briga i drugih problema.
Što se tiče odnosa sa samom Ruskom Federacijom, pošto smo ustanovili da ne postoji nijedna druga evropska zemlja koja ima bolje odnose, a ni to vam nije dovoljno, ne znam šta bih vam više na to rekao. Ne znam šta bih vam više na to rekao. Stvarno mislim da se ponašamo toliko odgovorno, toliko fer, ali ja da brinem sve brige i Rusije i zapada, a jedni i drugi to traže na sve moguće načine stvarno nisam u stanju, niti mogu, niti hoću. Dovoljno briga imamo u Srbiji koje moramo da rešavamo, problema koje moramo da rešavamo i to ćemo da uradimo.
Tako da ja mislim da je to veoma važno, a ovo, molim vas da budete precizni, evropske integracije su jedno, a evroatlanske integracije su nešto sasvim drugo i tu ljudi moraju da naprave razliku i to moraju da razumeju.
Opet da vam kažem, neće tu Bog pomoći ništa. Tu ćemo malo mi da pomognemo, vi da nam ne odmognete i to je to. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.
(Tamara Milenković Kerković: Povreda Poslovnika.)
Pa niste hteli. Dao sam vam malopre.
(Tamara Milenković Kerković: Kako nisam htela?)
Nemojte to da radite. Nema smisla. Stvarno nema smisla. Upravo sam dao reč čoveku, a malopre kada sam je dao vama, vi niste hteli i vaš šef poslaničke grupe je rekao da ne govorite. Stvarno nema smisla.
Nastavite, gospodine Stošiću.



7/2AL/SČ

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi direktore Kancelarije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje vam na iscrpnom Izveštaju koji ste podneli juče i na i na informacijama koje ste nam dali u jučerašnjem danu.
Na početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i glasati za.
Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo narod na KiM već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire. Kriza dijaloga od 2018. godine se stalno produbljuje da bi tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije i da su privremene institucije Prištine intenzivno delovale na terenu kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba, namećući jednostavna rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u našoj južnoj pokrajini.
Prethodni događaji ukazuju koliko ste bili u pravu, gospodine predsedniče, o svemu, o čemu ste sve vreme govorili i juče takođe.
Sa druge strane, moramo biti ponosni na predstavnike Srba sa KiM što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu i ovom prilikom ja ih pozdravljam srdačno, koji se nalaze na galeriji.
Poseban značaj u svemu tome je zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je sve izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim godinama. To je svakako značajno jer na ukazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi. Zbog svega toga PUPS u celini, a i Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM.
Od septembra meseca prošle godine nasilje Prištine poprimilo je sve elemente, sveobuhvatnog, sistemskog progona po etničkoj osnovi. U izveštajnom periodu o stepenu ugroženosti Srba na KiM svedoči podatak da je zabeleženo 68 etnički motivisanih napada. Režim privremenih institucija samouprave Prištine neskriveno upotrebljava poluge vlasti tamošnje institucije kako bi direktno ugrozio elementarna individualna i kolektivna prava Srba. To potvrđuju događaji u kojima su sve češće direktno i indirektno uključeni pored pripadnika specijalnih snaga ROSU i pripadnici tzv. kosovskih bezbedonosnih snaga.
Te naoružane prištinske strukture kosovsko-metohijskih Albanaca su 6. januara u okolini Šrpca oružjem ili pokušajem ubistva jednog sedmogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića pokazali odnos prema srpskom narodu, što je možda još gore da taj zločin privremene prištinske institucije okarakterišu kao napad na građane Kosova, a takođe za nas ništa novo. Gotovo svi međunarodni zvaničnici prihvataju tu izjavu i na isti način osuđuju pomenuti zločin.
Teror nad Srbima se nastavlja, a kulminirao je događajem kada su pripadnici ROSU bojevim mecima pucali na vozilo dva Srbina i teško ranili Miljana Delevića, a pukom srećom ostao je u životu. Postupanje ovih bezbedonosnih struktura privremenih institucija jasan je pokazatelj da se želi puno podčinjavanje srpskog naroda na KiM i stvaranje nemogućih uslova za život koji bi Srbe primorao na iseljavanje.


7/3AL/SČ

Posebno zabrinjava ilegalno uspostavljanje pristupa ROSU na više lokacija na severu KiM, u ovom slučaju opštine Leposavić postavljanjem raznih barikada i kontrolnih punktova. Hapšenje Srba pod raznim izmišljenim optužbama, kao u slučaju Pantić, govori nam na šta su sve spremni kako bi vršili pritisak na Srbe. Slučaj Pantić samo je jedan u nizu kršenja osnovnih ljudskih prava kada ni porodica ni međunarodnih predstavnici nemaju podatke gde se nalazi, u kakvom je stanju.
Organi privremenih institucija sprovode nasilje protiv Srba na sve moguće načine, kroz zloupotrebu i selektivnu primenu propisa, čime direktno ugrožavaju ekonomsku održivost na njihovim vekovnim ognjištima.

8/1MJ/MT12.10 – 12.20

Najupečatljiviji primer ove vrste je slučaj porodice Petrović iz Velike Hoče koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom više generacija unazad, a kojoj je nelegalno oduzete 42.000 litara visoko kvalitetnog vina.
Inače, mogu da kažem da sam sa grupom prijatelja pre otprilike tri i po meseca obišao Kosovo i Metohiju, obišao Pećku patrijaršiju, manastir Dečane i igrom slučaja i Veliku Hoču. Posetio sam porodicu Petrović i njihovu vinariju i mogu reći i sada im dajem puno podršku. Pozdravljam i Srđana Petrovića kao vlasnika vinarije, ali i sve građane Velike Hoče. Imaju podršku Srbije i predsednika Vučića.
Slučajevi teškim etnički motivisanih nasilja dešavaju se širom Kosova i Metohije. Slučaj Stefana Tomića iz Klokota koga su pretukli grupa Albanaca ili petnaestogodišnjeg Lazara Milutinovića iz Suvog dola, što znači na celom delu Kosova i Metohije. 
Kulminacija nasilja i kažnjavanje Srbije dodatno je produbljena nelegalnom smenom v.d. komandanta regionalnog direktora kosovske policije severa, Nenada Đurića. 
Sva ta dešavanja primorala su srpske političke predstavnike sa severa pokrajine da u znak protesta 5. novembra donesu odluku da napuste privremene institucije Prištine. 
(Predsednik: Samo privodite kraju, molim vas.) 
Nakon te odluke političkih predstavnika Srba prištinske institucije nastavljaju grubu represiju nad Srbima na severu Kosova i Metohije 8. decembra 2022. godine, kada su izvršili svojevrsnu okupaciju Severne Mitrovice sa po 300 predstavnika.
Na kraju samo da kažem da će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj Izveštaj. 
PREDSEDNIK: Hvala vam. To je bilo vreme poslaničke grupe.
Zahvaljujem predsedniku na svim informacija koje nam je dao. 
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Sledeći prijavljeni je Aleksandar Jovanović.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Zdravo živo svima.
„Mister prezident“, imam jedan predlog za vas. Pošto vi uvek i uvek govorite istinu, da se ovde donese jedan detektor laži i da se prikačite na njega, pa da vidimo šta će da se dogodi sa detektorom, da li će da preživi.
(Milenko Jovanov: Dreger da donesemo da vidimo prvo alko test.)
(Predsednik: Imam ja predlog za vas, gospodine Jovanoviću, da se obraćate u Narodnoj skupštini u skladu sa Poslovnikom, ako me čujete.)
Ja vas molim, predsedniče, pošto vi utičete na vođenje ove sednice, da umirite vaše robove odavde. 
Ne čujete me?
(Milenko Jovanov: Prvo alko test da se uradi, da se vidi koliko je vinjaka popio.)
Ajde da vas čujem. Ajmo. Ajmo da se vratimo na temu.
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću…)
Ovde je reč o Kosovu i Metohiji.
Kosovo i Metohija. Pregovara se 20 godina, nešto manje od 20 godina o Kosovu i Metohiji.
(Milenko Jovanov: Opet si pijan došao. Koliko vinjaka si popio, pa rakije. Što mešaš pića?) 
8/2MJ/MT

Pregovarali su. Neki su ovde prisutni, neki nisu. Pregovarao je Borko Stefanović, pregovarao je Ivica Dačić. Pregovarao je Vuk Jeremić. Da li sam nekog još zaboravio? Pregovarali ste vi i sad pregovarate, predsedniče. I, gde smo sad posle svih tih pregovara?
Niste dobro pregovarali, jer nakon skoro 20 godina evo gde smo sad, u devedesetim. Ponovo nam se preti sankcijama, izolacijom, a ovde ispred Narodne skupštine juče je bio jedan manji skup. Preti nam se kontramitinzima. Vi zovete vaše odbore da se spreme za miting podrške. 
(Milenko Jovanov: Što lažeš?)
Ja vas molim, predsedavajući, da ovog roba Aleksandra Vučića, Jovanova, umirite. 
Hoćeš li da ućutiš?
(Milenko Jovanov: Neću.)
Nećeš? Dobro. Onda nastavi da urlaš. Nastavite da urlate samo. 
Dakle, mi smo došli nazad u devedesete. Eto, tako ste vi pregovarali. Šta se dešavalo u tih zadnjih 20 godina, to je isto ono što smo videli i juče. Vuk Jeremić izdajnik, Aleksandar Vučić izdajnik, Ivica Dačić izdajnik. Svi izdajnici. 
Optužujete jedni druge za izdaju i ovaj dramolet juče što smo videli, gospodine predsedniče, pa ja sam gledao mnogo predstava u životu, ali takvu farsu još nisam video. 
Vi kao nešto sad hoćete da se poubijate. Ovaj vam govori da ste izdajnici, oni patriote, itd. Koga vi folirate ovde?
Građani, to juče što ste videli služilo je isključivo da vam se ogadi Skupština, a vi koji gledate „Farmu“ i Skupštinu, pošto je cilj da se izbriše razlika između „Farme“ i Skupštine, to vi upravo ovde radite. 
Da se vratimo na Kosovo. Znači, Kosovo i Metohija su ogledalo našeg društva i nije niko kriv zato što sad pregovara i kako je pregovarao. Super je to što, evo, prvi put od nas ne traže sankcije, ne traže da priznamo Kosovo, traže stolicu u UN. 
Da je ovo društvo želelo da odbrani Kosovo, tada kada je već počelo osamdesetih godina, kad je bilo potpuno jasno šta je cilj albanskih separatista, bilo je predloga da se kompletna administracija srpska preseli u Prištinu, da se najveća pamet dovede u Prištinu. Društvo koje stvarno želi nešto da čuva, a to su sve te svetinje u koje se mi kunemo, a izgubili smo sve redom, bi to uradilo. 
Što se tiče EU i onih koji pregovaraju sad trenutno sa vama, pa bilo bi lepo da pored tog nevidljivog, da prekine sa politikom tih nevidljivih dokumenata i lepo da dođu, gospodine Vučiću, da ih pozovete sledeći put, ako hoće, a bilo bi pošteno, da dođu svi ti koji su sačinili taj dokument, EU, i da izađu ovde pred narodne poslanike i da kažu tačno šta je plan, kakva je to sudbina skrojena i za Kosovo i za budućnost ove zemlje. Ali, nekako EU, gospodine Vučiću, i Srbija koju vi vodite nikako ne idu zajedno. 
Želim nešto da kažem da mi slučajno ne istekne vreme. Vama pogotovo sunarodnici sa Kosova, celoj Srbiji i vama, Ekološki ustanak, pokret koji vodim, nikada neće priznati Kosovo i nije za to da Kosovo dobije stolicu u UN. Kome nije jasno čije je Kosovo, nek pogleda u Ustavu, što se toga tiče.
Da se vratimo na ovaj detektor, gospodine Vučiću, na početku. Zašto vam to kažem? Sećate se Rakite gospodine Vučiću? Sećate se šta ste tada obećali? U Pionirskom parku, posle tri godine ignorisanja svega što se dešavalo na Staroj planini, a dešavalo nam se Kosovo, pretio je nestanak da ljudi odu, jer bi ostali bez vode zbog vašeg kuma Nikole Petrovića i sličnih, koji su hteli sebi da zgrnu i dan 
8/3MJ/MT

danas zgrću milione u džepove da ljudi ostanu bez vode, pazi majku mu. Pa ste nas onda ipak primili. Na tom sastanku sa mnom je bio profesor Ratko Ristić, tada dekan Šumarskog fakulteta, Aleksandar Panić i Desko Stojanov iz Rakite. I šta ste tada obećali? Da će taj problem biti rešen, da ćete doći u Rakitu. Gde ste vi tri godine u Rakiti? To ste obećali, ljudi vas gore još uvek čekaju. E zato detektor laži gospodine Vučiću. 
Ono što je zanimljivo, vi svaki svoj dramatični govor gde se lomi sudbina zemlje nekako završavate radosnim vestima da smo našli nova nalazišta zlata. Čije to zlato gospodine Vučiću? Hoćete da vam kažem čije je zlato? Tri posto ili pet posto je maksimum naše zlato. Čije su naše vode, naši vodni resursi? Da li ste ih „Koka Koli“. Čije su naše šume? Evo ga ovde gospodin Braunović. To je ta Srbija koju vi vodite. Protiv njega treba da se povede Nirnberški proces obzirom na to kako naše prirodne resurse, šume kako postupa sa njima. To se zove pljačka gospodine Vučiću. Evo pitanje sada za vas. Čija je ovo zemlja?  


9/1MV/LŽ12.20 – 12.30

Nama će se Kosovo desiti u Gornjim Nedeljicama. Zašto? Zato što su na Kosovu ljudi bežali od rata, a ovde će ljudi da beže od Rio Tinta, za kojim vi kukate, sa kojim ste takođe nešto dogovarali, a da nas ništa niste obavestili. 
Budite sigurni svi vi i svi vi koji ovo gledate, neće proći mnogo vremena i doći će neki Rio Tinto, pa će vam postaviti isti takav nevidljivi dokument pred vas, pa će reći – vidite ovako, gospodo Srbi, građani Srbije, ukoliko ne bude bilo iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, dobićete sankcije. 
Nama se Kosovo dešava svuda, zato što ste vi Rusima dali naš gas i naftu, Kinezima ste dali naš bakar i zlato i sada treba namiriti trećeg predatora, a to su ovi Rio Tinto, Dandi, koji su ovde napipali sve što je ispod naše zemlje.
Pitam vas sada, kažete velika nalazišta zlata, velika vest, radosna vest za Srbiju, samo ne kažete koliko je to naše od toga? Vi ste, gospodine Vučiću, pristali na to da za 5% prodate naše prirodne resurse. Kosovo je tu gde je, nažalost. Nama će se desiti Kosovo i u Gornjim Nedeljicama i u Laznici i svuda. 
Da li imam još vremena? Imam još pet sekundi.
Na kraju, Goran Belić, investitor male hidroelektrane u Rakiti, pustio je Rakitsku reku u cev. Obećavam vam sad ovde da ćemo mi, ja ću naći bager, neću više bušiti te cevi, nego ćemo srušiti do temelja tu malu hidroelektranu, a vi nas hapsite posle toga. Srušićemo je do temelja, jer je ona ogledalo ove države koju vi vodite. To je zbirka teških krivičnih dela. 
Poručite Goranu Vesiću, mesec dana ga molim da me primi, on me ignoriše. Poručite Goranu Vesiću da me primi. Mene kao narodnog poslanika više nećete moći da ne primate i prekinite više da lažete ovaj narod. Hvala lepo. 
PREDSEDNIK: Samo da vas pitam, Braunović, koji osnov? 
(Igor Braunović: Pravo na repliku.)
Nisam čuo. Vi ste lično pomenuti?
(Igor Braunović: Da, jesam.)
 Dobro. 
IGOR BRAUNOVIĆ: Nisam samo, naravno, poštovani gospodine predsedniče, pomenut lično, već sam pomenut i kao nacista, jer znate kome se sudilo Nirnberškim procesom. Ali, nije me to toliko pogodilo kad čujem ko me je pomenuo i ko ovde koga pominje i ko ovde koga proziva. 
Nadam se samo, dame i gospodo, da polako ne ulazimo u ono vreme kada u Srbiji pametni zaćute, a Ćute progovore. Još nisam čuo da je neko u Srbiji nekome promašio nadimak. Nadimak je u Srbiji ozbiljna stvar, a onaj koji nije spreman čak ni da nosi svoj krst, kako će biti spreman da brani svoj narod i svoju zemlju? 
Neću se više nikad obazirati na ono što je on rekao. Izvinjavam se što sam to učinio i danas. Hvala svima na pažnji. 
PREDSEDNIK: Pominjanje stranke, Snežana Paunović. 
SNEŽANA PAUNOVIĆ: Hvala, predsedniče.
Možda je bilo pametnije i da ništa nisam rekla posle kolege Braunovića, ali nekako mi sve ovo, poštovani predsedniče, imali smo ranije narodnu izreku koja kaže: „Lupa ko otvoren prozor.“ Ova sala nema prozore, ali se lupnjava ipak čuje. 
Dobro bi bilo da napokon ukapiramo da se na vlast u Srbiji ne dolazi pričanjem praznih priča, ne dolazi optužbama ko je izdajnik i da ovaj narod, posle tri decenije postojanja političkih partija kakve su SNS i SPS, neće baš moći neka kombi verzija da ubedi da smo izdajnici i da smo tačno seli ovde danas da bilo šta izdamo. 


9/2MV/LŽ

Nisam ni reagovala zato što je izgovorena rečenica i zato što su u istu ravan, a nije prirodno, stavljen Vuk Jeremić, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić. To ne može ni na jednu listu govornika u Skupštini da stane i nikad nije stalo istovremeno. Zato što su, dok su neki u Skupštini branili integritet Srbije, drugi olako isti taj suverenitet blanko dali pred međunarodnim organizacijama. 
Pa, nije prirodno ni danas, nekoliko godina posle, da u pokušaju da sitno profitiramo napravimo neku paralelu koja ne postoji. Ali, hvala, dobro je ostaviti prostor svima nama da ukažemo građanima kolika je ta razlika i kolika je glupost kada neko pokuša da to izjednači. Hvala vam. 
PREDSEDNIK: Hvala. 
Jovanoviću, hoćete li vi da odgovorite sada? 
Izvolite. 
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Šta je sporno sa tim što radi Igor Braunović? Znate li šta on radi? On ljudima deli otkaze kako stigne. To isto važi i za sva druga mesta gde su ljudi zaposleni.
Gospodine Vučiću, znate li vi koji je danas najveći strah u Srbiji? Ne od gubitka Kosova, nego od toga da ne ostanu bez posla. Zašto? Zato što ste vi ljude zaposlili i ucenili da moraju da glasaju za vas. To su ti vaši sigurni glasovi, da se ne lažemo. Dakle, ljudi se plaše. Ko god nešto kaže protiv onoga i ne slaže se sa vama, popije otkaz. 
Evo, to pitajte Igora Braunovića. Koliko ste otkaza dali ljudima, gospodine Braunoviću? To je ta Srbija koja hoće da ide u Evropu. 
Nespojivo je, Aleksandre Vučiću, to što je Evropa sa vama, to je nespojivo. Ja vas sada pitam, recimo, pošto je litijum ultimatum, Kosovo, izbeglice, to će biti politika ove zemlje, ja vas sada pitam, zamislimo sada, gospodine predsedniče, da se ispod Skupštine pronađe neviđena količina nekakvog zlata, litijuma itd, šta biste vi, da rušimo ovu Skupštinu? Rekli biste narodu – pa, naravno, nama treba zlato, nama treba litijum? Vas trese groznica, Aleksandre Vučiću, zlatna. Juče pominjete šta je nama bitno…
Gospodine Orliću, možete li da smirite ove robove Aleksandra Vučića, molim vas?
Vi pominjete juče šta je bitno u ovom svetskom vihoru, šta je bitno za svaku zemlju i tu se apsolutno slažem. Pod jedan, hrana. Pod dva, voda. 
PREDSEDNIK: Iskoristili ste i ta dva minuta za repliku da ponovo izvređate druge ljude, sve ste iskoristili. 
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Trošiću vreme preostalo poslaničke grupe. 
PREDSEDNIK: Nema ovde pet, deset, petnaest replika, jedna replika postoji. Odgovorili ste kako ste hteli, iskoristili to da izvređate druge ljude. 
Imate vi zbog ličnog pominjanja još jednom pravo na repliku i time zatvaramo ovaj krug.
IGOR BRAUNOVIĆ: Hvala vam.
Otkaz, naravno, nisam dao nijedan, ali sam zato nakon desetogodišnje borbe uspeo da povratim stotinu zaposlenih šumskog gazdinstva „Ibar-Leposavić“ na Kosovu i Metohiji u regularni radni odnos i formiram ponovo gazdinstvo šumsko „Leposavić-Ibar“ uz pomoć ovog čoveka ovde, predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, uspeo pre četiri godine. To je ono što smatram svojim najvećim uspehom. Stotinu radnika „Srbijašuma“ i stotine porodica, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i zahvaljujući ovoj vlasti i zahvaljujući našem desetogodišnjem trudu, danas je opstalo da živi i radi na Kosovu i Metohiji. I to smo uspeli. Hvala vam.   
9/3MV/LŽ

PREDSEDNIK: Hvala svima. 
Reč ima predsednik Republike. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dobro je da građani čuju, dobro je da građani vide. Možda mene trese zlatna groznica, iako mi se čini da više vas trese neka druga groznica, ali šta ćete. 

10/1 MZ/MĆ 12.30 – 12.40 Što se tiče odlaska u Rakitu, ja sam vama potvrdio i na sednici Narodne skupštine Republike Srbije da ću da pođem sa vama na više tih mesta. Onda ste me pozvali kada nisam mogao, i to javno, a ne da me stvarno pozovete, i to organizujući skupine svojih ljudi, a ja sam mislio da me zovete zbog dobre volje pa da nešto učinimo za ljude, da nešto pomognemo u ostvarivanju ekoloških prava, ja nemam taj problem. I zaista ću otići ne samo u Rakitu, već i na svako drugo mesto, kao što sam otišao i u Nedeljice. U Nedeljicama, inače, koje su oni čuvali od mene, štitili od mene, branili od zlikovca i zločinca Vučića, dakle objašnjavali naciji kako hoće to divno selo da uništim, u tom divnom selu koje sam ja hteo da uništim, a gde su oni imali više kontrolora nego mi, rezultat je Aleksandar Vučić 109, a oni ukupno 11, samo da imate u vidu, u glasovima. Eto, tako su glasale Nedeljice, tesno, ili kako bi rekli klinci – nerešeno, 109 prema 11. Toliko o poverenju ljudi i toliko o tome šta ljudi stvarno misle. Vidite, za razliku od svih drugih u ovoj zemlji koji se plaše vaše vike i vaše groznice, nisam fasciniran i ne plašim vas se uopšte. Da, ja mislim da ste uništili Srbiju, odnosno ne vi, mi sa vama zajedno, slušajući vaše gluposti i besmislice oko litijuma, da smo svi naseli na propagandne, ali ne samo propagandne, već ozbiljno obavljene obaveštajne poslove stranih obaveštajnih agencija, time ugrozili našu zemlju, u najboljem slučaju, nadam se, a ne verujem, da ćemo ikad išta ozbiljnije uradimo, nadam se na dve, tri ili četiri godine to odložili, a plašim se zauvek, nešto što bi bio ogroman prihod Republike Srbije, nešto što bi podiglo u nebesa i Loznicu, i Krupanj, i Mali Zvornik i Ljuboviju, a bogami i Veliki Zvornik u Republici Srpskoj i čitavo Podrinje, ali i celu Srbiju. Uništili smo to zahvaljujući pohlepi pojedinaca koje su finansirali spolja, od Rokfelera do nekih drugih nevladinih organizacija, koji su uzimali novac i uložili ogromnu energiju da bi opet nešto govorili o tobože Aleksandru Vučiću zlikovcu, zločincu itd. U jednoj autokratskoj zemlji u kojoj ne smeju ništa da mu kažu, a jutros i juče čuli ste više ružnih reči, uvreda i laži nego što je ijedan predsednik i premijer u Evropi čuo o sebi za celog svog mandata. Toliko o diktaturi. Vi ste takođe rekli – ti si, Vučiću, dao Rusima gas i naftu. Ja sam dao gas i naftu? Citiram vas, pošto ja pišem – dao si im, Vučiću, gas i naftu. Dao sam im gas i naftu 2007. godine. Interesantan slučaj. Ali šta da radite? Kažete – Vučiću, dao si „Koka-kolu“, dao si naše izvore i našu vodu „Koka-koli“, taj ugovor je potpisan 2006. godine. Toliko o lažima, poštovani građani Srbije. Ali da samo znate još jednu stvar, da budem sasvim fer. Iako je „Koka-kola“ otpustila značajan deo ljudi, zašto? Pa zato što kad mi napravimo fabriku koja je državna, kod nas uvek radi tri do četiri puta više ljudi nego što je neophodno, a onda dođe ozbiljan investitor i onda se on ponaša profitabilno, mora da razmišlja o svom profitu i onda deo ljudi otpusti. Ako me pitate, da sam bio na njihovom mestu, onih koji su bili na vlasti, da li bih to uradio sa „Koka-kolom“, da, isto bih uradio. Da, isto bih uradi. Dakle, vidite koliko sam ja fer, ja vam kažem čak i ono za šta me pogrešno i lažno napadnete, ja ću da stanem na stranu onih koje ste bez veze napali, zato što to što vi pričate nema nikakvog smisla. Pominjete da je neko hteo da gradi nešto. Pa ja samo znam za vas da ste hteli da gradite. Ja ovde imam dokaze da ste vi hteli da gradite. Hteli ste da gradite, pa evo vam dokaz i ovde, evo vam ga, idejno sastavni deo ovih lokacijskih uslova, idejno rešenje male hidroelektrane „Temska“ na reci Temska, izrađeno od strane „Kostić inženjering“ d.o.o, Niška Banja, Ulica Kraljevića Marka br. 6. Ovi lokacijski uslovi važe 12 meseci 10/2 MZ/MĆ od davanja izdavanja, i to po zahtevu Lilić Dragiše, a sve vreme ste vi slali mejlove sa svojih mejlova i vi se borili za to. A što to, pa niste dobili biznis, pa onda smeta svi drugi ako dobiju biznis. Pa vi pominjete profesora Ristića. Nisam hteo, pristojan sam čovek, pa neću da vam govorim, aman čoveče, pričate o čoveku koji je bio u revizionoj komisiji za svaku hidroelektranu i uzimao pare za to, a onda kako je ponestalo para i kako su hteli nekog drugog da stave, onda sam protiv hidroelektrana i veliki borac. I svi ste takvi. Dok ima pare u džep – može, a kad nema pare u džep, onda su svi drugi krivi. Što se tiče drugih stvari, da se vratimo na Kosovo i Metohiju, pošto je o tome najkraće govorio, dakle, kad mi prebacujete nešto za litijum, da, za razliku od svih u ovoj sali, za razliku od svih u Srbiji, ja sam za, to bi spasilo Podrinje. Pričate mi gluposti o tome, iseliće se 80 ili 500 ljudi, tamo bi se doselilo 30.000 ljudi, pa bi Loznica imala 110.000 ljudi realnih, a ne 30.000, nego i 50.000 ljudi bi se i u Rađevinu, ne samo u Jadar, i u čitavo Podrinje doselilo, procvetao bi nam ceo kraj, imali bi budžet odmah tri puta veći nego što imaju danas, bukvalno da bacaju pare po ulici, ali kada imamo stručnjake koji sve znaju i unište. I sad pogledajte, nema nijedne zemlje u svetu koja se tog prava odrekla, nijedne, ne postoji takva zemlja na svetu. Glup je Olaf Šolc, ali je pametan Ćuta. Svi su glupi, samo je on pametan. Ne, u pravu je on, ja sam glup što sam pod njihovim pritiscima prihvatio, odnosno Ana prihvatila, a ja popustio da to učinim. Ja sam glup, i to je tačno, po tom pitanju. Tako da je to tačno. I dalje ostaje ovo što sam vam rekao, spreman s vama da odem, samo nemojte tamo da vičete, ako hoćete da razgovaramo, s vama spreman da odem i u Loznicu i u Rakitu i na svako drugo mesto, samo da bez groznice odemo tamo. Vi govorite o kontramitinzima nekim. O kakvim kontramitinzima govorite? Što izmišljate? Vidite, to im je inače još jedna vrsta prevare i trika kojom se bave sve vreme. To je ono što rade sve vreme. Mi smo velika politička organizacija, najveća koja je posle Saveza komunista ikada stvorena na prostoru bivše Jugoslavije, veoma ozbiljna. Kod nas nema tih igara – doći će njih pet ili deset, njih 30 neorganizovano. Mi kada organizujemo, zna se šta je cilj, zna se tačno koliko ljudi očekujemo i kada dolaze. Niti je ko najavio, niti je ijedan stranački organ radio bilo šta, ništa, zašto se to pojavljuje? Pa zato što oni ne mogu da motivišu nikoga, osim lažima. Ne mogu ništa da ponude ljudima, nego moraju da kažu – doći će oni da brane Vučića. Mene ne treba niko da brani. Ja sam sedeo ovde juče kada su ovi nasilnici pokušali da me napadnu, sedeo sam, nisam se pomerio, nisam ni ustao, nisam ni obezbeđenje pozivao, niti bilo šta slično, sedeo i gledao kukavice i razmišljao da vidim dokle smeju da viču – držte me, ne dajte me itd. Mene to ne zanima. Dakle, mitinzi, zbog čega mitinzi? Kada bude bilo potrebe za mitinge, kada dođe neka izborna kampanja, ako me pozovu da učestvujem na nekom mitingu, tada ćemo to da organizujemo i svi će to da znaju, mi ćemo da pozivamo ljude, nemojte vi da pozivate ljude u naše ime i da obmanjujete javnost da postoje nekakvi kontramitinzi. Meni je ovo vaše juče ličilo na kontramiting, skupilo se 150 ljudi, iako su ih svi pozivali, na sve moguće načine. Napravili su ovaj incident juče ovde pozivajući ljude ne bi li upali u Skupštinu. Šta mislite slučajno se desilo, stvarno bili ogorčeni zbog nečega? Stvarno je neko bio ogorčen zbog Poslovnika? Hajde te dečje priče nemojte, molim vas, nikome da prodajete, svi zajedno. Svi smo sve videli, cela nacija je sve videla, svi su sve razumeli. Meni je problem što ne mogu na svaku od ovih laži da odgovorim na dnevnom nivou, nemoguće je. Zato ponekad nije loše da dođem u Narodnu skupštinu da to mogu da objasnim. 10/3 MZ/MĆ Što se tiče toga da nismo dobro pregovarali, e sad, to je već ozbiljna stvar. I da budem sasvim ozbiljan, možda ste u pravu. Ali ja bih rekao, kada pođete sa početnih pozicija, to vam je kao da trčite trku na sto metara, a protivnici su na 20 metara pred ciljem, ne moraju iz niskog starta ni da startuju, a mi smo 80 metara udaljeni. U takvoj trci možete da trčite kako god hoćete, možete da smanjujete razliku, oni će pre stići do cilja.    


11/1JJ/LjL12.40 – 12.50

Trka oko Kosova nije počela 2012. godine, nije počela čak ni 2000. godine, da budem sasvim fer, nije počela ni 1990. godine, počela je mnogo ranije. Samo što mi nikada nismo fer jedni prema drugima, pa nikada nećemo na objektivan i ozbiljan način o tome da govorimo, kao što nismo mogli ni juče, kao što nećemo moći ni danas, ali, šta da radimo. Postoje pametni ljudi u Srbiji, normalni ljudi u Srbiji to sve znaju, to sve odlično razumeju i zato sam sasvim siguran da mogu dobro da cene šta je ono što je moguće a šta je ono što nije moguće, šta je ono što je realno, a šta je ono što nije realno.
Imam ja želju, Petković ima želju da Partizan pobedi Čelzi, ja imam želju da Zvezda pobedi Real, ali ne ide, nije realno. Samo hoću da vam kažem da postoje stvari kojima ste ograničeni i koje ne možete da promenite. Zato bih vas zamolio da mi kažete i da mi date bar dva ili tri datuma, da mogu da izaberem, pošto imam neke državničke obaveze, meni su po tri meseca unapred zakazani dani i onda moram da pravim prostor kada negde idem, da mi javite kada da odem, rado ću otići do vas, ali vas molim da vam ne budem sekretarica i da ne prenosim ja poruke Goranu Vesiću, nema smisla. Svašta u životu mogu da radim, ali da baš ne budem i vaša sekretarica, nemojte molim vas. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Vi ste već replicirali malo pre, jel tako?
Vi hoćete datume da ponudite. Dobro.
A vi hoćete Poslovnik? Izvolite.
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedniče Skupštine, ja smatram da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, s tim što vas molim da me po običaju ne prekidate kada obrazlažem zbog čega je taj član povređen.
Najpre, mi smo čuli više puta da su se ovde pojavljivali nasilnici, da su ti nasilnici hteli da tuku predsednika, čuli smo takođe da je ono juče sve bila jedna fikcija, međutim, ono se juče desilo zbog toga što je od Skupštine napravljen ekspres lonac, zbog toga što se nije vodilo računa o Poslovniku.
Takođe, ovaj član je povređen…
PREDSEDNIK: Gospođo Milenković Kerković, vi ste se sada javili ne zbog nečega što je neko sada uradio i rekao, nego da objasnite meni šta ste radili juče i zbog čega?
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Molim vas, ne prekidajte me.
Ja imam pitanje za govornika koji je povredio dostojanstvo Narodne skupštine.
PREDSEDNIK: Nema ovde postavljanja pitanja za govornike. Kad se po Poslovniku javite, onda nema pitanja za govornike.
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Ja se javljam po Poslovniku, po članu 107, koji sam pročitala i ja vas molim da me ne prekidate u obrazloženju. Nikoga niste prekidali osim mene. Ja vas molim da me pustite da obrazložim povredu Poslovnika.
PREDSEDNIK: Ali, niko ne postavlja pitanja za govornike kroz povredu Poslovnika, gospođo. To je nemoguće.
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Ja pitam zbog čega se zovu nasilnicima ljudi koji su… (Isključen mikrofon.)



11/2JJ/LjL


PREDSEDNIK: Evo, ja ću da vam odgovorim, pošto se obraćate meni kada ukažete na povredu Poslovnika.
Ne želite da se izjašnjavamo? (Ne)
U redu, ne moramo da se izjašnjavamo i da razgovaramo. Ne znam zašto tako radite? Malo pre sam vam lepo dao reč, Boško Obradović nije dozvolio da govorite. Sad insistirate, verovatno zato što Boško Obradović nije tu sada, da interveniše. Eto, izašao čovek. Niste hteli ove datume da ponudite.
Znači, nemojte da se više objašnjavamo oko onoga što je bilo juče. Niko od vas, naravno da ne ume da odgovori na pitanje, šta ste radili ovde, oko centralne govornice? Ovde gde sedi predsednik Republike? Šta ste ljudi, radili ovde? Nema smislenog odgovora. Svima vam kažem, da se ne javljate više i da objašnjavate, ono juče je bilo katastrofa, koje ste vi uradili, vrlo svesno, vrlo namerno. Nema izgovara za onakvo ponašanje, zaista divljačko i sramno.
Vi imate pravo na reč.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Gospodine, Orliću, ne znam što mene gledate kada govorite o tome šta se juče desilo. Nemojte da obmanjujete javnost.
PREDSEDNIK: Rekao sam svima vama, ne vama lično.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Nemojte vi, svima nama, nisam ja juče bio ovde, nego neko drugi, pustite te priče.
Gospodine Vučiću, pet godina laž Informer, lažu svi ovde da sam ja hteo da gradi malu hidroelektranu, hajde dajte, da li hoćete da mi date taj papir, pa da pokažemo. Hajde, dajte papir? Da li možete da mi date papir? Da li mogu da dođem da uzmem papir? Hajde, sad ga odmah pokažite reditelju prenosa, neka Aleksandar Vučić pokaže gde je to Ćuta hteo da gradi malu hidroelektranu. Laže.
Vi pominjete profesora Ratka Ristića i njega stavljate u neki kontekst. Pa, vama su o malim hidroelektranama i o litijumu rekli najveća pamet ove zemlje upela se da vam kaže kakva je katastrofa taj litijum. Pa, vi kažete, za akademika Šolaju, za Vladimira Stevanovića, za Draganu Đorđević, za najveću pamet ove zemlje, vi to ne slušate. Ne, vama je „Rio tinto“, vam ja, ja vam kažem, litijum popio um.
A što se hrane tiče, juče ste govorili o hrani, evo danas poljoprivrednici ovde, prosuće mleko. Pa, vi znate koliko te Gornje Nedeljice proizvedu mleka godišnje, milion litara. Koliko hrane proizvedu. Slušajte šta vam kaže Institut za poljoprivredu koliko vredi to što nikne iz naše zemlje tamo. I, svaka normalna država čuva kao malo vode na dlanu, oni koji hrane ovaj narod, a vi ste se na to nameračili, da ono malo ljudi što je ostalo da živi na selu, da to raselite i umesto poljoprivrede, maline, meda i mleka, vi nama nudite koncetrovanu kiselinu „Rio Tinta“.
PREDSEDNIK: To je bilo tih dva minuta, gospodine Jovanoviću koje ste tražili i dobili i da pružite odgovor i ponudite neke termine i niste to pomenuli nijednom rečju.
Znači, dobili ste priliku koju ste tražili, a niste odgovorili ono za šta ste tražili reč, nego ste pričali sa, ne znam, rediteljem prenosa, šta ste već rekli.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Gledaću da se manje javljam.
Dakle, pričate patetične priče oko toga, jao da zaštitimo naše seljake. Pa, gledamo da ih zaštitimo koliko možemo zato nam je budžet za poljoprivredu, recimo, gotovo tri puta veći nego 2012. godine. Da li je dovoljno? Pa, nije dovoljno, borićemo se da bude više, jer sve manji broj ljudi hoće da se bavi poljoprivrednom zato što ne može da se zaradi toliko koliko u nekim drugim oblastima, ali je tačno, trudimo se i borimo
11/3JJ/LjL

da damo što je moguće više novca i zato kažem da ćemo još jedanput pokušati baš za mleko da podignemo premije, a tu posebno imamo probleme sa velikim lancima i da sad ne objašnjavam, a mnogo manje sa seljacima.
Znate, u svakoj zemlji, mnoge zemlje su podignute zbog rada rudara, zbog rada rudnika, a vi biste da ostavite zemlju bez rudnika. Video sam, da nemamo ni uglja, da nemamo ni struje, da nemamo ničega, da ukinemo Kolubaru, da ukinemo Kostolac. Vidite, ja bih da čuvamo i seljaka, ali da čuvamo i rudara. Tamo gde imamo nešto što je nafta 21 veka, strašno je glupo i već smo dobili zlatnu medalju za glupost u svetu pošto smo mi jedini. Razumem da vi pledirate na to da ste pametniji od Olafa Šolca, da ste pametniji od Makrona, od svih ste pametniji i to je u redu, bilo da je u pitanju stanje groznice ili ne, ali vas smo molim, da pustite i da ne mislite da svi moraju da dobiju novac od „River voča“ ili od nekoga da bi imali svoj stav. Mene nije plaćao ni „Rio Tinto“ ni MioTinto, ni Kinko i kako god da se zovu niti me oni interesuju, mene interesuje Srbija. Mene interesuje šta je to što donosi dobrobit Srbiji i to kada budemo išli i kad se nađemo, onda ću da vam ponesem i da vam pokažem računicu šta je to što smo zbog vas i vaše neodgovornosti uspeli da izgubimo kao zemlja.
Što se tiče ovoga o čemu ste govorili, dakle, da, niste vi na svoje ime, nego ste to radili na ime Lilić Dragiše iz sela Temska. Da bih vam objasnio ljudi o čemu se radi, da ne brinete, imam ja i direktno priznanje Aleksandra Jovanovića, imamo i snimak kada govori, a imamo i upisano, pa citiram Aleksandra Jovanovića. On kaže – da, tačno je da sam pomagao bivšem prijatelju da predaje i dobije papire za izgradnju male hidrocentrale od 50 kilovata i to je rekao 30. avgusta 2018. godine, a to je ta hidrocentrala, zvanična dokumentacija, a ovo vam je izjava, gospodina Aleksandra Jovanovića za „Južne vesti“. Dakle, samo da vidite zvanično je sam dao takvu izjavu i potvrdio za svog prijatelja Lilić Dragišu.

12/1VS/JG12.50 – 13.00

Pa, kad biznis nije prošao, e, onda smo ustanovili koga briga sad idemo u napad na taj biznis. Kad ne mogu ja da zgrnem pare, neće niko da zgrne pare. E, toliko kako to ide. Što se Kosova tiče? Nemojte da pričate to Kosovo je ovde, Kosovo je onde, mnogo je teška muka našem narodu na Kosovu. Jer neko bi mogao da vam odgovori da ste i vi Kosovo. Sa koliko problema se suočavamo, i kad pričate o tome ko je gde bio? Tačno je, niste bili ovde, i to je pogrešio predsednik Skupštine.
Evo gde je bio gospodin Jovanović, (pokazuje sliku), stao u cipelama na stolicu pošto je to tako pristojno, pogledajte ljudi ovo je pristojno, ovo se deca uče u prvom razredu osnovne škole da ne smeju ovako da se ponašaju, a ovo je ono od juče. A zašto je prljao đonovima svojih cipela inventar Narodne skupštine? Pa, da bi napravio bolju sliku u svom telefonu. Toliko o pristojnosti, vaspitanju, i ponašanju u Narodnoj skupštini i poštovanju prema Narodnoj skupštini.
PREDSEDNIK: Istina, priznajem, za ovo ja nisam znao. Ne treba gospodine Jovanoviću više ništa da kažete.
Posle ovoga više ništa ne treba da kažete. I treba, i treba i vas da bude sramota, ne zbog onoga što sam rekao malopre, nego zbog ovoga što smo sada svi videli i pokazali. Da se penjete tu na klupe i na sedište. Stvarno sramota, stvarno sramota.
Marina Raguš je sledeća prijavljena za reč.
(Aleksandar Jovanović: Predsedniče, možete li da mi date reč da odgovorim na to?)
PREDSEDNIK: E, samo omogućite gospođi Raguš da govori.
Da ne vičete.
MARINA RAGUŠ: Hvala gospodine predsedniče Skupštine, ja vas molim da ovih tridesetak sekundi uvrstite u moje vreme, s obzirom da su mi ga drugi oteli.
Gospodine predsedniče Republike, vama hvala konačno što obećaste čoveku da ćete poći sa njim u Rakitu, jer mi trpimo mobing ovde svaki put i jadanje, slušamo kako ste mu obećali, a niste hteli da ispunite to obećanje, i vidim da celokupan taj politički nastup je ustvari zbog neuzvraćene pažnje sa vaše strane. Nećete mi zameriti, dame i gospodo, pre svega građani Srbije, baviću se temom ove sednice, a tema jeste – Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, od 1. septembra prošle godine do 15. januara ove godine.
Nasilje Prištine protiv Srba u pokrajini, od septembra 2022. godine jasno je poprimilo sve elemente koji su potrebni da bi se moglo okarakterisati kao sveobuhvatan sistemski progon na etničkoj osnovi. O stepenu ugroženosti Srba na KiM, svedoči podatak da je u protekla četiri i po meseca, zabeleženo 68 etnički motivisanih napada, što čini bezmalo 25 posto ukupnog broja takvih napada na Srbe od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini.
Te naoružane Prištinske strukture kosovsko metohijskih albanaca su 6. januara ove godine u punoj meri potvrdile svoj antisrpski karakter i upravo na Badnji dan, a tokom proslave tog velikog pravoslavnog praznika, pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga Azem Kurtaj je ničim isprovociran u Gotovuši kod Štrpca, iz vatrenog oružja pokušao da ubije jedanaestogodišnje dete, srbina, Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića. Posledične reakcije zvaničnika privremenih institucija samouprave, umesto da se jasno osudi očit zločin na etničkoj osnovi, počinjen protiv dece, dame i gospodo, isključivo iz razloga nacionalne i verske mržnje prema Srbima, jer desilo se na Badnji dan, Prištinski zvaničnici su ga u svojim tobožnjim osudama okarakterisali kao napad na mlade osobe ili građane Kosova, što je očito, iako je očito bilo da je pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih struktura pucao u Stojanoviće.
12/2VS/JG

Slika ovog zločina iz mržnje da bude još izraženija, sličnu logiku o osudi i događaju upotrebili su gotovo svi međunarodni zvaničnici u pokrajini, da ne pominjem nas, ovo je drugi dan zasedanja na ovu temu.
Šta više, ona je još nerazumljivija, ako se ima u vidu da se napad u Gotovuši odigrao gotovo istovremeno sa predajom odgovora komandanta KFOR srpskoj strani na njen zahtev, za ispunjenje, pazite, odredbi Rezolucije 1244. SB UN i Vojno tehničkog sporazuma iz Kumanova, koji garantuju pravo na povratak dela srpskih bezbednosnih snaga na KiM. Pomenuti zahtev Vlade Republike Srbije komandantu KFOR, upućen je 16. decembra 2022. godine u jeku krize, koju je neosnovanim hapšenjem Miljana Adžića i Dejana Pantića, prethodno pokrenula Priština, imajući u vidu da su Prištinski zvaničnici tom prilikom i javno pretili Srbima koji su mirno protestovali na barikadama, Vlada Republike Srbije je u svom zahtevu detaljno elaborirala čitav opseg produženog sistematskog nasilja koji se od 1999. godine, provodi nad Srbima, na KiM. Istovremeno, ta ista Vlada Republike Srbije, ukazala je da snage KFOR, od 1999. godine, nisu uspele da zaštite Srbe i nisu ispunile odredbe članova 9. i 15. pomenute Rezolucije, dame i gospodo, pogotovu vi, sa desne strane političkog spektra, koji nalažu demilitarizaciju OVK, i drugih naoružanih grupa kosovskih albanaca.
Uprkos svemu navedenom, komandant KFOR je odbacio ovaj zahtev. Da vas podsetim, za sve ove godine, od NATO agresije, ovo je prvi zvanični zahtev Vlade Republike Srbije i predsednika Republike, koga ste gospodo, sa desne strane političkog spektra nazvali juče „izdajnikom“.
Istovremeno, istovetnu prirodu su svaki put sve otvorenije prikazivali pripadnici specijalnih snaga ROSU, tokom svakog od devetnaest dosadašnjih ilegalnih upada na sever KiM. Podsećanja radi, te snage su tokom jednog od prošlih upada na sever KiM, iz vatrenog oružja teško ranile Srećka Sofronijevića u oktobru 2021. godine, iako su se intenzitet i priroda njihovih nasilja protiv Srba u proteklom periodu po bilo kojem kriterijumu drastično povećali, teror ROSU, je nedavno kulminirao događajem u kojem su njihovi pripadnici bojevim mecima gađali vozilo u kojem su se nalazila dva srbina, a koje se udaljavalo od mesta na kojem su se pripadnici ROSU nalazili.

13/1GD/IR13.00 – 13.10

Šta je cilj? Stvaranje nemogućih uslova za život koje bi Srbe primorali na iseljavanje i to nesporno potvrđuje upravo ovaj poslednji napad u kojem je ranjen Delević, a koji se odigrao na magistralnom putu Kosovska Mitrovica – Raška kod lokacije na Bistričkom mostu u opštini Leposavić i ja mogu dalje samo da navodim ono što je Kancelarija za KiM u svom izveštaju podnela nama narodnim poslanicima i ovo je tema trebalo je da bude svih nas. Ovo su ranjeni Srbi, ovo su ranjena srpska deca na velike pravoslavne praznike sa jasnom porukom da Srbima na KiM mesta nema.
Nikada vas nisam čula, dame i gospodo, vas sa leve pozicije, kojima su usta toliko puna ljudskih prava, kada ste osudili ovo, kada ste osudili pravo na život, pravo na kretanje, pravo na rad, na verska ispoljavanja, kada su vaše nevladine organizacije govorile o tome. Evo, ja možda grešim, ispravite me, možda sam ja u zabludi. Šta, jel Srbi nemaju prava, a svi ostali imaju?
Sada da se vratimo na tu izdaju predsednika Republike. Aleksandar Vučić, slobodno se smejte, koga ja dovoljno dugo znam je kriv i odgovoran zato što je na svakom mestu, u svakom momentu, neretko na vrlo grub i težak način, borio se za život i prava, ono što bi civilizovana Evropa trebalo da prepozna, ne samo Srba sa KiM, već svih građana Srbije, za to je kriv, na način da nije želeo da bude protočni bojler ili šalter, da ono što dobije iz Brisela, Vašingtona, Moskve isporuči.
Sada, da budemo potpuno otvoreni, da bi on bio siguran i na miru, jer niko od vas ga ne bi osudio ni za šta da je uveo sankcije Ruskoj Federaciji, da je predao KiM, on bi bio, kako beše, predsedniče Republike, faktor stabilnosti i mira. A šta vi radite? Mislite da ne znamo? Pa, i mi prisustvujemo tim forumima. Kažete, mnogi od vas, sa svojim nevladinim organizacijama - sada je momenat, sad diži lestvicu, pući će. To sam ja lično čula, dame i gospodo. To je to, da se ne lažemo.
Mislite da ne znamo koliko para ulazi u zemlju? Super, neka ulazi. Kroz PDV ući će u naš budžet, ali da nazovemo stvari pravim imenom.
Vidite, ja sam svedok da nije pukao u mnogo gorim situacijama o kojima će retko ko ikada znati. Možda istorija za nekih 100 godina piše o tome. Moram da vas razočaram, ne postoji tačka pucanja na bilo koji pritisak, a ono što je mene iznenadilo iznad svega jeste nespremnost svih vas da razumete da se ovde ne radi o Vučiću, niti o naprednoj stranci… Profesore, od vas očekujem bar malo civilizovanije ponašanje. Ne govorim često. Neće trajati dugo. Nema potrebe da se smejete. Poslušajte, posle ćete da odgovorite.
Dakle, ovo je Vučiću poslednji mandat. On nema prava više da se, po Ustavu, kandiduje. Hajde malo da govorimo sada racionalno i o činjenicama. Mislite da SNS pada teško da bude opozicija? Prva ću vam reći da jedva čekam taj momenat da vidim šta je to što vi donosite. Šta je to što vi nudite kao rešenje?
Evo, polako se trag po trag ostavlja od teme do teme, jedan po jedan. Evo sačekaću i ja to, jer sam u svojoj političkoj karijeri najduže bilo opozicionar, da vidim koja su to vaša rešenja, samo, molim vas, dame i gospodo, vi pretendenti na vlast, treba da imate sledeću činjenicu na pameti. Ova stranka, SNS, je jedna od najutemeljenijih stranaka u narodu, pa za šta god budete planirali da uradite ovom narodu i ovoj državi, imaćete posla sa svima nama, a kada vam Srbija kaže, to neće biti lep odgovor.
Čuli smo pre izvesnog vremena prošle godine je na jednom zasedanju da niste dobro uradili, završili projekat Očistimo Srbiju od političkih neistomišljenika. Evo, ja vam garantujem da nećete taj projekat da sprovedete nikad zato što je reč o narodu. Narod je vas lustrirao, a vi hteli da lustrirate nas. Pazite cinizma i to jedina činjenica.

13/2GD/IR

Ono što sam očekivala i moram priznati najviše od ovog nacionalnog opozicionog spektra je da bude makar intelektualno čestit, jer su stvari, kada je reč o KiM, vrlo jasne i jednostavne.
Naša južna pokrajna, dame i gospodo, nalazi se u preambuli našeg Ustava. Da bi se taj status promenio, mora da se menja Ustav. Preambula se menja jedino na referendumu. Da li je tako? Ko je izdajnik? Ko je izdajnik? Da li se promenio Ustav? Da li smo imali referendum?
Kvarim vam račun, znam, ali ću ga kvariti svaki put. Onoga momenta ako dođemo do toga, i to građanima Srbije treba da bude potpuno jasno, nema više bilo koga i među nama ovde, među naprednjacima i među svima vama ko će se sakriti iza njega. Ne, sada o ovom pitanju, jer je vrhunsko, državničko i nacionalno pitanje. Ima lepo svako da kaže svoje mišljenje – i građani Srbije na referendumu, i SANU, i SPC, i, gospodo i dame, svi vi, jer to je pitanje svih pitanja. Najlakše je Vučića za gromobran, a vi komotno uživate ili u svom opozicionom statusu ili nekom već drugom. Ovaj put neće moći, jer, da vas obavestim, i to je, takođe, još jedna činjenica, ne postoji francusko-nemački predlog, inicijativa više. Postoji evropska inicijativa i to vam je čovek kada je došao prošli put, a ja imam te stenograme, niko nije hteo da ga pita, osim mene na kraju, jer nisam imala dovoljno vremena za to, kada je rekao – dobio sam papir za novi pregovarački okvir. Baš vas je bilo briga. Tema je bila – uh što mrzim Vučića, ajde, Vučiću, molim te, skloni se, ne možemo više da te gledamo. To je tema.
Dakle, evropska inicijativa, nju su podržali i onih pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova. Zbog građana Srbije najviše ovo govorim. U poslednjih nekoliko dana obmanuli ste javnost, obmanuli ste svoje biračko telo. A zašto? Da budemo opet otvoreni do kraja - jer ste ga zatrovali sve ove godine. Gajili ste ljude koji su išli ulicama za vama i ginuli za svoju neku pojedinačnu pravdu. Čime? Mržnjom prema Vučiću i sada frka. Kako ćete tim ljudima da govorite o činjenicama? Šta ćete tim ljudima da kažete? Zato je ovo dobra prilika, da se vidi šta radite i zašto narod obmanjujete i te nesretne ljude vučete za nos.
Konačno, ova inicijativa je tek prvi korak i to je činjenica, dame i gospodo, i to takođe znate, svi vi koji ste juče nosili transparente „Izdao si Kosovo“, „Izdajnik“, „Izdaja nije opcija“ itd. To je tek prvi korak. Dakle, dok ne dobijemo pregovarački okvir, o tome će se pregovarati iznad svega.
Pošto i moje kolege treba da govore na ovu temu, ja se izvinjavam što sam uzela malo više vremena.

14/1DJ/MJ13.10-13.20

Svi ćete vi, jer je čovek došao da čuje šta je to što hoćete, imati prilike da učestvujete u našim crvenim linijama, on je svoje rekao, jer ne može drugačije, obavezuje ga Ustav i zakletva koju je položio, ne može drugačije. Obavezuje ga njegova priroda, to vama smeta, a njegova priroda je da će ići do kraja, a to je da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Nema nezavisnosti, a to je, dame i gospodo, da ne postoji ta stolica u UN koja će prihvatiti tzv. „Kosovo“, to je on juče rekao.
Pritom, u ova dva dana trebalo je da govorimo šta su takođe vaše crvene linije, koji su vaši planovi i programi, jer on nam je dao deset tačaka. I konačno, kriv je i odgovaraće narodu za to što nam je kupio 10 godina mira, što je izgradio puteve, bolnice, omogućio da se penzije isplaćuju iz realnih izvora, što je omogućio da najveća sila trenutno u svetu, SAD, taj čovek koji je imao iskustva NATO agresije, da, kome su bile uvedene sankcije samo zato što se drznuo da sa Vladom nacionalnog spasa brani zemlju od ultimatuma koji ni jedan državnih na svetu nije mogao da prihvati. Taj čovek je uspeo.
Zamislite da sve te koji su bili deklarisani neprijatelji srpskog naroda privede za sto i da nas čuju i sada se više ne priča o međusobnom priznanju i da nas čuju na način da svaka kosovska vlada pada, jer shvataju da nemaju nezavisnost, jer shvataju da Srbi i dalje žive na severu Kosova i Metohije, jer shvataju da Srbija država 900 miliona evra ulaže u Kosovo i Metohiju.
Moram da vam kažem, sram vas bilo, jer su zbog onog juče likovali svi koji su nas polomili prethodnih godina. Tu sramotu, istorijsku, mi nećemo moći da skinemo sa sebe, da budem preciznija, vi. Kakav god da je predsednika Republike, on je došao da otvoreno razgovara sa vama o najtežem pitanju, u najteže vreme, u vreme rata između nuklearnih sila koji može da se završi samo na taj način da neko od njih baci taktičko nuklearno naoružanje, a vi ste izašli sa transparentima.
Tu su ljudi sa severa Kosova i Metohije, južno od Ibra, i šta se im pokazali - Baš nas briga za vas što vam na decu pucaju i ubijaju, baš nas briga za vaše živote, nama je jedino važno koliko ćemo mi sami dobiti, nama su jedino važni politički poeni, nama je jedino važno hoće li nam sponzor međunarodni dati ovaj put trostruko veći budžet, jer vidi, lomio sam Vučića, jer to je tema. Nema druge. Samo da se slomi Vučić. Zašto? Zato što je on najveća brana i zbog toga je najveći političar koga je Srbija imala u poslednjih nekoliko decenija.
Vi, dragi naši sunarodnici, vi koji predstavljate narod koji živi na severu Kosova i Metohije i da ne zaboravimo, narod koji živi južno od Ibra, gledajte i pamtite, svojoj deci u amanet ostavite ko je kakav trag ostavio ovih dana.
Građanima Srbije, pošto čoveka znam, moram da poručim, ići će do kraja. Pokvariće vam račun, budite uvereni. Da, da, hoće, jer nije sam, nije sam. Srbija je iza njega i Srbija zna da za njega glasa i Srbija zna da sa njim nema predaje.
PREDSEDNIK: Hvala vam, gospođo Raguš.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri izveštaj iz utvrđenog dnevnog reda.
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.
SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Poštovani građani Srbije, očekivao sam da svestan svoje odgovornosti za katastrofalnu politiku koju je vodio poslednjih 11 godina, ali ne samo poslednjih 11 godina, već otkad je zakoračio u političke vode Srbije, Aleksandar Vučić podnese ostavku i zauvek napusti bavljenje politikom.
14/2DJ/MJ

To bi bila reakcija jednog časnog čoveka, duboko svesnog odgovornosti koja proističe iz njegove politike.
Mi nažalost imamo posla sa čovekom koji i te kako svestan da su rezultati njegove politike apokaliptični za državu Srbiju, tragični za njene građane, pogubni za buduće generacije i katastrofični sa aspekta naših nacionalnih interesa.
Postavlja se pitanje – koji poriv može neko imati da sa takvom strašću uništava sopstvenu državu? Odgovor na to pitanje leži, pre svega, u neskrivenoj mržnji koju Aleksandar Vučić ispoljava prema Srbiji, u preziru prema rodnoj grudi, u bagatelisanju otadžbine, na kojem bi mu pozavideli mnogi okupatori koji su oštrili očnjake na kostima naših predaka.
Ja moram da pitam – zašto ste, gospodine Vučiću, došli u Narodnu skupštinu? Da donesete Izveštaj Petra Petkovića? Ima narodna skupština svoju kurirsku službu, ne morate vi da glumite potrčka Petra Petkovića.
Pregovore sa svetom ste vodili po principu – moj poslednji uslov, pristajem na sve, samo me u vlast ne dirajte. Vama je vaše samovlašće važnije od Srbije. Vaša fotelja vam je bitnija od otadžbine, od građana, od Ustava i interesa ove zemlje.
Kako vam je umesto Kosova najskuplja srpska reč postala „čopor“? A „vođa čopora“ još skuplja?
Pogledajte ove vaše poltrone što ovde drhte i tresu se da li su stavili dovoljan broj vukova na „Tviter“ i „Instagram“ profil.
(Milenko Jovanov: Lokatore si postavljao.)
(Marina Raguš: Sram te bilo.)
Stavite i Belivuka. Gde je Belivuk?
(Milenko Jovanov: Ti ga zastupaš ovde.)
Stavite i Buka Brankovića, oslikava vašu politiku. Stavite i vukodlake, stavite i Legijinog vuka iz jedinice za specijalne operacije.
(Milenko Jovanov: Pa ti ga zastupaš ovde.)
Vi stvarno mislite da ćete vi nas da uplašite sa vašim istaknutim članom Belivukov?
(Milenko Jovanov: Ti si Belivukov portparol.)
Pa nećete.
Stavite i naručioce spota protiv Olivera Ivanovića i izvođače radova iz Kosovske Mitrovice i njih stavite,
(Milenko Jovanov: Huljo jedna.)
Od pamtiveka kurjaci kolju jaganjce, ali i dan-danas na svetu ima mnogo više jaganjaca nego…
PREDSEDNIK: Milivojeviću, vređate sve u sali, ali zašto to radite ljudima koji su gore na galeriji?
(Milenko Jovanov: Izdajniče.)
SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Gospodine Vučiću, hoćete li molim vas da uzmete daljinski upravljač za rukovanje ovim Orlićem, da svojim bezobrazlukom ne štiti vaš kukavičluk?
PREDSEDNIK: Ja sam vas zamolio da ne vređate ljude koji su na galeriji, Milivojeviću.
SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Juče smo pokazali, gospodine Orliću, šta su uradili u ovoj Skupštini. Vaše legitimno pravo je da pokušavate da napravite ovde incident i da pokažete Skupštinu gorom.

14/3DJ/MJ

Vaše je legitimno pravo i da širite nasilje i mržnju ovde. Naše pravo je da se tome suprotstavimo. Pustite građane da kažu šta imaju da kažu kroz usta narodnih poslanika.
Dakle, od pamtiveka su kurjaci klali jaganjce, ali je i dan-danas na svetu mnogo više jaganjaca nego vukova.
Gde vam je ova radikalska pamet bila pre 25 godina? Znate li koliko bi danas srpskih mladića bilo živo, koliko bi za njih Paštrić i Košare bila destinacija za đurđevdanski uranak, a ne mesta golgote i stradališta sa kojih su se neki vratili bez glave, neki bez ruke, neki bez noge, a neki se nikada nisu vratili?
Kažete – vi nosite svoj krst, ali na taj krst razapinju Srbiju, a ne vas. Kažete nam, ovde držite predavanje patriotsko, izvinjavate se juče dečacima iz sela Gotovuše, izvinjavate se Stefanu Stojanoviću i Milošu Stojanoviću iz Gotovuše. Pa kada im se izvinjavate, onda im recite – izvinite što smo 9. juna 1999. godine zamenili srpsku policiju i vojsku sa vašim saborcima iz Oslobodilačke vojske Kosova i prepustili srpsku decu na milost i nemilost.

15/1AL/MP13.20 – 13.30

Vama je Ustav svetinja, to nam tvrdite, ali Kosovski ustav nad ovim se vi zavetujete, nad ovim se vi zaklinjete, a kada se zaklinjete na Miroslavljevo jevanđelje okrenete onu stranu gde Juda prodaje Hrista za 30 srebrnjaka i tu se vi zaklinjete.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Kada već pričam o Kosovskom ustavu, ko se od vas zakleo nad kosovskim ustavom, a danas pregovara u Rajskoj banji da ga skinu sa crne liste i kaže – ako me skinete sa crne liste ja ću srediti da se Srbi ne bune kada Vučić završi posao. I treba da gledate u pod kada vas to pitam.
Vi nekog pozivate da nije branio Kosovo kada su gorele svetinje.
Pa nemojte nikada zaboraviti da ste 9. juna 1999. godine imali išijas, kada je trebalo braniti kosovske svetinje, jer ste se ukočili dok ste nosili nameštaj u stan od dva ara koji ste dobili menjanjem Pećke Patrijaršije za stan od dva ara, a portu Dečana ste pretvorili u parking za NATO tenkove. Sram vas bilo.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Šta ćete kada u san dođe Lazar i pita – ima li je Bela crkva samodrž gde pričestih vojsku? To su reči jednog radikala Aleksandra Vučića. Hoćete možda Milošu Obiliću da kažete – o viteški podižniče, kada zagrmi sutra ću na Kosovu ubiti Murata. Vi mu kažite – o viteški podižniče, pa ja se tom Muratu danas divim, a ne tebi.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Pa takvi i nisu mogli kod Murata da priđu, ni konju njegovom kada je Bogoje Vidar postao Hećim.
Zaspali ste pre 25 godina na železničkoj stanici u Karlobagu, probudili ste se sada tako bunovni i propustili sve vozove za Evropu i budućnost. A, ti vozovi sada idu 350 kilometara na sat i vi ste kupili najskuplju kartu za taj voz i trčite sa vašim radikalskim prtljagom za tim vozom, a iz radikalskog ispada silueta Olivera Ivanovića, oivičena kredom na ulici u Kosovskoj Mitrovici, čaure metaka kojim je ubijen Slavko Ćuruvija, čaša kojom ste nazdravili ubicama Zorana Đinđića, zarđala kašika - politika ubijte jednog Srbina, mi ćemo 100 Muslimana i ispada iz tog kofera šolja sa znakom Jedinice za specijalne operacije Legije.
(Milenko Jovanov: Lokatore.)
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Šta je dalje plan vaše pogubne politike? Gde selite Jarinje? U Stalać, Ćupriju? Šta je sledeće na licitaciji? Podrinje, Šumadija, Niš. Ne nazivaju ovi dobri ljudi izdajnicima zbog ovog što ćete uraditi, nego zbog onog što ste uradili 9. juna 1999. godine.
(Milenko Jovanov: Postavljao si lokatore, izdajniče.)
Slušam vas kako ovde patetični glasom kažete – ja znam svoju sudbinu, mene čeka sudbina premijera sa ovih prostora. I vi i ja znamo da mislite na Ivu Sanadera, hrvatskog premijera, koji je osuđen na 18 godina zatvora, jer ovo ne može besplatno.
Kada kažete – predaja nije opcija, mislite na mirnu predaju vlasti, jer sve drugo ste dali i Poštu i Telefon, Telegraf, Olimpijski komitet, Gazivode, sve što ste se busali u grudi, kukavne i nejake ste dali. Sram vas bilo.
Dajte sada ostavku. Pokažite spremnost da se suočite sa svojim nedelima.
Ja za kraj mogu samo da vam kažem, prošli put sam vam nudio klupu košarkaškog trenera, sada vam je preostala samo klupa Specijalnog suda za organizovani kriminal.

15/2AL/MP

I za kraj, ima na Zejtinliku među čuvarima srpstva, na besmrtnoj straži srpstva i grobova nekih šest Milivojevića. I kažu – ne dam. Ne dam - kažu. I ustao je vaskrsni vojvoda Vuk sa Čedomirom Milivojevićem i kažem – ne dam očevinu i ne dam dedovinu, moje je. I Grm i Arčibald Rajs. U ovoj sali, braćo Srbi čuvajte se sebe, ovakvih se čuvajte, koje ne mogu sobom da vladaju, a hoće zemljom da vladaju.
Dole tiranin, živela slobodna Srbije. Ne dam, ne dam.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
PREDSEDNIK: Vi hoćete po Poslovniku? Dobro. Vidim. Daću vam reč sada. Samo ako mogu da se svi u sali primire da možemo da damo reč dalje.
(Dalibor Šćekić: Ubio si premijera svog. Miran.)
(Srđan Milivojević dobacuje.)
Milivojeviću, ne treba da urlate dalje. Izurlali ste se, izvikali ste se komplet u ovih devet minuta mržnje. Ne morate sada još dodatno.
Izvikali, izvređali sve gledajući u poslanike SNS najgorim stvarima, a ja sam vas u jednom trenutku samo zamolio da to isto ne radite Srbima sa KiM. Ipak ste morali.
Znači, povreda Poslovnika.
Reč ima Marsenić.
PREDRAG MARSENIĆ: Hteo bih samo da pojasnim. U pitanju je opet član 106.
Gospodine predsedniče, mi svaki dan imamo vrlo sličan problem. Dakle, ukoliko je bilo nešto, ako možemo da se saslušamo, molim vas, ako je bilo nešto sporno u govoru prethodnog govornika, mislim da je vaša dužnost da ga opomenete. To nije dužnost vladajuće većine jer i oni krše time, tačnije i vi, član 106.
Ukoliko nije bilo ništa sporno, onda vladajuća većina mora da bude opomenuta zbog toga što krši ovaj Poslovnik. Znači, ne radi se ovde o tome da li se slažemo ili se ne slažemo sa tim što se govori, nego se radi o principu, o principu vođenja sednice.
Jeste, gospodine, zaista je tako. Znači, ne radi se o tome da li je neko u pravu ili nije u pravu kada iznosi to što govori. Ako imamo vređanje, to treba da se zaustavi. Molim da reagujete na vreme. Eto, samo toliko. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Ja sam prvo pomislio, gospodine Marseniću, da ste se javili zato što ste hteli da reagujete na uvrede na mržnju koju je izgovarao Milivojević, na najodvratnije stvari koje je uputio predstavnicima Srba sa KiM, a vi zapravo ne reagujete zbog toga nego zato što nekim drugim narodnim poslanicima u ovoj sali je to očigledno smetalo.
Vama nije smetalo ništa.
(Predrag Marsenić: Vi treba da reagujete.)
Sve sam razumeo, nego da li vi hoćete da se Skupština izjašnjava?
(Predrag Marsenić: Da.)
Skupština će da se izjasni, a vi ne treba da vičete i da dobacujete sa mesta, jer i u onom sramu od juče i taj Milivojević je sa vama ostalima bio ovde i jurišao na predsednika Republike. Tako da, jasno mi je što vam to njegovo ne smeta, a što vam smetaju ljudi koji se sa tim ne slažu.
Šta ste još rekli da je povreda Poslovnika?
Znači, za reč se javio predsednik Republike.
Da li je još neko hteo povredu Poslovnika?
Vi ste hteli?
Izvolite.
15/3AL/MP

LEPOMIR IVKOVIĆ: Poštovani predsedniče, pozivam se na član 107. gde se kaže da govornik na sednici Narodne skupštine mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine.
Prethodni govornik je upotrebio reči – dole tiranin. Te reči su upotrebili zaverenici pre masakra kralja Aleksandra i kraljice Drage. Znam to odlično pošto sam igrao jednog od zaverenika u Seriji „Kraj dinastije Obrenović“ i te reči predstavljaju direktan poziv na masakr predsednika naše države i njegove porodice.
Prethodni govornik je poznat po tvitovima gde predsednikovog brata i sina ostavlja u šahtu i govori kako će proći kao Gadafi.
(Srđan Milivojević: Što me nisi tužio?)
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
Ako su oni …
PREDSEDNIK: Milivojeviću, nemojte da vičete ponovo.
LEPOMIR IVKOVIĆ: Ako su oni po šahtama, on bi verovatno bio na jahtama na nekim egzotičnim destinacijama.
Stidim se uvreda koje su upućene našem narodu na KiM. Braćo i sestre, hvala vam što ste neviđenom borbom na barikadama pokazali ne samo Srbiji nego i celom svetu kako se bori za svoju državu i za svoju veru i za svoj fizički opstanak a na svojoj zemlji.
Gospođa Raguš je malopre rekla da je predsednik Vučić najbolji predsednik ili vladar Srbije zadnjih nekoliko decenija.

16/1MJ/CG13.30 – 13.40

Imao sam priliku da u jednoj televizijskoj emisiji kažem, završavam, i da ga uporedim sa znamenitim srpskim vladarima, rekavši da bi u njihovo vreme on bio ravan njima, a sam Bog zna da li bi se oni mogli meriti s njim u današnje vreme. I pogrešio sam. Izvinjavam se svima. Ne bi Aleksandar Vučić bio ravan njima, nego bi i u njihovo vreme bio bolji. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Ivkoviću.
Što se tiče dostojanstva Skupštine, vi jeste potpuno u pravu. Ono što je radio Milivojević malopre, je sve suprotno tome. Konkretno član 107. Vidite i to je pokazatelj neke strašne tobožnje diktature i autokratije. Što i takve stvari najodvratnije ljudi izgovaraju govoreći, pre svega o sebi. Razumeo sam sugestiju. Da o tome preciznije vodimo računa.
Reč ima predsednik Republike.
Vi ste hteli prvo.
Vi ste po prijavi za reč.
Marijan Rističević, po prijavi za reč.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo o ekonomiji.
Zahvalan sam predsedniku Republike na dve izjave vezane za proizvodnju mleka. Savetujem poljoprivredne proizvođače da se, s obzirom na neki protest, da se dogovore sa predstavnicima ministarstva, pošto postoji dobra volja da se taj problem reši.
Moram reći i ovo, mada nikada ne govorim o Vučiću, da kao predsednik odbora sam imao priliku da zato što smo trošili više od planiranih sredstava za podsticaje u poljoprivredu, da sam više puta odlazio kod njega i tražio da utiče na Vladu Republike Srbije, i tražio od sedam pa do 15 milijardi. Uvek smo dobijali.
Stoga, još jednom molim poljoprivredne proizvođače da sednicu sa predsednicima ministarstva i da se dogovore o tome da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu.
Malopre smo imali jednog primerka, koji očigledno spada u tu vrstu delatnosti. Vi ne shvatate da mi njega nedovoljno poštujemo. On bi naprosto bio božanstvo, recimo u Indiji. On bi tamo bio božanstvo, a ovde mislim da je on jedan od onih koji od ove Skupštine, u tom delu pravi zverinjak. Predlažem ubuduće da ga donose u kavezu. Tako ćemo biti bezbedni. Da se na ovu mržnju koju je on izrekao plaća porez. Ja verujem da bi bio najveći poreski obveznik u Srbiji. Možda bi mu konkurisao samo komšija onaj mali Pozderac iz Trstenika. Verovatno bi bili negde tu. Da se na bezobrazluk, da je bezobrazluk izvozni proizvod, on bi bio strašan izvozni potencijal.
Međutim, moram nešto da kažem, s obzirom na njegove optužbe. On je ovde rekao kako smo mi ubili Olivera. Zaboravio je da smo ubili Kenedija, da istrebili Indijance, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, to je zaboravio. Po pitanju Olivera, prvo da kažem da svako ko je preživeo vlast njegove stranke treba da dobije životnu nagradu, jer je preživeo. Dakle, od Pekića, do Srkija lokatora, toj stranci spasa nema. Pekić, Mićunović, Zoran Đinđić i na kraju Srki lokator, predstavlja tu stranku. Onda su stvarno došli do dna.
Dame i gospodo, ovo je fotografija iz 2000. godine, ovo su fotografije 2000, 2001. godine, kada je bilo dole još uvek tvrdo. Ovo sam ja sa pokojnim Oliverom. Srkija lokatora nije bilo, on je bio na šiptarskoj strani. Nedavno je pao dron. O tome ću kasnije. Olivera Ivanovića su ubili oni koje su oni amnestirali. Dakle, on ne dozvoljava pravo da oni koji su pobili žeteoce, oni koji su u Goraždevcu pucali na decu

16/2MJ/CG

kupače, oni su na Zadušnice digli autobus u vazduh, oni su u martovskom pogromu ubijali i hiljade proterali, on ne dozvoljava da su možda oni ubili Olivera Ivanovića. On kaže da smo mi.
Možda su ga verovatno ubili onih 1.800 terorista uključujući i Kurtija, koga su amnestirali. Nedavno je jedan dron pokušao da špijunira položaje Vojske Srbije. Vojska Srbije je taj dron oborila. Kurti se tu gadno prevario. Umesto da je ušao u troškove, jer dron košta, umesto da je koristio starog Srkija lokatora, koji je em jeftiniji, em pouzdaniji. To je onaj lik kome je za vreme agresije NATO pakta nisu smeli da daju pušku, već su mu dali lopatu. Nisu znali na koju stranu će da puca. Dobra procena Vojske. On govori o 30 srebrenjaka. Koliko srebrenjaka je Srki lokator dobio, ne samo za lociranje Vojske, već koliko je dobio zato što su izručili generala Lazarevića, branioca Kosova i Metohije. Koliko je tih srebrenjaka bilo.
On priča o zemunskom klanu i Legiji. Da li znate, a ja sam jedini ovde izgleda glasao za Vladu Zorana Đinđića? Ja mislim da sam jedini. Da li znate da Zoran Đinđić nije hteo Srkija lokatora da primi u stranku, dok je bio živ. Kada su ga ubili, onda je ušao u tu stranku i postao narodni poslanik. On je avanzovao na ubistvu Zorana Đinđića, on je iskoristio Legiju i zemunski klan, on je postao poslanik. Nikada ne bi ušao u tu stranku da je Zoran Đinđić preživeo.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zgrožen postupcima navodno patriotske opozicije. U senci njihovog patriotizma najbolja je hladovina. Da im kažete da se borimo za Kosovo, oni bi pitali jel može onlajn?
Sada da vidimo ko je gde bio 1999. godine kada je bilo tvrdo na KiM. Jedan od ovih patriota je bio u Londonu. To je šef ovog malo iz Trstenika, ovog malog pozderca. Njegov šef je bio u Londonu, pokušao da nauči Njutnove zakone, ali eto, nije uspeo. Sin naftaša, funkcionera.
Drugi je pobegao u Francusku, Miloš beganović. Tek toliko prebegao na agresorsku stranu, a danas bi kao on branio Kosovo. I 2004. godine nije bio ovde za vreme Martovskog pogroma. Tek kasnije je pregovarao sa ovim Šiptarima i bio preteča kosovske nezavisnosti. Dakle, to su oni koji su išli u američke ambasade i tražili samo da se odloži proglašenje kosovske nezavisnosti. E to su ti veliki patrioti.
Oni ništa teže od tri prsta u životu nisu digli i pokušali to da unovče. Onaj poslednji je bio u biblioteci da izdaje časopis pod nazivom njegove stranke. Dobro je, da je pala neka bomba kao na Narodnu biblioteku mogao je izgoreti kao knjiški moljac. E to su ti patrioti koji danas pričaju. Uzmeš 36.000 evra za fiktivni ugovor za stan. Nije ti dobar Čačak. Oćeš na Dedinje. Na fiktivni ugovor uzmeš 36.000 evra i dođeš na Dedinje. Pa da, Dedinje je srce Srbije, koliko ja vidim.
Onda ti koji ništa teže u životu od tri prsta nisu digli napali na predsednika republike. Verovali ili ne. Ja sam već prošao tog njihovog toplog zeca. Ni tada se nisam bojao, ne bojim se ni sada, a verovatno ih se predsednik republike boji još manje nego ja.
Dame i gospodo, narodni poslanici, oni treba da znaju da nešto moramo da naučimo iz prošlosti. Juna meseca 1941. godine je Nemačka napala Rusiju. Ne znam da li su tenkovi bili leopardi. Meni je Rusija uvek simpatičnija, ali u to vreme bilo je najžešće klanje Srba na teritoriji NDH. Klali su familiju predsednika republike, klali su familiju moje majke. Dakle, klali su familiju moje majke. Ustaše.

17/1MV/SČ13.40-13.50

U to vreme Tito dolazi u Beograd da digne ustanak Srba protiv Srba. Nije to bio građanski rat, to je bio rat protiv Srba. Cenu koju smo platili je da je Tito iskoristio i Srbe i Ruse, osvojio vlast, komunizirao bivšu Jugoslaviju stvorenu krvlju Srba. I šta se desilo? Onda po sovjetskom modelu rasparčao tu državu na štetu srpskog naroda, darujući kao Staljin srpske teritorije novostvorenim republikama. Tako je to bilo i ja to tako doživljavam.
Gle čuda, nismo se naučili na istorijskim greškama. Juče se to ponovo dešavalo, da dok svi okolo napadaju Srbe, unutar neko pokušava da digne ustanak protiv Srba u Srbiji. Kao da nismo videli da od svojih razlika kad napravimo podele možemo podeljeni da stradamo. Kao da nismo videli da, dok su se svi borili protiv nas, mi smo se borili između sebe, protiv sebe, i dok su ustaše klali Srbe mi smo kao Srbi njima u stvari pomagali.
Dame i gospodo narodni poslanici, Čerčil je rekao da nam se istorija ponavlja i sve nas više košta. Koliko vidim, ovima juče nije bila cena u pitanju. Hteli su da iskoriste taj problem koji u svetu postoji. Mi moramo da nešto naučimo. Naše najbolje rešenje u sadašnjem trenutku, a citiraću Napoleona: "Treba znati kada navući lavlju kožu, a kada kožu lisice". Zato je naše najbolje rešenje najmanje loše rešenje i toga treba da budemo svesni.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, naš taj mali čamac koji sada nemamo gde da privežemo za koji veliki čamac, koji treba kroz nemirne bure i oluje svetskih razmera da provučemo kroz brzake, taj naš mali čamac treba provući. Zato molim sve ove od juče, neću reći izdajnike, nesrećnike neshvaćene, da dok mi pokušavamo da veslamo, molim ih samo da ne ljuljaju čamac i da ne napadaju posadu.
Dame i gospodo, ja ću završiti sa onim – i ja ne priznajem nezavisno Kosovo, ja ne pristajem na Kosovo u UN, ali sam tu ako ne daj Bože se desi da ovi okolo bivši Jugoslovene opet žedni naše krvi napadnu, uz pomoć onih drugih koji su oko nas – NATO pakt. Ako u krajnjoj varijanti zamislite ako ne daj Bože dođe do sukoba, ako ovi drugi naoružaju ove prve i daju im kao Ukrajincima četiri, pet milijardi da nas slome, pa mi ni oružje ne možemo kupiti. Ali, bez obzira, ne daj Bože ako se to desi, ja ću biti tu, neću pobeći kao onaj francuski petlić, što bi Vojvođani rekli kikirez. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Dobićete i jedno i drugo.
Vi hoćete repliku za ovo lokator?
(Srđan Milivojević: Da.)
Vi hoćete Poslovnik?
Hajde prvo vi onda. Izvolite.
GORICA GAJIĆ: Hvala, predsedniče.
Ukazujem na povredu Poslovnika član 107. stav 2. – korišćenje uvredljivih izraza i reči. Prethodni govornik je rekao prvu uvredljivu reč – Miloš Beganović, drugu uvredljivu reč za poslanike koji sede ovde pretpostavljam – ovi nesrećnici. Molim vas, dužni ste bili da opomenete govornika da se ne izražava uvredljivo. Ovde ne sede nesrećnici, ovde sede poslanici koji imaju legitimitet taman toliki koliki ima i predsednik Republike, jer smo mi i predsednik Republike jedino birani neposredno.
PREDSEDNIK: Gospođo Gajić, da ne preterujete sada mnogo, nema potrebe.
GORICA GAJIĆ: Dozvolite mi, neću repliku.
Znači, dužni ste, samo opomenite…


17/2MV/SČ

PREDSEDNIK: Gospođo Gajić, čuo sam vas.
Što se tiče ovog prvog - Miloš, vi ste tu prepoznali predsednika svoje poslaničke grupe i zapravo ste se zato javili da reagujete. Da li vi razumete da ne bi bilo nikakve potreba da vi to radite i na ovaj način da je vaš predsednik poslaničke grupe prisutan u sali, da bi se onda sam javio ako smatra da je lično prozvan? Ali, on nije u sali, on od jutros nije u sali. Evo, vi sada pogledajte koliko je sati.
To vam je, takođe, pokazatelj iskrenosti i brige i za sednicu i za Kosovo i za Metohiju i za sva pitanja o kojima mi govorimo danas. Onda se vi javljate po povredi Poslovnika da reagujete. Znači, znate da to po Poslovniku ne može.
Što se tiče ovoga legitimitet predsednika Republike i vaš, znam da nije nekima lako, ali nemojte da pokušavate da neozbiljnošću popravite utisak od juče, da nas nasmejete. Ništa nije bilo juče smešno.
Treba li Skupština da se izjasni?
(Gorica Gajić: Treba.)
Treba da se Skupština izjasni. Dobro, izjasniće se Skupština, a vi samo obratite pažnju na ovo što sam vam rekao, dobronamerno je bilo. Vaš predsednik poslaničke grupe, isto važi i za poslaničku grupu Zavetnika i stranke Vuka Jeremića i sve ostale, da su oni tu u sali ne bi morali vi zloupotrebom Poslovnika da ih branite, a njih nema. Nema od jutros nikoga.
Pravo na repliku, izvolite.
SRĐAN MILOVOJEVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Sve se može kad se hoće.
Ne bih da budem ličan u svojoj replici, ali zarad građana. Poštovani građani Srbije, mene ovde proglašavaju da sam neki lokator. Dana 24. marta 1999. godine ja se nisam useljavao u stan od dva ara. Moj brat je tog dana dobio vojni poziv, i jedan i drugi. Jedan se dobrovoljno prijavio u jedinicu koja meri radioaktivnost i uklanja kasetne bombe. Iz njegove jedinice nastradalo je 24 ljudi, 24 mlada čoveka, šestorica su se vratili živi. Vratili su se živi tako što su zaboravljeni na prištinskom aerodromu 9. juna 1999. godine, kada je potpisana Kumanovska kapitulacija. Njima su rekli – nemojte da održavate nikakvu radio vezu. Oni su sedeli do 14. juna u blizini aerodroma prištinskog.
Onda kada su ostali gladni, moj brat je seo u pinzgauer i krenuo u Prištinu da kupi hranu za svoje prijatelje i saborce. Imao je sreću da ga ne zarove albanski teroristi, oni koje ste vi pustili mesto NATO trupa. Na sreću su naišle međunarodne trupe i prebačeni su do Podujeva istog dana. Drugi brat je teško ranjen, ja o njemu vodi računa.
Kada govorimo o lokatorima, u lokatore se najbolje razume narodni poslanik Marijan Rističević, zaustavljen 30. januara na teritoriji Loznice vozeći automobil 85km na sat, gde je ograničenje 50km, koji se prvo pozvao na poslanički imunitet, a zatim na poznanstvo sa Bratislavom Gašićem. Bratislav Gašić je zvao načelnika policije, a nakon toga je rečeno da mu se ne piše prijava. Toliko o lokatorima. Hvala.
PREDSEDNIK: Sad Marijan Rističević ima pravo i završavamo ovaj krug replika.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vozim tako sporo i bilo je van naseljenog mesta. Problem je bio sa ovim vašima koji su to dostavili, što nije bilo znaka za ulazak u naseljeno mesto i spor je nastao oko toga, ali Bože moj.

17/3MV/SČ

Što se tiče vaše priče o nekim stanovima itd, eto te 1999. godine ja sam bio sa redaristima, ali sam bio i poslanik. Gađana je Vlada Republike Srbije u kojoj je radio i ministar informisanja, današnji predsednik. Gađana je i zgrada RTS-a, u kojoj je radila njegova majka. A vi se pozivate na braću kojima svaka čast, ali kako ste mogli da budete lokator protiv iste te braće?
I nismo mi pustili albanske teroriste, već vi ste te teroriste koji su ugrožavali vašu braću pustili pre suđenja na slobodu. Oni su verovatno ubili Olivera Ivanovića.

18/1MZ/MT13.50 – 14.00

Što se tiče gospođe koja je ovde govorila, znate šta je zajedničko za Kurtija i Koštunicu? Jel znate šta je zajedničko? Reći ću vam ja, već kad tražite. Dakle, obojica nisu dozvolila Srbima da glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima. 
Godine 2000. su poništeni izbori na teritoriji naše južne pokrajine zato što su biračka mesta zatvorena pre vremena. Trebalo je da se ponove ti izbori. Ali, kad se odbije 100.000 Srba sa Kosova, onda je Koštunica mogao da bude predsednik. Zoran Đinđić pokojni je tražio da se to prizna i da idemo u drugi krug, ali Koštunica nije. 
PREDSEDNIK: To je bilo dva minuta.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Verovatno je Kurti uzeo recept od onog ko ga je pustio i on je drugi koji je zabranio Srbima da glasaju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Završili smo sa tim replikama. 
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani narodni poslanici, ali pre svega uvaženi građani Republike Srbije, mogli ste da primetite čudne stvari. Trudio sam se da u ova dva dana slušam svakog govornika, računajući da ćemo nešto da čujemo, ali se na kraju svelo uglavnom na utrkivanje u nivou i snazi uvreda koje će da izgovore protiv mene. Nemam, kako bih rekao, poseban problem, mislio sam da se i ne osvrćem na izlaganja nekih od prethodnika, ali ću iskoristi priliku da govorim o nekim ozbiljnim stvarima na osnovu besmislica koje su izgovorili. 
Čuli ste od bar nekoliko govornika – zašto si, Vučiću, došao? Zato što ste me vi zvali. Zato što ste donosili zajednička saopštenja u kojima ste rekli da tražite sednicu Skupštine da dođem. Jel mislite da za mene ima nešto lepo ovde? Jel mislite da sam čuo neku lepu reč o sebi? Da je lepo trpeti psovke, uvrede da si ubica, kriminalac, majmun, ludak, ovakav, onakav? Onda reagujete na to što je neko rekao – nesrećnici, a na sve ovo pre toga niste ni reč rekli. To je bilo sve u redu. I vaše parole su bile u redu. Jel vas malo stid?
Lepomire, slušao sam vas malopre. Sedite, molim vas. 
PREDSEDNIK: Što vi dobacujete, Milivojeviću?
ALEKSANDAR VUČIĆ: A šta je vama u svemu tome smešno? Što, da niste vi Lepomir Ivković, veliki srpski glumac? Poznati po tome što su svi veterinari ludeli dok ste imali prodavnicu pljeskavica, jer su jurili kučiće da ih sačuvaju da ostanu u životu i sad vi objašnjavate to sve.
PREDSEDNIK: Bez dobacivanja, Milivojeviću.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ne može da ne dobacuje, zato što, ljudi su mogli da vide, kad je rekao u jednom trenutku kako može da vlada onaj ko ne može da vlada sobom. Ja mislim da je to bila najbolja definicija i da su to ljudi na najbolji način mogli i da vide, čak i juče, ko ne može da vlada sobom, a ko može da vlada sobom kad je teško vladati sobom i kada ste napadnuti bez ikakvog razloga i provocirani ceo dan. 
Kažete – situacija je apokaliptična, pogubna i katastrofična zato što mrzim Srbiju. Srbiju volim najviše na svetu. Ne postoji ništa što volim kao Srbiju. Mogu da uporedim to samo sa ljubavlju prema svojoj deci i ni prema kome drugom i ni prema čemu drugom.
Što se tiče situacije, situacija u Srbiji je u poslednjih 10 godina u istoriji naše zemlje, mada to mnogima čudno zvuči, jer mi nismo naučili da govorimo lepo i da nešto pohvalno kažemo, objektivno najbolja. Nikada u istoriji nije bila bolja. Da li je dovoljno dobra? Ne, nije. Da li sam zadovoljan, da li sam srećan? Ne, nisam. Da li je nekada u istoriji bilo bolje? Ne, nije. Nikada. A kada to? U vreme Nemanjića, 

18/2MZ/MT

Brankovića, Dejanovića, Lazarevića, Karađorđa, Miloša, Aleksandra, Mihajla, Milana, Aleksandra, Petra, Aleksandra, Tita? Kada pre? Pa plata je ovde bila 329 evra, danas je 740 evra, pre samo deset godina, i to posle velikog skoka u odnosu na raniji period. 
Govorite – uzeo sam kartu, ne znam gde, u Karlobagu za voz. Nisam bio tamo nikada, ali nisam mogao da uzmem kartu za voz nigde u Srbiji, jer nam niste sačuvali nijednu prugu i nijedan voz pristojan, pa smo morali da gradimo iz početka i pruge i vozove, da bismo ih uradili više nego u prethodnih 50 godina. 
Nažalost, čim govorim, čim odgovaram, oni napuste salu. 
Hoću građanima Srbije da kažem, iako sam ja morao da trpim uvrede, viku, dreku, optužbe za ubistva i ne znam šta sve, da svi oni koji su nam govorili kako je Kosovo srce Srbije, sa čim sam saglasan, četvoro njih zvaničnih šefova poslaničkih grupa su manje proveli u ovoj sali, zajedno, nego ja sam. Toliko koliko meni nije stalo, a ja sam predsednik Republike. Ipak, predsednik Republike, zbog institucije govorim, a ne zbog sebe, kao što vidite, nije mi teško da budem ovde više nego četiri puta više nego oni. Toliko o poštovanju, toliko o temi, toliko o interesu i toliko o borbi.
Kažu – Belivuk, Vuk Branković. Nažalost, ne znaju ništa o istoriji, ali tu dolazimo opet do onoga o čemu sam vam govorio. Pokazaću vam jedan primer. Vidite, poštovani građani Srbije, ovo ste videli milion puta na društvenim mrežama, vidite, ovo smo Kurti i ja. Jel tako? Jel tako, ovo smo Kurti i ja? Tako izgleda, pogledajte. Kurti i ja. Vidite, Kurti i ja se nikada nismo slikali ovako. Kurti i ja se nikada nismo rukovali u životu. Ovo je slika, u stvari, Kurtija i Dendijasa, samo je umesto Dendijasa ovaj čovek koji je malopre govorio stavio moju sliku i obmanjivao javnost da kaže – pogledajte kako se Vučić grli sa Kurtijem.
Dakle, pogledajte o kakvim lažovima, bolesnim lažovima, sa kakvim bolesnim lažovima imamo posla. Pogledajte, poštovani građani Srbije, pogledajte, poštovani građani Srbije čime se bave, i to rade već 30 dana, 30 dana, najbrutalnijim lažima. Želim građane Srbije da obavestim, ne samo da se nikada nisam grlio sa Kurtijem, moj posao bi bio da se rukujem sa njim, nikada se nisam ni rukovao. Samo da imate u vidu sa kakvim prevarantima i lažovima imamo posla. 
Vidite, to je čovek koji je glavna zvezda albanskih medija, u kojima kaže, pogledajte, ovde piše nešto na albanskom, ali sam dobio i prevod – srpski poslanik Vučić napio se od sreće kada je Đinđić ubijen. Pogledajte o kakvim je bednim lažovima reč. Slučajno, pošto su me prisluškivali u to vreme, da vas obavestim, te imam u posedu i to, kao što imam i zvaničan dokument sada sa vašeg mejla gde ste slali za hidroelektrane, dakle, imam sopstveni prisluškivani razgovor sa predsednikom SRS Vojislavom Šešeljem. 
U popodnevnim satima je on meni uputio poziv u 15 i nešto, ako se ne varam, nije ni važno, i počeo da govori o ubistvu Đinđića, imamo to sve u transkriptima. „Pa, jel se raduju ljudi?“ Ja mu kažem: „Ne, Vojislave, niko normalan ne može da se raduje“. „Šta je nama radio…“  Ja kažem: „Vojislave, niko normalan ne može da se raduje tome“. I to imate dva puta ponovljeno u razgovoru. Snimila služba, prisluškivali su me, znate, to tako ide u demokratskim režimima, oni prisluškuju opozicione prvake. Ali da to nisu uradili, ja ne bih imao sačuvan dokaz danas kakvi su lažovi i kakvi su prevaranti. A i živ je, hvala Bogu, gospodin Šešelj, pa može da vam potvrdi ili demantuje ono što sam ja rekao. A zamislite još da kažete da sam pio ili ne znam nešto slično. Ali to su vam te hiljade ljudi i izmišljotina na dnevnom nivou, koje kada imate posao ne možete da demantujete, jer ja bih se u ovom trenutku bavio nekim potpuno drugim stvarima. Ne bih imao priliku da sve ove bljuvotine, laži i besmislice obrazložim, objasnim narodu čime se služe i šta je to što rade. 

19/1JJ/LŽ14.00 – 14.10

Dakle, nije problem, kada vam kaže, zamislite, javite se i kažete, neko je rekao kao nesrećnici nekome, to je strašna reč, a divno je kada kažete, Andrej i Danilo, pronađeni u šahtu kao Gadafi. U redu, dirajte mene, nije problem da ja završim kao Gadafi, super, razumem vašu želju, razumem vašu patologiju, mnogo o vama govori, sve u redu, ali vas samo pitam – ljudi, što to radite porodicama, šta su vam oni skrivili, šta su vam oni zgrešili,  što to radite? Kako uopšte možete da se radujete nečemu što se dogodilo Gadafiju? Kako to možete da zamislite za bilo koga? Kakvi ste to ljudi? Mislim da se nijedan normalan čovek tome nije radovao. Šta li je u vašoj glavi? 
To što ste vi primetili, to sada da vam ispričam, pošto ste vi gospodine Ivkoviću igrali dobru ulogu, da li je to serija Obrenovići, ja sam svakako zapamtio po ubistvu. U redu, to je Pad dinastije Obrenović. Dakle, sada kada sam bio na Hilandaru, ima jedna stvar da vidite, ovaj koji je uzviknuo to – dole tiranin, ne bi li pozvao neke na ubistvo Vučića, da se dogodi isto ono što se dogodilo 1903. godine, a onda kada odete na Hilandar i razgovarate sa monasima, to su divni ljudi, oni ne mogu da razumeju i ne mogu da podnesu nikoga ko se radovao smrti Aleksandra Obrenovića. Mi imamo Hilandar zbog Aleksandra Obrenovića. Ima ovde ljudi i drugih vera, ali govorim sada pravoslavnim vernicima koji znaju da je to jedna oda naših najvećih svetinja, jer kralj Aleksandar je po povratku sa Olimpijskih igara u Atini 1896. godine, doneo dukate, zlato i novac i otplatio dugove Hilandar bugarskom manastiru Zograf i tako vratio Hilandar u srpske ruke. 
Sada da me pitate da li je važniji taj zaverenik, pa i sam Apis i svi drugi, koji su slabovidog kralja ubili i ženi više desetine puta odsekli bradavice, veliki junaci, i bacili sa terase, ili je veći junak koji nam je vratio Hilandar, uvek prihvatam sudbinu onoga čija će česma negde da postoji, od onih koji će sladostrasno da se raduju nečijem ubistvu. 
Tako da, u istoriji smo ubili Aleksandra Karađorđevića sopstvenim lažima, ovakvim prevarama, nameštenim slikama, izmišljenim rečima Žorža Klemensoa, govoreći kako nije izabrao Srbiju, nego je birao Jugoslaviju, i ako je to bilo jedino što je mogao da izabere, a da većina Srba živi u jednoj državi, na istom prostoru. Tako smo posebno bili nepravedni prema Aleksandru Obrenoviću, tako smo prema svakome. Malo manje budemo nepravedni kada ih sklonimo sa istorijske scene, onda se setimo da su po nešto dobro i uradili. Ali, ne mislim da je sve u redu sa ljudima koji čeznu za time da nekoga napadnu, da dođu ovde na podijum, da žele nekome da završi kao Gadafi, ili bilo šta slično. Ti ljudi sreću i budućnost ovoj zemlji ne mogu da donesu. 
Kada govorite o pogubnoj, katastrofalnoj, apokaliptičnoj situaciji u svim oblastima društvenog života situacija je neuporedivo bolja. Nismo imali otvorene muzeje, mi smo ih uradili i platili, i pozorišta, više nego ikada. Stadione, otvaramo tri stadiona u Leskovcu, Zaječaru, i Loznici u naredna dva meseca. Lepotice stadione, novi centri gradova postaju to, bukvalno. Gradićemo ih još. 
Govorio sam o stvarima o kojima manje govorimo, da ne pričam o našoj vojsci, da ne pričam o opremljenosti naše policije, da ne govorim šta smo sve uradili, koliko bolnica, kliničkih centara i koliko ih još gradimo. Srbija je mnogo napredovala, samo što mi to nikada nećemo da kažemo, zato što smo dobili manir žalopojki i kuknjava uvek. 
Ne znam da li ste pretili na društvenim mrežama se jedva iskorenilo sa ovim velikim skokom plata ona priča, majke ti nego ću da radim za 250 evra, pošto smo morali minimalnu zaradu da podignemo na 400, nešto manje od 400 evra, dakle, tek tada 


19/2JJ/LŽ

su negde prekinuli  da obmanjuju i lažu javnost o plati o 250 evra. Zato što su ljudi naviknuti na njihovo vreme kada je plata bila 250 evra, čak i 150 evra. Minimalac je tada bio 150 i manje od 150, ne pričam o minimalcu nego o prosečnoj plati. Dakle, i to su sve maniri i to su sve trikovi. 
Kažete, pominjete Kumanovski sporazum. Vidite, to vam je kao juče oko Briselskog sporazuma. Kumanovski sporazum niti sam ja podržao niti partija kojoj sam pripadao. Ali, gle čuda, jedna druga partija je podržala, baš partija kojoj je pripadao govornik, ona je podržala Kumanovski sporazum, ne mi, nego oni, zvanično njihovo saopštenje. U zvaničnom svom saopštenju iste večeri partija kojoj sam ja pripadao usprotivila se Kumanovskom sporazumu, partija kojoj je on pripadao bila je za Kumanovski sporazum. Danas on meni i vama drži pridike o Kumanovskom sporazumu. Pogledajte o kakvim ljudima mi ovde govorimo. To vam je kao i ona moja slika sa Kurtijem, lažna, izmišljena, fotomontaža, kao i snajperi, puške oko Sarajeva, kao i sve besmislene priče. Kada im kažete - pokažite. Pa, ne mogu ništa da pokažu. Kao, nosio si pivo Šešelju, ja nosio izborni materijal, jer ovaj čovek i ne pije pivo. Pa, nikad nije pio pivo. To je besmisleno da ljudima ja sada objašnjavam. To samo služi da izgovorite najteže laži, najteže gluposti i baš vas briga i ponavljaćete to bezbroj puta. Normalni ljudi misle da nema potrebe da se odgovora na sve to.
Kada nudite zatvore svima, dobro je to, lekovito je, samo morate da znate jednu stvar, videli ste juče kako su neki nudili svašta, zatvore, a onda pobegoše napolje pošto su znali o čemu ću da govorim. Pošto su znali da ću da govorim o crno na belo, 700 hiljada evra otetih. Onda maca pojela jezik, a šta da radite. A ja vidite, ne mogu sladostrasno da gledam na to jer ipak te ljude poznajem, makar po tome koliko me mrze, makar po tome koliko su kletvi prosuli, makar po tome koliko su mi puta smrt poželeli, da im nikada ne bih poželeo zatvor, bez obzira na to što su ukrali od ove zemlje toliko stotina hiljada. Naravno, institucije o tome odlučuju, ali vam samo pokazujem kakva je razlika između ljudi. 
Zamislite da ovi arogantni, bahati i osioni još jedanput dođu na vlast, koliko bi ćerki vaših, naših, svih ostalo bez kose i to ne po prvi put, kao što su isekli kosu ćerki Milovana Bojića, posle 5. oktobra i hvalili se time u svim novinama. Kao kada je umro Slobodan Milošević, oni su organizovali slavlje. Zamislite vi, šta god mislili, ja imam i pozitivne i negativne stvari o Miloševiću koje bih mogao da kažem u istorijskom nekom smislu, u ličnom odnosu nemam šta loše da kažem. Dakle, ali vi da idete da se radujete nečijoj smrti i da to organizovano slavite na Trgu Republike, sa vama nešto nije u redu. Sa vama nije nešto u redu, a nije važno o kome je reč, ko god da je, ali sa vama nešto nije u redu. 

20/1VS/MĆ14.10 – 14.20

Tako da ja razumem da se radujete mojoj pogibiji, mojoj smrti, da želite da mi brat i dete završe kao Gadafi, sve to razumem, a onda samo razmislite svi koji govorite i toliko često pominjete Boga, a gleda li to neko odozgo i kako nam to svima vraća. 
I za kraj, primetili ste građani Srbije, u ovih dan i po kako su svi strašno osetljivi koju god reč da izgovorite, čak i kada kažete da je nešto antidržavno zamislite ne smete da kažete da je nešto antidržavno, jer ste nekoga uvredili, a ovde su vam donosili krpe, banere, transparente sa najtežim mogućim uvredama, uzgred lažima, ali sa najtežim mogućim uvredama. Pentrali se ovde, pretili, vikali, najgore reči izgovarali kao što i ceo dan danas slušate i nikome ništa. 
Uzgred, samo želim da vam kažem da sam došao u posed u međuvremenu, moj tim je pribavio, da znate da imamo i zvanični dokument, ne samo reč datu za medije, imam zvanični dokument. Mejl poslat od Aleksandra Jovanovića, Aleksandar Inventa na četiri adrese Mirjani Filipović, Danijelu Nikoliću, ne znam ko je ovo, piše – tema Minihidroelektrana Temska – poštovana gospođo Filipović po preporuci Danijela Nikolića, u prilogu vam šaljem dokumentaciju u vezi sa projektom MH Temska na Staroj planini. Srdačan pozdrav, Aleksandar Jovanović, ima i broj telefona – 064163, ostala četiri broja neću da govorim. 
A onda interesantno imate stotinu stranica materijala. U tim materijalima imate lokacijske uslove, idejno rešenje za izgradnju minihidroelektrane, situacioni plan minihidroelektrane, kartu zahvata vode, nacrt mašinske zgrade, mašinska postrojenja za zahvat vode, pregrađivanje reke Temska. 
Dakle, samo da vidite ko su ljudi koji su nas uspeli da obmanu i oko litijuma i oko hidroelektrana i oko svega drugoga. 
Dakle, mi to tražimo za sebe, kad ne dobijemo za sebe, udri po državi jer država je najslabiji protivnik, ona ima najmekši stomak, tuci, tuci, tuci, tuci, tuci po Srbiji, tuci po državi jer nas država nikada nije interesovala. Hvala vam najlepše. 
PREDSEDNIK: Ne.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Malopre sam rekao da je zatvoren krug replika, a vi ste videli kako je to strašna tiranija. Vi ste imali devet minuta i da vičete i da najodvratnije pretite i da vređate devet minuta pa posle dodatno to i dalje radite, užasna je tiranija. Tako je. 
Stefan Jovanović je sledeći prijavljeni. 
Aha, to je Narodna stranka, a on sad nije tu. Dakle, samo da biste razumeli svi vi koji ste u sali a i vi koji gledate prenos. 
Dakle, Narodna stranka i ovi koji su vam pričali, prvo da traže izričito zahtevaju sednicu na temu Kosovo i Metohija, najhitnije moguće. Što pre. Odmah da bude, da ne mogu da žive bez sednice. Sada nijednog jedinog narodnog poslanika nema iz te poslaničke grupe, iz te partije. Od jutros nijednog jedinog. Evo, sad prijavili se za reč, ja čitam, dajem im reč, imaju priliku da govore njih u sali nema. Jer, su rekli neke rezolucije podnose deklaracije, čuda božija, to je najvažnija stvar na svetu. Bez tog njihovog propade Srbija, njih nema. 
E, to vam je pokazatelj koliko im je zaista važno i šta zaista misle i o svim tim stvarima koje pričaju i onome šta će da pričaju za svoje medije i danas i sutra i za Kosovo i Metohiju i na koju god hoćete drugu temu. 
Evo, ja sad čitam ime i prezime Stefan Jovanović, on u sali nije, ni bilo ko iz poslaničke grupe. 
20/2VS/MĆ
Jeste li vi iz njihove poslaničke grupe? Niste. A šta hoćete onda? Nećete reč, jer niste iz te poslaničke grupe? E, dobro. A vidim i vas puno ima, cela dvojica. Cela poslanička grupa vas dvojica, svaka čast i vama. I vama je veoma stalo Zelenima, ne znam sad koji ste, ima više grupa tih zelenih. 
Sledeći prijavljeni za reč Ivan Antić. 
Šta je sad ovo? Povreda Poslovnika? Ne.
Dao sam reč upravo. Sad ćete sačekati da saslušate narodnog poslanika kom sam dao reč i prekinite da se ponašate na taj način da kad ja nekome dam reč vi onda krenete da vičete i mašete tim Poslovnikom. 
Taj Poslovnik pročitajte, samo ste koliko šest meseci imali za to i preveliki vam je napor. 
Ivane Antiću, izvolite.
IVAN ANTIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani predsedavajući, direktore Kancelarije za KiM, narodni poslanici, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, građani Srbije. 
Ja sam Ivan Antić, 1999. godine sam ratovao na Košarama i kada se vojska povukla sa Kosova i Metohije ja sam ostao u Kosovskoj Mitrovici i borio sam se na mostu. 
Za razliku od ovih danas koji brane Kosovo i koji se busaju u patriotske pileće grudi, ja sam se zaista borio za KiM da ostane u sastavu naše države, ali nikog od ovih nisam tada video pored sebe. Iako su bili u godinama kada su mogli da budu u sastavu vojske Jugoslavije, međutim niko od njih nije uzeo pušku u ruke i niko od njih nije bio sa mnom. Bili su momci koji su bili dosta mlađi od njih i koje su svoje živote ostavili da bi Kosovo i Metohija ostala u sastavu naše države. 
A oni su za to vreme šetali negde po Beogradu, Čačku, Parizu, vadili indekse, operisali slepa creva, skidali mladeže, a sve to kako bi izbegli da idu u vojsku. 
Ja znam šta je rat i znam šta je oružani sukob i ne želim da ičije dete to doživi. I retko kada možete naći pravog veterana i borca koji će pozivati na rat, nego uglavnom oni koji su se krili od rata, olako pozivaju na rat i na sukobe, a ovo što oni danas rade je to - pozivanje na rat. 
Ja vas molim gospodine predsedniče da čuvate mir, da se grčevito borite za mir, jer samo u miru možemo da nastavimo da se razvijamo i jačamo, a samo jaki možemo da zaštitimo i sačuvamo našu zemlju. 
A u ime boraca i veterana sa Košare, Paštrika, želim da vam se zahvalim što vodite računa o nama borcima, što brinete o tome da se naš glas čuje. Bulevaru ste dali ime „Heroji sa Košara“ verujem da će uskoro isto to biti i za heroje sa Paštrika. 
Obeležavaju se svi bitni datumi, neguje se sećanja na naše žrtve, otkrivaju se spomenici. Ja verujem da ćemo mi biti poslednja generacija koja će otkrivati spomenike te vrste. 
Za razliku od ovih koji su evo ovo uradili, ovo su teroristi OVK za koje smo mi dali živote da ih uhapsimo, neki su preživeli, bili su uhapšeni a šta ste vi uradili nakon dve godine? Vi ste ih oslobodili. Sve do jednog. A kako su nam se zahvalili? 
Jel znate šta je ovo? Reka Bistrica, Goraždevac, ne sunčaju se deca, nego leže mrtva! 
A njihova deca tih terorista ranjavaju našu decu koja su danas gore na balkonu. za razliku od ovih koji su generale strpali, dobrovoljno poslali u Hag, dobrovoljno istopili naše oružje, dobrovoljno pogasili sve naše herojske brigade i
20/3VS/MĆ

zamislite doveli su zemlju do toga da su bili spremni da uzmu kredit da plate susednoj državi koja je u NATO da čuva naše nebo. 
Danas naše nebo, čuvaju naši migovi, naši lovci. Naša vojska je modernizovana. Imamo bolje oružje, vojska je bolje opremljena i predvode je najbolji među nama. 
Tu mislim na ministra Vučevića, ali to ne znači da treba da ulazimo u nekakav sukob sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Danas se KiM brane kroz povratak i opstanak našeg naroda dole. Otvaranjem radnih mesta, izgradnjom stanova, izgradnjom mira i suživota sa Albancima na KiM, ali samo odgovornom politikom. 
I za kraj svima vama koji ste priredili ono juče, citiraću jednog pesnika koji kaže – „Čovek koji nije hrabar, ne može biti ni pošten, jer za poštenje su potrebne žrtve kakve kukavice ne ume da podnese, a potrebna je velikodušnost kakvu on ne može da razume“. Hvala na pažnji.
(Aplauz.) 





21/1GD/LjL14.20 – 14.30

(Srđan Milivojević: Niko još ovako nije pričao.)
PREDSEDNIK: Vi, Milivojeviću, uporno urlate, vičete i zavijate.
(Milenko Jovanov: Dok je on ratovao, ti si lokatore postavljao.)
Prava slika svega što imate da pokažete.
A vama veliko hvala, gospodine Antiću.
Sledeći prijavljeni je Borko Stefanović, ako bude mogao da govori od Milivojevića.
BORKO STEFANOVIĆ: Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine.
Predsedniče Republike Srbije, dame i gospodo kolege, kad smo kod kolega, ima jedna stvar na koju bih, zaista, pokušao da apelujem na još jednog kolegu, mog veterana, koji je sada upravo nadahnuto govorio, da ne stavlja stvari u tako generalnim terminima kada govori o izbegavanju služenja vojske, učešća u ratu i tome slično, jer sam se lično osetio pogođenim, a i mnogi drugi ovde koji sede.
A što se tiče skidanja mladeža, ravnih tabana, dioptrije, imate tih primera i kod vas, bogami, i to na važnim mestima.
(Marina Raguš: Ko?)
Vulin, recimo,
Ono što danas pričamo, mislim da nije dobro i da je to dvosekli mač i mislim da nije dobro ovakve kvalifikacije govoriti generalno, da bih bio precizan. Govorim u ime Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, koja nije, neće i nikada govorila teške reči, vređala nečije porodice ili lično ljude ovde, ili učestvovala u bilo kakvim izgredima. Zato imam pravo to da kažem.
Zato zahtevam i od vas, predsedniče Skupštine, da ne generalizujete kada govorite takve stvari. Malo pre ste to ponovo učinili.
Zašto to tvrdim? Zato što nikome u Srbiji na Kosovu i Metohiji, za koga god da glasa, neće biti ništa bolje i neće niko dati nikakav rezultat, niti će se neko zaštititi, niti će neko od dece na koje je pucano zato što nose badnjak, niti hiljade onih koji, nažalost, iseljavaju sa Kosova i Metohije, nikome neće biti ništa bolje, niti lakše, ako se ovde nastavi olimpijada međusobnih uvreda, teških reči, besmislica, neistina, bacanje kamena s ramena i slični performansi koje smo, nažalost, imali prilike da gledamo dan i po. Kome to donosi nešto dobro, ja zaista to ne vidim.
Moram da kažem još jednu stvar. Ne postoji nijedna politička, ekonomska, bilo koja tema u kojoj se slažemo sa Srpskom naprednom strankom i ovom vlašću. Stojimo potpuno suprotno u svemu tome. Radimo i borimo se političkim sredstvima, bez uvreda, argumentovano, predlozima, politikom, da osvane ta Srbija u kojoj vi nećete biti na vlasti. Ali, nećemo dozvoliti i nećemo doprineti da Srbija krvari, ispašta i propada, da bismo mi ili neko drugi stekao politički poen na najtežoj temi, a to je Kosovo i Metohija. To smo govorili u septembru, to govorim i sada. Dali smo i predloge.
U međuvremenu, šta se desilo? Nije dobro, i loša politika je, po nama, hvaliti se sa 350 ili koliko dana neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Nije dobro. Doveli smo takvom politikom Srbiju u težu situaciju, po našem mišljenju.
(Marina Raguš: Što to niste govorili u kampanji? Što to u kampanji niste rekli?
Po našem mišljenju, molim vas.
Dakle, 2022. godine, poštovana gospodo, dok vam se obraćam, posle kampanje, imamo rat u Ukrajini, užasnu agresiju koju je Srbija osudila, i to je dobro, ali isto tako, imamo i sledeću situaciju…
(Marina Raguš: Kako posle kampanje? Obmanuli se birače.)
21/2GD/LjL
Ne znam zašto mi dobacujete i čemu nervoza?
Imamo od svih zemalja centralne i istočne Evrope najmanji rast od 2,4, 2,3%. Prosečan rast kod njih je 4,22%. Imamo pad u građevinarstvu, poljoprivredi, industriji, najvišu inflaciju u poslednjih 18 godina. Imamo inflaciju od 15% i rekordan javni dug, koji je sad prešao 30 milijardi. Samo u poslednja četiri meseca ova Vlada je zadužila Srbiju za više od pet milijardi evra. Sada smo već skoro na 35 milijardi evra, što je skoro 15 hiljada evra duga po svakom domaćinstvu.
Samo za kamate u ovoj godini ćemo platiti milijardu i 200 miliona, što je jednako davanjima za socijalu, za decu, porodilje, učenike, studente, nezaposlene, raseljene, borce, veterane. Da li je tome kriva Ukrajina? Jeste jednim delom.
(Svetozar Vujačić: To su sve vaši dugovi.)
Samo momenat, bez nervoze… Ali je kriva i loša politika i katastrofalni kadrovi koje ste postavili.
Juče je predsednik Aleksandar Vučić rekao nekoliko stvari koje mislim da su vredne pomena. Prvo - za to što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, za to plaćamo cenu. Sada ste čuli, između ostalog, koja je cena. Plaćaćemo cenu koja je mnogo više od onog što može da se vidi, ali to je pitanje političkog opredeljenja našeg rukovodstva. Ta cena uopšte nije mala.
Druga stvar - nismo shvatili na vreme da je pao Berlinski zid. Ja bih rekao – niste shvatili da je pao Berlinski zid.
Treća stvar - dugo smo verovali u sopstvenu laž o sebi. Tačno, predugo. Šta se desilo ljudima i čemu ovolika agresija?
Evo, vidite, pošto većina uvek generiše i nameće atmosferu, ne odobravam one scene koje su se desile. Ništa to dobro nije donelo. U međuvremenu, dok smo o tome pričali, dok smo ovde gledali užasne nemile scene, agresiju, uvrede, transparente, ništa, apsolutno jednu dobru stvar to Srbiji nije donelo, niti građanima na Kosovu i Metohiji.
(Marina Raguš: Da li smo mi nosili transparente? O čemu pričaš?)
Ni jednu jedinu dobru stvar, ali ono što se desilo i što ne možemo izbeći jeste da zbog stava ove Vlade da 300 i nešto dana ne usaglasimo spoljnu politiku sa EU, uvedemo bar neki paket sankcija, zbog toga imamo i ekonomske posledice i pretnje neformalnim sankcijama, podvlačim neformalnim, mogućnost stagnacije u ulaganjima stranih kompanija, mogućnost povlačenja stranih kompanija, prekidanje evropskih fondova, prekid evropskih integracija. To su ozbiljne stvari o kojima je govorio i predsednik Srbije. Dakle, to je realnost.
Naša pozicija bi bila bolja ne samo ekonomski i ne samo privredno, već i spoljnopolitički da smo na vreme uradili ono što tražimo deset meseci. Nismo za sankcije kao metod međunarodnih odnosa, nismo mislili 24. februara da će taj sukob toliko trajati. Niko od nas u to nije verovao i to je govorio predsednik vaše stranke juče. U međuvremenu desetine hiljada mrtvih i milioni izbeglih, razorena zemlja, nema prekida, rat se rasplamsava, Srbija izolovano sama stoji mimo sopstvenog kontinenta i sopstvene budućnosti. To je šteta i ja moram da vam kažem na kraju da ono što Srbija može da uradi jeste da što pre to napravi, da prihvatite naš predlog da se formira mešovita komisija u kojoj bi bili predstavnici svih poslaničkih grupa, SANU-a, crkve, univerziteta i nevladinog sektora. Prošli put smo tražili, tražimo ponovo. Još nije kasno. Neka Skupština se uključi u formiranje pregovaračkog okvira. Tražimo da što pre uskladimo spoljnu politiku i nastavimo pregovore i tražimo da se ne prizna nezavisnost Kosova, niti omogući članstvo Kosovu u UN. Tajna uspeha je biti spreman kada se vaša prilila ukaže.

22/1DJ/JG14.30 – 14.40
Ova tragedija u Ukrajini predstavlja i priliku za ubrzanje našeg razvoja i očuvanje naše nezavisnosti. To je rekao Bendžamin Dizraeli. A, to da je teško, znamo da je teško i veliki Puškin je rekao: „Teška li si kruno Monomaha o Borisu Godunovu“.
Međutim, nekada se shvati da je ta kruna teška posle deset godina uvreda, lepljenja etikete i stavljanje bagaža na druge. Sada moramo vaditi Srbiju, a ne gledati ko će u ovoj priči da izgubi, a ko će da pobedi. Hvala.
PREDSEDNIK: Predsednik Republike. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Daću sve od sebe da ne odgovorim onako kako bih mogao da odgovorim, odnosno da izbacim svaki lični deo, govoriću o podacima koje je gospodin Nikezić dostavio, a koji je mnogo manji stručnjak od gospodina Malog i koji je to pokazao u prethodnom periodu i koji ne razume šta govori i zato se oni bave jednom očiglednom, ne, ne ljutite se ili nemojte da se naljutite molim vas, što ću to da izgovorim - prevarom.
Dakle, oni vam kažu - biće javni dug 35 milijardi. Možda, ali na 70 milijardi bruto domaćeg proizvoda, što je mnogo manje nego ono što smo nasledili zato što kada je 15 milijardi dug, a 25 milijardi vam je BDP, veći vam je taj dug od 15 milijardi nego ovaj od 35 milijardi, samo to niste objasnili građanima.
Država je mnogo ozbiljna stvar, država nije igračka. Ja jedva čekam da naš javni dug bude kao Nemačka, to će biti za jedno hiljadu godina. Nemačka ima i u relativnim brojevima značajno veći javni dug nego mi, u apsolutnim to je puta 250. Zamislite Nemačku koja 250 puta ugroženija od Srbije? Šta pričate ljudi? Pa, ne računa se dug u apsolutnim, već u relativnim brojevima. A, ja ću sada da pokažem kako to stvarno izgleda, evo, da vidite ljudi. Ovo vam je priliv stranih direktnih investicija u našu zemlju, 2012. godina je ovo ovde malo, jedna milijarda, ovo je 4,4 milijarde u 2022. godini.
Amerika ima 1.000 puta veći dug od Srbije, samo da to imate u vidu, tačno 1.000 puta veći dug i izgleda da je u problemu. Ozbiljno je Amerika ugrožena i ima 1.000 puta veći dug nego Srbija, samo da to imate u vidu. To, naravno, nema veze pošto se računaju relativni brojevi i relativno je zaduženija od Srbije. Srbija ako nešto ima što joj dobro stoji, to su javne finansije, čvrst kurs, a ne kurs u kojem stručnjak Šoškić dođe sa 75 dinara za evro, završi na 118 dinara za samo četiri godine. Mi 11 godina stabilan kurs, nikakav problem nemamo.
Evo vam je slika i prilika. Ovo je ta razlika. Pogledajte. Ovo je suštinska razlika. Ovo je slika i prilika Srbije. Ovo je BDP u milijardama evra. Da vidite, BDP Srbije u milijardama evra, 2012. godine 31,6 milijardi. Ove godine očekujemo 68 milijardi, ovde je 61 milijarda.
Prosečan broj zaposlenih, pogledajte, 2012. godine, pogledajte ovaj pad od 2008. godine do 2012. godine. To je ekonomski bila katastrofalna vlada, katastrofalna, koja je donosila političke odluke kada će da povećava penzije, a uništila i penzionere, uništila i radnike i fabrike. Četiri stotine hiljada zaposlenih manje, sa dva miliona 257 hiljada, na milion 865 hiljada je pad i mi to jedva sada podižemo na rekordan broj zaposlenih, dakle zvanično zaposlenih, dva miliona 342 hiljade 244 čoveka, pri čemu imamo 500 hiljada ljudi manje nego što smo imali 2012. godine.
Stopa nezaposlenosti, molim vas, pogledajte poštovani građani, ovo su vam 2011. godine ovi pikovi u nezaposlenosti su 2011. i 2012. godina. Najniža nezaposlenost u istoriji Srbije je 2022. godina i najviša stopa zaposlenosti u istoriji Srbije.
Minimalne neto zarade, pogledajte, ovo vam je 2010. godina 15.000, ovo je 2023. godina 40.000 dinara. U evrima, da ne bi ste rekli da smo u dinarima varali, u evrima 153 evra, danas 341 evro.
22/2DJ/JG

Neto zarade, prosečna zarada, neću vam dati ono što vam kažem da je u januaru najmanje 740 evra prosečna zarada, ali to ćemo znati krajem februara pa da vam ne izlazim sa otprilike podacima, 338 2009. godine, 668 novembar 2022. godine.
U dinarima, prosečna zarada tada 34.000 sada 78.326. Prosečna penzija bila je 208 evra 2012. godine, sada je 321 evro, prosečna penzija. Da li je dobro? Nije i penzije će morati da rastu više. Ja sam doneo danas da za penzionere, spremili smo jedan odličan vodič za penzionere, to će verujem dobiti svaki penzioner u Srbiji, mnogo toga korisnog mogu da dobiju.
Stopa nezaposlenosti mladih bila je 53,2%, danas je 25,4%. Više nego duplo bolji rezultat. Broj zaposlenih mladih u hiljadama, nećete verovati, ovo su važni podaci, sve zvanični podaci, sve crno na belo iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Dakle, pogledajte, tada smo imali u apsolutnim brojevima 121.500 zaposlenih mladih. Sada ih imamo, iako ih je manje, kao što znate, zbog manjeg broja stanovnika, imamo 173.800 zaposlenih mladih.
Samo da vidite rezultate kada to poredimo. Robni izvoz naše privrede, tu se valjda vidi rezultat rada i dovođenje investitora, tada je bilo 8,4 milijarde, sada je 27,6, što će reći tri i po puta veći izvoz, za to smo se borili. Bruto devizne rezerve, da vidite šta čuvamo, pošto neki kažu i zlato, da imam zlatnu groznicu, ali ne za sebe, već za narod i za državu, bruto devizne rezerve i zlato u periodu od 2012. godine do 2023. godine, pogledajte, zlato je u tonama, pa smo sa 15,3 došli na 38,5 tona, a devizne rezerve sa 10,9 milijardi na 20,9 milijardi. Samo da vidite, narodni poslanici, ovo je vaša država, ovo je vaša država. Te rezultate je vaša država napravila u prethodnih deset godina.
Devizni kurs, pogledajte, ovako je bilo u njihovo vreme, „skajroketing“ ovako raste kurs, a pogledajte u naše vreme – stabilno da stabilnije ne može da bude, kao na vaser vagu da ste stavili. To je ozbiljna ekonomija.
Učešće tzv. „empijelova“, to su nenaplativi krediti za one koji ne znaju, koji su nam bili ogromna muka 2014, 2015. i 2016. godine. To je ono što uzmu kredite, pa se dogovore sa političarima, pa dobiju keš, pa sve drugo. U ukupnim kreditima smo imali 2012. godine 18,6 potpuno nenaplativih kredita, 18,6%. Danas 3%. Svaka zemlja ima, Austrija, Italija, svaka zemlja.
Dakle, pokazao sam vam zvanične brojeve, a neću da vam govorim. Dakle, da me još jednom razumete, Amerika ima hiljadu puta veći dug u apsolutnim brojevima, ali ima četiri stotine puta veći puta BDP. Dakle, dva i po puta ima veći, objektivno ima dva i po puta veći dug nego Srbija, jer se to računa u relativnim brojevima, a ne u apsolutnim brojevima. Apsolutni brojevi su potpuno nevažni. Čak je bolje da imate veći dug zato što u apsolutnim brojevima to znači da imate mnogo veći BDP, da vam je ekonomija uspešnija, da vam je zemlja uspešnija. To se meri samo u procentu, javni dug samo u procentu prema BDP.
O tome šta je urađeno u putnoj, železničkoj infrastrukturi, gde imate 381 završen kilometar auto-puta u odnosu na 61 završen i 502 je u izgradnji i još se planira 944 kilometra za otprilike slično vreme, mada je naše vreme nešto manje, tako da ne bih…
Železnica, to je užas i porediti, ali evo da učinim i to. Sve pruge u Srbiji su inače izgrađene u periodu između 1884. i 1976. godine. Imamo izgrađenih pruga u periodu od 2000. do 2012. godine kilometara nula. Dakle, nula kilometara izgrađenih pruga u periodu od 2000. do 2012. godine. Imamo ukupno rekonstruisanih pruga 31 kilometar, to je deonica pruge Batajnica – Golubinci, završena je 2009. godine.

23/1AL/IR14.40 – 14.50

Mi sada imamo rekonstruisanih pruga od 2012. godine do danas 781,5 kilometar, a ukupno potpuno novih pruga izgrađeno 108,1 kilometar, pri tome znate šta se sve sad gradi i šta se sve sada ide i prema Nišu brza pruga i prema Subotici od Novog Sada itd.
Dakle, nemamo mi nikakav problem da pričamo o nesaglasju i to je dobro. Hvala na korektnom istupu i sad dolazim do ključne teme u vašem izlaganju koja je ozbiljna tema i ko je za ozbiljnu diskusiju. Video sam da je i portparol ruskog predsednika reagovao danas na moje izlaganje juče, gospodin Peskov, i ne moram da pitam zašto kandidat kog ste podržavali na predsedničkim izborima je govorio da on ne bi uveo sankcije, a ja se nisam izjašnjavao nego sam ćutao, bio sam fer, nisam lagao narod, ništa nisam govorio, te sam ja bio izdajnik i mnogi drugi se dočepali glasova koji bi bili moji samo da sam bio neozbiljan i da sam hteo da se dodvoravam narodu i rekli da su bili u ambasadama i da znaju da će Vučić 3. aprila čim se izbori završe da uvede sankcije Rusiji. Pa prođe 3. april, prođe 3. maj, prođe 3. jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar, decembar i januar, sutra je 3. februar, taj zlikovac i lažov Vučić što se dogovorio danas, svejedno, još to nije uradio.
Ali, gle čuda, oni su već 4. aprila izašli javno i rekli - treba da se uvedu sankcije. Samo da vidite ljudi kako to izgleda i kome možete da verujete. Ne, nije to on govorio, nisu to oni govorili, to su samo onaj kandidat koga su podržali, a i ovi drugi koji su tu politiku promenili.
Sada dolazimo do suštinske rasprave. Jeste li u pravu kada kažete da plaćamo cenu u međunarodnim odnosima u činjenici da nismo uveli sankcije? Da, u pravu ste. Nikakav problem nemam da to kažem i ja znam bolje verujte mi nego vi nego svi ovde čak nisam spreman da govorim o tome kolika je ta cena, zato što smatram da cena politike koju vodite dobro je dok možete da izmerite i kad ona ne košta previše, dakle, košta, ne malo, ali dok ne košta nas vitalnih interesa mi moramo da čuvamo našu politiku koja mora da bude samostalna nezavisno i slobodarska.
Ako ne budemo to mogli, ja ću doći i reći ne možemo više da izdržimo i neću da se krijem ni iza koga i ne plašim se nikoga zato što ću da uradimo ono što je najbolje za zemlju, ali je to diskutabilna stvar ne zato što pripremam teren, jer to slušamo o pripremi terena već sedam-osam meseci, te prazne priče, već zato što to objektivno jeste politička stvar koju možete da tumačite i na jedan i na drugi način. Ali, mi smo izabrali ovaj put. Smatrali smo da je to put samostalne nezavisne Srbije koja treba da donosi svoje odluke u skladu sa onim što se njoj dešavalo u prošlosti u skladu sa onim što imamo i oko KiM i mnogih drugih pitanja.
Meni niko ne može da kaže da radim, mora da priznam, niko to nije ni govorio od ozbiljnih ljudi, ni za Ruse, ni za Amerikance, ni za sve druge. Potpuno sam opterećen, opsednut problemima koja Srbija ima i samo se time bavim i ne interesuje me niko drugi. Ali je tačno da je ovo jedna od tema koja je veoma, veoma teška za nas i koju teško nosimo na svojim leđima.
Kako će se stvari odvijati? Ja mislim da će stvari biti sve teže. Mi nismo mogli da podržimo upad u Ukrajinu, logično je, čuvamo se, čuvamo međunarodno pravne principe, princip teritorijalnog integriteta, Povelju UN.
Mislim da su, ne mogu da govorim u oružanom smislu pošto su izvanredni tenkovi i „Leopard“, „Čelendžer“ i „Abrams“, ali u tom političkom smislu veliku grešku napravili što su krenuli sa tenkovima, jer su ujedinili Ruse snažnije nego ikada i Rusi su sada spremni da se bore mnogo snažnije nego što su bili spremni da se bore pre godinu dana. Danas im je gotovo cela nacija ujedinjena posle objave priča o

23/2AL/IR

tenkovima. Ja vam to govorim kao činjenično stanje, a ne da li nešto volim ili ne volim, jer kao što znate ja se bavim istraživanjima u celom svetu i za razliku od drugih ja dobijam istraživanja kada ih dobiju i predsednici i premijeri tih država.
Tako da je to bila je u političkom smislu velika, velika greška koja je ujedinila ruski narod. Kakve će posledice biti? Plašim se da će posledice biti, da će rat da bude mnogo trajniji i u tom sukobu naša pozicija će biti još teža.
Tako da sam uvek spreman i da sednem, ako se zainteresovani, da vam ukažemo na sve ono koja je cena, ali da uvek imate u vidu i to da smo mi sami doneli bez ičijeg pritiska zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost i da je to politika vaše zemlje. To nije moja politika. To je politika državnih organa Srbije. Mi smo doneli to. To je naša politika. Mi moramo da čuvamo naše odluke kao što ja čuvam odluku iz vašeg vremena o vojnoj neutralnosti i o svemu drugom. To nije vaša odluka. To je odluka ove države i tako moramo prema tome da se odnosimo.
Ako ćemo da menjamo takve odluke, strateške odluke posle tri dana ili posle pet dana, onda sa nama nešto nije u radu i zato treba da vidimo da budemo čvrsti dokle god imamo mogućnost da se odbranimo od ugrožavanja najvitalnijih interesa. Da li će pritisci po tom pitanju biti sve teži i sve veći? Nemam apsolutno nikakvih iluzija.
(Marko Atlagić: Izdržaćemo.)
Atlagiću, nemojte da navijate. Kao da sam čuo svog oca. Jednom sam mu rekao, našalio sam se, ajde nije važno – e, izdržaćeš ti to. Nije to da li ću ja da izdržim, nego može li zemlja naša da izdrži. Može li država naša da izdrži. To ćemo da vidimo.
Ono što nikada neću da pretpostavim ili nikada Srbiji neću da pretpostavim bilo šta tako da rukovodićemo se interesima države Srbije i našeg naroda i u skladu sa tim donosićemo odluku. Ja da to obećam nisam mogao ni 25. februara, nisam ni 3. aprila, neću ni danas. Kao što vidite, i to što ne obećam traje i vredi mnogo duže, mnogo snažnije i mnogo više nego sva njihova teško izgovorena obećanja i u tome jeste razlika.
Po ovom pitanju dobra bi se debata razvila. Nisam siguran da bih u toj debati mogao sa lakoćom da pobedim kao u ovim drugim stvarima, ali šta da radite – morate nekada da štite i principe koji vam ne donose uvek korist. Hvala najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala vama.
Dobili su i svi drugi, izvolite.
BORKO STEFANOVIĆ: Sada se osećam počašćeno.
Tačno je to da je jako teška situacija i ogroman i spoljnopolitički izazov pred našom zemljom i pred nama je jedna ozbiljna strateška odluka. Zbog toga smo i smatrali i smatramo da je važno da predstavnici građana vide taj papir. Vi znate da smo to tražili. Nismo dobili poziv na konsultacije. Tražimo ga i dalje. Tražimo da se povede debata o usklađivanju naše spoljne politike na Odboru za spoljne poslove i u plenarnoj sednici, papir iz MSP se izgubio. Možda vi možete pomoći na neki način da taj papir koji je puka analiza najzad stigne u Skupštinu Srbije.
Tražili smo da se formira komisija mešovita. Na prethodnoj sednici ste prihvatili taj predlog. Ja sam i tada objasnio, gospodine predsedniče, da se ne radi o formiranju pregovaračkog tima već da se Skupština uključi u precizno, ali i brzo, pošto nemamo vremena, definisanje nekog pregovaračkog okvira i crvenih linija, koje, čini mi se, u ovoj Skupštini se svi slažemo, jer ja mislim da svi ovde vole Srbiju i svi volimo Srbiju, samo možda na drugačiji način.

24/1MJ/MJ14.50 – 15.00

Ono što je važno i što treba reći da gubitkom evropskih saveznika, naročito pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pošto izgleda, možda ćete sada odgovoriti, svi stoje na ministarskom savetu iz non pejpera koji je stigao u Srbiji, uključujući i Španiju koja je za nas od izuzetnog značaja, ja vas retorički pitam poštovane kolege ako su nam tamo saveznici, ako nam je tamo budućnost i ekonomske i političke bezbednosti šta čekamo? Nećemo se valjda obazirati na opsenare, avanturiste i ljude koji guraju državu u rat ponovo? Naravno sa tuđom decom. Nećemo valjda? I zato kažem da je ogromna odgovornost na većini danas, na vladajućoj stranci da izađe u susret hrabro ovom problemu kako smo i tražili i predlagali, da o tome govorimo i donesemo odgovarajuće odluke na osnovu predloga koje smo dali. Još nas ne košta vitalnih interesa, mislimo da nas i te kako već košta. Ne može se protiv zemljine teže, ne može se svog kontinenta i svoje budućnosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Sledeća prijavljena Danijela Vujičić.
Izvolite.
DANIJELA VUJIČIĆ: Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Republike, moji saborci, braća i sestre iz Srpske liste, juče sam mislila da je svakom Srbinu bez ikakve razlike KiM kolevka, ali sam shvatila u stvari nakon jučerašnjeg dana da je to polje božurova puno, ali puno ne samo trnja, kao što reče i sada kolega politika prema Kosovu vam je bila čist amaterizam i avanturizam.
S druge strane, juče su pale sve maske, laži, pretvorene u istinu otkrivene. Ja samo želim prvo, pošto sam sa KiM da se vama predsedniče zahvalim na svemu, na svemu što činite za srpski narod na KiM. Hvala vam pre svega za iskrenu borbu za svako dete na KiM, hvala vam što čuvate mir i što svim svojim bićem se borite za celovitost ove zemlje.
Pokazali ste da zaista poštujete instituciju ove zemlje, poštujete parlament, već četvrti put dolazite da nas obavestite o svim važnim pitanjima i da govorite o ovoj značajnoj temi od nacionalnog interesa. Naravno, možda ih se ne bi na zahvalila na ovakav način da su svi vaši prethodnici vodili ovu zemlju na način na koji vi vodite i imali istu odgovornost ili barem minimum odgovornosti prema srpskom narodu na KiM i čitavoj Republici Srbiji.
Još jednom ste u stvari predsedniče pokazali jednu veliku razliku između jeftinog politikanstva i odgovorne politike državnika. Mihajlo Pupin je rekao - kad ljubav prema otadžbini zamre onda i država mora umreti. Zahvaljujući vama naša Srbija živi i živeće.
Mi sa KiM danima već apelujemo na jedan jedinstveni stav svih političkih partija u Republici Srbiji kada je u pitanju ova važna tema i zašto tražimo jedinstvo. Insistirali smo na jedinstvenom stavu kako bi narod shvatio važnost kosovskog pitanja i ne bi imao razlog za nedoumice, jer sva nada i vera srpskog naroda uperena je u Beograd i strašno je i očajno da Srbi sa KiM gledaju trvenja oko Kosova u Skupštini Srbije kao juče i izjave koje ste davali da je Kosovo izdato, prodato, itd. Pa, uvažene kolege poštujte barem minimum Ustava Republike Srbije i vi i to važi i za vas, ne samo za predsednika Republike koga ovde nazivate izdajnikom. Šta ste vi sve uradili mi sa KiM dobro znamo, dobro govorimo.
Govorite i za vas je prostor KiM u stvari samo iza nekog još prostora na Balkanu, interesna sfera, politička, diplomatska tema, za nas na KiM je kućni prag, koji nije samo ulazak u kuću, već Pećaršija, Gračanica, Dečani, Ljeviška i Banjska.

24/2MJ/MJ

Za Srbe na KiM nema prava i pravde i to ste videli svih ovih godina unazad, a ja mogu da kažem odrasla i čitava generacija moja, uz krvavi utorak, krvavi petak, krvavu subotu, krvavo proleće. Čitave generacije su odrasle uz pretnju i uz albano teror, čiji smo svedoci koji će jednog dana verovatno, bez obzira što ga EU u jednom momentu i podržava, doći i na vrata EU. Taj albano teror će kad-tad biti problem i samoj Evropi.
Kada sam vas pitala da budemo jedinstveni kada sam govorila na Odboru za KiM i zamolila sve kolege da naučimo nešto od Albanaca, a to je kada su nacionalna pitanja i nacionalni interesi u pitanju da budemo jedinstveni, niste me poslušali. Juče ona slika koja je otišla u Prištinu, jel znate šta su rekli? Evo, oni škaveli, pošto nas tako zovu inače, evo, oni škaveli se nisu dogovorili, i dalje se svađaju oko Kosova. Dali ste krila onom njihovom orlu, a bolje reći vrani koja nam oči vadi, da slobodno leti kosovskim nebom, kolege moje, braćo Srbi.
Jel treba da vas podsećam da su Srbi na KiM izloženi albanskoj tiraniji u drugoj polovini 19, 20. veka i pravno nasilje nad Srbije do strane nekih zapadnih sila u periodu 20. i 21. veka još je intenzivnije. Istorijski je dokumentovano da u poslednja tri veka, od 1690. godine do 2006. godine iz nekadašnje stare Srbije, današnje KiM albansko nasilje nad Srbima rezultiralo je proterivanjem oko milion i 150 hiljada Srba, oko 200 hiljada ih je pobijeno, 150 do 200 hiljada albanizovano i prevedeno u islamsku veru.
Zverstva i nepočinstva nad Srbima nisu promenila ni oblik, ni cilj, zastrašivanje, kamenovanje, silovanje, uništavanje letinje, skrnavljenje grobalja, paljenje kuća, crkvi, otimanje imovine, pokušaj ubistva, napadi na sve što ima prefiks srpsko.
Albanci uz pomoć zapadnih saveznika pokušavaju da oduzmu 10.887 kvadratnih kilometara teritorije Srbije, a to je KiM koje je ustavno, istorijsko pravo koje je starije od etičkog prava iako međunarodno pravo, odnosno Povelja UN zabranjuje nasilno otimanje delova suverenih zemalja.
Deset hiljada osamsto osamdeset sedam kvadratnih kilometara istorijsko, duhovno i kulturno nasleđe srpskog naroda na kome se nalazi oko 1400 crkava i manastira i desetine svetinja sagrađenih u periodu od 12. do 14. veka, koje su uvrštene među najveća dostignuća hrišćanske civilizacije.
Svi događaji na KiM mere se dvostrukim aršinima. U takvim okolnostima nema prava i pravde za Srbe, a nasilje koristi samo onima koji nemaju šta da izgube. O stepenu ugroženosti Srba govori podatak iz izveštaja da je u protekla četiri i po meseca zabeleženo 68 etički motivisanih napada vlasti Aljbina Kurtija. Ja vas pitam, rekli ste da vas izveštaj ne interesuje, jel Kancelarija za KiM slagala nešto u ovom izveštaju? Ne priznajete 68 etički motivisanih napada?
Da li znate da svaka vaša izgovorena reč u Beogradu protiv ove vlasti se na Kosovu ne gleda da ste protiv ove vlasti, nego se gleda da ste nejedinstveni, da nemamo jedinstveni stav o važnom pitanju. Znate kako to završi? To završi sa jednim metkom u neko dete na KiM. To završi, jer se zapali nečija kuća, to završi na taj način. Svaka vaša reč protiv bilo kog Srbina sa KiM znači ispaljeni metak u neko dete. Ponavljam.
(Tatjana Manojlović: Strašno. Sram vas bilo.)
Vas sram da bude.
Pogledajte ove ljude gore na galeriji. Ovo nisu kriminalci, ovo su rodoljubi. Ovo su patriote. Lepo ih pogledajte. Lepo ih pogledajte sve.
(Predsednik: Ne vičite i ne dobacujte.)

24/3MJ/MJ
Oni su krivi što su Srbi, oni su krivi što njihova deca žive na KiM, oni su krivi što su njihova deca rođenja iza žice i koja treba da nastave da žive u okovima.
(Srđan Milivojević: Koje ste im vi stavili.)
To ste vi stavili.


25/1MZ/MP15.00 – 15.10
To ste vi stavili. Vi ste 2005, 2006, 2007. godine kriminalizovali ljude na severu Pokrajine, vi iz Demokratske stranke. Vi ste slali depeše stranim ambasadama kako na severu postoje neki loši momci. To je pošlo od vas. Kažite da nije tačno. To je pošlo od vas. Sram da vas bude.
PREDSEDNIK: Milivojeviću, da ne vičete i ne dobacujete.
DANIJELA VUJIČIĆ: Da li je dete Milana Radojčića, da li su sinovi Milana Radojčića krivi što su Srbi, što im je otac patriota, što se bori za svakog Srbina na Kosovu i Metohiji? Da li njegova deca treba da gledaju više od 100 do zuba naoružanih specijalaca koji su došli ne da ga hapse, nego da ga ubiju? To hoćete.
Da li su kriva deca Gorana Rakića, Igora Simića, Aleksandra Spirića, svih ovih ljudi ovde, deca Brace Nikolića koji sedi u šiptarskom kazamatu? Sram da vas bude. Pričate o Kosovu, vi pričate o Kosovu.
(Predsednik: Milivojeviću, da ne vičete i da ne dobacujete više.)
Juče mašete onim majicama ovde. Šta znače te majice na Trgu Nikole Pašića? Jel znate koliko je teška ta majica koja je juče ovde iznesena? Osam meseci robije Nikole Nedeljkovića. Toliko je teška na Kosovu.
Da li pričate o slobodi govora? Vučić vam je, izdajnik, zabranio slobodu govora. Vi ne možete da pričate, u Srbiji da kažete jednu jedinu reč. Sloboda govora Ivana Todosijevića košta dve godine. Dve godine robije. Evo vam ga Ivan Todosijević. On je rekao istinu. On je istinom podsetio na tragediju koja nas je sve zadesila i na nepopularnu reč da je Račak izmišljen, i to nije rekao u Beogradu, nego je rekao u Zvečanu, rekao je na Kosovu i Metohiji. Ko ga je podržao? Pa jedino predsednik Vučić. A znate zašto? Zato što se ne dodvorava NATO paktu.
Drugi bi se dodvoravali NATO paktu, pa bi prećutali. Rekli bi – jadan Ivane Todosijeviću, snašla nas muka, naći ćemo neke advokate da te brane. Ne, nego je stao uz njega i podržao ga je. A zašto ga je podržao? Nikog od vas nisam čula iz opozicije da je rekao – da, čovek je osuđen, karakteristika dela koje je napravio u svetu ne postoji, a to je on je izgovorio laž, odnosno tačnije da pročitam karakteristiku dela Ivane Todosijeviću, kaže – verbalni delikt, navedeno podsticanje na nacionalnu, rasnu i versku mržnju, nemir i toleranciju. To je delo koje je počinio Ivan Todosijević.
I onda šta se dešava? Onda se niko od vas nije oglasio, kao da te tomahavke nisu letele iznad vaših glava. Znate da je Račak bio povod za 78 dana smrti u ovoj zemlji. Neki od vas su pisali doktorate na temu NATO agresije, pa su čak i rekli da to nije bila agresija, nego je to bila intervencija.
Oni koji su jurili i žurili da brane zemlju autobusima iz inostranstva, tolike su patriote, pa su onda, nisu agresiju na svoju zemlju nazvali tako, nego intervencijom. To je bila intervencija NATO pakta. Jel mi, ljudi, živimo u istoj zemlji? Jesu li i vaše mostove u vašim gradovima bombardovali? Jesu i vaše kuće tomahavke rušile? Očigledno ne živimo u istoj Srbiji. I tako se i ponašamo i takav imamo odnos i prema Kosovu i Metohiji i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Verovaću vam možda volite Kosovo kada budete promenili narativ. Prvo u narativu nemate da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Svako od 90% vas u javnim obraćanjima govori – građani sa Kosova i Metohije. Nismo mi građani sa Kosova i Metohije, mi smo Srbi, Srbi Republike Srbije sa Kosova i Metohije.
Nisam ja kosovska Srpkinja, ja sam Srpkinja sa Kosova. To meni nije dao Aljbin Kurti, nego moja zemlja. I drugo, dok vi pričate o svima nama i na ovaj način nas ponižavate, unižavate, pustili ste Aljbina da se raduje i da je srećan zbog ovakve opozicije koju imamo. Ponadala sam se, kao kolege, prošlog puta sam vam skrenula pažnju, krajnje dobronamerno, da nikada niste i u jednom saopštenju osudili napad na
25/2MZ/MP

srpsko dete, da nikada niste osudili teror nad srpskim narodom. To sam vam rekla da bih vas pozvala i izazvala na jedinstvo, da budemo svi zajedno oko važne teme. To je Kosovo i Metohija, bez obzira kako ko Kosovo i na koji način doživljava. A onda osudili ste u kratkim saopštenjima napad na Stefana Stojanovića, Miloša Stojanovića i onda ste nastavili po svom. Nemojte to više ni da radite onda, nema potrebe. Neće rane Stefana Stojanovića i Miloša Stojanovića i sve dece na Kosovu i Metohiji koja su žrtva terora, neće te rane zarasti na način ako ih vi tako paušalno i tek zbog mandata i mesta u poslaničkim klupama pominjete, budite sigurni u to.
Govorili smo o Zajednici srpskih opština. Sve sam ovo rekla kako se više ne bi ponovi teror nad srpskom decom, da se ovaj kamen spoticanja jednog dana zaustavi. Svesni da nemamo međunarodno pravo na svojoj strani, imamo pravo, ali nemamo pravdu, želja svih nas koji živimo na Kosovu i Metohiji je da živimo sa našim komšijama i prijateljima, i Bošnjacima i Albancima. Nemamo mi ništa protiv njih, ali smo svesni isto tako da je vreme Esada-paše Toptanija davno prošlo, Albanca koji je voleo Srbe, Albanca koji je sahranjen na francuskom groblju, u naselju Ptija, gde se od 756 pravoslavnih grobova nalazi jedan polumesec, to je grob po njegovoj želji, Esada-paše Toptanija. Nažalost, na Kosovu i Metohiji se vodi politika Džafera Deve, i toga smo svesni. I ne boli me onaj zulum njihov dole, koliko me boli ovo nejedinstvo ovde. Svakoga od nas zaboli. Da li gledamo u isto Kosovo? Ne. Očigledno ne.
Napadate predsednika da je izdao Kosovo, da je prodao, da će ga izdati. To je jedini čovek koji nije izazvao sukobe, koji želi mir, i to je moj predsednik, predsednik moje zemlje, i znam i verujem i ponosna sam na činjenicu da će Kosovo i Metohiju braniti dok diše, i on, i moja SNS, i moja Srpska lista i ja, branićemo ga dok dišemo, a vi ćete, kolege, dok vam traju mandati.
Optužili ste predsednika da, pa eto, tek tako, on je za mir, eto tek tako, on je za stabilnost. Šta je problem u tome što želi mir? Šta je problem u tome što želi stabilnost? Jel problem? Hoćemo li da ratujemo? Hoćete sanduke sa Kosova u Kruševac nazad i Kraljevo, Beograd? Hoćete to? Jel to naša politika?

26/1JJ/CG15.10 – 15.20

Poštujemo ga i cenimo ga zato što hoće da zaustavi taj prokleti minut ćutanja koji traje vekovima. Dosta nam je tog minuta ćutanja za našom decom, za našom braćom. Zato smatram da smo rešenje i da ćemo ga naći u dijalogu. Smatram da je važno, smatram, neka i hiljadu godina pregovaramo, ali moramo da pregovaramo.
Da li želimo u EU? Da, želimo u EU. Želimo da budemo, da jesmo na evropskom putu i ne odričemo se toga. Isto tako želimo samo, ne samo ljudi na Kosovu i Metohiji žive, jer ekonomski jaka Srbija čuva i srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Želimo bolje pruge, mostove, još boljih puteva, a za deset godina je naš predsednik uradio ono što u 50 prethodnih nije ni jedan.
Kao da se vi ti putevima ne vozite, kao da neko od vaših prijatelja i rođaka ne radi u tim fabrikama koje je otvorio Aleksandar Vučić. Mi na Kosovu i Metohiji smo ponosni na tu činjenicu. Nemamo fabrike, ali imamo radna mesta, imamo nove vrtiće, imamo nove škole, imamo nove bolnice, imamo 35 obnovljenih crkava i manastira, sakralnih objekata SPC. Ovde kažu ne damo svetinje, pa kada ste na Kosovu bili da vidite obnovljene svetinje? Godine 2004. porušene i zapaljene. Pričate o Kosovu uz makijato na Vračaru i važno vam je dok vam se kafa ne ohladi, kada se ohladi onda nema više priče, Kosovo je završena tema. Lepo.
Danas je 3.573 dan od kako nemamo ZSO. Pošto vidim da je više niko nije pomenuo od mojih kolega iz opozicije, niti ih više zanima. Možda ih zanima šta Kurti kaže. Kurti kaže da ZSO može da postoji u planinama Rugova, Šar planini i Rijeci Lepenac, ali ne postojati ZSO zasnovana na etnicitetu. Namerno sam rekla Rijeci, zato što on čovek neće da kaže Reka. Zajednica srpskih opština je za nas u ovim okolnostima najrealnijem obliku institucionalna zaštita srpskih nacionalnih, verskih i kulturnih interesa. I kao takva je potrebna našem narodu. Ja se iskreno nadam da ćemo ove godine, i da su se stekli uslovi da formiramo ZSO, ako naravno i druga strana bude na tako nešto pristala, u odnosu na ispunjenje svoje međunarodne obaveze.
Dana 18.4.2022. godine sam kao koordinator upravljačkog tima obavestila Miroslava Lajčaka da su se stekli uslovi da se govori o statutu i pregovara o statutu ZSO. Do dana današnjeg nisam dobila odgovor. Kada će biti nova runda pregovora i kada ćemo konačno da uspostavimo ZSO koja je najbitnija? Sve je ovo važno da se sva prethodna stradanja i da je to način i rešenje, da se sva prethodna stradanja zaustave i da konačno srpski narod na Kosovu i Metohiji može u određenom trenutku i da odahne, nađe mir i bori se za svako dete, kao i u ostatku Srbije, a ne da naša deca se bude bombama, puškama i uz kalašnjikove.
Ono što sam na kraju želela da kažem, da je jako važno kada jednog dana se probudite, pošto čitate albanske medije, pogledajte malo i pogledajte šta Haradinaj kaže. Uvek uz Kurtija kada je u pitanju suočavanje sa Srbijom. Ako bar ne gledate srpsku stranu i ne gledate Srbe, pogledajte šta kažu Albanci. Nešto barem naučite i od njih. Da trebate u svakom trenutku da budete uz svoj narod, uz svog predsednika, institucija predsednika, jer više od dva miliona ljudi je izabralo ovog čoveka ovde da nas vodi ka budućnosti. Više od dva miliona ljudi je reklo da je on taj koji živi Srbiju.








26/2JJ/CG

Na kraju ću završiti, da je svaka žrtva na Kosovu i Metohiji vredna pomena i u svakom trenutku. Prošlog puta niste znali ko je Srećko Sofronijević. Evo vam ga ovde. Srećko Sofronijević je ranjen samo zato što je Srbin. Sin Dejana Pantića, evo ga ovde. Sin Dejana Pantića je svedok zuluma nad njegovim ocem. Imali smo barikade, zbog njegovog oca, zbog Trajkovića i Adžića. Nećemo posustati.
„Vinica Petrović“, kako je završio vredni domaćin u Velikoj Hoči. Zbog sve dece, sve moje braće sa Kosova i Metohije, sinova Dejana Živkovića iz Suvog Dola, Bojana Nakalavića iz Velike Hoče, dece Gorana Rakića, Milana Radojčića, svih ovih ljudi ovde, Brace Nikolića. Razmislite da svi budete jednog dana na istoj strani, da volimo Srbiju sa Kosovom i Metohijom i da brinemo o našem narodu kao jedan. Naučite nešto i od Albanaca.
Dužna sam i to da prenesem. Obavestite Vojislava Koštunicu da će Srbija pobediti sa ili bez Aljbina Kurtija.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Po kom osnovu?
(Zoran Lutovac: Replika.)
Ne, vikali ste vi Milivojeviću i vi Manojloviću ste vikali. Zbog toga je poslanica na vaše dobacivanje odgovorila.
(Zoran Lutovac: Pogledajte šta ste rekli. Pomenuta je stranka. Ovo je skandalozno kako vi vodite Skupštinu.)
Pogledao sam ja sve. Pogledajte vi malo ove ljude koji sede iza vas i oslušnite malo na koji se način ponašaju. Neću ništa da pustim. To radite vi. Zato ste seli ispred njih.
Reč ima dr Đorđe Pavićević, ako želi da govori.
Vi se samo ponašajte tako primitivno i prosto. To je najbolje što možete.
ĐORĐE PAVIĆEVIĆ: Može zvonce ovde. Malo je problematično govoriti dok se čuju ovi glasovi. Prosto, to je atmosfera u ovoj Skupštini, na koju smo navikli. Ja bih sada malo da se osvrnem i na to, pre nego što kažem nešto o nečemu što i nije bila tema dnevnog reda ove Skupštine, a o čemu se puno pričalo.
Imali smo situaciju takvu da smo juče ceo dan slušali razne priče i odgovornost koja se svaljuje na deo opozicije, koja je ustvari ovde protestvovala zato što nije dobila reč. Upravo bih vam skrenuo pažnju na to da upravo takav mehanizam vlast sve vreme koristi kako bi se oslobodila od odgovornosti. To znači da ste vi ovde imali, ja nisam bio lenj da saberem koliko je ko govorio u ovoj Skupštini juče. Predsednik skoro pet sati, minut fali, predsednik Skupštine sat i 45 minuta, bez onih upadica koje stalno čujemo kada se neko javi. Iz opozicije neki drugi koji su uglavnom hvalili predsednika i psovali opoziciju govorili su 108 minuta. Tako da prosto nemojte vi prebacivati odgovornost nekome za ono što sami radite, kao što ne možete prebacivati odgovornost ni za ovaj fantomski sporazum o kome govorimo.
Ne spadam u one koji će se zahvaliti predsedniku zato što nas je poštedo čitanja ili zato što nas je poštedeo toga da razmišljamo svojom glavom o tome šta piše u tom sporazumu.


27/1VS/SČ15.20 - 15.30

Prosto, niti smo ga videli, niti smo mogli da pročitamo šta piše, a i sami znamo da i svi kažu da svaka reč tamo jeste mnogo važna., umesto toga čuli smo pet sati različitih interpretacija i nekakvih deset principa koji se baš i ne odnose puno na ono što tamo piše.
Čuli smo čak i tukidi, a to je isto jedan manir koji imate, mogli ste možda naći i bolja mesta iz tukidiljovog teksta, to je tamo gde on govori o tome šta uništava političke zajednice, pa kad kaže :" To je pohlepa" ili ona pleoneksija, požuda za vlašću, za slavom lidera političke zajednice.
I pošto mi je ostalo još malo vremena samo bih možda da podsetim parlamentarnu većinu kada već sami nisu, a to je da možda možemo da čestitamo predsedniku 30 godina institucionalnog bavljenja politikom, znači sa prekidom od 1993. godine sa nekim kratkim prekidom nakon 2008. godine. Od 1993. godine on se bavi politikom, tako da ne mora da nam govori o tome, ko je i šta radio u životu i čime se bavio.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Probaću kratko, nema ovde mnogo šta što možete da odgovorite, jer čovek za sve ovo vreme svog izlaganja koje im je ostalo, nije ni pomenu KiM. Rasprava o KiM, ma nije čak ni izgovorio ni ime KiM, ništa, ali zato Aleksandar Vučić, kad već priča o pohlepi, mržnji, želji za slavom, valjda su slavni kada izgovore nešto o Aleksandru Vučiću. Moje ime je izgovorio tek devet puta za 3 minuta i 27 sekundi. Čestitam na tome, spasili ste KiM, svojim virtuoznim rešenjima, verujem da će i ubuduće narod to umeti da čuje. Ja samo nisam razumeo, jeste se vi žalili ili ste me hvalili, koliko sam govorio i koliko sam sedeo ovde? Pošto ja računam, kada me zovete da dođem u Skupštinu, zovete me da me pobeđujete, ja sam glup, ne umem ništa da kažem, pa valjda vi želite da ja govorim što više i narod će da vidi da ja ništa ne znam, ili to baš i nije tako. Odatle dođe ta opsednutost Aleksandrom Vučićem i čestitate mi 30 godina, nije još, da vas obavestim, obavestiću vas ja kada će da bude, nemojte da se sekirate, proslavićemo zajedno, jer sigurna vas ruka vodi u budućnost. Nemojte da se sekirate. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Radosni ste zbog proslave, lepo.
Reč ima Zvonimir Stević.
ZVONIMIR STEVIĆ: Poštovani predsedniče Republike, predsedniče Skupštine, predstavnici Kancelarije za KiM, posebno pozdravljam naše sestre i braću sa KiM, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, nakon jučerašnje rasprave i današnje, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo i razočarenje i zabrinutost, zbog onoga što se desilo i dogodilo juče, naneli smo ogromnu štetu državi Srbiji, srpskim nacionalnim interesima, a najviše Srbima na prostoru KiM. Ono čega se pribojavam, da nismo dovoljno svesni, kao ozbiljni i odgovorni ljudi situacije na KiM, i juče se videlo i danas, kome je stalo do KiM, kome nije, a kome je stalo do KiM, kao do lanjskog snega. Smatram da je većina, a uveren sam da je ovo zasedanje od posebnog značaja ne samo za nas u parlamentu, nego za sve građane Srbije, a posebno za naše sunarodnike na KiM, koji su sudbinski vezani za svoja rodna ognjišta i zato su danas i juče zagledani u ovaj visoki dom, u očekivanju da ćemo u najvećoj meri i odgovornosti, pristupiti daljem rešavanju ove višedecenijske rane koju nam neprestano nanose albanski separatisti, u nameri da po svaku cenu naprave svoju drugu državu na teritoriji naše južne pokrajine.
Juče i danas smo videli o kakvoj se odgovornosti pojedinaca radi i koliko su spremni da je nose i da je preuzmu.
27/2VS/SČ
Suočeni sa novim izazovima, i danas o ovom gorućem nacionalnom pitanju, moramo pristupiti uz puno političko i nacionalno jedinstvo, kako bi ishod bio u interesu Srbije i srpskog naroda i na žalost to jedinstvo ni juče ni danas, nismo pokazali.
Želim ovde da posebno istaknem ovaj gordijev čvor, ovaj problem na KiM, nije nastao 2012. godine, nije nastao dolaskom za predsednika Aleksandra Vučića, i juče je predsednik o tome govorio. Treba nam mnogo vremena da govorimo o tim našim propustima, o našim praznim hodovima, a govorili ste juče predsedniče o 1920. godini, a problem je još od Prizrenske lige. Ja sam prošli put govorio o 1944. godini, donošenju Zakona o zabrani povratka kolonista na KiM.
Danas ću samo jedan događaj da spomenem, a to je 1966. godine, sto intelektualaca iz kombinata "Trepče" je proterano iz Kosovske Mitrovice, uz pritisak albanske strane, 1968. godine je bilo veliko iseljavanje sa prostora KiM, na žalost, na čelu MUP je bio Srbin.
Gle čuda, za sve to pokušavaju da vas optuže, da ste vi glavni krivac, da ste vodili pogrešnu politiku o KiM, a želim takođe javnost da obavestim i sve poslanike i kolege ovde u parlamentu na neposredan način sam učestvovao i doneto je dvanaest ili trinaest rezolucija. Moram da istaknem da je tada SRS, a kasnije SNS uvek uz konstruktivnu, da ne kažem žestoku raspravu glasala za rezoluciju o KiM.
Još jedan događaj, da vas podsetim, vi ćete se setiti, kolege poslanike, 2004. godine, kada se desio Pogrom na KiM, držali smo sednicu Odbora za KiM i Odbora za bezbednost u Kralja Milana, zatvorenu sednicu, vi ste kao predstavnik opozicije tada rekli da prekinemo sednicu Odbora za KiM i Odbora za bezbednost, nego da celokupna delegacija oba odbora ode na prostor KiM, kako bi dali neposrednu podršku narodu na KiM. Vi ste otišli za Kosovsku Mitrovicu, a ja sam otišao za Gračanicu.
Zašto je ovo problem? Juče ne čujem da opozicija o tome govori, ama baš ništa, a to je od samog početka tako. Suočavamo se sa dvostrukim aršinima zapada koji je na žalost napravio presedan i vojnom silom podržao i priznao pokušaj secesije dela naše države, od strane kosmetskih Albanaca.
Taj presedan zapada postao je novi politički narativ, koji je danas pretnja svetskom miru. U ovakvom međunarodnom kontekstu, kada imamo sukob u Ukrajini, kada se na Srbiju vrši pritisak, a možemo reći da nam se preti ultimativno, Srbija se i dalje bori za poštovanje međunarodnog prava, ali i za pravdu, dokazujući stalno da je naše ono što je oduvek bilo naše, a to je KiM, koji nam se u prisustvu Međunarodne zajednice otima.
Ali naš put je jasan, naše crvene linije su podvučene. Vi ste juče i poslanici vladajuće koalicije dvadeset puta rekli da su naše crvene linije, naš put, poštovanje Ustava i da je Ustav sveto pismo, da nema članstva u UN, da nema priznanja i da je uslov za nastavak pregovora razgovor o zajednici srpskih opština po Briselskom sporazumu.

28/1JD/MT15.30 – 15.40

I to svima nama, a posebno našem narodu na Kosovu i Metohiji daje snagu da se borimo svim diplomatskim sredstvima, da jačamo i razvijamo Srbiju kao garant mira i sigurnosti zarad opstanka Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Ali, nije lako. Nismo sami. O tome često govorim. Sa druge strane je i albanska strana. Nije lako voditi dijalog sa onima koji su taj dijalog sami prekinuli ne poštujući preuzete obaveze sa onima za koje unapred znate da ne prihvataju kompromis, niti odustaju od toga da svoju drugu državu naprave na teritoriji naše države. U tom smislu je naša odgovornost za buduće odluke dobija na težini.
Samo mudro, jer racionalnom politikom našeg držanog rukovodstva, u prvome redu vas kao predsednika države, gospodine predsedniče, i aktivnom diplomatijom ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića, mogu se zaustaviti namere albanske strane i zaštititi državni i nacionalni interes Srbije.
Zato smatram da danas ovde ne možemo, kao što to biva kada se raspravlja o drugim pitanjima, ispoljavati stranački interes, što sam iskreno očekivao i prenosim vam razočarenje predstavnika Srba sa Kosova i Metohije koji su u galeriji da su razočarani onim što se desilo juče, a i danas povremeno, jer busamo se u grudi i kažemo da je Kosovo i Metohija suštinsko državno i nacionalno pitanje, a ne stranačko, međutim ne ponašamo se tako.
Želim da verujem da je do pravog rešenja moguće doći ukoliko se isključe političke lične sujete, jednostrani pristupi i isključivosti koje nam sigurno ne mogu biti saveznik u predstojećoj borbi. Nisu li onda zalaganja onog dela opozicije koji sebe naziva patriotskim, a koji su ovih dana posebno bučna da treba odbiti svaki dalji pregovor sa međunarodnim posrednicima i albanskom stranom. Medveđa usluga našim interesima.
Kako se onda može pomoći našim sunarodnicima u obezbeđivanju one doze trpeljivosti koja će ih uz mere države Srbije zadržati na Kosovu i Metohiji? Otuda je krajnje nejasno kome bi išla na ruku neka zalaganja za zamrznuti konflikt, jer bi to uz izrazito neprijateljstvo prema Srbima u pokrajini vodilo do novog iseljavanja sa prostora Kosova i Metohije, kolevke srpske državnosti i duhovnosti.
Održiv opstanak se može obezbediti samo uz uslov da zavlada mir, da Srbi dobiju osećaj sigurnosti i brigu države Srbije za njihovu egzistenciju i njihove potrebe.
Nažalost, zapad je od početka otvoreni promoter kosovske nezavisnosti, a najbrutalniji oblik te podrške ciljevima kosovskih Albanaca osetili smo 1999. godine. I danas, 23 godine posle NATO agresije, naš narod koji je ostao da živi na Kosovu i Metohiji doživljava pritiske kakvi su nezapamćeni u modernom svetu, pritom je međunarodna zajednica sve to nemo posmatra i otvoreno je stala na stranu Albanaca.
Srbi na Kosovu i Metohiji žive u rezervatima, u strahu za sopstveni život i opstanak, suočavajući se sa svakodnevnim progonima i pritiscima sve do oružanih napada. Puca se na decu i nedužne mlade ljude. Otima se imovina, skrnave naše svetinje, uzurpira privatna imovina, poput poslednjih odluka prištinskih vlasti o eksproprijaciji preko 80 hektara zemlje u opštini Leposavić, uključujući mesno groblje u Drenu i selu u okolini Leška.
Poslednjih 300 različitih incidenata od dolaska Aljbina Kurtija nepogrešivo svedoči o projektovanom cilju da se preostali Srbi proteraju sa Kosova i Metohije. Zato u nastavku dijaloga sa albanskim predstavnicima treba tragati za rešenjima koja će uvažavati potrebe srpskog naroda da bez straha od progona ili fizičke likvidacije može i dalje da živi na svojim vekovnim ognjištima.

28/2JD/MT

Sa sigurnošću se može tvrditi da pregovori koje vode predsednik Vučić, Vlada i ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, upravo teže nalaženju kompromisnih rešenja, a to proizilazi iz dosadašnjih dijaloga.
Pozicija je veoma delikatna jer se od strane međunarodnih posrednika stalno vrši pritisak na štetu srpske strane. To je po mnogo čemu sadržano u sadašnjem nemačko-francuskom predlogu kao novom okviru za nastavak dijaloga koji je prekinut isključivo neodgovornim i krajnje drskim zahtevima Aljbina Kurtija.
Kada je reč o zajednici srpskih opština, želeo bih da kažem da je to nepovratan zahtev i očekivanje ne samo Srba sa Kosova i Metohije, već i najvećeg dela naših građana. I u ovoj prilici Srbija pokazuje veliku nacionalnu odgovornost i jasan zahtev da je formiranje zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom prvi korak ka bilo kojem nastavku dijaloga. I ako tek nakon ovoliko godina dijaloga, važno je istaći da je osnivanje ZSO prihvaćeno kao uslov za bilo kakav nastavka dijaloga i od strane pojedinih zapadnih posrednika, pre svega SAD.
Moram posebno da istaknem da je narod na Kosovu i Metohiji strpljiv i izdržljiv, a znamo dobro da su sve vlasti polagale ispit na pitanju Kosova i Metohije, pa i predstavnici dela sadašnje opozicije, od kojih je Rezolucija 1244 kvalifikovana kao izdaja, a zdušno su govorili da će nakon rušenja režima Slobodana Miloševića pitanje Kosova i Metohije biti demokratsko i brzo rešeno. Videli smo šta je bilo.
Na kraju, smatram da se samo uz jasnu strategiju države koju je nužno utemeljiti na ekonomskim osnovama moglo obezbediti mere kojim bi se zaustavilo iseljavanje Srba, prodaja srpske imovine, obezbediti uslove za zapošljavanje mladih, jer ako se to ne ostvari moglo bi doći do toga da Kosmet ostane bez Srba, a u tom slučaju ne bi bilo potrebe za bilo kakvim pregovorima i dijalogom. To ne smemo dozvoliti, jer druga strana u ovoj situaciji albanska strana likuje da ako se tako nastavi sa iseljavanjem da Srba narednih 15, 20 godina neće biti na prostoru Kosova i Metohije.
Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije pruža punu podršku državnom rukovodstvu na čelu sa predsednikom Republike, Aleksandrom Vučićem u cilju iznalaženja rešenja koja bi doprinela izgradnji stabilnosti i mira i bezbednosti za pripadnike našeg naroda na Kosovu i Metohiji kojima je danas veoma teško.
Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Steviću.
Vezano samo za duplo vreme koje ste pomenuli. Evo, pozivam vas, a mogu i svi ostali da pogledaju salu, možda će i kamere to da zabeleže. Dakle, osam opozicionih poslaničkih grupa i levih, i desnih, svih, u vrh glave jedan šef grupe je prisutan u sali sada, ostalih nema. Nema nikoga. Negde nema kompletnih grupa uopšte. Negde je tu jedan poslanik, negde dvoje.
Da vam ne pričam da ih od tih šefova grupa, velikih lidera ima, a da se nisu ni na jedan jedini sekund od jutros pojavili, pa evo do ovog trenutka sada uopšte. E, to vam je pokazatelj kakvo je to interesovanje, kakva je to želja da se bori za Kosovo i Metohiju i da se traži duplo vreme i kad im kažete – ni ovo osnovno, ljudi, ne provodite u Skupštini, teško vam je, mrzi vas, ne radi vam se, e na to, između ostalog mislim.
Tako da, razumeo sam zašto ste to duplo vreme pomenuli, ali mislim da iz očiglednih razloga ništa nismo pogrešili kao Skupština kada smo se izjasnili da im je to očigledno nepotrebno i da ih ne zanima zaista.
Reč ima narodna poslanica Radmila Vasić.
Izvolite.


28/3JD/MT

RADMILA VASIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani građani, predsedniče, kolege, za poslaničku grupu Srpski pokret Dveri – Patriotski blok Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije i zbog toga tražimo da se francusko – nemački sporazum jasno i glasno odbaci i ne može biti nikakva osnova za bilo kakve pregovore.
Zamka ovog predloga, Srbija ne mora nigde da izgovorili ili potpiše reč nezavisnost u odnosu na Kosovo, ali treba da zažmuri pred činjenicom da će Kosovo dobiti svoje mesto u Ujedinjenim nacijama. Mi se sa tim ne slažemo.
Vi ste bez ovlašćenja Narodne skupštine deset godina činili ustupke i popuštali gubeći nadležnost države Srbije na Kosmetu, a zauzvrat niste dobili ništa. Zajednica srpskih opština nije formirana deset godina i dovršite izjavu, i ako bude formirana biće na osnovu i prema Ustavu i zakonima takozvane Republike Kosovo.

29/1GD/LŽ15.40 – 15.50

Napadi na Srbe su desetostruko uvećani. Niste zatražili sednicu Saveta bezbednosti u UN. Šiptari prave lažne optužnice i hapse nedužne Srbe, a gde su sprske optužnice protiv Šiptara za zločine prema Srbima? 
Šiptari spremaju nelegitimne izbore. Zašto niste zaštitili i samoorganizovali Srbe na severu, nego ste sever otvoreno, bez borbe dali Kurtiju? 
Rezultat dosadašnjih pregovora. Policiju ste predali tzv. Kosovu, zato imamo 10 upada ROSU, teror nad Srbima, gradnju baza. 
Pravosuđe, energetika, telekomunikacije, potpisani sporazumi, Priština vrši opstrukciju. Evropske integracije. Kosovo vam blokira srpske evrointegracije. Katastar, matične knjige, diplome, sloboda kretanja. Zvanične posete se blokiraju. Priština odbija da ispuni bilo koju obavezu koju je preuzela, a vi nastavljate da popuštate i da pregovarate, a za 10.004 lica, koja primaju novčanu nadoknadu, niste obezbedili povećanje. 
Da zaključim, molim vas, francusko-nemački ultimatum treba odbaciti, a pregovore nastaviti na osnovu Ustava Republike Srbije, Rezolucije 1244 i platforme koju ćemo usvojiti ovde u Narodnoj skupštini. 
PREDSEDNIK: Iskoristili ste vreme poslaničke grupe. 
Reč ima predsednik Republike. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim sada nekoliko ozbiljnih stvari da kažem da bi ljudi razumeli, jer ovo nije zabavni park. 
Kažete da pregovaramo na osnovu Ustava Srbije, onoga što vi odlučite. A sa kim da pregovaramo? Niko neće tako da pregovara. Neće Zapad, neće Albanci. Ionako su naterani od Zapada da uopšte razgovaraju. Sa kime da pregovaramo? Izmišljate. Znate da je to potpuno besmisleno. Znate da tada pregovora i razgovora nema, jer niko sa nama neće da razgovara na taj način, jer to nije fontana želja, ali to lepo zvuči. To lepo zvuči svakome u našem narodu. To će da bude osnova za naše pregovore? Stvarno? Ko će da pregovara? Sa kime ćete da pregovarate o tome? 
Ja sam kriv zato što nije formirana ZSO. Za svašta sam čuo da sam kriv. Toliko sam ljudi ubio koliko sam danas čuo i juče, toliko sam toga uradio, ali me još niko nije optužio da sam kriv što se nije formirala ZSO. Čak i taj zapad, koji toliko mrzite, kaže - nije Vučić kriv, nego Kurti, a vi ste našli da je i za to kriv Vučić. Genijalno rešenje. Svaka vam čast na tome. 
Vidite, ceo dan govorite kako loše pregovaramo i kako smo loše pregovarali. Sada ću da vam pročitam. Stigla izjava poslanika Samoopredeljnja, ovog sa kojim se uglavnom slažete i koji vas je juče citirao radosno i podržavao vašu akciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije u svim svojim medijima. Reč je o Aljbinu Kurtiju. 
Dakle, poslanik Samoopredeljenja Haki Abazi, finansijer ovih ovde, kaže da sporazumima iz Brisela, posebno onim koji se tiču ZSO, Kosovu je stavljena omča. Kritikovao je prethodne kosovske vlade zbog postignutih sporazuma sa Srbijom.
Eto toliko o tome koliko smo loše pregovarali. Uzgred, sve ove sporazume o kojima ste govorili, o slobodi kretanja, matične knjige, carinski pečat, za kojim ste jaukali nešto juče kada sam pročitao ovde, katastarske knjige, priznavanje univerzitetskih diploma, integrisano upravljanje granicom, regionalno predstavljanje i saradnja, uključujući i prosvetu i sve drugo, sve je to iz 2011. godine, iz vremena vlasti koju ste podržavali  i imali dobru apanažu, od Kolubare pa nadalje. Dobru, dobru apanažu, milionsku. 
Hajde naučite bar šta je kad postignuto. Savladajte to gradivo da možemo ozbiljno da razgovaramo o tome, ali ono  što je mnogo opasnije to je – uh, al' sam im rekla ili uh, al' sam im rekao, mi ćemo u buduće da pregovaramo onako kako mi hoćemo. Sa kime 
29/2GD/LŽ

ćete da pregovarate o tome? Mi ćemo u buduće da pregovaramo sa Vučićem da imamo 50% na njegovoj listi kaže neko od naših koalicionih partnera. Pa, koliko glasova ti imaš? Pa, imam 2%, ali ću da dobijem 50%. Kako ćeš da dobiješ? Pa, to je moja politika, to je moj stav. Mi smo se dogovorili da tako pregovaramo. To je platforma za pregovore? 
Dajte ljudi, malo ozbiljnosti  i malo realnosti unesite. Dajte da ne čitamo pretkosovski, kosovski i pokosovski ciklus ovde, jer nema smisla. Nije fer. Nije fer prema građanima Srbije. Daj da im kažemo šta je to što nas stvarno čeka. Daj da im kažemo koji su stvarni problemi koje imamo. 
Primetili ste, ljudi. Evo, da to jedanput raščlanimo, ozbiljna je tema. Kažu - a nisi zvao u Savet bezbednosti UN? Dakle, ja sam prvi predsednik Republike koji je tražio od naše vojske, kao vrhovni komandant, i od Vlade Srbije da upute dopis NATO-u o povratku srpskih snaga na KiM. Podržavali ste sve moguće vlasti, a nikada nijedna vaša vlast to nije uradila. Nikada. Uradio ovaj zli predsednik, diktator, autokrata, kako hoćete. Jedini, nije prvi, pošto vam je to teško da izgovorite, ali je jedini.  A onda su se setili da nije dovoljno, da zakaže sednicu Saveta bezbednosti. Ja ih pozovem sve. Dobio sam deset takvih predloga. Mnogo pametni likovi. To su ovi što idu po onim emisijama. Sve znaju. Osvojiše pola sveta. Nacrtaše vam kako pada grad za gradom. Sve osvajaju. Ja ih pitam – stručnjaci, a šta da radim sa tim što ćemo da zakažemo sednicu Saveta bezbednosti? Evo, dobićemo podršku i imaćemo sednicu i odem ja na tu sednicu i ispričam to sve i završim posle sat i po vremena prenosa televizijskog, platim kartu do Njujorka, vratim se nazad, a rezultat je šta? Šta je rezultat? Naravno, ništa, ali šta vas briga, narodu to lepo zvuči. Lepo zvuči, rekli smo to i to. Mi smo rekli ono što narod voli da čuje i šta bismo dobili? Pa, ništa i znate da je ništa. Nemam šta ni da vas pitam i ne pitam vas, jer znate da je ništa. Množi se sa nulom. 
To možemo da radimo ako nam je potrebno zbog nekakve medijske promocije, zbog ne znam čega, ne nas, nego države. Ne razumem? Da mi objasnite o čemu je reč? Šta može da bude rezultat toga? Ništa. 
(Boško Obradović: Da vam objasnim?)
Vi ste objasnili juče, perfektno ste sve juče objasnili i pokazali ste sve. Imaćete svoje vreme, pa objašnjavajte sve šta hoćete. Sve ste objasnili. Sve ste juče objasnili i pokazali svima. 
(Boško Obradović: Znači, pričate bezveze.)
Ne, očekujem vaš odgovor. Da, siguran sam da će ljudi da čuju rešenje. 
Jel da da ste čuli, ljudi, juče mnogo rešenja kosovskog problema? Svi znaju kako da ga reše, a to je: „Vučiću, ubi se“, „Vučiću, ubićemo te“, „Završićeš u Specijalnom sudu“, „Izdajniče“, „Ne potpisuj kapitulaciju“. U redu je, shvatio sam i sve je to u redu, ali šta ćete vi da uradite? Ništa. Ništa, mi ćemo sve da odbijemo i mi ćemo da kažemo – to mora da bude ovako kako mi kažemo, ako to ne bude tako,  ne može. Nemoj da se igraju, to je naša platforma. Ko deca neka. 
Hajde malo odgovornosti unesite. Kao deca. Tako se deca u obdaništu ne igraju, nego što to niko ne sme da vam kaže, jer je to nepopularno što ja govorim, nego je trebalo da kažem, kao što sam tri puta rekao – Kosovo je srce Srbije. Tri puta srce Srbije i onda sam ja bolji patriota i rodoljub? Dosta više sa tim, da idemo na sednicu Saveta bezbednosti. 
Gospodine Steviću, malo ko poznaje situaciju u centralnom Kosovu kao vi, ali i u pregovorima koje smo vodili kroz sve ove godine, kada govorimo o tim razgovorima i pregovorima, ljudima da ponovim da ne pregovaramo mi na ravnopravnoj osnovi. Mi na terenu danas imamo NATO koji je apsolutno suveren na Kosovu i Metohiji. 

30/1DJ/MĆ15.50-16.00

Kada pričamo o nekom prethodnom periodu, pre dolaska NATO, imali smo ultimatume NATO, podršku o otcepljenju, daljem razaranju Srbije i opet nije bilo lako uprkos svim našim greškama. Ali, mi sebe uvek potcenjujemo i vidimo mnogo više svojih grešaka nego što ih je realno bilo, jer je realno situacija teška, gotovo nemoguća za nas. Koga da sam slušao, jedino što sam čuo – Vučiću, ubij se, ubićemo te, ne znam ni ja šta sve. Samo još ništa nisam, ni jedno pametno slovo, čuo šta ćemo oko Kosova. 
I što je najgore, od onih od kojih sam očekivao sem jednog poslanika koji glume da su veliki evropejci, ni od koga nisam čuo da nam je potreban razgovor, da nam je potreban kompromis. Nema, to se više ne čuje, zato što je to ružna reč, ako nekome nisi opsovao majku ne možeš da dobiješ „lajk“. Da li vi ljudi vidite ko ovde dobija najviše prostora na društvenim mrežama i u medijima? Na vašoj strani, ponekad je i vas sramota od toga. Sramota zbog čega? Pa zato što vidite da oni koji to najmanje zaslužuju i koji najmanje vrede, ali zato najviše viču, najviše psuju i sve drugo. 
Nema tu ništa za nas lako i lepo, neće ni biti ni lako ni lepo i nikome neće biti lako i lepo i nikome ko o budućnosti bude razgovarao o Kosovu i Metohiji ne zavidim ni najmanje. Imao sam najviše razgovora i pregovara o Kosovu i Metohiji, i više nego svi ostali zajedno. Jedno ogromno iskustvo, ali jedno veoma, veoma teško iskustvo. 
I danas vidim kod nas isto ono što vidim kod Kurtija, kažem kod nas, ne kod vas, da uopšte ne možete više da razgovarate ni o čemu na racionalnoj bazi, ni o čemu. Njegovih šest uslova za formiranje ZSO, to je sramota ljudi šta rade. I to vam pokazuje da hoće sukob. 
Evo sada da vam pokažem šta se dogodilo, zato sam se javio. Upravo je ovaj dečak, mladić, 20 godina ima, upravo se dogodilo, nisu još mediji objavili, Đuzić Boban uboden je u rame od strane dvojice Albanaca u selu Mogila, opština Vitina. Sada se dogodilo.
Mržnja koju Kurtijev režim i njihovi mediji promovišu protiv Srba i na ovo će, plašim se, naši zapadni partneri da reaguju sa tim da se obe strane umire. Pogledajte, ovo je slika dva uboda nožem, vidite ovde u predelu zadnjeg ramena. Mi moramo da tražimo mir zbog svih ovih ljudi, a sve što neretko radimo, njima otežavamo, jer ne brinemo za njih nego brinemo o svojim političkim poenima ovde. 
Juče sam gledao ljude koje poznajem, ja ne mogu da verujem šta im se dogodilo i znam da nešto od toga ne misle, znam. Šta vam je ljudi? Šta vam se desilo? Jeste li ponosni na to što se uništili Srbiju juče za jedan dan, da je bila glavna najružnija vest u celom regionu, gde su se svi sprdali sa nama budalama i ludacima, kako nas doživljavaju?
Zbog čega? Zbog toga što ste hteli parče slave i da dovedete ljude ispred Skupštine, pošto je to bio najbolji način i niste razumeli da su ljudi bili šokirani, uznemireni, iznervirani vašim ponašanjem. Da je neko, nesrećom, sa naše strane rekao – e sada dođite ljudi da kažete šta mislite o onome što ste u Srbiji uradili juče, videli bi ste kako bi se lako skupio narod. Srećom pa nije niko.
Nama, Steviću, ostaje da vidimo kako i na koji način da se uozbiljimo, kako i na koji način, ponoviću reči Noama Čomskog „racionalno pristupamo rešavanju problema“, jer ako to ne budemo uradili, nagrabusili smo. Nemojte da vam govorim na šta bi nam država ličila, mogli su ljudi da vide juče i danas. Brzinom munje bi nestala, bukvalno nestala. Nemojte da me pitate gde se to dogodilo, dogodilo se mnogo puta u istoriji. 


30/2DJ/MĆ

Sada ću vam davati iz savremenog sveta prilike da vidite kako se to dešava sa zemljama koje su bile mnogo bogatije od nas, kako su zbog državnog rukovodstva koje je neodgovorno izabrano, uz posredstvo raznih stranih obaveštajnih agencija, kako i na koji način su te zemlje razorene, od mnogih u Africi, mnogih u Aziji do nekih i u Evropi. Ali, to je na svima nama da donosimo odluke, da sagledamo, da vidimo kako ćemo probleme da rešavamo.
Ono što je važno za naše ljude na Kosovu i Metohiji, hoću da kažem da kada smo govorili o zajednici srpskih opština, oni su napadali, pa kaže – ti to hoćeš da Srbija ne prebacuje direktno pare, nego na zajednicu srpskih opština. Valjda je bolje da prebaci na zajednice srpskih opština, nego da prebacuje na albanske opštine sa kojih kupite to ili ne znam ni ja šta. Nisam shvatio o čemu je reč?
Da ne pričam šta bi to značilo za naš narod na jugu, šta bi to značilo i za Parteš i za Klokot i za Štrpce i za Gračanicu. Dakle, za čitavo Pomoravlje, od Raniluga, Šilova, jednog Ropotova, drugog Ropotova, Kamenicem Novog Brda, naravno.
U svakom slučaju, vama hvala na tome što razumete šta država jeste i što razumete u kakvim uslovima se trka trči i što se ne pravimo naivni da možemo da pobedimo, jer da pobedimo ne možemo, ali da držimo neki balans, što smatram pobedom Srbije u celini i vitalne interese našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da ne dozvolimo ulaz u UN, verujem da to možemo. Verujem da to možemo.
Svakako, mi nećemo biti ti koji će to dozvoliti nekom drugom, a za one sledeće, baš kao što sam u jednom privatnom razgovoru rekao, nisam siguran, ali možda nas i Bog pogleda pa neki bolji i odgovorniji dođu, a kako stvari stoje, plašim se da bi moglo da bude mnogo, mnogo, mnogo puta gore, imajući u vidu sve kroz šta smo prošli, a poznavao sam sve lidere, odlično ih poznavao, znam kako su reagovali, znam šta su radili. Gledam i ovo danas. Plašim se da smo od mnogo onih koji nisu bili dobri, imali mnogo bolje nego što ih imamo danas, a pretenduju na vlast. Hvala.
PREDSEDNIK: Vi ste se javili za repliku? Radmila Vasić je govorila, daću vam repliku.
Samo jedna stvar, pošto vidim i dalje da nisu tu mnogi, a vidim da im stoje kartice, pozivam tehničku službu da prođe salom, da povadi te kartice koje stoje ubačene u sistem, a poslanika za njima nema, da se ne bi smo lagali i varali na jeftine načine, da neko ne misli da ćemo da zaboravimo šta je danas bilo i ko nije bio tu, pa da će da ostane upisano da je sedeo, a svi znamo da nije. Znači, samo to da urade.
Vi, gospođo Vasić, dva minuta.
RADMILA VASIĆ: Hvala, predsedavajući.
Predsedniče, malo je nejasno zašto me prozivate da se pozivam na Ustav i da tako branim srpsko Kosovo i Metohiju, a do juče se zahvaljujete i Mariniki i Borku zato što žele da uvedu sankcije Rusiji. Prosto su potpuno različiti aršini.
Šta ste vi postigli time što se ne oslanjate na Ustav Republike Srbije? Što verujete Evropi i kosovskim Albancima? Šta ste dobili? Ultimatum.

31/1AL/LjL16.00 – 16.10

Ono što je važno, 2011. godine, iako su potpisani ti sporazumi, vi ste rekli da ćete ih poništiti. Kurti ih i dan-danas ne priznaje, a vi ih primenjujete. 
Vi ste pobedili bivšu vlast zato što je loše radila i što se tiče Kosova i Metohije zato što ste rekli da ćete poništiti Briselski sporazum, ali ste ga primenili i zato ste i policiju i pravosuđe i sve ostalo što sam pobrojala ubacili u kosovski sistem.
Ne možete nas da optužujete za to.
(Narodni poslanici SNS dobacuju.)
PREDSEDNIK: Samo polako, nemojte vi da pravite gužvu.
Znači, što se kartica tiče, pročitajte Poslovnik, imate 128, a vi radite svoj posao, a vi, gospođo Vasić, samo nastavite.
RADMILA VASIĆ: Stvarno nije korektno da mene, čija porodica dole živi, optužujete da ja ne mislim dobro i da ne dajem dobre predloge. 
Prosto niste shvatili težinu toga kada biste vi imali platformu koju bismo svi ovde usvojili, sa kojom biste izašli i rekli – ne može, nisam ja sam, iza mene stoji Srbija.
Ono što moram da vam kažem, vodite računa, Srpska lista vam je iselila veliki broj Srba sa Kosova i Metohije jer ne vodi računa o njihovim problemima. Hvala.
PREDSEDNIK: Prošlo je odavno dva minuta i ovo sad već nema smisla.
Predsednik Republike ima reč.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani građani, mogli ste da čujete još jednu od najopasnijih stvari. I da ste sve u pravu za ovo što ste rekli, to je trebalo da kažete i meni i nekom drugom, da preduzimamo mere. Ovako ste rekli ono što kaže i Kurti, svaki dan, citat Kurtijev: „Srpska lista je ta koja iseljava Srbe sa Kosova, nije Kurti, nisu Albanci, nije zapad, već Srbi i Srpska lista“. E, to je vaša patriotska politika, to je sva vaša patriotska politika.
(Radmila Vasić: Nije.)
I da vam kažem nešto, nemojte da dobacujete, jer ja vama nisam dobacio ni jednu reč, malo pristojnosti, kažete – što mi smeta da se pozivate na Ustav? Ne, nisam ja o tome pričao. Niste me dobro razumeli, ili se pravite da me niste razumeli?
Nije pitanje našeg Ustava, pošto o Ustavu ja govorim ovde pa sam vam pet puta juče ponovio a vi ste bili tužni kada sam vam ponavljao i citirao naš Ustav, jer ste se nadali da sam ucenjen pa da moram nešto nekome nekako da predam. To vam je jedina politika koju imate, druge nemate.
Dakle, nije problem u tome, problem je u nerealnim zahtevima.
O platformi govorite? Pa, mi ovde nismo u stanju da izglasamo ni jedan izveštaj. Rekao je Stević malopre s pravom, mi smo za svaki predlog vlasti kad smo bili opozicija glasali oko Kosova, za svaki. Jel tako bilo, Nataša? I Arsić je bio. Nikad se nije desilo da ne glasamo, bio loš, dobar, da bismo pokazali jedinstvo. Vi ni za jedan. Vi da glasate za neku platformu? Vi da glasate? Nećete nikad da glasate ni za jednu platformu koju ćemo mi da predložimo, pošto je logično da predloži neko ko ima 130 ili 150 poslanika, a ne neko ko ima pet ili 10. Slažete se.
(Boško Obradović: Što niste predložili deset godina?)
Evo, predložili smo vam izveštaje, pa ni jedan izveštaj o tome kako Srbi stradaju ne možete da glasate, jer vas ne interesuje ništa. A Kosovo vas je toliko interesovalo da ste juče napravili ovde skandal i popeli se na podijum, zamenili podijum za Kosovo. Toliko vas je to zanimalo.


31/2AL/LjL

Kažete – zahvaljujem se njima za sankcije što traže. Pa, sad ste rekli, nemoj da se čudite, Vučiću, zahvaljujete se Mariniki Tepić i Borku Stefanoviću za sankcije Rusiji što pominju. Ja se zahvaljujem njima? Ja njima kažem, za razliku od njih, koji su za sankcije, kao što znate, i za razliku od vaših laži i neistina, ja nisam uveo sankcije. I kako vas nije stid da tako obmanjujete ljude? Još se sad kao pravite – ja pomenula sankcije? Pa, da, vi, sad, u ta dva minuta. Evo, ja zapisao sve, citiram vas i narod je čuo.
A sad je smešno? Zato što mislite, tako je svaki dan, sve što vam padne napamet možete da izgovorite protiv mene, ali ne daj bože da vam odgovorim, ne daj bože da ukažem na neistine koje izgovarate. Šta vas briga.
Čuj, ja se saglasio sa sankcijama! Pa, što nisam uveo sankcije? Što ih nismo uveli? Pojela maca jezik, kao svima. Uvek je tako. Neverovatno nešto. 
Kažete – verujem Evropi i Albancima. Ma, ne verujem im ništa, nemojte da izmišljate, ništa im ne verujem, ama baš ništa im ne verujem.

Pa šta sa tim? Jel to razlog da ne razgovaram? Imate neku drugu preporuku?
Ama baš ništa im ne verujem! I mnogo im manje verujem nego vi, zato što imam iskustva i sa jednima i sa drugima. Kao sa ovim stručnjakom što mi je pričao o ruskim investicijama, ja ga pitam – navedi jednu, on kaže – pa, ima ruski poster. Taj mi piše izveštaj u Evropskom parlamentu, pa donosi važne rezolucije. Čuj, njemu da verujem! Ili da verujem Kurtiju?
Šta pričate? Šta je smisao svega? 
Ne verujem nikome i šta s tim! Više verujem vama, a ništa vam ne verujem, nego što verujem njima. 
Kakve to veze ima sa realnom situacijom? Šta da radimo? Da ne razgovaramo ni sa kim? Da kažemo – možemo da razgovaramo samo ako kažete da smo mnogo lepi, pametni i da je to sve naše, a ništa vaše. Pa, ko će da razgovara sa nama? O čemu da razgovaraju sa nama? 
Hajde malo ozbiljnije, nemojte da potcenjujete građane Srbije. Nisu građani Srbije glupi da ne znaju u kojoj se situaciji nalazimo. I nije to situacija ni od pre pet, ni od pre 10, ni od pre 20 godina, čak, da budem sasvim fer. Ali, tako je lakše.
I naravno, kao šlag na tortu – kriva je Srpska lista. Nije Kurti ubo Bobana, Srpska lista je. I to je uvek jedino što znate, samo kriminalizacija Srpske liste, kriminalizacija našeg naroda i kriva je srpska vlast. Jeste, Vučić je kriv za ovo, nije kriv Kurti. 
Znate kad ćete to da čujete u Prištini? Nikad. A vi velike patriote, sa „j“. Vi nama donosite one krpe na kojima piše – kapitulacija, izdajnici, itd. Vi nama to donosite! Okrenite prema sebi te krpe i pogledajte se u ogledalo! Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima Zaim Redžepović.
ZAIM REDžEPOVIĆ: Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, građani Republike Srbije, danas razgovaramo o Izveštaju o pregovaračkom procesu. O tome je trebalo da razgovaramo juče, ali bili su malo drugačiji uslovi. Danas, čini mi se, možemo nešto da kažemo o tome.
Dijalog svakako nema alternativu i koliko god bio ugrožen, u koliko god problema da dođemo zbog toga što neko drugi ili treći neće da razgovara, ne smemo da odustanemo. 
Želim da bude kristalno jasan, jedino dijalogom i jedino razgovorom možemo doći do rešenja gde ne treba da imamo ovakve iluzije da će se praviti bilo kada i bilo gde sporazumi koji će odgovarati samo jednoj strani, jer kao što znate, ne postoje 

31/13AL/LjL

sporazumi čak ni ugovori ni dogovori gde se sve dešava onako kako jedna strana hoće. Tako nešto ne postoji i to nas je profesor Bujuklić učio još od prve godine. 
Što se nas iz SPP tiče, mi ćemo svakako sa našom poslaničkom grupom podržati izveštaj i to je naš doprinos. To je naša želja da sa tom našom čašom vode utičemo da se ovaj požar gasi koliko je moguće. Srbija ne sme da dođe u sukob sa NATO. Sukob sa najjačim zemljama EU je jednako besmislen. 



32/1MJ/JG16.10 – 16.20

Moramo realno da postavimo stvari i da znamo da se radi o borbi dva ozbiljna naroda koji se bore za vitalne interese, a pri tome imamo Evropu, imamo Zapad, imamo, ako hoćete mnogo više onih koji ne žele dobro ovoj zemlji nego onih koji žele. Svako ko misli da sukobom može ovo da se reši, po mog skromnom mišljenju ne želi dobro Republici Srbiji i njenim građanima. Jer barem pamtim nešto i ja, znam kad smo god imali sukobe nikome nije bilo dobro.
Mnogi su navikli pa, i u formulaciji kažu šta možemo da dobijemo u razgovorima o Kosovu. Ja mislim da ta priča treba da se završi i da mi treba da gledamo šta može da se spasi na Kosovu i Metohiji. Šta može da se ne izgubi? Šta može da se uradi za ljude tamo, jer ljudi su važniji. Mnogi će me osuditi zbog toga, ali ljudi su mnogo važniji i od teritorije, bilo koji i bilo gde.
Ono što se kao posledica nameće, jeste – a, šta ako ne razgovaramo? Šta ako se dešava ovo što se ovde dešava, da se na ovaj način govori o bilo kakvom predlogu, pa makar bio i francusko-nemački.
Meni nije jasno i zbunjuje me da oni koji su juče govorili, da o tome ne znaju ništa, nisu to pročitali. To je nekakav strašni papir, to je famozni papir, to je ultimatum. Najbrže dođoše do zaključka da to treba da se baci i da o tome ne treba da se ozbiljno razgovara. Ja sam siguran da i u tom papiru ima mnogo dobrih stvari koje bi mogle da budu u službi i u korist ove naše države. I, ne treba ništa lako bacati, jer podsetiću i sebe i vas, nije mali broj puta ova zemlja odbila neke sporazume, neke predloge, neke platforme, a posle se ispostavilo da je mnogo bolje da nije. Ono što je bilo posle, bilo je gore od onog što smo mi odbijali, od čini mi se prevelike pameti.
(Predsednik: To je bilo vreme poslaničke grupe.)
Zahvaljujem vam se. Kratko je vreme. Mi ćemo podržati sve napore i podržavamo predsednika da se mirnim putem rešava.
Želim da završim rečenicom koju je on rekao juče, a smatram da je to najvažnije, da mi svi treba da čuvamo decu, majke, sestre ove zemlje i da čuvamo ovu zemlju onoliko koliko smo u mogućnosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima Ksenija Marković.
KSENIJA MARKOVIĆ: Poštovani građani i građanke Srbije, ja ću iskoristiti vreme da postavim nekoliko pitanja.
Prvo pitanje koje vidim da je ovde već nekoliko puta i postavljeno jeste šta je bio cilj ove sednice? Pošto nismo saznali ništa novo o sporazumu, a nismo saznali ništa novo ni o tome koji je stav Vlade povodom ovog sporazuma.
Isto tako, šta je onda svrha ove sednice? Iz atmosfere juče smo videli da razgovor i dijalog svakako nisu, a čini se da je cilj sednice samo to da se prouzrokuje još jedan skandal u Skupštini, da se stvori još jedna prilika da se politički protivnici vređaju, kako bi se diskreditovala opozicija, a usput da li namerno ili ne, diskreditujete se i vi, kao vladajuća većina, jer vi imate većinu jer držite moć u rukama.
Drugo pitanje, da se vratimo na temu, ono što je tema današnje sednice.
Koji je odgovor Vlade i vas kao predsednika, vi ste gospodine predsedniče malopre pomenuli nove zahteve koje je izneo Aljbin Kurti koji su se pojavili u medijima, koji je odgovor Vlade i vas kao glavnog pregovarača na te zahteve? Rekli ste da je cilj Kurtija da smanji nadležnosti ZSO, a podsetiću vas da nakon decenije pregovora, mi i dalje govorimo o uvođenju ZSO, a ne o tome šta ZSO suštinski treba da prestavlja i koje su njene nadležnosti?
Treće pitanje, da li je tačno da nam je prećeno sankcijama i ako nam je prećeno sankcijama, od koga tačno? Ko nam to preti?
32/2MJ/JG
(Veroljub Arsić: Tvoje gazde.)
Pa nisu moje, vaše su više nego moje, ali dobro.
Ako može bez dobacivanja, ako nije problem.
Predstavnici Međunarodne zajednice su demantovali navode da su ispred Srbije postavljeni ultimatumi.
Konačno, ono što želim da vas pitam. Juče ste iskazali stav u svom govoru da nakon sukoba u Ukrajini više nemamo saveznike, jer su se stvari promenile i ono što mene zanima jeste da li zaista nakon agresije Rusije na Ukrajinu je Srbija ostala bez saveznika i da li je to što nismo uveli sankcije Rusiji oslabilo našu pregovaračku poziciju u pregovorima sa Prištinom?
Deset godina slušamo o tome kako se vodi dijalog da bi se sačuvalo KiM i stalno ističete uspehe u evropskim integracijama. Onda nakon deset godina evropske predloge predstavljamo kao ultimatume i kao zahteve koji su došli preko noći, a ne kao nešto što je deo same strukture dijaloga.
Time se nastavlja namerno urušavanje slike o EU i zaista dovodi evropsku budućnost ove zemlje u pitanje. Sve što je sada pred nama je jedan očekiani deo procesa koji traje već duži niz decenija, a gde ste vi poslednje decenije, predsedniče, po sopstvenom izboru glavni akter. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, interesantno je i drago mi je što smo mogli da čujemo ovakve primedbe.
Naime, juče dok su držali transparente „izdajnik“…
(Ksenija Marković: Ja nisam.)
I ovu gospođu sam slušao sve vreme, nijednu reč nisam izgovorio. Dva dana sedim, slušam, nijednu reč nisam nikome izgovorio. Čak kada su i planirali da me tuku, napadaju, nijednu reč nisam izgovorio, nisam ni ustao sa stolice. Pomerio se nisam. Nikome nijedno slovo dok je govorio nisam dobacio i niko me nije pustio da odgovorim, a da mi nije dobacio.
Dakle, meni je zanimljivo to da kažete šta je svrha, evo ja vas pitam šta je svrha? Stvarno se pitam šta je svrha? Mislio sam da želite da čujete nešto, da dobijete odgovore, pozvao na konsultacije, rekli ste nećemo to. Baš vi iz vaše stranke rekli nećemo konsultacije, hoćemo Skupštinu. Ja došao u Skupštinu i vi mene pitate šta je svrha.
Šta je ovo ljudi? Skrivena kamera? Šta je ovo? Bukvalno skrivena kamera.
Kažete kakav je moj odgovor na Kurtijev zahtev? Hajde da pročitam narodu da znate o čemu se radi. Kurti kaže prvi uslov je da bi on formirao ono što je potpisano, da Unija mora da bude u skladu sa ustavom i zakonima na Kosovu. Drugi je da ne može da bude jednonacionalna. Znači, ne može da bude srpska.
Treće je da mora da se promeni naziv. Četvrto je da ne može imati nikakvu javnost ili izvršne vlasti. Peti je da bude deo konačnog sporazuma, jer ne važi onaj prethodni koji su potpisali i šesti je da predsednik Srbije povuče pisma upućena na adrese pet zemalja članica EU koje sam uputio pre deset dana, pozivajući ih da ne prihvate Kosovo, jer nije država, u skladu sa Solunskim sporazumom.
To je njegovih šest uslova. Ne može. Da li to znači da oni neće da formiraju? Možda neće. A ovo? Ovo je sprdnja sa Međunarodnom zajednicom. Manje sa nama što on radi, samo ne znam što ste to mene pitali. Biće da sam i za to kriv.
Kažete mi ne pričamo o sadržaju. O sadržaju smo pričali odavno, niste čitali. U sadržaju imamo četiri sporazuma o ZSO. To je prvi ili osnovni sporazum u šest od 15 tačaka Briselskog sporazuma. Imate sporazum o implementaciji, imate
32/3MJ/JG

osnovne principe, 22 principa na kojima počiva ZSO i četvrto je sporazum o stvaranju upravljačkog tima za ZSO. Sve regulisano, sve definisano i oblasti koje pokrivaju sve. Ne znam što se trude neke nevladine organizacije da nas ubede da smo glupi i da ne možemo da izvučemo papire koje smo sami potpisivali sa Albancima. Sada treba da čitamo šta su pisale nevladine organizacije, a ne šta smo mi svi potpisali. Tako da se sadržina zna, samo što knjige i čitanje, to je …


33/1MZ/IR16.20 – 16.30

Kažete – bez saveznika i zašto sam predstavljao nešto kao ultimatume. Nisam, rekao sam da je nešto teško. Kažete – demantovali su me predstavnici, demantovali me oni koji nisu bili na sastanku, ali me nije demantovao nijedan koji je bio na sastanku. Jel to tačno? Tačno je.
Dakle, ponoviću vam, ja nisam rekao da je neko izgovorio reč: „sankcije“, ja sam rekao, da vam deseti put danas ponovim, pod jedan, zaustavljanje i prekid evropskih integracija, pod dva, zaustavljanje dotoka i povlačenje stranih direktnih investicija iz Republike Srbije i pod tri, ostale sveobuhvatne mere protiv Republike Srbije. Citirao sam vam šta mi je rečeno. Jel vi stvarno mislite da tako nešto mogu da slažem? I ponovljeno je na istom sastanku, od dvojice predstavnika od tih pet. I ako nisam bio dovoljno jasan, dovoljno pošten, dovoljno iskren da vam to sve kažem, pa šta još hoćete od mene? Hajde da vidim da neko kaže da sam slagao. Šta u stvari hoćete od mene? Da me linčujete, zato ste me zvali, šta? Mislili da će tako da bude. Šta je smisao svega, kažite mi? Šta hoćete od mene? Šta hoćete od svog predsednika, od predsednika Srbije? Zaboravite da je to omraženi zlikovac Aleksandar Vučić, diktator, tiranin, ako bog da uskoro ubijeni, i samo mi recite, molim vas, u šahtu da mu dete i brat završe, sve je to okej iz vaše stranke što dolazi, sve je to u redu.
Samo mi recite – šta stvarno hoćete od mene? Šta hoćete u politici od mene? Kažete, jesmo li bez saveznika? Ne znam šta to znači. Ja sam rekao da za rat i sukobe i za takve stvari su nam potreni saveznici, a u međunarodnoj politici verujem samo interesima, nekad nam se sa nekim poklapaju interesi, nekada nam se s nekim ne poklapaju, trudimo se da imamo više onih sa kojima možemo da razgovaramo, a da gotovo nemamo onih sa kojima ne razgovaramo. To je valjda suština politike, suština ozbiljne politike i suština ozbiljnog ponašanja jedne države.
Ali dobro je da ljudi vide. Opet, potrebno je da uvedemo sankcije Rusiji, ovi drugi ovde izmišljaju da smo uveli sankcije Rusiji. Ovi ovde kažu – uvedite sankcije Rusiji. U stvari, šta god da uradite, nikad niko zadovoljan i činjenice ih uopšte ne zanimaju. To vam je kao ona priča o dvojnom državljanstvu Ane Brnabić i dvostrukom pasošu, a pored njih sedi onaj koji ima dvostruki pasoš, ali neće da ga baci, neće da ga spali, iako je iz te zemlje stigao taj sramni i užasni ultimatum. Toliko o istini koju sam slušao u ova dva dana.
Samo me više ne pitajte, molim vas, šta je svrha ovoga, jer nisam došao što sam sebe pozvao, već zato što ste vi to tražili, to je jedina stvar koju sam učinio, a nemam nikakav drugi problem, odgovaraću i ubuduće. Hvala vam na korektnosti i pristojnosti. Izvinjavam se.
PREDSEDNIK: Zahvalnost na korektnosti i pristojnosti.
SANjA JEFIĆ BRANKOVIĆ: Hvala, predsedniče.
Uvaženi predsedniče Republike, predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću pokušati i u narednih nekoliko minuta da iznesem stav SDPS po pitanju rešavanja kosovskog problema, kao i ovih dokumenata o kojima mi danas razgovaramo, oslanjajući se pre svega na izveštaj koji danas imamo ispred sebe.
Od početka jugoslovenske krize čini se da je kakav god predlog stigao za rešavanje kosovskog problema, svaki naredni ukoliko prethodni ne bismo prihvatili bio bi lošiji od prethodnog. Slažem se sa predsednikom da to nije pravilo, ali jeste učestali izuzetak. Ono što je činjenica jeste da međunarodno pravo u ovom trenutku i uopšte međunarodnu realnost mi ne možemo da promenimo, ali sa druge strane možemo da jednim racionalnim razmišljanjem i jedan pragmatičnim postupcima pokušamo da pronađemo najbolje rešenje za Kosovo i za Srbe na Kosovu i Metohiji.
33/2MZ/IR

Ja ću se samo ukratko osvrnuti na međunarodno pravo i pomenuti da međunarodnopravne norme postoje još od antičkog sveta i one su se paralelno sa državama i razvijale. Jedan od prvih dokumenata kao izvor međunarodnog prava pominje se sporazum koji je zaključen između tadašnje Mesopotamije i Ume oko 3100. godine p.n.e. Tadašnjim sporazumom regulisane su njihove međusobne obaveze i prava i ono što je možda za nas u ovom trenutku najvažnije, definisane su njihove granice, ali i nepovredivost njihovih granica.
Evo nas sada u 21. veku i razgovaramo o približno istoj temi, ali na možda jedan potpuno drugačiji način. Nekako prirodno je da se nametne pitanje da li na način na koji danas tretiramo međunarodno pravo u stvari mi sebi postavljamo granice, odnosno test postojanja i poštovanja međunarodnopravnih normi, kao istorijskih tekovina.
Ono što je sigurno kada je reč o pregovaračima na Kosovu i Metohiji jeste da su strane na Kosovu i Metohiji oduvek bile saglasne samo oko jedne stvari, a to je da se ni oko čega ne slažu. Sa jedne strane Albanci su insistirali na tome da znaju šta hoće, mi smo isticali da znamo šta nećemo. Albanci su uglavnom bili vođeni etničkim principima, mi smo se vodili istorijskim pravom i tako ukrug.
Opštepriznato pravilo međunarodnog prava je da države ne mogu da se oslanjaju samo na svoj unutrašnji pravni sistem kao izgovor za neispunjenje međunarodnih obaveza, odnosno onih obaveza koje su preuzete međunarodnim ugovorima. U tom slučaju, pošto je Priština pre nekih deset godina pristala potpisivanjem Briselskog sporazuma da ispuni svoju obavezu, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, da će ona tu svoju obavezu morati i da ispuni.
Da li će ona menjati zakon ili će prilagoditi svoj Ustav, kao unutrašnji pravni akt koji mora biti u skladu sa međunarodnim, mislim da to nije stvar kojom treba da se bavimo, nego da treba da nastavimo da insistiramo na tome da se sprovedu sve one obaveze koje su preuzete međunarodnim ugovorima. Sve drugo predstavljalo bi izbegavanje poštovanja međunarodnog prava i to bi suštinski značilo da svaka država u bilo kom trenutku, kad god to njoj odgovara i njenim političkim, geopolitičkim, ekonomskim ili bilo kojim drugim uslovima, da se pozove na svoje unutrašnje pravo, kao razlog za neispunjenje obaveza koje je preuzela u skladu sa međunarodnim principima.
Upravo iz tog razloga ja zaista očekujem da kakvi god pregovori u ovom trenutku bili, kako god oni izgledali u ovom trenutku, da će pre ili kasnije Priština zaista i ispuniti ovu obavezu, jer drugu opciju u suštini i nema.
Kakav god da je naš stav o planu, pre svega mislim na francusko-nemački plan, ali i izveštaj koji danas imamo pred sobom, mi moramo da prihvatimo činjenicu da od minimuma koji nam je ponuđen izvučemo maksimum onoliko koliko možemo. Nije nimalo lako niti jednostavno sedeti u vašoj stolici i nije nimalo lako izvući zaključak kako postupati, da li pregovarati, u kom smeru pregovarati i da li odustati od pregovora.
Sa jedne strane, prema planu o kome smo ovih dana razgovarali, ukoliko ga prihvatimo, Srbija će sigurno imati neku bolju evropsku perspektivu, to će faktički značiti jačanje postojećih investicija, veći broj finansijskih sredstava iz pretpristupnih fondova i sveukupno vodiće ka članstvu Srbije u Evropskoj uniji, kada se, ukoliko za to postoji volja naroda u trenutku kada se to pitanje zaista i bude postavilo.
Opet sa druge strane, ukoliko odbijemo da prihvatimo ovaj plan, mislim da će se Srbija naći u jednoj teškoj i ekonomskoj, ali i političkoj situaciji i to bi na neki način dovelo do svojevrsne političke, ja bih je nazvala, oseke u odnosu sa
33/3MZ/IR

Evropskom unijom i nisam sigurna koliko bi povlačenje investicija, smanjenje sredstava iz fondova, pa i ukidanje bezviznog režima zaista bilo štetno za Srbiju, odnosno u kojoj meri bi ono nas dovelo do održivog funkcionisanja u nekom narednom periodu, ako uzmemo u obzir sve činjenice koje postoje, kao i međunarodno okruženje i uslove u kojima se danas vode pregovori, kada je reč o Kosovu i Metohiji.

34/1JJ/MJ16.30 – 16.40

Sve ovo kažem iz razloga što mislim da je danas neko od kolega pomenuo u kojoj meri je EU važna za trgovinu koju Srbija ima. Ja ću se samo kratko fokusirati na taj deo i moram da kažem da je EU najveći trgovinski partner Srbije. Ponoviću još jednom ona je najveći trgovinski partner Srbije i tržište EU predstavlja najvažnije izvozno odredište za naše poljoprivrednike. O tome je danas neko govorio i ukoliko želimo da zaštitimo našu poljoprivredu i proizvođače mi moramo uzeti u obzir sve one aspekte koje bi sa sobom povuklo i povlačenje Srbije iz pregovora, odnosno potpisivanja plana ukoliko je on postavljen na način na koji jeste.
Primera radi 2021. godine izvoz naših proizvoda na tržištu EU iznosio je preko 14 milijardi evra i pre nego što donesemo odluku o tome da li treba razgovarati o ovom planu i na koji način mi moramo da uzmemo u obzir sve ove činjenice koje sam sada navela i posledice koje će ono izazvati.
Samo ukratko za kraj da kažem u ime SDP ovaj plan treba shvatiti kao, ja bih ga nazvala inovirani Briselski sporazum, a zašto to kažem? Kažem iz razloga što smatram da je Briselski sporazum u nekoj svojoj pravnoj primeni dostigao svoj maksimum i sada se trenutno nalazi u fazi neprimenjivosti. Kako bismo ga odblokirali potpuno je neophodno da preduzmemo određene radnje i da pokažemo otvorenost za to da se pristupi nekom drugačijem inoviranom i promenjenom Briselskom sporazumu, a sigurna sam, odnosno želim da verujem u to da ovaj plan to i jeste.
Za kraj mislim da je naša Vlada, naš predsednik, da su vodili pregovore na način na koji to dostojno predstavlja našu zemlju. Mislim da bi u narednom periodu trebalo insistirati na tome da se obezbedi neposredna zaštita bezbednosti Srba sa Kosova i Metohije i da treba voditi računa o očuvanju našeg integriteta i da Srbija mora pokazati da nije faktor nestabilnosti kao što se često predstavlja u medijima, već upravo suprotno. Ona je ta koja svojim primerom i načinom postupanja u nekoj mirnoj politici koja podrazumeva razgovore i pregovore na svim nivoima zapravo pokazuje da jeste i da može biti faktor stabilnosti.
Ludilo nije ništa drugo nego raditi isto što i do sada, a očekivati neki drugačiji rezultat. To je izgovorio Anštajn i mislim da treba podržati sve one promene koje vode ka tome da Srbija ide napred. Socijaldemokratska partija Srbije će kao i do sada pružiti snažnu podršku i predsedniku, ali i premijerki da istraju u svojoj nameri, da pokažu da je Srbija jedna mirna zemlja i da jednim političkim mirnim govorom zaista može doći do istorijskog rešenja za našu zemlju.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Sledeći prijavljeni je Borislav Novaković.
Nije tu i sad vidite, prijavljeni da govore, pročitani da govore, nisu tu, i ti će sutra opet da vam kažu da su uskraćeni i da ne mogu da govore kad žele, da viču Poslovnik, Poslovnik i da pevaju Poslovnik je srce Srbije.
Reč ima Milovan Drecun.
Izvolite.
MILOVAN DRECUN: Uvaženi gospodine predsedniče Republike, predsedniče parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Kosovo i Metohija je pitanje svih pitanja za vaskoliko srpski narod, za državu Srbiju i presudno će odrediti put Srbije i srpskog naroda u 21. veku. Izaziva mnogo emocija, rasprava, dilema, žuči, ali zahteva rešavanje.
Kosmetski problem je postao sastavni deo sveta koji se turbulentno menja. S jedne strane se neko poziva na kosovski presedan, s druge strane neko zahteva zbog rata u Ukrajini što reši kosmetsko pitanje, tektonski poremećaj na globalnom planu nam

34/2JJ/MJ

postavljaju pitanje i dilemu gde je mesto Srbije u tom svetu koji se stvara ubrzano, koji će biti policentričan. U tom svetu koji će nakon rata u Ukrajini graditi novu arhitekturu na političkom, ekonomskom, energetskom, trgovinskom, bezbednosnom planu. Ovo pitanje je izuzetno važno zato što ono definiše okvir u kome će se rešavati kosmetski problem i u kome se odvija sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.
Vi ste gospodine predsedniče, juče rekli, govorili o vremenskom okviru u kome se dešava nova situacija koju imamo sa „non-pejper“, predlogom za postizanje mogućeg sporazuma, postavili ste pitanje, odnosno dilemu, prikloniti se onima koji su jači i stalno im se suprotstavljati. Postavili ste suštinska pitanja. Danas ste rekli da su trenutne geopolitičke okolnosti nikad teže po Srbiju. Malo bih baš da govorim o tim geopolitičkim okolnostima, jer mislim da moramo da ih razumemo, da bismo mogli da nađemo najbolji način za rešavanje našeg najvažnijeg problema, kosmetskog problema koji je od vitalnog državnog i nacionalno interesa. Da, menja se svet, stvara se policentričan svet. Sa jedne strane će biti Evroazijski sa svojim integracijama i savezništvima, poput recimo, Šangajske organizacije za saradnju, Evroazijske ekonomske unije, Organizacije dogovora kolektivne bezbednosti, pa i BRIGS-s. Taj svet predvode novi pol svetske moći Rusija i Kina.
Sa druge strane, je evroatlanski prostor, evroatlanski saveznici, koji imaju takođe svoje organizacije, svoje integracije, tu se nalazi i EU, tu se nalazi i Savet Evrope, tu se nalazi i NATO, dogovori o trgovinskim sporazumima, o energetskim sporazumima i mnogo toga. Gde se Srbija nalazi na tom prostoru? U Aziji ili u Evropi? Biće da je na evroatlanskom prostoru zato nam je bitno da vidimo kako da definišemo naše mesto u tom polu svetske moći. Jesmo li ga već definisali kada je u pitanju evroazijski pol svetske moći koji se stvara?
Ja bih da sve nas podsetim na neke izjave šta nam nudi zapadni, a šta nam nudi istočno pol moći koji se stvaraju, odnosno zapadni je već stvoren. Hajmo da pođemo od evroatlanskog prostora. Kada govorim o tome da Srbija treba da postigne strateške geopolitički dogovor sa evroatlanskim partnerima, ne govorim o članstvu Srbije, kako neki pogrešno tumače i sva sreća što gospodine predsedniče imate dovoljno političkog iskustva i mudrosti pa niste naseli na te priče, govorim o tome kako da nađemo naše mesto tamo gde je uspostavljeno evroatlansko partnerstvo, evroatlansko savezništvo. Ne govorim o članstvu Srbije u NATO jer duboko poštujem, uvažavam i podržavam politiku vojne neutralnosti Srbije.
Evo da citiram Dereka Šolea koji iznosi zvanične američke stavove. On kaže, ovo je ključan trenutak za Evropu zbog rata u Ukrajini, a samim tim i ključan trenutak za region. Postavili ste isto pitanje, gospodine predsedniče. Da, oni smatraju da je ovo trenutak da se rešava i kosmetski problem zbog rata u Ukrajini. Zatim kaže Šole, jedan od razloga zašto SAD insistiraju na sporazumu Kosova i Srbije je uklanjanje Ruske poluge iz Srbije, Srbija dugo zavisna od ruske energije, diverzifikuje svoje izvore energije, smanjuje rusku podršku.
Ovo je pitanje Kosova ostavilo kao poslednju polugu koju Moskva ima nad Beogradom, aspekt koji Vašingtonu ne izmiče. Nema boljeg dokaza da je kosmetski problem uvučen u geopolitičke igre velikih sila. Ambasador Hil kaže sledeće, sa Putinom Rusija je ušla u mračnu šumu, ne treba je čekati da izađe iz mraka, vreme je za Srbiju na zapadu. Zatim kaže, građani Srbije ne stoje ispred dva puta, sa znacima jedan na istoku, drugi za zapad. Put za istok je zatvoren na duže vreme, ali postoje otvoren put na zapad. Kaže, SAD vide Srbiju kao partnera, istorijskog prijatelja i u zavisnosti što Srbija preduzima i možda će ona u budućnosti ona postati naš saveznik, ali to će biti pitanje za Srbiju. Dakle, oivičen nam je prostor kojim bi zapad želeo da idemo.


35/1VS/MP16.40 - 16.50

Nakon sastanka sa Derekom Šoleom, izjavili ste gospodine predsedniče koliko se sećam da je dogovoreno da se započnu razgovori o strateškom partnerstvu. To partnerstvo sa SAD je nedostajuća karika naše međunarodne pozicije. Strateško spoljnopolitičko opredeljenje Srbije, članstvo u Evropskoj uniji, gradimo strateško partnerstvo sa istočnim silama, Rusijom i Kinom koje postavljaju temelje novog pola međunarodne moći. Nedostaju nam SAD koje odlučujuće kreiraju, usmeravaju, realizuju procese na evroatlanskom prostoru, na kome se i Srbija nalazi.
Sa druge strane, Rusija je prijateljska zemlja, naš strateški partner. U Ujedinjenim nacijama nam pruža punu podršku da odbranimo teritorijalni integritet, ali se i ona menja. I ona menja svoju poziciju. Menja se njena pozicija na međunarodnom planu.
Zato želim da vam to dokažem sa nekoliko citata. Da bismo znali u kom pravcu ide i istočni evroazijski i zapadni evroatlanski pol moći. Aleksej Drobinjanin, direktor departmana za spoljnopolitičku planiranje Ministarstva spoljnih poslova Rusije, 3. avgusta prošle godine kaže – epoha, saradnja za Zapadom je završena. Tridesetogodišnja epoha generalno konstruktivna saradnja sa Zapadom je već sada nepovratno okončana. Vreme je da se Rusija vrati sebi, da prepozna sebe kao istorijsko jezgro jedne originalne civilizacije najveće evroazijske i evropacifičke sile, ne evropske, evroazijske sile.
Lavrov kaže – Moskva ne vidi smisao održavanju svog ranijeg prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou, preći ćemo na saradnju sa drugim državama, zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, potrebna je dodatna pažnja. Ministarstvo inostranih poslova Rusije, trenutno sprovodi geografsku preorijentaciju svojih aktivnosti u inostranstvu.
Zašto ovo govorim? Pa da vidimo šta možemo realno da očekujemo od ruske politike, od ruske podrške i kako da na najbolji način obezbedimo dalji razvoj našeg strateškog partnerstva.
Ima li neko ko može da poveruje da u punom okruženju o kome ste gospodine predsedniče govorili, u pravu ste, NATO-a odnosno Zapada, možemo da razvijemo onom dinamikom i onim intenzitetom naše odnose sa Rusijom, sa Kinom i drugim zemljama koje se nalaze na istoku, ako postoji mehanizam za ograničavanje od strane Zapada, tog našeg partnerstva sa Zapadom.
Najbolji primer vam je nafta i naftovod Janaf, znači da moramo da definišemo naše mesto tu na evroatlanskom prostoru da bismo mogli dalje da razvijamo strateška partnerstva sa Rusijom i sa Kinom i da dobijemo njihovu podršku i političku i da organizujemo ekonomsku saradnju i bezbednosnu.
Šta se kaže u konceptu ODKB-a za 21. vek? Šta Rusi predviđaju? Šta govore o sebi, o svojoj poziciji? Oni govore o novoj geopolitičkoj situaciji, o prelasku sa jednog polarnog svetskog poretka, beloveškog na policentrični.
Govore o formiranju, slušajte ovo – evroatlantike i velike evroazije, kao polova moći političke, ekonomske, duhovne, kažu – Rusija prestaje da bude istočno krilo neodržive velike Evrope i postaje zapadno krilo velike evroazije koja se formira. Na evroazijskom prostoru takvu strategiju formiraju, kako velike države Rusija, Kina i Indija tako i koalicija država.
Dakle, kada pogledate politiku i jednog i drugog pola moći nema nikakve dileme da je za Srbiju od posebnog značaja i od presudne važnosti da naše mesto u evroatlanskom prostoru definiše na održiv način.


35/2VS/MP
U osnovi definisanja tog našeg mesta generalno u svetu koji se tektonski menja, jeste rešavanje kosmetskog pitanja. Suočeni smo sa snažnom kampanjom Prištine i zapadnih zemalja koje su priznale Kosovo da se ostvari tzv. međusobno priznanje dobili smo tzv. francusko – nemački plan za postizanje prvog osnovnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
Taj plan govori o tome o čemu Derek Šole govori, o tri koraka. Dakle, to nije konačni sporazum kako su predvideli oni koji su ga predložili. Dali su predlog za razgovor, platformu za razgovor, želeli bi oni da se to tako i postavi kao neki sporazum. Ali, tek nakon toga idu novi razgovori, ako bi se postigao taj prvi osnovni sporazum pa tek onda konačni sporazum.
I kada čujem da neko kaže da je predsednik Republike potpisao nekakav sporazum i ne što ne mogu, a da se ne otmem utisku da je to samo zlonamerno, da je to izazivanje neraspoloženja, tenzija u javnosti, da to nije delovanje koje je usmereno na zaštiti državnih interesa, jer mi moramo taj plan da tretiramo kao početnu platformu za razgovore pošto Aljbin Kurti veoma lukavo radi.
On kaže da je to tek osnova za nekakvu diskusiju, a ne sporazum koji je ponuđen po principu uzmi ili ostavi, to i Derek Šole govori, u tri koraka će se postići sporazum i hoću da vam upravo citiram Šolea, koji o tome govori, sporazum je moguć u tri koraka, na osnovu francusko-nemačkog predloga.
Prvi predlog je da Kosovo i Srbija normalizuju odnose bez potpunog međunarodnog priznanja, barem kao početni korak, i to je način da se Kosovo stavi na evroatlantski put. Srbi će na kraju, kaže Šole, morati da prihvate određeni nivo suvereniteta Kosova, ne punog suvereniteta, Kosovo da Srbima da veću autonomiju posebnu zajednicu srpskih opština na severu, govori o severu, ali verovatno nije dovoljno upoznat sa celom situacijom.
Zatim, šta kaže Aljbin Kurti, on kaže ovako, bez uzajamnog priznanja nema potpunog sporazuma o normalizaciji. Predlog EU ne pretenduje da je obavezna za prihvatanje u toj formi, već mora da se razgovara, to je zajednička platforma za razgovor, to nije konačna verzija, to nije princip uzmi ili ostavi, to nije tako predloženo i rečeno.
Ovde neki tvrde, da je ovo ultimatum da moramo da prihvatimo, da je već prihvaćeno, da mora da se odbije. Šta kaže Miroslav Lajčak? Predlog nije kraj priče koja se nastavlja pravno obavezujućim sporazumom o normalizovanju odnosa za sva otvorena pitanja, ne treba više niko da demantuje laži o tome da je postignut već nekakav sporazum, da je ovo što je bilo, tzv. francusko nemački, zapravo američko evropski predlog, gotova stvar.
Mi treba da se odnosimo prema evropskom planu, upravo kao platformi za razgovore. Da li razgovarati o tom planu? Apsolutno da, ali tek kada se formira zajednica srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumima i to je ovaj izveštaj o pregovaračkom procesu, koji je jedan opozicioni poslanik, predsednik stranke juče nazvao Izveštajem o radu Kancelarije za KiM. Zamislite da nije čovek pročitao šta nam je na dnevnom redu, a taj izveštaj će uskoro biti na Odboru za KiM. O tome moramo da razgovaramo i u potpunosti vas podržavam, predsedniče da se o tome razgovara. Razgovor ne treba izbegavati, jer ako ne razgovarate ne može nikada da se postigne dogovor. Ali razgovor o planu ne znači njegovo prihvatanje onako kako je to sada definisano.
Vi ste gospodine predsedniče juče jasno definisali našu platformu za razgovor o evropskom planu i mislim da imate apsolutnu podršku većine u Narodnoj skupštini i većine građana.
35/3VS/MP
Ta naša platforma je prvo formiranje zajednica srpskih opština, i povratak, ali u skladu sa Briselskim sporazumom, povratak izabranih političkih predstavnika o primeni samouprave, nastavak razgovora, ne prihvatanja tuđih nametnutih rešenja, rešenje može da se postigne samo pod uslovom da se ne traži od Srbije da prizna lažnu državu Kosovo i da se ne složi sa njenim članstvom u UN.
O svemu drugom treba razgovarati. Stav koji ste juče više puta ponovili je od posebnog značaja za pet članica EU, koje ne priznaju Kosovo, ali i za druge zemlje, koje nisu priznale Kosovo da znaju da Srbija neće promeniti stav.
Čuo sam izjave da je ovih pet zemalja prihvatile evropski predlog za postizanje prvog osnovnog sporazuma što nije tačno. Gde ste to čuli i gde ste to videli?
Šta je prihvaćeno? Najbolji odgovor na to pitanje, ne čitate dovoljno neke kolege i ne pratite pažljivo šta se dešava je dao Kiparski ambasador u Beogradu, Dimitrije Teofilaktu, evo šta je rekao – Kipar je prihvatio predlog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, samo u cilju izbegavanja daljih eskalacija i normalizacije pregovaračkog procesa, ali nije promenio stav o nepriznavanju Kosova. Cilj tog predloga je da pomogne pregovarački proces i postoji konsenzus u EU, o diplomatskim aktivnostima koje je potrebno preduzeti radi podsticanja dijaloga.


36/1JD/CG16.50 – 17.00

U tom cilju Kipar je na istoj poziciji kao i partneri iz EU, kako bi omogućio da prevlada mir. To međutim, nikako ne znači i ne podrazumeva priznanja. Zbog toga su zemlje koje nisu priznale Kosovo pristale na ovaj predlog.
Krajnji cilj je da se spreči eskalacija na Kosovu i uglavnom radi normalizacije. Ponavljam. Normalizacija nikako ne podrazumeva priznanje. Dodao je kiparski ambasador jednu ključnu stvar - svi u EU znaju da bi bez Srbije izgubili Balkan. To govori o geopolitičkom značaju Srbije, to govori o našim mogućnostima da pronađemo manevarski prostor za rešavanje problema Kosmeta.
Imate moju maksimalnu podršku, gospodine predsedniče, kao neko ko se evo skoro 40 godina bavi kosmetskim pitanjem, koji je zajedno sa Ivanom, mojim ratnim drugom ili sa Đurkovićem koji je iz druge poslaničke grupe, sa Stošićem i ostalim, bio tamo gde se 1999. godine branilo Kosovo i Metohija, imaćete tu podršku uvek uz ove principe. Borite se da sačuvamo mir. Rat je nešto najgore što može da zadesi bilo koga. U ratu se strada, u ratu se ubijaju ljudi. Mi trebamo da se borimo za život, za što više dece, da žive normalno, da budu deo sveta koji se toliko brzo menja, a ne da robujemo nekim zabludama, tragičnim zabludama.
Na kraju, podstaknut izjavom jednog poslanika o nedostojnosti, ko je dostojan, a ko nije da obavlja neke poslove. Sada, da li sam ja koji sam odlikovan ordenom za hrabrost 1999. godine dostojan ili onaj koji juče brani Kosovo tako junački u Narodnoj skupštini, držeći neke krpe, sami procenite. Nije teško.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, gospodine Drecun.
Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić.
Izvolite.
SLAVIŠA RISTIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Najpre da se izvinem kolegama i javnosti što zbog kratkog vremena koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi ću pročitati deo onoga o čemu sam želeo danas da razgovaram.
Na samom početku da podsetim da je ovo naša druga sednica o kojoj raspravljamo o Kosovu i Metohiji za šest meseci, tako da bi neupućeni posmatrač mogao da stekne pogrešan utisak da smo ozbiljni i odgovorni kada je ovo najvažnije državno pitanje na dnevnom redu. Nažalost, sudeći po dosadašnjem radu, nisam siguran da možemo doći i čini mi se da nema ni dobre volje da dođemo do zajedničkog rešenja.
Građani Srbije, a naročito oni koji žive na prostoru Kosova i Metohije očekuju od nas odgovore na mnogobrojna pitanja u ovom teškom vremenu, a naročito odgovore na pitanja hoće li moći da opstanu na svojim vekovnim ognjištima, ko će ih i na koji način zaštititi od terora Aljbina Kurtija, a posebno hoće li im ovaj parlament garantovati ustavno pravo da nastave da žive na Kosovu i Metohiji kao sastavnom i neotuđivom delu Republike Srbije. To je osnovno pitanje na koje Srbi na prostoru Kosova i Metohije očekuju.
Mi smo dobili izveštaj Vlade i Kancelarije za Kosovu i Metohiju za period od 1. septembra prošle godine do 15. januara ove godine i ja moram da priznam da dosta verno je preneo ono što se dole dešavalo, makar kada je u pitanju nasilničko ponašanje fašističkog režima Aljbina Kurtija.
Dakle, da ne ponavljam šta se sve dole dešavalo, s obzirom da nemam dovoljno vremena. Dakle, od pokušaja ubistava srpske dece, pa do potpune okupacije severa Kosova i Metohije.


36/2JD/CG

Međutim, postavljam pitanje svima nama, a posebno vama predsedniče Republike Srbije – šta je država Srbija uradila ili da li je dovoljno uradila da zaštiti Srbe i spreči Kurtija i Prištinu, makar u nekim počinjenim zlodelima? Mislim da nije, ili bar da nije dovoljno. Osim intervencija kod predstavnika međunarodne zajednice koji se po običaju prave gluvi i slepi i podizanja borbene gotovosti naše Vojske, ovo govorim bez imalo ironije, to je dobro bilo što je rađeno, drugih konkretnih poteza Srbije, nažalost nije bilo.
Srbi sa Kosova i Metohije su skoro prepušteni sami sebi. Napustili su tzv. kosovske institucije nakon nelegitimne smene regionalnog komandira Nenada Đurića, kasnije podigli barikade prilikom hapšenja Miljana Adžića i Dejana Pantića, i to su uradili sami.
Znam da vam mnogi spočitavaju da ste ih vi u tome podstrekivali. Biću iskren, dole živim, ovoga puta su zaista Srbi to učini sami. Nisu mogli više da trpe teror Aljbina Kurtija.
Ono što vam zameraju, gospodine predsedniče, je činjenica da ste im u toj mirnoj borbi obećali apsolutnu podršku koliko god ona trajala, a onda ste 28. decembra u Raški, rekao bih, na neki način ultimativno zatražili da uklone barikade, iako glavni zahtevi građana nisu bili ispunjeni, a to je oslobađanje uhapšenih i povlačenje pripadnika ROSU sa severa Kosova i Metohije. Imali smo osim puštanja Pantića iz kućnog pritvora, praktično drugih zahteva koji su ispunjeni nismo imali.
Još jedno pitanje na ovu temu želim da vam postavim, gospodine predsedniče. Postavljam pitanje, mada verujem da to znate i da ste čuli, mada vidim da to ne stoji u izveštaju - da li znate da kompromisno rešenje o KM tablicama koje ste postigli 23. novembra 2022. godine više ne važi dole na prostoru Kosova i Metohije, kada se tiče albanske strane? Šta se desilo sa tom našom malom taktičkom pobedom, kako ste tada nazvali ovaj kompromis?
Ljudi su kompromis razumeli, kako sam ga i ja svojevremeno razumeo, da ne možemo da registrujemo nov automobile, da ne možemo da dobijamo nove registarske tablice, ali da automobile koje već posedujemo i registarske tablice koje već posedujemo možemo da nastavimo da registrujemo. To može svako sada da vam potvrdi. Ja mislim i od naše braće gore na galeriji, a i ja sam svedok toga da ne mogu sa KM tablicama da se vratim do svoje kuće.
Što se tiče francusko-nemačkog predloga, njega nažalost možemo da komentarišemo samo na osnovu nezvaničnih informacija i ono što smo imali prilike da juče čujemo od vas. Ako je tačno ono što ste svojevremeno i vi citirali, a to je da u članu 2. tog sporazuma ili predloga stoji da će obe strane rukovoditi se svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, posebno onim o suverenim pravima državama, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava itd. onda je potpuno jasno da je cilj predlagača ovog predloga predaja Kosova i Metohije.
Eventualnim prihvatanjem ovakve odredbe besmisleno bi bilo naše protivljenje članstvu tzv. Kosova u UN, jer od nas tamo nažalost ništa u toj kasnijoj fazi ne bi zavisilo, ukoliko priznamo tzv. Kosovu pravo na teritorijalni integritet, nezavisnost i samoopredeljenje.
Posledice prihvatanja ovakvog predloga po državu bile bi katastrofalne, a naročito pogubne za budućnost Srba i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Ne vidim ko bi od preostalih Srba na Kosovu i Metohiji poželeo da ostane da živi u takozvanoj državi Kosovo, odnosno u velikoj Albaniji.

36/3JD/CG

Vi ste nas, predsedniče, obavestili da su vam predlagači plana predočili posledice sa kojima bi se suočila Srbija ukoliko odbaci ponuđeni predlog, a to su prekidi evropskih integracija i neka vrsta ekonomskih sankcija, odnosno, da budem precizniji, obustavljanje postojećih i budućih investicija.
Da li zapadni predstavnici blefiraju ili su zaista ozbiljni u toj nameri ja ne mogu da pretpostavim u ovom trenutku. U svakom slučaju, ukoliko su ozbiljni u toj nameri, čak i da su ozbiljni u toj nameri, mi moramo da postavimo jasno pitanje – da li zaista želimo da odlučujemo samo na osnovu toga ako je u pitanju Kosovo i Metohija.
Ako odlučujemo samo na osnovu ekonomskog interesa, onda bismo zaista morali da postavimo sebi pitanje, pre svega, koja je onda vrednost kosovske zemlje, jezera, šuma, rudnih bogatstava na Kosovu i Metohiji, a ne daj Bože da počnemo da računamo i koja je vrednost Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške. Verujem da se tom računicom u Srbiji niko i nikada neće baviti.
Ono što je očigledno poslednjih dana se ponovo na velika vrata vraća priča o zajednici srpskih opština, a ne samo od naših predstavnika, već i od mnogobrojnih međunarodnih predstavnika. Ona bi trebala da bude, koliko ja to shvatam, šargarepa koju će Srbija progutati zarad prihvatanja francusko – nemačkog predloga i odricanja od Kosova i Metohije.

37/1GD/SČ17.00 - 17.10

Oni, navodno, vrše ogroman pritisak na Aljbina Kurtija kako bi prihvatio  Zajednicu srpskih opština, a u isto vreme  američki ambasador u Prištini izjavljuje da Amerika neće podržati nijedan aranžman koji krši Ustav Kosova, koji nije u skladu sa odlukom Ustavnog suda ili koji ugrožava suverenitet i nezavisnost Kosova. Sličnu izjavu imali smo prilike da vidimo, dao je i Miroslav Lajčak.
Gospodine predsedniče, čak i da se prihvati da se Zajednica srpskih opština formira na osnovu četiri sporazuma o kojima su govorili i 22 principa o kojima ste govorili, to ne može  biti zamena Srbima na Kosovu i Metohiji za državu Srbiju i za instituciju države Srbije. 
Jednostavno, ono što nam je poslednje ostalo od srpskih institucija, a to su prosveta i zdravstvo, preći će u nadležnost zajednice, ali naravno to više neće biti nadležnost Ministarstva zdravlja ili, pak, Ministarstva prosvete, na primer. Dakle, poslednje institucije će nam se na taj način ugasiti.
Zahvaljujem se. 
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Čini mi se da znam i ko vas je savetovao za ovo oko Zajednice srpskih opština. Taj ko vas je savetovao, ko je  učestvovao u uništavanju Srbije, a veliki je Srbin i rodoljub, tamo od 2007. godine je u pregovorima, jer su to njegove reči, nikada nije pročitao to. Ovde je reč i o funkciji nadzora. 
Pročitajte, molim vas. Pročitajte, ko Boga vas molim. Uzmite, pročitajte principe, pročitajte Sporazum o implementaciji. Nije ovde reč o vlasništvu, već je reč o nadzoru u oblasti zdravstva i u oblasti prosvete. 
Ja razumem da ste vi govorili sve suprotno od članova vaše poslaničke grupe. Sve što su oni rekli, vi ste negirali i rekli sve suprotno od toga. Ja sam pročitao ovde intervju, pošto ste mi pominjali tablice. 
Dakle,  samo da ljudi razumeju, mi smo postigli sporazum o tablicama koji je bio… Ja nisam bio oduševljen. Rekao sam - jedna mala taktička pobeda, ništa više, pre svega što smo sačuvali mir, a onda su Albanci ponovo krenuli to da krše.  Pogledajte, ovo je izjava Šoleja, a ovo je izjava Petara Stana, gde i jedni i drugi upozoravaju Kurtija da ponovo krši i nasiljem rešava problem sa sporazumom oko tablica. Ovo vam je samo od 19. januara, od pre neki dan. 
Šta mislite, šta je tu krivica Srbije i Aleksandra Vučića? Shvatio sam da sam ja kriv, samo nisam razumeo, šta je tu moja krivica? Samo mi to kažete. Da li treba da kažem – da, shvatio sam da nećete da provedete nijedan sporazum? Pa, shvatio sam. I? Šta ćemo dalje? 
Kažete - zamislite, predložili su nam da Kosovo bude nezavisno. Stvarno? Amerika, Francuska i Nemačka nam predložila da Kosovo bude nezavisno? Pa, nemoguće. 
U vreme kada ste vi vedrili i oblačili proglasili su tu nezavisnost i priznali nezavisno Kosovo i uopšte niste bili iznenađeni tada. Samo ste sada iznenađeni. Strašno ste iznenađeni. 
Kada pričate o tim tablicama, ja sam pročitao šta vaš šef grupe ili zamenik šefa grupe kaže pre nekih pet meseci – problem oko kosmetskih registarskih oznaka treba da se reši tako da sve tablice mogu da pređu svuda, da se kreću svuda bez upotrebe nalepnice. Dakle, da kažemo narodu da prihvatimo RKS table? U redu, i to je legitimno. Sve je legitimno. 
Da li vi razgovarate između sebe ili samo znate da je Vučić za sve kriv? 
Hvala vam što danas niste rekli da ću da završim kao Đinđić, što smo to napravili drugačiju atmosferu, a što se barikada tiče, nikakvog osnova više nije bilo da zadržimo ni jedan jedini ljude. Bili bismo prokazani u celom svetu ne zato što sam 
37/2GD/SČ

znao da će oni da budu zadovoljni time. Ljudi su hteli borbu, ali ta borba bi nas dovela do sukoba u kojem u ovom trenutku bismo izvukli deblji kraj od NATO-a.
Nije bio problem u Albancima. Petar Petković je pored mene. Plašili su me. Govorili su mi – pozvao me je jedan od posrednika i rekao – imate još 24 sata, Kurti napada na barikade. Uplašili su, što je dobro, to znači da su odgovorni, da su pametni, dobri ljudi, da žele dobro našem narodu, zabrinuti, i Marka i Petra. Uspaničeno me zovu i jedan i drugi. Ja im kažem – da li vas je to ovaj zvao? Jeste, uzmem telefon, pozovem ga i kažem – a što radiš ovo, tim rečima. Što radiš ovo, kada znaš da Kurti nema snage? Sve svoje snage, sve svoje jedinice da pošalje, ne može da pomeri barikade. Znamo i ti i ja. To su barikade, ali malo je to komplikovanije od Barikada, kao što znate, o čemu neću da govorim ovde. 
On kaže – dobro, dobro, ja onako, ako možemo da poguramo, ali, evo, nije Kurti, biće NATO. Ja kažem  - dobro, dobro, polako sad. 
Slušali su to ovi momci ovde. Ja sam iz Raške pričao sa njima i sa svim predstavnicima i pred njima i neću oko toga da govorim detalje. Znaju koliko smo se borili, ali moje je da sagledam i širu sliku, a ne samo vaše i moje emocije. Dakle, da sagledam i širu sliku, da vidimo možemo li mi nekog da ubedimo da su barikade opravdane ili ne i nismo mogli nikoga da ubedimo da jesu na moju žalost i na moj očaj, iako su bile apsolutno opravdane zato što nisu hteli da čuju vapaj srpskog naroda. 
Mislim da sam time pomogao da se sačuva mir, da se sačuvaju životi ovih ljudi ovde koji su bili na barikadama, jer znam da bi ovi morali da krenu u akciju i znali smo tačno kad ko šta planira, kako se ponaša. Ljudi iz KFOR-a su bili mnogo, mnogo odgovorniji nego Kurti, ali su bili pod velikim pritiskom dve zemlje. 
Vi dođete i kažete – Srbi vam zameraju. Pa, da, Srbi mi zameraju. Svi mi zameraju sve. Vi mi zamerate, koliko sam razumeo, to što nisam uveo sankcije Rusiji, Ristiću, da čuje narod na Kosovu i Metohiji, da biste vi uveli sankcije Rusiji. Dobro je da to ljudi čuju.
Ovi drugi mi zameraju što nisam dovoljno blizak Rusiji i što ne služim Rusiji, već služim Srbiji. Sad, šta god da kažete, šta god da uradite, nikad nikome niste dobri, ali da vam kažem, posao državnog rukovodstva, posao nekoga ko je lider u zemlji legitimni i legalni jeste ne da sluša šta osećaju ljudi, to je važno da zna, ali ne da se ponaša po tome, već da donosi odluke koje su dugoročno najbolje za te ljude. 
Ja ću da vas podsetim jedini sam bio predsednik Vlade koji je doneo odluku, ne obmanjujući nikoga, da se smanji deo penzija 40% penzionera i da se smanje plate u javnom sektoru da bi Srbija uživala, da bismo preokrenuli trend propadanja u trend napretka. To nisam krio i to smo napravili. Da li se ta odluka nekome svidela? Nije nikome. Nije se svidela ni mojim roditeljima, jer sam njima skinuo najviše pošto imaju visoke penzije. Pa šta, to je bila odlična odluka. To je bila odluka koja je uz podršku i MMF-a i svih ostalih institucija ozdravila javne finansije Srbije i zato imamo deset najuspešnijih godina u istoriji Srbije. 
38/1DJ/MT17.10 – 17.20

Ne rukovodim se ja time šta se vama sviđa i šta se sviđa bilo kome u našem narodu, čak ni mojim najbližima. Rukovodim se interesom Srbije, a Srbija ne traje jedan dan ili godinu dana ili tri godine u budućnosti. Ne rukovodim se sledećim izborima, jer kao što vidite, svaki put je najveća podrška i pomoć stanovništvu dolazila posle izbora, a ne pre izbora. Svako povećanje plata veliko je dolazilo posle izbora, a ne pre izbora zato što ako nisam u stanju da pobedim na izborima bez toga, onda ne treba ni da se bavim politikom i ne treba ni da idemo na izbore. 
Tako da, to šta ko misli, ljudi će za mesec dana da vide da sam bio u pravu ili za tri meseca ili za šest meseci, zato što sam dobro sagledao širu sliku. Izašli su nam u susret. Imamo neka nova prava, pa makar na papiru. Makar na papiru. Za to su barikade bile veoma važne i uspešne, iako ste u pravu, nisam ni učestvovao u donošenju odluke, niti bilo šta slično, ali sam bio uz vas i uz naš narod i uvek ću da budem. Uvek ću da budem.
Rekao sam, ljudi, nisam se krio, kao mnogi koji su govorili – ne, ne, to nema veze sa nama, to nema veze sa našom partijom. Ja sam rekao – da, da ima veze sa mnom, iako nije imalo veze, da prihvatim ceo teret na sebe, da budem kao gromobran za ove ljude. Znate li kad su me pustili da odem, treba da zna to Srbija, kad su prihvatili to? Pa tek kada je rečeno – ako se nastavi ovo. Naravno da će da bude problema, naravno da će da bude pojedinačnih hapšenja, ali ako krene bilo kakav organizovani progon onda mi više nemamo kud i više sklanjanja nema. Ja sam morao to da prihvatim da bi se ljudi sklonili. Ja to, kao što vidite, ponavljam i ovde u Narodnoj skupštini pošto vidim da su to mnogo zaboravili, a niko nije bio raspoložen da se sklanja sa barikada, niko od mojih saradnika, zato što su svi mislili da znaju bolje, zato što su disali kao jedan, a ja sam pokušao da ih ubedim. 
Ne postavljam ja nikakve ultimatume svom narodu. Jedini sam koji se nikada tako, pitajte i Dodika i Cvijanovića, nikada se tako nisam odnosio prema našem narodu. Pitajte Srbe u Crnoj Gori, pitajte Srbe u Makedoniji, pitajte Srbe, koga god hoćete, na Kosovu i Metohiji. 
Rekao sam da ne uradite ono što tražim od vas, loše je za vas, loše je za nas. Nikakve sankcije nećete trpeti i nikakav problem neće biti. Kao što smo se dogovorili da sa Republikom Srpskom imamo takav odnos i kad ne mislimo isto po raznim pitanjima, da nikada ne bude napada sa jedne na drugu stranu i to se poštuje, prvi put u srpskoj istoriji. Prvi put u srpskoj istoriji. 
Nemojte da vas podsećam šta je bilo u vreme i Miloševića i Koštunice i Tadića, koliko svađa, sukoba, nerazgovaranja, blokada, sankcija, ogovaranja i svega drugog. Toga danas nema zato što smo uspeli da napravimo neke elementarne dogovore kojih se svi držimo. Ali, takav je odnos, naravno, i prema opoziciji i prema svima. 
Da li vi mislite da ja nemam da vam odgovorim žešće? Imam, na pamet mi ne pada. Bili ste pristojni, dobili ste pristojan odgovor i uvek će tako da bude. Jedino što je za mene važno, to je da ljudi razumeju da kada pričaju o realnosti na Kosovu i Metohiji da samo se pitaju – šta je to što može predsednik Srbije?
Kažete – uradili ste nešto. Nešto? Sećate li se noći, gospodine Ristiću, tada sam prespavao, pošto pretpostavljam da ste znali gde sam bio. Bar vi, ako nisu ostali građani. Toliko mi je lako i lepo bilo da sam više noći proveo u vašoj blizini nego u blizini Beograda. Šta smo još mogli da uradimo? Pisao sam pisma Evropljanima, podigli borbenu gotovost, da ne kažem tu još detalja šta, kako i na koji način uradili. Šta još treba da uradimo? Samo mi recite šta je to što smo još mogli da uradimo? Evo, svi znate nije bilo dovoljno. Kažite mi – šta?

38/2DJ/MT

Kao što znate, obezbedili da bez obzira na zatvaranje svega, sve što treba da prođe - da prođe, od robe i svega drugog i kada su zatvarali sve alternativne puteve i sve drugo. Šta još možemo da uradimo? Kažite mi, kao Boga vas molim, da to čujem jedanput u ova dva dana, šta je to, pošto čeznem, želim da to uradim, samo mi kažite šta je to, pošto vi znate kakvo je stvarno stanje i lako ga je kritikovati? 
Naravno da ga je lako kritikovati kada živimo na nečemu što su zauzele neke 1999. godine, a proglasili nezavisnost još 2008. godine i vi 15 godina posle toga ili 24 godine posle toga očekujete da bude kao što je bilo pre toga. Nije i neće biti i ne treba da lažemo narod da će biti. Neće se čudo dogoditi, nikakvo veliko. Nema čuda. Neće gromovi i munje nešto da sruše, viša sila, slučaj, ne postoji to u životu. 
Samo da budemo fer i pošteni prema sebi. Da li je bilo nekada nešto da ste tražili da niste dobili, bilo šta, za bilo koji projekat, za bilo šta? Sitnicu mi kažite? Kažite mi za jednu crkvu, za jedan manastir da ste tražili novac, da ga niste dobili, za jednu školu, za jedan vrtić, za bilo šta, da nismo obezbedili?
Došli ste, rekli ste mi – nema dovoljno u narodnoj kuhinji, traže bolji kvalitet hrane, povećajte, platite itd. Platili smo odmah. Četiri puta povećano i to ne zbog broja, nego zbog kvaliteta. Kažite mi šta je to a da ne ugrozimo opstanak cele Srbije?
Hajde ljudi da pričamo kao ljudi, da pričamo o stvarnom životu, o onome što država stvarno može da uradi, a ne o bajkama. Ako možete bolje, kažite mi, dođite na ovo mesto, uradite to, kao Boga vas molim, uradite to, samo nemojte da mi pričate bajke – može mnogo lakše, može mnogo više. Šta to?
Ne daju nam da izgradimo put. Ja sam rekao da izgradimo brzu magistralu do Kosovske Mitrovice. Dve i po godine to tražimo i od međunarodne zajednice. Kaže – ne može to Srbija da radi i ne mogu to srpske… Ja kažem – neće Srbija, neka rade srpske firme. Neće da im daju dozvolu.
Hoću da uradimo brzu magistralu kompletnu od Kraljeva, dakle preko Jarinja do Kosovske Mitrovice, da to bude najbrži i najbolji put, na ponos, da nas spoji dole sa Ibrom, ne daju nam da radimo. Sve pare obezbedili. Evo vam pare, dajemo vam pare, platićemo vam reket, platićemo vam reket, platićemo duplo više. Ne može, ne može Srbija to da gradi. Šta god da krenete ne može.
Igramo rukomet, sponzorišemo ekipu iz Zubinog Potoka, uspe, ljudi igraju fantastičan rukomet, oni kažu – EHF, kako god da se zove, EHF, MHF, RHF, BHF, baš me briga, kažu – ne, ne ako nastavi Zubin Potok da igra u tome, izbacićemo Srbiju iz svih rukometnih takmičenja, a onda ćemo Srbiju iz svih ostalih takmičenja da izbacimo.
Šta da radite, svaki dan merite šta možete, šta ne možete, svaki dan. Zato samo pitam, naravno da uvek može bolje, naravno da uvek može više, naravno da mnogo stvari može da se uradi da ne bude „pola pije-pola Šarcu daje“, neko na ovom ili na onom nivou. Naravno, dajte da to rešavamo, ali ako imate neku bilo kakvu genijalnu ideju šta suštinski da promenimo, recite mi je. 
Mi moramo, naš interes mora da bude da razgovaramo i da dolazimo do kompromisnih rešenja. Nas je sve manje i njih je sve manje. U procentu njih se veći broj smanjuje u apsolutnim brojevima da i ne govorim, nego Srba. Naravno da nas je manje, nas je sve manje i u Beogradu, a ne na Kosovu. To što imamo šest hiljada ljudi više u Beogradu, to je zato što nam je došlo sto hiljada ljudi sa strane, a ne zato što u Beogradu imamo dece.



38/3DJ/MT

Samo da ljudi, pošto ljudi misle da je kao u Beogradu dobro. Nije ništa dobro, najgore je u Beogradu što se toga tiče. Svuda mi pričamo o svojoj poziciji, da pričamo o tome koliko ljudi stvarno imamo, ja ne smem ni da vam kažem koliko ljudi stvarno imamo. Ne tražim izgovor u tome za državno-pravni status i državno-pravna pitanja i mi smo uradili to i znamo u hiljadu ljudi koliko imamo onih koji prenoće na Kosovu i Metohiji.
39/1AL/LŽ17.20 – 17.30

Dakle,  samo, ovo bukvalno nije ni moj odgovor, ni moja replika vama, samo vas molim da pomognete da svi budemo fer u nečemu. Kad ovo Vučiću pederu, zlikovče, sve je to ok, svaki dan po ceo dan pričajte, baš me briga, ali daj kad pričamo o ovim stvarima da samo probamo da budemo malo objektivniji, malo pošteniji prema sebi. Malo više intelektualnog poštenja, malo da ne varamo naš narod, malo da ne lažemo naš narod. Da znaju sa čime se suočavamo. Ništa više. Hvala. Izvinite. 
PREDSEDNIK: Dva minuta. 
SLAVIŠA RISTIĆ: Zahvaljujem se. Samo na deo izlaganja gospodina predsednika ću da se osvrnem. 
Najpre, na samom početku pripadam poslaničkoj grupi gde zaista vlada politički pluralizam, tako da sam potpuno slobodan u svom političkom delovanju. Različite stavove imamo po pitanju sankcija Rusiji. Međutim, nikakav problem niti imam ja niti moje kolege. Ovde ne vlada jednoumlje, to samo da vam kažem. 
Što se tiče političkih savetnika oko zajednica srpskih opština. Vi, predsedniče, dobro znate kakav je moj politički stav bio ne od danas, ne od prošle godine, već od 2013, 2012. godine, dolazili smo kod vas u kabinet, kakav je moj stav bio u odnosu na Briselski sporazum i tada i sada. Dakle, nisam ga promenio. Voleo bih da se varam, i da će to zaista nešto značiti za srpski narod i da će biti nekakva šansa. Međutim, nažalost nisam optimista: Ne mogu da prihvatim da naše institucije zamenimo za nešto što sutra neće, makar u pravom smislu biti naše. 
Postavili ste pitanje - dajte predlog. Evo, reći ću konkretno kod tablica registarskih. Niste vi odgovorni što Priština krši sporazum, što ona ne sprovodi, slažem se ja, ali kako to izgleda ako mi dođemo recimo na prelaz i sada mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, a u isto vreme sa RKS tablama Albanci ulaze u Srbiju. Na šta to liči? Jesmo li mi država ili šta smo mi? Zašto ne postoji reciprocitet u tom smislu. Prolaze RKS tablice. Naravno, lepe se stikeri. Pa i ja bih prihvatio da mi se zalepi stiker. Mi ne možemo Albanci mogu, a vi nemate hrabrosti da to učinite. To se dešava zaista tako dole. Znači, mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, Albanci mogu u Srbiju. Evo predlog.
PREDSEDNIK: To je bilo dva minuta. 
SLAVIŠA RISTIĆ: Izvinjavam se, mogli ste da iskoristite priliku prošlog leta da napravite na severu Kosova toliko puteva. Kao švajcarski sir izbušimo tu granicu, a ne sada da nam svaki puteljak tamo ROSU zauzima. Znaju to ljudi. 
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani građani Srbije samo da vam objasnim šta ste čuli sada. Čuli ste predlog da se radi isto ono što mi radimo Albancima, rekao vam je gospodin poslanik, da ulaze na teritoriju, on kaže - Srbije, mi kažemo - na teritoriju centralne Srbije. Na teritoriju centralne Srbije ulaze Albanci sa RKS tablicama. Ulaze, ali znate kako? Samo vam to nije rekao. Toliko o intelektualnom poštenju. Ulaze tao što to RKS prelepe, da se to RKS ne vidi, a on bi valjda, a to na KM kad ulazi niko mu ne prelepljuje ništa. Samo vam to nije rekao. 
A predlog je šta? Da stavimo mi nalepnice nama? Okej, ako je to predlog. Pošto je predlog vašeg šefa ili zamenika šefa poslaničke grupe da pustimo RKS tablice bez stikera. 
Dakle, došao sam kao predsednik Republike u Skupštinu. S jedne strane - što uvodiš sankcije, s druge strane - što ne uvodiš sankcije. Sada iz iste poslaničke grupe jednako ću biti kriv i jednima i drugima, ako ne uvedemo sankcije, a ako slučajno uvedem - e, moj stav je drugačiji iz iste te poslaničke grupe, pa sam opet toj poslaničkoj 

39/2AL/LŽ

grupi kriv. Aman ljudi, šta hoćete od mene? Šta hoćete od mene? Da kupim lubenicu u februaru? Ne razumem. Šta da uradim? Da donesem ovde. Šta u stvari želite od mene? 
Šta je predlog bio gospodine Ristiću? Reciprocitet? Srećom, u ovome nema reciprociteta. Srećom pa ga nema. 
(Slaviša Ristić: Predsedniče, mi ne možemo ni sa stikerom na Kosovo.)
PREDSEDNIK: Ako može sad bez vikanja sa mesta.
(Slaviša Ristić: Izvinjavam se. Niste me razumeli.)
ALEKSANDAR VUČIĆ: Da, da. Odlično sam vas razumeo. U pravu ste. Ja sam kriv za sve.
Pazite ljudi, Šole mu kaže, kaže mu ovaj Stano. Svi mu kažu – pa Kurti krši to. Ne, ne, ti si Vučiću kriv.
(Slaviša Ristić: Nisam to rekao.)
PREDSEDNIK: Sada i suprotni zahtevi i želje u okviru istih poslaničkih grupa. Fantastično.
Zagorka Aleksić, vi imate reč.
ZAGORKA ALEKSIĆ: Poštovani predsedniče Republike, uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, uvaženi Srbi sa KiM, kao što je gospodin Dragan Marković, predsednik naše poslaničke grupe, u svom jučerašnjem izlaganju već istakao, mi ćemo glasati za usvajanje ovog Izveštaja. Glasaćemo za ovaj Izveštaj jer želimo da damo podršku državi Srbiji, predsedniku Republike i pregovaračkom timu i želimo da time pošaljemo poruku jedinstva, jedinstva koje nam je preko potrebno zbog ovog izuzetno osetljivog političkog trenutka.
Bilo je ovde, poštovani predsedniče, reči o nekim željama, fontani želja, kako mi se čini. Mi iz JS znamo da realna politika nije ispunjavanje ničijih želja već nalaženje optimalnih rešenja u okvirima mogućeg. 
Mislimo da je svaki vaš politički potez za sada bio upravo takav, za politiku očuvanja mira i ravnoteže. Bilo je potrebno mudrosti, ali pre svega hrabrosti i smatramo da je to kurs na kome Srbija treba da ostane. 
Kada govorimo o dijalogu i kompromisima, ta je tema na izgled vrlo kompleksna, zamršena, ali zapravo je toliko jednostavna da jednostavnija ne može biti. Naša strana je ispunila i ispunjava sve međunarodne obaveze, kosovski Albanci nijednu. Ali bilo bi dobro da su oni ostali, da su se oni zaustavili samo na tom neispunjavanju međunarodnih obaveza. To bi bila još i dobra pozicija. Oni su otišli dalje sa konstantnim zastrašivanjem, sa nasiljem i znamo da je vrhunac bio pucnjava na srpsku decu, ali je o tome detaljnije govorila koleginica Marina Raguš.
Tokom ove diskusije otvorila se jedna vrlo velika tema, a to je naše članstvo u EU. Srbija je predana ovom procesu. Mi to zaista mislimo i ovaj proces to naše zaista dugo putovanje u EU je najmanje bilo stvar procedura i kako vole da kažu – usklađivanja sa evropskim vrednostima. To je bila stvar političkog uslovljavanja, politička stvar. Sada je novi uslov uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, tj. ne sada, već neko vreme ili kako to oni vole da kažu – usklađivanje spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU.
Bez obzira na mučnu prirodu celog ovog procesa, mi duboko verujemo u evrointegracije i radimo na tome. 
Međutim, moramo da konstatujemo da postoji izvesno nepoverenje. Koje su garancije da će Srbija biti članica EU ako uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Gotovo nikakve. Kakve koristi građani Ukrajine imaju ako Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji? Zašto se o tome niko ne pita? 

39/3AL/LŽ

Reći ću ono što predsednik moje stranke, gospodin Marković vrlo često ističe, Srbija ne bira strane. Srbija je za prestanak rata sada i odmah i nikakve sankcije nisu sprečile da ljudi ginu, a ljudi ginu svaki dan. Ginu Ukrajinci, ginu i Rusi. 
40/1MJ/MĆ17.30 – 17.40

Poštovane dame i gospodo, čini se da velike sile nisu želele da izvuku pouke iz Drugog svetskog rata, ali ni iz kasnijih sukoba, ali posebno iz Drugog svetskog rata, jer je to najveći sukob koje ovo čovečanstvo pamti i da li je za njih mir vrhovna društvena vrednost? Nije. Najveća društvena vrednost za njih je interes. Za nas to mora da bude mir i jeste mir i mi mislimo predsedniče da ste vi to i pokazali. 
Jasno smo osudili agresiju, vrlo smo jasno rekli da poštujemo teritorijalni integritet Ukrajine. Mi smo za saradnju sa svima, ali uz poštovanje naših ključnih interesa. To je najteži put, ali verujemo da je to jedini ispravan put. 
Od početka te krize govori se o teškim vremenima. I tu možemo da se podsetimo na onu staru „nema rđavih vremena, ima samo rđavih ljudi“, tako ima i dobrih politika i loših politika. Na vama predsedniče je, a i na Vladi i na nama narodnim poslanicima je da biramo one dobre i mislimo da upravo to i radimo. 
U ovom izveštaju ne piše ništa epohalno, javnost je vrlo dobro upoznata sa situacijom na KiM. Ovaj izveštaj nije istorijski, on jeste važan, ali nije istorijski, ali mi ovaj trenutak možemo i dalje možemo da učinimo istorijskim. Možemo da prestanemo sa praksom deljenja. Jer, ako pogledamo samo malo u prošlost, od početka stvaranja moderne srpske države do danas, koji je bio najsrpskiji od svih manira? To je bio manir da se delimo. Delili smo se na pristalice Karađorđevića, pa na pristalice Obrenovića, pa na partizane, na četnike, na levičare, na desničare, monarhiste, republikance. Mi se danas, dame i gospodo delimo čak i na fašiste i antifašiste i to je nešto što stalno provejava. Danas je vrlo moderno istaći, antifašistički karakter u svom delovanju. Ne znam, ja možda živim u zabludi i za mene se podrazumeva da smo mi svi antifašisti. 
Podele nam nisu donele ništa dobro, a razlike su nešto drugo i mi ćemo razgovarati o tom francusko-nemačkom predlogu jer rečno je jasno, to je otvorena platforma o tome će se tek pregovarati. To je pregovarački okvir. 
Jedinstvena Srbija podržava usvajanje ovog izveštaja i pozivamo i ostale kolege da urade isto i da pokažemo da smo jedinstveni kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji. Nećemo da priznamo nikakvu nezavisnost, insistiramo na formiranju ZSO, jer je to trenutno najbolje, institucionalno rešenje za naš narod. Ali, ne onako kako to želi Aljbin Kurti pa daje pet, šest, nebitno koliko uslova. Jesmo li razmišljali o tome da ako možda budemo jedinstveni oko ovog ključnog pitanja, da će Međunarodna zajednica možda drugačije da razgovara sa nama? 
Mi smatramo da ovo ne treba da se tumači kao jedno čisto srpsko pitanje ovo je država Srba, Bošnjaka, Roma, Albanaca, Crnogoraca, Hrvata, Mađara i svih ostalih naroda, ovo je naša država i mi drugu nemamo. I dobro je što imamo široku podršku. Želimo da se stavi do znanja da se sa predstavnicima naše države ko god oni bili, bilo da je u pitanju predsednik Republike ili neko drugi, da se sa njima razgovara. Sa Srbijom se razgovara, Srbija se ne ucenjuje i mislimo da se pokazao dovoljan kredibilitet za tako  nešto. 
Srbija se bori za očuvanje svoje teritorijalne celovitosti, za očuvanje svog naroda. Mi smo suverena zemlja i to smo pokazali. Pokazali smo da ne možemo i da nećemo da slušamo neke diktate iz drugih gradova, ali želimo da razgovaramo, želimo da pravimo kompromise tamo gde je to moguće. Mi imamo i neke svoje inicijative. To su vrlo progresivne inicijative. Evo, Otvoreni Balkan koji možemo i u širem smislu da tumačimo kao oživljavanje jedne vrlo stare ideje, a to je Balkan balkanskim narodima. I ta ideja nije u koliziji sa EU. To zaista mislim.

40/2MJ/MĆ

Mislimo da smo na dobrom putu, putu koji je pravedan i mudar. Čuli smo da Srbija ne odustaje od poštovanja svog Ustava i od čuvanja interesa našeg naroda i to je za nas najvažnije. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vama.
Tatjana Manojlović, 18 sekundi je ostalo grupi, jel želite da koristite.
TATJANA MANOJLOVIĆ: Jedan predsednik DS izgubio je glavu, drugi je izgubio vlast. Za vas bi Aleksandre Vučiću najprikladnija bila ostavka. „Svak je rođen za po jednom mreti, čast i bruka žive dovijeka“.
PREDSEDNIK: To je bilo sve?
Reč ima predsednik.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja ću još kraće od tih 18 sekundi.
Hvala vam na tome, drago mi je da ste sa metoda Gadafi i u šahtu moja porodica i ja, došli do ostavki. Veliki napredak i veliko vam hvala.
A što nam o KiM očitaste bukvicu, posebno vam hvala.
PREDSEDNIK: Dalje.
Među prijavljenima Ivana Parlić, Narodna stranka. Ona nije tu.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Vi ste sada govorili 18 sekundi.
(Tatjana Manojlović: Na predsednikov odgovor.)
Ne. 
Dalje, Siniša Kovačević. Ni on nije tu, naravno.
Sanda Rašković Ivić, nije tu.
Igor Braunović.
Izvolite.
IGOR BRAUNOVIĆ: Hvala. 
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću, draga braćo i sestre sa juga Srbije, kao predstavnik Ekološko-patriotskog pokreta „Naša Drina“ koji se nalazi na listi SPS, želeo bih pre svega da kažem, pošto imam običaj, uglavnom mi se desi kada govorim na ovu temu da me ponesu emocije, pa bih pre svega hteo da budem vrlo jasan i glasan u tome da izrazim podršku svemu ovome što ova vlast radi za očuvanje južne srpske pokrajine i za očuvanje stabilnosti i nacionalnog identiteta i integriteta ove države, na čelu sa predsednikom Vučićem.
Pričao sam danas već ukratko kada sam morao da repliciram gospodinu, da se ljubav prema KiM ne pokazuje samo rečima i ne pokazuje galamom i ne pokazuje pričom, pa na kraju krajeva ni oružjem, već se pokazuje delima. I rekao sam kako sam vodio borbu za stotinu radnika i njihovih porodica na KiM. Rekao sam kako mi je nakon deset godina predsednik Srbije i Kancelarije za KiM izašli u suret. Ne meni, nego svim tim ljudima i kakav bih ja čovek bio pre svega kada bih danas mogao da pogledam njima u oči, posebno tim ljudima dole koji su ostali i opstali zahvaljujući tome.
Upravo u septembru 2021. godine kada sam krenuo da obiđem te svoje kolege i njihove porodice, u toj noći koju nazivam noć dugih cevi, kada su čuvene tzv. specijalne jedinice ROSU okupirale severni deo srpske pokrajine, doživeo sam da me lično Aljbin Kurti tzv. premijer te tzv. države obeleži kao nekoga ko se bavi terorizmom i ko narušava poredak tzv. Kosovo. Podigli su protiv mene optužnicu u njihovom specijalnom sudu i danas se razmišljam da ako oni uđu, ta nakazna država u institucije EU i u Interpol, da li ću moći da se krećem i po centralnoj Srbiji slobodno.





41/1MZ/LjL17.40 – 17.50

Doživeli smo, nažalost, da nam okoreli teroristi sude za terorizam. A pre dugi niz godina smo doživeli da nam zločinci sude za ratne zločine. Ali, naravno, to je tako, to su činjenice i to je stvarnost. Mi sada o tome možemo da pričamo koliko hoćemo, možemo da budemo emotivni ili ne moramo, ali na našu sreću, postoji neko ko to sagledava na miran i trezven način i ko čini sve da se sa time izbori.
Ovaj sporazum, ili ultimatum, kako ga ko naziva, nisam, moram vam priznati, ni pročitao. Zaustavio sam se kod naslova i moram vam priznati, nemojte mi zameriti, da ga neću ni pročitati. Jer, sporazum i ultimatum koji vam nude dva naroda koja su naši osvedočeni prijatelji, pod znacima navoda, suvišno je i čitati i o njemu diskutovati.
Oni koji su nas u dva rata terorisali, hapsili, zatvarali u logore, danas nam nude sporazume. Ili možda oni koji su nam basnoslovno naplaćivali lađe Francuske da nas voze i vraćaju osakaćene i iznemogle? Oni treba danas da nam nude sporazume i oni treba da žele dobro ovom narodu i ovoj zemlji.
Naša Drina ostala je i postoji uz samu kičmu srpskog naroda, uz reku Drinu u Podrinju, u srcu Podrinja kraj Malog Zvornika. Ko god je ikada posetio taj kraj zapadne Srbije, ono što je sasvim sigurno zapazio jeste sledeće. Gotovo u svakom dvorištu, gotovo na svačijem imanju tog predivnog kraja naše prelepe Srbije postoje grobovi i spomenici. U svakom dvorištu postoje. A znate zašto? Jer se zemlja sa grobovima i spomenicima ne prodaje. Nije to niko slučajno izmislio.
Na Kosovu i Metohiji su naši spomenici i naši grobovi. Samo lud čovek može da ih traži i da ih kupi, a još luđi da ih da i da ih proda.
Poštovani gospodine predsedniče, sve što ste do sada uradili prethodnih godina, što radite i što ćete, siguran sam, raditi, ići će u pravcu kao što ste i sami rekli i stotinu puta dokazali da nećete učiniti ništa što bi ostalo zapamćeno u negativnom smislu i ja vam bezrezervno verujem. Verujte mi da čak i većinski albanski živalj na Kosovu i Metohiji jedva čeka da se Srbija vrati na Kosovo i Metohiju, da bi imali šta da jedu, da bi mogli da opstanu. Jer, onaj ko se ne bavi kriminalom, ko ne trguje narkoticima i ljudskim organima, on na Kosovu i Metohiji danas nema od čega da živi i jedva čeka da se vi vratite i ova država i ova vlast dole, jer smo mi za ovih 10 godina neuporedivo napredovali u odnosu na njih.
Moram na kraju da vam kažem da smo juče i danas uspeli ovde da vidimo svašta, i lepo i ružno, uglavnom ružno, i da čujemo svašta. Ali, sve je to politička borba. Ono sa čime ću ja danas otići iz ove sale, večeras, biće utisak, sasvim sigurno, da još majka nije rodila Srbina koji će izdati Kosovo i Metohiju. I ako jeste, taj u ovoj sali nije.
Na kraju, da završim – sve za Srbiju, Kosmet ni za šta! Živela Srbija!
PREDSEDNIK: Reč ima Radovan Arežina.
RADOVAN AREŽINA: Poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Aleksandre Vučiću, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre nego što išta kažem o temi jučerašnjeg i današnjeg zasedanja Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji, a kada se govori o Kosovu i Metohiji svaki Srbin treba da pođe i jedino se drži reči majke Jevrosime – Nemoj, sine, ogrešiti dušu, bolje ti je izgubiti glavu.
Moram da se mimo teme, još pod utiscima jučerašnjeg toka sednice, zahvalim svima koji su učestvovali u radu Skupštine opštine Kladovo u bezmalo 20 godina kako sam odbornik iste, kao opozicija, pozicija, biran i smenjivan, na gospodstvu i dostojanstvu u poređenju sa jučerašnjim dešavanjima u Narodnoj skupštini, i to kada su oči celog sveta uprte u nas, u našu odgovornost spram teme.
41/2MZ/LjL

Pitanje statusa naše južne autonomne pokrajine KiM, po ko zna koji put u poslednje tri decenije, nalazi se pred ultimatumom postavljenim, kako Srbiji, tako i srpskom državnom rukovodstvu, kao i svima nama, da priznamo putem stolice u UN ono sveto što nam je oteto, naše Kosovo i Metohiju.
Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine jeste kratak period, ali period koji ima svoju vekovnu predistoriju.
Ja ne bih danas išao od pretkosovskog ciklusa, ali malo više od 100 godina hoću, i to 22. oktobra 1922. godine, kada je srpska vojska pod komandom generala Božidara Jankovića oslobodila Kosmet i ušla u Prištinu posle više vekova. To treba svako da zna.
Mi ne brojimo vekove bez Kosova i Metohije, mi sanjamo i pevamo o Kosovu i Metohiji najlepše pesme i mi se na Kosovo i Metohiju, kako god i posle ma koliko vremena, vraćamo kao mestu naše državnosti i naše duhovnosti, a jedno bez drugog ne ide.
Isto tako, neko postavlja pitanje da li uopšte pregovarati, razgovarati i iznalaziti rešenje. To je nedvosmisleno – da, treba. U godinama s početka 20. veka znao je i Dragutin Dimitrijević Apis da razgovara sa Albancima, koji su još tada nasilno želeli za sebe Kosovo i Metohiju. Konkretno, razgovarao je sa Isom Boljetincem, jednim od vođa albanskih pobunjenika kačaka. U svim godinama do danas geopolitička kretanja, posebno na današnjem zapadu, mahom su išla na ruku Albancima. Tako da kraljevi, žandarmi i Titovi milicajci istu su muku mučili u obezbeđivanju dostojanstvenog suživota Srba i Crnogoraca sa Albancima u AP Kosovo i Metohija.
Nesrećnim Ustavom iz 1974. godine vrag je odneo šalu i ogoleo nesposobnost tadašnjih srpskih političkih prvaka. Usledile su demonstracije 1981. godine i sve svirepiji teror nad Srbima. Setimo se samo jednih od stotina počinjenih zverstava, svirepog ubistva mlade Branke Đukić i slučaja Đorđa Martinovića, štrajka rudara u Trepči 1989. godine, za koji mnogi kažu da je bio uvod u definitivno razbijanje SFRJ, i na koncu, devedesete koje su se završile bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije, Kumanovskim sporazumom i sa ove distance gledano, u najnepovoljnijem geopolitičkom trenutku izvojevane Rezolucije 1244, kada je danas velika Kina tada prešla preko toga što je NATO bombardovao njihovu ambasadu u Beogradu, a pola Kremlja tada uopšte ne zna ko je danas planetarno znani Vladimir Putin.
Zato molim da se prema Rezoluciji 1244 odnosimo sa neizmernim poštovanjem. Reći će neki da to kao socijalista činim zbog pokojnog predsednika Slobodana Miloševića. Da, i zbog njega, ali ponajviše zbog one mladosti pale na Paštriku i Košarama. Usledilo je ubrzo amnestiranje albanskih terorista od strane tadašnjeg petooktobarskog srpskog rukovodstva, amnestiran je i današnji kamen spoticanja ikakvim suštinskim dogovorima Aljbin Kurti, i to kamen spoticanja pod čijom se komandom u trećoj deceniji trećeg milenijuma ponovo puca na srpsku decu.

42/1JJ/JG17.50 – 18.00
Bože me oprosti, juče ga umalo ponovo ne abolirasmo našim nesmislenim strančarenjem, nerazumnim napadima na predsednika Republike Aleksandra Vučića, kao da smo zaboravili na reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića. Najveći srpski greh je onaj iz koga kasnije proizilazi svo zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevnice, jeste nestrpljenje. Strpljenja braćo i sestre, drugarice i drugovi iz sloge i finigramskog pristupa ovoj vekovnoj temi i borbi za naše Kosovo i Metohiju ako smo svesni da bez Kosova i Metohije nema ni Srbije.
Govorili smo nekada da je Jugoslavija okružena brigama, svako slovo predstavljalo je početno od tadašnjih suseda. Današnja Srbija nije okružena brigama, ali jeste NATO, a Srba još ima, hvala Bogu, u tim NATO državicama o kojima treba brinuti, a ko će ako ne Srbija. Toliko je od nekih izvikan Briselski sporazum i ZSO koja proizilazi iz njega, a zaboravlja se da je nastao približno kada i Minski sporazum, a svedoci smo šta sada izjavljuju isti tadašnji potpisnici Minskog sporazuma zapadni čelnici. Da je ZSO ranga mesnih zajednica, kako to vole da kažu neki od naših tapijaša patriotizma, Kurti bi ga primenio koliko juče, a da smo šovinisti kako uporno žele da nas predstave, i neki od ovde prisutnih predstavnika nacionalnih manjina i to slobodno za razliku od bilo kog parlamenta u kojem Srbi učestvuju kao nacionalna manjina, reći ću samo ovo - šovinisti ne bi gradili auto-put Niš-Merdare. A onim našima koji se sekiraju zašto se gradi? Ne misleći ni na Merošinu, Prokuplje, Đavolu Varoš i razvoj privrede kulturnog i banjskog turizma očito je žao Albanaca koji će plaćati putarinu kao i Srbi i svi ostali, putujući za Evropu putem Merdare-Horgoš.
Smejali su isti i našoj proizvodnji novih vojnih oruđa, valjda im ne odgovaraju jer data su im imena Lazar i Miloš. Nije po meri i ukusu ni razvoj sektor za vanredne situacije, sve što iole miriše na snagu Srbije bar u regionu, u sve je pomenuto i mnogobrojno izostavljeno, posebno nekima smeta otpriznavanje. Termin savremene diplomatije koje eto, pa, mi skromno patentirasmo. Moćni kažu da je Kosovo „sui generis“.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
RADOVAN AREŽINA: Poseban slučaj, vešto nošen silom zaobilazi činjenicu da je Kosovo presedan. Zahvaljujem. Mogao sam, imao sam još, ali prosto…
PREDSEDNIK: Sledeći na listi prijavljenih je Dejan Bulatović.
DEJAN BULATOVIĆ: Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine Srbije, poštovane poslanice i narodni poslanici, građani Republike Srbije.
Poštovani predsedniče, ja sam vas pažljivo slušao juče, i zaista sam dobio odgovore koji su meni bili važni. Slušao sam i danas, slušao sam kolege poslanike, ali ono to je meni najvažnija bila to je ta poruka, koju ste poslali, a rekli ste nećete skrenuti sa evropskog puta, ići ćemo dalje u evropske integracije i to je za mene jako važno. Da vam kažem, kada kažete partneri sa Evropom i SAD, to jeste garancija tim Srbima na Kosovu i to jeste garancija Srbiji za prosperitet. To jeste ono što je najvažnije. To je ono što je krucijalno, za Srbiju važno. Vi danas zaista imate šansu, istorijsku šansu da situaciju iz ove teške krize, iz ovog teškog pitanja pretvorite u srpsku pobedu. Ovo morate da isterate do kraja. Nemojte ni na koji način da usporite te evropske integracije. Nemojte dozvoliti da pričamo o nekakvom ratu, o nekakvom zatezanju bilo čega. Dobro je, to ne radite, nastavite tako.





42/2JJ/JG

Ja sam rekao da ću ovde biti uzdržan kada je u pitanju izveštaj o Kosovu. Slušajući vas juče, slušajući vas danas, ja neću glasati protiv ovog izveštaja, neću biti ni uzdržan i neću zaista glasati ni protiv. Juče ste govorili jednu važnu stvar koja nema veze sa Kosovom, moram da je pomenem i ona je jako važna. Vi ste obraćajući se
građanima i poslanicima rekli da razgovarate sa ministarkom poljoprivrede, premijerkom, dakle, o tome da moramo da pomognemo stočarstvo, vezano za subvencije i to je zaista sjajna stvar. Moram da vam kažem da dugo već o tome pričam. Zaista se osećam veoma radosno da imamo sluh, sluh za poljoprivredu, a kada to bude, ja sam to govorio prethodnih godina, kada budemo imali tu situaciju da predsednik države razume tu situaciju u poljoprivredi, da će ova zemlja napredovati u tom poljoprivredno aspektu.
Zaista je velika pobeda kada predsednik države to kaže ovde u parlamentu i kada pričamo o najvažnijoj temi o Kosovu i kada nađe momenat i da kaže koliko je važna poljoprivreda, koliko je važno to stočarstvo, koliko je važno da nastavimo da proizvodimo mleko u Srbiji. To govori o tome i ja vam na tome zahvaljujem.
Ono što moram takođe da kažem, vi ste rekli oko konsultacija da ćete pozvati za konsultacije oko Kosova. Verovatno ste čuli, poslednjih 15 dana, ja sam se sreo sa skoro deset ministar, otvorio sam dijalog između opozicije. Dakle, poslanika opozicije i naišao sam na jednu strašnu stvar, nema ko nije napao to, a to pokazuje jednu veliku neodgovornost. Pa, šta ja treba da radim kao narodni poslanik. Pa, treba da vidim ministra i da rešavam pitanje ljudi koji su mi se obratili i sasvim je to normalno. Zato vam kažem unapred i obaveštavam vas o jednoj važnoj stvari, a treba da znate da smo registrovali Savez socijaldemokrata, novu političku opciju na teritoriji Srbije. Kažem vam kao predsednik Saveza socijaldemokrata, ukoliko nas pozovete na te razgovore, na te konsultacije, Savez socijaldemokrata će prihvatiti i učestvovaćemo u svemu. Imaćete sagovornike na evropskom putu, sa partnerima SAD, za Srbiju koja treba da bude snažna i odgovorna, evropska zemlja i zaista neće biti problema u tom smislu.
Takođe, videli smo juče situaciju u parlamentu koja ni malo nije dobra. Ja vam kažem, situacija se takva rešava izborima. Izborima, prevremenim izborima. Idemo na izbore, pa ćemo da vidimo kako će se stvari dalje dešavati. Ja sam siguran da će tada stvari biti jednostavnije. Imajte to na umu i te situacije da rešimo novim parlamentarnim izborima, naravno na svim nivoima, od lokala, pokrajinama, to imamo sledeće godine, hajde da vidimo da li možemo to da ubrzamo, pa još ove godine da imamo sve te izbore.
Ono što je jako važno, a to sam čuo od gospođe Marine Raguš i to mi je jako važno, a to je da, u redu je što neki poslanici, kolege moje iz opozicije kažu, važno je da se uključi institucije crkve i akademije nauka, ali je još važnije da imamo referendum, i to je ono što je važno. Hvala vam puno i živeli.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Milica Đurđević Stamenkovski.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, predsedniče Republike, biću vrlo konkretna sa nekoliko pitanja kako bih konačno mogla da čujem odgovor na njih, jer juče osim politikanstva nismo čuli državotvorno rasuđivanje.
Dakle, volela bih da zapišete ovo što ću sada pitati, jer će dragoceni biti odgovori za javnost. Ovo je ono što pitaju građani Srbije nas kao narodne poslanike, insistiraju da to postavim u parlamentu.



42/3JJ/JG

Rekli ste da imaju tri uslova kojim vas ucenjuju kada je u pitanju francusko-nemački plan. Pomenuli ste juče čak u jednom momentu da su insistirali na odgovoru odmah, ultimativno, što je zaista nezapamćeno, čini mi se da smo kao narod nailazili na veće poštovanje i da smo dobijali kvalitetne sporazume i predloge sporazuma kada smo bili pod turskom okupacijom nego danas 2023. godine, kada se gordimo određenim međunarodnim uglednom, ali evo da budem vrlo konkretna. Vi ste insistirali na tome da je reč o „non-pejperu“, vi ste insistirali na tome da je reč o inicijativi, a kao što vidimo sami ste rekli da postoje tri zahteva koja se odnose i na prekid evropskih integracija i na povlačenje investicija i na uopšte, da kažemo jedan termin, koji se može podvesti pod izolacijom.
43/1VS/IR18.00 – 18.10

Dakle, da li nameravate da kao Narodna skupština usvojimo zajednički zaključak, gde ćemo definisati crvene linije daljeg toka pregovora gde ćemo pokazati da imamo strategiju za rešavanje kosovsko-metohijskog čvora i da će se ta naša strategija isključivo kretati u okvirima Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije.
Takođe, pomenuto je da je nedopustivo za Srbiju, da takozvano Kosovo postane članica UN. Vrlo eksplicitno tražim sada konkretan odgovor bez bilo kakvog uvijanja.
Da li na isti takav način odbijate i članstvo takozvanog Kosova u interpolu, jer znate i sami kakve bi to posledice donelo po Srbiju? Da li na isti takav način odbijate članstvo Kosova UNESKO?
Da li, ja vas zaista molim predsedavajući da posle već koliko minuta govorim konačno reagujete na ova dobacivanja? Ja neću nastaviti svoje izlaganje dok ne zamolite kolege iz SNS da se obuzdaju i nije sporno. Svoje preostalo vreme ću da potrošim tako što ću da ćutim, jer neki put ta tišina mnogo više govori.
Da li možete da ih obuzdate? Nemate nameru to da učinite?
PREDSEDNIK: Ko je sve vikao?
E, dobro. Hajde sad koji ste vikali, nemojte da vičete, razumem i ja kao i vi da je čudno da neko ovde priča stvari i kao postavlja neka pitanja, kao da juče na sednici uopšte nije bio, ali ako žele na taj način da koriste svoje vreme, neka to rade.
Vi samo nastavite i govorite dalje.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Dakle, molim pre svega, da mi vratite vreme koje ste iskoristili, jer je svaki trenutak dragocen. Očigledno da nemate autoritet kod poslanika SNS, jer oni nastavljaju da galame, ali prihvatiću to kao i sve ostale napade koji stižu na Srpsku stranku Zavetnici.
Dakle, vrlo konkretno pitanje na kome insistiram. Da li podrazumeva odbacivanje tačke u kojoj stoji reč „dve strane“ će se dogovarati o normalizaciji odnosa? Da li podrazumeva da ćemo se protiviti članstvu u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nemojte vi da nam govorite o UN. Znači, to nije dovoljno. Vi sami znate da to nije jedini način da se prizna nezavisnost takozvanog Kosova i insistiram na svim međunarodnim organizacijama.
Dragoceno je sada da saznamo konačno, da li su vas sve članice NATO-a među kojima je, recimo i Mađarska, Španija itd, eksplicitno obavestile da će glasati za prijem takozvano Kosova UN?
Jako je važno da imamo tačnije u NATO-u, jako je važno da imamo konkretan taj odgovor, jer ćemo na taj način moći da sprovedemo možda i zajednički jednu diplomatsku ofanzivu ka tim zemljama i znati na čemu stojimo. Znači, vrlo je eksplicitno, tražim odgovore na ova pitanja. Sada.
Čopore, nemojte čopore zavijati toliko, pa nemojte, u redu je, polako. Idemo dalje. E, sad nemoj. Pa, znate ima ona dečija pesmica „Ko se boji vuka još, tri za groš, tri za groš“, e ja taj tri, dajem, tri groša za to što vi pričate ili što bi naš narod reko pet para. Pošto je tolika odgovornost prema državi Srbiji. E, sada želim da kažem još nešto.
Jutros je održana konferencija za štampu, predsednika izvršnog Odbora SNS, Darka Glišića, koji je reciklažom bajate vesti, pokušao da nanese određenu štetu Srpskoj stranci Zavetnici, očigledno zato što strahujete od rasta rejtinga naše stranke i ja to razumem, ali isto tako vas molim da se služite istinom.
Darko Glišić je rekao da je narodni poslanik Dragan Nikolić napustio Srpsku stranku Zavetnici, čovek sedi iza mojih leđa, demantovao je to danas.
43/2VS/IR
Evo, Dragane molim te, tu je čovek, nemojte ljudi, nemojte što bi rekao onim maratoncima nemojte ljudi ko Boga vas molim, čovek ovde.
Idemo dalje. On je demantovao to.
Predsedavajući, da li možemo ovo da rešimo ovo. Nemojte posle da mi smo ti koji miniramo Skupštinu.
PREDSEDNIK: Galami i Milivojević, a i za ovi vas isto, tako da ne mogu da uhvatim baš svaku reč, galami, galami…
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Znači, samo opozicija galami, ali oni se ne čuju.
PREDSEDNIK: Kad ste ono vređali narodne poslanike i rekli im čopore, ja ne znam jeste li na njega mislili ili na nekog drugog. …
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Oni su sami rekli da su čopor.
PREDSEDNIK: U svakom slučaju nije pristojno, nije kućno vaspitanje.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Evo, sada ću vam reći. Zato što hoćete da napravite od političke scene Zoološki vrt, zato ovo izgleda ovako. Znači, ja ovde uopšte neću više da se nadgornjavam.
Vi ste odgovorni za ono što se juče dogodilo ovde, isključivo vi, i niko ovde nije nasrtao na predsednika Republike, niko mu se obratio nije.
Mi smo se obraćali vama, ali vi niste želeli da preuzmete odgovornost da zavedete red, jer se konstantno ponašate kao šef poslaničke grupe, a ne kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i mislite da to Srbija ne vidi, e zato što Srbija vidi, zato je započeto juče veliko nacionalno okupljanje državotvornih snaga, zato je formiran Nacionalni front za odbranu države Srbije, njenih institucija, njenog Ustava, njenih granica, njenih teritorija, njenog naroda, njene ekonomije, njenog sela, njenog domaćina, njenih vrednosti i njene tradicije, to su one vrednosti koje su okupile sve nas i na kojima ćemo mi insistirati.
Među nama postoji razlike, ali je suština da se oko KiM ne delimo i mi smo u tome jedinstveni, tako da insinuacije, da mi ne želimo nacionalno jedinstvo, nisu tačne, ali to jedinstvo je oko Ustava, a ne oko partije i dosta je više partijske države. Ovo je Srbija, zemlja svih njenih građana i zemlja koja treba da zna šta su njeni vitalni, državni i nacionalni interes. Mi smo se oko toga okupili i otuda strah i otuda specijalne emisije i otuda udari i na moju porodicu i na sve ove ljude, ali samo da vam kažem, ova se kičma saviti neće. Živela Srbija.
PREDSEDNIK: To bi bilo sve?
Završili, izvikali, izvređali, sve završili.
A vi, šta hoćete? I vi da govorite.
(Zoran Zečević: Po Poslovniku.)
ZORAN ZEČEVIĆ: Poštovani Orliću, poštovani predsedniče, ovo je slika i prilika naše Srbije, vaše stranke, mi nekoliko meseci ukazujemo da radite posao predsednika Skupštine. Nemojte me prekidati, nemate na to pravo.
PREDSEDNIK: Jel umete da ukažete na član koji je povređen?
ZORAN ZEČEVIĆ: Nemate pravo da sa mnom polemišete.
PREDSEDNIK: Ne pravo, obavezu imam da vas pitam za član.
ZORAN ZEČEVIĆ: Vi ste prvi među jednakima. I ta vaša priča…
PREDSEDNIK: Ako ne znate koji je član povređen, onda mi je potpuno jasno koliko ima vajde da razgovaramo dalje. Hajmo sledeći.
ZORAN ZEČEVIĆ: Ovi će ti pola njih zabiti nož u leđa, to sam ti rekao, dragi predsedniče, dragi prijatelju. Ovo su ti ti. To su ti oni. Jer, evo, šta ti rade, evo kako ti vodiš Skupštinu.


44/1JD/MJ18.10 – 18.20

DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedniče Narodne skupštine Srbije i prvi čoveče ove Skupštine, a ne kralju ove Narodne skupštine Srbije.
Gospodine Orliću, svojim ponašanjem ste povredili član 106. Poslovnika ove Narodne skupštine, jer niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje osim predsednika Narodne skupštine, a nikako Milenko Jovanov ili Jovanović, ne znam već ni kako mu je ime, i svi ostali vaši poslanici.
PREDSEDNIK: Sad kad sam ja vama dao reč po Poslovniku da li ste vi videli da pored vas viče Zečević? Da vam on smeta i da vas on prekida. Da li ste videli to?
DRAGAN NIKOLIĆ: Ja sam vam i prošli put rekao da vi niste razredni starešina ovde i da me prozivate.
PREDSEDNIK: Pričate o nekim drugim ljudima, pored vas vaš poslanik viče dok vi govorite. Nije vam niko drugi smetao, Zečević vam je smetao, taj što sedi na dva prsta od vas.
DRAGAN NIKOLIĆ: Vi ste juče izazvali ono što se desilo u Skupštini.
PREDSEDNIK: Šta sada hoćete? Da mi kažete šta je bilo juče?
DRAGAN NIKOLIĆ: Sad me ne puštate da završim ono što….
PREDSEDNIK: To tek po Poslovniku ne može nikako. To šta je bilo juče to smo svi videli u direktnom prenosu. To po Poslovniku ne može nikako, ali razumeo sam malopre iz ovoga što je govorila predsednica vaše poslaničke grupe da je ono sramno ponašanje, da je ono divljačko ponašanje, vaše zaletanje ovamo, gde vam svakako nije mesto, šta god vi mislili, šta god vi pričali. Vaše mesto je tu gde su vaše poslaničke jedinice. Ako hoćete da govorite bilo kad tu su vaši mikrofoni.
Ono što ste uradili juče, ono strašno i užasno što ste uradili juče i što vam je sramota za vjek vjekova, i zbog čega, koliko vidim i ljudi neki vas napuštaju danas, to ste rekli da je veliko nacionalno okupljanje. To se tako zove. E, video sam kako je veliko okupljanje, pa sada zbog toga što se okupljate tako da vas ima, vidim značajno manje, vi o tome pričate ovde osam minuta, a o Kosovu i Metohiji minut i po, do dva, eventualno. Toliko je to bilo okupljeno.
Idemo dalje.
Reč ima predsednik Republike.
Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, kao i juče ja sam zapisivao, poslušao sam vaše naređenje. Dobro je da ste došli, rekli – zapisuj. Računao sam da ću nešto istorijski i da zapišem, a onda sam zapisao one uobičajene floskule. Bavite se politikanstvom, a jedino čime se bave je politikanstvom, jer politike nema nikakve.
Onda opet da zapišem. Pa, kaže – dobijali po turskom okupacijom bolje sporazume. Možda. Ne znam kakve smo sporazume dobijali pod turskom okupacijom. Znam nešto o hatišerifima, nema baš mnogo veze sa ovim što je nama ponuđeno i ne liči, ali to je vama bilo onako za kafansku upotrebu, nema veze sa pravom politikom, onako da se kaže.
Vi kažete - govorite o međunarodnom ugledu. Da li ste ozbiljni kada o tome govorite? Pa, vaš međunarodni ugled je toliki da možete da odete sa Zvezdare na Voždovac i sa Voždovca do Sopota i tamo vas poštuju neki, većina ne, a u međunarodnoj zajednici niko. Dobro, verovatno da nam pomognete tim ugledom, pa da rešimo neki problem, samo ne znam gde u kojoj toj zemlji i na kom kontinentu i ko je to od ozbiljnih i važnih ljudi na svetu, ko to sa vama razgovara?


44/2JD/MJ

Govorite o onome što je ozbiljno. Ispričaću. Ovde je lista 220 organizacija u kojima je Kosovo član. Zašto vam ovo govorim? Zato što mi sve vreme nećemo da govorimo o problemima koje imamo. Bežimo od ozbiljnog razgovora. Ceo dan ste bili odsutni kao i većina ljudi iz vaše poslaničke grupe, gotovo da nikoga nije bilo, da razumem zašto vi niste. Nikog iz vaše poslaničke grupe uglavnom nije bilo ovde. Više sam proveo ja vremena u sali, nego cela vaša poslanička grupa zajedno. Toliko o brizi za Kosovo.
Vidite, kad pričate o Kosovu svelo vam se Kosovo na partiju, svelo vam se Kosovo na partijsku priču. Ja vam nisam pomenuo nikakve konferencije za novinare, niti bilo šta. Niste, čak rekli ni istinu. Nije Darko Glišić ništa slagao on se ispravio odmah posle toga u rečenici iza, samo vam je bilo teško da čujete rečenicu iza, odnosno da kao što ste juče falsifikovali moje reči odavde izrečene, to ste uradili i sada, to uvek radite. To mi je jedini princip, jer jedino što imate su trikovi. Politike nema nikakve. A on rekao iza toga - ne Dragan Nikolić nije. Samo ste to zaboravili da kažete, napravio sam grešku. To je Darko Glišić rekao danas. Ali, šta vas briga tim gore po činjenice, tim gore po činjenice jer ste se vi toga držali.
Što niste objavili ljudima zašto je otišao Dragan Stojanović narodni poslanik? Hoće da demantuje? Zašto je otišao Dušan Stojiljković narodni poslanik? Zašto je otišla Bojana Sladojević odbornik na Paliluli? Marija Vukmirović, odbornik u Rakovici? Stefan Jovanović, odbornik na Paliluli? Hoće li da demantuju? Biće da neće zato što ljudi hoće rešenje, ljudi hoće politiku, a ne trikove.
Juče ste mi govorili – pa, nisi Vučiću, deset puta su mi rekli, kao i ovi što unutar jedne poslaničke grupe imaju dva stava od dva moguća o uvođenju sankcija Rusiji, e tako i ovi, juče su govorili - ne smeš da kažeš, Vučiću da se uđe u UN. Ja ćutim, sat, dva, posle onoga što sam već rekao za govornicom, ne smeš da kažeš, valjda su pomislili da stvarno ne smem da kažem, pa, kaže – ako kažeš onda ćemo to da pozdravimo. Onog sekunda kada sam rekao, dakle, nikada se neću saglasiti sa ulaskom Kosova u UN i neću priznati nezavisnost Kosova. Odjednom aplaudiraju svi drugi samo oni koji bi prvi trebalo da aplaudiraju oni ne aplaudiraju zato što su žalosni i tužni, zato što im je krivo, propao je plan, propala je laž, propala je besmislica koju su pokušali da plasiraju građanima Srbije, a sada će da kaže nemoj da pregovaraš za bilo šta drugo, pregovaraćemo o svemu drugom, a daću sve od sebe da sačuvamo i zaštitimo naše nacionalne interese.
Inače, kada govorite o crvenim linijama, sit sam crvenih linija vas iz antidržavnog projekta, kako god da ga nazivate pošto sam te crvene linije video dovele su nas do nezavisnog Kosova, doveli nas do pogroma 2004. godine, doveli nas do Kolubara transa, doveli nas do svega. Toliko da znate.
(Predsednik: Bez vikanja Zečeviću.)
Nemam ja problem sa tim što vi dobacujete. Vi ste malopre rekli za narodne poslanike da su čopor, a šta sad radite? Sve vreme dobacujete. Ni jednom se nije desilo da mi ne dobacujete kad god da govorim, ni jednom. Jesam li vam dobaci išta? Nisam, ni jednom kada ste govorili da to ljudi u Srbiji znaju, ne možete da izdržite istinu, ne možete da izdržite da vam neko odgovori, ne možete da izdržite da ne udarate u vreću, već da postoji protivnik u ringu zato što sam ja autokrata samo zato što hoću da vam odgovorim, zato što hoću da se borim, metaforično naravno, ja nisam kao vi dolazio na podijum da se obračunavam sa bilo kim, jer vi ovde nemate šta da radite i nemojte da izmišljate da je neko drugi za to kriv. Nisam ja došao kod vas u klupu, nego ste vi dolazili ovde svi. Zbog čega? Da Kurtiju pomognete? Šta bi drugo bila ideja? Pa, hvalio

44/3JD/MJ

vas je i Kurti, svi Kurtijevi mediji su vas hvalili. Velike ste zvezde postali u Prištini, možda ste tamo podigli naš međunarodni ugled kad već govorite o međunarodnom ugovoru.
Hoćemo međunarodni ugled da podignemo tako što kažete da je Italija nebitna? Za mene je Italija bitna. Italija je inače zemlja, samo da znate, koja ima za 30% veći BDP nego recimo nama draga Rusija. Toliko je Italija nebitna, članica G7. I tako se podiže međunarodni ugled naše zemlje kada kažete da je Italija nebitna, a imamo i premijerku koja je veliki prijatelj Srbije, Đorđa Meloni, pa smo odjednom shvatili da je Italija nevažna zemlja. Koja je važna zemlja? Koja je važna zemlja i u kojoj to važnoj zemlji ćete vi da nam podignete međunarodni ugled? U kojoj to važnoj zemlji ako je Italija nevažna? Samo da čujem ime te zemlje. Pošto smo shvatili i opet smo čuli o patnjama porodice i o svemu drugom. Da li vi to možete da razumete, ljudi? To govore oni, to govore ljudi koji su ovde organizovali bukvalno hajku koju su donosili neke krpe ovde, banere, peškire, ne znam ni ja šta sve, ispisivali najgore gadosti i najteže moguće uvrede, dobacivali, dovikivali, ne mogu ja da kažem psovali, ne bi bilo fer, ja nisam čuo. Nije važno. Možda i jesu. U svakom slučaju, ne postoji uvreda koju nisu napravili.


45/1GD/MP18.20 -18.30

Pričate o porodici? Pa, nema šta ne radite mojoj porodici i nikada vam niko odavde nikoga iz porodice nije pomenuo. Ni reč vam nije rekao. Ni reč vam nije rekao. Vi ne znate šta biste drugo, nego – jao, ja sam žrtva.
Da vas podsetim a gde je Ana Brnabić koja ima dvostruko državljanstvo. Pa, nema ona dvostruko državljanstvo, već ovaj vaš iz antidržavnog projekta, pa neće da dođe da spali francuski pasoš, kao veliki junak, ali će nas da ubeđuje da treba da spaljujemo veze sa Francuskom.
Veliki ste junaci da nam držite pridike i predavanja. Što ne kažete – izvini, Ana? Što ne kažete – izvinite, poštovana premijerko Brnabić, što sam lagala, sramota me je što sam lagala?
Nije vam samo to bila namera. Znam ja šta je namera - mi smo tradicionalni, a vidi njih, vi ste malo poremećeni, znate, ona je homoseksualac. Ma nemoj? Ne dam vam pravo da to radite. Znam ja šta vi radite.
Da je to, ne biste lagali i izmišljali priče o dvostrukom državljanstvu, a sedite pored onoga koji ima dvostruko državljanstvo i ne pada mu napamet da se odrekne tog drugog državljanstva, ali nam drži ovde patriotske pridike i sve vreme to radite.
Ljudi, da li vi razumete da ste vi vređali ljude i da ste pokazivali kako se prezivaju? Pa ne znate da li se on preziva Jovanov ili Jovanović, a on nije Orlić, nego je Orliću itd. To je sve toliko jadno. Takve uvrede niko živ na svetu više ne pravi kao što ih vi pravite svojim političkim protivnicima. Pa, što to radite?
Šta treba da kažem - nije Vučić, nego je Mučić, Dučić, Tučić, kako hoćete, ovo je Kikolić, a ne Nikolić. Ne razumem? Šta je smisao tih gluposti koje pravite? To je politika oko Kosova? To je priča oko Kosova? I, šta ste ispričali oko Kosova? Ništa. Da je vaša partija veoma moćna, da ugrožava najveću partiju u Srbiji i da zato se najveća partija uplašila i to je veliki problem.
Dobro, uplašili smo se. Kako da se ne uplašimo kada vas vidimo da dolazite ovde na podiju. Vas 30 navalilo na podijum, poneli krpe, ne znam o čemu se radi. Šta drugo da radimo nego da se uplašimo?
Ja nisam mislio da odgovaram. Vi ste, gospodine Bulatoviću, bar slušali, bili u sali najveći deo dana, video sam, i danas i juče. Kaže čovek da idemo na izbore. Ja ne mislim da je vreme za izbore. Imamo mnogo važnog posla, ali, pravo da vam kažem, kada vidim ovakvu situaciju, dok nas ne obore ovako moćni i veliki, možda bolje što pre mi da idemo. Možda bolje što pre malo podignemo cenzus i što pre da idemo, pa da nas pobede da ne pređemo taj veliki cenzus.
Nego, ko Boga vas molim, taj međunarodni ugled, da nam pomognete oko tog međunarodnog ugleda u jednoj nebitnoj Italiji. Nećemo za Italiju, dakle, da vas angažujemo. Shvatili smo da je ona nebitna, ali nam sada recite u kojim to bitnim zemljama ćete mnogo da nam pomognete na ugledu? Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Po kom osnovu vi iza? Samo da vidim što ste se vi javili?
(Dragan Nikolić: Ja sam spomenut.)
Ne, pomenuti niste.
Znači, vi odustajete? Dobro.
Samo polako, sve vas vidim. Samo da utvrdimo ko se javio po kom osnovu, da vidimo ima li nekog prioriteta.
Vi ste hteli po Poslovniku?
(Borko Stefanović: Da.)
Dobro. Onda prvo vi.
BORKO STEFANOVIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, prekršili ste član 27. i član 108. Zašto? Dakle, primećujem da u poslednje vreme, bez obzira što
45/2GD/MP

se apsolutno u bilo čemu ne slažem sa nekim poslanicima sa desne strane, zaista u nekim momentima, ne znam, ne mogu da dokučim zbog čega…
(Nekoliko poslanika Srpske napredne stranke: Znaš li ti koja je leva, a koja je desna strana?)
Sa desne strane u ideološkom smislu, kolege.
Dakle, ne mogu da shvatim zašto činite dve stvari koje, po meni, predstavljaju kršenje ovih članova.
Prva stvar je da uporno iz sednice u sednicu prekidate poslanike posle 20 do 30 sekundi. Druga stvar… Molim vas, znači zaista ovo vas najuljudnije molim da mi kažete. Druga stvar, primećujem da ste počeli, ne znam zbog čega, da se obraćate poslanicima iz vaše uvažene klupe na način sledeći - šta ćeš sada ti da kažeš, šta ti sada hoćeš, šta ćeš ti sad pametno?
Nije to lepo tako se obraćati kolegama. Samo na to hoću da ukažem i molim vas ako možete da mi date, bez obzira šta mislio o sadržaju izlaganja pojedinih poslanika, mislim da vaša funkcija nosi ogroman stepen dostojanstva i morate biti iznad toga, ako možete.
Ja apelujem na vas i prekršili ste, po meni, Poslovnik.
Ne mora Skupština da se izjasni.
PREDSEDNIK: Nisam samo ovo na kraju čuo. Dakle, ne mora Skupština da se izjasni?
(Borko Stefanović: Da.)
Dobro. Znači, sve ste ovo rekli da biste to izgovorili. Ne treba vam obrazloženje ili hoćete obrazloženje?
Dobro, ako ne treba Skupština da se izjasni, neće i ne mora.
Samo obratite pažnju na to šta se dešava, kako se ti narodni poslanici obraćaju drugim narodnim poslanicima. Obratite pažnju na to kako se ponašaju.
Nikada nikoga nisam pitao, da se ja bar sećam, šta ti sada imaš da kažeš. Ne, ja sam pitao za osnov po kom se javlja, kao što sam pitao vas i dobili ste reč. Da li je tako? Upravo ste govorili i vidite kako nikakvih problema nema.
Znači, ovo ostalo nije bilo po Poslovniku ništa.
Sada replika.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Predsedniče Republike, ja da sam znala da će vas toliko da uznemiri moje prisustvo i izlaganje, ja ne bih ni dolazila, verujte. Toliko bih mogla.
Na osam minuta, koliko sam govorila, gotovo duplo ste uzvraćali. Juče ste preko pet sati govorili vi, a tri sata i svega nekoliko minuta svi ostali poslanici, uključujući i vaše i to je u redu. Došli ste ovde da vas saslušamo, nije ništa sporno.
Ono što je sporno jeste što ponovo niste odgovorili na konkretna pitanja, već ste se bavili optužbama, klevetama i koristili rečnik nedostojan funkcije koju obavljate, kao što je nedostojno funkcije koju obavljate činjenica da ste juče pred narodnim poslanicima izjavili da ste lično zvali da intervenišete da bi neko dete u Pećincima pošlo u vrtić. Pa, gde su institucije? Zašto niste kaznili te svoje lokalne šerife koji su to sprečavali itd?
Da li mi uopšte imamo državu ako predsednik države mora da zove da traži da neko ide u obdanište?
Što se tiče mog odnosa prema državi Italiji, ja Italiju vrlo poštujem. Ja sam insistirala da budem član Grupe prijateljstva sa Italijom, što možete da pogledate, ali ne smatram je velesilom, a sasvim sigurno respektujem je kao ozbiljnu državu, ali ne smatram da je Italija velika petorka. To je ono što sam rekla, a ni u kom slučaju da je nebitna.
45/3GD/MP

Ako već govorite o BDP-u Italije, reći ću vam da je javni dug Italije 151% njenog BDP-a. Toliko je u njenoj snazi. Italija ima ozbiljne probleme, ali italijanski narod u svakom slučaju podržava da se sa njima izbori.
Nisam ovde čula ponovo te crvene linije. A da li znate zašto ih nisam čula? Zato što vam ih je Eskobar izbrisao. Eto zato ih nisam čula. Zato ste ih vi siti, jer ponovo niste rekli ni za Interpol, ni za UNESKO, jer o tome pregovarate, a mi smo vam juče rekli da oko toga pregovora nema.
PREDSEDNIK: To bi bilo dva minuta.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Završavam.
Nisam govorila o svom međunarodnom ugledu, nego o međunarodnom ugledu… (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Vi ste hteli isto?
(Dejan Bulatović: Da.)
Dobro.
Ajde da čujemo i vas.
Samo jedna stvar na temu ovog ponašanja. Psovke juče dok ste divljali i zaletali se svi zajedno na predsednika Republike jesu izgovorene. Čulo se. Ima i snimaka na kojima se čuje.
Nećete verovati, na nekom snimku se čuje i ženski glas kako kaže – gađaću ga cipelom. Eto, to je bilo juče. Može da se čuje i da se vidi.
Ne kažem ko je, samo kažem da se čuje.
Vi imate dva minuta.
DEJAN BULATOVIĆ: Poštovani predsedniče, imam dve nedoumice vezano ono kada sam rekao za izbore. To je potpuno jedna legitimna stvar i potpuno je to sled događaja koji smo imali od juče i mislim da kada sam pomenuo izbore, zaista stojim iza toga i ne vidim ništa sporno.
Ono što meni se sada čini sporno to je kada pomenete jednog kolegu, a vezano za francuski pasoš. Ja moram da vam kažem da sam i ja čovek koji na prvom mestu sa ponosom ističem građanin Republike Srbije, Srbin, ali posedujem i francusko državljanstvo. Dobio sam politički azil posle 5. oktobra. Otišao da sačuvam glavu i nakon toga dobio i državljanstvo, vratio se i sa ponosom ističem da sam i čovek koji nosi francusko državljanstvo.


46/1DJ/CG18.30-18.40

Ja mislim da je to most prema te dve države. Mislim da je to dobro. Voleo bih da čujem vas da li tu imamo neki spor? Da li sam možda ja diskvalifikovan kao čovek koji ima dvojno državljanstvo? Samo želim da precizirate taj stav. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala. Sve smo čuli.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Najpre oko priče oko dvojnog državljanstva. Ja sam suprotno dopisima koje dobijamo iz MUP-a i BIA, neko ko je tražio dodatno obrazloženje zašto su oni protiv da imamo ljude sa više državljanstava, da ne objašnjavam sada. Postoje izuzetci i teška su pravila, itd.
Nije problem u tome. Problem je u tome kada vam neko drži patriotske pridike i objašnjava vam kako Ana Brnabić ima dvojno državljanstvo, a nema, kako ima hrvatski pasoš, a nema, jer to objavljuje Milovan Brkić i ostali lažovi, a onda prenose takvi ljudi poput prethodnih govornika.
Onda se ustanovi da to državljanstvo neke od zemalja čije planove odbijaju i čiju politiku preziru imaju upravo njihovi koalicioni partneri. Samo je to problem, ništa drugo. Problem je licemerje i laž. Ništa više od toga.
Kao što ste videli, ponovo nismo čuli izvinjenje premijerki Brnabić zbog laži koje su ovde protiv nje iznošene, pošto je valjda sve dozvoljeno da se protiv Ane iznese. Može se sve, a njima ne sme da se odgovori. Onda smo čuli ključni argument, molim vas da čujete, kaže - ti si zloupotrebio institucije, pozvao si da pitaš za neko dete u vrtiću u Pećincima.
Sada da vas podsetim, poštovani građani Srbije i poštovani narodni poslanici, o tom detetu i o toj priči govorilo se na prethodnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije ovde u septembru. Tada su mi rekli ovde – Vučiću, pogledajte šta rade vaši lokalni šerifi, vidite možete li to da promenite ili ne. Ja sam otišao i pozvao i proverio i rekao ne sme ni jedno dete, nikada ne sme da se ponovi ono što se zbivalo posle 5. oktobra, kada su šišali žensku decu političkih protivnika. Rekao sam - to je sramota, rešite problem. I problem je rešen.
Ja sam kriv zato što sam slušao njih u Narodnoj skupštini i njihove zahteve i zato što sam hteo da pomognem nekom detetu ili ne znam čemu ili ne znam šta se sve tu zbivalo. I za to sam kriv. Da li ste videli kakav sam diktator i autokrata što sam hteo detetu da pomognem? I to je bio osnov za repliku? Zbog toga ste tražili? Koja je to zemlja gde nam podižete međunarodni ugled? Ni jednu ne navedoste. Nema ni jedne zemlje. Podigli ste nam samo u Prištini, ali za nas to nije zemlja, nije država. Samo ste nam tamo podigli ugled kod Albanaca koji mrze Srbe i Srbiju. Samo tamo i nigde više. Sebi, ne meni, ne nama i to ste sa uspehom uradili. Tamo ste vrlo popularni.
Kažete, ja ćutim i izbegavam. Ne. Ja imam obavezu kao neko ko pregovara da se ne ponašam neodgovorno i da mi ne proširujete vi svakog bogovetnog dana, tobož crvene linije, pa da niko s nama neće ni da razgovara, ni da pregovara ni o čemu, pošto ste mi juče, ponoviću, 50 puta rekli – ne smeš Vučiću da kažeš za UN, ne smeš Vučiću da kažeš za priznanje Kosova, jer samo su UN suština. Kako sam to izgovorio, više nisu UN suština, sada su druge međunarodne organizacije. Znate ko nas je spasao, ko nas je sačuvao da ne uđe u UNESKO? To što sam rešio sa ličnim razgovorom za Abe Šinzom, sa Mađarima, i uspeli da imamo dva glasa više, a ne vi i ne neko drugi. Lično, predsednik Srbije.
Ja samo jedan detalj nisam rekao, a ne bi bilo fer, pošto je gospodin Braunović govorio, Igore ja ne mogu da se saglasim sa vama da Albanci jedva čekaju povratak Srbije i svih njenih institucija u Prištinu, Peć, Prizren itd, jer ja ne mogu sebe da lažem da je tako.
46/2DJ/CG

Da li je tu Igor? Nema veze. Ništa ružno neću da kažem, ništa loše. Naprotiv, mislim da je njihova ostrašćenost na najvišem nivou. Nikada nisu bili tako ostrašćeni, nikada. Plašim se dokle to može da nas dovede. Zato je važno da razgovaramo, zato je važno da pregovaramo, a ne da se busamo u junačka prsa. Zato je važno da razgovaramo i pregovaramo, zato što se plašim, ne samo da ne žele nas, već da ne žele ni one, kada kažem nas, mislim i iz drugih delova Srbije, ne žele ni one iz onog dela Srbije koji su uvek živeli na Kosovu i Metohiji. Jedini im je cilj da ih proteraju sa Kosova i Metohije.
Toliko su podigli atmosferu mržnje prema srpskom narodu da oni u nebesa podižu one koji pucaju u dečaka od 11 godina. Dakle, oni ne kažu – izvinite, odgovaraće istog sekunda. Kada kažu - odgovaraće, dobije najbolje njihove advokate. Svi su plaćeni. Pucao si u dečaka, magarče jedan, u dečaka, u dete od 11 godina si pucao samo zato što je nosio Badnjak, i dobio punu podršku njihove kvazi-države i dobio punu podršku gotovo kompletnog naroda za to što je učinio. Samo da pogledate kakva je to hajka na tu decu koja su tobož nešto pevali i izazivali ga, pa su nešto dobacili pa ga izazivali. To su naši problemi sa kojima se suočavamo i zato moramo da govorimo narodu istinu, ali sam shvatio da ste došli da demantujete partijske vesti. Dobro ste ih demantovali, čestitam na tome.
Oko Kosova i Metohije smo čuli da ćete da nam podignete međunarodni ugled, samo još nismo saznali u kojoj zemlji. Saznaćemo na nekoj od sledećih sednica. Hvala vam što ste mi omogućili da ukažem na to kakvu politiku stvarno vodite, a ja nemam problem sa tim da kažem da smo se mi vašeg anti-državnog projekta, te velike koalicije i široke veoma uplašili. Jesmo, jer juče smo videli kako za kratko vreme možete da srozate i razorite Srbiju i videla je cela Srbija.
Tako uplašeni, verujte mi, ujedinićemo se i razumemo pred kojom smo opasnošću i razumemo šta sve Srbiji može da se desi ukoliko bi takva opasnost pobedila. Hvala.
(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)
PREDSEDNIK: Možemo dalje. Izvolite.
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Hvala najlepše.
Neću se više obraćati uobičajeno. Reći ću da ste povredili i da čitav dan vređate član 107. da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da nije dozvoljeno neposredno obraćanje govornika i korišćenje uvredljivih izraza.
Čitav dan slušamo da smo neznalice. Profesoru prava međunarodne trgovine da ne zna šta su strane investicije, ali ja se pitam…
PREDSEDNIK: Gospođo Milenković Kerković, sada…
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Molim vas, ne prekidajte me kao što ste i sve. Čitav dan slušamo uvrede. Čitav dan slušamo preuzimanje uloge jednog drugoga. Čitav dan slušamo…
PREDSEDNIK: Samo polako. Gospođo Milenković Kerković, ali zašto sada vi replicirate nešto na čitav dan?
TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Čitav dan slušamo šizofreniju, slušamo da predsednik Republike vrši vašu funkciju… (Isključen mikrofon)
PREDSEDNIK: Dobro, pošto vas apsolutno ne zanima da ovo uradimo onako kako je red i kako Poslovnik nalaže…



46/3DJ/CG

(Tamara Milenković Kerković: Ne možete da me sprečavate da pričam.)
Ne moram uopšte, ne moram uopšte. Ja, kao što vidite, neću da primenjujem mere kada ovakve stvari radite. Ovo je zloupotreba najobičnija, ali nema razloga to da radite.
(Tamara Milenković Kerković: Vi zloupotrebljavate.)
Samo vam kažem lepo da nema razloga to da radite. Imate vreme ovlašćenog, govoriće predsednik vaše poslaničke grupe i n ikakvog razloga nema da ovo radite.
Reč ima Ljubinko Đurković.

47/1AL/SČ18.40-18.50


LjUBINKO ĐURKOVIĆ: Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dozvolićete mi da kao jedan od boraca koji je komandovao onima koji su za život dali, na Košarama , zarad raspetog Kosova i svete Metohije, ja niti imam pravo, niti mogu da u ime onih koji su dali svoje živote i njihovih potomaka, bez obzira na sve ucene i pritiske koje trpi naša država, odustanem i da se predam u borbi za odbranu Kosmeta. Ti vitezovi i junaci prolili su krv, dali svoju glavu da ne bismo mi danas morali da predamo KiM Albancima, koji predviđa taj nesrećni, neformalni sporazum francusko-nemački i mislim da na to nemamo pravo.

Pitanje Kosova i Metohije nije samo pitanje za naše potomstvo i za našu generaciju kojoj je palo da o tome danas i u narednom periodu odlučujemo. Pitanje Kosova i Metohije je pitanje mučenika, junaka od cara Lazara, Miloša do Ivice Petkovića i Gorana Ostojića, a to njihovo pitanje mi ne smemo ovog trenutka da se oglušimo i da ga zaboravimo.

Svi oni koji su vodili prave bitke u nesvakidašnjim okolnostima i nemogućim uslovima i dali i ginuli za to, a mi sada se borimo ovde u ovom domu Narodne skupštine svi zajedno na jedan drugi način. Te stoga, braćo i sestre, dame i gospodo, ako prihvatimo taj sramni ponuđeni neformalni i formalni dokument, koji nudi zapad u formi francusko-nemačkog sporazuma, bojim se da ćemo obrukati naše pretke, a postideti se pred svojim pokolenjima.

Gospodine predsedniče, dozvolićete mi da u znak poštovanja prema onima koji su ginuli za ovu otadžbinu, Kosmet i Metohiju, i prema onim živima da kao vojnik im odam počast vojničkim pozdravom i salutiranjem, a da uz obećanje da ja nikada ne mogu pristati i stati u toj borbi za odbranu KiM. Neka je živa večna Srbija.

PREDSEDNIK: Reč ima Šaip Kamberi.

ŠAIP KAMBERI: Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, odmah ću na početku da naglasim da ja neću podržati Izveštaj, ali da zbog evropske perspektive i Srbije i Kosova podržavam svaki napor da se sporazum sa Kosovom sada u ovom trenutku postigne.

Predsednik bi trebalo da ubedi svoje pristalice i simpatizere, koalicione partnere i javnost u ovoj državi da je u pravu kada kaže - treba prihvatiti francusko-nemački predlog. Naravno da to ubeđivanje neće biti lako zbog antialbanskog raspoloženja i negativnog narativa o Kosovu koji je posledica neprijateljske retorike koja se godinama koristi.

Ono što sam video juče i danas na ovoj Skupštini najbolje se može opisati rečima poznatih američkih astronauta - "Houston, we have a problem." Da, imamo problem totalnog odsustva od osećaja za realnost.

U Izveštaju koji smo dobili celokupna krivica za sve tenzije koje su u poslednje vreme podignute svaljuju se na kosovsku stranu. Cela kriza se personifikuje kroz ličnost Aljbina Kurtija. Niti je Aljbin Kurti, niti je terorista. On je legitimno izabrani predsednik vlade Kosova. Takvog ga treba prihvatiti i sa njim postići sporazum.

Žao mi je, gospodine predsedniče, što sam više puta vas slušao juče, što ste izneli žal da Aljbin Kurti nije i danas u srpskim zatvorima. Zar nije njegov slučaj i slučaj desetine hiljada Albanaca koji su bili po srpskim zatvorima dokaz pogrešne i represivne srpske politike na Kosovu? Uhapsili ste mladića. Dobili ste premijera sa kojim morate da razgovarate i pregovarate.


47/2AL/SČ


Svako objektivan je svestan da kosovska kriza nije nastala krajem prošle godine. Ona je posledica dugoročne pogrešne, represivno vođene politike. Činjenica je da je Kosovo bio prostor najduže državne represije u novoj istoriji Balkana. Sada smo došli do situacije da je sedenju na dve stolice došao kraj i da imamo potpunu sinhronizaciju stavova EU i SAD po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom. Taktika odlaganja više nema mesta. Zapadne države jasno stavljaju da znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma. Zadnje posete zvaničnika SAD i EU ukazuju da je u toku diplomatska akcija koja ima za cilj da Srbiju dovede do tačke kada treba definitivno da se odluči oko svog opredeljenja. Sada smo na raskrsnici suočeni sa pitanjem - kuda dalje?

U ovom ključnom momentu na vama je kao izabranom predsedniku ove države da pregovorima dođete do sporazuma.

Siguran sam da su pravi recepti za katastrofu iluzije onih da će se NATO i Amerika jednog dana raspasti i da zato treba čekati taj dan koji će biti povoljan za Srbiju. Pobornici tih iluzornih teorija, pobornici zamrznutog konflikta kao i oni koji najavljuju novi trijumfalni marš na Kosovu žive u iluzijama. Njihove patriotske opklade liče na onu mudrost Meše Selimovića - kada bismo imali masla, kao što nemamo brašna, dobar bismo kačamak napravili.

I Srbi i Kosovo u sporazumu otvaraju evropsku perspektivu. Čitavom regionu Zapadnog Balkana znači iskorak u odnosu na regresivne trendove. Zahtevi za unapređenje prava Srba na Kosovu su legitimni ako Srbija, rukovodeći se višim standardima, manjinama na svojoj teritoriji obezbedi ista prava.

Spomenuli ste potrebu sporazuma i poverenja sa Albancima. Ovo je dobra vest. Nadam se da je iskrena, ali je problematična da kada govorite o Kosovu govorite samo o teritorijama ne o ljudima. Albanci preševske doline se nadaju da će postizanje osnovnog sporazuma Srbije sa Kosovom imati direktan pozitivni uticaj u zakonskoj i političkoj afirmaciji njihovih prava.

Beograd treba da sporazum iskoristi za otvaranje jednog novog poglavlja i u komunikaciji sa Albancima preševske doline. Ni danas, skoro 22 godine od potpisivanja sporazuma iz 2001. godine, sporazuma 2009. godine i 2013. godine položaj Albanaca nije poboljšan iz razloga što Beograd nije ispoštovao preuzete obaveze.

Član 3. evropskog predloga osnovnog sporazuma kaže - u skladu sa Poveljom UN strane će međusobno sva sporna pitanja rešavati dogovorom i mirnim putem i da će se uzdržati od svakog oblika pretnje ili upotrebe sile. Siguran sam da će diskriminatorski položaj Albanaca preševske doline i u budućnosti predstavljati jedno od spornih pitanja između Kosova i Srbije.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posle …

PREDSEDNIK: Pet minuta.

ŠAIP KAMBERI: Još sekunda. Nekoliko sekundi. Izgubili smo dosta vremena ovih dana.

PREDSEDNIK: Istekla je prijava od pet minuta ako ste završili rečenicu.

ŠAIP KAMBERI: Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posledica tenzija između Srbije i Kosova verujemo da je pronalaženje simetričnih i uravnoteženih aranžmana za zaštitu i unapređenje prava manjina u skladu sa evropskim standardima i međunarodnom …

PREDSEDNIK: Hvala.

ŠAIP KAMBERI: … dobar iskorak u odnosima Srbije i Kosova.


48/1MJ/MT18.50 – 19.00

PREDSEDNIK: Hvala vam.
Poslovnik?
Evo, Poslovnik.
DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike Srbije, mislim da je predsednik Skupštine sada povredio član 107. našeg Poslovnika – Govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje 
dostojanstvo Narodne skupštine.
Sada smo opet čuli da postoji neka preševska dolina, koja ne postoji u Srbiji kao teritorijalna organizacija. Postoji Vranjska kotlina i vi ste na to morali da upozorite poslanika koji se tako izjašnjavao. 
Takođe, izneta je neistina o ugroženosti albanske nacionalne manjine u toj tzv. preševskoj dolini, odnosno u Vranjskoj kotlini gde ih ima u Preševu, gde ih ima u Bujanovcu. 
Po zadnjem popisu u Preševu ima 65.000 Albanaca, u Vranju ima 75.000, iako je Vranje glavni grad tog okruga, zato što ih je sve više, zato što su ugroženi. 
Ovo su potpune neistine koje se iznose ovde za skupštinskom govornicom i ja vas zaista molim u ime svih nas koji dolazimo iz tog okruga da opomenete ovog poslanika. Ne postoji preševska dolina, ljudi. Ne postoji ugroženost albanske nacionalne manjine, iako oni traže izjednačavanje prava Srba koji su sada na Kosovu i Metohiji sa pravima Albanaca u preševskoj toj tzv. dolini. Ne daj Bože da im se to desi. Ne daj Bože da mi pucamo na njihovu decu. 
Ni jedna dlaka sa glave ni jednog deteta albanske nacionalnosti nije pala, niti će da padne. Ja sam garant da će tako da se desi i svi Srbi koji žive u Vranjskoj kotlini. 
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Niste rekli za izjašnjavanje. 
Ne tražite? 
Ne tražite, dobro. Jasno je i meni da je ovo bilo repliciranje.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Prvo, nekoliko stvari trebalo je da pažljivije slušate šta govori gospodin Kamberi, a ne da dobacujete na svaku reč, zato što biste razumeli šta je politika Aljbina Kurtija, jer ono što on govori to je politika Aljbina Kurtija, ne nekog drugog. On je njegov megafon. 
Šta su bile važne stvari i važne poruke gospodina Kamberija? To je ono što slušamo stalno i to je pokušaj rušenja svega i ne sagledavanja realnosti. 
Gospodin Kamberi je u pravu da mi Srbi neretko ne razumemo realnost. Saglasan. Jednako koliko mi Srbi to ne razumemo, vi Albanci takođe ne razumete. 
Tako gospodin Kamberi kad govori o realnosti iz prošlosti uvek će da pominje porodicu Bogojevci, s pravom, ali nikada neće da pomene porodicu Šutaković, ubijenu. Teško mu je da kaže bilo koju reč o porodici Šutaković. To su otac Nedeljko, majka Darinka i troje dece, Aleksandar, Đorđe i Radoman, oteti 12. juna 1999. godine. Ne interesuje ih taj deo realnosti, kao što nas ne interesuje da slušamo o stradanju nekih drugih naroda, na žalost. 
Dobro ste primetili da se zalažem za mir i ne interesuje me da li vi verujete meni ili ne, pošto vi verujete Aljbinu Kurtiju, a onaj ko veruje Aljbinu Kurtiju taj ne veruje u istinu. 
Nisam ja rekao da bi on bio danas u zatvoru, ja sam samo rekao da ga je pustio neko drugi iz zatvora 2001. godine, a da za to nije ima pravnog osnova, ovi koji mi drže pridike i predavanja o patriotizmu. Pa ga je pustio zbog toga, kako njihov šef glavni 
48/2MJ/MT

ovde kaže, kaže – pustili smo Aljbina Kurtija, ove silovatelje, braću Mazreku i još 1.800 terorista, pustili smo ih da bismo otoplili odnose sa zapadom. Nije bio neki pritisak, već da bismo otoplili odnose sa zapadom.
Dakle, da ja želim kompromis i želim razgovor i želim pregovore. Smatram da je to lekovito, da je to važno za bolje odnose između Srba i Albanaca, ali ovaj trik koji izvodite da izjednačite prava Srba na Kosovu sa pravima Albanaca u centralnoj Srbiji, to je toliko loš trik i to ne može da se poredi i ne liči. Niti su to dve države, kako vi tumačite, niti imaju isti državno-pravni status, dakle, niti imaju istu poziciju u pregovaračkom procesu, odnosno jedna uopšte ne postoji u pregovaračkom procesu, a što vaš šef, neformalni… 
Da se razumemo, pošto, kao što znate, ja politiku znam, ja znam svakog od vas albanskih predstavnik za koga radite i sa kim radite, veoma precizno i znate da to znam najbolje u Srbiji. Što bi ovi ljudi bili dužni, to za njih nije posebno da znaju, ali ja znam. To je moj posao. 
Imam ja tu još nešto. Kad već govorite o tome i kad biste voleli, i pričate o toj ugroženosti i svemu, a od koga da spasete vaš narod? Od genocidaša, kako kažete? 
Samo da znate, narodni poslanici, mi smo genocidaši, samo što vam to nije rekao ovde, jer ovde govori za ambasade strane, a kad se makne od ambasada stranih, onda nas Srbe naziva genocidašima. Znam ja kome se vi obraćate. Zato ste i nervozni, zato i dobacujete. 
Kako ja to vama nisam dobacio ništa? Ni reč vam nisam rekao.
(Šaip Kamberi: Vaši ljudi su dobacivali.)
Zato vi ne možete da se smirite, zato što znate da odlično znam šta radite. E kod mene ti trikovi ne prolaze. Kod mene te trokiš klikeri i fore ne prolaze, još od sedme, osme godine. Slušam ja tog Kurtija već dve godine, pa mu nešto ne prolazi i ne ide.
Ali nije samo to što ste nas nazvali genocidašima, već ste ovu državu od koje dobijate hleb, ovu državu koja vam je izgradila i porodilišta, ovu državu koja vam je izgradila i puteve i prugu, nazvali fašističkom državom. Što to kažete u narodnom domu, parlamentu, da ljudi čuju, da ne zna to samo Vučić, da ne prati samo Vučić šta radite i šta govorite. Da znaju ljudi.
Ta fašistička država genocidaša, od nje tražite svaki dan da pomažete u investicijama i u svemu drugom. I od te fašističke države genocidaša tražite da se ponaša drugačije. Pa kako fašisti i genocidaši da se ponašaju drugačije? Ili to malo ono kada se osilite pa pomislite da su vam mišići veći i jači i da možete da radite sve što su vam radili i posle 2000. godine itd.
Nisam znao da vam je Kosovo matična država, iz vašeg ugla. Samo da razumete, imaju oni velike podele. Za jedne je Albanija, za druge je Kosovo, u zavisnosti od toga ko kojem subaši odgovara, odnosno koji da koji dinar više.
Ne brinite, brinućemo. Obećao sam da ćemo da brinemo i verujem da ćemo dodatno da rešimo problem Bujanovca sa investicijama. Veoma je važno. Verujem da ćemo i pored ove pruge koju gradimo, za koju mislim da je od velikog značaja i za Albance i za Srbe do Preševa, sa EU je gradimo. Dakle brza pruga do Niša, zatim 120 kilometara na sat do granice sa Severnom Makedonijom. Mnogo će da znači za vas Albance, a vi me pozovite, pošto ste u tako dobrim odnosima, kao i mi ovde i ovi stručnjaci što su juče pokazali svima vama da se radujete našoj neslozi i izlasku na podijum i napadima na sve nas. 

48/3MJ/MT

Da ne brinete, nisu oni bolji od takvih. Oni nisu mogli ni da izaberu Kamberija za predsednika nacionalnog saveta, pobiše se, oči iskopaše jedni drugima. Tako da vidi se da živimo na istom prostoru. 
(Šaip Kamberi: Isključen mikrofon.)
Ja to i kažem, ne moraš da dobacuješ. Nemoj da dobacuješ. Vaš pelcer je prešao na nas. Vaš pelcer je prešao na ove patriote ovde, sa „j“. Sve to kako ide sa vama, tako to ide među njima. Jel ste i vi na podijum izlazili neki kada su vas sprečavali da izaberete predsednika nacionalnog saveta? Sve isto. Znači, ugledali ste se na njih. Zahvaljujem se. Samo da te snove puste o izjednačavanju pozicije prekinete da sanjate.

49/1 MZ/LŽ 19.00 – 19.10 To vam kažem, kao što vidite, bez ijedne teške, loše reči, potpuno miran vam to govorim, baš kao što sam saopštavao vašem lideru, bezbroj puta to isto, baš kao što sam to saopštavao Evropljanima koji su tu bili prisutni, tako da vam to samo kažem, nemojte, zato što je loše kada neki ovde govore Srbima da sanjaju snove koji su nerealni. Zato vas ja molim samo da ne činite to sa Albancima. Samo vas molim da ne činite to sa Albancima i da vi njima saopštite šta je realnost, a ne da maštaju o nečemu što ne mogu da dobiju i što nikada neće da dobiju i nikakvih iluzija po tom pitanju nemojte da imate. Moja vrata uvek su otvorena za svaku vrstu razgovora sa Albancima, vi ste naši građani, građani Republike Srbije, imate mnogo prava, nema napada na vašu decu kada slavite Bajram ili idete u bilo koju crkvu. Nema napada na vašu decu gde dođu dvojica pa napadnu noževima, izbodu u rame čoveka, tu i tu, nema ih mesecima i godinama. Ponosan sam na to što tamo gde mi imamo vlast, ponašamo se i odnosimo se mnogo drugačije prema vama nego tamo gde vaš mentor i lider ima vlast, kako se odnosite prema srpskom narodu. Ugledajte se ne samo na ove od juče, već na našu državnu vlast. Hvala vam najlepše. (Šaip Kamberi: Replika.) PREDSEDNIK: Možemo dalje. Nije ime, ali svi su dobili, da ne bude posle da vi niste. Hajde. ŠAIP KAMBERI: Mislim da predsednik nema ništa protiv. Niti sam govorio o zločinima, niti sam govorio o genocidu. Govorio sam o potrebi da Srbija otvara svoju evropsku perspektivu. Vaša je obaveza da je ostvarite. Da li ćete sporazum sa Albancima ili nećete, ja vam ne mogu nametnuti, ali ako želite da od Srbije stvorite Kubu, samo nastavite tako. Nisam ni očekivao drugačiji odgovor od onoga koji pokušava stalno da izvrši reviziju istorije. Hvala. Neću više da učestvujem. PREDSEDNIK: Reč ima predsednik. ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo dve reči. Reviziju istorije pokušali ste da pravite i u Briselu, kada ste postali iskusniji tim, kada ste počeli da pričate i o Toplici i o toponimima u Toplici. Znate, učestvovao sam u svim razgovorima, znam sve naše zablude, ali dobro poznajem i vas Albance, nažalost ne znam vaš jezik. Učim mnogo jezika. Nažalost, time se ne ponosim, voleo bih da znam, voleo bih da sam obrazovaniji, možda ću i da naučim. Ovde imam i na albanskom, ali imam i prevod, pošto kažete da niste govorili o onome o čemu sam ja govorio. Citiraću vas – Šaip Kamberi zatražio je od zvaničnih državnih organa republike Kosova i Albanije da budu više prisutni u toj albanskoj zemlji koja je pod okupacijom genocidaša. Kamberi je još jednom napomenuo da je Srbija fašistička država i da je Albancima tu ugrožen čak i biološki opstanak. Kamberi je podsetio na genocidno delovanje državnih organa Srbije, te nabrojao niz primera koji na to ukazuju. Stoga je, kako kaže, nužno potrebno jače povezivanje dveju albanskih država sa Dolinom. Nemam problem da svako ima pravo da izgovori šta želi. Za ovo vaš mentor, ne za ovo, nego za to kada mu neko kaže istinu šta se dogodilo u Račku, kao što je to rekao Ivan Todosijević, taj momak dobije, roditelj, dobije dve godine robije. Ponosan sam na zemlju, ponosan na zemlju u kojoj ovakve gadosti o toj istoj zemlji koja vas hlebom hrani možete da izgovarate bez kazne. To znači da smo demokratska zemlja, da smo ozbiljna zemlja, ali da vam kažem, vi ovim niste ništa uradili. Samo vas upozoravam i molim da ne pomislite da vam je vreme da činite onakve stvari kakve ste radili iza 2000. godine. Molim vas, samo vas molim. 49/2 MZ/LŽ A ovo, pričajte šta hoćete, Srbija je demokratska zemlja, to će da istrpi. Ne sanjajte snove koji bi bili opasni, uvek za nas opasni, ali mi verujte, nisu dobri ni za vas. To je moja molba za vas i molim vas da moju molbu prihvatite. Molim vas da je razumete i molim vas da je prihvatite, najsrdačnije. Hvala vam najlepše. PREDSEDNIK: Vojislav Mihailović, to nije bila zamena, nije. Strahinja Erac, 38 sekundi ima grupa. Želite? STRAHINjA ERAC: Poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Aleksandre Vučiću, poštovani predsedniče Skupštine, kolege poslanici, ovo kratko vreme koje nam je ostalo iskoristiću da citiram našeg akademika Matiju Bećkovića, a to je: „Prodaja Kosova i Metohije je trgovina organima, ali sada organima trguje Srbija. Prodaje svoje srce za magareću klupu Evropske unije“. A vi predsedniče Republike, razmislite o ovim rečima našeg velikog Matije Bećkovića. Hvala. PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike. ALEKSANDAR VUČIĆ: Veoma poštujem našeg akademika Matiju Bećkovića i verujem da nije mislio na vreme kada su prodavani naši organi i tokom pogroma 2004. godine, kada su prodavani naši organi, kada smo bez ikakvog zakonskog osnova, zarad otopljavanja odnosa sa tim iz magareće klupe puštali one koji su silovali Srpkinje, pričam o braći Mazreku, i takođe verujem i siguran sam da nije mislio na ono vreme kada smo ćutali trgujući ne znam čime i ne znam sve sa kim, a Kosovo proglasilo svoju nezavisnost. Tako da sam uveren da nije mislio na to vreme. Ne znam tačno na koje je, ali ja uvek te reči imam u vidu i vodim računa o interesima Srbije. Zbog toga nije bilo potrebe, bilo je dovoljno ovo da kažete, razumem ja šta hoćete da mi poručite, ne morate da donosite one krpe, peškire, transparente i sve ostale uvrede. Možete da uvredite i na ovakav način i nije nikakav problem, dobićete pristojan odgovor. Živela Srbija. PREDSEDNIK: Reč ima Gorica Gajić. GORICA GAJIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani i građanke sa Kosova i Metohije, na dnevnom redu je Izveštaj o pregovaračkim procesima o Privremenim institucijama Prištine. Očito da bi ova diskusija od danas i od juče i diskusija iz septembarske sednice Narodne skupštine, kada smo isto tako razgovarali o tim pregovaračkim procesima sa Kosovom i Metohijom, pokazala da ova Skupština, Narodna skupština Republike Srbije, pored ovog dokumenta morala bi da sadrži na dnevnom redu još jedan dokument, a taj dokument bi trebalo da bude pripremljen jer, gospodo, jedna mesna zajednica kada se priprema za sednicu usaglasi stavove različitih aktera, pa onda saziva sednicu. Predsedniče, vi ste u vašem javnom obraćanju na Svetog Jovana verovatno svojim rečima uplašili na neki način sve nas u Republici Srbiji. Tada ste rekli: „Petorka koja je sastavljena od predstavnika SAD, Nemačke, Francuske, Italije i EU predstavnika rekla je – vi razumete, mi smo odlučni da rešimo ove probleme“. U trećoj rečenici, to ste juče rekli, oni su vama rekli – poštovani predsedniče, ukoliko se ne prihvati ova inicijativa i rad na implementaciji tog plana koji vam mi podnosimo, donosimo ultimativno, mi ćemo zaustaviti pristup pregovaranju za Evropsku uniju, povući sve investicije i preduzeti druge sveobuhvatne mere protiv Srbije.  

50/1 JJ/MĆ 19.10 – 19.20 Naravno, vi ste nam tada rekli da pred Srbijom ništa neće biti lako i da ćemo morati doneti teške odluke. Naravno, da smo se mi tada na neki način otreznili i kao poslanička grupa i rekli da ovo ne može da prođe. Da li je to sporazum, taj predlog ili je to neformalni diplomatski predlog, mi u to nećemo da ulazimo, ali je bila obaveza da znamo šta u njemu piše, a ne da kako vi kažete čitamo to u „Blicu“ . Zato je ova Skupština trebala da bude pripremljena drugačije, da ne bismo ove ljude plašili da ako ne prihvatimo taj sporazum biće rata. Gospodo, ja kao majka i kao žena i kao majka sina, sigurno da ne želim da šaljem svoje dete u rat, kao što verovatno ni niko od nas ne želi da šalje svoju decu u rat. Nemojmo da plašimo građane time. Vi ste predsedniče ponudili svim parlamentarnim strankama da se o daljim, odnosno o daljem okviru kako god da ga nazovete, razgovara sa svim parlamentarnim strankama i rekli ste da ste uputili javni poziv. Ja vas molim da kažete ko se od parlamentarnih stranaka nije odazvao, a ko je bio spreman da sa vama razgovara o ovakvim pitanjima? I da znamo da ubuduće, pa da razgovaramo o Kosovu i Metohiji imamo i jedan takav okvir, kako god ga vi nazvali da li su to crvene linije, neka taj okvir bude bar što se nas tiče poslaničke koalicije NADA, Ustav Republike Srbije. Šteta je, koleginica Marina Raguš je pričala o tome što nismo više o ovom izveštaju pričali. Tačno je i svi smo se fokusirali na ono što nam sledi u pregovorima sa Kosovom i Metohijom, ali ja ću ovde samo da vas pomenem sa 38 strane ovog izveštaja o kome kako kažete svi treba da se usaglasimo. Nismo mi protiv jedinstva kada je u pitanju politika prema Kosovu i Metohiji. Nismo ni protiv toga da se dogovorimo koji će nam sledeći potezi biti kada pregovaramo u budućem statusu Kosova i Metohije. Ali, u ovoj drugoj tački vi kažete – Beograd i Srbi, odnosno tu ističete koji su značajni rezultati pregovora, Beograd i Srbi sa Kosova i Metohije su isposlovali jasnu i nedvosmislenu, pisanu potvrdu KFOR-a da prištinske bezbednosne snage neće ulaziti na sever Kosova i Metohije, bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri srpska gradonačelnika sa severa Pokrajine. Da li je to danas istina? Da li su još uvek na severu Kosova i Metohije prisutne kosovske bezbednosne snage. Ko nama garantuje? Vi ste čak rekli da su ovde predstavnici EU dali neke garancije i da mi trebamo prvo da sačuvamo mir i stabilnost, da istrajavamo na formiranju ZSO, ali sa kojim ingerencijama ZSO? Mnogo su kolege ovde oko toga govorile i da brinemo o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. To je sve tačno i tačno je da za sve to treba da se borimo, samo nekako godinama unazad kada spominjemo i bezbednost i mir i stabilnost i pomoć našem narodu sa Kosova apsolutno se mi sa svime ne slažemo, nekako ispustimo reč da sačuvamo i teritoriju Kosova i Metohije u okviru Srbije. Eto, molim vas da i tu reč pored ove tri kažemo ubuduće, jer to stoji u Ustavu Republike Srbije. A to koliko će nam EU garantovati sve ono što nam sada na neki način ultimativno, i vi ste to rekli, ultimativno podnosi ispred nosa, ja ću samo da vas podsetim šta je EU uradila po pitanju formiranja ZSO na koju čekamo punih deset godina. Ako je Beograd još 2015. godine tražio da ispuni svoju obavezu iz člana 21. opštih principa koji pripisuju obavezu EU da formira upravljački tim za izradu statuta zajednice srpskih opština i da onda sazove sastanak i dijalog na visoko političkom nivou na kome bi statut bio prezentovan i Beogradu i Prištini. 50/2 JJ/MĆ To je bio prvi korak o formiranju ZSO. U avgustu 2018. godine upravljački tim je službeno obavestio EU da je završio posao po ovom pitanju. Evo, pet godina EU posednici, još uvek nisu postupili u skladu sa obavezama iz člana 21. opštih principa, ali su zato nastavili verbalno da se zalažu ovih meseci, pogotovo za formiranje ZSO, ali kako to kažu, čak i ti američki predstavnici, neće se formiranjem ZSO iskočiti iz nadležnosti Ustava tzv. Kosovo. Tu mora da bude crvena linija. Zahvaljujem se. PREDSEDNIK: Reč ima predsednik. ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se i na najpristojniji mogući način ću da odgovorim na sve ovo o čemu ste pričali. Drago mi je da ste pročitali ono što smo mi napisali. Da, to je suština. Da, to jeste naš problem. Da, o tome govorimo sve vreme. Da, baš to, samo što mi znamo šta su ingerencije, znamo šta su principi, samo što oni to neće da poštuju. I, šta sad? Da ukinemo zemlju? Da je zaključamo? Šta da uradimo? Pa, razgovaramo i borimo se, to je ono što možemo. Kažete, da li je istina da je KSB na severu? Nije KSB na severu, oni se igraju sa tim. Da vam ja objasnim, znam to malo bolje šta je to što oni rade. Pošalju oni i KSB ali u uniformama ROSU, uđu jedanput sa dva džipa KSB da bi se uslikali, da bi poslali selfi i na Fejsbuk okačili da su ušli na sever pet minuta i onda se vrate nazad. Eto, to je politika njihova, neodgovorna, besmislena, ali čuvaju se zbog NATO, a i zbog nas naravno i ne ulaze sa kosovskim snagama bezbednosti na sever. Oni su koristili jedan trik od početka, iako je bilo jasno na šta se odnosio sporazum Tači – Rasmusen i vodili su specijalne jedinice kojima su maltretirali naše ljude, progonili porodice, hapsili i to je ono što su radili sve vreme. Podsetiću vas na čuveni slučaj „voz“ i sve njihove laži. Tada su doveli na Jarinje, prvi put, do administrativnog prelaza 17 borbenih vozila. Mislim, 17 borbenih vozila nije nikakva ozbiljna sila, ali je to sila za one koji nemaju ništa i nepotrebna demonstracija sile i dovukli su ih na Jarinje objašnjavajući da su strašno ugroženi zato što je voz na kojem su naslikani srpski manastiri, na kojem piše Srbija, zamislite, krenuo negde gde nije Srbija, kako oni kažu. Onda je ceo svet nas oglasio krivim i rekao da je to velika provokacija što zamislite imamo naslikane manastire u vozu. Dve godine nisam mogao nigde da pođem, a da ne dobijem to ključno pitanje. Ako mi postavljate to pitanje, da li su takvi prema nama? Ne, mnogo su gori, jer ja prećutim i ne kažem vam šta sve čujem i na šta sve moram da odgovorim. Pored toga svega, ja vam kažem, da pa, šta? Mi moramo da razgovaramo, da pregovaramo, da idemo ka kompromisu da nam se ne bi ponovo dogodilo da nam neko izbode dete i da to dete posle toga umre. Mi moramo da radimo na svemu da bismo sačuvali mir. Kažete, niste vi protiv jedinstva, ali eto nećete baš da glasate. A da vam ja sada kažem, da nešto naučite od veterana u politici, samo u politici. Kada bi me pozivali, vaši stranački prijatelji kada su bili na vlasti, uglavnom su mene pozivali, da ja onda prenosim, nekada da razgovaram sa Vojislavom, nekada kasnije sa Tomislavom, kad god je bila bilo koja rezolucija, deklaracija, budalaste koje su uglavnom bile deklarativne forme, nikada ništa nisu posebno značile, neke bile i dobre, nije ni važno, nijedna ne postoji da za nju nismo glasali iako nije u pisanju bilo koja od tih opštih pravnih akata nismo učestvovali. Za svaku smo glasali i nismo brinuli za to šta će da nam kažu i kako će da nam kažu neki u nekoj opoziciji, na nekoj vlasti, neki u medijima ili bilo gde.  

51/1VS/JG19.20 – 19.30

A, šta se vama dogodilo? Ni za jedan izveštaj ne glasate, ni za jedan opšti akt ne glasate, ni za šta ne glasate. Zato što vam je tema Vučić i krpe sa uvredama na moj račun i ništa više, zato što vas baš briga za sve drugo, vi sami znate kakvu ste glupost napravili juče.
Nadam se da znate da je glupost, jer bi bilo katastrofalno za sve nas, da to ne znate i da ne razumete kakvu ste nesreću juče Srbiji doneli. Posebno u Prištini, i kakvo sladostrašće ste im doneli, da niko ne razume zašto.
Rekli ste mi da dodam još jednu rečenicu da sačuvamo i teritoriju da ne brinem samo o ljudima nego da sačuvamo i teritoriju. Ja vam to ponovim 50 puta evo, 51 put, „da sačuvamo i teritoriju Kosova i Metohije unutar Srbije“, „da sačuvamo i teritoriju Kosova i Metohije“.
Jel hoćete sada da glasate za Izveštaj? Pa, nećete naravno, jer mogu ovde ne znam koga, i šta da rodim, i ne znam koga, i šta da izgovorim, i ne znam šta da napravim? Salto ovde dvostruki, tulip da napravim, bez klizaljki nećete da glasate zato što je problem u Vučiću, jer mora da se glasa protiv Vučića, a baš vas briga za Kosovo. Šta god da kažem.
Kažite mi šta hoćete još da kažem, da za nešto glasate? Iako ne glasate, za to što ja govorim, nego glasate za taj Izveštaj koji ste sami čitali, i lepo ste ga pročitali.
A, za šta u tom Izveštaju ne glasate? Ne glasate zato što mrzim Vučića super, mrzite Vučića glasajte nešto, nisam ni ja voleo sve ove vaše na vlasti, nijednog od njih, i svaki put sam glasao.
Ja sam glasao svaki put, to je odnos prema državi, to je odnos prema Kosovu i Metohiji, to je odnos prema Srbiji, odgovoran odnos.
(Aplauz.)
PREDSEDNIK: Dva minuta.
GORICA GAJIĆ: Hvala predsedniče, gospodine predsedniče Republike Srbije, ako govorite o napadima na vas? To nikada, niste čuli iz redova Koalicije NADA, Nove demokratske Srbije i POKSA.
Nikad mi nismo udarili na vas lično, naša, mi se samo sukobljavamo možda donekle oko politika, naš teren nije, oprostite što ću reći, „Ua, Vučiću“, naš teren je politika.
Ovog momenta juče i danas je na dnevnom redu Kosovo i Metohija, vi vrlo dobro znate koliko je Demokratska stranka Srbije, podnela teret što je uvek stavljala u centar svog političkog programa Kosova i Metohiju, pogotovo od 2004. godine, pa nadalje i vi to vrlo dobro znate iako nam vrlo često spočitavate politikantski neke poteze naše stranke.
Imate i vi mnogo grešaka, nećemo sada da ih nabrajamo, dva minuta je. Ne idemo mi na vas time, hoćemo da glasamo za dokument oko koga ćemo da se saglasimo, mi iz koalicije NADA, Otadžbinskog fronta, mi svi koji hoćemo da pobrojimo tačke oko kojih se složimo i da to donesemo pred narodne poslanike, da glasamo i da obrazložimo, da znamo u kom pravcu će ići pregovori u narednim mesecima i godinama, a neće kratko trajati.
Zapamtite još ovo, Koalicija NADA, Novi DSS i ove naše otadžbinske stranke, su za nastavak razgovora i sa Prištinskim institucijama, i sa svim zvaničnicima sa Zapada, jer znamo da nam nema drugog puta, nego razgovora, ali ti razgovori moraju da proisteknu i da dobijemo neki zaključak, da formiramo neki zaključak zajedno kroz tu rezoluciju, deklaraciju, dogovor, plan, nacrt, nazovimo ga kako hoćemo.
51/2VS/JG

Kada se složimo pa ovde donesemo dokument, e onda ćemo glasati za to, mi vam obećavamo.
PREDSEDNIK: Prošlo je dva minuta.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Hoću narodu da kažem, samo da ljudi čuju, kada ste nas pozivali 2005, 2006, 2007. godine, da glasamo za svakojaka čuda, nikada vam nismo rekli što ste ćutali, na Pogrom 2004. godine, kada su nam uništili 35 crkava i manastira, niste u pravu ste, niste.
Izdali ste jedno saopštenje, to je bila sva akcija koju ste preduzeli, od čega je našem narodu bilo mnogo bolje.
Ne znam šta mi odmahujete glavom, sad kao nisi u pravu, pa jesam, u pravu sam, svi to znaju, nije neka tajna.
Čak i kad ste išli na pregovore u Beč i Jovanović i Jakšić, prepametni da nam drže pridike i sa Tačijem i Čekuom, i kada ste na crvenom tepihu dočekivali Havijera Solanu i zajedno sa njim radili i uspeli da razbijete Saveznu Republiku Jugoslaviju, i posle svega toga, nismo o tome govorili, već smo glasali za rezolucije koje ste sami sastavljali i nismo se dogovarali sa vama oko teksta rezolucije, već ste ih sami sastavljali i glasali za svaku.
Zato što smo želeli da iz parlamenta Srbije uvek izađe jedinstvena i jasna poruka, a to je da je Srbija jedinstvena kada govorimo o KiM, to ste vi srušili poslednjih godina svi zajedno, jer je postalo zabranjeno da po bilo kom pitanju, po tome da kažemo da je ovo voda, da napišem da je ovo voda, e Vučiću, nisi rekao da je ta voda u čaši, Vučić kaže – voda je u čaši, voda je u čaši, e al nisi rekao da ima i tacna ispod, ima i tacna ispod. E al nije dovoljno, nisi rekao ko je napravio ovu klupu, e to je ono što radite sve vreme, to je ono što bukvalno radite sve vreme, baš to radite.
Sada kada vas pitam – šta ne valja u tom izveštaju, ne znate da mi kažete, ne zna niko da mi kaže.
Ali, da dođemo oko toga šta treba negde da piše i kako da piše, ali kako da sednemo sa nekim i o čemu da razgovaramo, kada oni unapred kažu mora da piše ovo, mora da piše ono. Neće niko da se dogovara ni sa kim.
Ovde imate poslaničke grupe sa dva različita stava, suprostavljena stava. Pa koga ljudi da poslušamo, šta da poslušamo, šta da uradimo.
Samo mi kažite šta više da uradimo, ovaj jedan kaže – ne sme da se skrene sa evropskog puta i da se razmišlja drugačije, ako to uradiš, izdao si Srbiju.
Ovaj drugi kaže – ako slušaš evropljane, opet si izdajnik, dobro razumeo sam, izdajnik sam, pošto je to jedna lepa i mila reč i niste me uvredili kada ste juče držali one krpe na kojima piše – izdajnik, nemam nikakav problem, shvatio je narod, niste me uvredili.
Ali, da vas podsetim, kada već govorite da ovo nikada niste radili, u ovoj Narodnoj Skupštini, ovo je meni četvrti put, poslanik DSS, mi je rekao, tvoj brat je kupio, kako se zove ona kafana, tvoj brat je preuzeo „Franš“, he, he, Vučiću, ceo grad priča, bio valjda kod frizerke, pa mu frizerka ispričala, a ona čitala u Tabloidu kod Milovana Brkića.
Šta vas briga, ne govorite o porodicama, šta vas briga što je laž, koga briga. Ma nije taj, nego onaj drugi, ma nije ni tog, a nije nijednog, ma šta nas briga.
Jeste li čuli šta se danas desilo? Pošto mi je onaj drugi poslanik iz vaše poslaničke grupe govorio o sinu, a danas ovaj okrivljeni saradnik kaže, ne znam da li ste primetili, pa se pitajte kao roditelj, kako mi je kada to moram da čitam, dok ovde sve vas slušam i nijednog sekunda ne napustim salu, i odgovaram na sve i trudim se
51/3VS/JG

koncentrisano i smisleno, da saznam da je čovek rekao kako su mom sinu i medija i drugih, pokušali da nameste da je Vukićević Lazar, kao nije ga ubio Velja Belivuk i oni,
nego je to ubijanje zbog svađe sa mojim sinom. To čovek danas ispriča, da bi moj sin bio ubijen. I to su gutali ovi vaši nerežimski mediji, praveći mi od dece i porodice kriminalce. I vi pričate o tome, slušam ceo dan, niko vam nikada porodicu nije pomenuo, nikome od vas, ne nego samo iz vaše stranke, izvinite. Ne znam mu prezime, kako se zvao, dugo je bio poslanik, na slovo „L“ je, nisam vas razumeo, ne, Lapčević ili tako nekako.

52/1JD/IR19.30 – 19.40

Vidite da sam se setio. Te trikove ostavite za nekog drugog, jer Petar Petković i kada je bio kod vas nije to radio i nije nikakav problem u tome. Problem je u tome što se to radi na takav način da sve što sebi oprostite drugome niste ni pola u stanju da oprostite. Nije to mnogo važno.
Da se vratimo na ovo oko jedinstva. Hajde vi za to jedinstvo. Samo vi lepo glasajte, ja ću da vam kažem, nema te ruke koja može da vas natera da glasate. Nema. Ne zato što imate principe, ne zato što imate politiku, već baš zato što nikakvu politiku i nikakve principe nemate, e baš zato nikada nećete da glasate i nema tog akta za koji ćete da glasate. Ne postoji ni jedan akt za koji ćete vi da glasate. Da napišemo Srbija živi i ne sme da nestane, nećete da glasate, a što si baš to napisao, a što nisi dodao još nešto, a što nisi ne znam šta napravio.
(Gorica Gajić: Hajde da razgovaramo.)
Da razgovaramo, je li? Pa, evo, razgovaram dva dana, pa ste umesto razgovora prvo doneli krpe sa uvredama, pa ste posle uvreda što vam nije bilo dovoljno, došli ovde na podijum, valjda da mi bolje objasnite i bliže objasnite kako mislite da to jedinstvo postižemo.
Nama je važno da ljudi u Srbiji razumeju. Bilo bi nam važno da ste glasali.
Pošto sam znao da nećete, nisam imao iluzija nikakvih. Srbija će da preživi to, sačuvaćemo mi jedinstvo naroda. Živeće Srbija. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Sandić.
Izvolite.
ZORAN SANDIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike, poštovane kolege poslanici, braćo Srbi sa KiM, poštovani građani Republike Srbije, napisao sam neke teze, ali teško meni ide kada je Kosovo i Metohija u pitanju.
Kada pričam o ovako značajnoj temi, kao što je Kosovo i Metohija, volim da pričam iz srca, trudiću se da se držim činjenica i da nikog ne omalovažavam.
Uzgred rečeno, gospodine predsedniče, ako je Lapčević u pitanju, nije član naše stranke već pet godina. Ako mislite na Lapčevića, što ste malopre pričali, nije član pet godina.
Čitao sam ovaj izveštaj. Znate šta? Kosovo i Metohija nije samo naša kolevka, nije samo da svi potičemo sa Kosova i Metohije, to je 15% naše teritorije gde se nalaze i Dečani i Pećka patrijaršija i Bogorodica Ljeviška itd.
Čitao sam ovaj sporazum i ono što me je najviše dirnulo, a to je 68 napada na Srbe po etničkoj osnovi. Mnogi ti nesrećni slučajevi i oni sa najtežim epilogom desile su se negde za vreme novogodišnjih i božićnih praznika, i mali Lazar i Stefan, i Srećko, i drugi Stefan. Kurtijev metak je išao na tu našu decu. Onda se setim i šta je rekao policajac, jer policajac Filipović koji je rekao - pošto ćemo skloniti barikade loviće nas ko zečeve. To mi je onako ostalo urezano duboko u glavi - loviće nas ko zečeve. Nedugo posle te njegove rečenice usledili su ovi hici na ovu našu jadnu malu decu na KiM. A šta mislimo svi zajedno ovde ako ovaj sporazum, ne daj Bože se potpiše kako će živeti naš narod na KiM, ako sad trpi ovo što trpi?
Evo i danas je dečko izboden nožem, evo i danas gledam snimak otimaju zemlju, groblje u Leposaviću, u Zubinom Potoku, vrše eksproprijaciju, otimaju zemlju našem narodu. Šta li će biti ako ovo prihvatimo? Zajednica srpskih opština, po ovom predlogu, predsedniče, predlog su pisali u Nemačkoj nevladinoj organizaciji, o njemu se raspravljao u američkoj ambasadi. Nije ga pisao upravljački tim kako je trebalo po Briselskom sporazumu.

52/2JD/IR

Sada vidimo da Kurti ima neke nove zahteve, nekih novih šest zahteva, da izvodi neke demonstracije, studente i pre pet dana je izveo, doduše samo stotinak ljudi na ulici u Prištini. On pokušava da digne cenu, da i to jadno od zajednice srpskih opština, da ne bude baš ništa. To više nije zajednica srpskih opština, predsedniče, po njima, nadam se da vi nećete dozvoliti kao predsednik države i kao čovek koji pregovara, ali po njima, to se zove zajednica sa srpskom većinom u republici Kosovo, gde statut mora biti prilagođen ustavu tzv. Kosova i to ne smemo da prihvatimo, ni Vlada, ni Kancelarija ni vi kao predsednik. Mislim da je to kukavičje jaje, podmetnuće nam ga kao da smo nešto dobili, a za uzvrat nam traže ovim sporazumom Francuske i Nemačke.
Predsedniče, vi ste izjavili pre Jovandana u emisiji na RTS-u, pažljivo sam vas slušao, došli ste do druge tačke i rekli – ne vredi više da čitam, ovo je donekle priznanje nezavisnosti Kosova, implicitno priznanje. To ste rekli pre nego što je došla velika petorka.
Svaka čast kolegi Igoru iz SPS-a. On je samo čovek pročitao naslov i sve mu je jasno. Čini mi se da je kolega Drecun, slobodno me ispravite kolega Drecun ako grešim, da ste vi u jednoj emisiji rekli da se Srbija izvodi pred streljački stroj sa tim sporom.
Slažem se sa svima vama. Verujete, predsedniče, ja lično sam verovao i čekao taj dolazak petorke i čekao vašu konferenciju, napustio slavu gde sam bio da čujem šta ćete da kažete. Lično ja, unazad već koliko, verovao sam ukoliko dođe taj momenat, a znali smo da će doći, da od nas to traže, da ćete vi to da odbijete, možda i diplomatski, možda ne baš onako direktno, očekivao sam bar da kažete – ovo je neprihvatljivo, pa da kupite vreme. Mogli ste i tako. Da ste rekli Eskobaru i ostalim tim što su došli – moram da razgovaram sa crkvom, sa svojim poslanicima, sa Vladom, poslaničkim grupama, sa Akademijom nauke i umetnosti, za dva meseca ću obaviti razgovore, pa ćemo da vidimo. Predsedniče, vi ste izašli i rekli…
(Predsednik: To je bio kompletno vreme poslaničke grupe.)
Evo, da završim. Nema deset minuta.
Predsedniče, pred vama je istorijska odgovornost. Imaćete našu podršku ako sednemo i napravimo zajedničku deklaraciju i da se odupremo ovom planu. Imam još uvek nade u vas.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ponoviću nešto što sam rekao juče. Rekao je Vladika Irinej – jedanaestu godinu kako slušam da je Vučić nešto izdao. Prve godine su mi rekli: „izdao je i tek se sprema da izda“, druge godine su rekli to isto, treće, četvrte, pete, svake do jedanaeste. Vaš prethodnik je malopre rekao – trajaće pregovori tri, šest meseci, godinu, godinu i po, Bog zna koliko. Pa, kako sam ja to opet izdao, ako se ne zna koliko će pregovori još da traju? Čemu pregovori ako sam već izdao? Što ste mi donosili te sramne krpe ovde i pisali takve gadosti, ako se i dalje uzdate ili hoćete sa pogrešnog puta da me preobratite? Ne možete izdajnika da preobratite. Ne ide. Samo nije trebalo da obmanjujete narod. Nije trebalo da pokušate da steknete male političke pojene tako što ćete časne ljude da nazivate izdajnicima, zaboravljajući na sopstvenu odgovornost i na sve to što ste radili.
Kažete – rekao sam implicitno priznanje. To sam rekao ovde. Ni jedno slovo nisam krio od vas. Nikada vam ni jedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaram i hoću da čujem koje argumentacije. Moje pitanje na to – šta onda? Da, i? Tako ponekad razgovaram sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može, previše je. E, meni se baš jede. Da. I?

53/1GD/MJ19.40 – 19.50

Nikada vam nijedan predsednik nije došao u Skupštinu da sluša sve ove uvrede, da sluša jednu uvredu da čuje, a ne sve ove uvrede sve ove dane. Meni je četvrti put zato što hoću da razgovaramo i hoću da čujem koja je argumentacija.
Moje pitanje na to je - i šta onda, da i? Tako ponekad razgovaram i sa decom. Neko hoće da nešto slatko jede, pa kažem – ne može previše. Evo, meni se baš jede i – da, i?
Kažete da kupujemo vreme? Pa, vi mi ne date da kupim vreme čak i da hoću. Ja ne mislim da je kupovina vremena rešenje. Mislim da nam nije potreba zamrznuti konflikt, ali vi ne date ni da kupim vreme. Vi ne date ništa. Vi ne date priliku Srbiji da se izvuče ispod tog kamena i da ne bude pritisnuta tim kamenom. Ne date.
Što ste pravili ovo juče? Zbog čega? Da bi vas slavio Kurti i Plenković i Osmica u Sarajevu? Pa, samo ste to uradili. Pogledajte im sve naslovne strane. Pogledajte sve šta su objavili. Tamo ste slavljeni.
Niste baš slavljeni u Kosovskoj Mitrovici, ni kod svojih članova pošto su vas svi napustili.
(Gorica Gajić: Nisu, samo jedan.)
Samo predsednik pokrajinskog odbora, je li?
U pravu ste, samo predsednik pokrajinskog odbora, pošto je bio zadovoljan vašim mudrim ponašanjem.
Samo vi meni dobacujte.
Srećan sam ja ako vi mislite da je to bilo uspešno i ako je to tako, ako mislite da je uspešno, samo nastavite tako.
Mene niste pomerili sa stolice. Nisam čak ni ustao.
(Zoran Sandić: Zašto je to bitno?)
Ni jednu vam ružnu reč nisam izgovorio, ama baš ništa, osim što sam to okarakterisao kao divljačko ponašanje, što je bio minimum onoga što ste zaslužili za ponašanje koje ste ovde predstavili.
Dakle, ako vi mislite da je to dobro, ja vam čestitam i molim vas da nastavite sa takvim ponašanjem, pa da vidite koliko će drugih da vas napusti u narednom periodu, ali bolje je za vas, pošto sam ja predsednik Srbije i već sam odneo suviše pobeda na političkoj sceni Srbije da bi mi bila potrebna još neka tog tipa, ja vas lepo molim razmislite koliko je to loše bilo za Srbiju i nemojte to u buduće da radite i sledeći put razmislite, lepo vas molim, da glasate za nešto što je od nacionalnog značaja, jer ljudi u Srbiji će to znati da cene, kao što su ljudi u Srbiji znali da cene kada smo mi glasali za predloge vlasti koji nisu morali čak ni da nam se dopadnu. Mi bi izašli i rekli bismo - imamo deset primedbi, deset primedbi, ali ćemo glasati za uprkos tim primedbama. Jel tako bilo, Marko? Svaki put smo tako glasali. Svaki put smo se tako ponašali i tako se ponašaju odgovorni ljudi, pa smo i mogli da dođemo na vlast zato što su ljudi razumeli da tako odgovorni ljudi neće da uruše zemlju. Samo vas molim da o tome povedete računa.
Inače, ja sam vam čak rekao nešto i više od onoga što ste vi rekli. Ja se plašim da neće njih da zadovolji sve ono za šta biste vi mene optuživali da sam izdajnik, a ne bih bio. Njih će da zadovolji samo jedna stvar. To su UN. To je ono što sam vam te večeri rekao da me je zabrinulo. Sve ovo drugo me nije zabrinulo. To je ono što me je zabrinulo.
I, šta sad? Šta da radimo? Da se obesimo o ove plafonjere, lustere, šta, ili da nastavimo da razgovaramo i da se borimo? Da nastavimo da razgovaramo i da se borimo. Oni kažu – ako ne prihvataš da razgovaraš i ako ne prihvataš koncept, nema razgovora više. I, šta bi svaki odgovoran čovek uradio? Ono što sam ja uradio, pri čemu sam se borio snažno, žestoko.
53/2GD/MJ

Vidite i vi sami da vam nije lako kada imate mene kao političkog protivnika. Verujte mi da sam deset puta žešći i snažniji kada se borim za državu, kada se borim za interese naše zemlje i zato nikome od njih nije ni lepo kada dolaze sa mnom da razgovaraju. Nije ni meni, da vam pošteno kažem, kad sa njima razgovaram. Šta sad? Moram da razgovaram, moraju oni da razgovaraju sa mnom i to je ono što moramo da uradimo.
Dakle, od razgovora ne možemo da pobegnemo. Kada ste u ratu sa nekim, morate da razgovarate. Nisam hteo da odgovaram.
Imamo mnogo poginulih boraca. Imamo mnogo... Pa, imamo, da. Da ih ne bismo imali u buduće, moramo da razgovaramo, a moramo da pokažemo poštovanje, pa bih mogao da pitam zašto nismo imali ranije Bulevar Heroja sa Košara, pa bih pitao ranije zašto nismo imali spomenike Herojima sa Košara, pa bih pitao zašto nemamo ulicu Jasenovačku dok se ja nisam setio da je predložim? Sedamdeset godina je trebalo da dobijemo Ulicu jasenovačkih žrtava u Beogradu, pa smo se setili svih mogućih - zadarskih, šibeničkih, ne znam ni ja kojih sve.
Niste vi, nego neki drugi me napadaju za spomenik Stefanu Nemanji. Veličanstven spomenik rodonačelniku srpske rane srednjevekovne države. Ne valja ni to? Šta vam valja svima?
Ja sam uvek spreman, kad god ste vi spremni da razgovarate na ozbiljan način. Kad god ste spremni da razgovarate o tome šta zajedno možemo da donesemo a da to ima smisla, da nas ne isključuje iz međunarodne zajednice, da nas ne isključuje iz razgovora, da nas ne obeležava kao evropsku pariju, da ne izolujemo zemlju, ali istovremeno da ne pogazimo vitalne nacionalne interese. Ja sam spreman i stojim vam na raspolaganju i nisam jedanput razgovarao sa vašim predstavnicima i vašim predsednikom i sa svima drugima. Zato sam se iznenadio juče onakvoj agresiji pošto ste mi drugačije u lice govorili, a onda se ispostavi da sam ja najgori izdajnik, najgori zlikovac i zločinac i nije mi teško da ponovim, niste morali te krpe da donosite ako se vi time ponosite. Ja ću da vam ponovim to 500 puta, kao i kada mi viču – Vučiću, pederu, pa sad – joj, Vučić će to da sakrije. Smanjuje reglere, da se ne čuje. Ma, neću ništa da smanjujem, ja ću to da ponavljam.
Da li vam je to argument? Slučajno nisam, a da jesam da li je to argument da me sklonite i isključite iz nečega, kao što ste to pokušali sa Anom Brnabić, koja se za Srbiju bori mnogo više nego 90%. Ajde, neću ni da govorim.
Da li je bilo teško da kažete izvinite za one laži Ani Brnabić juče, za to da ima dupli pasoš, da ima hrvatski pasoš? Da li je bilo teško da kažete jedno malo izvinite za takvu notornu laž koju ste čitali u tabloidu Milovana Brkića, pošto se tamo informišete?
Niko nije rekao ni to izvinite i sada me ubeđujete da ste spremni da razgovarate o nekakvoj platformi koju ćemo jedinstveno da usvajamo, a teško vam je da kažete izvinite za tu stravičnu laž?
(Zoran Sandić dobacuje sa mesta.)
Ne, nego vaši partneri koalicioni. Izvinjavam se.
U pravu ste. A što biste se izvinjavali, jer nas niste ni vređali ova dva dana. Sve je bilo super. Ovde na podijumu ste došli karaoke da igrate i pevate. Nije imalo nikakvog smisla sa napadima itd.
Hvala.
(Zoran Sandić: Replika.)
PREDSEDNIK: Izvolite.

53/3GD/MJ

ZORAN SANDIĆ: Hvala, predsedavajući.
Gospodine predsedniče, tražili smo da razgovaramo pre ove sednice. Niste nas pozvali. Hvala vam što kažete da ima rešenja. To sam ja hteo da kažem. Nikakav rat ne dolazi u obzir. Ne odgovara rat ni Zapadu, a kamoli nama.
Razgovor da se taj plan odbaci, da se traži novi plan, nove tačke, modifikacije. Razgovori, razgovori mesecima. Bolje još hiljadu godina, nego da ratujemo slučajno jedan dan.
Drugo, lak vam je izbor, gospodine predsedniče. Malopre ste vi rekli za Kamberija da dobija instrukcije od Kurtija. Odlično. Gospodin Kamberi je rekao da treba da prihvatimo ovaj plan. Znači, njega je Kurti instruisao da ovde prenese da mi prihvatimo francusko-nemački plan? Svaka čast za gospodina Kurtija, otvorili ste nam oči.
Pridružio se Kurti Žarku Koraću, Vesni Pešić, Sonji Biserko itd. Predsedniče, lak vam je izbor. S druge strane su Matija Bećković, Emir Kusturica i svi srpski akademici. Lak vam je izbor. Ako je Kurti instruisao Kamberija, a on je rekao da mi podržimo ovaj plan, vidite da je njima u interesu, nama nije.
Smognimo hrabrost ko država, snage da to odbacimo. Nećemo umreti od gladi, neće propasti Srbija. Promeniće se geopolitička situacija. Izdržaćemo. Kada smo mogli 1914, 1941. godine, moći ćemo i sada, ali nemojte da pokleknemo. Na vama je istorijska odgovornost, gospodine predsedniče. Pomoći ćemo i to smo rekli javno, ako se oduprete ovom planu i to vam i ja sada kažem. Ako se oduprete, imaćete maksimalnu podršku svih nas ovde u našoj poslaničkoj grupi.
Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Lepo to zvuči, Sandiću, samo niste do kraja rekli istinu. Znate zašto je rekao to Kamberi? Reći ću vam ja. Pa, zato što Kurti ne želi unapred da formira Zajednicu srpskih opština, već hoće da nas vara.
Polako, ima izmena u planu. On bi hteo da Zajednica srpskih opština bude formirana kada ga mi pustimo u UN, a sada stvari stoje drugačije. Zato bi Kamberi da nam pomogne.

54/1DJ/MP19.50 - 20.00

Dakle, samo što čuli ste vi to od mene i juče, to sam rekao i sa ove govornice ovde, ali pravili ste se da ne čujete. I da vam kažem, ja razumem, održao sam bezbroj verovatno lošijih patriotskih govora od ovog vašeg, nekada i patetičnijih. Ali da vam kažem, ja neću da se vraćamo, hoću da slavimo naše junake iz 1914. i 1941. godine. Ali ja neću zemlju da vraćam u 20. vek i u 19. vek. Hoću da zemlja ide ka 22. veku. Neću da razmišljam o ratovima. Hoću da probam da ih izbegnem. Hoću da probam, da ne mislim na to. Nije pitanje mog ličnog junačenja. Pitanje je čuvanja države.
A već sam vam rekao, videćemo kada dođe trenutak kako će ko da se ponaša, zato što ja znam da će taj trenutak da dođe i doći će brže nego što vi mislite i nisam slučajno ja bio zabrinut. Zato što ja znam o čemu govorim.
Malopre nisam hteo ni da vam kažem, pomešali ste ZSO i ovaj plan i šta je Kurti oko čega rekao. Nije ni bitno i komplikovano je. To i onako da se ne naljutite, znamo Marko, Petar i ja i nekoliko ljudi iz Kancelarije. To je nemoguće baviti se svim tim. To je hiljade sporazuma, aneksa, čuda, svega živog. Niko živ to ne može da pohvata. Vi to sve imate transparentno. Odete na sajt i sve imate. To niko nije pročitao u Srbiji. To niko nikada neće pročitati u Srbiji. To je toliko obimno. To je toliko teško. To je toliko problematično, da ne kažete da neko nešto krije. Ne, imate sve objavljeno. Sve stoji na sajtu. Jel nam sve stoji na sajtu? Sve, svaki dokument.
Samo da vam kažem, nije to tako jednostavno i nećete vi i kada ja budem to uradio, naći ćete drugi razlog da ne podržite, jer danas ne glasamo za taj plan i ne prihvatamo ništa. Danas glasamo samo za Izveštaj. A u Izveštaju piše da su upucali malog Stefana Jovanovića na Badnji dan. Pišu sve te činjenice koje ste izvukli o kojima govorite. Niste ih vi sačinili, niste vi to prebrojali, niste vi vodili evidenciju. Mi smo to radili. Naš je to posao. Državni je posao. Mi to radimo. Super je što ste pročitali.
Pošto ste nam odali priznanje da je dobro sačinjen Izveštaj, glasajte za Izveštaj. Nemojte da mi kažete - glasaću sledeći put kada budem nečim zadovoljan. Ni jednom nisam bio zadovoljan vašim rezolucijama i deklaracijama i svaki put sam glasao. Svaki put sam glasao i to pošto su nam uništili 35 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i opet sam glasao, i opet sam glasao i opet bih glasao. Da sam u opoziciji, da hoću da se bavim politikom, da sam u opoziciji opet bih glasao, ne bih dozvolio da u Prištini seire i u svim drugim mestima gde ne vole Srbiju, nikada to ne bih dozvolio. E, u tome je razlika i ponosan sam na to što je u tome razlika. Ne znači to da sam ja bolji čovek od vas ili da ste vi lošiji od mene. Ne. Verovatno ste ili sigurno, pošto sam ja zlikovac, peder, ludak, izdajnik i sve drugo, sigurno ste i bolji čovek. Ne možete dobrom čoveku sve te divne atribute da pripišete i stavite uz ime. Dakle, ne vi ste mi samo izdajnik stavili. Niste ovo drugo. Ovo su drugo ovi drugi. Tako da nije problem.
U svakom slučaju, ja ne mislim ništa loše o vama, samo vas molim da razmislite o državi. Nažalost državu nema ko da brani. Svaki štrajk u državi koji god da se desi, svi podržavaju štrajk. A, onda se pitaju – pa što nema para za mene? Pa, nema, jer si podržao neki prethodni štrajk. I sada će da dođu iz recimo, „Namenske“ u Kragujevcu da štrajkuju. Svakoga dana 696 ljudi nije na poslu od 2.130 ljudi. A, 434 čoveka imaju jednu do tri godine do penzije.
Možete da mislite kakve uspehe mi možemo da napravimo, ali Vučić je kriv zato što isplaćuje plate i onima koji imaju lažna bolovanja, a ima ih ne 40.000 već koliko hoćete ih ima, jer tako u „Slobodi“ čačanskoj imamo 396, tako u Lučanima imamo 328 svakoga dana, ne u Lučanima je bolje.


54/2DJ/MP

U „Krušiku“ je tako. U „Krušiku“ 400 i tako svaki dan, ali plata nemoj slučajno da mi kasni jedan dan, a ja ću da odem u Nemačku dva meseca da zaradim malo para, a država će u međuvremenu da mi isplaćuje platu, da mi teku doprinosi i sve drugo, a onda ću da dođem da štrajkujem negde i svi će da me podrže jer štrajkujem protiv Vučića.
Kad Vučić ne da pare – što Vučiću ne daš pare? A ako da pare – e sad daj meni te pare. Ima li neko ko će da brine o državi? Ima li neko ko će da se zapita šta država može da uradi, da to nije ćup iz kojeg samo tražiš i tražiš i tražiš. Reši državo, pobedi NATO. Reši državo, pobedi ovo, daj državo ovo, daj državo ono. Ma dosta više.
Dajte vi nešto državi. Daj da neko da nešto državi, a ne samo da se od države uzima.
PREDSEDNIK: Poslednji na listi prijavljenih za reč, narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.
DUŠAN MARIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Republike, predsedniče Narodne skupštine, dragi prijatelji sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije, od 1999. godine i okupacije Kosova i Metohije, u srpskoj javnosti je u opticaju više scenarija, oko toga kako rešiti kosovski problem i kako ga rešiti u korist Srbije.
Nažalost, mi se nalazimo u takvim okolnostima da ne postoji rešenje koje bi zadovoljilo naša očekivanja. Mi smo u situaciji da biramo između loših rešenja.
Vojni scenarij koji zagovaraju „internet-patriote“ i „internet-ratnici“, kojima su tastatura i mobilni telefoni jedino oružje sa kojim bi branili Kosovo i Metohiju, a internet i društvene mreže jedino ratište na koje bi otišli, zagovaraju vojnu opciju. Po toj vojnoj opciji Vojska Srbije bi trebala da uđe na Kosovo i Metohiju, da očas pregazi sitnicu od milion i 500 hiljada Albanaca, da usput počisti ovu boraniju iz NATO pakta i da ih svi zajedno preteramo preko Prokletija.
Praktično, Srbija bi trebala vojnički da porazi koaliciju najvećih zapadnih sila, zapadnih sila koje imaju više vojnika zajedno nego što Srbija ima stanovnika, koji imaju više tenkova i aviona nego što Srbija ima vojnika i čiji je vojni budžet hiljadu puta veći od vojnog budžeta Republike Srbije.
Drugi scenario je scenario zamrznutog konflikta, ali u suštini takođe vojni scenario. Razlika je samo ta što mi po zagovornicima tog scenarija ne bi na Kosovo i Metohiju ušli odmah sada do Đurđevdana, nego bi čekali pet, deset ili petnaest godina, kažu, da se promene međunarodne okolnosti, da oni koji su naši prijatelji, koji su naši saveznici, postanu jači od onih koji su naši protivnici i da onda zajedno uđemo na Kosovo i Metohiju i da rešimo problem.
Međutim, problem ne bi bio rešen. Ne bi bio rešen iz razloga što hiljade i hiljade Albanaca ne bi pristalo na to rešenje zato što bi započele gerilski rat, zato što bi započele terorističke akcije, zato što bi na Kosovu i Metohiji imali Gazu, imali bi Liban, imali bi Siriju. Imali bi stalna ubistva naših vojnika, naših policajaca i naših civila.
To bi mogli izbeći samo na jedan jedini način, da sve Albance proteramo sa Kosova i Metohije, što ne samo što nije moguće, nego nije ni humano. Čak i to da se dogodi, da to učinimo, opet nemamo rešenje. Zašto? Zato što će Albanci čekati revanš. Zato što će oni čekati 10, 20, 30 godina dok opet ne bi imali neki NATO pakt iza sebe, pa će se onda oni vratiti vojnički na Kosovo i Metohiju, pa će onda sa Kosova i Metohije proterivati srpski narod i tako bi se mogli ganjati do sudnjega dana.

55/1AL/CG20.00-20.10

Imamo treći diplomatski scenario. To je scenario pregovora, scenario pokušavanja pronalaska kompromisa između srpskog i albanskog naroda. To je jedini scenarij koji Srbiji garantuje kakav, takav uspeh, od kojeg će Srbija imati najmanje štete. Dakle, pregovori da bi kupili vreme, pregovori zato da ne bi zaoštravali odnose sa zapadnim zemljama, jer bi to ugrozilo stabilnost Srbije i posebno bi katastrofalno bilo za privredu Srbije.
Treći razlog zbog kojeg treba pregovarati jeste, ovo što sam napomenuo, potreba da se nađe istorijski dogovor, kompromis između srpskog i albanskog naroda. Srpski i albanski narod su dva najveća naroda na Balkanu. Možemo ratovati još deset puta i posle desetog ratovanja mi moramo sesti i napraviti dogovor za budućnost, dogovor zbog našeg i zbog njihove dece.
Podsećam i na jednu činjenicu, koju mi možemo, ali je ne bi trebali zanemariti, da smo mi jedna od najstarijih nacija u Evropi nažalost, a da su Albanci jedna od najmlađih nacija u Evropi. I ako se nastavi ovakav demografski trend postoji opasnost da čak možda za 50 ili najkasnije 70 godina budemo nacionalna manjina u Republici Srbiji.
Zbog toga još jednom kažem pregovori, a dobar okvir za pregovore jeste projekat Zapadni Balkan koji je ideja predsednika Vučića i koji je do sada dao veoma dobre rezultate. Naravno, preduslov za postizanje bilo kakvih sledećih dogovora jeste sprovođenje onoga što je već dogovoreno, sprovođenje Briselskog sporazuma, i kao što je predsednik Republike rekao, formiranje ZSO, ali ne ZSO koja bi bila „Kolo srpskih sestara“, kao što želi Kurti, nego ZSO kakvu je srpski pregovarački tim dogovorio Briselskim sporazumom.
Na kraju, zbog onih koji će mi možda prebaciti da nisam dovoljno patriota i da nisam dovoljno ratoboran, reći ću sledeće - nikada u životu nisam dobio poziv za mobilizaciju, ali sam četiri godine proveo na ratištu. Tri godine, šest meseci i jedan dan u neposrednim ratnim dejstvima, zbog čega sam od Ministarstva odbrane Republike Srpske proglašen za borca prve kategorije. Ako sutra bude trebalo da idem da ratujem za Srbiju ili za Republiku Srpsku, to mi neće predstavljati problem.
Međutim, smatram da neko ko je stvarno bio na ratištu, da neko ko je jedan dan bio na položaju koji tuku višecevni bacači raketa iz pravca Livna i Duvna, a na koju jurišaju, moram vam reći, vrlo hrabro muslimani iz Bugojna, kao neko ko je video zgarište svoje kuće, kao neko ko je video svoju porodicu u izbegličkoj koloni, kao neko ko je video spaljeno svoje selo, koji je video spaljena sva sela na Kupreškoj visoravni, i srpska i hrvatska i muslimanska, koji je video spaljeni Čipuljić sa spaljenim kućama porodice Vučić, koji je gledao šta se događa u Siriji, koji je doživeo bombardovanje, varvarsko bombardovanje strane od ovih bandita iz NATO pakta i koji sada gleda ova razaranja u Ukrajini, a ko je odgovoran prema svojoj porodici, prema svom narodu, on mora da se zalaže za mir, a mira nema bez pregovora.
Zato, gospodine predsedniče, narod vas je zato i birao, vi morate da pregovarate, naravno uz ona ograničenja koja ste sami istakli, formiranje ZSO, koja srpskom narodu daje suštinsku autonomiju. Nema priznanja Kosova u UN, nema članstva Kosova u UN i nema priznanja Kosova od strane Srbije. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem gospodinu Mariću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa i neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96? Dakle, po redosledu.

55/2AL/CG

Prijavite se.
Reč ima prvo Usame Zukorlić.
USAME ZUKORLIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike, bez zbora nema dogovora. Iako smo svedočili prilično burnoj i napetoj atmosferi, smatram da je dobro došlo do ovog zbora i što je predsednik Republike došao da razgovara sa predstavnicima naroda u momentima koji su vrlo važni i za Republiku Srbiju i generalno za Zapadni Balkan.
Kada čujem da rukovodstvo države kaže za Srbiju i Srbe da su mali, Srbi koji su šest miliona u ovoj državi, 11 miliona na Balkanu, imaju Srbiju, šta onda mi da kažemo sandžački Bošnjaci, koji nas je 200.000 u ovoj državi? Ako odem korak dalje, šta će da kažu kosovski Bošnjaci kojih je nekih 30.000?
Danas ću ja biti glas kosovskih Bošnjaka, o kojima nismo u ovih dva dana mnogo čuli. Biću glas Bošnjaka Sredačke župe, Bošnjaka Vitomirice u Peći, Bošnjačke mahale u Mitrovici, Bošnjaka Dobruše kod Istoka, Hrvatske kod Leposavića, pa i Goranaca u Dragašu i Gori, pa i ko će dići glas o pravima Roma i Aškalija na tom prostoru.
Slušali smo i slušamo već duži vremenski period o tome kako Albanci žele drugu državu na Balkanu. S druge strane Srbi žele ZSO. Šta dobijaju kosovski Bošnjaci? Da li oni imaju pravo bar na jednu opštinu na tom području?
Kosovski Bošnjaci koji nemaju dokumenta ili nisu u mogućnosti da izvade dokumenta Republike Srbije imaju ograničeno kretanje na Balkanu i u Evropi. Njima treba viza da odu u Sarajevo i svoju matičnu BiH.
U Srbiji nacionalne manjine imaju pravo, jedan dobar institut saveta nacionalnih manjina kroz koja ostvaruju svoja prava u određenim oblastima gde imaju čak i određenu vrstu samouprave kao što je kultura, obrazovanje, informisanje, jezik. Sve to kosovski Bošnjaci nemaju pravo. Nemaju pravo da imaju učešće u kreiranju plana i programa za obrazovanje na svom jeziku. Njihovoj deci, studentima neke okolne države i centri moći daju stipendije da bi studirali u drugim okolnim državama, a da zauzvrat menjaju svoj identitet i da prihvate identitete okolnih naroda u okolnim državama.

56/1MJ/SČ20.10 - 20.20

Kosovski Bošnjaci koji žive u Sredačkoj župi koja pripada opštini Prizren, još uvek nisu ostvarili neka prava koja im daje prištinski zakoni. Kao što je pravo na potpredsednika opštine Prizren, kao što je pravo da imaju 10% zaposlenih u ustanovama. Ko će se izboriti za ta prava i kada? To interesuje mene kao Bošnjaka. Ko će se izboriti za prava Bošnjaka u Prizrenu i kada? Dogodine?
Razgovarajući sa političkim rukovodstvom Bošnjaka na tom području, deo njih je kazao da ima ozbiljnu nameru da pokrene inicijativu i zajednici bošnjačkih opština i da se kroz tu inicijativu čuje njihov glas i da se izbore za svoja prava.
Ako imate naselje koje se zove Mamuša sa hiljadu hektara površine, ima pet hiljada stanovnika i uglavnom ga naseljavaju kosovski Turci, dobila je status opštine 2008. godine. Ako može ona da ima status opštine, zašto ne bi mogla i Sredačka župa, i Gora i Vitomirica koje imaju slične predispozicije.
Ja ću se sa predsednikom republike složiti po jednom pitanju. Veoma važnom za nas, a to je da ne volimo da koristimo izraz manjine. Mi ne želimo, a i ne osećamo se kao neka manjina, kao neki drugi red u ovoj državi. Mi nismo birali u kojem narodu ćemo da se rodimo i koliko će da nas ima.
Kao što kaže čuveni Viktor Igo - veličina jednog naroda ne meri se brojem kao što se ni veličina čoveka ne meri stasom. Koliko god nas imalo, imamo pravo da učestvujemo u procesima. Lično imam razumevanja za svakog pripadnika srpskog naroda kojeg boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije svoje voljene Srbije. Kao što i pripadnike Bošnjaka boli bilo kakav spomen na cepanje teritorije BiH.
Mir nema alternativu. Bez mira nema ni sreće. Zato mi kao poslanički klub za pomirenje u okviru kojeg je i SPP, daćemo maksimalnu podršku na putu stabilizacije odnosa na Balkanu.
Predsedniče Republike, ovaj poslanički klub vam daje maksimalnu podršku u stabilizaciji odnosa između Beograda i Prištine i koliko god sada bilo nerealno kazati u ovom trenutku, u ovom momentu, mi se zalažemo i nadamo se i verujemo da će doći dan da će biti moguće pomirenje među narodima na Balkanu, pa i među Srbima i Albancima, ali na temeljima pravde.
Takođe, poslanički klub za pomirenje daje maksimalnu podršku integraciji Srbije u EU. Granice koje odvajaju srpski narod, istovremeno odvajaju i bošnjački narod i druge narode. Zato želimo EU bez granica.
(Predsednik: To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika.)
Dozvolićete mi samo za kraj jednu kratku rečenicu.
Bošnjački narod koji je treći po broju u Republici Srbiji i treći po broju unutar administrativnih kosovskih granica treba biti značajnije uključen u ovaj proces. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Biljana Đorđević.
BILjANA ĐORĐEVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, građani i građani Republike Srbije, predsedniče Republike Srbije, ovih dana je bilo reči o tome da je ova sednica trebala da posluži da mi postignemo nekakvo jedinstvo, nekakvu saglasnost od značaja za važna nacionalna pitanja.
Moram da vam kažem, saglasnost se ne postiže tako što iscenirate ovu sednicu bez konsultacija na koje navodno niko nije hteo da dođe, tako što nema poverenja za koje znamo da nema već jako dugo u ovom društvu, tako što se ne poštuju procedure, a one su neophodne baš kada imate veliku nesaglasnost u društvu i kada se ne poštuje ravnopravnost sagovornika, nego se na njih gleda sa visine i sa prezirom.
56/2MJ/SČ

Dakle, nije se želelo jedinstvo, niti bi se ono moglo postići na sednici ovako na prečac, već svaljivanje krivice, upirivanjem prstom na druge kako oni navodno nemaju rešenja, a ni vi baš niste izneli plan. Dakle, izneli ste neki set vrednosti, projekcija, želja, sve sa spojenim deset tačaka kojih, kako da kažem, nikome ko je to slušao, a slušali smo, neće tačno reći šta je ta taktika na koju vi polažete pravo. Zanemarujete igranje za raju, već igrate taktički. Dakle, kakva je to taktika koju bi trebalo da podelite sa nama, jer ako je ne delite sa nama, šta mi ovde onda radimo.
Dakle, ako ne podelite tu taktiku sa nama, mi u stvari treba da primimo vaše obećanje da mi samo treba da vam verujemo, da znate šta ćete da radite i da će sve biti u redu.
Moram da vam kažem, naša funkcija nije da vam verujemo. Funkcija opozicije jeste da kontroliše i Vladu, i Vladin izveštaj i predsednika u ovom procesu glavnom pregovarača, tako da pošto nismo čuli taj plan, možda ga ima, ali ga nismo čuli, onaj iz koga bismo zapravo znali šta ćete uraditi u nekim konkretnim situacijama, niti u tom planu ima reči o ovom izveštaju, mi za njega nećemo glasati.
Rekli ste predsedniče da ćete odgovarati na neka pitanja, često ta pitanja koja ljudi postavljaju izvrćete. Sigurna sam da će to biti tako i ovog puta sa mojim pitanjima, ali ću ih ipak postaviti. Time ću vam reći šta mislim da je trebalo da bude tema i šta mi očekujemo.
Apsolutno se slažemo da je ZSO nešto što mora da bude uspostavljeno pre bilo kakvog međusporazuma na osnovu francusko-nemačke inicijative, da se poslužimo vašom terminologijom ili bilo koje druge. I dalje želimo da je vidimo. To se podrazumeva. Priznajete, mislim da to piše i u ovom izveštaju, da je pohvalno što se sada čuju neki drugačiji glasovi iz Međunarodne zajednice u vezi sa formiranjem ZSO, citirate kažu sa Kurtijem ili bez njega, to će se desiti.
Moje pitanje je da li vi računate na to da se zapravo ZSO neće nikada ostvariti dok su dve strane na ušančenim pozicijama, te da ćemo tako kupiti još vremena. Da ćete vi kupiti još vremena. Bilo je ovde reči o kupovini vremena. Vi ste o tome govorili.
Srbi su van kosovskih institucija. Sa razlogom. Postavili su uslov formiranja ZSO, ali koliko će oni biti van? Kako ćete ispuniti zahtev iz vaših deset tačaka bezbednosti Srba, kada nema Srba u tim institucijama, a ne možete ništa da uradite da sprečite da specijalne kosovske snage svakodnevno u velikim brojevima stoje na Bistričkom mostu, a stoje tamo.
Ili možda, računate da će zapravo stvarno biti izvršen pritisak na Prištinu i da će se ipak ostvariti ZSO, jer ste vi sada konstruktivna strana i zaslužili ste taj ustupak. Ako je ovo drugo, nije svejedno kakva je ta ZSO i zato smo morali da pričamo o tome na ovoj sednici. Nas zanima koji je to model ZSO koji će moći da obezbedi suštinsku autonomiju Srba. Njihova individualna i kolektivna prava.
Dakle, vi sa punim pravom prozivate prištinsku stranu za ne sprovođenje ovog ključnog elementa Briselskog sporazuma. Ističete i više puta smo čuli i na ovoj sednici da je upravljački tim pripremio taj tekst Statuta, još u avgustu 2018. godine, ali zašto i mi ne bismo mogli da vidimo taj tekst.

57/1MZ/MT20.20 – 20.30

Dakle, zašto mi ne bismo mogli da diskutujemo o tom tekstu, da li on zaista ispunjava tu suštinsku autonomiju?
Pozivate se da taj tekst mora da bude u skladu sa četiri sporazuma koji, citiram Izveštaj: „precizno propisuju njene nadležnosti, ovlašćenja subjekata koji imaju formalno pravo da učestvuju u procesu njenog formiranja, kao i procedure koje se tom prilikom moraju ispoštovati“. Ali, nije baš sve precizno u tim sporazumima. Da je tako, ne bi bilo potpisivanja tih principa iz 2015. godine, bilo bi precizno da ste tada potpisali taj statut. Dakle, mora još da se pregovara, još postoje različite pozicije.
Zašto vam to kažem? Zato što vi ste govorili da niste hteli da primite francusko-nemački papir, a onda ste prihvatili koncept. Dakle, da nam se ne desi da sada ovi papiri o statutima Zajednice srpskih opština koji se izrađuju u Prištini odjednom morate da prihvatite i da se tu dobije manje od onoga što ste potpisali, da opet budemo pred svršenim činom, da to ne bude ta suštinska autonomija koja će zaštititi srpsku zajednicu.
Dakle, mi danas ne znamo ko je u tom upravljačkom timu. Ti ljudi se ne spominju. Ne znamo da li su oni ikad sproveli značajnije mere da se obezbede konsultacije sa širom javnošću. Mislim na kosovske Srbe koje oni treba da predstavljaju u vezi sa ovako ozbiljnom temom uređenja ZSO. To je bilo do nas. Da ne pričamo o tome šta nije do nas.
Moje sledeće pitanje je – šta je u tom statutu plan za obrazovanje i zdravstvo koje drže, čuvaju srpsku zajednicu na Kosovu, u slučaju uspostavljanja ZSO koja mora da bude u skladu sa briselskim sporazumima, Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonima Kosova? To piše u Briselskom sporazumu. Kakva rešenja za obrazovni i zdravstveni sistem su u tom Predlogu statuta?
Dakle, da budemo iskreni, zarad građana i građanki, dosadašnja integracija kosovskih Srba u kosovske institucije je bila prisilna. Tako je nastalo to prisilno jedinstvo i tako su oni izgubili politički pluralizam. Da li sada izazivate jedinstvo, jednoumlje da bi buduća integracija bila prisilna? Dakle, ovo su ozbiljna pitanja i od njih zavisi opstanak srpske zajednice. Mi ne želimo smanjenje prava ljudi na Kosovu, već njihovo unapređenje. To je ono što poručujemo.
Albanska zajednica umnogome koristi usluge, recimo, srpskog zdravstvenog sistema na Kosovu, i to je u redu. To ukazuje da oni ni sami nemaju poverenja u zdravstveni sistem Kosova. Lekari odlaze iz Srbije i tek će napuštati Kosovo ako se razvijeniji sistem, ma koliko da mi znamo da je on u problemu, integriše inferiorniji kosovski zdravstveni sistem. Time će opadati opšti nivo zdravstvene zaštite, imaćemo rast cena i zdravstvenih usluga. Od toga zapravo najgore će ispaštati ranjiviji, najsiromašniji, bolesni i deca. Ovo su pitanja osnovnih prava – socijalnih, kulturnih, obrazovnih.
Dakle, kakvo je pitanje sa školama? Šta je plan za Univerzitet u Kosovskoj
Mitrovici? Šta je plan za ekonomski razvoj? Jer, Zajednica srpskih opština jeste političko pitanje, ali ona će opstati samo ako ima rešenja ekonomska i socijalna.
Ako ZSO treba da se bavi prostornim planiranjem, moram da podsetim da na severu Kosova, kao nažalost i u Beogradu, buja divlja gradnja stambenih zgrada koje se prave van bilo kakvih standarda. Sigurno da je to posledica mešanja pravnih poredaka, korumpiranih struktura, kriminala na koji mi upozoravamo, ali hajde da pričamo kako da ne bude tako.


57/2MZ/MT

Zbog svega ovoga važno je da do dijaloga o ZSO dođe, da znamo kako će izgledati taj statut, šta je naša pozicija i da se svuda borimo za najširi pristup socijalnoj pravdi, jer to je osnova mira i to je osnova dobrog života. Dakle, ZSO mora da obezbedi ove usluge na istom ili višem nivou od današnjeg radi funkcionisanja ustanova lokalnih samouprava.
(Predsednik: Vreme ovlašćenog predstavnika je isteklo.)
Samo da završim. Sve drugo vodi ka masovnom iseljavanju Srba. Dakle, ZSO mora da pokaže da postoje benefiti za ljude od života u ZSO, budućnosti te zajednice. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Boško Obradović.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovani građani Srbije, pre svega želim da javno saopštim da prihvatam poziv predsednika Republike Aleksandra Vučića da u ponedeljak dođem u Predsedništvo i ostvarim uvid u tekst francusko-nemačkog sporazuma, ako ostaje pri onome što je juče ponudio u toku rasprave. Želim zaista da vidim svaku tačku, svaku rečenicu i svaku reč ovog novog zapadnog ultimatuma.
Takođe, sve vas, poštovani građani Srbije, želim da obavestim o stavu Srpske pravoslavne crkve o ovom pitanju koji je saopšten istog dana, na Jovanjdan, kada je zapadna petorka bila u Beogradu i koji glasi: „Duhovni vođa pravoslavnih Srba i prisutni arhijereji su još jednom ponovili poznati, jasan i nedvosmislen stav Srpske pravoslavne crkve da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i da je njegovo očuvanje u granicama Republike Srbije ustavna obaveza i imperativ kako za crkvu, tako i za našu državu“.
U tom smislu, patrijarh Porfirije i arhijereji su izrazili uverenje da rukovodstvo Republike Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova i Metohije. To je upravo ono o čemu smo i mi ovde pričali nekoliko dana, gospodine predsedniče.
Zašto vi mislite da sada SAD pritiskaju albansku stranu da prihvati neku formu Zajednice srpskih opština? Da biste vi zauzvrat prihvatili francusko-nemački sporazum. Jel vi mislite da će vama albanska strana dati Zajednicu srpskih opština bez međusobnog priznanja? I šta, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, vama znači Zajednica srpskih opština u kojoj ćete vi postati dijaspora, Zajednica srpskih opština u nezavisnom Kosovu? Uostalom, predsednik se zalaže za nešto što nije zamrznuti konflikt, a ja postavljam jednostavno pitanje – pa u zamrznutom konfliktu Kosovo još uvek nije nezavisno, ne priznaje ga više od polovine država sveta, ne priznaje ga pet zemalja Evropske unije, pa nama valjda onda odgovara zamrznuti konflikt.
Šta želi predsednik Republike drugo, ako ne želi zamrznuti konflikt i ovu situaciju koja nam odgovara? To je problem, gospodine predsedniče, nemaju više ljudi poverenja u vas, posle sveta. Nemaju poverenja kada ste na Jovanjdan rekli da ćete prihvatiti koncept francusko-nemačkog sporazuma i da ćete raditi na njegovoj implementaciji. Obećali ste da ćete pisati ruskom i kineskom predsedniku, da ćete od njih tražiti da ulože veto u Savetu bezbednosti. Niste to uradili.
Kako da vam se posle svega veruje? I na kraju nas koji stojimo na stanovištu Srpske pravoslavne crkve nazivate antidržavni pokret i element, a sa druge strane onima poput vašeg koalicionog partnera Vuka Draškovića ili možda novog koalicionog partnera Dragana Đilasa se obraćate sa – gospodo. Njih ne napadate i sa njima nemate nikakav problem. Zašto vi imate problem jedino sa patriotskom i državotvornom opozicijom koja se okupila u odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije i uz poštovanje Ustava i uz poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti?
57/3MZ/MT

PREDSEDNIK: To je bilo to vreme koje je ostalo za ovlašćenog predstavnika.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštujem svakoga i svakome sam odgovarao na pristojan način. Ni sam čim se nisam saglasio što je govorila gospođa Tepić, što je govorio gospodin Stefanović ili gospodin Ristić i članovi njihove poslaničke grupe, ali smo imali civilizovan ton.
Ja sam se vama, osim jedne reči i bez obzira na sve ono što ste vi radili, obraćao sve vreme veoma pristojno i civilizovano. Vi ste bili ti koji ste, nažalost, pravili nešto mnogo gore od cirkusa ovde. Vi ste bili ti koji ste najteže uvrede iznosili, u koje sami ne verujete, ali vam je dobro došlo da možete sebe da pohvalite i da se predstavite kao nekakve patriote, rodoljube, pošto valjda drugi nisu, jer vi imate pravo da se pozivate na stavove srpske crkve.
Samo da vas obavestim, ja sam razgovarao sa arhijerejima i patrijarhom kada su to saopštenje inače izdali, ja sam pričao sa njima, pet minuta posle toga su oni izdali saopštenje. Kakve to veze sa vama ima? Vidite, nikad se nisam time hvalio, jer je to njihov stav, ne moj. Oni su mene pitali o čemu se radi, ja im objasnio o čemu se radi, oni izašli sa saopštenjem svojim, bez mog mešanja. Kakve to veze ima s vama? Oni nisu govorili ni o kakvom planu, oni su govorili o tom saopštenju da niko neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Ja sam vam ovde deset puta to rekao. Deset puta vam rekao i za Ujedinjene nacije, nije vam bilo dovoljno.
Hoćete da dođete kod mene, da li u ponedeljak, nedelju ili u utorak, svakako da.
58/1JJ/LŽ20.30 – 20.40

Pokazaću vam i nešto što je trebalo da tražite, a niko se nije setio i ako sam vam to rekao, pokazaću vam da pročitate detaljno i temeljno više stranica ozbiljnog teksta, našeg „non-pejper“, da vidite šta je to država Srbija odgovorila.
Pričate mi o pismima. Pa, ja biram trenutak kada pišem pisma i kada s kime razgovaram, zato što ja imam odnose sa tim ljudima. Niko Si Đinpinga nije toliko puta video na razglednici, koliko sam ga ja puta video uživo i koliko sam sa njim telefonom razgovarao. Sa Vladimirom Putinom 20 puta uživo. Sada ćete da mi objašnjavate kada treba da ih zovem i šta treba da im kažem. Da, sada sam pisao neka druga pisma, predstavnicima, premijerima i predstavnicima zemalja nepriznavača u EU. Kao što vidite, Kurtija je zabolelo i njegov šesti uslov je upravo taj da Vučić povuče svoja pisma. Vidite koliko su moja pisma bila dobra i koliko vrede moja pisma kada je njemu jedan od šest uslova za ZSO da Vučić povuče svoja pisma. Obična pisma. Zato što su poslata u pravo vreme i na pravu adresu, nego to, mi podržavamo srpsku crkvu, a ovi su protiv.
Ma nemojte, šta treba da se dodvoravam našoj crkvi svakog dana? Da govorim o tome ko je šta obnovio od Smokovića, Drakulića do Banjske ili da idem u Rmanj, Čipuljić, Moj Do, koju god hoćete crkve u Srbiji, više ne mogu da zapamtim, do Deževe, Svetog Save, i gde nisu državne pare, već i sve što sam sa svojim prijateljima da prikupim pa pomagao. Ne, ništa ne razumem, šta je sporno, šta je smisao svega? Samo ste na tome insistirali. Niste samo na tome insistirali.
Kažete, zamrznuti konflikt. Nije dobar zamrznuti konflikt. Kada je Đinđić predlagao podelu, pre toga Ćosić, nije valjalo. Kada sam ja rekao neka vrsta razgraničenja, biće spasonosna za sve, ne valja izdajniče. Dobro, shvatio sam poruku. Ne valja. Šta sada hoćete od mene? Da se zalažem da stoji zamrznuti konflikt još 300 godina da to moja i vaša deca rešavaju. Izvinite, što mislim drugačije od vas. Izvinite što ne mislim da je zamrznut konflikt rešenje. Vi mi ne date da sačuvam ni zamrznut konflikt, zato što bi ste da izbacite Srbe iz svega i da nas stavite pred svršen čin. Ne date nam šansu za bilo šta.
I, dalje ne mogu da razumem zašto ste juče ono radili, ne možete ni vi. Bukvalno ne mogu da razumem, ne morate meni da govorite šta misle jedni, drugi ili treći koji dolaze sa ovakvim ili onakvim papirima, toliko iskustva imam da ne moram ni da vidim, a znam šta je tačno to što donose i šta je to što rade. Stvarno mislite, verujete da sam glup posle svega ovoga, ili da nisam dovoljno uporan ili marljiv, gde sam izdržao i danas 10 sati da sedim ovde i da se ne pomerim sa stolice i da svakome od vas koncentrisano odgovorim i da čini mi se, ni jednu grešku ne napravim. Mislite da je to lako. Znate kakve radne navike morate da imate da sedite i da se ne pomerite 10 sati i da odgovarate. Mislite da oni mogu.
Da li mislite da može tako nešto da prođe, a da ne znam o čemu se radi? Mislite li da nisam dobro izračunato? Šah kad igrate nije potez unapred, ako malo bolje igrate ako hoćete da igrate sa onima koji igraju ispred prodavnice morate tri do četiri poteza, ako hoćete ozbiljnije sedam poteza unapred sve kombinacije da izračunate. Ja ne mogu, nekad sam mogao pet ili šest, sad ne mogu. Samo hoću da vam kažem, ali i dalje mogu dosta.
Ljudi, nije pitanje to, nisam želeo da vam odgovaram, pošto ste unapred rekli da ću da izvrćem kao što vi kažete, zato neću ni da vam odgovaram, unapred ste znali da ću nešto da izvrćem, tako da neću ni da vam odgovaram, da vam pokažem da ste opet izmislili i ništa više.


58/2JJ/LŽ

Šta da radim, ali mi je drago da ste priznali da buja gradnja i u sprskim sredinama na Kosovu i Metohiji kao i u Beogradu. Tačno je, 19 zgrada gradimo na Kosovu i Metohiji, što je veoma važno, u Mitrovici samo, tako da taj urbani centar, najveća urbana sredina sprska na Kosovu i Metohiji i dalje napreduje. Zato je najveća borba oko Kosovske Mitrovice. Ne biste verovali devet kvadratnih kilometara, pošto znam, kada se o tome razgovaralo, imate 560 kvadratnih kilometara u opštini Leposavić, više im je stalo do devet kvadratnih kilometara u Kosovskoj Mitrovici, nego do pola Srbije. Ne znam šta se zbiva i zbog čega toliko žele da imaju pod svojom kontrolom Kosovsku Mitrovicu, ali da znate da je to tačno. Slučajno znam čak i ovakve podatke, pošto znam koliko im je bilo važno samo da pod svoju kontrolu stave severnu Mitrovicu. Dakle, naše je da tu gradimo, da tu radimo.
Dakle, u ponedeljak ćete, ako hoćete povedete partnere. Hoće-hoće, neće- neće, upoznaćete ih sa svim tim. Daću vam i neke druge podatke, ukoliko ne budete želeli sa tim da izlazite u javnost. Dakle, ja nemam, sve što sam mogao da kažem i pokažem narodu, pokazao sam od tačka sporazuma do brige zbog onoga što nam sledi.
Rekli ste malopre - i tako Vučić kaže da vam verujem na reč i biće sve u redu. Citirao sam vas. Ne, ja nijednog sekunda nisam rekao da će sve biti u redu. Nijednog sekunda nikome to u ovoj sali nisam rekao, naprotiv, rekao sam da je pred nama teško vreme i rekao sam da će biti mnogo teže nego što nam izgleda i nego što mislimo. O tome ću da govorim nešto na kraju kada svi završe, šta je to što vidim, šta je to što mi se čini da će morati da se dogodi. Što me još više plaši, govorim o geopolitičkoj situaciji i o situaciji u Ukrajini.
U svakom slučaju, naše je da se borimo. Moja vrata su za vas otvorena. Vrata kako su stavili zastavu Vučiću šiptare. Vrata lažnog sina Fahrija Muslija. Vrata izdajnika, kako ste vi napisali, diktatora, tiranina i svega ostalog, za vas su uvek otvorena i uvek je spreman da čuje sve vaše primedbe, sve vaše savete i da vam ukaže na to šta se zaista dešava i šta je to što mislim da možemo da uradimo, a šta je to što mislim da sebi ne smemo da dopustimo. A izostanak iz razgovora je nešto što Srbija ne može, nema pravo i ne sme da dopusti. Hvala.
(Boško Obradović: Replika.)
PREDSEDNIK: Ne, ali stvarno nema ni imena, ni stranke, nijedne ni druge. Konstruktivan odgovor. Znači, vi izneli šta ste imali, svi, dobili odgovor, niko vas ništa nije dodatno pitao, nije bilo negativne konotacije u odgovoru, nije bilo ničega što biste nazvali neprijatnim, uvredljivim, ničeg. Znači, baš nikakvog razloga nema.
Reč ima, Dragan Marković Palma.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče, poštovane dame narodni poslanici i gospodo, nažalost i drugi dan rasprave o izveštaju je protekao onako kako priželjkuju oni koji kroje kapu Srbiji već godinama, mislim na lidere nekih velikih država.
Ako mi danas i juče nismo mogli da se složimo oko izveštaja gde je decidno rekao predsednik Aleksandar Vučić i svako od nas, da neće prihvatiti da Kosovo uđe u UN i da nećemo priznati nezavisno Kosovo, to su prve rečenice kolege i kolega iz opozicije i da spočitavaju da će neko dati Kosovo ili prihvatiti da Kosovo uđe u UN.
Samo ću da vas podsetim da ima nekoliko tačaka gde ovaj nemačko-francuski plan Makron i Šolc ne treba uopšte da nas pitaju, jer nemamo poluge da zaustavimo da se te tačke realizuju, kao što nismo mogli da zaustavimo da Euleks dođe na Kosovo i Metohiju.

59/1VS/MĆ20.40 – 20.50

Vi znate da samo jedna partija je tada glasala u parlamentu ali bili ste i vi predsedniče i ja tada, bili su zato da Euleks uđe na KiM, a svi smo mi bili protiv. I ko nas je poslušao? Niko.
Rezolucija, deklaracija ništa ne znače.
Traži se od vas da se vi izjasnite, neću reći i da pominjem liniju, već da se izjasnite šta ćete to da ponudite.
A rekli ste ono što nikad niko, nijedan predsednik države Srbije ili predsednik Vlade, nije govorio šta se dešavalo na sastancima i u Briselu i u drugim državama, koje su organizovale takve sastanke sa istom temom dnevnog reda.
Ja se bojim da će da zaustavi ova diskusija, gde ne postoji jedinstvo oko nacionalnog pitanja, da će da zaustavi dolazak investitora i da ćemo mi stati i ekonomski tu gde se trenutno nalazimo, jer ja to mogu da kažem, jer sam doveo 12 investitora za razliku od nekih koji „jao, jao, jao“ ne znam šta jauču, i za razliku od nekih koji ne znaju šta je rat.
Niko od nas nikada nije rekao da se ratuje, vaša treća ili druga rečenica uvek je bila da nećete da vraćate decu u kovčegu Srbima, i da ne želimo da ratujemo, da bolje da pregovaramo i da to pregovori ne traju dugo, ali da ishod bude nešto što se zove interes Srbije. Mi moramo da vodimo računa o ekonomiji što je veoma važno.
Da je danas rasprava o ceni rada, pa ja da razumem, neko je za veću cenu…
PREDSEDNIK: Vreme ovlašćenog predstavnika gospodine Markoviću.
DRAGAN D MARKOVIĆ: Završavam. Ako je Edi Rama promenio retoriku svoju prema Srbiji i prihvatio da se napravi jedna kopča privredna između Albanije, Makedonije i Srbije, on je zadržao da je za nezavisno Kosovo. Ali, Edi Rama, Mađari kakav su oni stav imali pre 10 godina.
Ja molim kolege iz opozicije, ovo je izveštaj, da glasamo o izveštaju i da pokažemo celom svetu da smo oko nečega jedinstveni. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Isti broj poslanika.
Milica Đurđević Stamenkovski.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Došli ste na sednicu Narodne skupštine, pod obrazloženjem da želite da čujete stav narodnih poslanika, a sve vreme nam poručujete kada bilo kakvu ideju iznesemo otprilike „ti ćeš da mi kažeš šta ću da radim, ja sam mnogo pametan“.
Tako ste bili pametni kada ste dali dva miliona evra za kampanju Hilari Klinton, pa pobedio Tramp, pa ste još pametniji bili kada ste podržali Trampa, on izgubi, tako da dovodimo u pitanje, pravo da vam kažem, znači mi ovo što nas napadate toliko, ne daj bože onda da nas podržavate.
Kakav je međunarodni ugled moj, teško da se mogu sa vama takmičiti. Klinton me nikada nije tapšao po ramenu, ultimatume mi nisu isporučivali i biće vremena verovatno, ako bog da da dobijem poverenje naroda da učestvujem u izvršnoj vlasti.
Ali, ne želim da govorim o sebi, jer to bi ličilo na ono što smo imali priliku da čujemo ova dva dana, nismo čuli ništa o temi gotovo a više smo slušali o vašim radnim navikama. Ne znam kakav vam je međunarodni ugled, ali znam kakav mi je ugled na KiM, Srbi mi nikada nisu…
PREDSEDNIK: To je bilo vreme ovlašćenog predstavnika samo za Kosovo i Metohiju. Trebalo je da utrošite vreme dok ga je bilo, niste ni sekund.
Reč ima predsednik Republike.

59/2VS/MĆ
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim, nikada u životu dinar u familiji Klinton nisam dao niti bilo ko od nas. Pokažite mi to, pokažite mi to, nemojte da se smejete, to ste slagali kao što ste slagali za Anu Brnabić za dvojno državljanstvo.
Nikada u životu dinara nisam dao, a ne dva miliona nečega, kako vas nije stid da takve stvari lažete? Gde ste to pročitali u Alan Fordu ili kod Milovana Brkića? Sram vas bilo kakve laži izgovarate ovde.
I sad želim da, jel mogu da vas zamolim samo? Umem sam da odgovorim. Kako vas nije stid, čekali ste poslednji trenutak umesto da kažete o Kosovu i Metohiji, tu brutalnu laž koju ste izgovorili, kako vas nije stid i sramota?
Kako vas nije stid i sramota? Kako vas nije stid i sramota? Šta još treba da čujem ovde?
Umesto da kažete šta je to rešenje ili šta znate o Kosovu, iznosite najbrutalnija laži o ljudima?
Pokažite mi, jedan mi papir, jedan dokaz, ma nemojte papir, bilo šta mi pokažite za jedan dinar, ne za dva miliona, bilo kome od Klintonovih? Sram vas bilo! Ali, to je vaša politika …jel mogu da vas zamolim da me pustite da govorim? Ako mogu da vas zamolim.
Jel se bar malo stidite kad ste juče lagali za Anu Brnabić čekao sam da kažete – izvinite što sam slagala, pa da li ste se pitali da li ste toj ženi nešto ugrozili?
Kako vas nije stid da lažete da je predsednik države dao dva miliona evra Hilari Klinton? Znam da je to za vas sitno, pokrali biste vi mnogo više, znam vas ja, zato i niste kod nas u stranci. Znam ja vas dobro. Kako vas nije stid? Šta je još to što ćete da izmislite? Šta je još to što ćete da slažete?
Jel to ta politika o kojoj mi pričate nije se čulo na televiziji? Ne sme da se čuje, mediji su veliki, mediji ovakvi, onakvi. Evo vas pred svim medijima. Kako vas nije stid da lažete? Hajde pokažite, dokažite to, zapamtite narode rekla je, ovaj lažni patriota da sam dao dva miliona evra Hilari Klinton za kampanju.
Dolara? Još gore. Mnogo gore. Znam ja da nisam budala, ali vi razmišljate ne brinite, to nekog da prevarite da mislite u rubljama, uvek o dolarima razmišljate. Sitne su rublje za vas.
Dakle, pošto je rekla dva miliona nečega, ja sad tražim dokaz da pokaže bilo kakav, da nađe bilo koga, bilo šta da zove Hilari Klinton, Bila Klintona, bilo koga da zove, da nam to pokaže.
A znate koga će za svedoka da dovede? Milovana Brkića i još jednog brata lažova. E, to vam je njihova politika. E to je taj patriotizam.
Dakle, ne postoji stvar koju nisam, ne postoji jedna rečenica, a da nije bila laž koju ste izgovorili u prethodna dva dana. Svi vi iz tog antidržavnog bloka koji se nazivate veliko-državnim blokom i nije vas stid da tako obmanjujete javnost i sve vam je laž. Sve vam je na lažima zasnovano.
Srećom, pa sam došao ovde, pa ste izgubili živce te više Kosovo i ne pominjete, već je samo Aleksandar Vučić. E tako, kao što sam dao dva miliona nečega Hilari Klinton, e tako sam i izdajnik, e tako sam i peder, tako sam i zlikovac, tako sam i ovakav, tako sam i onakav.
Ja sve sam to isto tako, iz istih tih priča. A znate zašto sam takav? Zato što mene tom lažnom retorikom i glumom mene da prevarite ne možete, kod mene trikovi ne prolaze.
59/3VS/MĆ
I zato što sam dovoljno sposoban da kažete hvalim se radnim navikama, da! Više sam proveo danas ovde nego cela vaša poslanička grupa zajedno! Da!
Vi toga treba da se stidite, a ne ja da se ponosim! I to govori kome je stalo do Kosova i Metohije.
Dva miliona dolara? Ja se pitam zašto meni ljudi negde govore nešto o Klintonu, ja nemam pojma o čemu ljudi pričaju, a to vi lažete sve vreme po svim mrežama. Čuj dva miliona dolara dao Hilari Klinton? I tako ta matrica laži, tako ta matrica laži funkcioniše.
Izmislimo, ponovimo hiljadu puta i što je najgore i počnemo sami da verujemo u sopstvene laži. I kad mi onda kažete – a što lažete?

60/1JD/JG20.50 – 21.00

Onda, uh, šta li nam se desilo? Kako je moguće da je to netačna informacija? Jel vi ljudi razumete? Ne da nemam veze sa ženom, ne znam šta bih vam rekao, u životu primio je da li Dačić ili ja ne mogu da se setim. Dačić je bio predsednik Vlade kada je dolazila sa ne znam kim, imala je u Palati susret. Nisam je video više nikad u životu. 
Ali, to vam je, ljudi kada se sve zasniva na prevari, neistinama i ni na čemu više. Time ćete da branite Kosovo i Metohiju. Da li je to od veza između narodnog ugleda koji imate? Za ambasadora u Vašingtonu Milovan Brkića da vam potvrdi vest o plaćanju kampanje Hilari Klinton? Da li je to taj međunarodni ugled? Tako biste Srbiji pomogli mnogo. 
Teško Srbiji kad je takvi vode, i kada bi je takvi vodili, i kada bi imali šansu da je vode. Ono juče je bio vaš vrhunac, performans ovde, karaoke ovde, da nešto vičete, krpe iznosite, sa uvredama i to je to. 
Ova dva miliona, ja vas molim da mi u ponedeljak, kad god dođete, u utorak do mene samo da mi donesete, da mi pokažete ta, da mi ponesete i dokažete ta dva miliona, čega bilo, priznanicu.
E, on je stručnjak za priznanice. Uzme pare, priznanicu nikada ne da. Meni ne treba čak ni priznanica, bilo šta. Zna čovek, iskusan je, iz vaše partije. E, teško Srbiji.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Gospodine predsedniče, pa, nemojte da se nervirate. Vi ste uspeli ono…
Da li se čujemo? Izvinjavam se, nemojte da mi trošite vreme. Da li mogu ja da govorim? Pa, taman ste se pomirili lepo i sad ovo na kraju opet neki cirkus. Nemojte da se nervirate. 
Vučiću, biće to sve u redu. Kad se…
PREDSEDNIK: Viče Milica Đurđević Stamenkovski.
Ja vam neću računati ovih 20 sekundi tokom kojih je ona vikala, vi samo nastavite. 
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Hvala, gospodine Orliću. I vi ste ušli u neki tolerantni mod. Ne znam šta se sa vama dogodilo.
Dakle, videće te se lepo u ponedeljak, opet ćete se vi pomiriti. Neće biti više ovakvih nemilih scena kao juče. Zapravo, Aleksandre Vučiću, vi treba da budete srećni. Vi ste postigli ono što tražite, i što Srbima nikako da se dogodi od kad postoje, a to je jedinstvo. 
Da li neko u ovoj sali ima nešto protiv plana, da nema priznanja Kosova i da nema stolice Ujedinjenim nacijama za Kosovo? Evo, ako ima neko ovde neka digne ruku. Nek se izjasni. I, to je pošteno. Dakle, većina nas, ogromna većina nas ovde nema ništa protiv toga i nema potrebe da se mi ovde koljemo oko toga. 
Ima jedna druga stvar. Vidite ovako, mi jesmo za Evropsku uniju, gospodine Vučiću, ali ima jedna firma koja se zove „Knauf“ koja u Evropskoj uniji i svuda po svetu pravi kamenu vunu, i pravi 12 milijardi evra godišnje prometa. Ista ta firma „Knauf“ u Surdulici truje masovno stanovništvo. A,  kako je to moguće da ono što je zabranjeno u Evropskoj uniji, kod nas je to dozvoljeno? Da li znate kako? Zato što ste vi direktno žmurite na ono što se zove EKOSID, ljudi umiru, 15.000 ljudi umre godišnje od zagađenja vazduha. E, u takvu Evropsku uniju mi hoćemo, ono što je kod njih zabranjeno, to će biti zabranjeno i kod vas i to nikakve veze sa Kosovom nema. 

60/2JD/JG

Još jedna stvar, gospodine Vučiću. Da li smo mi ikada za ovih deset zadnjih godina videli nekog poštenog Albanca koji sedi sa nekim poštenim Srbinom i nešto zajedničko rade? To na „Pinku“ i na vašem „Hepiju“ nećete videti jer su svi Albanci srbomrzitelji. 
Smejete mi se ovde. Prošli put kada sam vam rekao da je Nebojša Zelenović vodio svoje jagodare u Peć i zajedno sa Albancima uradio nešto da im bude bolje u životu. Da, sadili su jagode. Hajde, nađite jednog Albanca koji je dobar i da ga stavimo u muzej odmah, nego vaša politika je – da, da, svi Albanci su šiptari, srbomrsci, neprijatelji. To radite već od kada ste ovde na vlasti. Dajte nađite jednog poštenog Albanca. Jednog dobrog Albanca i jednog dobrog Srbina i dovedite ih na „Pink“.
Gospodine Vučiću, ja ne znam šta je vama smešno. Samo se vi smejte. Vi morate da počnete da gradite politiku na primerima, a to je zajednički život nisu parole, nego je život takav kada Srbin i Albanac sede i mogu normalno da razgovaraju, a da se ne poubijaju. 
Toliko. Srećan rad vam želim i sve najbolje. Da vas citiram na kraju. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ne brinite, neću da govorim o dopisima za hidroelektrane. Ne znam šta je u Surdulici, da budem sasvim iskren. Ne mogu svaki detalj da znam. Moj koalicioni partner…
U pravu ste, samo nemojte da dobacujete, jer sam vas pažljivo slušao kao i sve druge. 
Dobro je da ljudi vide da i kada su za nešto krivi, pod znacima navoda ili stvarno i moji koalicioni partneri, opet sam ja kriv, što je dobro. Neko mora da bude kriv da se ne bi drugi svađali udari na Vučića. I to je u redu. Prihvatam. Ja sam kriv. Ne znam o čemu je reč, ali ja sam kriv. 
Hajde da se vratimo na ovo drugo što ima veze sa temom, nije baš tema, ali ima veze. Nisam vlasnik ni „Pinka“, ni „Hepija“. Što se tiče programa, posebno jedne od te dve ili ako hoćete „Hepija“ nisam siguran šta bih vam rekao, a da bude lepše od onoga što biste vi mislili. Ne znam kakve to veze ima sa mnom pošto su to televizije koje su dobile nacionalnu frekvenciju u vreme vaših koalicionih partnera. One su im dale nacionalnu frekvenciju. Od tada imaju nacionalnu frekvenciju, tada su bili verovatno dobri, a sada ne valjaju. To što ja nisam saglasan sa tim mnogo više nisam saglasan sa onim što radi RTS koji mi je objasnio sinoć da su ovde bili neki incidenti, karaoke, pa se nije slagala melodija sa tekstom i otprilike je to bio problem u Skupštini. Pa, šta? Da li je to razlog da ne dam izjavu kada me pitaju ili da ne znam kako se ponašam prema njima. Dakle to smo razjasnili.
Sada da dođemo na suštinu vaše priče. Ja sam jedan od inicijatora Otvorenog Balkana zato što smatram da moramo sa Albancima da živimo u miru i zato što smatram, odnosno činjenica je da su druga najveća nacija na Zapadnom Balkanu posle Srba, a biće kakvi su trendovi u narednih sto godina prva ili druga, i mi ćemo biti prva ili druga. 
Dakle, mi moramo jedni sa drugima da živimo i jedni pored drugih, kako god hoćete i moramo da se trudimo da te odnose popravljamo. 
Ja sam slučajno našao predsednika Vlade Albanije i on je našao mene da posle 70 godina imamo prvi susret za koji su me svi kritikovali i napadali i govorili da stvaram veliku Albaniju, kao i kad pravim auto-put kroz Toplicu, da je to auto-put za veliku Albaniju.



60/3JD/JG

Tako da su to stvari koje sam uradio i koje ću nastaviti da radim. Mi smo kritikovali odlazak u Peć zbog nečeg drugog, a to je zastava Kosova, jer ja znam ko je to organizovao i zašto je to organizovao. Ko zna kako će vreme da dođe, ali nije ni važno, ali nemojte samo da zaboravljamo šta je bio stvarni razlog. 
Albance nazivamo kako se nazivaju Albanci i kako traže od nas da ih nazivamo. Nemojte meni da spočitavate ono što ja ne radim. Sa druge strane, imam bezbroj ljudi Albanaca, bezbroj. Preterao sam. Desetine ljudi Albanaca sa Kosova sa kojima razgovaram i o politici i koji su vrhunski intelektualci, neću njih da dovodim u neugodnu poziciju, sa kojima razgovaram o svim našim razlikama i o svemu drugom, što ne znači da ću ikada da zaboravim da štitim srpske nacionalne interese, ali ja smatram da Otvoreni Balkan slobodan protok ljudi, kapitala i usluga jeste budućnost i mnogo više strasti imam za Otvorenim Balkanom i regionalnom saradnjom nego čak za Evropskom unijom za koju smatram da nam je neophodno da budemo na putu, uprkos svim političkim problemima, pritiscima, licemerju njihovom i svemu ostalom. 
Dakle, moj posao je da računam šta je dobro za Srbiju, a ne da se rukovodim emocijama. Kada bih se rukovodio emocijama sve bih izbacio iz kancelarije posle tri minuta. Pošto to ne mogu da radim, i ne mogu da budem bahat i arogantan prema onima od kojih u dobroj meri zavisimo, onda moram da uzmem računaljku da izračunam i da radim ono što je najbolje za srpski narod i za građane Srbije u celini. 
Zato nemojte da se sekirate. Nastavićemo da brinemo i o njima i o vama i biće sve u redu. 

61/1GD/IR21.00 – 21.10

(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika!)
PREDSEDNIK: Vi imate ovlašćenog predstavnika koji je prijavljen za reč u sistemu.
Hoćete vi reč?
(Nebojša Novaković: Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Novaković.
NEBOJŠA NOVAKOVIĆ: Hvala, uvaženi predsedniče.
Uvaženi predsedniče Republike, hvala i vama na dva dana koja ste izdvojili za prisustvo u parlamentu.
Često možemo da čujemo i o vašim radnim navikama, ali često se i žalite kako ste prezauzeti državničkim poslovima. Kada se na to onda dodaje i ta opozicija, o kojoj govorite sa nepoštovanjem, i ona stalno još nešto se nadoveže da mora da vas pita, onda je vaš posao izrazito težak.
Eto, imam dve informacije za vas. Kada se predsednik, to podrazumeva državničke obaveze, a kada ste demokratija, to podrazumeva i opoziciju.
Mnogo ste zauzeti. Hajde da malo vam i pomognemo. Ovde se radi samo o jednom spletu okolnosti i događaja doveo do toga da je na vama da rešite pitanje Kosova, ali ne kao kada ste bili opozicionar.
Danas je jako lepo čuti kada neki ovde iz vlasti od pre 2000. godine kažu kako nemamo danas poluge. Kako možemo zaista da reagujemo? Niste vi to razumevanje pokazivali kada ste bili opozicija između 2000. i 2012. godine. Tada nije bilo - izvinite, ali vi stvarno nemate poluge, a to smo i danas slušali od vas kako nismo reagovali na ovo i reagovali na ono.
Vi ste se, gospodine Vučiću, tada preporučili vama uvek mrskom Zapadu i preporučili ste se kao neko ko ovo pitanje može da reši. Zato i jeste u redu da ga i vi rešavate i mi danas od vas slušamo kako moramo da razgovaramo, kako moramo da gradimo dobre odnose sa Albancima, kako moramo ovde svi zajedno da živimo, kako moramo da unapredimo ovaj region. Sve same poruke ljubavi, gospodine Vučiću. To nije bilo karakteristično za vas. Vi ste napadali predstavnike DS čak i na pomen da treba da se rukuju sa predstavnicima kosovskih i albanskih političara. Šta je ovo, gospodine Vučiću?
Ne trebaju nama te lekcije o pomirenju. Nešto ste ovde duboko pomešali. Mi smo oduvek bili antiratna stranka. Danas slavimo 33 godina postojanja i ne želim ja da pričam o vašoj prošlosti, ali vama ne dam da vi govorite neistine o našoj.
Danas bi bilo odlično da ne moraju da se plate pogrešne politike koje ste i sami kreirali, ali ne možete vi nama da držite moralne pridike, pa da izgovorite, kao što ste juče rekli - za razliku od nekih drugih koji su vodili ratove, ja sam ovo i ono. Pa, dajte to, molim vas, objasnite. Šta ste vi to ovo i ono? Da niste možda, ovi drugi vodili ratove, a vi osnivali „Žene u crnom“, pa se borili na mirnim protestima nenasilnim putem? Dok su drugi vodili ratove, ja pretpostavljam da ste se vi penjali na kamion i pevali, „mir, brate, mir“? Verovatno vam je to bila politika? Niste.
Niste ni tada, kao ni danas. Pričate ovde danima kako vas optužuju za snajper pored Sarajeva, a vi kažete – kišobran, a ja kažem nije bitno. Niste uopšte trebali da budete tamo u opkoljenom gradu ako niste dovezli konvoj humanitarne pomoći da pomognete ugroženim ljudima, ali to vi ne razumete.
Problem je u tome…
(Poslanici Srpske napredne stranke dobacuju.)
Nemojte da dobacujete. Predsednik vam je već rekao da može sam da se brani.
Problem je u tome što danas treba izvesti zaokret u politici prema Kosovu, ali ako može da se to ne odrazi na vaš rejting.
61/2GD/IR

Evo, već ste i spominjali da imate prva istraživanja. Kažite nam, gospodine predsedniče, šta kažu, da li ste juče bili mnogo hrabri, da li sasuli svima sve u lice što ste imali i očitali lekcije, izgrdili lošu decu iz opozicije, pročitali ocene i svedočanstva, prezauzeti predsedniče i državniče, svetski lideru koji sprečava treći svetski rat? To pišu vaši tabloidi, neposredni učesniče kneževe večere.
RTS 1, koji svi plaćamo, ponovo juče samo vas prenosi. Jel problem da se čuje da ste Kosovo izgubili 1999. godine, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma? Jel problem da se čuje da ste vi Srbe uveli u kosovsku vlast sa Aljbinom Kurtijem? Jel problem da se čuje da je pomirenje, istorijska šansa da se Albanci i Srbi pomire, propalo, između ostalog, i sa ubistvom Olivera Jovanovića?
I, za kraj, glumite da se borite za prava Srba na Kosovu, a prava Srba u Srbiji i prava Srba u regionu izgledaju isto kao i na Kosovu. Problem je kada se zemlja u Leposaviću nasilno otima, ali nije problem kada se vrši eksproprijacija u Šimanovcima zato što u Leposaviću radi Kurti, a ovo u Šimanovcima radi Luki, član SNS-a.
Svima nam je žao ranjenog dečaka Stefana, ali nama je žao i dece koja ne mogu da idu u obdanište, a to nije naredio Aljbin Kurti. Nama je žao i 1.601 deteta koje je poginulo u opsadi Sarajeva.
Kada Srbina sa Kosova uhapse, on dođe i dobije posao u ministarstvu. Imate precizan spisak o kome govorite na svim medijima, o svakom ranjenom policajcu na Kosovu i vojniku i to je strašno, ali kada Srbin u Srbiji kao vojnik pogine, kao na primer Dejan Stojković na vojnoj vežbi u Pešteru, njegovoj porodici ide samo telegram i ništa više.
Gospodine Vučiću, nismo moguli biti konstruktivniji. Čuli ste razloge. To je zbog onoga što ste bili, kao i zbog onoga što predstavljate danas.
Hvala.
PREDSEDNIK: Znači, i vama je stalo do teme Kosova i Metohije veoma vidim? Da.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Iznenadićete se kada budem objasnio šta su rekli. Rekao je da su moji tabloidi objavili da sam spasao svet od trećeg svetskog rata. Čuli ste to? Dakle, rekao je – vaši tabloidi objavljuju da ste spasili svet od trećeg svetskog rata.
Želim građanima Srbije da kažem koji je to moj tabloid – „Džeruzalem post“ iz Izraela. Postao sam vlasnik i „Džeruzalem posta“. Čestitam vam na tome i hvala vam na tome.
Nemojte da se smejete, jer to je objavio „Džeruzalem post“, a onda su domaći mediji preneli ono što je objavio „Džeruzalem post“ u jednoj hipotetičnoj priči u kojoj je izvučen naslov takav, a oni su govorili o onome šta je Srbija preduzela, a da nije preduzela da bi moglo da dođe do trećeg svetskog rata.
Umesto da kažete hvala što su Jevreji napravili tako dobru priču o vašoj zemlji, vi govorite da je „Džeruzalem post“ moj tabloid. E tako vam je svaka reč istinita.
Kažete – eto tamo eksproprijacija, ali baš me briga što Albanci provode eksproprijaciju na severu Kosova, jer, kaže, Luki provodi eksproprijaciju u Šimanovcima. Jeste, ima neki čovek kojem je nadimak Luki i najviše je eksproprijaciju provodio da li znate kad? Kad je bio član Demokratske stranke, ne samo u njihovo vreme, već kada je bio član Demokratske stranke i vodio njihov odbor. Taj čovek je u međuvremenu napredovao. Shvatio je da mu ne treba toliko eksproprijacije i svega drugog, pa se učlanio verovatno i u Srpsku naprednu stranku, ali sada nema te eksproprijacije kakve je bilo u njihovo vreme i kada je bio njihov član.
61/3GD/IR

Vidite, kažu da od 2000. do 2012. godine nisu imali poluge. Šta god da ste imali, šta god da niste imali, šta god da smo govorili, uvek smo glasali za svaki akt koji biste predložili u Narodnoj skupštini, a ticao se Kosova i Metohije, svaki, ali ne vredi, vas mržnja izjeda i svih šest minuta i 30 sekundi, koliko vam je ostalo, potrošili ste na to – mržnja prema Aleksandru Vučiću, jer ja sam vam kao crvena marama i uživam u tome, da vam pravo kažem, jer ništa drugo ne vidite, sem mene. Ne možete prst pred nosom da vidite. Šumu od drveta ne vidite. Ništa ne možete da vidite i zato ćete da gubite sve moguće izbore. Gubili ste ih i gubićete ih.
Kaže – ja bih da se predstavim kao „Žena u crnom“. Ne daj Bože. Ne želim da budem deo „Žena u crnom“ i ni sa čim što oni rade nisam saglasan i nikakav sličan zaokret, okret, preokret mi ne pada na pamet da radim u svom životu.
62/1DJ/MJ21.10-21.20

Pričate o tome - pa dobro, nije važno da li si imao pušku ili si imao kišobran. Pa što pričate da sam imao pušku? I na jednom mestu su mi našli sliku sa kišobranom, a na drugu sa stativom od kamere i oba ispadoše jedno snajper, jedno puška. Pa, što onda lažete? Smeta vam to kad ja imam kišobran ili imam stativ od kamere, a ne smeta vam kad okrećete vola nedaleko odatle. Vo je dobar, ali kišobran ne valja, sve vam je dozvoljeno, a nekima drugima ništa nije dozvoljeno.
Pošto čitam dve stvari na koje želim da kažem. Kaže – Vučić se uspaničio zbog rejtinga. Ti ljudi nikako ne mogu da nauče jednu stvar. Radio sam sve stvari koje ne donose rejting jer ljudi na kraju to prepoznaju. Nikada se ne rukovodite istraživanjem, već koristite to šta ljudi misle da bi ste mogli da uradite nešto drugo i da ih uverite u ispravnost nečeg drugog, a ne da podilazite istraživanju. Zato što podilazite istraživanjima, zato ste tako neuspešni, a moj posao i sve vreme sam radio suprotno i zato sam uvek bio toliko ispred vas. Ako ste zabrinuti za rejting vaš, da vas obavestim - sa razlogom. Nastavite da budete zabrinuti, ne želim da vam pomognem.
Što se tiče, ako ste već tražili informaciju, pa da je dobijete, što se tiče mog rejtinga takođe bi trebalo da budete zabrinuti i opet nemam ništa protiv toga.
Još dve stvari, da ne bude ne odgovoreno pošto vidim da nije slušao danas, kaže – Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum, kao Aleksandar Vučić, kao pripadnik političke organizacije, tada bio sam protiv Kumanovskog sporazuma javno i na sednici Narodne skupštine. Javno, baš vaša partija je nedvosmisleno podržala Kumanovski sporazum, javno, podržala Kumanovski sporazum.
Dakle, vi mene optužujete za ono što ste vi uradili kao ovo za dva miliona dolara, evra Hilari Klinton. Izmislite nešto, sami sebe slažete, počnete da verujete u sopstvene laži i šta vas briga i teraj dokle hoćeš i dokle možeš.
Nisam vas razumeo ono oko Olivera Ivanovića, pošto valjda mislite – joj, kad mu to kažem. Možda je preterano da kažem da je bio moj prijatelj, možda i nije. Svoje dete sam slao kod njega u zatvor. Jeste li možda vi išli? Jeste nekada pomogli tu porodicu? Jeste nekad nešto učinili? Šta pričate gluposti? Jeste nešto hteli da mi kažete tim povodom? Hajde kažite nadležnim organima pošto vidim da imate saznanja neka i sve vam se zasniva na onako brutalnim, idiotskim lažima Milovana Brkića i to je vaš nivo. Sav rad, sva politika vam se na tome zasniva laž do laži.
Hvala vam što ste me pozvali da dođem u ovaj visoki dom da čujem sve te bljuvotine i izmišljotine i da mogu narodu da pokažem čime se bavite, šta radite i koliko izmišljate i ništa više od toga i baš vam hvala na tome.
Ima jedna stvar o kojoj ipak ne treba da brinete što se tiče ovih rejtinga istraživanja, budućnost vam je sigurna, ne brinite.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
PREDSEDNIK: Samo ne znam šta sad vi izvodite, vi stojite i mašete, a ispred vas koleginica vas snima telefonom. Šta radite? Pozirate? Ponovo pozirate? Nadam se da ste zadovoljni koliko ste lepo ispali.
Reč ima Pavle Grbović.
PAVLE GRBOVIĆ: Zahvaljujem.
Evropa je defakto u ratu. Nema tolerisanja bilo kakvih iskakanja u političkom smislu. Plašim se da su geopolitičke okolnosti najlošije po nas u poslednjih 10 do 15 godina. Za to što nismo uveli sankcije Rusiji mi plaćamo cenu i to ne malu. Ja neću postaviti pitanje večeras ko je odgovoran što tu cenu plaćamo, smatram da je za to odgovoran onaj koji je ove izjave dao. To ste vi gospodine predsedniče, ali ću postaviti pitanje vama - za čiji račun mi tu cenu plaćamo? Šta je to što mi dobijamo da bi smo pristali na jednu ovakvu žrtvu?
62/2DJ/MJ

Ako dobijamo samo to da vi možete sebe da poredite sa Obeliksom, a Srbiju da poredite sa malim galskim selom koje ponosno prkosi celoj Evropi i svetu, onda je ta cena suviše visoka.
Kad je reč o samom sporazumu, dva dana slušamo ovde ko je sve crvene linije treba iscrtati, koliko one treba da budu visoke i rigidne, kao da zaboravljamo da te linije koje su prepreka između Srba i Albanaca, između Balkanaca generalno na ovom području, kao da zaboravljamo da su one krvlju iscrtane prethodnih decenija i Srba i Albanaca i onih Albanaca koji su ubijani na Kosovu, pa kasnije hladnjačama njihovi leševi prevoženi po masovnim grobnicama u Srbiji, krvlju onih Srba koji su ubijani na Kosovu, čijim organima je trgovano od strane nekih Albanaca, krvlju onih mladića koji su poslati na Kosovo da brane najgoru deceniju u istoriji Srbije i koji se iz tih ratova nisu vraćali.
Bodrimo se ovde međusobno da što glasnije odbacimo neki sporazum, kao da ne znamo da će svaki sledeći koji nam se stavi pred nas biti i teži i gori, kao da nismo svesni da bi smo na taj način samo trampili budućnost još jedne generacije za komfor jedne političke elite da može sebi da da taj luksuz da ne prizna ono što je svima nama jasno, a to je da od 1999. godine države Srbije, nažalost, na području Kosova i Metohije ima sve manje, a da je danas gotovo nema uopšte.
Ono što je naša politička odgovornost, a vaša u prvom redu, jer ipak ste predsednik države, jeste da shvatimo da svet nije uvek pravedno mesto za život i da mnoge patnje kroz koje smo mi kao narod prolazili nemaju utemeljenje ni u međunarodnom pravu ni u pravdi, ali da mi u takvom svetu moramo da tražimo prijatelje i saveznike i to one moćne prijatelje i saveznike koji odlučujući utiču na političke procese na ovom podneblju.
Da, govorim o EU, SAD, šta god ko mislio o tome, jer u protivnom, mi možemo sutra doći u poziciju da tako izolovani i sami o pravima Srba na području Kosova i Metohije razgovaramo sa Kosovom koji je u Savetu Evrope, o crkvama i manastirima, njihovoj zaštiti razgovaramo sa Kosovom koji je deo UNESKO, da o bezbednosti Srba razgovaramo sa NATO članicama, a da mi budemo sami izolovani.
To su političke posledice koje bi svi osećali i koje su realne. Sve ostalo su emocije na šta građani imaju pravo, ali nosioci odlika taj luksuz nemaju.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
PREDSEDNIK: Hvala.
Vas dvoje se i dalje snimate, samo ste sada promenili ugao. Sada je koleginica sela iza.
(Srđan Milivojević: Poslovnik!)
Neverovatni ste ljudi, stvarno neverovatni, ja ne znam šta bih vam rekao više. Neverovatni.
Da vidimo koga još imamo od ovlašćenih predstavnika.
Imamo
(Srđan Milivojević: Poštovani građani Srbije, evo…)
Samo polako, obavite vi to posle kada mi završimo sednicu, nije nikakav problem Milivojeviću, ostaćete vas dvoje. Dobro.
Znači, od ovlašćenih predstavnika imamo još ovlašćenog predstavnika SPS i ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve.



62/3DJ/MJ

Hoćete prvo vi?
Znači, vaša poslanička grupa ima još minut i 15 sekundi.
A vi, Milivojeviću, samo da vam kažem, ako to do sada niste otkrili, urlanje u sali se ne čuje u direktnom prenosu. Džabe to radite.
(Srđan Milivojević: Čuje se…)
A vi to za vaš snimak radite? To je, znači, najvanije?

63/1AL/MP21.20 – 21.30

Zato ste došli danas. E, dobro da su to čuli narodni poslanici i ljudi koji gledaju ovo. Znači, vi to sve radite za svoj snimak i baš vas briga i za Skupštinu i za sednicu. Odlično.
(Srđan Milivojević dobacuje.)
Gospođo Paunović, ako možete da govorite, imate minut i 20.
SNEŽANA PAUNOVIĆ: Hvala predsedniče.
Mogu ja da govorim uvek, čak i kada imam samo minut i 20, ili se bar tako čini.
Jednu mnogo važnu stvar želim da ovde kažem, ne zato što je ne znate, nego da podsetim one koji su se Kosovom površno bavili. Ima poštenih Albanca. Jedan od njih je predsednik opštine Peć koji je bio na ustoličenju Patrijarha Porfirija, gospodin Muhađeri i sigurno bi on prihvatio. Ja ne znam šta je tamo radio jedan od kolega i zašto je išao u Peć, sa kojom ambicijom šta da sadi. Postoji možda mogućnost da bi tamo uspevale jagode. Znate na kojoj njivi? Onoj oko Pećke Bistrice u Goraždevcu. Ali, tamo Albanci neće da sade jagode. Naročito ne sa Srbima. Tamo su nam pobili decu.
I još nešto da vam kažem. Nadala sam se da smo sve čuli. Nažalost nismo. Završnica je očigledno iskorišćena da nam kažu sve ono što bi rekao Aljbin Kurti, lično. Nismo se mi ovde bavili žrtvama. Danas ne znam gde su nam kidnapovani, ali znamo gde su hladnjače. Sram vas bilo, poštovane kolege.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da ne pitam vas, šta se dešava? Da nije tu neko snimanje u toku. Evo ovi su završili.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.
MILENKO JOVANOV: Poštovani gospodine predsedniče Republike, poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju cele ove rasprave može da se kaže da…
(Srđan Milivojević: … govor Sime Spasića. On će da buši noževima opoziciju.)
Mislim da stvarno gospodina Simu Spasića ne treba da uzimate u usta. On je za vas akademik. Sa dužnim poštovanjem da mu se obraćate.
Sa dužnim poštovanjem da mu se obraćate.
No, nismo dobili ni u jednom momentu alternativnu politiku. Nismo čuli ni u jednom momentu bilo kakav ozbiljan, osmišljen i sveobuhvatan predlog. Nismo dobili odgovore na pitanja – šta to oni koji upućuju kritiku svakoga dana državnoj politici misle da bi bolje trebalo i drugačije trebalo da se uradi? Nismo dobili jedinstvo koje u ovom trenutku našoj državi i našem narodu je preko potrebno.
Poslata je juče katastrofalna slika iz ovog parlamenta. Poslata je slika sukoba. Poslata je slika nesloge srpske i u tom smislu mislim da se pokazalo koliko je bio dobar i odgovoran poziv predsednika Vučića da se obave konsultacije, da se na jedan drugačiji način više porazgovara o svim temama, ali upravo oni koji su sve to odbijali na kraju su doveli ovde do toga da se jučerašnjeg dana svi zajedno stidimo, a najviše treba da se stide oni koji su sve i izazvali praveći haos ovde na podijumu.
Ipak verujem da smo dobili nešto na kraju svega ovoga. Dobili smo od strane građana i verujem da će se to vrlo brzo pokazati apsolutno jedinstven stav da treba da stoje uz našeg predsednika, kao što stoje, i da nema ozbiljne i drugačije politike osim one koju predstavlja predsednik Vučić.


63/2AL/MP

Dva dana je odgovarao na sva moguća pitanja, dva dana je odgovarao nažalost najmanje na pitanja koja su bila upućena o suštini onoga što je tema sednice, a to je KiM. Trpeo najstrašnije uvrede, klevete i laži, ali za dva dana ni on nije mogao da čuje nijedan predlog kako da poboljša ono za šta kažu da ne valja. Zapravo takve politike i nema i ta dva proglasa su te dve jalove alternative. Jedna koja kaže – prihvatite sve što vam traže, samo se onda postavlja pitanje – a šta će nam država i institucije i predsednik ako nećemo da se borimo za bolje od onoga što nam nameću. A druga kaže da se izolujemo, odvojimo od sveta, oslabimo, a onda ćemo tako oslabljeni valjda bolje moći da odbranimo sopstvene interese. Nijedna ni druga ova politika nisu dobre i zato verujem da će politika predsednika Vučića u narednom periodu imati još veću podršku.
Najzad, predsedniče, niti je ono o čemu ste govorili nažalost poslužilo onima koji su došli sa predstavom da vas saslušaju i čuju šta je ono što radimo i radite. Oni su imali gotove govore, napisane. Deset puta ste ponavljali jedne iste stvari i 11 put bi bilo verovatno da imaju prava da govore isto pitanje postavljeno i koliko god puta ponavljali oni će ostati na svojim pozicijama iz prostog razloga što bilo kakva vaša potvrda i vaše davanje reči ruši ceo njihov svet.
Kada vi kažete – ne, ne dam Kosovo, hoću celovitu Srbiju i ne dam Kosovo u UN i boriću se protiv toga, smisao njihovog postojanja prestaje, jer su sve zasnovali na tome da su oni kao borci protiv vas koji ste kao izdajnik pa će oni kao da se bore da vi ne uradite ono što svakako nećete da uradite i tu se cela priča završava.
Nažalost, kažem, nismo iskoristili priliku da našem narodu pre svega na KiM pošaljemo jednu drugačiju sliku, ali tu sliku će poslati građani Srbije, tu sliku će poslati narod sa još čvršćom podrškom i još jačom podrškom jer znamo da idu teška vremena, znamo da idu teške bitke, naravno diplomatske i imate punu podršku da u tim bitkama istrajete.
Borba za Srbiju ne trpi alternativu. Pobeda je jedina opcija i zato ponovo da pobedimo. Živela Srbija.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Na kraju drugog dana ove diskusije da se zahvalim svima koji su u diskusiji učestvovali, posebno onima koji su izdvojili značajno vreme da budu u sali i kada govorite o mojim državničkim obavezama ja sam imao jutros sastanke i sa Gašićem i sa Vulinom, dakle sa bezbednosnim sektorom i sa IBRD i 10 i po sati nisam izašao iz ove sale. Navikao sam i naučio sam i slušajte kada govorim, možda čujete nešto pametno umesto što telefonom razgovarate.
Ali sam ja razumeo da je i poslanička obaveza da bar sedite u Narodnoj skupštini kada razgovarate o nekoj važnoj temi, a nisam primetio da vam je obaveza. Nekoliko poslanika je sedelo sve vreme ili gotovo sve vreme, a svi ostali to baš i ne doživljavaju kao svoju obavezu, posebno ne na onoj strani koja se žali da im držim moralne pridike, a u stvari jedino što su radili držali su nama pridike.
Na jednu stvar nisam odgovorio, pošto je to takođe jedna od smicalica i besmislica koje slušam već 10, 11 godina, a to je preporučili smo se zapadu pa nas je zapad doveo na vlast da mi njima dajemo Kosovo. To slušam bukvalno 10, 11 godina, te besmislice.

64/1MJ/CG21.30 – 21.40

Ne narod nas je doveo na vlast. Znate, na izborima smo pobedili. Narod je želeo promene. Vaša greška je u tome što vi mislite kada stanete na travnjak američke, francuske ili engleske ambasade, to je greška i mnogih političara i u stranci koju sam vodio i koju vodim. Dakle, mnogi misle ako su dobri sa ovim ili onim ambasadorom da će oni da ih drže na ministarskom mestu, pa se onda iznenade, čudom se čude kako odjednom nisu ministri. Ne odlučuju ambasadori o tome. Na izborima odlučuje narod, a ovome odlučuje stranačko rukovodstvo.
Vi stvarno verujete u to da neko nekoga dovodi, neko nekoga odvodi. To ima u banana državama. Srbija je slobodarska i slobodna država. Smejali se vi ili ne, govorili ovako ili onako, da i zato jeste poštovana, ne znači da smo saveznici, ali zato Srbija jeste poštovana. To je velika promena u odnosu na ono ranije.
Ono što je veoma važno da ukažem na to kako je kod nas sve izvrnuto i da podsetim na reči vladike Sergeja, gde vas oni, gde izdajnici napadaju ljude za izdaju, a petokolonaši govore o patriotizmu. Tako mi imamo najveće rodoljube koji demonstriraju svaki dan protiv nečega. Da li vi znate, to su otprilike najviši nivo patriotizma vidite neke ikone koje nose, itd. Što ne kažete ljudima da su to raspopi, da su to neprijatelji SPC, to su ljudi koji i mene i nas proglašavaju za najgore na svetu, a oni kažu, pa videla su se sveštena lica. I tako izveštava javni servis i svi ostali. Nisu se videla nikakva sveštena lica, već neprijatelji SPC, raspopi, izbačeni iz SPC. Ali koga briga, ako je protiv nas, onda će i oni da postanu sveštenici preko noći i biće sve uredu i biće sve potaman. Samo govorim o svemogućim prevarama kojima se služe ne bi li ostvarili svoje političke ciljeve.
Da se vratimo onome što je ozbiljno. U narednom periodu imaćemo teške razgovore. Predstoji nam najpre velika borba za ZSO, za ZSO sa ovlašćenjima koja će biti značajna i koja će ulivati poverenje našem narodu i našim građanima. To je ono što je najvažnije. U saradnji sa njima ćemo donositi sve odluke, jer sam siguran da će biti mnogo pritisaka spolja, sa albanske strane, da se ne poštuje sve ono što je potpisano u Briselu, da će da nam objašnjavaju da to nije realnost itd. Borićemo se. Tek posle toga dolaze razgovori o drugim temama o kojima smo odavno razgovarali pa ste se tobož začudili. Zamislite, pričaćemo o carinskom pečatu. O tome smo pričali i završili pričanje još 2011. godine. Tobož, sada su svi iznenađeni kada takve stvari čuju.
Zamislite, Francuzi, Nemci, Amerikanci predlažu da Kosovo bude nezavisno. Ma nije moguće. Dakle, moramo da razumemo šta traži zapad, moramo da razumemo u kojim geopolitičkim okvirima. Mislim da im je sada jasno da će poraz Rusije u vojničkom smislu biti mnogo teži nego što su zamišljali pre pet ili šest meseci, jer je Rusija počela bolje da ratuje nego što je ratovala na početku, tako da svakako će se to produžiti, jer ne verujem, nadam se i voleo bih, sve bih na svetu dao da mogu da kažem da sam pogrešio, da dođemo do primirja, kasnije i do mira, ali se plašim da će rat da bude samo teži, sa još većim razmerama, posledicama, a one neće biti ni malo dobre, ni po nas ovde.
Malopre ste me pitali – ko je kriv, ili rekli ste – ti si kriv zato što nismo uveli sankcije. Ja sam kriv. Priznajem. To je bila moja inicijativa na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost. Ja sam kriv. Ja sam kriv zato što sam ja to predložio, držeći se međunarodnog prava. Znao sam da moramo da osudimo upad u Ukrajinu, znao sam jer mi više ništa nismo mogli ni da tražimo ni da radimo na međunarodnoj sceni, da to nešto nismo učinili, da moramo da poštujemo integritet Ukrajine, jer ne možemo da branimo ni Kosovo, niti imamo pravo da branimo bilo šta ako to ne uradimo. 
64/2MJ/CG

Bio sam protiv uvođenja sankcija. Smatrao sam da je naše negativno iskustvo sa sankcijama veoma loše. Drugo, smatrao sam da je važno da imamo nekoga ko bi nam pomogao i u Savetu bezbednosti UN, jer ne znam šta će još nekome da padne napamet, kao što je Britancima 2015. godine palo napamet da idu sa onom rezolucijom pa su nam tada Rusi pomogli. Dakle, da to je bila moja odluka. Cena nije mala, sve ste tačno citirali, precizno, nemam šta da se žalim. Ja sam to rekao. Cena nije mala. I za tu cenu ja sam kriv.
Dakle, ako vas čak interesuje možemo da napravimo i brojeve. Mi ih pravimo na nedeljnom nivou. Procene naše, ne možete to tačno da izračunate, ali mislim da ponekad kada to ne ugrožava do kraja vaše vitalne nacionalne i državne interese da je važno da čuvate samostalnost i nezavisnost u odlučivanju. 
Svejedno posle svega toga nam dolaze razgovori o svim ovim važnim pitanjima o kojima sam govorio. Biće mnogo teških razgovora, mnogo teških kompromisa, mnogo stvari, ali ovo o čemu smo govorili, što je pomenuo i gospodin Jovanović i što ste me pitali već bezbroj puta, ne volim da govorim o crvenim linijama zato što ograničavate pregovore i tada u stvari nema pregovora. Tada se stvara konflikt, jer kada i jedni i drugi samo o tome pričaju, nikada se to ne poklapa već se preklapaju te crvene linije i onda dolazi do sukoba. Zato ne volim o tome da govorim, a ne zato što smo nedovoljno tvrdi i čvrsti u svojim opredeljenjima, jer nema potrebe da se zaklinjem onima koji su u stanju da izmisle da Ana Brnabić ima dva pasoša ili da sam ja dao dva miliona evra Hilari Klinton. Njima da se zaklinjem? 
Zakleo sam se svojoj zemlji i svom narodu na Ustav i na Miroslavljevo jevanđenje. Ne pada mi napamet da ljudima koji takve neistine šire se zaklinjem na bilo koji način. Dakle, nama je važno da razgovaramo, nama je važno da pregovaramo, nama je važno da sa Albancima pokušamo da izgradimo bolje odnose u budućnosti. Nama je važno da nam ekonomija napreduje. Važno nam je da imamo veću stopu rasta. 
Rekli ste danas najniža stopa rasta, to sam zaboravio da odgovorim. Da, ali u poslednje tri godine najviša stopa rasta zato što se ona meri zajedno, kumulativno, jer smo mi imali najvišu stopu rasta, a kada imate najvišu stopu rasta u jednoj godini ne možete da imate najvišu stopu rasta u drugoj godini. Ona se meri kumulativno za nekoliko godina u nizu. Samo da to znate, kada budete na vlasti, da to tako ide. Ne možete da gledate.
Ljudi, da vam kažem, ko god hoće da uči, ko god hoće da napreduje i ko god hoće da zna šta je država, jer ne polazite od nule, dakle, on će da nauči kako to ide i to ljudi neverovatnom brzinom umeju da prepoznaju, kao što su umeli da prepoznaju sve ono što se dešavalo juče, danas i svaki dan. 
Na kraju, ljudi koji niti vole mene, niti vole vas, nas, ej pusti dobro je, samo da ne gledamo više i ne pratimo ništa od svega toga, samo da ne vidimo neke druge i to ne zato što smo mi nešto rekli, nego zato što su oni nešto rekli o sebi.
Svejedno, ja sam spreman i siguran da niste imali, nadam se da niste imali zlu nameru iako sam juče verovao i uplašio se da jeste i spreman sam da razgovaram sa svima uvek. 
Spreman sam da prihvatim i tu ideju da pred svake važne razgovore, ne moramo pred ove tehničke itd. pred svake važne razgovore da Petar Petković, odnosno Kancelarija pozove vas ukoliko hoćete da se upoznate sa temom razgovora ili sa bilo čime drugim, ako ste za to zainteresovani. Nikakav problem sa tim nemamo, na konto vaših ideja koje smo danas čuli. 

64/3MJ/CG

Ja sam uvek otvoren za razgovor, kada god imam slobodan sat, pošto to kod mene ide na pola sata, 45 minuta, i sat vremena, u zavisnosti od gosta i razgovora koji imam, pa je tako grafik popunjen, ima prostora, uvek sam spreman da vas primim da razgovaramo o svemu tome da vidimo šta je to što možemo da uradimo zajedno. Ali svakako budite spremni, nadam se ili da ćemo sve od sebe, ne na ratne sukobe, ali da budemo spremni na ne laka vremena, da se posvetimo daljem napretku Srbije, daljem napretku naše ekonomije, daljem napretku životnog standarda.

65/1MZ/SČ21.40 – 21.50
Da pokušamo da malo bolje razumemo jedni druge, prihvatam i deo svoje krivice što možda kada ste glavna ili gotovo jedina meta u Srbiji svima, onda kao jež pustite bodlje, pa biste da odgovarate i da se borite. Ja volim da se borim i želim da se borim, možda nekada u tome preteram, ali to nije zato što sam ni bahat, ni arogantan, već zato što ne volim da stvari ostanu neraščišćene i volim da se zna šta je istina. I nije mi problem da kažem kad sam za nešto kriv, kao što sam vama rekao, i kada nešto nije istina, kao što sam malopre rekao.
Dakle, ono što mislim da je najvažnije za naš narod na Kosovu i Metohiji. Vi ljudi, ne samo vi ovde, već ceo naš narod i u Goraždevcu, i Osojanu, i u Velikoj Hoči, i u Suvom Dolu, i u Zubinom Potoku, i u Leposaviću, i u Zvečanu, i u Kosovskoj Mitrovici, u čitavom Pomoravlju, od Kamenice do Klokota, Donje Budrige, Parteša, Gračanice, Sirinićke župe, Lipljana, Gušterice, jedne, druge, Ugljara, Bresija, svuda gde živi naš narod, Pasjana, da znaju da imaju svoju državu. Ja znam da vi znate da je vaša država Srbija.
(Aplauz.)
Samo moramo, i to jeste naša snaga i vi jeste naša snaga, jer to je nešto što ne može da se briše gumicom, dopisuje naliv-perom. Ali mi moramo da razumemo da ogroman broj ljudi ne misli da je to Srbija. Moramo dobro da razumemo da nam pozicija nije laka. I kao što vidite, nisam hteo da završim oduševljenim aplauzima, već sam hteo da vam ukažem na činjenicu da naša pozicija nije laka, upravo zato što ni situacija na Kosovu i Metohiji nije laka.
Svi oni koji su je predstavljali kao laku, samo da se oni dočepaju vlasti, govorili su neistine. Znam da vi to dobro znate. Jeste li se nekada zapitali zašto nikada niko nije dobijao toliko glasova na Kosovu i Metohiji koliko sam dobijao? Zato što su saglasni sa Briselskim sporazumom. Pa nije nijedan, ali su ljudi koji su me psovali kada sam dolazio u Kosovsku Mitrovicu da im govorim o Briselskom sporazumu. Ali su tu i svi smo zajedno zato što vide koliko se neko bori, koliko neko razume njihove probleme i koliko živi njihov život. To je ono što ćemo da nastavimo da radimo i da se borimo zajedno. Kad se borimo zajedno, kada smo čvrsti i kada znamo da smo zajedno i kada nam ne ide dobro kao državi, zbog geopolitičke situacije, i kada nam ide nešto bolje i kada čekamo neka mnogo bolja vremena, ja vam garantujem samo jednu stvar – uvek ćemo biti zajedno.
(Aplauz.)
Srbija će da čuva mir, Srbija će da se ponaša odgovorno, da se ponaša ozbiljno. Da, nisam razumeo vašu dosetku, da Srbija će da se bavi i rastom bruto domaćeg proizvoda. Pošto vi živite od državne plate, baš kao i ja, ali se ja sa državom i rastom njenim ne šalim i ne sprdam, da biste dobili tu platu tako dobru i tako pristojnu, mnogo bolju i pristojniju nego ranije, država mora da raste i Srbija će da raste.
Hvala vama, da ne bih dužio i filozofirao, hvala svima na pažnji. Hvala onima koji su pokazali da bi mogli da izdrže i pod nekim težim okolnostima, a možete da mislite oni koji se busaju u prsa šta bi sve na ratištu izdržali, a nisu u stanju da sede sat vremena u toploj skupštinskoj klupi, a ne da drže rov po 24 ili 36 sati. Ali dobro, da ne razmišljamo o rovovima, da razmišljamo o računarima, o veštačkoj inteligenciji, naučno-tehnološkim parkovima, o sigurnosti naše dece i da uradimo sve da im tu sigurnost omogućimo.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija i nema predaje!
(Aplauz.)


65/2MZ/SČ

PREDSEDNIK: Ovim zaključujem pretres i zahvaljujem i ovaj put posebno predsedniku Republike zbog činjenice da je jedini koji je došao i dolazio po četvrti put na raspravu na temu Kosova i Metohije, jer nijedan predsednik Republike nije to radio pre njega, učestvovao u raspravi jedini, dok su drugi umeli možda samo da se pojave, pročitaju napisani govor i odu, jedini koji je učestvovao u raspravi, i to je sada uradio po četvrti put. I da vam ne pričam da se za taj jedan da koji provede, svaki, više puta ovoj Skupštini obrati nego svi njegovi predstavnici zajedno, ikada na bilo koju temu, računajući i zakletve i svečane sednice i državne praznike, sve. Dakle, na toj vrsti odnosa.
Drugo, juče ponovo 11 sati, sada vidite ponovo 12, što je vas slušao, svakome ukazao pažnju, odgovarao i na pitanja i na primedbu i na komentar i na sve ostalo, a posebno zato što je juče bio izložen onom sramnom ponašanju, onom užasnom fizičkom napadu i uprkos tome čuvao dignitet naših institucija, računajući naravno i našu Narodnu skupštinu. E na toj vrsti odnosa sam imao potrebu i želju da posebno zahvalim predsedniku Republike.
Zahvaljujem i vršiocu dužnosti direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, njihovim saradnicima i narodnim poslanicima na učešću u radu sednice.
Sada određujemo dan za glasanje.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem petak, 3. februar 2023. godine, sa početkom u 21.50 časova, kao dan za glasanje o tački dnevnog reda Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
66/1JJ/MT21.50 – 21.55

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za rad u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupština prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika. 
Molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema. 
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 169 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, te postoje uslove za odlučivanje. 
Mi prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda je IZVEŠTAJ O PREGOVARAČKOM PROCESU SA PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE U PRIŠTINI, od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine. 
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje Izveštaja, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine. 
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 154, protiv – 23, nije glasalo – devet, od ukupno 186. 
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od 1. septembra 2022. godine do 15. januara 2023. godine.
Prelazimo na odlučivanje o povredama Poslovnika. 
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika, prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg narodni poslanik smatra da je povreda učinjena može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština bez pretresa o tome izjasni u danu za glasanje.
Saglasno navedenim odredbama Poslovnika, prelazimo na odlučivanje. 
Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković na sednici 2. februara u 11 časova i 34 minuta je ukazala na povredu člana 100. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – tri, nije glasalo – 165, od ukupno 179. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici 2. februara u 11 časova i 34 minuta je ukazala na povredu člana 121. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – četiri, nije glasalo – 157, od ukupno 176. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.




66/2JJ/MT

Narodni poslanik Ivan Kostić na sednici 2. februara u 13 časova i 12 minuta je ukazala na povredu člana 108. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – jedan,  uzdržan – jedan, nije glasalo – 163, od ukupno 174. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Predrag Marsenić na sednici 2. februara u 13 časova i 45 minuta je ukazala na povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – osam, uzdržanih – dva, nije glasalo – 161, od ukupno 171. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Miodrag Gavrilović, na sednici 2. februara u 15 časova i 11 minuta je ukazala na povredu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – jedan, nije glasalo – 154, od ukupno 171. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Predrag Marsenić na sednici 2. februara u 15 časova i 33 minuta je ukazala na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 12, nije glasalo – 159, od ukupno 171. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković na sednici 2. februara u 17 časova i 25 minuta je ukazala na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – jedan, uzdržan – jedan, nije glasalo – 160, od ukupno 171. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Tamara Milenković Kerković na sednici 2. februara u 19 časova ukazala je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – osam, protiv – jedan, uzdržanih – dva, nije glasalo – 158, od ukupno 169. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Narodni poslanik Predrag Marsenić na sednici 3. februara u 13 časova i 27 minuta je ukazala na povredu člana 106. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 13, nije glasalo – 155, od ukupno 168. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.


66/3JJ/MT

Narodni poslanik Gorica Gajić na sednici 3. februara u 13 časova i 45 minuta, ukazala je na povredu člana 107. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine. 
Molim Skupštinu da se izjasni.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv –tri, uzdržan – jedan, nije glasalo – 148, od ukupno 167. 
Konstatujem da je Narodna skupština zaključila da nije povređen ovaj član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Zahvaljujem se svima.
Vidimo se na narednoj sednici, sutra u 10,00 časova.


(Sednica je završena u 21.55 časova.)

Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
29 30 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31 1 2
sreda, 8. maj

  • 9.00 - poseta učenika Srednje stručne vojne škola „1300 kaplara“ Domu Narodne skupštine (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13)

Ceo kalendar događaja

Budite u toku

Aktivnosti

Subota, 4. maj 2024.

Vaskršnja čestitka predsednice Narodne skupštine Republike Srbije Ane Brnabić

Subota, 4. maj 2024.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Aleksandar Marković čestitao Vaskrs

Četvrtak, 2. maj 2024.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa ministarkom spoljnih poslova i međunarodne saradnje Kraljevine Esvatini Folilom Šakantu