(Sednica je počela u 12.40 časova. Predsedava Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine.)

*

* *

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 213 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 192 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Milica Đurđević Stamenkovski.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika, prisustvuju kandidati za predsednika i članove Vlade.

Današnjoj sednici prisustvuju i predsednik Skupštine AP Vojvodine, predsednik Pokrajinske vlade, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, predstavnici pravosuđa, predstavnici Vojske Republike Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti i Matica srpske, predstavnici organa Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela.

Takođe, današnjoj sednici prisustvuju i šefovi diplomatsko-konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.

Dozvolite da u ime Narodne skupštine i u svoje ime pozdravim cenjene goste.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio sam sledeći

D n e v n i r e d:

1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade.

1/2MV/LjL

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

Primili ste Predlog kandidata za predsednika Vlade koji je, saglasno članu 112. stav 1. tačka 3) Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Primili ste saglasnost gospođe Ane Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu, u pisanom obliku.

Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade, sa biografijama kandidata za članove Vlade, koji je podnela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.

Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi:

- da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade (član 127. stav 2. Ustava Republike Srbije),

- da otvorimo pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade (član 269. Poslovnika Narodne skupštine),

- da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre (član 99. stav 2. tačka 1) i član 125. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i član 10. Zakona o Vladi) i

- da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu (član 16. st. 1. i 2. Zakona o Vladi i član 271. Poslovnika).

Primili ste ostavke narodnih poslanika Milana Krkobabića, Sanje Vuković Ivančević, Novice Tončeva, Radeta Baste, dr Marije Zdravković, dr Aleksandra Martinovića, Đorđa Milićevića, Gorana Vesića, dr Danice Grujičić, Ivice Dačića i Tomislava Žigmanova na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavki nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog Zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.

Saglasno čl. 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima: Milanu Krkobabiću, Sanji Vuković Invančević, Novici Tončevu, Radetu Basti, dr Mariji Zdravković, dr Aleksandru Martinoviću, Đorđu Milićeviću, Goranu Vesiću, dr Danici Grujičić, Ivici Dačiću i Tomislavu Žigmanovu, danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Molim Službu Narodne skupštine da, u skladu sa ovom informacijom, odredi i vreme za raspravu.

Molim gospođu Anu Brnabić, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.

Reč ima kandidat za predsednika Vlade, gospođa Ana Brnabić.

2/1MZ/IR12.50 – 13.00

ANA BRNABIĆ: Hvala vam mnogo.

Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, danas ponovo imam ogromnu čast da predstavim Predlog programa Vlade Republike Srbije za naredni mandat i zamolim za podršku, kako bi Srbiju nastavili uspešno da vodimo i u godinama pred nama. 

Kada sam predstavljala Program Vlade pre dve godine, u oktobru 2020. godine, u godini kada je Evropu i svet zadesila najveća pandemija jednog virusa, od pandemije španskog gripa 1918. godine, malo ko je mislio da će teška i izazovna vremena tek doći. Svi u svetu su očekivali da će nakon uspešne borbe protiv korona virusa doći vreme ekonomskog oporavka, napretka, stabilnosti i saradnje. Nažalost, desilo se sve suprotno tome.

Pandemija je ekonomski iscrpela i najjače zemlje na svetu, ali smo iz pandemije mogli da izvučemo važne pouke. Najvažnija je, čini mi se, bila ta da svet treba da se okrene multilateralizmu i saradnji, deljenju znanja i resursa, kako bi čovečanstvo u godinama i decenijama pred nama bilo bezbednije. 

Sa izumom vakcina i još jednom pobedom ljudskog znanja, stručnosti i nauke nad bolešću, pandemija je stavljena pod kontrolu. Srbija je u prethodne dve godine pokazala, kao što smo i obećali tog oktobra 2020. godine, da ume da se nosi sa zdravstvenim izazovima pandemije. Kao apsolutni prioritet Vlade, ako se sećate, tada smo definisali brigu o zdravlju građana i borbu protiv Kovida-19. Od tada do danas izgradili smo i otvorili tri kompletno nove bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu, sa ukupno 2.047 postelja i zahvaljujući ovome spasili smo bukvalno na hiljade života i omogućili građanima koji su bolovali od drugih bolesti da se tokom pandemije leče. 

Prvi smo u kontinentalnoj Evropi, drugi u Evropi nakon Velike Britanije nabavili vakcine protiv Kovida-19 i započeli vakcinaciju decembra 2020. godine. Nabavili smo čak pet različitih vakcina: „Fajzer“, „Sputnjik“, „Sinofarm“, „Astra Zeneka“, „Moderna“ i zahvaljujući elektronskoj upravi napravili smo jedan od najefikasnijih sistema na svetu za iskazivanje interesovanja za vakcinisanje, izbor vakcine i zakazivanje termina, kako bi maksimalno olakšali našim građanima. Srbija je zahvaljujući tome bila glavna vest u svim svetskim medijima, u najpozitivnijem svetlu, i to u medijima kao što su SNN, BBC, „Rojters“ i drugi. Srbija je zemlja u koju su ljudi iz inostranstva pohrlili da se vakcinišu, zemlja koja je tada pritekla u pomoć drugim državama u regionu, ali i parterima iz Evropske unije, Afrike i Azije, kojima smo tokom prethodne dve godine donirali vakcine, testove, ali i hranu. 

Paralelno smo nastavili, bez ikakve pauze usled pandemije, jačanje našeg zdravstvenog sistema kroz ulaganje u infrastrukturu, povećanje plata zdravstvenim radnicima i ubrzanu digitalizaciju zdravstva. Tokom prethodne dve godine završili smo renovirani Klinički centar Srbije, započeli smo radove na rekonstrukciji i izgradnji Kliničkog centra Vojvodine, koji ćemo završiti u mandatu ove Vlade. 

Nastavili smo da radimo na pripremi tehničke dokumentacije i tendera za rekonstrukciju i izgradnju Kliničkog centra Kragujevac, što ostaje prioritet da što pre krenemo da ga gradimo. Završili smo novi objekat Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje 2“, započeli izgradnju nove Univerzitetske dečje klinike „Tiršova 2“ i nastavili rekonstrukciju i izgradnju ustanova primarne i sekundarne zdravstvene zaštite po čitavoj Srbiji, od Prokuplja do Kikinde.  

Tokom pandemije smo tri puta povećali plate zdravstvenim radnicima, u aprilu 2020. godine 10%, u januaru 2021. godine dodatnih 5% i januaru ove godine dodatnih 8%. U decembru 2020. godine zdravstveni radnici su dobili jednokratnu 

2/2MZ/IR

finansijsku stimulaciju od 10.000 dinara, kao još jedan znak zahvalnosti za sve ono što su činili tokom pandemije i za svu borbu. 

Obećali smo takođe tog oktobra 2020. godine da ćemo se bez obzira na sve izazove dalje boriti za bolji životni standard građana Republike Srbije. Kroz tri ekonomska paketa za podršku privredi i građanima, tokom pandemije investirali smo blizu devet milijardi evra kako bi sačuvali radna mesta, kako bi sačuvali produktivnost i konkurentnost kompanija u Srbiji, a pre svega mikro, malih i srednjih preduzeća. I u ovoj oblasti smo pokazali i snagu i otpornost. Prema podacima Svetske banke, Srbija je samo jedna od deset država na svetu koja je imala smanjenje nezaposlenosti u 2020. godini. Svi ostali na svetu su imali povećanje nezaposlenosti.  Danas je nezaposlenost u Srbiji na istorijski najnižem nivou od 8,9%. Prosečne plate su preko 600 evra. Poslednji pokazatelj, to je avgust ove godine, prosečna plata u Republici Srbiji – 641 evro i očekujemo da budu preko 700 evra do kraja ove godine.

Kada je započela pandemija, penzionerima smo isplatili 500 evra jednokratne pomoći, svim punoletnim građanima, kao i mladima do 30 godina starosti 200 evra, našim ljudima na Kosovu i Metohiji smo isplatili po 100 evra za one koji imaju posao i po 200 evra za nezaposlene. 

I pored toga što se ovaj novac vratio u našu ekonomiju kroz potrošnju i time smo generisali dodatan rast u teškim vremenima, takođe je ova mera imala pozitivan psihološki efekat, poslužila da naši ljudi veruju u svoju državu i ekonomiju i da znaju da ćemo uspeti da se izborimo sa pandemijom. 

Nastavili smo takođe, uprkos izazovima sa privlačenjem investicija, i neverovatno, u 2021. godini, i dalje godina pandemije, zabeležili smo rekordni nivo stranih direktnih investicija u Republici Srbiji od 3,7 milijardi evra. Ove godine, prema trenutnim pokazateljima, očekujemo približno isti ili čak nešto viši nivo investicija. Samo od oktobra 2020. godine imali smo 66 otvaranja fabrika ili postavljanja kamena-temeljaca za nove fabrike. Ukupna vrednost samo tih investicija je 2,4 milijarde evra i obezbediće preko 26.000 novih radnih mesta u Srbiji. Među najznačajnijim investicijama tu su svakako „Tojo Tajers“, „Nidek“, „Kontinental“, CTF, „Brose“, NCR i druge. Posebno u prethodne dve godine bio je primetan rast investicija koje obezbeđuju veću dodatnu vrednost istraživačkih i razvojnih centara, sofisticiranih poslova i proizvodnje, što znači i kvalitetnije i sve bolje plaćene poslove u Republici Srbiji. 

Sve ovo, kao i projekti izgradnje putne i železničke infrastrukture, omogućilo nam je da kumulativno u ove dve godine pandemije imamo jednu od najboljih stopa ekonomskog rasta u Evropi, odnosno da budemo drugi u Evropi, odmah nakon Irske. U dve krizne pandemijske godine naš BDP u 2020. godini pao je za samo 0,9%, dok je u 2021. godini rastao čak 7,5%. 

Tokom mandata prethodne Vlade započeli smo izgradnju većeg broja auto-puteva i brzih saobraćajnica. U ovom trenutku danas u Srbiji imamo 12 projekata u implementaciji, u ukupnoj dužini od oko 500 kilometara. Uveliko se radi Ruma-Šabac-Loznica, završava se most preko Save na auto-putu Kuzmin-Sremska Rača. Započeli smo radove na Fruškogorskom koridoru, auto-putu Niš-Merdare, radove na izgradnji saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac. Završili smo još jednu deonicu auto-puta Miloš Veliki od Preljine do Pakovraća, čime smo napravili obilaznicu oko Čačka i nastavili ka Požegi. Na obilaznici oko Beograda završena je deonica od Ostružnice do izlaza iz tunela Straževica. 

3/1VS/MJ13.00 – 13.10

Kao jedan od najvećih rezultata prethodne Vlade i svakako istorijskih iskoraka u našoj zemlji ostaće to da smo otvorili prvu brzu prugu u Srbiji i danas se vozom od Beograda do Novog Sada putuje za nešto više od pola sata brzinom od 200 kilometara na sat i odmah smo nastavili izgradnju brze pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja treba da bude završena u mandatu ove buduće Vlade.

U prethodne dve godine bez obzira na sve izazove sa kojima smo se suočavali započeli smo i završili rekonstrukciju modernizaciju železničkih pravaca Subotica-Horgoš, započeli Niš-Brestovac i uskoro započinjemo Niš-Dimitrovgrad. 

U mandatu ove Vlade krećemo i sa radovima na izgradnji brze pruge od Beograda do Niša čija je priprema u toku. 

Zahvaljujući rastu koji smo zabeležili BDP Srbije prvi put u istoriji prešao je 50 milijardi evra, 53,3 milijarde evra u 2021. godini, da budemo precizni. Ove godine očekujemo da će ići i preko 60 milijardi evra. Mnogo je ovim rezultatima svakako doprineo naš sektor informacionih i komunikacionih tehnologija koji je postao neverovatno, ali istinito, generator čak polovine novih radnih mesta u 2021. godini. Danas je naš najjači neto izvozni sektor i jedna od najboljih referenci napredne Srbije. 

Naš rad od 2016. godine i to što smo digitalizaciju definisali kao osnovni prioritet Vlade 2017. godine, dao je neverovatne rezultate. 

Prošle godine zabeležili smo rekordan broj startap kompanija,  investicija i ekvizicija u naš startap ekosistem. 

Izvoz našeg IKT sektora, dakle naših ideja, naše pameti, našeg rešenja, naše kreativnosti, prošle godine je dostigao blizu dve milijarde evra, ove godine očekujemo da će izvoz preći 2,6 milijardi evra. Prema proceni Eurostata rast broja zaposlenih u IKT sektoru u Srbiji od 2016. godine je 51,2% što je jedna od najvećih stopa rasta u Evropi.

U oblasti vladavine prava u prethodne dve godine smo napravili najveće iskorake u proteklih 20 godina. Na transparentan i inkluzivan način uz učešće stručnih organizacija, organizacija civilnog društva, predstavnika pravnih fakulteta i struke i stalne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, pripremili smo ustavne amandmane u oblasti pravosuđa, a u januaru ove godine sproveli referendum na kome su građani potvrdili da žele da se Ustav Republike Srbije promeni na način koji će depolitizovati pravosuđe i obezbediti nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo i ovo će ostati jedna od najvažnijih tekovina prethodne Vlade, rezultata SNS i naše koalicije. 

Ovo će sprečiti, i to mi je izuzetno važno da kažem svim građanima koji nas danas slušaju, ovo će sprečiti da se u Srbiji ikada više ponovi sramna tzv. reforma pravosuđa iz 2009. godine kada je bukvalno preko noći 837 sudija ostalo bez posla i ako im je Ustav garantovao stalnost funkcije. Ovakva reforma pravosuđa građane Srbije koštala je 44 miliona evra, odnosno preko 44 miliona evra samo kroz naknadu štete, a od nje se pravosuđe u Srbiji nije u potpunosti oporavilo ni nakon 10 godina. 

Depolitizacija sudstva će obezbediti da su u Srbiji svi pred sudovima jednaki i da nema zaštićenih i omogućiće uz niz drugih mera koje sprovodimo efikasnije sudstvo i olakšaće građanima da ostvare svoja prava pred sudovima brže i lakše. 

I, pored izmene Ustava, koje su u zdravstvo i borbu za bolji životni standard građana obeležile mandat prethodne Vlade, urađeno je još mnogo stvari u oblasti vladavine prava, kao što je implementacija preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, implementacija preporuka odira, otvaranje nove palate pravde u

3/2VS/MJ

Kragujevcu, usvajanje čitavog niza strategija važnih za unapređenje tzv. osnovnih prava građana Srbije i još mnogo posla je pred nama kada je reč o reformama u oblasti pravosuđa i svakako u jačanju slobode medija, unapređenju medijske scene i usvajanju medijskih zakona, što će biti prioriteti budućoj Vladi, zbog čega ovo imamo kao posebno ministarstvo. 

Obećali smo takođe, ako se sećate, bezkompromisnu i bespoštednu borbu protiv mafije. U velikoj akciji MUP-a, BIA, u koordinisanoj akciji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal 4. februara 2021. godine uhapšeni su Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 14 članova njegove kriminalne grupe. 

Organizovana kriminalna grupa Belivuk-Miljković procesuirana je pred Tužilaštvom za organizovani kriminal u Beogradu zbog izvršenih krivičnih dela udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljeno proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje i ovo je takođe jedan od najvažnijih rezultata Vlade u prethodnom mandatu. 

I, mnogo drugih stvari smo pokrenuli i uradili u prethodne dve godine i u oblasti zaštite životne sredine, kroz čišćenje divljih deponija, izgradnju kanalizacionih mreža i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, u pošumljavanje, odsumporavanje na našim termoelektranama, u pitanjima populacione politike, jer smo usvojili set mera koje je obezbedio nikada veća davanja za novorođenu decu i finansijsku podršku majkama i porodicama sa decom u oblasti kulture, gde smo predstavili idejno rešenje nove koncertne dvorane u Beogradu, završili kompletnu rekonstrukciju, odnosno uspostavili plan i program za kompletnu rekonstrukciju i uređenje arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči, izdvojili sredstva za ogromna ulaganja u našu televizijsku i filmsku produkciju, uvođenje programa nacionalna prestonica kulture da bi decentralizovali kulturu, dali podršku Novom Sadu koji je postao najuspešnija evropska prestonica kulture itd. 

U oblasti inovacija gde smo izdvojili nikada veća sredstva za Fond za nauku i Fond za inovacije. U oblasti poljoprivrede gde nikada nismo imali veći budžet za subvencije poljoprivrednim proizvođačima, ulaganju u sisteme za navodnjavanje, automatsku protivgradnu zaštitu, podršku organskoj poljoprivredi itd.

Takođe, vojnog osnaživanja zemlje, brige o selu, i ravnomernog regionalnog  razvoja u oblasti sporta i u svim ostalim oblastima. Rad u svim tim oblastima mora da se nastavi kako bi Srbija nastavila da jača, pobeđuje i da bi kvalitet života u Srbiji nastavio da se poboljšava. 

Svakako će međutim, naredna Vlada imati izazove mnogo veće, mnogo zahtevnije, nego bilo šta što smo mogli da zamislimo pre dve godine. Kao što sam naglasila na početku, svako na svetu je mislio da nakon pandemije dolaze bolji dani, dani stabilnosti, mira i prosperiteta. Umesto toga desilo se nešto što je bilo teško zamislivo nakon Drugog svetskog rata, rat na evropskom kontinentu. 

Od 24. februara ove godine sve u svetu, a posebno na evropskom tlu se promenilo. Gotovo jedina spoljno-politička tema je Ukrajina i odnos prema Ruskoj federaciji, a dve isključive ekonomske teme postale su energetika i inflacija i svet polako, nažalost od tog 24. februara klizi u Treći svetski rat, sa sve češćim i sve ozbiljnijim zveckanjem nuklearnim naoružanjem i sve manjim šansama za mir koji bi se sklopio u kratkom roku. 

4/1GD/MP13.10 – 13.20

U političkom smislu deluje mi da su emocije nadvladale razum i da će najveća jagma u budućnosti biti jagma za energentima i hranom i u takvom svetu Srbija treba da se pozicionira, da zadrži svoju stabilnost, nastavi svoj rast i razvoj i to je, najjednostavnije rečeno, osnovni zadatak buduće Vlade. 

Koliko će to biti teško i koliko ćemo naporno svi zajedno morati da radimo u timu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i uz razumevanje i podršku vas, poštovani narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na korist svih naših građana i celog našeg naroda, možda najbolje govore i reči jednog od najprominentnijih evropskih lidera, predsednika Francuske Manuela Makrona, koji je krajem avgusta ove godine rekao da trenutak u kojem živimo izgleda kao da je sazdan od niza kriza od kojih je svaka ozbiljnija od prethodne i upozorio da dolazi kraj obilja i bezbrižnosti. Nikoga zato neće čuditi što će nam apsolutni prioritet u mandatu ove Vlade biti energetika, odnosno, kako je to jednom prilikom naglasio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nova energetska politika Republike Srbije. 

Na isti način na koji smo se fokusirali na zdravstvo u mandatu prethodne Vlade, tako ćemo sada morati da se bavimo energetikom. Moraćemo u ovo da unesemo svo svoje znanje i energiju, da budemo hrabri, da pokušavamo nove stvari, da menjamo ustaljen način razmišljanja, usvajamo inovacije, da se oslonimo na sopstvene kapacitete i pokažemo da i sada u ovoj oblasti možemo da ponovimo ono što smo radili u zdravstvu u prethodne dve godine. 

U energetici, nakon decenija stagnacija, već smo krenuli da menjamo stvari, tako da sledeće godine možemo da računamo na nove energetske kapacitete. Završavamo izgradnju bloka B3 termoelektrane „Kostolac B“, što znači dodatnih 350 megavata za naš energetski sektor. 

Završavamo i izgradnju gasne interkonekcije do Bugarske koji će nam obezbediti alternativnu rutu za dotok gasa i spojiti nas sa terminalima za tečni prirodni gas u Grčkoj. 

Nastavljamo sa izgradnjom HE „Buk Bijela“ u Bosni i Hercegovini, zajedno sa elektroprivredom Republike Srpske, što će za naš elektroenergetski sistem značiti dodatnih 115 megavata. 

Moraćemo da krenemo u izgradnju reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica“ i „Đerdap 3“, kako bismo obezbedili balansiranje za nekoliko hiljada megavata iz obnovljivih izvora energije u budućnosti.  

Moraćemo takođe, da radimo na izgradnji naftovoda kako bismo diversifikovali i ovaj izvor i rute snabdevanja. 

Za veću energetsku održivost, sigurnost i nezavisnost Republike Srbije mi ne smemo da se oslanjamo na samo jedan izvor ili jednog partnera, posebno kada te strane pokažu da su nepouzdane, nesigurne i da koriste pitanja energetike i energetsku infrastrukturu za politički obračun i nametanje političke agende. S tim u vezi, Republika Srbija će u najkraćem roku krenuti u izgradnju naftovoda ka Mađarskoj i ovo će biti jedan od prioritetnih projekata buduće Vlade. 

I, sve u svemu, u novu energetsku politiku Srbije planiramo u narednim godinama ulaganje od čak 12 milijardi evra i to u okviru našeg razvojnog plana „Srbija 2025“. 

Nova energetska politika Srbije svakako podrazumeva i nastavak zelene tranzicije u ulaganje u zelenu agendu i zaštitu životne sredine. Uz veće kapacitete zelene energije moramo da nastavimo da ulažemo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, sanitarne deponije, smanjenje i ponovo korišćenje otpada. 

4/2GD/MP

Mi uvek treba da imamo u vidu da će klimatske promene biti sve drastičnije, da će njihove posledice biti sve veće i da se mi za to moramo pripremiti, a da je ovo posebno osetljivo pitanje za našu poljoprivredu. 

Pred nama je, takođe, i pitanje kako da u ovako teškim okolnostima nastavimo kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, uvećamo investicije u energetsku infrastrukturu, zadržimo kontinuirani rast plata i penzija i da sve to uradimo na fiskalno odgovoran način, da nam javni dug ne prelazi 60% našeg BDP-a i da polako postepeno smanjujemo naš deficit koji se akumulirao tokom pandemije. 

Jedini odgovor na to je da dodatnim povećanjem naše konkurentnosti i produktivnosti naše privrede možemo da stvorimo taj prostor za dodatni rast. Taj rast, pre svega, treba da bude rezultat dodatnog unapređenja našeg obrazovnog sistema, većeg ulaganja u nauku i inovacije i upotrebe savremenih tehnologija, kao što je veštačka inteligencija i zato nam je toliko važna implementacija jednog od najambicioznijih projekata u mandatu buduće Vlade, a to je BIO4 kampus. 

Sa digitalizacijom smo uradili mnogo,  ali mi danas moramo da idemo dalje, a to dalje znači biotehnologije. U mandatu ove Vlade moramo dodatno da ojačamo dualno obrazovanje. Učenici koji se školuju po dualnom modelu obrazovanju se u većem procentu zapošljavaju sa višim početnim platama i kraće čekaju na zaposlenje nego učenici po klasičnom modelu. Takođe, i možda još važnije, dugoročno je to što je znatno više preduzetnika među svršenim učenicima po dualnom modelu obrazovanja. 

Danas kada pogledamo generaciju učenika koji su srednje stručno obrazovanje završili 2020. godine, među učenicima koji su školu pohađali po dualno modelu čak 69% je već zaposleno. Oni koji su školu završavali po klasičnom modelu, kod njih je stopa zaposlenosti 42%. Prosečna plata srednjoškolaca po dualnom modelu je 80.441 dinar, a po klasičnom modelu 65.361 dinar. 

Moramo da povećamo i obuhvat dualnog  modela obrazovanja na fakultetima i animiramo više kompanija da se uključe u dualni model obrazovanja na visokom školstvu. Moramo da nastavimo da budemo jedna od najnaprednijih zemalja na evropskom kontinentu po kvalitetu inovacijama  u našem nastavnom programu. To je ono što smo postigli te 2017. godine, kada smo uveli programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Već 2018. godine dramatično povećali broj IT odeljenja u srednjim školama. Onda uveli digitalni svet od prvog razreda osnovne škole, a od 2021. godine i osnove razumevanja veštačke inteligencije i u osnovne i u srednje škole i danas smo jedna od samo 11 zemalja na svetu koja je ovo uspela da uradi. Osnovali smo prošle godine Institut za razvoj veštačke inteligencije i uveli multidisciplinarne magistarske studije koje našim studentima omogućavaju da steknu mnogo bolje znanje i veštine u  inovativnoj privredi. 

Nastavljamo da ulažemo u kvalitet povezivanja škola na internet i opremanje kompjuterima, a početni ciklus povezivanja svih naših škola i opremanja, započeto 2017. godine, završavamo upravo ove školske godine. 

Moramo još mnogo više da uložimo u nauku, jer ulaganje u  nauku znači inovacije i bolju konkurentnost. Godine 2019. smo osnovali Fond za nauku, počeli da zapošljavamo mlade naučnike i doktorante i danas vidimo rezultate toga, ali očigledno moramo da nađemo način da stimulišemo privredu da uradi više u tom smislu, da se menja, da ulaže u nauku, istraživanje i razvoj kako bi poboljšala, povećala svoju konkurentnost i produktivnost. 

4/3GD/MP

Imajući u vidu da je danas stopa nezaposlenosti u Srbiji, kao što sam rekla, 8,9%, jedan od dva načina da se generiše dodatni rast je ili zapošljavanje stranaca ili rast produktivnosti, korišćenjem inovacija i tehnologije i upravo za ovo je nauka i veza između nauke i privrede ključna. Zato će uloga nauke i inovacije tehnološkog razvoja za našu zemlju, naše građane i našu privredu u mandatu ove Vladi značiti više nego ikada pre.

5/1BD/CG13.20 – 13.30

Tokom sledeće godine završićemo izgradnju Biosens instituta, završićemo Centar izvrsnosti u Kragujevcu, započeti realizaciju treće faze državnog DATA centra u Kragujevcu. Počećemo da gradimo industrijsko-tehnološki park u Kruševcu, dodatnu zgradu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i da proširujemo postojeće naučno-tehnološke parkove u Beogradu, u Čačku i u Nišu. Počinjemo rekonstrukciju i izgradnju objekta ložionice u Beogradu u sklopu projekta uspostavljanja kreativnog multifunkcionalnog centra. 

Kada smo otvorili prošle godine Centar za sekvenciranje genoma na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i završili idejni projekat za BIO 4 kampus, napravili smo prve konkretne korake ka osnivanju i izgradnji ovog važnog kampusa. Ovo ostaje jedan od naših najvažnijih zadataka za dalji rast i razvoj.

Ovo će nam, takođe, dodatno pomoći da unapredimo naše zdravstvo u mandatu nove Vlade. Uz infrastrukturu u zdravstvu, povećanje plata medicinskim radnicima, nastavićemo sa kompletnom digitalizacijom zdravstva, kako bi naš zdravstveni sistem napravili efikasnijim, više fokusiranim na korisnike, a medicinske radnike oslobodili nepotrebne administracije.

Vlada mora da nastavi da radi na implementaciji programa Srbija 2025. Naš plan je da u narednih godinu dana završimo pet autoputeva i brzih saobraćajnica, uključujući deonicu Moravskog koridora do Kruševca, Surčin–Novi Beograd, na autoputu Miloš Veliki, obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, brzu saobraćajnicu Valjevo-Lajkovac i autoput od Rume do Šapca.

Sve navedeno je način da dođemo do zacrtanog cilja da do 2026. godine prosečna plata u Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 500 evra. Da bismo ovo ostvarili, preduslov je da učinimo sve da sačuvamo mir i stabilnost na ovim prostorima. 

Zato ćemo, bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja, nastaviti da radimo na evropskim integracijama Srbije. Srbija će nastaviti svoj evropski put, jer Srbija pripada porodici evropskih naroda i zemalja. 

Preko 65% stranih investicija u Srbiji su investicije iz zemalja članica EU. Preko 70% našeg izvoza se plasira u EU. Uz podršku EU gradimo mnoge infrastrukturne programe i realizujemo javna ulaganja u škole, bolnice, gerontološke centre i slično.

Čitav naš region može biti dugoročno stabilan, bolje povezan i prosperitetan samo kao deo šire evropske porodice. I EU se može, svakako, mnogo toga zameriti, ali ona jeste najuspešniji mirovni projekat čitavog čovečanstva i strateški naša krajnja destinacija jeste u Uniji.

Mi smo tokom mandata prethodne Vlade prihvatili novu metodologiju za pregovore sa EU. Evropska unija je potvrdila da je Srbija otvorila Klaster 1 – Osnove, a prošle godine smo otvorili još jedan Klaster 4 – Zelena agenda i održivo povezivanje. Srbija je sada spremna i za otvaranje Klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast. U svoja dva poslednja izveštaja o napretku, Evropska komisija je zemljama članicama EU preporučila da sa Srbiju otvore i ovaj klaster.

Koliko će uspešni biti naši pregovori sa EU u narednom periodu zavisi od čitavog niza faktora. Ali, moram da budem sasvim iskrena. Nažalost, čini mi se da najmanje zavisi od brzine i kvaliteta naših reformi. 

Dugo smo, poštovani narodni poslanici, slušali o tome da je za naše integracije najvažnije da ostvarimo značajan napredak u oblasti vladavine prava, a danas potpuno jasno razumemo poruke iz EU da dalji napredak zavisi od dva pitanja. Pod 

5/2BD/CG

jedan – da li ćemo se već sada usaglasiti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, odnosno da li ćemo uvesti sankcije Rusiji? I pod dva – koliko brzo i na koji način je moguće doći do finalnog sporazuma o normalizaciji sa Prištinom? Što je, ako to mogu da kažem tako, samo po sebi cinično, jer Priština ni danas, skoro deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, čiju implementaciju garantuje EU, nije implementirala samu srž tog sporazuma, zajednicu srpskih opština. 

U svakom slučaju, u interesu naše zemlje i našeg naroda je da mi sa reformama na evropskom putu nastavimo. Pre svega, zato što su te reforme dobre za nas, za naše građane, naš narod, zato što snaže našu ekonomiju i privredu i zato što našu javnu upravu čine efikasnijom i transparentnijom. Takođe, zato što je vladavina prava i jake institucije nešto čemu mi težimo.

Srbija će nastaviti i da ulaže u svoja prijateljstva i partnerstva sa ostalim državama. Zato nam je bilo toliko važno što smo u mandatu prethodne Vlade u oktobru prošle godine organizovali komemorativni sastanak povodom šezdesetogodišnjice prve Konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, na kojem je učestvovalo 120 delegacija. 

Međunarodni ugled Srbije najbolje se ogleda u broju poseta stranih zvaničnika našoj zemlji tokom prethodne dve godine, broju razgovora koje je imao predsednik Aleksandar Vučić, broju bilateralnih susreta i učešću na multilateralnim forumima u svetu.

Među najznačajnije bilateralne posete Srbiji od oktobra 2020. godine spadaju oproštajna poseta kancelarke Angele Merkel, poseta kancelara Olafa Šolca, odlična poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Zadržali smo intenzivnu dinamiku kontakata sa Francuskom. Predsednik Vučić se u prethodne dve godine redovno sastajao sa predsednikom Makronom. Ja sam imala prilike da se sastanem sa predsednikom Vlade Francuske tokom posete Parizu u februaru ove godine. 

Od ogromne važnosti nam je bila poseta predsednika Arapske Republike Egipat Abdela Fataha el Sisija, kao važan signal za dalje jačanje i saradnju između Srbije i Egipta. Ostaće upamćeno da je poseta premijera Španije Pedra Sančeza u julu ove godine bila prva u istoriji poseta predsednika Vlade Kraljevine Španije Republici Srbiji.

Imali smo čast da ugostimo i predsednika Turske, a predsednik Vučić u prethodne dve godine imao je tri sastanka sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. 

Izuzetno značajno za dalji razvoj našeg čeličnog prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom bila je poseta njihovog ministra spoljnih poslova Van Gija, kao i učešće predsednika Vučića na svečanom otvaranju Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i susret sa predsednikom Narodne Republike Kine Si Đipingom. 

Nastavili smo da gradimo najbolje moguće odnose sa partnerima iz SAD, čiju otvorenu podršku inicijativi Otvoreni Balkan izuzetno cenimo i sa kojima gradimo sve uspešniju privrednu saradnju. Sa prijateljima iz UAE smo potpisali ugovor o saradnji dve vlade, a bilo nam je, takođe, izuzetno značajna poseta predsednika UAE Šeika Muhameda bin Zajeda u oktobru ove godine kao veliki znak prijateljstva i podrške u teškim vremenima.

Nastavili smo da razvijamo odnose sa drugim partnerima, poput Japana, sa čijim premijerom Fumiom Kišidom sam imala prilike da se susretnem pre nešto manje od mesec dana.

Ugostili smo saveznog kancelara Austrija Kneza Alberta Drugog od Monaka, predsednika Slovenije, predsednika Slovenije, predsednicu Mađarske, 

5/3BD/CG

predsednika Vlade Mađarske, održali Šestu zajedničku sednicu Vlade Mađarske i Srbije u septembru 2021. godine u Budimpešti.

Tu su i posete predsednika Vlade Crne Gore, Grčke, Češke, ministara spoljnih poslova Italije, Turske, Vatikana, odnosno Svete stolice, Danske, Kipra, Letonije i mnoge druge, i to tokom dve godine pandemije Korona virusa, kada su putovanja bila teška. 

Vlada Republike Srbije ima obavezu da u stalnim konsultacijama i najbližoj mogućoj saradnji sa predsednikom Vučićem u ovim izazovnim vremenima čuva i brani našu nezavisnost i samostalnost, da vodi samostalnu politiku i stalno ima na umu naše nacionalne interese. Mi želimo da postanemo članica EU i na tome ćemo svakako raditi. 

6/1TĐ/LŽ13.30 – 13.40

Istovremeno, mi tražimo da svi pokažu poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu, kao međunarodne priznate države, na isti način kako se danas potpuno ispravno brani  teritorijalni integritet drugih međunarodno priznatih država. Mi tražimo da se principi međunarodnog prava poštuju neselektivno, kao i Povelja UN i da se dosledno poštuje i primenjuju sve rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ostajemo zemlja koja po ovim pitanjima ima principijelan i nepokolebljiv stav.

Po leđima Srbije je prvi put posle Drugog svetskog rata na evropskom kontinentu izvršena agresija na jednu suverenu državu, osnivača UN. Na samom kraju 20. veka, 1999. godine, bombardovana je bez odluke Saveta bezbednosti UN zemlja koja nije kročila na teritoriju druge države. Počinjena je tada brutalna agresija, agresija čista kao suza i ništa drugo do agresije kojom je uveden princip prava jačeg na uštrb međunarodnog prava. Zatim je, u prvoj deceniji ovoga veka, 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti od strane Prištine i priznanjem te nezavisnosti od strane nekih država brutalno prekršena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Ove stvari su te koje su otvorile Pandorinu kutiju i stvorile presedane koji su doveli svet u stanje u kom on danas jeste. 

Zato svi, svi koji danas Srbiji spočitavaju kako treba da se ponaša, šta da misli, u šta da veruje, treba prvo da se zapitaju - da li smo mi koji smo učestvovali u bombardovanju SFRJ 1999. godine imali pravo da napadnemo jednu međunarodno priznatu državu bez konsultacija i odluke Saveta bezbednosti UN? Takođe, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali osnovni princip međunarodnog javnog prava, a to je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država? I konačno, da li smo mi u slučaju Srbije poštovali relevantnu Rezoluciju Saveta bezbednosti UN ili smo je jednostavno ignorisali? U odgovorima na ova pitanja će se možda naći razumevanje za trenutnu poziciju Srbije koja samo traži da se principi međunarodnog prava ne tumače kako kome odgovara u zavisnosti od vremena, okolnosti i prilika, već apsolutno i neselektivno. 

Svi ministri u Vladi Republike Srbije moraju to da poštuju i da na svakom koraku i u svakoj situaciji brane takav stav naše zemlje. Naše crvene linije su sasvim jasne. Nama su svetinja interes Republike Srbije, puna samostalnost Srbije u odlučivanju o svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima, ali takođe i u skladu sa principima međunarodnog prava - neselektivno i apsolutno, i očuvanje vitalnih interesa i bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To su naše crvene linije i to je naša svetinja. 

Uložićemo maksimalne napore da sačuvamo mir. Daćemo sve od sebe da nastavimo da gradimo bolje povezan, ekonomski otvoren, stabilan i prosperitetan region. Nastavićemo da radimo na inicijativi Otvoreni Balkan i nadamo se da će nam se uskoro pridružiti i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. 

Još jednom ponavljam da je ova inicijativa otvorena i za Prištinu, jer će obezbediti dijalog o najvažnijim temama za kvalitet svih ljudi na ovim prostorima, a samim tim i za bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji. 

Mi ostajemo posvećeni dijalogu sa Prištinom, ali pre bilo kakvih dogovora o daljim sporazumima o normalizaciji, potpuno prirodno i logično, prvi sporazum o normalizaciji - Briselski sporazum mora biti u potpunosti implementiran. Mi zato s punim pravom očekujemo od EU, kao potpisnice Briselskog sporazuma i Prištine da bez daljeg odlaganja, jer prošlo je skoro 10 godina, obezbede osnivanje ZSO sa svim ovlašćenjima iz Briselskog sporazuma. 

Nastavićemo svim snagama, kao buduća Vlada Republike Srbije, ako dobijemo vaše poverenje, da podržavamo naš narod na Kosovu i Metohiji, da ulažemo u naš narod, nastavićemo da čuvamo jedinstvo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da 

6/2TĐ/LŽ

pružamo svu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da ulažemo u rekonstrukciju, obnavljanje i očuvanje našeg verskog i kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo borbu za naš teritorijalni integritet. U poslednje dve godine još osam zemalja nam je uručilo zvanično notu o povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti od strane Prištine. 

Vlada Republike Srbije će nastaviti da pomaže i podržava naš narod u zemljama regiona. Podrška će, pre svega, biti usmerena na očuvanje našeg jezika i pisma, jer od suštinskog značaja je ovo za očuvanje našeg nacionalnog identiteta, ali i na podizanje životnog standarda našeg naroda. Negovaćemo specijalne i posebne veze sa Republikom Srpskom, poštujući Dejtonski sporazum, čiji smo garant, i insistirajući na sve boljim odnosima sa Bosnom i Hercegovinom, što pokazujemo izgradnjom autoputa između Beograda i Sarajeva. 

Još više ćemo raditi na jačanju naših ljudi iz inostranstva. Tokom mandata prethodne Vlade pomogli smo osnivanje organizacije „Tačka povratka“ koja je svakodnevno u kontaktu sa stotinama naših ljudi iz dijaspore koji razmišljaju o povratku, započinjanju biznisa ili ulaganju u svoju zemlju. Mnogi od njih su se prethodnih godina već vratili u Srbiji, pa smo tako na kraju 2021. godine zabeležili povratak od 29.000 naših ljudi u zemlju u odnosu na 2020. godinu. 

Sve su ovo stvari koje su važne za naš dalji napredak. U ovako teškim vremenima ne postoji stvar koja nije važna ili je manje bitna i ne postoji dan koji imamo pravo da izgubimo uzalud. Zbog toga očekujem od ministara da daju sve od sebe, da se u potpunosti posvete svom poslu koji treba da shvate kao najveću dužnost prema svojoj zemlji i svom narodu. Očekujem od ministara da pokažu u svakom trenutku i svakoga dana dužno poštovanje prema svim građanima Republike Srbije u čijem interesu, za čiji interes isključivo treba da radimo. 

Poštovani narodni poslanici tim koji sve ovo treba da iznese je: prvi potpredsednik Vlade zadužen za spoljnu politiku i bezbednost, ministar spoljnih poslova – Ivica Dačić; potpredsednik Vlade, odnosno kandidat za potpredsednika Vlade, ministra finansija – Siniša Mali; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra odbrane – Miloš Vučević; kandidat za potpredsednika Vlade, ministra kulture – Maja Gojković; kandidat za ministra unutrašnje i spoljne trgovine – Tomislav Momirović; kandidat za ministra privrede – Rade Basta; kandidat za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Jelena Tanasković; kandidat za ministra za životnu sredinu, odnosno zaštitu životne sredine – Irena Vujović; kandidat za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Goran Vesić; kandidat za ministra rudarstva i energetike – Dubravka Đedović; kandidat za ministra pravde – Maja Popović; kandidat za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Aleksandar Martinović; kandidat za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog – Tomislav Žigmanov; kandidat za ministra unutrašnjih poslova – Bratislav Gašić; kandidat za ministra za evropske integracije – Tanja Miščević; kandidat za ministra prosvete – Branko Ružić; kandidat za ministra za nauku i inovacije i tehnološki razvoj – Jelena Begović; kandidat za ministra zdravlja – Danica Grujičić; kandidat za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Nikola Selaković; kandidat za ministra za brigu o porodici i demografiji – Darija Kisić; kandidat za ministra za turizam i omladinu – Husein Memić; kandidat za ministra sporta – Zoran Gajić; kandidat za ministra za brigu o selu – Milan Krkobabić; kandidat za ministra za telekomunikacije i informisanje – Mihajlo Jovanović; kandidat za ministra za javna ulaganja – Marko Blagojević; i ministri bez portfelja – Novica Tončev, Đorđe Milićević i Edin Đerlek.

7/1AL/VZ13.40 – 13.50

Samo par reči o kandidatima za ministra.

Poštovani kandidati za ministre, uvek i svakom trenutku imajte na umu da nema, ne postoji veća čast od toga da služite svojoj zemlji i svojim građanima. 

Konačno, želim da naglasim još jednu važnu stvar - ova 2022. godina je godina u kojoj podvlačimo crtu nakon 10 godina promena u Srbiji. Pre 10 godina Srbija je bila ekonomski uništena i poražena. Srbija je bila zgažena i na kolenima. Poljoprivreda je bila zapuštena. Industrija rasprodata u bescenje. Infrastrukturni razvoj nije postojao. Nezaposlenost je bila preko 25%, da budem precizna 25,9%. Nezaposlenost mladih preko 51%. 

U to vreme naša zemlja se po svim kriterijumima nalazila na začelju zapadnog Balkana, javni dug je rastao, BDP je padao. Napredni sektori poput razvoja informacionih tehnologija skoro da nisu ni postojali. Čak, ako se setite i kada smo mi 2016. i 2017. godine rekli, ja sam držala taj ekspoze ovde 2017. godine, da je to upravo naša razvojna šansa oni koji su ranije vodili Srbiju su se na to smejali.

Građani Srbije su te 2012. godine tražili promene, tražili izlaz iz krize, tražili političku i ekonomsku stabilnost. Građani su tražili od svojih izabranih predstavnika principijelne stavove i nacionalno odgovornu politiku. Tražili su da se zaštite nacionalni interesi i stabilizuje ekonomija. Tražili su da se Srbija spasi od propadanja. 

Srpska napredna stranka i koalicija okupljena oko naše stranke preuzela je u tako teškim okolnostima odgovornost za Srbiju. Svojim radom zajedno sa građanima u prethodnih 10 godina doneli smo političku stabilnost. Od tada do danas predsednik Republike Aleksandar Vučić, SNS i naša koalicija dobijaju od građana snažan demokratski legitimitet i podršku za sprovođenje politike mira, stabilnost, dijalog i napretka. 

Posvećenošću, odlučnošću, verovanjem u Srbiju, verovanjem u naše ljude i vrednim radom Srbija je krenula napred. Od zemlje kraha na korak od bankrota došli smo do društva mogućnosti. Stabilizovali smo javne finansije, privukli investicije, otvorili radna mesta. 

U poslednjih 10 godina izgradili smo i rekonstruisali 135 zdravstvenih ustanova. Klinički centar Niš, koji smo otvorili u decembru 2017. godine, prvi je ikada kompletno završen Klinički centar u istoriji Srbije. Izgradili smo 350 kilometara autoputeva - kompletan Koridor 10, autoput do Pakovraća, započeli izgradnju Moravskog koridora, rekonstruisali smo i izgradili 856 kilometara pruga, uključujući i prvu brzu prugu u Srbiji Beograd – Novi Sad. Otvorili smo četiri naučno-tehnološka parka u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu. Pre ovoga Srbija nije imala nijedan jedini naučno-tehnološki park.

Osnovali smo tri nova naučna instituta, a znate kada su se pre toga osnivali naučni instituti? Poslednji naučni institut osnovan je u doba SFRJ, pa onda tek od 2014. godine nadalje.

Nakon 10 godina od zatvaranja ponovo smo otvorili Muzej savremene umetnosti, nakon 15 godina Narodni muzej. Uveli smo programiranje u škole, povezali škole na internet, osnovali Fond za nauku. Više od 100 puta, da budem precizna i tačna, 104 puta smo uvećali budžet za filmsku produkciju u Srbiji. Toliko samo o jednom aspektu kulture.

Promenili Ustav Srbije kako bi obezbedili depolitizaciju sudstva, kako nam se nikada više ne bi ponovila 2009. godina. Uveli smo elektronsku upravu. Izgradili državni Delta centar i još mnogo, mnogo toga.

7/2AL/VZ

Ipak, politička i ekonomska stabilnost su najveća tekovina našeg višegodišnjeg rada i to što smo Srbiju stavili na noge i što je danas Srbija nezavisna, samostalna država koja odlučuje o sopstvenim pitanjima i sopstvenoj sudbini. 

Politička stabilnost nam je omogućila da se borimo za nacionalne interese našeg naroda i da nismo dosegli ovaj nivo političke i ekonomske stabilnosti ne bi bilo ni Plana „Srbija 2025“, ne bismo mogli da obnavljamo našu vojsku, da donosimo suverene odluke o budućnosti, štitimo naše kulturno i istorijsko nasleđe, donosimo planove kojima pospešujemo rađanje i brigu o porodici. Ne bismo imali uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala. Ne bismo mogli da se uključimo u borbu za očuvanje životne sredine i svakako ne bismo mogli na adekvatan način da se upustimo u borbu za spašavanje života naših građana tokom pandemije.

Bez političke stabilnosti bili bismo još jedna država u problemima, država u kojoj ne odlučuju građani te države, već strane sile shodno svojim interesima. 

8/1MJ/LjL13.50 – 14.00

Pre 10 godina, poštovane građanke i građani, Republike Srbije pre 10 godina prosečna zarada u Republici Srbiji bila je 330 evra. Kao što ste čuli, u avgustu ove godine bila je 641 evro, a do kraja ove godine preći će 700 evra. U samo 10 godina više smo nego duplirali prosečne plate u našoj zemlji. 

Pre 10 godina u Srbiji je bilo 1.860.000 zaposlenih. Danas u Srbiji imamo 2.300.000 zaposlenih, što znači da smo u samo 10 godina otvorili oko 440 hiljada novih radnih mesta. Nezaposlenost pre 10 godina bila je 25,9%, nezaposlenost danas je 8,9%. Minimalna zarada pre 10 godina iznosila je 19.447 dinara, uz tu rekordnu nezaposlenost od 26%. 

Od 1. januara 2023. godine minimalna zarada će iznositi 40.020 dinara. Prosečna penzija u Republici Srbiji će od 1. januara 2023. godine, sa planiranim povećanjima od 1. novembra ove godine i 1. januara sledeće godine kumulativno oko 20,8% biti oko 320 evra. Prosečna penzija pre 10 godina iznosila je 203 evra. Izvoz našeg IKT sektora će ove godine biti preko 2,6 milijarde evra. Pre 10 godina izvoz našeg IKT sektora bio je 375 miliona evra. Mi smo za 10 godina više nego sedam puta uvećali izvoz našeg IKT sektora, naše pameti, naših inovacija, naše kreativnosti. Samo tako što smo verovali u nas i da možemo da se takmičimo sa najbogatijima i onima koji su u svakom smislu do tada bili mnogo uspešniji od nas. 

Konačno, ove godine, naš BDP će biti oko 60 milijardi evra. Pre 10 godina BDP Srbije bio je 33,7 milijardi evra, što znači da smo za nepunih 10 godina stvorili blizu 30 milijardi evra dodatne nove vrednosti za naše građane, da smo praktično za 10 godina skoro duplirali naš BDP.

Sve ovo je pokazatelj koliko se Srbija promenila i koliko je napredovala u poslednjih 10 godina, uprkos svim problemima sa kojima se suočavala – i merama fiskalne konsolidacije, i izvlačenjem zemlje od bankrota i poplavama, migrantornom krizom, pandemijom korona virusa, sukobom svetskih razmera u Ukrajini. Uprkos svemu tome, sve ovo smo uspeli da uradimo. Ova Vlada i svi njeni članovi moraju da shvate težinu svog zadatka i breme odgovornosti koje moraju da ponesu.

U godinama pred nama, uprkos svemu, mi moramo da nađemo snage, načina i prostora da sačuvamo sve ono što smo podizali i gradili poslednjih godina i moramo da nastavimo da napredujemo. 

Poštovani narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, ja sam ubeđena da će moderna, jaka i slobodna Srbija nastaviti da pobeđuje. Za naš narod i za našu Srbiju, živela Srbija!

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Čuli smo program i predlog sastava Vlade, koji je iznela gospođa Ana Brnabić, kandidat za predsednika Vlade.

Podsećam da je, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe 5 časova i ovo vreme se raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.

Reč ima Miroslav Aleksić.

MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege poslanici, kandidati za ministre, predlažem da u skladu sa članom 97. Poslovnika o radu ove Skupštine, dupliramo vreme za raspravu poslaničkim grupama, zato što ovo jeste najvažnija sednica u okviru ovog saziva parlamenta i smatram da je važno i bitno da poslanici koji budu diskutovali imaju dovoljno vremena da govore o Vladi, kako vlasti tako i opozicije, tako da predlažem i pozivam vas da dupliramo vreme za raspravu vezano za ovu tačku. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Hvala.

8/2MJ/LjL

Saglasno članu 97. stav 3, predloženo je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi 10 časova. 

O ovom predlogu Skupština odlučuje bez pretresa.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 55, uzdržanih – dvoje, nije glasalo 153 od ukupno 210 narodnih poslanika. 

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da što pre izabere članove Vlade.

Podseća na dogovor sa Kolegijuma da ćemo danas raditi bez pauze.

Takođe, primio sam informaciju Poslaničke grupe Ivica Dačić SPS da će dužnost predsednika poslaničke grupe od danas obavljati Snežana Paunović, a zamenika predsednika Uglješa Marković.

Saglasno članu 269. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade. 

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?Gospodine Olenik, vi imate informaciju da trenutno nemate poslaničku grupu?

Konstatovali smo ostavke na početku ove sednice, trenutno nemate poslaničku grupu u ovom trenutku. Možete da izvršite prijavu za reč, ako je ostalo otvorenih prijava za narodne poslanike koji su članovi poslaničkih grupa.

Sutra polažu zakletvu novi narodni poslanici, ako budete u tom trenutku ponovo formirali grupu koristićete pravoovlašćenog predstavnika, nikakav problem neće biti, sada ne. 

Po redosledu, reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, poštovani građani Srbije, teško je govoriti posle ovakve jedne predstave i scenografije i svega što smo sada videli. Pre vas ni to čak nije postojalo, vi ste ga izmislili. Pre vas je bila propast, sa vama je budućnost. Pre vas nije bilo ničega, kamen nije na kamenu stajao, a sada smo zagledani u vizionarsku budućnost.

Neće baš biti da je tako, mogli biste to malo ipak da pokažete neki odnos prema onome što se dešavalo u ovoj zemlji pre vas, obzirom na činjenicu da su mnogi od ovih ljudi koji čine sada i većinu, učestvovali u tim vlastima i radili nešto, pa su onda nakon toga odjednom završili ovde gde su sada. Nema to veze sada, ostavimo za kasnije, biće prilike. Sigurno vam nećemo olakšati rad u narednom periodu zato što mislimo da ne radite dobro.

  

9/1MV/IR14.00 – 14.10

Za početak, hteo bih da kažem nešto u čemu se slažem sa mandatarkom, zato što je to zaista retkost. Slažem se da je ova Vlada kontinuiteta, bez obzira na izostanak par zvučnih imena, o čemu smo mogli da u medijima slušamo. Pošto je tako, onda bih voleo da prvo porazgovaramo o tome kakve su posledice vaših politika i kakve ste rezultate napravili. Žao mi je što nemam dovoljno vremena da detaljno uđem u sve ovo o čemu ste govorili, pa ću se onda zadržati na onome što smatram da je važno, a moje kolege će nastaviti dalje. 

O ovoj Vladi možda najbolje govori činjenica da njene ministre javnosti nije saopštila mandatarka danas, već predsednik partija. Ova, kao i vlade pre nje u desetogodišnjoj vladavini SNS, Vlada je jednog čoveka koji je uzurpirao ustavna i sva druga ovlašćenja i dozvolite mi da to podsetim uvek i svaki put. 

Kako zavrti rulet, tako se raspoređuju ministri. Neki su bili, recimo, ministar pravde, onda inostranih poslova, a danas su za rad. Prosto, nema nikakve veze, može šta god da prođe. To što je predsednik partije odlučio ko će biti ministri u ovoj novoj Vladi najbolje nam govori čije će interese ta Vlada da brani. Sigurno ne interese građana, već interesa moćnika iz SNS i njenih satelita. 

Zato, kada premijerka kaže da ova Vlada nije ni proruska ni proevropska, već prosrpska, dozvolite me da vas ispravim, ovo je pro-SNS-ovska Vlada. Vlada je tu da moćnicima bliskim SNS, njihovim poslovnim parterima, rođacima, ortacima omogući što veću zaradu, a na štetu javnog interesa i na muci naroda. Tako je bilo 10 godina, a tako će biti i u budućnosti. Vidimo to, znamo to, upozoravamo na to. 

Posledice koje su po naše društvo ostavile politike Ane Brnabić, odnosno SNS su dalekosnažne i katastrofalne, a ponajviše u tri oblasti na koje ću se ja osvrnuti. 

Srbija je danas društvo sa najvećim ekonomskim razlikama u Evropi. Srbija je danas zemlja ogromnog zagađenja i otrova koji se slobodno kreću u našim vodama, vazduhu i na kraju telima. Srbija je danas država iz koje naši mladi sa pravom žele da odu, kako bi živeli dostojanstven i dobar život negde drugde. Jako mali broj ljudi, uglavnom povezanih sa SNS, prigrabio je ogromna bogatstva, dok većina običnih građana jedva preživljava. Vi to ne možete da sakrijete, ni vaši „Informeri“, ni „Hepi“ više ne mogu da skrenu pažnju sa poskupljenja i loših uslova života u svim sferama. 

Naši radnici imaju najdužu radnu nedelju u Evropi, 44 časa. Rade više i od Nemaca i od Rumuna i od Francuza, a najmanje su plaćeni. Nije smešno. Dve trećine zaposlenih u Srbiji ima mnogo manju platu od prosečne, a pola miliona građana radi za minimalac. Ovo bi trebalo da je izuzetak, a ne pravilo. Gde je to u ovom ekspozeu? Gde su nejednakosti u ovom ekspozeu? Ili je to kada govorite nama, naši, mi pobeđujemo, mi zarađujemo, mi smo lideri? Ko su to mi, ako ljudi nemaju da prežive? Još važnije, šta ovi ljudi za tu svoju platu mogu da kupe? Niti za minimalac mogu da kupe minimalnu potrošačku korpu, niti za prosečnu platu mogu da kupe prosečnu potrošačku korpu. Ne znam za koga vi računate ove statistike uopšte i kako smo kao „ekonomski tigar“ došli do toga da ljudi nemaju da preguraju mesec? 

Ali, ja se vama ne obraćam, znam šta vi radite i na to upozoravam ljude, obraćam se onima koji ovo gledaju. Pogledajte u svoj novčanik, ljudi, razmislite kako izgleda kesa koju donesete iz prodavnice. Cene mesa, pavlake, paštete, skoro duplo su skuplje nego prošle godine. Vi to osećate, vi to vidite. Kesa je manja, za 1.000 dinara možete da kupite sve manje. E, to što osećate kada razmišljate kako ćete da pomognete deci koja studiraju, kako ćete da pregurate mesec, to je neizvesnost za koju je kriva ova Vlada i prethodne vlade, jer smo utvrdili da je ovo Vlada kontinuiteta. To su posledice desetogodišnje politike SNS. 

9/2MV/IR

Ono što oni nama preko svojih medija govore, kako nam ide najbolje, kako smo „ekonomski tigar“, sve to što smo čuli u ekspozeu, to je sve sa ciljem pomračenja uma građana koje žele da stvore. Zanimljivo da je baš danas, baš u neko ovo vreme kada je počela ova sednica, negde oko pola jedan bilo i pomračenje sunca, što je, složićete se, jedan zanimljiv simbolični događaj, jer ja smatram da je ova Vlada Vlada pomračenja uma i odustajanje od zdravog razuma. 

Imajte strpljenja, gospodo, slušamo se, valjda. 

Mi živimo u zatrovanoj zemlji. Svojim zdravljem, ali i parama plaćamo troškove lečenja, plaćamo cenu problematičnih projekata koje sprovodi ova vlast. Cenu plaćamo i za to što ništa ne radite da se uhvatite sa problemima ukoštac, kao što je zagađenje koje stvara fosilno gorivo ili to da ne podižem energetsku efikasnost i na sve druge stvari koje zapravo interesuju građane ćutite. Ali, zato tu ste prvi da nam kažete mini hidroelektrane, iskopavanje litijuma, sve je to dobro za vas, seča Košutnjaka, hvalite se izgradnjom spalionice u Vinči i svim drugim katastrofalnim projektima. 

Ljudi u Srbiji umiru od posledica otrovanog vazduha, 15.000 ljudi godišnje. Puno puta smo pričali o tome. Poslali smo vam plan „U šest koraka kako do zdravog vazduha“, nema nikakvog odgovora. Da li treba ponovo da pošaljemo? Nije nam teško, stvarno. Učinite makar nešto od toga, da se promeni situacija. 

Pre neki dan smo ovde imali Odbor za zaštitu životne sredine. Znate li šta su rekli ljudi iz vašeg okruženja? Pa, nemamo čarobni štapić, ne može to brzo. Koliko je ljudi dovoljno? Deset godina ste na vlasti, šta je potrebno da se desi, 40 godina, 50 godina? Dajte recite, bre, da promenimo to. 

Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće. Gde je to u ekspozeu? U Vojvodini više od dve trećine, 6000 ljudi stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena. Ministri iz Vojvodine, Zrenjanin ste žrtvovali, a mnogima ni ne govorite da im je voda otrovna. 

Ponelo me je ovo, teške su ovo stvari o kojima govorimo. Srbija prerađuje tek oko 16% otpadnih voda. Uložićete četiri milijarde evra u program koji govorite „Očistimo Srbiju“ ili „Čista Srbija“ i uvešćete tehnologiju koja je 50 godina stara. Je li to budućnost koju ste nam zamislili, stara tehnologija?

Polovina stanovništva nema kanalizaciju, „ekonomski tigre“, a u Beogradu, u glavnom gradu trećina ljudi. Jedan od novih ministara ubi se obećavajući kanalizaciju, ali od obećanja kanalizacije do realizacije kanalizacije je izgleda večnost. Tigrovi, čučavci u 21.  veku! Cela država je zagušena hiljadama deponija, a reciklira se tek 4% otpada. Vodoizvorišta su vam gradilišta. 

I da pitam još jednom, šta je sa narodnom inicijativom za iskopavanje litijuma koju sakrivate od narodnih poslanika? Gotovo 350.000 građana se iselilo iz Srbije u periodu vaše vlasti. Ono što dodatno brine je što je svake godine sve više, uglavnom mlade osobe u potrazi za boljim životom. Iz naše Srbije ljudi žele da pobegnu, gospodo. To je rezultat vaše vlasti. Svaka druga osoba, svaka druga mlada osoba ili planira ili je već u procesu da ode. Da li možemo možda da ih krivimo zbog toga?  

Najveća nezaposlenost je kod mladih i najveći rizik od siromaštva. Razvili smo detaljan program podrške za mlade. Dostavićemo vam i to, nije nikakav problem, prepišite, bilo bi nam zadovoljstvo i čast da bilo šta od toga uradite. Odvojili ste za mlade 0,08%, isto toliko i za kulturu. U stvari, ne isto toliko, više, ali svakako ispod 1%. Ispod 1% izdvojili ste i za nauku. 

9/3MV/IR

Reći ću nešto i o par drugih stvari. Srbija treba da uskladi svoju politiku sa Evropskom unijom i po pitanju restriktivnih mera, ali i po pitanju demokratskih standarda, kao što su, na primer, sloboda medija ili borba protiv organizovanog kriminala. Srbija ima izrazito kontrolisane medije, deo je potpuno zloupotrebljen za obračune sa političkim neistomišljenicima. Svako ko misli drugačije od vas i o tome se usudi da javno govori, može da očekuje da se nađe na naslovnim stranama „Informera“, „Hepija“, „TV Pinka“ i ostalih. 

Najviši vrh države duboko je upleten u organizovani kriminal, što nam potvrđuju slučajevi poput marihuane u Jovanjici, fantomsko rušenje u Savamali ili povezanost sa kriminalcima poput Veljka Belivuka. Zato je vaša vlast, koliko god puta da pomenete Evropsku uniju, koliko god puta da nas ubeđujete kako je to tamo gde idemo i kako je to najbolji projekat, što bi mogao da se složim, uz sve mane koje ima, vaša je vlast najveća pretnja evropskim integracijama i uređenom društvu.   

 

10/1MZ/MJ14.10 – 14.20

Da pojasnim, razlog za to je zato što treba da zamislimo da se borbom protiv kriminala ili oslobađanja medija, da bi postigli te evropske standarde, sprovodi Srpska napredna stranka, pa ukoliko bi sudstvo radilo, vaši ljudi bi bili iza brave, ukoliko bi mediji radili profesionalno i odgovorno, ne biste dobijali na izborima, nego bi se pričalo o ovim stvarima među ljudima, ne biste se krili na hepijima i pinkovima i zatrpavali javnost skretanjem pažnje. 

Za nas iz Zeleno-levog kluba „Ne davimo Beograd“, a sećate nas se i sa ulice, mnogi od vas, da vas podsetim, nema nikakve sumnje, ova Vlada i ovi ljudi ne zaslužuju podršku i mi je naravno nećemo dati. Ali čisto da vam ilustrujem za kraj zašto ćemo uvek dati podršku. Podršku i insistiranje da državni organi utvrde ulogu Siniše Malog u rušenju Savamale ću uvek dati, podršku ću mu dati i da se traži nadoknada štete od najmanje 400 evra po domaćinstvu koje su građanima napravile beogradske elektrane, u kojima je direktor bio novi ministar Basta, a štetu koju je novi ministar Goran Vesić napravio u Beogradu ja ne znam kako ćemo da utvrdimo. Daćemo sve od sebe, trudićemo se, sve ćemo istražiti i doći ćemo po odgovornost za sve ovo što ste radili u prethodnih deset godina.  Hvala vam puno što ste me saslušali.

PREDSEDNIK: Pravo na repliku Milenko Jovanov.

MILENKO JOVANOV: Nekoliko puta je spomenuta i stranka i predsednik stranke. Dakle, prvo, znam da postoje ljudi koji žive kao u hipi komunama i ne razumeju kako funkcioniše politički sistem u jednoj demokratskoj zemlji i da je osnovna jedinica svakog demokratskog političkog sistema politička stranka. Oni ne znaju šta znači kad politička stranka na svom predsedništvu ili glavnom odboru izabere ili predloži kandidate za određena mesta, jer političku stranku i nemaju, tek je prave, videćemo da li će da je naprave, i dalje su u nekim pokretima, šta li su već, ali to sve po strani. 

Po strani ćemo ostaviti i ova pomračenja Sunca, „Zone sumraka“, „Treće oko“ i ostale stvari, ako se time bave, to nek nastave i dalje, to je otprilike materija koju najbolje razumeju. Ali ono što jeste tačno, to je da jedan deo građana u našoj zemlji i dalje teško živi. Da, teško živi. Teško žive, i pored svih mera koje smo čuli da je Vlada preduzela u prethodnom periodu, i dalje jedan deo građana teško živi, što samo govori o razmerama katastrofe koje su ostavljene 2012. godine, što samo govori da ni pored svih rezultata i svih stvari koje su urađene nije moglo da se uradi sve. I vi sad nama zamerate zašto nismo za ovo vreme uradili sve, a onima koji su sve upropastili ne zamerate ništa. Ne, njima aplaudirate, sa njima ste u koalicijama. 

I na kraju krajeva, kad kažete kako obični građani jedva preživljavaju, evo neobičnog građanina Dobrice Veselinovića koji teško preživljava, pa je 2017. godine imao prihod na nevladinu organizaciju od 575.000, a 2012. godine 15 miliona dinara. Tako živi neobični građanin Dobrica Veselinović, koji teško živi u ovom strašnom vremenu diktature Aleksandra Vučića. Najzad, vi ste Belivukov portparol, vi ste ga u ovu Skupštinu uveli, vi ga citirate, vi mu verujete, vaš je lider i vi se priključujete poslaničkoj grupi Veljka Belivuka i nemojte da kukate kad vas tako spomenem, jer ste vi ti koji i danas citirate njegovo ne svedočenje, kako ste izmislili prošli put, nego njegovu odbranu kao okrivljenog za dela koja je počinio.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Pokušaću nekako da sažmem sve ovo što je pomenuto, ali biće prilike svakako i tokom današnjeg i tokom sutrašnjeg dana. Rekla bih tri važne stvari na početku koje, čini mi se, jesu najbitnije.

10/2MZ/MJ

Prvo, da, složiću se ja sa vama, jeste, nažalost, sve pre nas bila propast, koliko god ste vi to cinično rekli. Da, u pravu ste. Ta rečenica koju ste izgovorili je apsolutno tačna. Ja se zbog toga ne radujem i nije mi drago, jer sa ovim uspesima i svim onim šta smo radili i kako smo radili poslednjih deset godina, da je bilo nešto bolje pre nas, mogli smo do sada da dođemo do toga da budemo Luksemburg, a mi se i dalje borimo da budemo nešto bolje od nekih država-članica Evropske unije, kao što je Bugarska, što ćemo i biti, verujem, pre kraja ove godine, ali opet, pre deset godina smo bili začelju Zapadnog Balkana. Osim Albanije, svi ostali su imali i veće plate i veće penzije od nas i bolju fiskalnu situaciju i manji javni dug i manji deficit. Dakle, tu smo se negde borili sa Albanijom. Deset godina je bilo potrebno da radimo da postanemo apsolutno neprikosnoveni u ovom regionu Zapadnog Balkana, da počnemo da se takmičimo sa makar nekim državama-članicama Evropske unije, ali da je pre nas bilo bolje, i to bi sve izgledalo drugačije.

Druga stvar, tako je, ovo je jeste Vlada kontinuiteta i svako ko ne želi da vidi Vladu kontinuiteta svakako ne treba da glasa i verujem da neće glasati za ovu vladu. Ja verujem da bi vi glasali, kao što sam videla te planove o postizbornim koalicijama, valjda za Vladu kontinuiteta tu koja je bila do 2012. godine, da nastavimo da nam raste nezaposlenost i da umesto toga što nam je nezaposlenost 25,9%, nezaposlenost mladih preko 51%, valjda da predstavite ekspoze u kom je cilj da opšta nezaposlenost dostigne nezaposlenost mladih od 51% u narednom mandatu Vlade. Jer to bi bio kontinuitet vlada do 2012. godine. I ako može stopa javnog duga da ide na 150% BDP-a. Ako možemo šta god da uradimo da se nikada ne završi Koridor 10, pošto se ipak na kraju krajeva do tada gradio već 12 godina, i ako možemo da nikad ne uložimo ni u jednu železnicu, pošto je voz kao metod transporta u Republici Srbiji bio zaboravljen, izgubljen i bez perspektive. Tako da bi to bila Vlada kontinuiteta za koju bi vi glasali. Ali na svu sreću, građani Republike Srbije žele da vide kontinuitet sa ovim vladama od 2013. godine pa nadalje.

Treća stvar je ova da je meni Vladu pravio predsednik Republike Srbije i predsednik naše stranke Aleksandar Vučić, što dovoljno govori o tome da vi krećete od sebe, pošto bi vama Vladu pravila Viola fon Kramon. I Dobrici Veselinoviću Vladu pravi Viola fon Kramon, tako bi mu pravila i gradsku skupštinu, tako da sve je to isto. Ali kako da vam kažem, ja se ponosim time što meni Vladu ne pravi ni Viola fon Kramon, ne prave mi ni ambasadori, a ne prave mi ni tajkuni, kao što je to nekada bilo u vladama vašeg kontinuiteta. U vladama kontinuiteta za koje bi vi glasali, skupe se u kafani dva ambasadora i jedan tajkun i naprave Vladu. Vidite, za takvu Vladu bi vi glasali. Mi ne bi nikada. 

Tako da, mi smo Vladu pravili zajedno. Ponosim se što radim sa Aleksandrom Vučićem, apsolutno se ponosim što radim sa njim i drago mi je što uvek mogu da ga pitam za savet i o tome šta misli o svemu, pa i o tome ko bi možda mogao da bude dobar ministar. Takođe mi je i najveća čast što sam član Srpske napredne stranke, pa i onda u stranci pričamo o tome kako bi mogli da pravimo dobru Vladu. 

11/1VS/MP14.20 – 14.30

Tako da smo mi zajedno pravili Vladu. Vlada je prosrpska, naša je Vlada, bori se za naše nacionalne interese. Nisu mi pravili ni ambasadori, ni tajkuni. To je bilo nekada, ne ponovilo se.

E, sada što se tiče svih ostalih stvari, o kojima ste pričali, vidite ovo je jedan od mojih omiljenih grafikona, zato što najbolje govori o tome, u stvari da li je pre bila propast, a kako je danas. Vidite ovo. 

Ovo je, ako se sećate, ovo sam pokazivala i u Hit-Tvitu kada je tu bio, kada sam gostovala sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, broj, 

PREDSEDNIK: Nemojte da dobacujete.

ANA BRNABIĆ:..Ako je vama Boris Tadić, Aca Lukas, ja verujem da je Aca Lukas uradio više za Srbiju, ali dobro, nema veze.

Dakle, ovo je vidite, grafikon broj registrovanih i zaposlenih u hiljadama od 2000. godine. Vidite, ovo ovako, ovo je 2000. godina i evo ovako je to padalo, vidite do 2014. godine. Jel vama to ne deluje kao propast? Meni deluje kao propast. Meni, zaista deluje kao propast. Vidite, na čitavoj ovoj putanji na dole su bile Vlade vašeg kontinuiteta. Zaista jesu bile Vlade kontinuiteta. Jedna krenula, a druga još gore, treća još gore, četvrta, ubiše nas, do 2012. godine kada više nismo ni imali pare da isplatimo penzije, dobro, da ne pričamo o PIO fondu koji je bio prazan, dakle, ne postoji.

E, vidite, onda su odavde to te Vlade kontinuiteta za koje vi nećete da glasate, a ja se potpuno ponosim što su to vlade kontinuiteta. Kao što vidite, uzlazna putanja, dolazimo do toga, krenuli smo od toga da je nezaposlenost 26%, do toga da je nezaposlenost 8,9%. 

Ja ponosna. I jedva čekam da krenem da radim u još jednoj Vladi kontinuiteta. Jedva čekam,  ja verujem i da najveći broj građana Republike Srbije takođe jedva čeka da nastavimo da radimo. 

A, kako je to izgledalo, čuvaću dok sam živa, vidite ovaj aviončić, e, to je najbolji odnos onoga kako je predsednik tada, na kraju krajeva i svih vas koji sedite na ovoj strani, gledao na katastrofu od 440.000 nezaposlenih ljudi, 440.000 porodica bez posla i bez primanja u 12 godina. Kada sam mu to pokazala, napravio je aviončić. E, tako i tad pravio aviončiće, pa smo mi završili tako kako smo završili, Bogu hvala 2012. godine građani su rekli – aman dosta i krenula je Srbija da se oporavlja.

Pa idemo sada dalje. Ja razumem da se teško živi. I dalje se nažalost, teško živi. Tako je. I uopšte, čak ni pored toga što se teško živi, ja čak ni ne mislim ono što me boli, a što su i dalje i to što ćemo imati do kraja godine prosečnu platu 700 evra te plate ni približno dovoljne da pokažu potencijal, znanje, sposobnosti i vrednoću našeg naroda, pa mi je žao zato što iz godine u godinu moramo malo, po malo da gradimo, ali kada bi mene pitali koliko treba da bude prosečna plata u Republici Srbiji, pa ja bih rekla da treba neto da bude 3,5 hiljade evra, a da možemo i bolje. 

I doći ćemo, ali nažalost moramo da idemo malo po malo. Ali, toko me svaki put ubeđujete vi i sve građane Republike Srbije da je 330 evra mnogo bolje nego 641 evro. 

Evo vidite, ovde prosečne mesečne neto zarade u Republici Srbiji, 2010. – 2021. godina. Jel, znači, sada ćemo mi da dođemo, mi smo u avgustu imali 641 evro prosečnu platu uz nezaposlenost 8,9% kada ste vi bili na vlasti i vaša ta koalicija, vi ste imali prosečnu platu 330 evra uz nezaposlenost od 26% i tada je bilo odlično, a ovo je katastrofa. 

Dobro, ako to ima nekog smisla, vi slobodno nastavite tako.

11/2VS/MP

 

Ja mislim da upravo toliko i dobijate i dobijate glasova, a zaista ljudski bi očekivala od vas da ipak kažete neku lepu reč o Aleksandru Vučiću, zato što je on insistirao da se cenzus spusti na 3% bez koga vi ne bi bili danas ovde, a vi gospodine ne bi još uvek imali svoj prvi posao. 

Aleksandru Vučiću pismo zahvalnice za prvo radno mesto, zato što je spustio cenzus na 3%.

Ajmo da vidimo sada i ovako, ali opet trudiću se, zaista, imaćemo ceo dan i sutradan i radujem se svemu tome, pa da probamo ovako još nešto.

Recite mi to, šta smo mi pokvarili, ako nismo stigli da izgradimo, recite mi šta smo pokvarili? Izvinite, jesmo li imali neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda pa je kod nas zatvoreno? Ne, nismo imali nijedno, pa smo mi izgradili prvo i u Vranju, i u Leskovcu, i u Vrbasu smo mi izgradili, znate.

A je li, nikad nismo imali divlje deponije, pa smo mi krenuli da pravimo divlje deponije? Pa znate divlja deponija Stanjevine, koju smo očistili, je bila tamo 65 godina, a što, jel neko nije mogao pre nas da dođe i očisti jednu divlju deponiju? Samo mi recite šta smo pokvarili? Tamo gde nismo stigli sve da uradimo, što je potpuno prirodno, kada treba zemlju da vadite iz bankrota, i da zapošljavate ljude, a nemate nijednu referencu, jel vam investitori ne dolaze, onda ne možete da stignete, ali stići ćemo, nikakav problem.

Jesmo možda zatvorili neki klinički centar ili smo otvorili klinički centar? Jesmo mi možda zatvorili neki muzej ili pozorište, ili smo nakon 10, 15 godina otvorili muzeje, koje su ovi pre nas zatvorili? Zatvoren je Narodni muzej 2003. godine, do 2012. godine, i dalje zatvoren muzej, pa šta je taj muzej, koliko je trebalo da se popravi muzej, koliko je trebalo da se rekonstruiše, šta je trebalo da se uradi sa tim muzejom 9 godina da se ne otvori ponovo? E to je odnos prema državi, i prema istoriji i prema poslu, i prema građanima, i to je najbolji pokazatelj odnosa prema svemu tome.

Recite mi šta smo pokvarili, a što pre je bio fenomenalan vazduh, kao u Ženevi, a sada je katastrofa, jel tako ?

A ko je gradio prve filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama, 2017. godine je završen prvi filter za odsumporavanje na Kolubari, prvi. Uložili smo do sada preko 650 miliona evra, samo za filtere za odsumporavanje.

Do kraja ove godine, biće i završen na Tentu, na čitavom bloku „A“, filter za odsumporavanje.

Jesmo li mi ili su neki pre nas uvodili subvencije za hibridna i električna vozila? Pa nisu ni mogli da uvode subvencije, prvo nisu ni imali pare za bilo kakve subvencije, drugo, nisu imali nijedan jedini električni punjač. Mi smo napravili mrežu električnih punjača, pa onda uveli subvencije, pa ćemo sada da nastavimo dalje u tom smislu.

Izvinite kada pominjete i Sinišu Malog i Gorana Vesića, a ko je uvodio prve Eko linije u Beogradu, ko je uvodio i prvu i drugu ekološku liniju, potpuno ekološki čistih autobusa sa nula emisijom. To što cokćete i šaljete poljupce je fenomenalno i dovoljno govori o vašom principijelnom stavu prema životnoj sredini, za koju vas je briga tačno toliko, koliko da li će ambasador da sastavlja Vladu ili će da sastavlja stranka koja je na vlasti, i eto tačno vas je toliko briga i za životnu sredinu.

Kada mi kažete za vaš plan za smanjenje zagađenja vazduha, ne morate ništa dalje da mi pričate osim toga da bi vi na temperaturi između 22 i 25 stepeni celzijusovih od 1. oktobra pustili grejanje, kao Zelena stranka, odgovorna za životnu sredinu. Ja mislim da to najbolje govori o tome, to najbolje govori o vašem planu za zagađenje.

11/3VS/MP

Dakle vi bi na temperaturi od 25 stepeni već krenuli da zagađujete, zato što na žalost, i dalje imamo mi neke sisteme centralnog grejanja na fosilna goriva i na mazut, na lož ulje, iako smo, pravo da vam kažem u poslednje četiri godine iskorenili to.

Evo možete da pričate, kada bude, nadam se, izabrana Vlada i ministri, danas kandidati za ministre mogu da pričaju o tome sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović, koja je recimo završila čitav projekat gasifikacije toplane u Kragujevcu. Jel nije?

12/1GD/CG14.30-14.40

Da li je to tamo bilo na ugalj, pa je Kragujevac bio zimi jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Republici Srbiji? Od ove grejne sezone više neće biti. Neće biti ni Kosjerić, neće biti ni Priboj, gde smo uveli biomasu, ni Mali Zvornik, gde smo uveli biomasu.

Dobro, ne morate da znate to zato što nije kao da vam je važna zaštita životne sredine, nego niste našli baš ni jednu bolju agendu političku da na njoj jašete. 

Šta da vam kažem, ipak, ako vam je mentor Viola fon Kramon, morate nekako drugačije, osim politički da se vežete za njih, pa da kažete da ste zeleni. Onda smo zeleni, pa pričamo o zaštiti životne sredine.

Kada pričamo o planu za smanjenje zagađenja vazduha, siromaštvu u Srbiji, teškim vremenima, zaista mislim da bi vi mnogo više mogli da uradite za građane Republike Srbije time što bi dali jedan plan kako osnivati nevladine organizacije i i u toku godinu dana povećati prihod za neverovatnih 2.100% zato što ste u tome svetski šampioni. 

Dajte, pustite se životne sredine, nego recite ljudima kako oni da naprave svoje nevladine organizacije, pa kao dobri Dobrica Veselinović da imaju prihode od 575 miliona 2017. godine, do 15 milijardi 2020. godine. To je jedna struka o kojoj bi mnogo mogli da naučite i građane, a i nas. Ja ne znam kako se tako brzo povećavaju prihodi, tako da svaka čast i na tome.

Konačno, da mi kažete još, pošto se stalno menja i različiti ljudi u vašoj koaliciji pričaju o toj spoljnoj politici, nikako ne mogu da razumem u toj vašoj koaliciji da li vi hoćete da se uvedu sankcije ili nećete da se uvedu sankcije, da se prizna Kosovo ili da se ne prizna Kosovo, u NATO ili ne u NATO? Jedan kaže - sankcije, drugi kaže iz koalicije - nećemo sankcije, tako da nisam sigurna u stvari šta meni kao predstavniku buduće izvršne vlasti vi kao narodni poslanik treba da poručite i  šta mi treba da radimo. 

Potpuno je u skladu sa vašim principima od toga da u dva laka koraka od skinhedsa i neofašista dođete do zaštite životne sredine, od spalićemo Tiranu u dva laka koraka do priznaćemo Kosovo. Dobro, to vam je politika, ali to opet vi morate Violi da objasnite, ne morate nama ovde. Nije to ni toliko važno.

Hvala vam mnogo. Samo vi meni recite šta smo mi to pokvarili. Tamo gde nismo stigli dovoljno da uradimo, uradićemo. Ništa nemojte da se brinete. Tamo gde smo stigli da uradimo, mislim da se to najbolje vidi i na ovom početnom grafikonu. Dakle, ovo ste, gospodo, vi, a ovo smo mi. 

Hvala vam.

(Radomir Lazović: Replika!)

PREDSEDNIK: Prvo povreda Poslovnika, Marinika Tepić.

MARINIKA TEPIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, smatram da ste prekršili član 27. stav 2. koji kaže da morate da se starate o primeni ovog Poslovnika.

Ako dozvolite da se diskusija nastavi na ovaj način i ovim tonom, bojim se da jako neće valjati. Predlažem vam da, u skladu sa Poslovnikom, iskoristite svoje pravo i podučite kandidatkinju za predsednicu Vlade da je i ona dužna da se drži Poslovnika, da je podučite da ovo nije nikakav šou na Televiziji Pink, već najviši dom građana Republike Srbije i da mora da se sa uvažavanjem ponaša prema svim narodnim poslanicima.

Predlažem vam da iskoristite, takođe, svoje pravo i objasnite gospođi Brnabić da ovde ne sme da vređa narodne poslanike i da bilo kakve kritike upućuje na račun nas koji smo glasove građana dobili, za razliku od nje, za koju niko nije glasao. 

12/2GD/CG

Molim vas da joj objasnite da je glasove dobio Aleksandar Vučić, da je njeno ime bilo čak sakriveno. Nije bilo ni prvo na listi, kao dr Grujičić, već spušteno skroz dole.

Prema tome, da vređa narodne poslanike koji su dobili glasove građana i koji ovde predstavljaju građane je ne samo pogrešno, ne samo loše, ne samo netalentovano, već i kobno po budući rad ove sednice. 

Uostalom, i ovim završavam, ujedno vam predlažem, da ne biste više kršili Poslovnik na ovaj način, da ga iskoristite i omogućite da neko od vaših potpredsednika iz opozicije predsedava sednicom kada vi niste u stanju to da radite.

Ako vam je problem da opomenete gospođu Brnabić, imate tri potpredsednika Skupštine iz opozicije. Evo, dozvolite im, kada ste u krizi, kada ne želite da se sukobite, ja razumem da ne želite, ali, evo, dozvolite potpredsednicima iz opozicije da izađu na kraj sa tim. 

Hvala.

Ne želim. 

PREDSEDNIK: Razumeo sam da ne želite da se Skupština izjasni, kao što sam i razumeo da je ovo bio dobar pokušaj da se bude malo u programu danas, ništa više, tako da sve je apsolutno u skladu sa članom 27. Poslovnika i svim ostalim članovima, ako vas to brine. 

(Radomir Lazović: Replika!)

Što se tiče potpredsednika Skupštine iz reda opozicije, koliko vidim, trenutno nisu u sali, tako da ne znam kako da izađem u susret vašem predlogu. 

(Srđan Milivojević: Evo, tu je!)

Što se tiče prava na repliku, gospodine Lazoviću… 

A vi ste tu? Stigli ste? Dobrodošli! 

Gospodine Lazoviću, daću vam pravo na repliku, samo jedna stvar. I vi i ovaj drugi deo zelene koalicije Moramo, kako se već zove, ne morate baš svaki put da se takmičite međusobno u dobacivanju i uvredama sa strane kad god neko govorio ovde. 

Eto, pitali ste za tok sednice i za atmosferu u sali, samo to imajte u vidu. 

Imate dva minuta. 

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala za reč, predsedavajući. 

Zaista je nekad teško obuzdati emocije kada vam je toliko stalo do Srbije koju svi volimo, ali ja sam malo ovde pisao nešto šta ste govorili i bilo mi je teško da pohvatam šta ste sve pomenuli sada u ovom odgovoru, pa ću da… kao što ću uvek se truditi da nađem nešto dobro čak i u vašem radu, sada ću vam se zahvaliti što ste skrenuli pažnju na Dobricu Veselinovića, budućeg gradonačelnika Beograda, čoveka koji će taj grad da spasi od onoga što je uradila ekipa koja sedi pored vas. 

Hteo sam samo još nešto da vam kažem. Dakle, ako je pre bila propast, gospođo Brnabić, vi ste izgleda pomešali nešto. Vi se, gospođo Brnabić, izgleda borite sa nečim apstraktnim, a i kako da ne pomešate kada vam je pola kabineta prošla neka vlast, ti što su stvarali propast. Ajde da pustimo sada SPS, koji je u svakoj Vladi prosto nekako rezervisano mesto, ali ovi koji sede do vas, Siniša Mali i Goran Vesić? Molim vas, pa to je ta bivša vlast kojoj se obraćate, koja je propast napravila. 

Naravno da ste pomešali zato što ste okruženi tim ljudima i nije loš naziv koji je iskorišćen za ono što pojedini radi. Zaista ste kao džuboks, a ne mislim to na uvredljiv način neki, zaista ne, nego on pušta pesmu koju mu naručite. Eto tako nekako mi deluje ovo što govorite. Da li je to bivša vlast, da li je to sadašnja vlast, da li je to propast, da li je to budućnost, molim vas da se odlučite. 

12/3GD/CG

Da vam kažem nešto o toj agendi što mislite da nije dobra što smo izabrali. Pa, 2017. godine vaš predsednik partije, nažalost i predsednik države, govorio je da zagađenja vazduha nema, ne postoji i, evo, sada govori kako rešavate taj problem. Trebalo je možda i protiv njega da podnesemo krivičnu tužbu, kao što smo protiv vašeg prethodnog ministra Gorana Trivana zbog umanjivanja značaja zagađenja vazduha. 

Hvala vam što ste me saslušali. 

PREDSEDNIK: Eto, govorili ste bez ikakvih problema, da li vidite, i vi i gospođa Tepić, a onda će da kaže na N1 da nije mogla da govori. 

Reč ima mandatarka. 

Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Samo da vam kažem da ovo mi je bilo skroz simpatično zato što kada ste rekli Dobrica Veselinović, budući gradonačelnik Beograda, i vi ste počeli da se smejete, tako da to je bilo dobro. 

Za predsednika države, zaista, to je čovek koji je vama dao prvi posao i morate da mu se zahvalite. Mislim da je to uvek lepo. 

Što se tiče zagađenja vazduha, to zaista jeste jedna izuzetno, izuzetno značajna tema, jako važna za kvalitet života svih građana Srbije. 

13/1BD/LŽ14.40 – 14.50

Još jednom ću reći, ja ne vidim da je bilo ko bilo šta pre nas uradio u vezi sa zagađenjem vazduha, odnosno, izvinjavam se, evo, ruku na srce, jeste. Evo, zatvorili su fabrike, manja je bila emisija štetnih gasova. Ljude su ostavili bez posla, nisu mogli da kupe kola. I bile su plate u svom maksimumu 330 evra, minimalna plata oko 150 evra, nisu mogli da kupe ni benzin. Nije bilo auto-puteva. I sve u svemu, možda ste i u pravu, bilo je bolje. Hvala vam lepo. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima Balint Pastor. 

BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, budući članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da iznesem zbog čega će poslanička grupa SVM glasati za izbor vaše treće Vlade, da govorim nešto o tome šta podržavamo iz vašeg ekspozea naročito, da govorim o tome u vezi čega očekujemo veću odlučnost i o nekim našim programskim opredeljenjima koji su postali deo vašeg ekspozea, zbog toga što ćemo, kao što smo to činili svakom prilikom od 2014. godine, potpisati koalicioni sporazum sa SNS, a taj koalicioni sporazum ne sadrži funkcije, već sadrži ona programska opredeljenja koja postaju naši zajednički ciljevi. Tako smo radili 2014, 2016. i 2020. godine, a tako ćemo uraditi i ovom prilikom. 

Danas raspravljamo o izboru 17. Vlade od uvođenja višestranačja u Republici Srbiji nakon 1990. godine. Do sada su samo četvoro predsednika Vlade Republike Srbije imali dva mandata, to su Mirko Marjanović, Vojislav Koštunica, Aleksandar Vučić i vi, i od današnjeg, sutrašnjeg dana, videćemo kada će biti dan za glasanje, vi ćete biti rekorderka što se tiče broja mandata na funkciji predsednika Vlade. Doduše, ako gledamo broj godina, onda je to, ja mislim, nedostižni Nikola Pašić sa nešto malo više od 17 godina, ali vam navijamo da ga dostignete. Možda ima prilike i za to, ako budete tako radili. 

Znači, od Prote Mateje Nenadovića do vas promenilo se ukupno 88 ličnosti na ovoj funkciji. 

Rekao sam da ćemo mi podržati vašu treću Vladu, kao što smo podržali prvu i drugu, zato što smo mi jedna stranka, SVM je stranka utemeljena u realnosti. Naši ciljevi ne prelaze okvir stvarnih mogućnosti. Ništa nismo obećavali u predizbornoj kampanji što je nerealno. Ništa od vas nismo tražili i ne tražimo što je nerealno, a ni za sebe nismo tražili nešto što bi bilo preterano. 

Zbog toga ćemo mi, kao što smo to činili i u prethodna dva saziva Skupštine, odnosno Vlade, učestvovati u radu Vlade na nivou državnih sekretara. Imaćemo ukupno osam državnih sekretara u raznim ministarstvima, većinom u onim ministarstvima u kojima smo ih imali i u prethodnom mandatu i siguran sam da će ti ljudi uspeti da doprinesu uspešnom radu Vlade Republike Srbije, kao što je to bilo i prethodnih godina. 

Isto da kažem, na kraju mog obraćanja ću da govorim o nekim personalnim rešenjima i predlozima, ali pošto je to od velike važnosti, želim da kažem odmah na početku mog obraćanja da se mi u SVM izuzetno radujemo što će ovo biti jedna manjinski inkluzivna Vlada i što će svoje predstavnike imati nacionalne manjine u Vladi, mislim na predstavnike hrvatskog i bošnjačkog naroda, odnosno nacionalne zajednice, i mi to svakako podržavamo. 

Malo ću da govorim o za nas najbitnijim programskim opredeljenjima. Reći ću i ono šta smo zajednički postigli u prethodnim godinama, prethodnim mandatima i govoriću o tome šta je još preostalo i na čemu treba zajednički da radimo.

13/2BD/LŽ

Počeću od infrastrukture, a pošto će gospodin Vesić biti nov na ovom položaju, ja bih ga zamolio da obrati pažnju na ovo što ću da govorim. Mi ćemo i kod vas imati državnog sekretara, državnu sekretarku, koja će vam biti od pomoći.

Ono što me izuzetno raduje, i to ne govorim ja, to govori i predsednica Vlade, to govori i predsednik Republike, to govore i ministri u čijim resorima smo imali državne sekretare, da naši državni sekretari ne obavljaju samo poslove koji su bitni za mađarsku nacionalnu zajednicu, ne bave se projektima koji su samo bitni za one lokalne samouprave gde mi tradicionalno živimo, nego imamo državne sekretare koji obavljaju posao za ovu državu i za sve građane Republike Srbije. Trudićemo se da tako bude i u budućnosti.

Što se tiče železničke infrastrukture, 19. marta 2022. godine je pušten u saobraćaj linija između Beograda i Novog Sada, 22. novembra 2021. godine su započeti radovi na izgradnji brze pruge Novi Sad-Kelebija i 1. avgusta 2022. godine je krenuo teretni saobraćaj na pruzi Subotica-Segedin. Ono što preostaje, to je da krene i putnički saobraćaj na liniji Subotica-Segedin. Ne zavisi od nas, već zavisi od Mađarski, pošto u toj državi radovi nisu završeni.

Ovom prilikom želim da se zahvalim i gospodinu Momiroviću, koji je bio ministar za ovu oblast u prethodnom mandatu. Izuzetno puno je učinio za realizaciju svih ovih projekata. 

Inače, ja vrlo često govorim o tome da je ova pruga između Subotice i Segedina simbol zašto treba da se bavimo politikom.

Pre 20-ak godina je ta linija između Subotice i Segedina bila predviđena za gašenje. Bilo je predviđeno da se sklone i šine. I onda, zahvaljujući našoj participaciji u Vladi, zahvaljujući razumevanju naših partnera, predsednice Vlade, pre nje predsednika Vlade, sada predsednika Republike, uspeli smo da tu liniju, taj projekat bude predviđen strategijom razvoja železničke infrastrukture Republike Srbije. Izrađena je projektno-tehnička dokumentacija. Nakon toga smo našli sredstva u našem budžetu, u budžetu Republike Srbije za izgradnju te linije. I kao što rekoh malopre, 1. avgusta je krenuo teretni saobraćaj, a sledeće godine će krenuti i putnički saobraćaj.

Znači, ovo govori o tome da ima smisla baviti se politikom i da treba mi svi zajednički da radimo na realizaciji tih projekata. Naravno, treba spomenuti i Ministarstvo finansija, Sinišu Malog, jer bez Ministarstva finansija ne bi bilo sredstava za te projekte.

Pored toga, počeli su radovi na dogradnji graničnog prelaza, putničkog graničnog prelaza Horgoš. Gradi se novih šest traka na našoj strani prelaza. 

Ono što bih želeo da kažem u vezi infrastrukture, to je da postoji plan da se ta linija između Segedina i Subotice nastavi ka Baji, znači, da se izgradi linija od Subotice do Baje. Želeo bih da kažem da postoji potpisani sporazum između Srbije i Mađarske o zajedničkim infrastrukturnim projektima. Predviđena je i bankarska garancija u našem budžetu, pa bih ja samo apelovao da se što više koristimo tim mogućnostima. Mislim da još tu ima prostora.

14/1TĐ/VZ14.50 – 15.00

Isto tako smo nakon 30 godina završili i obilaznicu oko Subotice, takozvani Ipsilon krak. Izgrađeni su i nadvožnjaci i sada to treba da preraste, to je sledeća faza, u pun profila autoputa i preduslov za početak izvođenje radova na toj deonici je izrada projektno-tehničke dokumentacije. Ja se nadam da ćemo naći sredstva za to u budžetu za narednu godinu.

Isto tako napreduje izgradnja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici. Ja se nadam da ćemo konačno sledeće godine uspeti da završimo i ovaj projekat. Svaki put govorim o tome da od 2007. do 2014. godine, u nekim prethodnim periodima, ni dinara Republička Vlada nije dala, a od 2014. godine se finansira izgradnja Narodnog pozorišta u Subotici i sada se već vidi svetlo na kraju tunela.

Isto tako mogu da spomenem i zaštitu kulturnog i graditeljskog nasleđa. U prethodnom periodu smo rekonstruisali glavnu fasadu Gradske biblioteke u Subotici, završili sinagogu u Subotici, zahvaljujući i sredstvima Vlade Mađarske, kao što u još većoj meri zahvaljujući sredstvima Vlade Mađarske. 

Želeo bih da govorim nešto malo i o regionalnoj deponiji i da se zahvalim Ireni Vujović i da kažem da očekujemo njenu podršku i u budućnosti. Taj projekat se našao u vašem prethodnom ekspozeu, gospođo Brnabić, za 2020. godinu. Mislim da su veliki pomaci napravljeni. Mislim da ima još puno toga da se uradi i to zaista može da bude i treba da bude jedan pilot projekat za čitavu Republiku Srbiju. Pričali smo o tome i prethodnih nedelja i tačno znamo šta treba da se uradi da bismo napredovali sa tim projektom.

Želeo bih da spomenem izgradnju akva parka na Paliću, da se zahvalim za onih 200 miliona koji su nedavno obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije i, da kažem, da željno očekujemo predlog rebalansa za narednu godinu. Ja se nadam da će biti predviđena ona sredstva o kojima je bilo reči pre nekoliko meseci da bismo mogli da ubrzano radimo na završetku akva parka. Želeo bih isto tako da skrenem pažnju i budućem ministru turizma, gospodina Nemića, na ovaj projekat. Mislim da će za okolinu Subotice, za taj region, taj akva park puno doneti.

Novoj ministarki za poljoprivredu gospođi Tanasković želim da kažem da ćemo isto imati državnog sekretara u njenom ministarstvu, kao što smo imali i do sada i mnogo toga je, zahvaljujući i saradnji sa Branislavom Nedimovićem, završeno u prethodnom mandatu, znači time se nećemo morati baviti, ali onaj najkrupniji zalogaj je ostao, a to je pitanje doprinosa, penzijsko-invalidskog doprinosa, odnosno za penzijsko-invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Jako dugo traje rešavanje tog problema. To je jedan užasno veliki problem. Ne tiče se isključivo Ministarstva poljoprivrede. To je jedan međuresorni problem, uključena je i Svetska banka i MMF itd, ali poljoprivredni proizvođači od svih nas očekuju da to pitanje bude rešeno i da oni plaćaju doprinose penzijsko-invalidskog osiguranja u skladu sa veličinom poseda i ostvarenim prihodima. O ovome će moj kolega, narodni poslanik Arpad Fremond malo detaljnije da govori u nastavku.

Želeo bih da govorim nešto malo o zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina i o našim zajedničkim stremljenjima, odnosno o tome šta treba da postignemo. Za nas je izuzetno bitno pitanje srazmerne zastupljenosti. To je nešto što je predviđeno i Ustavom i važećim zakonima i podzakonskim aktima i Akcionim planom za ostvarenje prava pripadnika nacionalnih manjina i jako, jako puno smo uradili na tome u prethodnom periodu, ali ima šta još da se radi, pre svega u implementaciji, ne u vezi stvaranja pravnih okvira, jer su pravni okviri u velikoj meri stvoreni.

14/2TĐ/VZ

Isto to bih želeo da kažem i staroj i novoj ministarki pravde. Jako je dobro i mi smo svestrano podržali izmene Ustava i jako nam je drago što je Venecijanska komisija pre nekoliko dana dala pozitivno mišljenje o nacrtima ili prednacrtima zakona iz oblasti pravosuđa. Da bi se povećao broj pripadnika nacionalnih manjina na funkcijama u pravosuđu, mi bismo želeli da se predvidi isto onako kako je to predviđeno u raznim zakonima u vezi rada uprave, u vezi izbora i predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija, prvenstvo jednako kvalifikovanih kandidata pripadnika nacionalne manjine, o tome ćemo razgovarati narednih nedelja, još ni javna rasprava nije počela, da bismo povećali broj pripadnika nacionalnih manjina u radu sudova, odnosno javnih tužilaštava u Republici Srbiji.

Što se tiče manjinskih pitanja, stara je boljka neusaglašenost zakona iz sfere kulture, obrazovanja i nekih drugih pitanja sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. O tome ćemo raditi.

Želeo bih da se zahvalim i ministru Ružiću, što smo uvek uspeli da rešimo probleme u vezi obrazovanja na jezicima nacionalnih manjina i kod njega ćemo imati državnu sekretarku, kao što smo imali i do sada.

Gospođo Brnabić, zamolio bih vas da obratite pažnju na ovo što ću da kažem, a ono u vezi čega očekujemo veću odlučnost je pitanje i problem u vezi migrantske krize. Mi znamo da Republika Srbija niti je prouzrokovala, niti može da reši problem koji izazivaju ilegalni migranti i apsolutno realno gledamo na ovaj problem. Mislim da država treba mnogo odlučnije da reaguje. Puno puta smo o tome govorili od 2015. godine. 

Izneću samo jedan podatak javne prirode. Ove godine od početka oktobra je na mađarskoj granici zaustavljeno 195.000 ilegalnih migranata, dok je taj broj prošle godine u istom periodu iznosio 85.000, a 2018. godine 5.000. Drugog jula 2022. godine smo imali i oružani obračun migranata u šumi u naselju Makova sedmica u Subotici i da ne ponavljam sve ono što sam više desetina puta već rekao, jer nemam dovoljno vremena, ali znate o čemu pričam, kakve probleme prave ilegalni migranti građanima Subotice, Kanjiže, Horgoša, sela u okviru grada Subotice, u zapadnoj Bačkoj, severnom Banatu itd. 

Zamolio bih vas i skrenuo pažnju gospodina Gašića na ovaj problem budućeg ministra unutrašnjih poslova. Znači, ja molim za prisustvo policije, žandarmerije na terenu i na odlučnu reakciju, jer moramo da zaštitimo domaće stanovništvo, njihovi interesi treba da budu ispred interesa svih drugih. 

Na samom kraju bih želeo da govorim o personalnom sastavu. Nemamo zamerke ni u vezi koga. Podržavamo rad i podržaćemo rad svakog budućeg člana Vlade. 

Malo bih u šali rekao gospodinu Vučeviću – čestitamo vam na budućem izboru, ali znate kako to ide, prvo ste potpredsednik Vlade i ministar odbrane, nakon toga znate šta ide dalje. Ja vam želim od srca da bude tako. Možda će biti tako, pa da imamo Novosađanina na tim funkcijama koje slede nakon toga što ste potpredsednik Vlade i ministar odbrane. 

15/1DJ/LjL15.00-15.10

Želeo bih da kažem gospodinu Žigmanovu da nas raduje što je on kandidat za ministra. Bilo je tu raznih insinuacija, kakve su naše reakcije, evo, svestrano podržavamo vaš izbor za ministra, želimo vam da budete uspešni u obavljanju te funkcije. Mi ćemo vam pružiti svu pomoć i podršku u tome da budete uspešni, jer ako budete bili uspešni, sve nacionalne zajednice će biti uspešne. Želim vam od srca da uspete odmah nakon polaganja zakletve da promenite dosadašnju retoriku. 

Vi ćete biti član, kao što to obično kažete, „srbijanske Vlade“. Pre nekoliko meseci ste u Skupštini grada govorili da određeni žitelji određenih naselja u okviru grada Subotice nemaju vodu zbog toga što su pripadnici neke nacionalne zajednice. Sada ćete vi biti odgovorni, zajedno sa svima nama, za poboljšanje položaja nacionalnih manjina i ja vam zaista od srca želim da budete uspešni i želim da budete ministar svih nacionalnih zajednica. 

PREDSEDNIK: Vreme ovlašćenog predstavnika.

IŠTVAN PASTOR: Evo, završavam. 

Vi ćete biti ministar i Hrvata i Mađara i Bunjevaca i Bošnjaka i svih ostalih nacionalnih manjina i želimo vam da budete uspešni.

Na kraju, još jedna rečenica, želimo da podržimo Vladu i podržaćemo je, uz želju da budete uspešni. Mi vam stojimo na raspolaganju da ova zajednička stremljenja u što većoj meri realizujemo. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Pastor.

Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam mnogo, poštovani gospodine Pastor. Želim da zahvalim vama, stranci kojoj pripadate i čitavoj vašoj poslaničkoj grupi na svoj podršci, zato što mislim da i vi sa pravom možete da se ponosite svim onim uspesima koje sam, na kraju krajeva, i predstavljala kroz svoj govor građanima i građankama Republike Srbije, zato što smo sve te stvari uradili zajedno.

Mislim da je posebno važno koliko smo uspeli da izgradimo jake i dobre odnose sa Mađarskom. To je nešto što je nama u teškim trenucima mnogo pomoglo. Nemamo mi odnos sa Mađarskom više samo ni kao sa susednom prijateljskom zemljom, imamo, čini mi se, i mnogo više. Ja, kao i moji ministri u prethodnoj Vladi, osećali smo zaista slobodu da pozovemo naše kolege iz Vlade Mađarske i da se konsultujemo sa njima oko nekih stvari koje mi nismo znali kako da rešimo i da vidimo kako su ih oni rešili.

Daću vam jedan mali ali ne tako banalan primer, kada sam se čula sa ministrom Sijartom da mi objasni kako su oni, recimo, sertifikovali „Sputnjik“ vakcinu tako efikasno, kako bi mogli da je koriste. To je nešto što je u teškim i izazovnim vremenima zaista od neprocenjive važnosti, da možete od nekog nešto da naučite, da se posavetujete. Mađarska je nama zaista tu mnogo, mnogo pomogla. 

Ponosna sam što smo imali šest zajedničkih sednica Vlade i očekujem da već krenemo da radimo i na sedmoj zajedničkoj sednici, čim dobijemo podršku Narodne skupštine da krenemo u mandatu nove Vlade da radimo.

Neki od važnih projekata su, svakako, kao što sam rekla, naftovod, koji treba da gradimo ka Mađarskoj i za koji već imamo sa Vladom Mađarske postignute dogovore i sporazum kako ćemo to graditi i kuda će ići. To je jedna od prvih stvari koju ćemo krenuti da radimo kao buduća Vlada i, naravno, u sklopu nove energetske politike Republike Srbije. 

Velika pomoć i podrška i dobar posao je obavljen od strane ministra Siniše Malog, opet u razgovorima sa Mađarskom, uz ogromnu podršku predsednika Vučića za dodatna gasna skladišta koja nama obezbeđuju sigurnost za zimu koja je pred 

15/2DJ/LjL

nama. Mi ćemo svakako morati u mandatu buduće Vlade da gradimo i dodatna gasna skladišta u Republici Srbiji, ali to što imamo od gasnih skladišta u Mađarskoj, ustupljeno od strane Mađarske, je nama velika, velika, stvar, i za našu privredu i za naše građane.

Bitni projekti su proširenje graničnih prelaza, kao što ste i vi rekli, posebno graničnog prelaza Horgoš, ali takođe i uvođenje transportnog kamionskog saobraćaja na graničnom prelazu Bački Breg. To je nešto što ćemo morati da radimo čim pre, odnosno da završimo proširenje Horgoša što pre. Dalje, regionalna deponija Subotica, Narodno pozorište Subotica.

Vi znate da smo mi tokom prošle nedelje poslali Predlog sporazuma o saradnji sa Vladom Mađarske i Vladom Austrije o migracijama i borbi protiv ilegalnih migracija. Čekamo odgovor, pa se nadam da ćemo uskoro i to finalizovati, potpisati i da će i to značiti dodatnu bezbednost za naše građane.

Čujem da imate jako dobru saradnju sa timom Komesarijata za migracije i izbeglice i molim vas da samo javite ako tu treba nešto da pomognemo i da poguramo, a svakako nam je zadovoljstvo da radimo na daljem poboljšanju sloboda i prava pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, zato što je ipak Republika Srbija zemlja koja se profilisala kao jedan od evropskih lidera i to je nešto što bismo želeli da nastavimo da radimo i dajemo primere dobre i svetle prakse na evropskom kontinentu.

Hvala još jednom na svoj podršci, zaista mi je mnogo značilo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Boško Obradović.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Znam da se od mene ne očekuje da ovaj svoj kontra ekspoze počnem sa pohvalom, ali osetio sam takvu potrebu da pre svega čestitam onima koji su o tome odlučivali što su iz Vlade Republike Srbije izbačeni Zorana Mihajlovića, Nebojša Stefanović, Zlatibor Lončar i drugi. Odavno smo tražili njihove ostavke, smatrali ih odgovornim za brojne propuste i veoma je važno da oni više neće odlučivati o važnim državnim poslovima. Zamislite samo da nije došlo do onakvih havarija u elektroprivredi Srbije i da nismo potrošili milijardu evra za uvoz struje u proteklim mesecima, za šta je direktno odgovorna Zorana Mihajlović i Milorad Grčić, u šta bismo sva ta sredstva mogli uložiti – u domaću privredu ili poljoprivredu u ovome trenutku, koliko novih elektrana smo mogli napraviti da nije došlo do ovog javašluka i kriminala u elektroprivredi Srbije?

Druga pohvala se tiče tri nova imena u Vladi Republike Srbije, koji nesumnjivo iza sebe imaju ozbiljne, da ne kažem besprekorne biografije, a to su svakako dr Danica Grujičić, dr Jelena Begović i gospodin Zoran Gajić. Istina, ja ne znam zašto su oni pristali da budu deo ove Vlade za koju moraju znati da je marionetska, da je korumpirana i da je kratkotrajna, preskupa Vlada, ali bi bili ponos svake prave Vlade, u to nema sumnje. Možda su čak i iskorišćeni, da upotrebim tu reč, da ne kažem – zloupotrebljeni, da sa svojim ozbiljnim biografijama, sa svojom ozbiljnom stručnošću, sakriju one sa kupljenim diplomama, one sa plagiranima doktoratima, one koji su korumpirani i kojima bi trebale da se bave neke druge nadležne institucije koje ne rade svoj posao.

Ovu Vladu bih nazvao neozbiljna i preskupa Vlada za jednu zimu, da upotrebim formulaciju koju je upotrebio njen pravi mandatar, Aleksandar Vučić, i jasno je da je ovde Ana Brnabić samo predsednik izvršnog veća predsednika Republike, koji je zapravo ministar u svim ministarstvima, a vi svi ovde ste pristali da budete samo državni sekretari u njegovoj Vladi.

16/1MJ/IR15.10 – 15.20

Ono što želim posebno da istaknem jeste da ako dobro pogledate ovaj raspored skupštinskih klupa, koje su namenjene članovima Vlade kada dolaze ovde da odgovaraju za ono što rade pred ovim domom, videćete da tu nema više od 20 mesta i da onaj ko je projektovao ovaj Dom nije predvideo da Vlada ikada ima više od 20 mesta, pa ste morali da dodate ovih osam stolica koje ovde neprirodno i neprimereno stoje, da biste obezbedili da svih 28 ministara uopšte dođe ovde u Dom Narodne skupštine, što nam govori da nije 25, kako smo usvojili pre nekoliko dana kroz zakone o ministarstvima, nego ste u međuvremenu dodali još tri ministra bez portfelja. Nismo čak čuli ni čime će se oni baviti, ali kandidujete ih da budu izabrani iako se ne zna čime će se oni uopšte baviti, što je vrhunac stranačkih šema i kombinacija, i postavljanja koje očito namiruju neke obaveze koje imate prema vašim koalicionim partnerima. 

U Srbiji se definitivno neprestano smanjuje broj stanovnika, smanjuje broj mladih koji odlaze u inostranstvo, ali zato se povećava broj ministarstava i to je ono što je očito jedino što napreduje u Srbiji. 

Ima još jedna karakteristika, da sam, recimo, jedan od osnivača SNS ili član iz nekih početaka, zabrinuo bih se kako sa protokom godina, koliko je SNS na vlasti, sve manje izvornih naprednjaka u Vladi, a sve više članova bivšeg režima. Ne bih se vraćao na Sinišu Malog, veterana još iz Agencije za privatizaciju i onih pljačkaških privatizacija iz vremena bivše vlasti, ali evo, imamo sada i Gorana Vesića, takođe iz DS, imamo Tanju Miščević iz G17+, nezaboravnog Mlađana Dinkića, imamo tu i Marka Blagojevića, možda su zaboravili da je nekada bio u podmlatku Građanskog saveza Srbija, a kasnije u Upravnom odboru Soroševog Fonda za otvoreno društvo, ali ja sam tu da građane podsetim na te detalje iz ovih zanimljivih biografija. Fale vam samo Boris Tadić i Mlađan Dinkić da kompletirate tu simbiozu između bivšeg i sadašnjeg režima, ali pretpostavljam da ste to ostavili za sledeću Vladu između Vučića i Đilasa, koja se priprema i kojoj zapravo služi ovo otopljavanje odnosa između nekada zaraćenih strana. 

Imam takođe još nekoliko dilema. Evo, primera radi, nisam razumeo u prethodnom mandatu ove iste Vlade zašto i kakve veze ima Maja Gojković sa resorom kulture, kakve veze ima Milan Krkobabić sa brigom o selu, kakve veze ima Irena Vujović sa zaštitom životne sredine? Nisam uspeo da utvrdim ni njihove stručne kvalifikacije za to, ni njihovo bavljenje tim temama pre nego što su postali ministri, kao što sada ne mogu da utvrdim iako sam se mnogo trudio, kakve veze Rade Basta ima sa privredom, kakve Jelena Tanasković sa poljoprivredom, a kakve Dubravka Đedović sa energetikom?  

To je nešto što iz njihovih biografija se ne vidi, moguće da postoji nešto što ćemo saznati, ali ne vidim zašto to ne biste stavili u njihove biografije, da shvatimo kakve veze oni uopšte imaju sa resorima koji ste ih zadužili. U Srbiji ima mnogo vrhunski stručnjaka u ovim oblastima i mogli ste im dati šansu, ali evo vi ste tu šansu dali nekom drugom.

Posebno mi se dopala izjava Ane Brnabić da je ovo srpska Vlada pa sam se zapitao kakva druga Vlada da bude u Srbiji? Hrvatska? Američka, LGBT Vlada? Naravno da će ovde Vlada biti srpska i posebno tu pozdravljam izjavu izjavu gospodina Miloša Vučevića koji je naglasio, citiram – Vlada Srbije treba da vodi računa iznad i pre svega o interesima Srbije, što je neka vrsta priznanja iz vrha vladajuće stranke da to do sada nije bio slučaj, zato pozivam i budućeg ministra odbrane i budućeg ministra policije 

16/2MJ/IR

da nikada više ne dozvole da američki ambasador komanduje u Srbiji i da Vlada donese jednu odluku, a da američki ambasador kaže da će biti drugačije i da onda bude onako kako kaže američki ambasador, kao što je bilo u slučaju gej parade.

Ono što je ovde poseban problem, ako je ovo srpska Vlada, naravno neće me ova dobacivanja ni na koji način sprečiti  gospodine predsedavajući da skrenem pažnju srpskoj Vladi da ne može ministar u Vladi biti neko kao gospodin Tomislav Žigmanov koji se zalaže za Vojvodinu u NATO-u i koji negira postojanje bunjevačke nacionalne manjine, a vi ga kandidujete za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čoveka koji se sve Bunjevce želi da pretvori u Hrvate u državi Srbiji.

Ili gospina Edina Đerleka koji je potrčao i pre nego što je imenovan da promaši smisao bavljenja svojom ministarskom funkcijom i da izjavi da će on, kako je rekao, raditi najpre za sandžak, a onda za Srbiju. O čemu se ovde radi? Prvo, Sandžak ne postoji još od kada smo se oslobodili gospodine Đerlek od turskog ropstva i nemojte nikada više kršiti  teritorijalnu organizaciju Srbije koja poznaje samo Raški upravni okrug ili Zlatiborski upravni okrug, ali nikako ne poznaje nikakve sandžake. Niti ćete nam ikada vratiti tursko ropstvo ovde u Srbiji, niti bilo kakve sandžake. Prema tome, ako ćete biti ministar, vi radite za državu Srbiju, vi ste državni službenik, ne radite ni za kakav sandžak i zaboravite na to.

Ono što želim da postavim kao konkretna pitanja da biste mi dokazali da je ovo srpska Vlada, evo vam osam pitanja, ako odgovori mandatar sa „da“ ja ću zaista biti veoma obradovan.

Pod jedan – da li ćete se javno obavezati da nema nikakvog sporazuma sa separatističkim vlastima u Prištini koji omogućava ulazak lažnoj državi Kosovo u UN i druge međunarodne organizacije?

Pod dva – da li ćete prihvatiti rezoluciju koju su zajedno predložila tri poslanička kluba Nada, Zavetnici i Srpski pokret Dveri, Patriotski blok da nema uvođenja jednostranih sankcija niti jednoj međunarodnoj priznatoj državi, pa ni Ruskoj Federaciji?

Pod tri – da li ćete predložiti Narodnoj skupštini da posle 77 godina u ovom domu konačno bude doneta rezolucija o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH i šta vas sprečava u tome?

Pod četiri – da li će veronauka konačno postati obavezan predmet, a veroučitelji dobiti stalan posao?

Pod pet – da li će ćirilica konačno dobiti položaj koji zaslužuje u našem društvu, a ne biti pismo drugog reda u odnosu na latinicu?

Pod šest – da li će srpski zatvorenici koji su nakon haške tamnice zapali u još gore kazamate širom Evrope, dobiti pomoć ove države, jer da skrenem pažnju kompletnoj javnosti, u ovom trenutku dok mi ovde razgovaramo Radovan Karadžić se nalazi u jednom britanskom alkatrazu u kome štrajkuje glađu, jer mu je prekinut svaki kontakt sa porodicom i javnošću i tamo se nalazi u izuzetno teškim i složenim uslovima? Šta ova država radi da pomogne Radovanu Karadžiću u Velikoj Britaniji ili Ratku Mladiću koji nema odgovarajuće lečenje u Hagu? I da li ćete prekinuti pogubne evropske integracije koje traju 22 godine, a da se nismo pomerili sa mesta, već neprestano dobijamo nove i nove uslove iz Brisela.

I, da li ćete umesto Soroševog otvorenog Balkana pokrenuti srpske integracije i srpski mini šengen i mnogo veću saradnju pre svega sa Republikom Srpkom i Crnom Gorom u cilju veće saradnje unutar i između srpskog naroda, a potom i sa drugim narodima na Balkanu?

16/3MJ/IR

Ako ništa od ovoga ne odgovorite to znači da vi niste srpska Vlada, već istureno odeljenje iz Brisela, neka vrsta kolonijalne uprave, a mi zaista više te briselske i NATO komesare ne želimo, jer nas konstantno ucenjuju i ponižavaju.

Ono što u ovom drugom delu svog kontra ekspozea želim da naglasim jesu socijalno-ekonomska pitanja koja su definitivno u ovom trenutku najvažnija za građane Srbije. Da li će i dalje 93,5% subvencija biti poklonjeno stranim firmama kao u prethodnih 15 godina? građani Srbije možda ne znaju taj podatak. Samo 6% naših para ide našim domaćim firmama, a sve ostalo poklanjate strancima. 

Da li ste pri tome svesni da domaća, mala i srednja preduzeća čine 99% ukupne privrede u Srbiji? Zapošljavaju 65% svih zaposlenih u Srbiji, ostvaruju 57% BDP-a, ali samo 3% izvoza u kontinuitetu. Zato pet najvećih stranih firmi izvozi 85% srpskog izvoza, samim tim iznosi ekstra profit iz ove države.

Šta domaći privrednici dobijaju od ove države, šta u državi u kojoj 87,3% bankarskoj tržišta drže strane banke? Kako uopšte da funkcioniše domaći izvoznik sa ovakvim kursem dinara koji jedino radi za uvoznički lobi, koji ovde uvozi sve ono što možemo da proizvedemo i ubija konkurenciju domaćih proizvođača?

Poseban problem zbog kojih stradaju građani Srbije jeste korupcija. Navešću samo jedan podatak iz 2019. i 2020. godine. Od 100 najvećih poslova u državi Srbiji koji su sklopljeni na javnim nabavkama sa državom, u 71 2019. godine bio je samo jedan ponuđač, a u 75 od 100 2020. godine takođe samo jedan ponuđač. Čim je jedan ponuđač nema konkurencije, to je monopol. To su namešteni tenderi, to su vaše partijske, burazerske, kumovske i ne znam koje druge firme kojima dajete te poslove. Svaka čast, niko normalan nije protiv novog puta, nove bolnice ili bilo kog drugog velikog infrastrukturnog projekta, ali recite građanima Srbije, koliko košta vaš novi put. Koliko košta vaša bolnica? Zašto je to nekoliko puta skuplje od bilo koje druge cene bilo gde na svetu? Na čemu se i ko se tako pljačka i zašto te pare nisu uložene u zdravstvo, u obrazovanje, u socijalnu politiku, u zaštitu životne sredine?

17/1MV/MJ15.20 – 15.30

Samo dve brige treba da ima nova Vlada Republike Srbije. Prva je kako će pomoći domaćem proizvođaču i druga je kako će pomoći domaćeg potrošača. Šta to znači? Zaštiti domaći ekonomski interes i zaštiti porodičnog čoveka u vremenu krize.

Nisu kod nas problem samo poskupljenja i visoke cene, kod nas su problem i male plate. Dakle, mi nemamo mogućnost da obezbedimo osnovne životne namirnice, jer inflacija nije 14%, kako vi tvrdite, već preko 50% za osnovne životne namirnice. Najveća je laž da je prosečna plata 640 evra, jer je ona prava medijalna prosečna plata, koju ima više od polovine građana Srbije, 470 evra i ne pokriva troškove prosečne potrošačke korpe. 

Dakle, budžet ste u međuvremenu dodatno napunili preko ovih ogromnih poskupljenja, ali da li ste šta vratili domaćem preduzetniku i da li ste šta vratili našim porodicama? One ne mogu da prežive ovu skupoću, ne mogu da kupe istovremeno i lekove i meso i ogrev sa ovakvim cenama. Pogledajte samo cenu onih koji treba da se greju ove zime pomoću drva, peleta ili uglja. Pogledajte rast cena zakupa nekretnina. Pogledajte rast kreditnih rata. Pogledajte to da nema grejanja u jutarnjim i večernjim časovima u stanovima, iako tada temperature nikako nisu tople. 

Štedite, poštovane kolege, na broju ministara i na državnoj administraciji, na vašim stranačkim direktorima i zaposlenjima, a ne na građanima, jer nije prosečna plata u Srbiji ona koju ima Jorgovanka Tabaković, Danica Drašković ili neko od vaših kandidata na raznim funkcijama, već nešto mnogo manje od toga. 

Ja nam da vi ovde niste rekli jednu jedinu reč o poskupljenjima i inflaciji, koja nije vezana samo za ukrajinsku krizu, već i za posledice vaše loše ekonomske politike. Danas običan građanin vidi i nestašicu mleka ili uvoz mleka iz Poljske, ili kako je u okruženju to naše mleko jeftinije nego u Srbiji, ili se dvoumi da li može da kupi mleko ili jogurt jer ne može oboje. 

Evo vam nekoliko primeraka. Krompir je duplo skuplji nego pre godinu dana. Prosečna porodica sada može da priušti trećinu manje mesa na stolu nego pre godinu dana. Za iste pare prošle godine smo mogli da kupimo 10, a ove godine samo sedam jaja. Pun rezervoar bio je 8.000, a sada je preko 10.000 dinara. 

Gospodine predsedavajući, uprkos svim ovim dobacivanjima i ovoj galami, čuće se istina o tome da običan čovek sada može da kupi jednu kesu u supermarketu za one pare za koje je pre godinu dana mogao da iznese tri pune kese. Ovo je, dakle, ogromna cenovna kriza, to je suština ove krize, jedna cenovna kriza koju vi ne priznajete i ne rešavate i koja ne može da se reši dosadašnjom vašom ekonomskom politikom. 

Zato pozivam na novi ekonomski dogovor i novi hitan paket mera za domaću privredu i poljoprivredu, ali i siromašne porodice koje ne mogu da iznesu teret ove krize. Ključne ekonomske resore videćemo kome ste dali i da li će oni moći da se nose sa ovom krizom, ali ono što je važno jeste da se posvetite, ne više stranim ekonomskim, već domaćim ekonomskim interesom.

Ovo su ključna pitanja u tom pravcu za vas. Kada će na red doći domaći preduzetnici i poljoprivrednici da budu pomognuti, ili ova Vada radi samo za strane banke, strane kompanije i uvoznički lobi? 

Ne zaboravite da strane investicije nikada i nigde nisu razvile ekonomije i to je činjenica. One dolaze zbog jeftine radne snage, jeftinih energenata, iznošenje ekstra profita u inostranstvo, a ja tražim da ono što ste do sada davali stranim kompanijama sada date domaćem privredniku, i besplatno građevinsko zemljište, i besplatno opremanje komunalne infrastrukture, i subvencije u više desetina hiljada 

17/2MV/MJ

evra, poreske olakšice i sve drugo što su do sada dobijali stranci. Isto to da važi za poljoprivrednike, za one koji žele da ostanu na selu, za one koji žele da se vrate na selo i da se bave poljoprivredom.

Evo i konkretnih predloga, da ne bude da vas samo kritikujemo. Ovo će biti, recimo, stvari koje bi Srpski pokret Dveri uradio da danas vodi Vladu Republike Srbije, i to građani treba da znaju. 

Pre svega, vratili bismo penzionerima ono što ste im opljačkali u one četiri godine smanjenja penzija. Pod dva, ukinuli bismo onu sramnu odredbu da onaj ko je napunio 40 godina radnog staža dobija trajno smanjenje penzije. Makar bi trebalo da sa punih 65 godina ima onu punu penziju, a ne da ga pljačkate posle 40 godina punog radnog staža, što je skandal. 

Nikada više ne smemo da dozvolimo ono vaše bacanje para iz helikoptera gde svima dajete isto, i građanima i privredi. Nisu svi podjednako ugroženi. Zašto dajete bogatima? Zašto dajete firmama koje su uspešne? Zašto ne dajete onima koji su najviše ugroženi, kao građani, kao porodice, kao privrednici, preduzetnici, poljoprivrednici? Tu nešto u pristupu mora da se menja. Minimalna penzija mora da bude mnogo veća, kao što i onih više od 100 hiljada građana Srbije, najstarijih koji nemaju nikakva primanja, moraju da dobiju neku vrstu socijalne penzije. 

Srbija ne sme više da bude raj za bogate, već treba oporezovati bogate, oporezovati luksuz, a smanjiti poreze na zarade i na imovinu za svakoga ko stupi u brak i ko dobije decu. 

Naravno, nedelja kao neradni dan je nešto što smo obećali i što treba ispuniti i u privatnom sektoru, kako bi sve žene u Srbiji, posebno one koje rade u trgovinama, mogle da provedu jedan nedeljni dan zajedno sa svojom porodicom normalno. 

Siromašnim građanima treba podeliti vaučere besplatno za kupovinu osnovnih poljoprivrednih proizvoda, osnovne industrijske tehnike i time ćemo podržati domaći ekonomski interes, domaću proizvodnju. Mi smo apsolutno za onu staru kampanju „Kupujmo domaće“, jer tako podržavamo našeg proizvođača, prerađivača i trgovca i taj profit ostaje u Srbiji, troši se i ulaže dalje. 

Na kraju, u nastupajućoj ekonomskoj i energetskoj krizi odvojili bismo deo budžeta za socijalni dodatak za troškove energenata i sve ove ukupno povećane troškove života. 

Da zaključim, tri prioriteta buduće Vlade Srbije kada bi Srpski pokret Dveri bio na čelu su sledeći. Pod jedan, vojna i politička neutralnost, da nas ne uvučete ni u kakav rat, a posebno ne onaj na strani NATO-a protiv Rusije. Pod dva, ekonomski, socijalni i ekološki patriotizam i podrška svemu što je domaće. 

Gospodine predsedavajući, dozvolite da završim. 

Pod tri, energetska i prehrambena sigurnost i hitan paket mera podrške svemu što je domaće, domaćem privredniku, domaćem poljoprivredniku, domaćem ekonomskom interesu u svakom smislu, domaćem čoveku, domaćoj porodici, onima kojima danas najviše treba pomoći. 

Hvala vam na pažnji.    

PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. 

Povreda Poslovnika, redom kako ste se prijavili. 

Reč ima Zoran Zečević. 

ZORAN ZEČEVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, reklamiram povredu Poslovnika član 108. Vi ste dužni da u ovom Domu obezbedite normalan tok sednice, a vi to očigledno ne radite, jer određeni ljudi sa minimum nekakvog civilizacijskog ponašanja ometaju ovu raspravu i sve ono što 

17/3MV/MJ

poslanici opozicije govore nailazi na jednu viku, dreku, necivilizacijsko ponašanje, a vi sa te pozicije to sve tolerišete. 

Kakvu sliku mi kao parlament pružamo građanima Republike Srbije ili kakvu sliku o nama dajemo ovim ljudima koji će već od sutra voditi našu državu? Ako ćemo ovako da se ponašamo i ako ćemo ovako da radimo i ovako dobacujemo, svako ima pravo na svoje mišljenje, svako ima pravo da iznese svoje stavove, mi iz opozicije, a posebno mi iz Zavetnika poštujemo svačiju reč, svačije mišljenje, ali jednostavno ne možemo da tolerišemo ovakvo ponašanje, i to od ljudi koje su građani izabrali da budu njihovi predstavnici. Evo kakvu sliku pružaju o ovom parlamentu. 

Zato, nije ni čudo što ovaj parlament sa ogorčenjem gledaju naši građani, a ta slika bi trebala da se menja. To najviše, gospodine predsedniče, zavisi od vas, da uspostavite jedan red i da vi izrastete, malo ću slikovito da kažem, u jednog velikog orla koji će da prekrije sve nas ovde i da nas na neki način ujedini kada su ključna pitanja na dnevnom redu i kada je naša otadžbina koja je ugrožena sa svih strana, kako spolja, tako i iznutra, u pitanju je opstanak naše države i našeg naroda, a ovakvo ponašanje ne vodi ničemu. Hvala lepo.    

18/1MZ/MP15.30 – 15.40

PREDSEDNIK: Dva minuta, gospodine Zečeviću. 

Hvala. 

Ne mislim da sam prekršio Poslovnik. Možda vi niste to ispratili na pravi način. Svaki put kada čujete ono zvono, svaki put, to ja ukazujem narodnim poslanicima da bi trebalo da bude malo bolja koncentracija u sali. I svaki put, a bilo ga je mnogo puta, mnogo ga je puta i to je bilo i sa jedne i sa druge strane sale, a vi nekako po navici uvek reagujete samo na to što čujete sa jedne strane. Sa druge strane ne čujete tako dobro. U svakom slučaju, 108. su mere, nisam smatrao za potrebno da primenjujemo mere, mislim da bi to bilo previše rigorozno.

Da li želite da se izjasni Narodna skupština? Ne želite. Hvala. 

Ivan Kostić ima reč.

IVAN KOSTIĆ: Predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. stav 2. u kome se kaže – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje. Već nekoliko sednica dva poslanika sa druge strane prekidaju govornike, ponašaju se nedolično, a ne vidim nikakav razlog zašto imaju potrebu da prekidaju Boška Obradovića, kada on upravo priča u interesu programa vaše Vlade. Znači, Boško Obradović je pričao o tome da treba da se cene i poštuju srpski interesi, sve ono što je u interesu građana Srbije da treba da bude program srpske vlade i ja uopšte ne razumem zašto se poslanici sa druge strane bune. Da bi ih naučili ponašanju, predlažem da im date sugestiju da pročitaju kodeks ponašanja, ne bi li ovakve stvari prestale u budućnosti da se ponavljaju. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Suštinski isto kao što smo čuli malopre od poslanika Zečevića, tako da je obrazloženje isto. Čuli ste i vi. Reakcija svaki put, ali nekako izgleda da imate osetljiv sluh samo na jednu stranu. 

Da li želite da se Skupština još dodatno izjasni? Ne želite. Hvala.

Da li se još neko od prijavljenih za reč javlja?

Još Tamara Milenković Kerković. Izvolite.

TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Hvala vam lepo.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, obraćam se predsedniku da zaštiti član 107, odnosno povredu dostojanstva Narodne skupštine. 

Sa druge strane, čuli smo jako uvredljive izraze, čuli smo da izlagač, odnosno narodni poslanik laže, da su mu podaci lažni. Zbog toga smatram da je izuzetno nekorektno i uvredljivo i za dostojanstvo ljudi koji nas gledaju, jer smo mi njihovi predstavnici, da se ovakve reči čuju u Narodnoj skupštini. 

Dalje, ovakvi povici sasvim sigurno neće moći da spreče, poštovani predsedniče, da i pored toga što naši građani ne vide ni naša imena na televizijskim ekranima, kao ni vreme koje imamo, a ne čuju ni ono što se dobacuje sa druge strane, neće sprečiti da građani Srbije čuju nešto što nisu mogli da čuju, a to je da je tokom mera Vlade privredi i stanovništvu, na koje je predsednik Obradović ukazao, neselektivno potrošeno dve milijarde evra više za zaduženja.

PREDSEDNIK: Samo da vam kažem, ne treba da ponavljate i prepričavate izlaganje narodnog poslanika, nema potrebe da pričate uglas sa mnom.

TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: To su građani Srbije bili sprečeni da čuju i upravo zbog ovakvih dobacivanja da se radi o lažima. 

PREDSEDNIK: Dakle, meni ukažite u čemu je povreda.

TAMARA MILENKOVIĆ KERKOVIĆ: Ja vama kažem šta su građani Srbije bili sprečeni… 

18/2MZ/MP

PREDSEDNIK: Hvala.

Niste zainteresovani za povredu Poslovnika, nešto drugo želite da uradite, a znate šta smo rekli na Kolegijumu šta ćemo da radimo u tom slučaju. 

Sada neću da oduzimam vreme od poslaničke grupe, ali vas na to podsećam.

Da li želite da se Skupština izjasni? Ne želite. Hvala i vama.

Inače, gospodine Obradoviću, samo da vam kažem, pošto se tiče vašeg izlaganja, uvek Vlada sedi na ovaj način u Narodnoj skupštini, uvek. Ali moram da primetim, nepopravljivi ste. Kada se ne raspravljate među sobom kako vi sedite, onda gledate kako drugi sede.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

MILENKO JOVANOV: Prvo, gospodine predsedniče Skupštine, moram da vas zamolim da šale i primedbe na račun sedenja u Skupštini ne koristite olako jer ćete opet Administrativnom odboru dati novi zadatak, a to je veoma teško odrediti ko gde od njih želi da sedi. To je najteži, najteži posao koji sam do sada imao pred sobom.

Kaže se – ovo je Vučićeva Vlada. Pa da. Je l' to neki problem? Ova Vlada će da vodi politiku koju je definisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Da. To je čovek koji je na prvim izborima na kojima je pobedio, u prvom krugu dobio otprilike dva miliona glasova građana Srbije, a kada je drugi put pobedio u prvom krugu, kao prvi put u istoriji da neko pobedi tako, još ubedljivije, 2.200.000 građana glasalo za njega. Dakle, čovek koji ima apsolutni legitimitet i koji jedini ima direktan legitimitet u ovoj zemlji treba da se valjda brani i treba da kažemo – ne, ne, ne, mi smo, šta? Apsolutno, ova Vlada, ako ne bude vodila tu politiku, mi je nećemo podržavati i to sada javno kažem. 

Postavlja se ovde pitanje – kakve veze ima ovaj s ovim, kakve veze ima onaj s onim? A ja vas pitam, gospodine predsedniče Skupštine, šta bi u ovoj Vladi mogao da radi bibliotekar? Koji resor da drži? A bibliotekar se kandiduje i da bude predsednik Republike, i da bude premijer, i čita nam ekonomiju i sve ostalo. Pa kako to? 

I najzad, vremena se menjaju, ljudi neki dolaze, neki odlaze, to je normalno, jer da je to tako garantuje nam odgovor na pitanje – a gde je danas Vladan Glišić, gde je Radovan Tvrdišić, gde je Danilo Tvrdišić, gde je Marija Janjušević, gde su ti ljudi? Pa promeni se. Gde je Dimović? Promeni se. Gde je Rakonjac? Nema odgovora na ta pitanja. Gde je Jugoslav Kiprijanović? Bravo. Dakle, na ta pitanja nema odgovora. 

Kao što vidite, stvari se menjaju, neki ljudi dolaze, neki ljudi odlaze, ali to je izgleda normalno samo kada je u pitanju ono što se dešava kod mene u kući, ali kod svih drugih to je jako problematično. Dakle, u svakom slučaju, ova Vlada će da prati politiku koju je definisao predsednik Vučić ili neće imati podršku ove poslaničke grupe. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vama.

Odgovorio bih vam, ali stvarno ne znam da li postoji neka biblioteka u Vladi Srbije. Kaže mandatarka – može da se napravi, formiraće se.

Povreda Poslovnika, izvolite.

TATJANA MANOJLOVIĆ: Prijavljujem povredu Poslovnika po članu 27. stav 2. Dozvolite mi, predsedniče, da obrazložim u čemu vidim povredu Poslovnika. Meni su sasvim jasna ovlašćenja po preciznim odredbama Zakona o Narodnoj skupštini, Zakona o ministarstvima, Zakona o predsedniku, ali vas molim da mi navedete koje odredbe Zakona o ministarstvima i koje odredbe Ustava daju ovlašćenja predsedniku države da preuzima ovlašćenja mandatara i saopštava imena kandidata.

18/3MZ/MP

PREDSEDNIK: A vi sada radite šta? Replicirate predsedniku poslaničke grupe koji je govorio malopre. Hoćete li da mi odgovorite na pitanje? Nećete. Dobro, ne morate. Neću da vas teram da se pridržavate Poslovnika, ali ću u tom slučaju da primenim član 103. stav 8. Jeste li pročitali taj član?

(Tatjana Manojlović: Da.)

Je l' znate šta piše u njemu? 

(Tatjana Manojlović: Da.)

E, sada primenjujemo to pravilo, pošto ste ga pročitali i saglasni ste sa primenom. Hvala vam.

Da li želite da se izjasni Narodna skupština?

(Tatjana Manojlović: Da.)

Izjasniće se Narodna skupština.

Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Ovo je sve što smo čuli zaista neverovatan i fascinantan primer populizma. Populizam, populizam, populizam, od prve reči do poslednje reči, samo populizam. Od prve reči, kada za građane Srbije koji ovo prate, a nisu mogli to da čuju kada se poštovani narodni poslanik javio za reč, a ove kolege njegove, koalicioni partneri mu dovikivali: „Udri, Bole“, koji pokazuje koliko je to patriotski blok, gde ne postoji baš nikakva razlika između svih njih u opoziciji, da li onih koji su za NATO ili protiv NATO-a, da li oni koji su za Violu ili oni koji su samo za Rusiju, bez obzira na Srbiju, svi skupa su zajedno kad treba da se udari na SNS, našu koaliciju i Vladu koju predlažemo, svi zajedno kao jedan. 

Ali kada se završe izbori, kao što smo videli i kao što su svi građani Republike Srbije mogli da vide, svi zajedno kao jedan. I oni koji su za to da su Srbi genocidan narod i predlažu ovom domu rezoluciju o genocidu u Srebrenici i oni koji kažu tokom izborne kampanje da bi takve ljude hapsili. Prvi dan nakon izbora svi su zajedno. Kad treba da se formira Vlada, jedni drugima viču: „Udri, Bole“. Isti, isti bez ikakve razlike. Samo vlast, što bi, na kraju krajeva, i bilo okej, da postoji politički plan i program. Ali nažalost ne postoji i ja ga do sada nisam čula. 

19/1VS/CG15.40 – 15.50

Kada ste rekli na kraju vašeg obraćanja tri cilja. Da ste iskreni prema sebi i da verujete u to što pričate i da znate bilo šta o tome, i zaista, zaista verujete u to i to želite Srbiji, vi bi glasali za ovu Vladu. Sve to smo mi već uradili. Pošto je Vlada kontinuiteta, nastavićemo da radimo.

Nije to važno. Važno je kako tako domoći se vlasti, kako doći do vlasti, nekako pokušati šta god treba samo da se domognemo vlasti. To vam takođe govori to kada narodni poslanik kaže da su neki ljudi koji su bili ministri u prethodnoj Vladi izbačeni. Tu reč je upotrebio. Izbačeni. Mi kao odgovorni ljudi ne izbacujemo nikoga ni odakle, ne izbacujemo mi nikoga iz Vlade. 

Potpuno je prirodno, ja razumem da za celu vašu koaliciju nije prirodno, ali ja vas uveravam da je prirodno u normalnim zemljama i normalnim strankama i normalnom političkom životu i normalnim koalicijama da se ljudi menjaju, da neko bude ministar u jednoj Vladi, pa ne bude ministar u sledećoj Vladi. Ti ljudi nisu izbačeni. Dali su sve od sebe, došli su na neka mesta neki novi ljudi, neke nove ideje, neka nova energija i sa tim nova Vlada treba da dobije novu energiju.

To govori o tome da vi kada bi se domogli vlasti vas bi jedino fizički mogli da izbacimo iz te vlasti. Fotelje se ne daju. Ne daj bože da se slušaju građani, pa da se čuje šta građani kažu, onda da se uradi tako kao što građani žele. Valjda postoji samo izbacivanje, fizičko. Kao što ste probali da izbacite Maju Gojković iz njenog kabineta, kada je bila predsednika Skupštine, fizički na ženu da nasrnete i da je izbacite odnekle. Pa, tako mislite da mi izbacujemo iz Vlade. To nije naš manir. Nije ni normalna politička praksa.

Čuli smo koliko smo mogli novca da damo za nove energetske objekte i kapacitete, da se drugačije vodila energetska politika. Samo da vam kažem. Donekle bih se ja složila sa vama. Mogli smo to bolje, mogli smo i ranije da više radimo na energetici. Opet, nažalost, zbog situacije u kakvoj se nalazila zemlja, pa smo morali da popravljamo jedno po jedno i da podižemo jednu po jednu oblast, nismo se dovoljno ovim bavili, zato što smo bili nekako uvereni, kao i svi u Srbiji da je naš energetski sistem dovoljno stabilan da može da izdrži dok nemamo vremena, dok ne nađemo vremena da se više bavimo njime. 

Opet i tako, mi smo krenuli nakon 30 godina da gradimo nove energetske kapacitete, novu termoelektranu 350 megavata, koja će biti završena sledeće godine, nakon 30 godina. Gde su bili svi ostali 30 godina? Što nisu pokušali da naprave jedan novi energetski kapacitet, ne dva, ne tri, ne pet, jedan? Ni jedan. Nisu stavili ni kamen temeljac za novi energetski kapacitet. To su vaši koalicioni partneri. Njih ste podržavali i oni vas i pre i danas.

Mi smo počeli da gradimo gasovod do Bugarske, Niš-Dimitrovgrad, da diversifikujemo. Nisam videla da se neki gasovod gradio, nisam videla ni da se Srbija gasifikovala. Mi smo izgradili Balkanski tok i to na pametno insistiranje, moram priznati, predsednika Aleksandra Vučića, da završimo to u maksimalno kratkom roku. Završili smo Balkanski tok, investicija preko milijardu evra za 12 meseci i pustili ga u rad 1. januara 2021. godine. Da ga nismo završili, ne bi danas imali gas. Da li je neko pre nas gradio neke gasovod, neki alternativni gasovod, nešto da povećamo energetsku bezbednost i sigurnost? Ne, nije ni jedan. Sada ćemo graditi naftovod. 

Ono što je neverovatno, možete naći u ekspozeu koji ste dobili na strani 30. Ono što je neverovatno, znate i pored sve ove krize i sve havarije koje smo imali prošle godine u našem elektroenergetskom sistemu, koji je, naravno, zastareo, moralo je i to, nažalost da se desi, kada nemate ulaganja. I pored sve energetske krize na svetu, ovo nisu najgore godine za naš elektroenergetski sistem, nisu.

19/2VS/CG

Prvo da vam kažem, Srbija je svake godine uvozila struju zimi. I za sve one koji kažu da smo mogli da izvozimo umesto uvoza, netačno. Mi smo bili neto izvoznik, ali zimi smo uvek uvozili struju. U periodu od 2001. do 2022. godine, ograničenje isporuke električne energije zbog deficita električne energije, ispada ili preopterećenja sistema zbog nedovoljnog ulaganja, ili nikakvih ulaganja, primenjivano je tokom 2001. godine, 2002. godine, 2009. godine, 2011. godine i 2012. godine, kada smo morali da isključujemo privredu, 2012. godine, zaista izuzetno stručna vlast, odlični ljudi u EPS, sve je bilo fenomenalno do te mere da smo imali restrikcije, bez ikakve energetske krize, pap, nije restrikcija, ali nema veze. A takođe smo imali i velike gubitke u našem energetskom sistemu.

Ali vama poštovani narodni poslaniče i vašoj stranci, nije smetalo da tada uzimate novac iz Kolubare, za funkcionisanje vašeg pokreta, to je bilo u redu, toliko ste bili odgovorni prema Srbiji i prema elektroenergetskom sistemu, da vam je vaš koalicioni partner pomagao da razvijate vaš pokret i odakle, ne iz svog džepa, on je tada punio džep, nije ga praznio, nego iz Kolubare. Zamislite da niste uzimali novac iz Kolubare za vaš pokret, koliko bi mogli da uložimo u naš elektroenergetski sistem?

Nešto malo. Svako malo je važno.

Što se tiče veličine Vlade, vaši koalicioni partneri su postigli takve rezultate i takve rekorde da mi da se potrudimo ne bi mogli da stignemo. Bilo je Vlada i sa 36 članova, Vlada Mirka Cvetkovića imala 37 članova. Ne znam koliko bi imala vaša vlada sa ostalim koalicionim partnerima sa kojima ste potpisivali onaj sporazum sa narodom, ali verujem da bi imala preko 40, dok se nađu sve te fotelje, za sve ste stručnjake, verujem da bi to bilo nešto što bi postavilo novi rekord.

I naravno, hvala vam što ste rekli da imamo nepotrebne resore, javno i pred svim građanima koji nas prate, zato što takođe jako dobro pokazuje koliko vi ne razumete potrebe države u ovom trenutku. 

Koliko niste čak ni pokušali da shvatite, a zašto su neki resori deljeni, zašto je podeljena recimo nauka od prosvete? Zar vi mislite da sa ovim uspesima koje republika Srbija ima u ovom trenutku, samo našeg IT sektora od 2,6 milijardi evra, ne treba još inovacija. Jel vas nismo sada uverili vas koji ste se smejali 2017. godine, kada smo rekli digitalizacija, da jeste ovo naša snaga i da, da imamo ljude i obrazovni sistem koji može da se takmiči i da pobeđuje najbolje. Mi hoćemo da uložimo još u to.

20/1JD/LŽ15.50 – 16.00

Hoćemo da stvorimo dodatnu vrednost, hoćemo više da se bavimo naukom. Da mi smo ti koji su osnovali Fond za nauku 2019. godine. Niko se pre toga i pre nas nije setio. Kakve veze ima nauka, a šta će nauka u društvu gde zatvorite Narodni muzej? Gde nema kulture nema ni nauke. 

Što niste gradili puteve, to ne znam. Valjda zato što ste danas protiv Moravskog koridora. Da li rekli da bacamo pare? Šta će ljudima u Kraljevu, i Trsteniku, i Ćićevcu, i Vrnjačkoj banji, šta će im auto-put. To je vaša politika i politika vaših koalicionih partnera? 

Mi mislimo da treba i da nisu ništa manje važni, da su jednako važni, po nekim stvarima  mnogo važniji i od nas u Beogradu i u Novom Sadu, pa na kraju krajeva, i u Nišu i u većim gradovima. Želimo da razvijamo taj deo Srbije. 

Zato smo napravili Naučno-tehnološki park u Čačku. Znate šta? Dve godine nakon što smo otvorili Naučno-tehnološki park u Čačku, gradimo novi zato što je pun. Ima još mladih koji su osnovali svoje kompanije, koji imaju svoje inovacije, koji će dodatno da se useljavaju u taj Naučno-tehnološki park. 

Nikada ja za svog života neću zaboraviti koliko ste se smejali kada smo 2017. godine mi verovali u Srbiju i naše mlade ljude, kada smo mi rekli digitalizacija i inovacije i informacione tehnologije. Kakvo je tada palo sprdanje sa našim mladim ljudima, sa našom zemljom, sa našim obrazovanim sistemom. Mi to ne možemo, nemamo ni kanalizaciju, a gde ćemo digitalizaciju. E, pa sada vidite da možemo da izvezemo 2,6 milijardi evra našeg znanja kroz naša rešenja, naših mladih ljudi. Nauku imamo da to nastavimo i još dodatno ubrzamo. 

Trgovina, ne treba kao posebno ministarstvo. Ne treba neko ko će u ovoj svetskoj krizi da dodatno kontroliše cene, da kontroliše veletrgovinu, da kontroliše marže, da kontroliše da nema prekomernog bogaćenja na grbači naroda, snabdevenost, robne rezerve. Zaista mislite da Ministarstvo trgovine nije potrebno u ovakvim vremenima? Vama na čast i vašem razumevanju države i šta je državi i građanima potrebno. 

Da poguramo dodatne sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, sa Egiptom, pa da to ministar Momirović uradi u naredne dve godine, pa, gde će nam kraj biti i našim mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, vinarima, pčelarima i ostalima? Kolika tržišta i koliko im svega treba? Koliko ćemo još investicija da dovedemo kada imamo recimo, Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Ali, vi to ne vidite. Dobro. Zato ste u opoziciji. Zahvaljujući Aleksandru Vučiću i smanjenju cenzusa od 3% i u skupštini i dugujete Aleksandru Vučiću zahvalnost za to. 

Telekomunikacije, informisanje. Zaista mislite da sada kada treba da raspisujemo tender za 5G mrežu ne treba da imamo ministarstvo samo za to. Ali, dobro, razumem da vama ne treba ni 5G mreža, jer, šta će naši mladi ljudi, ne treba im ni internet, a ne 5G mreža. Tako vi gledate naše mlade ljude, tako vi vidite njihovu sposobnost, njihov potencijal, u skladu sa tim, i ono što vi kažete da su vaši prioriteti. 

Takođe, vi kažete da ima sve manje izvornih naprednjaka. Ja se tu potpuno ne bih složila sa vama. Mislim da su izvorni naprednjaci svi tu na broju, a da nas novih naprednjaka ima sve više. 

Meni je žao što nisam izvorni naprednjak, zaista mi je žao, ali i osećam se kao da jesam, i mnoge moje kolege koji su se kasnije učlanili u SNS. Izvorni naprednjaci su svi tu, svi i dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote. 

I dovoljno veliki ljudi i dovoljno patriote da se ne biju za funkciju, i nisu stranci da bi bili ministri da bi imali funkciju, nego da bi svi zajedno nešto napravili za ovu našu zemlju, o tome rezultati govore. 

20/2JD/LŽ

Srpskoj naprednoj stranci je u redu da pokloni poverenje nekom stručnom, da bude ministar, iako nije član stranke. To je jačina SNS. Kada bi učili nešto od Srpske napredne stranke možda bi i vi u narodu bili jači. Meni je dobro da ne učite, to je u redu, samo se plašim da će na sledećim izborima Aleksandar Vučić morati da razgovara sa čitavom strankom, da spustimo cenzus na 1% da bi ponovo imali opoziciju u parlamentu. 

Ono što mi se takođe sviđa je da ste i vi to shvatili, vi ste čak nehotice u vašem govoru rekli – gde su vam oni i oni, to ste valjda ostavili za sledeću Vladu. Pa, jeste. Znate koliko mi kapaciteta imamo? Znate koliko dobrih ljudi imamo? Ostavili smo i za sledeću Vladu i hvala vam što ste vi već danas shvatili da ćemo ponovo pobediti na izborima. Ostavili smo za sledeću Vladu, ali nismo ostavili za Vladu sa Đilasom, Đilas je vaš koalicioni partner, nema nikakve potrebe da ga sada nama dajete. Sa njim ste potpisali sporazum sa narodom. Znate, vi vaš Patriotski blok, onaj Sporazum u kome se ni slovom ne pominje Kosovo i Metohija, takve ste patriote. To ste vi potpisivali sa Đilasom. 

Dakle, nemojte nama vi da pravite koalicione partnere, imamo mi naše koalicione partnere. Dosta dobro funkcionišemo zajedno, iz izbore u izbore dobijamo podršku građana Republike Srbije.

Kako je srpska Vlada, kakva je ona druga bila? I ona druga je bila srpska Vlada. Mogu da kažem da sve Vlade od 2013. godine jesu bile srpske Vlade, doduše bilo je nekih disonantnih tonova. Zbog toga u kakvoj se situaciji nalazimo ne možemo da imamo u Vladi takvih disonantnih tonova. Dakle, ne može da bude ni onih koji vuku na Istok, ni onih koji vuku na Zapad. Moramo zaista svi da radimo kao jedan tim.

Ali, reći ću vam da sam viđala i drugačije vlade. Znate, nije srpska Vlada ona koju pravi Kameron Manter, američki ambasador. Nije srpska Vlada, nego američka Vlada postavljena od strane neke druge države da vodi Srbiju, ne u skladu sa interesima građana Republike Srbije, nego u skladu sa interesima one zemlje čiji je ambasador tu Vladu pravio. Takve Vlade smo imali u Srbiji. 

I vi bi kontinuitet takvih vlada, vi koji ste, takođe išli na konsultacije kod američkog ambasadora između dva izborna kruga i tokom izborne kampanje. Vi bi kontinuitet takvih vlada zato što ste sa takvim ljudima vi pravili predizbornu koaliciju, razne saveze, potpisivali sporazum sa narodom, od 12 prioriteta ni jedan vam nije bio Kosovo i Metohija, e takav ste vi Patriotski blok i to građani znaju.

Kada pričate o Hagu, da vam kažem, i srpskim zatvorenicima u Haškom kazamatu, da vas podsetim, kada je bukvalno kidnapovan general Lukić sa VMA isporučen Hagu bez naloga u pidžamu u avionu su mu obukli odelo, porodicu njegovu nisu ni obavestili. Znate ko? Vaši koalicioni partneri. Vi ovde nećete naći ljude koji su bilo koga isporučivali Hagu, ali nisam videla da ste gadljivi na to kada sa njima hoćete da napadnete zgradu Predsedništva. 

Da li znate na koji dan ste napadali zgradu Predsedništva? Na petnaestogodišnjicu pogroma srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Petnaest godina pogroma ste se vi umesto da svi zajedno pokažemo i podsetimo čitav svet na pogrom, vi ste se udružili sa vašim partnerima Đilasom, Vukom Jeremićem i ostalima i krenuli na zgradu predsedništva Republike Srbije, na petnaestogodišnjicu pogroma nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, i vi ste patriotski savez, vi ste Patriotski blok? Nemojte da trošite tu reč, zaista ne priliči. 

21/1GD/VZ16.00 – 16.10

Kada pričamo o domaćim preduzećima, mikro, malim i srednjim preduzećima, sve da ništa niste pročitali, sve da ništa niste ispratili u poslednje dve godine, mogli ste da imate makar kao ozbiljan i odgovoran narodni poslanik strpljenja i dovoljno pažnje da me saslušate šta sam čitala u ovom govoru. 

Tokom pandemije Korona virusa, poštovani narodni poslaniče, smo mi uložili više od devet milijardi evra kao podršku mikro, malim i srednjim preduzećima, ne velikim kompanijama. Dakle, domaćoj privredi, našim domaćim porodičnim kompanijama, malim kompanijama, njima smo dali podršku. Tu smo sačuvali radna mesta. 

Samo da ste nešto ispratili tokom pandemije, a ako niste tada, a ono sada, mi smo do sada tokom ove godine 33 projekta usvojili, glasali da damo subvencije. Od toga 16 je domaćih privrednika. Ali, istina ovde nije važna, šta vas briga, kada ovo što vi kažete valjda bolje zvuči. 

Da li vi zaista mislite da mikro, mala i srednja preduzeća preduzetnici, po Srbiji to ne vide, da ne znaju da je Vlada Aleksandra Vučića, kada je bio premijer, je promenila Zakon o investicijama da bi izjednačila strane i domaće investitore, da mogu i domaći investitori da dobijaju besplatnu zemlju i poreske olakšice i sve ono što su do tada dobijali samo strani investitori? Mi danas imamo naše domaće kompanije koje osvajaju i evropska tržišta, a neka i svetska tržišta, ali, nije važno šta je istina, važno je u populizmu šta lepo zvuči.

Kaže da niko normalan nije protiv novog puta. Pa, jesu vaši koalicioni partneri. Što? Pa, jel oni nisu normalni? Pa, vi kažete da oni nisu normalni. Vaši koalicioni partneri su rekli da su protiv Moravskog koridora, protiv prvog auto-puta koji će povezati istok i zapad Srbije. Apsolutno su rekli da su protiv, rekli su da je to bacati para. Pa, šta sada? Jel to više nisu vaši koalicioni partneri ili to tada nije bilo važno ili i vi niste normalni, pa sada pričate tek tako da bi nešto rekli?

Inflacija preko 50%? Zanimljivo. Stvarno bih baš volela da vidim te vaše statističke podatke. 

Da vam kažem kakva je inflacija u drugim zemljama. Kod nas je u septembru bila 10,9%, Estonija 24,1%, Litvanija 22,5%, Letonija 22%, Mađarska 20,7%, Češka 17,8%, Bugarska, Poljska, Holandija preko 14%. Borimo se. Da li je teško? Užasno je teško, da. Uvezena je inflacija, da, ali se borimo prilično dobro. 

I, da vam kažem, u prvih osam meseci rast zarada u Republici Srbiji je 13,8%, što je više od inflacije, tako da je ostvaren realni rast zarada od 3%. Dakle, mi imamo realni rast zarada. 

Da vam kažem još nešto. Ne postoji medijalna prosečna plata. Tako nešto ne postoji. Postoji medijalna plata. Medijalna prosečna plata toga nema, ne postoji. 

Dok ste vi i vaši koalicioni partneri, oni koji su vas finansirali iz Kolubare, kada smo kod energetike, bili na vlasti, medijalna plata je bila 240 evra, uz nezaposlenost od 26%. Danas je sa prosečnom platom od 641 evro, medijalna zarada 470 evra. Hoćete i vi sa vašim koalicionim partnerom Borisom Tadićem da me ubeđujete da je 240 veće od 470? Hoćete li prestati više i nas i građane Republike Srbije da ubeđujete da je 330 mnogo veće, mnogo bolje i mnogo lepše od 640 evra? Da li mislite da sa takvom politikom zaista možete da dobijete neki glas više, da niko ne zna da je 330 manje, lošije i gore nego 640 evra?

Da vam kažem, takođe, u Srbiji je najjeftiniji hleb u Evropi i najjeftinija struja i najjeftinije grejanje i dalje se borimo. Da li je dobro? Nije, i rekla sam vam da nisam zadovoljna. Ali, da li se borimo i da li to građani vide? Vide, sigurna sam. Vide i to vide i to se pokazuje na rezultatima izbora. 

21/2GD/VZ

Šta bi Dveri uradile da su na vlasti? Pa, znaju građani šta bi Dveri uradile da su na vlasti. U zavisnosti od koalicije u kojoj su, tu nije jasno da li bi Dveri podržale učlanjene u NATO ili ne bi, pošto vaši neki koalicioni partneri bi, da li bi Dveri u toj vladi sa koalicionim partnerima koji žele da se usvoji u ovom parlamentu i rezolucija o genocidu u Srebrenici, glasali za tu rezoluciju ili ne bi, pošto ste sa njima bili u koaliciji? Da li bi još nekog isporučili Haškom tribunalu ili ne bi? Da li bi priznali Kosovo, pošto se niste setili da ga ubacite u Sporazum sa narodom? Od 12 prioriteta, nijedan nije Kosovo. Nisam sigurna da ljudi znaju. 

Da vam kažem još jednu stvar. Koliko vidim, po rezultatima izbora, u selu Vraniću, vašem selu, broj glasova Aleksandar Vučić – 142, a vi – 60. Čekajte, ako vam ne veruju u vašem selu, kako mislite da će vam verovati u Srbiji? 

Da vam kažem još jednu stvar. Nemojte da se ljutite, ali osećam potrebu zato što,  na kraju krajeva, stalno napadate i tu manjinsku zajednicu, tu LGBT zajednicu. Poštovani narodni poslaniče, već sam vam napisala jedan tvit o tome. Samo da vam kažem, u vašem govoru dva puta ste pomenuli LGBT propagandu. Vi svuda vidite LGBT propagandu. Vi svuda vidite nešto što je gej. Znate, ima to kada neka žena valjda želi da zatrudni i ona svuda vidi trudnice. Znate, kada neki muškarac obožava zgodne žene, on svuda vidi zgodne žene. Onaj ko vidi svuda gej propagandu, ne znam šta je problem, ali nemojte da pričate više o tome zato što vas, poštovani narodni poslaniče, to baca u problem. Šta boli? Šta muči? Pustite LGBT, neka oni ljudi žive svoj život i nemojte više to da pominjete. Bezveze je da se toliko hvatate za to. uvek to ima neko značenje, da ga ja sada ne tumačim. 

Hvala vam. 

PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Borislav Novaković. 

BORISLAV NOVAKOVIĆ: Povređen je član 107. koji jasno kaže u 1. alineji: govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. 

Poštovani predsedniče, predstavnici sadašnje i buduće izvršne vlasti ovde su naši gosti. Vi kao predsedavajući i mi kao poslanici smo njihovi domaćini. U podeli vlasti parlament bira izvršnu vlast. Ne mogu predstavnici izvršne vlasti doći u parlament i koristiti ton i izraze koji su uvredljivi i za Skupštinu i za svakog poslanika ponaosob. 

Dakle, ako se javi potreba za polemikom, predsednica ili buduća predsednica Vlade treba da govori jezikom argumenata, činjenica, tehnokratski i u njenom izlaganju ne sme da bude stranačko, a pogotovo ne sme da bude strančarsko. 

22/1BD/LjL16.10-16.20

Dakle, ako se javi potreba za polemikom, predsednica, buduća predsednica Vlade, treba da govori jezikom argumenata, činjenica, tehnokratski, i u njenom izlaganju ne sme da bude stranačko, a pogotovo ne sme da bude strančarsko. Ako ona sebi dozvoli da kaže ko je koliko dobio glasova u Vraniću, ako dozvoli sebi da kaže da dugujemo zahvalnost Aleksandru Vučiću zato što je spustio cenzus na tri i da treba da spusti na jedan da bismo svi prošli, ako koristi izraze da je sve manje naprednjaka, da treba da učimo od SNS- a, itd, itd, sve su to izrazito stranačke rečenice. Stranačke rečenice ne pristoje nekom ko je mandatar u načinu na koji se ophodi u parlamentu. Ne pristoji budućoj mandatarki da koristi ton kojim poučava i podučava narodne poslanike u Skupštini, jer je to suprotno elementarnoj podeli vlasti.

Ja vas molim da štitite integritet ovog parlamenta i integritet svakog od poslanika ponaosob. Hvala.

Ne insistiram na izjašnjavanju.

PREDSEDNIK: Insistirate da se Skupština izjasni? Dobro, izjasniće se Skupština. 

Inače, baš ničega uvredljivog nije bilo. Ja ne znam šta je tu uvredljivo kada se negde saopšti kakav je izborni rezultat na nekom mestu? Ako vas podatak lično pogađa, to je druga stvar, ali, uvredljivo nije.

Uostalom, to su pitanja koja je pokrenuo gospodin Obradović i dobio je adekvatan odgovor. 

Ali, o uvredljivom izražavanju Narodnoj skupštini, nemojte baš vi. Jel vi znate ko je jedini poslanik koji je do sada uspeo da zaradi meru opomene, baš zbog toga što se obraćao na vrlo uvredljiv način, ekstremnije od svih drugih koji su to radili? A znate i da to radite neprekidno vi koji sedite tamo. 

Izjasniće se Skupština, nije to problem.

Pravo na repliku ima Boško Obradović.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Imam dva minuta da odgovorim na preko 30 minuta koje je imao mandatar za predsednika Vlade Republike Srbije i evo, da preskočim ono o čemu bih mogao da govorim, recimo o tome da Ana Brnabić nikada nije izašla na izbore da izmeri koliko je ona dobila u svom rodnom selu.

Ili da preskočim možda ono koja je i kakva je ta vaša diploma, stečena u ne znam kom američkom pseudofakultetu? Ili eventualno da vas pitam čime se bavi vaš brat i kako je stekao milione od kad ste vi postali predsednik Vlade? Ili da vas pitam otkud vi u otetoj privatnoj vili na Dedinju koja pripada nekim drugim vlasnicima a renovirana je za vas? Hoćete o tome malo da pričamo?

Nećemo o tome da pričamo, zato što je to građanima Srbije manje važno od one druge teme koju sam ja pokrenuo, a vi niste odgovorili ni na jedno jedino moje pitanje. Odgovorili ste vređanjem, zato što nemate odgovore na ona pitanja. 

Nemate odgovore na jednostavna pitanja kako danas žive građani Srbije? Pitajte njih kolika je inflacija, koliko je mleko, meso? Pitajte njih koliko su osnovne životne namirnice? Svaka je za 50% skuplja nego što je bila pre godinu dana. I svi građani to znaju. Ne možete vašim političkim marketingom promeniti tu realnost. Ne možete više lagati o prosečnim zaradama i o inflaciji.

Ono što mi želimo da vam pomognemo jeste da ono što smo mi svi zajedno napunili u budžet drugačije raspoređujete. Nemojte davati isto povećanje plata i penzija i najsiromašnijima i najbogatijima. Bogatima ne treba povećanje plata i penzija. Šta će penzioneru sa 100 hiljada dinara penzijom vaše povećanje penzije? Hoćemo mnogo veća povećanja penzija i plata za one koji imaju najmanja primanja. To je buduća politika jedne prave patriotske Vlade.

22/2BD/LjL

PREDSEDNIK: Sad su najglasniji ponovo bili ovi Zeleni, u obe varijante, čisto da bi razumeli na šta se žalite posle.

Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Vi ste govorili 20 minuta a ja sam vam odgovarala 30 minuta. Nisam pokrenula ni jednu temu koju niste pokrenuli vi, apsolutno ni jednu. Imam pravo da vam odgovorim. Imam dužnost da vam odgovorim. Na kraju krajeva, to građani očekuju od mene. Dala sam vam odgovore na sva pitanja, pokazala vaše licemerje i vaš populizam. 

Znate kako vidim da sam pogodila baš pravo u sredinu i da nemate šta da mi kažete? Time što ste odmah krenuli u lične napade. Vi nemate više argumenata. 

Lične napade, da. Moja diploma? Pa, kako da vam kažem, nije Oksford, nije Kembridž, ali je fakultet bio okej i ja sam se prilično namučila da ga završim. Radila sam pošteno, dala sve od sebe, vratila se 2002. godine u svoju zemlju da uradim nešto za svoju zemlju i od tada radila za svoju zemlju. Nikada u politici nisam bila do 2016. godine. I sve što sam stekla i sve što imam stekla sam van politike, ja i moja porodica. Niko iz moje porodice nije bio u politici. Ništa mi iz politike u smislu imovine ne treba. Ništa. Sve imam. Imala sam stan, prodala sam stan, kupila sam kuću pre toga, otplaćujem i dan danas kredit za tu kuću, imala sam auto, imala sam kuću na moru, koja mi je ostala kao nasledstvo, imam neku malu vikendicu u Grockoj i ništa mi ne treba od politike. Imam dobru platu, ušteđevinu i hoću nešto da uradim za svoju zemlju.

Kakva mi je bila diploma? Nije najbolja na svetu. Nije Kembridž, nije Oksford, nije Harvard. Šta da vam kažem? Nisam bila dovoljno ozbiljna. Da sam danas u tim godinama, verovatno bih nešto ozbiljnije. Ali, nije bilo očigledno ni toliko loše, čim sam uspela sama i da se zaposlim i da radim i da stvorim nešto. Trudila sam se i davala sam sve od sebe. 

Da nisam izašla na izbore, ne bih se tu baš složila sa vama. Bila sam na listi, znali su građani da sam vodila već dve vlade Republike Srbije. Znali su i ko sam i šta sam, i ja i svi ostali naprednjaci. I za to su ljudi glasali. I ja ću se truditi i daću sve od sebe da radim još više i još jače za naše građane.

Kako oni danas žive? Teško, sigurno. Da li žive bolje nego pre 10 godina? Neuporedivo. Da li imaju veru u svoju državu? Da. Da li su imali tada? Ne. Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost 26%? Ko može da ima veru u državu u kojoj je nezaposlenost mladih 51%? To je tada bila takva država, koju ste vodili vi i vaši koalicioni partneri. Danas je 8,9%, 440 hiljada novih radnih mesta smo mi stvorili i otvorili, više nego duplirali prosečne plate. 

Kad imate tu mantru oko tih medijalnih zarada, da vam kažem, kad je više nego duplo prosečna plata, pa isto tako i medijalna zarada i minimalac, s tim što je tada tim minimalcem od 15.000 dinara ljudi su bili srećni da ga imaju, zato što je svaki četvrti bio nezaposleni.

Još jednom da vam kažem, 51% nezaposlenost mladih. Koja je tad perspektiva postojala? Muzeji zatvoreni, putevi, nijedan auto-put, nismo imali ni Koridor 10, imali smo do Čačka, Požege Ibarsku magistralu. Železnica, sve razrušeno. Niste smeli da uđete u zgradu železničke stanice bilo koje, a niko nije ni imao potrebe. Ja sam jednom putovala, išla sam kod svojih u Požegu, putovala sam Beograd – Požega tačno osam sati. A, vidite, danas je Beograd – Novi Sad 33 minuta. Šta je to bilo, jel građen neki energetski objekat? Nijedan. 

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ne. Bolnica jel bila neka? Da li su škole bile, podsetite me, do 2012. godine, da li su škole bile povezane na 

22/3BD/LjL

internet? Ljudi moji, mi našoj deci nismo ne mogli, nego oni koji su bili na vlasti nisu imali potrebu deci da uvedu internet u škole. I pričate mi o kvalitetu života i kako danas građani žive.

23/1TĐ/IR16.20 – 16.30

Ono što mi je najzanimljivije, a to bi posebno želela da čuju penzioneri, pa da ponovim, da bogatim penzionerima ne treba povećanje, pa je njihova politika, tada oni kažu ko je bogat, a ko je siromašan, kome je dosta, a kome treba više, pa će da kažu – dobro, do 50.000 dinara si bogat i tebi posle više ne treba da pomažemo, ne treba ni da ti povećavamo penziju, nema veze ako raste privreda, rastu plate, imamo zapošljivost, ne treba da ti povećamo penziju. Zašto? Pa, zato što je Boško tako rekao. Ne, mi nećemo tako odvajati naše građane, za nas su svi građani isti i kako raste Srbija, rašće kvalitet i životni standard svakog građanina u Republici Srbiji, a vi kada osvojite dovoljno glasova da odlučujete kome ćete šta da date arbitrarnu u ovoj zemlji, onda vi to tako uradite, ali građani treba da znaju da je vaša politika arbitrarno odlučivanje kome ćete šta da date. To je klasična diskriminacija. Vama ne strana, ali svejedno diskriminacija. 

Tako da samo napred lični napad i lične uvrede. Ja sam za njih uvek spremna- Nije kao da ni vi ni koalicioni partneri niste to radili od prvog dana kada sam se pojavila u politici, a nije nažalost, ni kao da ćete moći da pređete onaj prag koji ste podigli u ličnim napadima na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, tako da mi smo navikli, a vi hajde samo napred. Hvala. 

PREDSEDNIK: Idemo dalje. 

Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić. 

STEFAN KRKOBABIĆ: Zahvaljujem. 

Uvaženi predsedniče Orliću, uvaženi potpredsednici, uvažena mandatarko Brnabić, uvaženi kandidati za ministre, Srbiji je u njenoj istoriji mnogo toga nedostajalo, ali vlade nikad. Pamte stari građani da nije bilo brašna, ulja, šećera, struje, da se nekad za platu i penziju mogla kupiti kesica čaja, ako ste bili dovoljno brzi, ali smo i tada imali Vladu. Godine 1915. izgubili smo teritoriju, 1941. godine su nas okupirali, doduše 1915. godine je bila prava herojska epopeja srpske vojske, ali smo i tada imali Vladu. 

Uvaženi građani Srbije, bez brige, sve je u zakonom predviđenim rokovima, vodeći se, pre svega, da ti rokovi budu službi nacionalnih i državnih interesa, a na tu procenu, takođe, prava ima većina. 

Mi iz PUPS-a - Solidarnosti i pravda u danu za glasanje podržaćemo predloženi ekspoze i program mandatarke Brnabić i sastav njene Vlade. Naša podrška nije deklarativna, nego je suštinska. Mi ćemo na svim nivoima od lokalnih samouprava, Autonomne pokrajine Vojvodine, pa i ovde u Republičkom parlamentu zalagati se i učinićemo sve da program mandatarke Brnabić bude realizovan u 110 opština gde činimo i većinu i gde imamo svoje odbornike i u većim gradovima gde imamo odborničke klubove. 

Šta praktično znači kada kažemo da je ovo program kontinuiteta? Neki pokušavaju to da prikažu, kao da je loša stvar. Program kontinuiteta koji će nam kvalitetno dati da odgovorimo na sve izazove - geopolitičke, bezbednosne, ekonomske i socijalne, ali ovaj ekspoze i ovaj program su u celoj ovoj teškoj situaciji razvojni. 

Posebno ono što moramo da istaknemo mi iz Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije jeste socijalni karakter ovog programa i na celom tom programu čestitke idu mandatarki Brnabić koja je odlično videla šta je neophodno da se uradi u narednom periodu. 

Moramo da se dotaknemo istorijskog povećanja penzija koje je najavio upravo predsednik Republike Aleksandar Vučić i značajno povećanje minimalne cene rada, kao i jednokratna davanja za mlade. To znači da je socijalna politika prepoznala i najstarije, ali i najmlađe i mlade. 

23/2TĐ/IR

Konačno mogu da kažem da je posle 17 godina svog postojanja vrednosni stav PUPS-a dobio svoju potvrdu u realnom životu. Ta potvrda kaže da penzije prate plate. To je upravo i na ovom mestu, prilikom polaganja zakletve, saopštio i predsednik Aleksandar Vučić. Šta to praktično znači za naše građane Srbije koji me sada gledaju pored svojih televizora? To da penzije prate plate znači da penzija nastavnika ili lekara raste onoliko koliko njihovih radno aktivnih kolega.  

Ovaj program je nastavak i deo programa Aleksandra Vučića koji je nazvao Srbija 2025, a koji je dobio ubedljivu podršku na izborima 3. aprila i na svim ostalim ponovljenim izborima. 

Uvažena gospođo Brnabić, predstavljeni kandidati za ministre predstavljaju vaš tim. U odabir tog tima mi iz PUPS-a se nismo mešali. Samim tim smo pokazali veliko poverenje da ćete znati da odaberete prave ljude koji će voditi Srbiju u dobrom pravcu u narednom periodu. Svih 28 kandidata su ljudi izvanrednih biografija. Ja znam da je u javnom životu teško da sada pokažemo ko je šta, ali vreme će pokazati. Da li je ova Vlada oročena ili nije oročena, isto ćemo videti. Mislim da u ovoj Vladi sede ozbiljni ljudi, sede kvalitetni ljudi, sede ljudi koji su dobili mesta upravo prema tim svojim kvalitetima. Ne bih izdvajao nikoga posebno, jer mislim da i mandatarka, ali i predsednik Aleksandar Vučić njima daju posebno poverenje i znaju zašto se oni nalaze na tim mestima. 

Cenjeni kandidati za ministre, moramo da znamo jednu stvar. Ministri nisu državni činovnici, već kreatori politika u svojim resorima. Naravno da te politike moraju da se međusobno prožimaju. Uveren sam da ćemo prevazići one nedostatke iz prethodnog mandatnog perioda i da će sada ta koordinacija biti mnogo bolja. 

Naravno, gospođo Brnabić, vi imate program. Ja bih voleo da se taj vaš program u narednom periodu dopuni sa naše dve inicijative i mislim da vi kao osoba širokih shvatanja upravo ćete biti neko ko će na ove dve inicijative staviti potpis i pečat. Neće vam biti lako. Znam da imate veliku podršku penzionera i najstarijih građana Srbije. Rekao sam da je ova naša krilatica „penzije prate plate“ dobila svoju potvrdu i da je to sada realnost. 

Druga stvar je socijalno garantovana penzija. Ta socijalno garantovana penzija je namenjena građanima koji imaju preko 65 godina, a nisu i nikad neće otići u starosnu penziju. Među tim ljudima najveći broj je žena sa sela. Naš predlog je da taj iznos socijalne garantovane penzije ne bude manji od 100 evra. Naravno, mi smo i ozbiljni i realni ljudi i znamo da vi kada pravite plan pravite ga upravo u skladu sa realnošću i sa onim što je utemeljeno u budžetu Republike Srbije. 

Uvaženi narodni poslanici, uvažena mandatarko, pre dve godine pokrenuli smo veliku borbu protiv organizovanog kriminala. Ta borba protiv organizovanog kriminala znamo kako je prošla i znamo na koji način je Aleksandar Vučić vodio tu borbu, uz podršku predsednice Vlade Ane Brnabić i nadam se, evo, u budućnosti uz podršku Bratislava Gašića sa mesta ministra policije i Miloša Vučevića sa mesta ministra odbrane.

24/1DJ/MJ16.30-16.40

Ta borba protiv organizovanog kriminala je bila sveobuhvatna i celishodna, ali šta je suština toga? Suština borbe protiv organizovanog kriminala jeste da udarimo u glavu narko-kartelima i onima koji od toga najviše zarađuju i onima koji truju našu decu. 

Upravo moja inicijativa ide u pravcu da zaštitimo mlade. Moja ideja, ideja naše poslaničke grupe i mislim da ćete vi kao jedna osoba liberalnih shvatanja, gospođo Brnabić, i širokih shvatanja imati razumevanja za sledeću ideju, a to je da moramo da idemo u pravcu dekriminalizacije lakih droga po ugledu na Portugal. 

Portugalski princip kaže da dekriminalizacija podrazumeva da ukoliko posedujete količinu nekog narkotika koja 10 dana može služiti za ličnu upotrebu nećete završiti u zatvoru. Dileri koji poseduju veliku količinu narkotika i dalje su krivično odgovorni i preti im zatvorska kazna. 

Umesto izdvajanja velike količine novca za policiju koja bi hapsila korisnike narkotika iza zatvorske ustanove, državni fondovi su u Portugalu preusmereni na Ministarstvo zdravlja, koje je zbog toga uspelo da proširi svoje kapacitete u borbi protiv narkomanije.

Uvažena premijerko, 2001. godine prema podacima organizacije „Transform“ upotreba svih narkotika zbog primene ovih stvari je opala među mladima u starosti  od 15 do 24 godine. 

Otklanjanje stigme koja zahvata mlade ljude doprinosi njihovoj spremnosti da se obrate za pomoć. Portugalci ih masovno više ne nazivaju narkomanima, već korisnicima, onima koji konzumiraju drogu, što je značajan pomak u načinu na koji društvo tretira svoje članove. Trenutno je u Portugalu i zahvaljujući portugalskom sistemu moguće posedovati i do 25 grama marihuane. 

Uvažena gospođo Brnabić, još jednom, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda staće iza vašeg programa, staćemo iza vašeg predloga ministara i moram da vam kažem jednu stvar. Idu teška, i svi ćemo se složiti, gadna vremena. Kao što rimokatolički papa sedi na tronu Svetog Petra vi danas sedite u vrućoj stolici Nikole Pašića. Mislim da ste prava osoba na pravom mestu da iznese i da povede Srbiju u pravcu i da izdržimo sve ove nedaće koje su pred nama i koje nam prete. 

Još jedanput, u Danu za glasanje podržaćemo sastav vašeg ministarskog tima i vaš program. Živela Srbija!

PREDSEDAVAJUĆA (Snežana Paunović): Hvala, kolega Krkobabiću.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, gospodin Branimir Jovanović. Izvolite.

BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala potpredsednice.

Poštovani kandidati za premijera i ministre, poštovani narodni poslanici, najpre nadam se da će ova Vlada pre svega biti odgovorna, kao što smo i mi kao koalicija bili odgovorni tokom izborne kampanje, da će članovi Vlade imati jedan otvoren i pošten odnos prema građanima Srbije, da će rezultati biti takvi da to budu jedna konkretna rešenja, a ne politika koja se bavi populizmom bez ikakvih rezultata. 

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i to smo čuli u Ekspozeu i od nas se traži da uz mnogo upornosti, uz mnogo truda radimo u interesu svih građana Srbije. Siguran sam da mi to možemo postići uz jedno jedinstvo, solidarnost, ali i uz uvažavanje političkih razlika koje realno postoje. 

Verujemo da će Vlada koju čine odgovorni, obrazovani i stručni ljudi raditi u punom kapacitetu i da će imati autoritet da donosi važne i teške odluke, a osnovi zadatak jeste pre svega očuvanje političke stabilnosti, ali i očuvanje ekonomske, finansijske i energetske stabilnosti. To su te kritične tačke kojima će morati da se posveti najveća pažnja.

24/2DJ/MJ

Činjenica da kriza sa kojom se suočavamo nije generisana u Srbiji. Ona je generisana van naših granica, ali se kao i svuda u svetu prelila na nas i zbog toga ćemo svakodnevno morati da vodimo računa pre svega o životnom standardu građana. 

Čovek mora da bude u fokusu naše politike i naravno i građanima je najbitnije ono što se njih tiče u svakodnevnom životu u ovom trenutku, kao što smo i čuli u ekspozeu, to su ona pitanja koja se tiču ekonomije, to je zauzdavanje inflacije. Moramo biti pošteni i reći da je na inflaciju, odnosno na porast cena da su uticali pre svega globalni faktori - povećanje cena energenata na svetskom tržištu, cena poljoprivrednih proizvoda, kao i cena industrijskih sirovina. Zbog svega toga je važno da sačuvamo stabilan finansijski okvir. 

Mi smo zahvaljujući nekom dobrom radu u prethodnom periodu, gde će ministar finansija biti Siniša Mali koji je bio u prethodnom mandatu, uspeli da sačuvamo jedan stabilan finansijski sistem i zato je pred njim zadatak da i ubuduće nastavi da predlaže one mere koje će imati za cilj efikasnu naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije. 

Mi iz SDPS podržavamo tu nultu toleranciju prema sivoj ekonomiji. To mora da bude princip koji će važiti za sve i za trgovce, da onaj koji se bavi trgovinom mora da izdaje fiskalni račun, mora da ima ulaz, mora da ima izlaz, ali sa druge strane i država mora da obezbedi da sistem fiskalizacije radi besprekorno i da bude funkcionalan. Moram otvoreno reći da svako ko radi u sivoj zoni ili u crnoj zoni je nelojalna konkurencija. Na tome moramo da radimo i ubuduće, pre svega da bi građani znali kakve proizvode kupuju, da bi građani znali kakve usluge im pružaju, ali sa druge strane i da zaštitimo one koji rade u skladu sa zakonom, jer oni plaćaju porez, a od tog poreza mi obezbeđujemo novac i za zdravstvo i za školstvo i za puteve i za celokupnu infrastrukturu. 

Moramo svi da shvatimo da država nema svoj novac. Postoji samo novac poreskih obveznika. Zato je na svima nama da obezbedimo da postoji vidljivost trošenja novca, od trenutka kada svaki dinar putem poreza i naplata uđe u budžetski sistem, do trenutka kada se isplaćuje krajnji korisnik, a dužnost je na nama da obezbedimo da građani znaju kako će se planirati budući rashodi.

Ja sam bio svedok jedne dobre prakse u prethodnom periodu ovde u Skupštini da je zaista bilo transparentno trošenje novca iz budžeta i ministar je bio raspoložen i njegovi saradnici da razgovaraju na tome i na sednicama plenuma i na sednicama odbora. Mislim da je kao rezultat takvog jednog rada došla potvrda od pre mesec dana u vidu izveštaja o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta u kome se navodi da je Srbija na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno. Dakle, utvrđeno je da građani Srbije prepoznaju kako se troši novac i sa takvom praksom treba da nastavimo i ubuduće.

Još jedno pitanje iz ove nadležnosti koje se odnosi na rad Ministarstva finansija, jeste pitanje povećanja minimalne cene rada. Naravno, podržavamo odluku da se poveća minimalna cena rada od sledeće godine. Dobro je što je država preuzela na sebe jedan deo tereta i rasteretila privredu i na taj način pokazala dobru volju da stvaramo jedno atraktivno tržište za poslovanje.

Naime, od 2023. godine će se povećati neoporezivi deo zarade sa 19.300 na 21.700 dinara i država je pokazala tu jednu vrstu ozbiljnosti, kao i nekoliko godina unazad. Smatram da i poslodavci moraju ubuduće da preuzmu malo veću odgovornost, moraju da imaju više sluha za radnike.

25/1MJ/MP16.40 – 16.50

To ne govorim kao socijaldemokrata koji je po vokaciji na strani radnika, već zaista smatram da poslodavci ne moraju samo da gledaju onu troškovnu stranu, samo onu stranu koja se odnosi na rashod, moraju da gledaju malo šire i tome treba da služi, zapravo uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Jednostavno veća zarada direktno je proporcionalna motivaciji rada. To donosi bolju produktivnost, to donosi veći profit. To je kao u fudbalu, ne ostvaruje najveći profit onaj klub koji plaća najjeftinije igrače, nego onaj koji ulaže u svoj tim, koji ulaže u svoje igrače, oni mu donose uspeh, oni igraju Ligu šampiona i oni stvaraju najveći profit. I niko ne može da me ubedi da naš radnik bolje radi u Luksemburgu, nego u Srbiji. Dakle, pitanje je samo motivacije i poslovnog koncepta. 

Pozdravljam i politiku koja se odnosi na povećanje penzija, odnosno na odluku da se penzije usklade u dva navrata ove godine. Jednostavno zbog takve ekonomske situacije koju nismo očekivali da će biti. Mi smo već nekoliko godina unazad primenjivali švajcarsku formulu. Ta je formula dobra, formula je realna, ona isključuje politiku iz učešća, odnosno iz odluke o povećanju penzija, već se oslanja isključivo na ekonomske parametre.

Udeo penzija u budžetu je nešto preko 9%. U svakom slučaju manji od onih 11% koja je gornja granica da bude udeo penzija u budžetu i upravo takva jedna odgovorna politika nam je omogućila sada da dva puta godišnje u ovako kriznim vremenima možemo da uskladimo penzije, odnosno da utičemo na povećanje penzija.

Kada govorimo o ovome važno je da kažemo da moramo da imamo jedan funkcionalan i stabilan penzioni fond. Svaka reforma i promena Penzionog fonda mora da bude takva da bude sistemska, nikako ad hok.  Došli smo sada u poziciju, zahvaljujući onome o čemu je mandatarka malopre govorila, da smo stopu nezaposlenosti doveli na jednocifrenu stopu nezaposlenosti, pa sada imamo dovoljan broj ljudi koji uplaćuju doprinose i iz tih sredstava se isplaćuju penzije.

Nadam se da ćemo u buduće zadržati takav jedan kurs, kada govorimo o ovoj vrsti politike. Činjenica je da je Penzioni fond konsolidovan, da su penzije redovne, da se isplaćuju tačno na vreme, ali ono što je najvažnije, da se penzije isplaćuju iz realnih izvora. 

Čuli smo i pre neki dan i sada, od predstavnika opozicije da zaista nije isto kada se 10% poveća penzija nekome ko ima 20.000 i nekome ko ima 60 ili 70.000 i slažem se sa tom konstatacijom, naravno. Ali, moramo da imamo konkretna rešenja kako da rešimo te probleme. 

Mi smo iz SDPS i ranije govorili o tome. Predlagali smo ili da se ide na opciju da se postepeno povećava ta donja lestvica, odnosno minimalne penzije, a da pri tom ne diskriminišemo nikoga ko je tokom svog radnog veka uplaćivao više u Penzioni fond i tako zaslužio veću penziju ili druga opcija, a to je da se ide na to da se primene socijalne karte i da se pruži pomoć onima koji su najugroženiji. Dakle, to i jeste neka ideja socijaldemokratije koju mi zastupamo, racionalna socijalna politika i pravo na sistem oporezivanja. 

Za nas je obrazovanje po značaju na vrhu piramide prioriteta. Moramo najpre da nastavimo da gajimo ovaj sistem u kome će obrazovanje biti dostupno svima pod jednakim uslovima. Nekada nismo ni svesni koliko pružamo studentima kvalitetno obrazovanje na državnim univerzitetima. Ja uvek navodim primer da SAD zahtevaju da svako plati školovanje na najprestižnijim i skupocenim univerzitetima, a mi još uvek možemo sebi da priuštimo i treba tako da bude da imamo jedno subvencionisano visoko obrazovanje. 

25/2MJ/MP

Pri tome ne treba da zaboravimo da gradimo koncept obrazovanja da bude takav da đaci treba da uče zbog znanja, a ne da bi stekli dobre ocene. I to je jedno funkcionalno obrazovanje. 

U prethodnom periodu su napravljeni konkretni koraci u smislu unapređenja obrazovnog sistema, usvojena Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i doneto je nekoliko zakona i ova strategija u središte stavlja učenika i njegov razvoj sposobnosti, primenu savremenih tehnika, savremenih pristupa i metoda i na tome i treba da se zasniva koncept u prosveti.

Sa druge strane, da bi prosvetni sistem funkcionisani kako treba na najbolji mogući način, potrebno je i dalje da radimo na poboljšanju uslova za prosvete radnike, pre svega na povećanju plata, ali i uslova rada. Činjenica je da je u prethodnih deset godina plata u prosveti povećanja od 45-69% u zavisnosti od stepena stručne spreme i stepena obrazovanja. Statistika zaista pokazuje taj napredak, ali apelujem i sada na kandidata za premijera i ona je dobro upućena u tu problematiku, da mi moramo u narednim godinama da radimo na tome da moramo da uvedemo sistem platnih razreda. Naravno da nijednog trenutka na taj način ne ugrozimo stabilnost budžeta. 

Mladi kada završe škole treba da se zaposle. Mi treba da obezbedimo jedan takav ambijent, da se zaposle u skladu sa svojim obrazovanjem, da napreduju u karijeri u skladu sa svojim radnim sposobnostima, u skladu sa svojim veštinama i siguran sam, dok to radimo, dok gradimo vrtiće i skraćujemo spiskove čekanja i kada mladi imaju stabilan i stalan posao, da su i to jedne mere koje na mala vrata uvodimo u smislu demografske politike i treba da nastavimo tim putem. Jedino ono što mladi žele jeste izvesnost i žele da na osnovu te izvesnosti mogu da planiraju budućnost u Srbiji.

Najveći potencijal jeste u mladim ljudima. Oni su najpravedniji i najhrabriji deo našeg društva. Mladost često prezire posledice i u tome jeste njena hrabrost i snaga svakog naroda jeste u mladim ljudima. Snaga naroda jeste u njihovoj pameti. Zato treba da investiramo u njihovo znanje.

Remark kaže da je najlepši grad na svetu onaj u kome je čovek srećan. Naše je da napravimo Srbiju takvom da se ravnomerno razvija, da svaki grad u Srbiji bude takav da mladi budu srećni u njemu i da rešimo konačno taj višedecenijski problem koji se odnosi na odliv mozgova.

Od Ministarstva za Evropske integracije očekujem da se snađe što bolje prema novoj metodologiji, da ostvari značajan napredan kada govorimo o pristupu Srbije EU. Srbija je u svakom smislu evropska zemlja i istorijski i kulturološki, sve više i ekonomski i mi to treba da zaslužimo svojim reformama i da uđemo u EU na jedan dostojanstven način, da budemo jedan kredibilan partner, da iskreno razgovaramo sa našim partnerima iz Brisela. Moramo da nastavimo da sprovodimo unutrašnje reforme. Moramo da nastavimo sa modernizacijom društva, da jačamo institucije, bez obzira da li će to neko potceniti u Briselu ili ne, mi to moramo zbog nas samih. 

Siguran da ne možemo, niti se zanosim da možemo da menjamo EU, ali možemo da menjamo sebe u svakom segmentu. To je put kojeg treba da se držimo kada govorimo o evrointegracijama. 

Veliki izazov stoji i pred ministrom koji je zadužen za turizam. Činjenica je da je ova oblast doživela ekspanziju krajem 2019. godine, da smo ostvarivali rekordne rezultate i po broju posetilaca i po prilivu novca koji je otišao u budžet od strane turizma, da je tokom pandemije ovaj sektor uzdrman svuda u svetu, pa i u Srbiji, ali smo zahvaljujući jednom ozbiljnom i profesionalnom pristupu u protekle dve godine vratili turističke potencijale Srbije na svetsku mapu.

25/3MJ/MP

Podatak za prvih šest meseci ove godine je da je 70% više turista došlo u Srbiju nego prethodne godine. navešću još jedan primer koji nije samo statistika, a to je da je u julu ove godine najveći svetski pretraživač za putovanja „kajak“ Srbiju uvrstio na vrhu liste najpoželjnijih destinacija za putovanje automobilom, uzimajući u obzir cenu i kvalitet usluga koji se dobija za taj novac.

Uspeh je što je veliki broj građana Srbije odlučio da koristi upravo domaće turističke kapacitete i to je rezultat jedne dobre promocije turizma u našoj zemlji. Tako da očekujem i od novog ministra turizma, gospodina Memića da će nastaviti ovim putem i da će turizam doživeti još veću ekspanziju i postati jedna još ozbiljnija grana u našoj privredi.

Moram da pohvalim i rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nadam se i siguran sam da će gospodin Martinović nastaviti tim putem. Znajući kao kolegu, proveli smo ovde nekoliko godina zajedno. Ovo ministarstvo je u upola kraćem mandatu od onog zakonom predviđenog, uspešno završilo ranije započete projekte i aktivnosti, ali je razvilo i nove mehanizme, usluge i alate koji su u centar celokupne reforme javne uprave postavili građane. 

26/1MV/CG16.50 – 17.00

Usvojena je i Strategija reforme javne uprave za period do 2030. godine, unapredili smo našu e-upravu, razvijamo nove elektronske usluge za građane i privredu, ali za pohvalu je i što je uspostavljen Centralni registar stanovništva. Jedna od novina koju je uveo rad ministarstva i koordinacije inspekcijskog nadzora za svih 46 inspekcija i to je u mnogome olakšalo posao na terenu. Nadam se da će ministarstvo, odnosno siguran sam, nastaviti da reformiše javnu upravu, da ona bude i dalje po meri svih nas i građana i privrede.

Rat u Ukrajini je po svojim posledicama, čini se, pomerio zemlju iz svoje ose. Takav je utisak. Pokazalo se da jedan sukob na geografski gledano malom prostoru se odrazio na čitav svet. Vodi se sada u svetu jedan pravi ekonomski rat. Naša uloga treba da bude u tome onoliko koliko možemo da doprinesemo miru. Mir je jedina reč koja je važna u ovoj situaciji. Svet se od početka rata okrenuo naglavačke. Živimo u jednim konfuznim i turbulentnim vremenima i samo normalnost i umerenost mogu da proizvedu jednu političku stabilnost.

Uvek kažem da na kraju mandata ocenjujemo rad Vlade po onome koliko je podignut životni standard građana, koliko smo podigli tu lestvicu. Ne mislim tu samo da je uspeh količina novca u budžetu ili količina novca na tržištu kojim se koristi privreda. Naš uspeh treba da bude i kvalitetno zdravstvo, kvalitetno obrazovanje, dobre socijalne usluge, pravosuđe koje je na zdravim temeljima, dobri međususedski odnosi, jedno pozitivno okruženje, razvijene institucije u punom demokratskom kapacitetu i ambijent koji će motivisati mlade da svoje znanje i veštine primene upravo ovde u Srbiji. 

Bez obzira na krizu kroz koju prolazi čitav svet, smatram da imamo dovoljno mudrosti da se konsolidujemo i da je prevaziđemo.

Za kraj, hoću da citiram čuvenog ekonomistu i državnika Ludviga Erharda, koji kaže: „Nikakva ekonomska situacija ne može biti toliko beznadežna sa kojom ogromna volja i pošten rad jednog naroda neće izaći na kraj“. Smatram da to treba da bude jedna formula koju mi treba da primenjujemo u ovim teškim vremenima. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima Dragan Marković Palma.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovani članovi buduće Vlade, budući ministri, Jedinstvena Srbija će predložiti predlog kandidata za buduću Vladu.

Danas smo sve mogli da čujemo, ali ovo što sam čuo od jednog gospodina koji je sada izašao, prezime mu je Krkobabić, da on predlaže drogu do 25 grama da može svako da ima u džepu i da ne bude kažnjen zbog toga, a Bratislav Gašić ćuti, budući ministar, on ćuti. Ja molim da se napravi detektor za drogu kada ulazimo na vrata, da taj detektor otkrije, ili neki ker, pas. Ako ovo bude deo paketa Vlade, Jedinstvena Srbija za takav paket neće glasati. Da mi danas biramo ministre i Vladu i da ne pamtim kada je gore vreme bilo u svetu nego danas u kojem se Srbija nalazi, a da pričamo o drogi, kako je dobro 25 grama u džepu, to nije mnogo. 

Nadam se da je Bratislav Gašić tu, ne vidim ga. Da ponovim još jednom, jeste li čuli, gospodine, rekao je da u Portugaliji, a zalaže se da bude i kod nas. Nema veze. Da li je Bratislav Gašić tu? Neka uđe u zapisnik, molim vas, budući ministre.  

Znači, tražićemo odgovor, da li će to biti paket u ekspozeu ili neće? Mi se danas zalažemo kako da pomogne ta nova Vlada građanima Srbije koji prate ovaj prenos i očekuju da Vlada u kontinuitetu radi ono što je radila i da svako ko želi da radi u Srbiji može da se zaposli, da infrastruktura iz dana u dana se menja, da se grade putevi, 

26/2MV/CG

bolnice, turistički centri, sportski objekti i da ne nabrajam sve šta se gradi. Da li je to resor poljoprivrede, droga? Da se mi zalažemo kako poljoprivrednim proizvođačima da pomognemo? Šta je to što je neophodno u ovom vremenskom periodu? 

Poljoprivredni proizvođači imaju najveću štetu od svih privrednih subjekata, ekonomsku štetu, plus elementarne nepogode koje su zakačile poljoprivredne proizvođače. Država daje velike subvencije, nikada subvencija nije bila veća kada je u pitanju mleko, ali budući ministar sigurno zna da minimum dve i po godine treba da se formira jedna krava muzara, kako je mi nazivamo koji živimo na selu. Znači, dve i po godine treba da prođe vreme. 

I ne samo da je deficitarno mleko, već i meso. Da ne uvozimo meso zamrzlo iz nekih drugih država i tamo gde se to zamrzlo meso uvozi da imamo posebnu kontrolu kod prerađivača mesa. Znači, posebnu kontrolu! Ne želim da se bavim sada pojedinačno ko su ti veliki giganti koji kupuju zamrzlo meso, da ne osećate ništa kao kada slamu jedete, ali nadam se da će se budući ministar baviti tim problemom. 

Šta je još važno za ovu Vladu? Taj kontinuitet. Ima ovde i novih i starih ministara, ali moram da pohvalim Vladu, i one stare i ove nove, i one koji nisu bili ministri. Očekujemo od njih da daju sve od sebe, posebno kada je u pitanju ona prva Vlada, kada je bio ministar inostranih poslova Ivica Dačić. Tada je 18 država povuklo priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije. Neka mi ne zamere drugi ministri, svi ministri su dobro radili, ali to je bilo ključno pitanje kada su kosovski Albanci tražili da uđu u Interpol, da nisu imali većinu. 

Naravno, sve to zahvaljujući predsedniku Vučiću, koga sve vreme napadaju neki iz bivših republika. Napadao ga je Bakir Izetbegović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milo Đukanović, koji više politički ne postoji. Napadao ga je i Milanović, predsednik Hrvatske i predsednik Vlade Plenković, koji će izgubiti na izborima. Znači, ne veruju im ni njihovi birači više u te priče koje su pričali. 

Tako da, predsednik Vučić sve ono što je radio i što je stvorio klimu kada su u pitanju međunarodni odnosi, da dođe toliko veliki broj investitora u Srbiju, je opravdano. Kada bi te republike spojili ponovo da čine neku Jugoslaviju, siguran sam da bi kod građana u tim republikama pobedio i on, a i mi sa njim. 

Znate šta mi smeta? Što kažete mi smo okupljeni oko vas. Mi smo jedan isti tim, da li igramo levo krilo ili desno krilo. Nismo mi okupljeni SPS i JS, pa vas molim da izbegnete taj termin okupljeni, sakupljeni. Sakupite ovce i već ne znam šta. Mi to radimo na osnovu zdravog razuma, ne zbog ličnog interesa, jer da smo gledali lični interes ja bih tražio da budem ministar.  

27/1MZ/LŽ17.00 – 17.10

Upravo hoću da pokažem da mi ne treba ministarska funkcija da radim za Srbiju. Ja bez ijedne funkcije sam obišao preko deset država i uvek kada sam odlazio u te države informisao predsednika Vučića šta ću pričati i kad se vratim šta sam pričao. Znate šta, ponekada ima mnogo veću težinu kada vam dođe npr. neki ambasador iz neke zemlje koja odlučuje o sudbini građana Srbije, iz Beograda u neki grad u unutrašnjosti. Kada mi potvrdimo da je to tako, a ne potvrdimo zato što smo deo vlasti, ili što ne znam šta, neko nam je simpatičan ili antipatičan, nego zato što je to realnost. 

Neću govoriti o pojedinostima koje su to države gde sam odlazio i razgovarao sa tim visokim funkcionerima, ali nikada mi se nije desilo, kao što se dešava našoj opoziciji, kada pređu granicu da napadaju srpsku vladu i predsednika srpskog. Bio sam i ja opozicija. Kada pređem granicu, najlepše pričam o našoj državi i o vladi i o Koštunici i o pokojnom Đinđiću, i o svima onima za vreme dok sam bio opozicija. Znate, da mi ovde se raspravljamo o programima, čiji je program bolji, da li je taj program negde viđen, ili samo na papiru. Kada sam kod papira, svi programi svih stranaka su isti ili slični, ali je problem u realizaciji, da li to što piše u nekom papiru, u nekoj platformi je negde realizovano, ili ne. 

Stvarno molim sve partije koje su u parlamentu da bar oko jednog pitanja budemo jedinstveni, oko srpskog nacionalnog pitanja. Danas je sve srpsko nacionalno pitanje, ne samo Kosovo, Ukrajina i Rusija, danas je srpsko nacionalno pitanje da je najjeftinija struja u Evropi, da imamo dovoljno hrane, da nas poštuju svi oni koji pre 10-12 godina se šegačili sa Srbijom. Danas najbolji ambasadori u Srbiji i ministri i političari, nismo mi, nego ti vlasnici velikog kapitala iz evropskih država, oni nas predstavljaju i govore da sve što je Srbija obećala da je ispoštovala i realizovala i zbog toga veliki broj investitora dolazi u Srbiju. 

Danas sam gledao, mislim da je to u Vlasotincu, nova fabrika, odnosno stara fabrika sa još jednim novim pogonom, gde su zaposleni blizanci, brat i sestra, imaju 17 godina. Znate šta, nekada je bio san da neko radi sa 17 godina. Jedino što mi možemo da tražimo je da malo povećaju plate ti strani investitori, da im ne damo subvencije ako su minimalne plate, ali da vodimo računa i da nam ne odu i da budu zadovoljni oni koji su zaposleni i naravno država. 

Spoljnotrgovinska saradnja samo sa Nemačkom je sedam milijardi i nešto, to su ogromne pare, samo sa Nemačkom za prvih osam meseci. Ogromne pare. Od tih para se primaju i penzije, od tih para se školuju deca, leče građani, ne samo od para nemačkih investitora, već i od para onih drugih investitora iz drugih država, da ne nabrajam iz kojih sve zemalja. 

Zašto sam rekao ovo dvoje brat i sestra blizanci? Zato što mi moramo da proširimo dualno obrazovanje. Bez dualnog obrazovanja neće niko da vas zaposli kada mu vi odnesete diplomu, on će da napravi sa vama probni rad, reći će – ti momak ne znaš to da radiš, ili ti devojčice ili devojko. Ali dualno obrazovanje nije skupo. Na taj način obezbeđujemo nova radna mesta i zaustavljamo odlazak mladih ljudi iz Srbije. 

Obrazovanje i praksu imaju oni koji su vezani za zdravstvo, za neke stručne fakultete, ali treba da imaju obrazovanje dualno i oni koji završe ekonomski fakultet, oni koji su na ekonomskom fakultetu i na drugim fakultetima, jer oni moraju da imaju neko znanje, potkovano znanje neko, da 20% od onoga što su slušali na predavanjima znaju da primene na radnom mestu. To neće biti skupo sigurno, samo da ministar finansija poveća malo budžet za prosvetu, kako bi imali sredstva, da ne tražimo mi od tih stranih investitora da daju dnevnice toj deci, već da država da školama i fakultetima, kako bi mogli da daju toj deci da imaju bar doručak ili ručak, kada odu na praksu u neku fabriku ili u neko preduzeće. 

27/2MZ/LŽ

Kada su u pitanju druga zanimanja, šta je najvažnije, prosveta, sudstvo, zdravstvo, vojska i policija, tu isto moramo da vodimo računa da plate budu solidne, i jesu, i ne da su solidne, možda malo veće, ali treba da imaju još veće plate, kako bi mogli da rade svoj posao onako kako im to piše u rešenju, u sudstvu, u policiji, u vojsci gde su zaposleni itd. 

Tako da, poštovane dame i gospodo, ova vlada ima čime da se pohvali, ova vlada ima dobar rezultat. Šta je još najvažnije? Da mi budemo srpska vlada, da nismo mi ni evropska ni zapadna, ni ne znam vlada nekih drugih zemalja, mi smo srpska vlada. Radimo u interesu građana Srbije, ali isto tako ima onih koji moraju da odlučuju u datim trenucima šta ćemo i kako ćemo da se ponašamo i kad nas neko napada i kada mi procenimo i vidimo šta je život, a život je ekonomija, da se ne držimo neke tradicije, istorije. 

Kad to kažem, ne mislim da gubimo ni staro prijateljstvo, niti da neko sutra prizna Kosovo itd. Kosovo je oteto i Kosovo danas ima atribute državnosti. Znači, mi to ne možemo da vratimo. Pa jedino da ratujemo. Sada naša generacija to ne može da vrati. Kad to kažem, ne mislim ja pošto ne možemo da vratimo, da kažemo – u redu to što ste uzeli, uzeli, to je vaše. Ne, ako im ne damo, nekada možemo i da vratimo. Ako im poklonimo, onda smo za sva vremena izgubili taj deo teritorije. 

Kada su u pitanju Rusija i Ukrajina, da li će sutra da prestane rat ako Srbija uvede sankcije Rusiji? Neće. Jesmo li mi krivi zbog tog rata? Nismo. Kada će da prestane rat? Znate li kada? Kada Ukrajinci polože oružje i ne slušaju više onog svog šefa, jer šta je najveći problem? Najveći problem je nadmudrivanje između Rusije, Evrope i Amerike. A ko je najveća žrtva? Ukrajina.

Mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo agresiju i bombardovanje i ubijanje civila, ma gde se ona desila. Ali nismo ni uzrok toga, niti mi možemo da zaustavimo rat u Rusiji. Da ne rušimo staro prijateljstvo, a da ne traže od nas neki da mi sada moramo tu našu politiku da menjamo. Mi smo vojno neutralna država i da gledamo svoja posla, kako da dovodimo investitore, da zaposlimo što veći broj građana Srbije, da pomognemo svakom čoveku. 

28/1VS/VZ17.10 – 17.20

Zašto poslednjih 10 godina dolazi ovoliki broj investitora? Zato što Srbija ima ekonomsku sigurnost, međunarodnu stabilnost i Srbija je priznata u celom svetu i njeno rukovodstvo.

Prvi put se dešava i dešavalo da to što naši funkcioneri pričaju, kada odu u neku državu, kada se vrate, građanima Srbije isto to govore. Kažu, evo ga Vučić, šta sad mi on priča, ne znam iz Brisela, iz Moskve, da ne nabrajam sve gradove gde su bili međunarodni sastanci. Pa, upravo je to poenta da ti mediji tamo, slušaju šta je on rekao, sa tim njegovim domaćinima i građani Srbije, preko naših medija da se uvere da to, što je tamo govorio, govori i građanima Srbije.

Ja samo molim da mi se oko toga ne svađamo, mi svi koji smo u ovom parlamentu, da li hteli da priznamo ili ne, da nije Vučić promenio cenzus i da sa 3% se ulazi u parlament, veliki broj partija ne bi ušao u parlament bez neke koalicije, a i te koalicije se raspadaju, raspale se, a još nisu ušle u parlament, oni su se raspali, evo sada isto vidimo. Jedno je pričati i udarati se u grudi pre, dok nemaš neku odgovornost, a kada uđeš u ovaj dom, koji se zove parlament Republike Srbije, nešto drugo se dešava, nešto što nije ravno onom što si ti pričao na ulici, već ono što se dešava i što se radi. 

Da vam kažem, da JS prvi put ima kandidata za ministra, Radeta Bastu. Rade Basta je 20 godina privatni preduzetnik i tako da on ima veze sa privredom i zna vrlo dobro šta je privreda, nije on kandidovan ispred JS, zato što se bavio kikboksom, kako neki ga nazivaju kikbokserom, pa u tome je i poenta, ima plemenito srce, ima plemenito srce, ima sposobnost. 

Znači, koliko ja vidim ovde kandidate za ministre, da je najvažnija sposobnost, a ne podobnost. 

Među vama ni jednog ne mogu da izdvojim da kažem, on je tu zbog podobnosti. Maja Gojković i ja se dugo znamo i vi nećete da mi zamerite što vas neću da spomenem, Maja Gojković i ja smo podmetnuli naša imena 2004. godine, kada smo se kandidovali ono u Novom Sadu, a ja u Jagodini, za gradonačelnike ta dva grada i pobedili.

PREDSEDNIK: Vreme, gospodine Markoviću, vreme ovlašćenog predstavnika.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Znači, podržavam kandidate sve za ministre, siguran sam da će Vlada imati kontinuitet, i nadam se da ona moja primedba na početku neće biti sastavni deo Ekspozea. 

Ako to vidim u štampanom delu, mi onda nećemo glasati ako ta droga bude sastavni Ekspozea, da može do 25 grama da se nosi u džepu. Ne može. Ne može da se nosi ni 2 grama droga, ona nije dobra za našu decu.

PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Aleksandar Jovanović.

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Gospodine predsedavajući, trebali ste malopre da opomenete prethodnog govornika, gospodina Palmu da se pridržava dnevnog reda, a ne da slušamo kako kritikuje malog Krkobabića, koji je za legalizaciju marihuane. Ja ne znam da li je gospodin Palma ikada probao marihuanu……

PREDSEDNIK: Navedite član Poslovnika, gospodine Jovanoviću.

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Ako jeste, ako nije, nek se nađu njih dvojica pa nek rasprave o tome….

PREDSEDNIK: Da li me čujete gospodine Jovanoviću? Član Poslovnika treba da navedete, niste rekli, prijavite se za reč ponovo.

Ako ne želite da se prijavite ponovo, ne morate.

28/2VS/VZ

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ: Znači, sada se čujemo, znači, povređen je član 106. prethodni govornik se nije pridržavao teme dnevnog reda, slušali smo ovde kako kritikuje Krkobabića juniora u tome da je za legalizaciju marihuane. Ja ne znam da li je gospodin Palma, ikada probao marihuanu, ili gospodin Krkobabić mlađi, pa neka se njih dvojica negde nađu nasamo, pa neka vide ko je za legalizaciju….

PREDSEDNIK: Dobro, ali ne treba sada da slušamo kako replicirate i jednom i drugom, jel tako?

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ:…..i da ovde slušamo Palmu i malog Krkobabića, ko jeste a ko nije za legalizaciju marihuane. Hvala. To nije tema dnevnog reda.

PREDSEDNIK: Dakle, ne smatram da sam bilo šta prekršio time što smo dozvolili svima da govore u skladu sa onim što su mislili da je važno da saopšte.

Da li želite da se izjasni Skupština? Kažite sa mesta – želite, izjasnićemo se.

Reč ima Ivana Parlić.

IVANA PARLIĆ: Gospodine predsedavajući, član 107. dostojanstvo Narodne Skupštine. Dozvolili ste gospodinu Palmi da više puta danas uvredi narodne poslanike. Ja moram da razjasnim, mi nismo ovde u parlamentu zahvaljujući Aleksandru Vučiću, nego uprkos Aleksandru Vučiću i uprkos manipulacijama koje se rade nad građanima, a bojim se da…

PREDSEDNIK: Samo to je sada repliciranje gospodinu Markoviću.

IVANA PARLIĆ: Evo, reći ću vama, ako dozvoljavate tako nešto gospodinu Palmi da kaže, onda dozvolite i nama da kažemo ovde…

PREDSEDNIK: Pa kažite, prijavljeni ste za reč, dobićete reč kada budete na redu i kažite šta imate.

IVANA PARLIĆ: Nisam završila po Poslovniku.

PREDSEDNIK: Obraćate se meni, jel tako?

IVANA PARLIĆ: Direktno se vama obraćam.

PREDSEDNIK: U redu, a ja vama sada odgovaram na vašu primedbu po Poslovniku, tako da sigurno nisam prekršio u tom smislu, vi ćete imati svoje pravo na reč, ako je poenta toga da vi želite nešto da kažete.

IVANA PARLIĆ: ….Oduzimate mi vreme, gospodine Orliću. Želim da završim.

PREDSEDNIK: Da li želite da se Skupština izjasni? Ne želite, dobro hvala.

IVANA PARLIĆ: Želim da završim.

PREDSEDNIK: Sledeći, Dušan Radosavljević, povreda Poslovnika.

DUŠAN RADOSAVLjEVIĆ: Članovi 107. i 27. povreda ovog uglednog visokog doma. Uvaženi predsedavajući, dužni ste bili da upozorite prethodnog govornika a dobro je da su tu i kandidati za buduće članove Vlade, gde je rekao da je Kosovo oteto i da ga naše generacije neće vratiti. 

Treba da zna da je naša srpska južna pokrajina, trenutno pod međunarodnim protektoratom, a njen pravni status je artikulisan i regulisan u Rezoluciji 1244. Dalje, Kosovo nije član UN, i sve što se dešava i što je vezano govori nam o tome da nam predstoji jedna dugotrajna pravna borba.

Ako se u ovom Domu najviše čuju reči od onih koji su još i članovi vladajuće koalicije, da je ono oteto i da ga naše generacije neće vraćati, onda ja ne znam šta će da čuju oni koji se bore da to Kosovo i otmu.

28/3VS/VZ

Samo sam to hteo da ukažem a i vama koji se kandidujete za buduće ministre, da shvatite da je pitanje svih pitanja, čast i obaveza da branite dostojanstvo, jer Kosovo je tema svih tema.

PREDSEDNIK: Gospodine Radosavljeviću, obratićete se kandidatima za ministre, onda kada budete po redosledu, prijavljeni ste za reč, jel tako. Ako je to bila suština vašeg obraćanja, onda ne znam da li vas uopšte zanima obrazloženje.

Da li želite da se Skupština izjasni? Ne želite.

Da li treba da primenjujemo i član 103. u nastavku sednice? Ne treba.

Pravo na repliku, Krkobabić Stefan.

STEFAN KRKOBABIĆ: Gospodine Orliću, prva stvar da bismo mogli da vodimo dijalog, moramo da se slušamo. Niti sam spominjao legalizaciju, niti sam opravdavao. Rekao sam da je ova vlada čiji smo mi bili deo dve godine, vodila borbu protiv organizovanog kriminala, i to niko nije uradio.

Ja sam rekao, to je inicijativa, mi moramo da budemo otvorenih pogleda prema svemu. Da li je to deo ekspozea? Pa to ne mora predsednica Vlade da kaže, ja kažem da to nije deo Ekspozea. 

Ali da li zabranjujete da pričamo o nekim temama, pa ovo je parlament, treba o svemu da pričamo. Ja sam izuzetno konzervativan čovek i zbog toga i hoću o tome da se priča. Tako je. Kao što želim gospodine Jovanoviću da se priča i o ekologiji i o zaštiti životne sredine, što je to problem. Hajde sve da otvorimo, to je bila moja intencija. Mislim da se oko toga slažemo. Ovo nije privatni sukob, i nemam ni nameru da ga vodim.

29/1JD/LjL17.20 – 17.30

Hoću da se na sto stave određene teme i ne želim da se moje reči izvrću. Ko me nije slušao, uzme stenogram pa me posluša. Ja nisam ni u vladi Portugala, nisam vodio Portugal, nisam Gutereš, ja sam dao jedan primer sa željom da otvorimo jednu temu i to je sve. Hvala puno.

PREDSEDNIK: Hvala.

Dva minuta će dobiti reč Dragan Marković i zatvaramo krug na ovu temu.

DRAGAN D. MARKOVIĆ: Moje pravo je da reagujem na nešto što smatram da nije primereno da se nudi Srbiji i da se upoređujemo sa Portugalijom. Nemam ja ništa protiv što je to izjavio gospodin Krkobabić, samo sam pitao Vladu i premijerku da li je to sastavni deo ekspozea, da 25 grama droge može svako da ima u džepu i citirao sam to što je rekao. Ja sam protiv toga da bilo ko ima pravo da nosi drogu u džepu i da 25 grama prodaje nekom drugom, ili koristi on, itd. Znači, ja sam protiv toga.

Ovi koji se javljaju, i oni brane Kosovo. Molim vas, ćutite, kada bi petarda pukla, ne bi mogli da vas nađu. Vi ćete da branite Kosovo! Ovi koji su se javili da pričaju. 

Nikada nisam rekao da je Kosovo izgubljeno, rekao sam da je oteto. Kosovo jeste oteto. A to što sam rekao da mi sada ne možemo da ratujemo, naravno da nećemo da ratujemo. Borićemo se istinom i pravdom, a pravda je na srpskoj strani. Kako je to sada 18 država povuklo, plus osam, 26 država povuklo priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije? Tako što su saznali pravu istinu. Daćemo još vremena da saznaju i oni drugi koji su u zabludi, osim one države koje su članice NATO pakta i koji su bombardovali Srbiju i na taj način žele da opravdaju agresiju.

Molim da mi se samo odgovori za ekspoze.

PREDSEDNIK: To su dva minuta, gospodine Markoviću.

Hvala svima.

Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Samo da pojasnim još jednom. 

Moj ekspoze imate ispred sebe, to su prioriteti i program Vlade koji predlažem i za to se glasa. Ima pet naših osnovnih prioriteta: pod jedan – nova energetska politika, pod dva - obrazovanje i nauka, pod tri – zdravstvo, pod četiri – nastavak digitalizacije, razvoj robotike i veštačke inteligencije i pod pet – klimatske promene i zaštita životne sredine.

Razumem ja da svako ovde ima pravo da daje dodatne predloge oko toga šta će nova Vlada raditi, čime će se sve baviti, naše je da kao izvršna vlast slušamo vas, narodne poslanike, i da u meri ukoliko mi mislimo da se to uklapa u naš plan, program i najbolje interese Republike Srbije, to i usvojimo. 

Pravo da vam kažem, poštovani narodni poslanici, ovde između dva kandidata za ministra, Dane Grujičić i Bate Gašića, ne čini mi se da će biti mnogo prostora za dekriminalizaciju bilo kakvih droga, lakih ili teških, čini mi se das tu prostora baš nikakvog nema. Tako stavljam tačku na to pitanje. 

Za sve ostalo, još jednom da kažem, vi znate koliko su teška vremena pred nama i koliko će biti potrebno da se u potpunosti fokusiramo na ove prioritete, da stvorimo prostor za dodatni ekonomski rast i razvoj, da nastavimo ovo kontinuirano povećanje plata i penzija, a opet na zdravim osnovama i da nikada ne ugrozimo fiskalnu stabilnost, da javni dug držimo pod kontrolom, da smanjujemo i dalje polako deficit. To je ono što će biti potpuni fokus Vlade Republike Srbije u narednom mandatu, ako dobijemo vaše poverenje. Hvala vam.

29/2JD/LjL

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?

Reč ima Dragan Nikolić.

DRAGAN NIKOLIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo mandatar, budući ministri u 17. Vladi Republike Srbije, imam tu čast da budem ovlašćeni predstavnik Srpske stranke zavetnici. Ova čast mi je pripala zbog toga što naša predsednica stranke iz zdravstvenih razloga nije prisutna ovde. Ti razlozi su mnogo važniji od ove sednice, iako znam da gori od želje da bude prisutna, da odgovori…

Predsedniče, ja vas molim, ako je moguće, da i mi iz opozicije možemo da nesmetano govorimo, da ne slušamo dobacivanja ko je naš a ko je njihov. Ako je moguće, ja bih vas odmah zamolio i da mi odmah vratite vreme.

PREDSEDNIK: Slobodno govorite, niko vam ne dobacuje.

DRAGAN NIKOLIĆ: A vi ne čujete? Dobro,

… Da gori od želje da bude prisutna ovde, da se obrati mandatarki i svim budućim ministrima, međutim, takva je situacija, pa je mi iz Srpske stranke zavetnici, odnosno njene poslaničke grupe, pozdravljamo i želimo svu sreću na poslu koji u ovom trenutku radi.

Slušali smo ekspoze predsednice Vlade, pratili smo sve ono što je ona rekla. Ja sam pomno gledao i ceo ekspoze, gledao sam i ono što ste predlagali i znam da ste vi učestvovali u koncipiranju ove Vlade, u broju ministara, kako će ko po resorima da bude. Znam da to nije odlučio jedan čovek. Naravno, vi ste tim. To tako funkcioniše u svakoj ozbiljnoj stranci, odnosno u koaliciji, a vi ste u jednoj od najširih koalicija koje Srbija poznaje. 

Ono što je meni zasmetalo u vašem ekspozeu, pre toga bih rekao samo da ste načinili jednu nenamernu grešku. Naime, 1. avgusta ste bili ovde i narodni poslanik ili narodna poslanica, u isto vreme ste bili i predsednica Vlade. Ja znam da to nije namerno, znam da vas nisu posavetovali kako da to uradite i očekujem da takve greške, kršenje zakona, nećete više ponoviti. 

Meni je zasmetalo kada ste pomenuli vođu jednog klana koji je uhapšen za vreme vaše vlasti, pa hoću zbog građana Vranja, odnosno građana čitave Srbije, da kažem da izvršna vlast ne hapsi i ne zahvaljuje se izvršnoj vlasti na hapšenju određenih kriminalnih grupa. To radi policija po nalogu tužilaštva, nakon prikupljanja određenih dokaza.

U svakom slučaju, vi tome niste doprineli i ne možete to stavljati sebi u zaslugu. Mislim da je to bilo suvišno, pogotovo što ste spomenuli ime čoveka o kome se ovde prošle nedelje toliko raspravljalo, pa se delilo ko je Veljin, a ko je Nevoljin. Mislim da je to suviše za ovaj ozbiljni Dom. Ostavite da se u sudnici pretrese da li ima dovoljno dokaza ili ih nema. Ja znam da ih ima, čitava srpska javnost je o tome obaveštena. 

Rekli ste da se zalažete za očuvanje KiM u Srbiji. Bravo. Očekujem da se KiM vrati u pravni i politički sistem Republike Srbije, to je sledeći korak koji očekujemo od ove Vlade. Ako ste ovo rekli, znači podrazumeva se da ćete i nadalje učiniti sve za povratak KiM u pravni i politički sistem i život Republike Srbije gde oni pripadaju.

To podrazumeva dalje da nećete priznati KiM, nećete dati stolicu Ujedinjenim nacijama i tu imate našu podršku. Sve dok tako bude i sve dok ova Vlada to bude radila imaćete podršku Srpske stranke Zavetnici.

30/1GD/IR17.30 – 17.40

Takođe, pomenuta je Rusija. Pomenuto je da postoji mogućnost, neki navijaju za to, da se uvedu sankcije Rusiji, makar malo. Ne mnogo, nego sasvim malo.

Ako uvedemo sankcije Rusiji, onda ne moramo da priznamo Kosovo i Metohiju. Kosovo i Metohija je onda otišla sigurno, jer u Savetu bezbednosti ovi naši prijatelji, pod znacima navoda, naravno, sa Zapada će doneti odluku i dati stolicu, a naš strateški partner Ruska Federacija će okrenuti glavu, jer ako budemo uveli sankcije, bićemo na listi neprijatelja. Nadam se da ćete i tu izdržati. Takođe ćete imati našu podršku.

Što se tiče pravosuđa, u prethodnom periodu, a pogotovo što ste se vi bavili bivšom Vladom koju ste vodili, neko misli manje uspešno, vi mislite na najbolji mogući način, vi ste se tom Vladom bavili 20 minuta. Ja sam pratio. Hteli ste da se pohvalite, puno toga ste rekli lepog, ali ja mislim, što se tiče pravosuđa i što se tiče referenduma za izmenu Ustava vezano za pravosuđe, za njihove izbore, da je tu bila greška. Venecijanska komisija je to tražila od nas. Mi smo pristali. Referendumom smo doneli odluku da u tom delu bude izmenjen Ustav, izmenili smo Ustav i sada je izbor sudija i tužilaca izmešten iz parlamenta i ja mislim da to nije dobro rešenje. 

Ranije se Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca izjašnjavalo, filtriralo, imalo određena merila i kriterijume koje je ova Skupština usvojila svojevremeno i da ne bi oni mogli isključivo i ekskluzivno da odlučuju ko će biti sudija, ko će biti tužilac, ova Skupština je bila filter kroz koji moraju svi oni da prođu. 

Znam da ova Skupština nije zaustavila izbor skoro nikoga, sem, ako se ja dobro sećam, jedne starlete iz Kragujevca za koju smo doznali da je u Italiji bila na nekim šipkama igrala, pa je prošla, ne znam ja, nekim čudnim načinom, izborom, provukla se, ali kroz Skupštinu nije uspela. 

Dakle, pravosuđe nije trebalo da se prepusti samo u ruke maloj grupi ljudi zbog toga što će oni napraviti neki lobi. Napraviće neki dogovor među sobom. Imali smo to 16. septembra 2021. godine, kada je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda napravilo kompernikovski obrt, a vezano je za bankarske kredite. Do tada su usvojeni svi tužbeni zahtevi, jer su banke opljačkale svoje klijente tako što im nisu rekle da moraju da plaćaju dodatne troškove, a onda se odjednom počelo da odbijaju tužbeni zahtevi.

Da bi apsurd bio najveći još mogući, po reviziji…

Predsedniče, da li možete malo… Ja sam malopre ćutao dok je gospodin Palma pričao. Sada sve vreme imamo duel i razgovor između njega i nekih ljudi. Da li je ovo slučajno ili nije, ja ne znam, ali voleo bih da je slučajno.

Dakle, imali smo preokret koji je doveo do toga da se tužbe, koje su do tada bile usvajane, odjednom odbijaju, a najveći apsurd je kada se po posebnoj reviziji od tih istih ljudi koji su glasali pre toga na Građanskom odeljenju da se odbijaju takvi tužbeni zahtevi, usvajali tužbene zahteve po posebnim revizijama. To ne može da bude slučajno i očigledno da je neko napravio upliv u pravosuđe i mene plaši da će to i sada da se desi, jer uvek kada jedna manja grupa ljudi o nečemu odlučuje, vrlo je lako izmanipulisati. Ne kažem ja da će oni uzeti novac, ali svako je podložan nekom uticaju i nekom pritisku. 

Nadalje, pričali ste o Briselskom sporazumu. Rekli ste da ćete da se zalažete za ono što je esencija tog Briselskog sporazuma, a to je priznanje zajednice srpskih opština, što, evo, skoro deset godina jeste obaveza prištinskih vlasti koje one nisu ispunile, niti imaju nameru da ispune. Navodno su ih njihovi mentori, a oni kažu da vode američku politiku, ubeđivali, ali, eto, nisu u mogućnosti, slaba je Amerika, nije mogla da ubedi Kurtija i on, jednostavno, to neće da rade.

30/2GD/IR

Znači, na tom planu morate ozbiljno da radite. Morate da potencirate i da stvarno jednom kažemo – nećemo dalje pregovarati dok ne budu usvojene obaveze od strane Prištine, a vezane su za Briselski sporazum. Ovako mi ispadamo neko ko je pošten, ko hoće da uradi ono za šta je dao svoj glas, pristao, potpisao i mi smo u tom smislu jedna neozbiljna država, bar nas oni tako vide. 

Sledeći problem, koji je takođe vezan za Kosovo i Metohiju, je problem tzv. Preševske doline, pojma koji su Amerikanci smislili. Ubacili su u rečnik Šiptara, ja ih tako zovem, jer smo se od malena tako zvali, a sada su moderno Albanci. Navodno se vređaju. Evo, ja se izvinjavam ako sam ih uvredio. Međutim, ja imam čak i neke svoje omiljene Šiptare, kako oni to kažu. Imam mnogo klijenata koji su Šiptari, ali, eto, sada oni vole da budu Albanci, a nazivaju Preševskom dolinom jednu ravnicu. Tu je reka Moravica, Južna Morava, a dolina, zna se, geografski pojam, to je slovo U ili slovo V, što znači sa okomitim stranama, što znači da oni polagano istim metodom, istim sredstvima pokušavaju da nam od Preševske doline, kako je oni zovu, a to je zapravo Vranjska kotlina, u Vranjskom okrugu, ko je stvarno neko nesrećno nazvao Pčinjskim okrugom, žele da naprave novo Kosovo, gde su oni obespravljeni, iako ih ima u pravosuđu, gde nemaju prava, iako ih ima u tužilaštvu, gde nemaju policajce, a ima ih u policiji sasvim dovoljno i njihov je problem samo što za sve te funkcije treba određena škola. Za sudiju, tužioca položeni pravosudni ispit, završen pravni fakultet, a to njih ne interesuje. Čak smo i kroz prste gledali. Polagali su pravosudne ispite neki od njih koji ne znaju ništa, kao da su srednju školu jedva završili. Znači, to je jedan problem o kome morate da vodite računa. 

I još nešto, što se tiče poljoprivrede, to je razvojna šansa Srbije. IT sektor, o kome vi pričate, u koji sam ja ne razumem, jesam onako tehnički pismen ili polupismen, kako bi vi rekli i raduje me što imamo toliki prihod od tog IT sektora, ali poljoprivreda je nešto što je imanentno u ovoj Srbiji. Četrdeset i nešto posto ljudi u Srbiji živi  na selu. 

Imate jedan primer sada kada je „Geoks“ pobegao iz Vranja onako na brzinu. Znam da postoji spor kod Privrednog suda u Leskovcu, jer ste previše subvencija njima dali, pa se sada ispostavilo da je ogroman novac sa njihove strane uzet, a da država Srbija to nije trebalo da da. 

Da bi se nadomestili radnici, a bilo ih je 1.200 koji su izgubili posao, Vlada je odlučila da „Teklas“ dovede u Vranje i ono što ja znam kao podatak to je da je subvencija 20.000 evra po radnom mestu. Dakle, već je država dala 9.000 po radnom mestu za „Geoks“, a onda da se popune radna mesta sa tim istim ljudima još 20.000 evra. 

Ja vas pitam šta mislite šta bi značilo za jednu porodicu, mlade ljude, u bilo kom selu u Srbiji kada biste im dali 20.000 evra ne u novcu, dajte im u vaučerima, da oni za taj novac mogu da kupe mašine, sadni materijal, đubrivo? Da vam ne pričam koliko košta đubrivo, a koliko je bilo. Sva sreća da ministar poljoprivrede više nije onaj koji je bio. 

31/1BD/MJ17.40 – 17.50

Imajući u vidu da sam i ja, eto tako, hteo malo da se bavim poljoprivredom, pa sam posadio jedno dva hektara lešnika i đubrivo je bilo 750 dinara po džaku, kad sam kupovao prošle godine, pošto sam drugi zasad imao 3.000, to je onaj 6:12:24, eto, vidite da se razumem.

Ako biste dali mladim ljudima, mislim da biste mogli da dobijete 500 porodica koje bi ovoj državi plaćale porez, doprinose, ostali bi tamo. Razvijalo bi se selo, porodice bi dobijale decu, imali bismo ono što smo nekada imali, a to je da je Srbija bila poljoprivredna zemlja, a to bi bila i razvojna šansa za Srbiju. 

Ostaviću još neko vreme ovlašćenog predstavnika, da li ćemo koristi sutra ili ću ga koristiti malo kasnije. 

Hoću da kažem da srpska stranka Zavetnici još nema poverenja u ovakav sastav Vlade. Glasaćemo protiv. 

Bilo je tu nekih mišljenja, kada bi se moglo da se pojedinačno glasa, za neke ljude koje ste predložili mi bi glasali, ali pošto se generalno glasa za ceo kabinet, iz principa, imajući u vidu da imate ogroman broj ministarstava, a da niste usvojili amandmane koje smo mi dali, a vezani su za ministarstvo za Kosovo i Metohiju i za brigu o Srbima van Srbije i iz regiona, mislim da nećete imati našu podršku. Ali, u svakom slučaju, želim svima vama puno sreće, naravno, i političke i životne. 

Pošto ste vi spominjali neke dobre rezultate koje ste postigli negde kao stranka, evo, reći ću vam. Tamo u mestu gde sam ja, na biračkom mestu gde ja glasam, na aprilskim izborima, već sam zaboravio, šest meseci je prošlo, Srpska stranka Zavetnici je dobila 23%. Toliko koliko ljudi poznaju. I stvarno je šteta što nemamo većinski sistem, jer da ga imamo, mnogih u ovoj Skupštini ne bi bilo. 

Hvala vam. Želim vam svu sreću.

PREDSEDNIK: Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Hvala. 

Ja svakako mislim da ako ste fer i pošteni, vi, pre svega, treba da se izvinite i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, koaliciji koja je izašla na izbore tada, za mnoge stvari koje ste govorili, a koje su se ispostavile da nisu tačne, i ako ste zaista patriote, kao što kažete, da to dugujete građanima Republike Srbije. 

Pod jedan, na  primer, kada ste pričali u predizbornoj kampanji da ćemo uvesti sankcije Rusiji odmah nakon izbora. Jesmo li uveli sankcije? Nismo. Ali, izvinjenje nismo čuli. Pod dva, kada ste pričali, toga se tačno sećam, i objašnjavali građanima Republike Srbije, da ćemo referendumom za izmenu Ustava Republike Srbije, u oblasti samo i isključivo pravosuđa, što se ispostavilo, naravno, da je tačno, kao što smo i pričali, mi praktično izbaciti preambulu i priznati Kosovo. I to ste pričali. 

Šta se onda desilo? Mi smo pripremili amandmane, išli na referendum, građani su verovali, glasali i promenili smo Ustav. Da li smo izbacili Kosovo iz preambule? Jesmo li ga izbrisali? Jesmo li priznali Kosovo? Recite da ste pogrešili, budite fer. Recite da ste pogrešili i ne namerno ili da ste namerno govorili neistinu da bi prevarili građane da bi glasali onako kako vi želite da oni glasaju. To bi bilo jedino fer. 

Što se tiče klana Belivuk, ja ne znam kako vi to mislite da izvršna vlast nije u tome učestvovala. Ako je MUP učestvovao, a učestvovao je, jer ko bi priveo kriminalce, pa MUP je deo Vlade Republike Srbije, deo izvršne vlasti, de fakto i de jure, a ko mislite da je uhapsio klan Belivuk, sudije, tužioci? 

Dakle, apsolutno imam i pravo i obavezu i zadovoljstvo da kažem da je to jedan od značajnih uspeha Vlade koju sam predvodila u prethodnom mandatu. 

31/2BD/MJ

Kažete mi da Kosovo i Metohija treba da se vrate u pravni i politički sistem Republike Srbije i da obećamo sada da nećemo priznati Kosovo i Metohiju. Ne znam koliko puta treba to da kažemo? I predsednik Republike Aleksandar Vučić je izričito to rekao, ja sam, takođe, to izričito rekla i to nikada sa naše strane nije bilo dovođeno u pitanje. Mi nećemo priznati nezavisnost tzv. republike Kosova, nećemo, nikada. 

Kažete, i za to ćemo imati vašu podršku, i to je baš lepo, to zaista jeste lepo. A, recite mi, zašto ste onda hteli da idete u postizbornu koaliciju sa onima koji su hteli ili žele i danas i misle da je potrebno da se prizna nezavisno Kosovo?

Vi mi danas pričate o tome da ćemo imati vašu podršku ako nastavimo sa politikom neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Dobro, lepo. Nego, recite mi, zašto ste hteli u koaliciju sa onima koji danas svaki dan pričaju da moramo da uvedemo sankcije i da smo već zakasnili što nismo uveli sankcije i da je neophodno potrebno da uvedemo sankcije? Kako ste našli zajednički jezik sa njima i zajedničke interese? Koji je vaš zajednički imenitelj? Pa, ja ću vam reći - vlast, vlast je zajednički imenitelj. 

Niste vi nakon izbora rekli – hajde da pričamo sa Aleksandrom Vučićem i SNS i ostalim strankama u koaliciji, zato što vidimo da oni neće da priznaju nezavisnost Kosova i zato što uspevaju da odolevaju pritiscima i zahvaljujući čemu je Srbija danas jedina zemlja na evropskom kontinentu koja još uvek nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji.

Ne, vi ste otišli direkt kod onih koji su pričali i da treba uvesti sankcije i da treba priznati Kosovo i koji su učinili sve dok su bili na vlasti do 2012. godine da Kosovo postane što nezavisnije moguće, pa se hvala Bogu vlast promenila 2012. godine, pa smo koliko god smok mogli okrenuli taj tok istorije.

Ali, kao što sam rekla i narodnom poslaniku pre vas, na to niste bili gadljivi. Ali, kažete da ćete nas u tome podržati. Ne znam kako bi se snašli onda u tim koalicijama da ste uspeli nekako da napabirčite taj jedan glas više koji bi vam doneo većinu da li u ovoj Skupštini ili u Skupštini grada Beograda. Da ste imali jednog odbornika više, znate li kako bi izgledala ta koalicija, ona koju ste najavili, Zavetnici, Dveri, Đilasova partija, Ne davimo Beograd, Zeleni, Žuti, Moramo, ne moramo, hoćemo, nećemo? To je ta koalicija, za vlast. I to je predsednica vaše stranke jasno rekla. Od kada je postala najveća zvezda tajkunskih medija, nema više mesta ni vremena za ove ostale. To je takva podrška sada Zavetnicima. Ali, dobro, opet, vama na čast u tom smislu. 

32/1TĐ/MP17.50 -18.00

Što se tiče pravosuđa, da vam kažem, takođe, i to, iako sam govorila mnogo puta, ali da ponovim, nikada nije zgoreg. Nije nama Venecijanska komisija naredila da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Nije nama niko naredio da menjamo Ustav u oblasti pravosuđa. Bila je preporuka od strane Evropske unije i mi smo, kao i sve preporuke, tu preporuku pažljivo pogledali i gledali šta možemo mi da uradimo, šta mi možemo da iniciramo, da učinimo da pravosuđe u Srbiji bude efikasnije, da bude kvalitetnije, da naši građani ne čekaju po 15, 19, 20, 25 godina na sudske presude, da nema nezaštićenih, da nema veze ako ste deo izvršne vlasti ili bilo koje vlasti, da ste jednaki kao bilo koji običan građanin pred našim sudovima, šta možemo da uradimo i došli do zaključka da treba da se promeni Ustav i da koliko god je moguće depolitizujemo sudstvo.

Ono što kod vas čujem kao kritiku na tu temu je da vi našim sudijama ne verujete, što je samo po sebi sumnja u suverenitet naše države. Ako vi sumnjate u naše sudije, u našu sudsku vlast, kao jednu od ove tri osnovne grane vlasti, vi sumnjate kao Zavetnici i opet taj Patriotski blok, kako ste ga nesrećno nazvali, jer nema zaista tu mnogo veze sa patriotizmom, što ste pokazali nakon izbora, vi sumnjate u deo suvereniteta Republike Srbije. 

Ja ne sumnjam u naše sudije. Svakako, sigurno ih ima i ovakvih  i onakvih, sigurno ih ima i korumpiranih, ali sam potpuno uverena da će dobre sudije da nađu način da se obračunaju sa tim korumpiranim ili manje dobrim. Potpuno sam uverena, a zbog čega sam i bila za tu depolitizaciju, da kažem sudijama – da, verujemo u vas, ali sada ste vi i samo vi odgovorni za to koliko brzo sudite, kako se ponašate prema građanima, koliko ste efikasni, nemate više iza koga da se sklonite, nemate više iza koga da se sakrijete, ne možete da kažete – e, znate onaj ministar mi je rekao, onaj poslanik, onaj član odbora ili bilo ko. Nema više. Vi ste odgovorni i građani znaju da ste vi odgovorni i biće efikasnije sudstvo i zbog toga. 

Ja sudijama u Republici Srbiji verujem. Žao mi je što im vi ne verujete i pričate da imaju među sobom lobi, da će napraviti neki dogovor među sobom, da će da se ujedine protiv građana, protiv Srbije itd. Mislim da je to strašno zato što je, još jednom vam kažem, to deo važan, važan deo, možda i ključan deo suvereniteta naše države.

Poljoprivreda je razvojna šansa Srbije i ja se potpuno slažem sa vama. Znate gde se vi i ja ne slažemo? Zato što vi mislite da kada kažemo poljoprivreda je razvojna šansa da to isključuje informacione tehnologije, a ja mislim da mi možemo i jedno i drugo i pokazali smo da možemo i jedno i drugo. Imali smo rekordan izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali isto tako i sedam puta veći izvoz našeg IT sektora, nego samo pre 10 godina. 

Mi smo 50.000 radnih mesta stvorili u IT sektoru. Samo u poslednjih pet godina 50.000 radnih mesta, pa jel vi ne mislite da je 50.000 mladih ljudi koji su zbog toga ostali u Srbiji? Zar ne mislite da su to neki ljudi koji su se zbog toga vratili iz dijaspore u Republiku Srbiju? Pedeset hiljada radnih mesta. Zamislite da nismo to prepoznali i da nismo uložili. 

Ponavljam, 2021. godine, prošle godine svako drugo radno mesto je otvoreno u ovom sektoru. Da nismo to radili paralelno sa jačanjem privrede, mi bi danas mogli da kažemo da imamo duplo manje radnih mesta u 2021.godini. Te dve stvari ne isključuju jedna drugu, čak bih rekla da ova stvar pojačava poljoprivredu upravo zbog klimatskih promena. Da nema moderne i savremene poljoprivrede bez IT sektora, bez nauke, bez inovacija, bez biotehnologije, nema savremene poljoprivrede. Ako mi to ne razumemo, a sva sreća imamo vlast koja razume, pa naša poljoprivreda bi pala, nigde je ne bi bilo.

32/2TĐ/MP

Mi ćemo sledeće godine da završimo Biosens institut. Biosens institut je evropski centar izvrsnosti u digitalnoj poljoprivredi. Danas je poljoprivreda poljoprivreda sa senzorima, sa mobilnim telefonima koji vam kažu šta je najefikasnije da sadite, kad treba da zalivate, kad treba da đubrite, čime treba da đubrite, koji prinos će vam biti veći. To je moderna poljoprivreda. Niste to ispratili, ali dobro. Zato je važno da smo mi odgovorni i da mi ispratimo takve stvari. 

„Geoks“ je subvencija potpisana 2011. godine. Nema veze, doveli su „Geoks“, dali su nekim ljudima neke poslove, neke plate. Kada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izmenio je mnogo stvari oko tih subvencija. Žao mi je što to niste ispratili. Prva stvar je da oni koji su dobili subvenciju od države da otvore nova radna mesta ne smeju da daju minimalnu platu, da mora da bude makar 20% veća plata od minimalne plate. To ranije nismo imali. Kada su vaši koalicioni partneri bili na vlasti, to nismo imali, ili, mislim, željeni koalicioni partneri. Meni je drago što niste uspeli da okupite većinu i tog plus jedan da uzmete grad ili skupštinu, odnosno Republiku. To je tad tako bilo. 

Takođe, tada nisu uzimali garancije stranim investitorima kada su dobijali subvencije. Mi uzimamo garancije. Dobijamo bankovnu garanciju od njih. Ako ne ispune ono što su rekli, za šta su dobili subvencije, mi povučemo novac od njih. To nekada nije bilo. Da je tako bilo, ne bi tako „Geoks“ mogao da se ponaša, ali zato je „Teklas“ uskočio. Predsednik Vučić je danas bio u Vlasotincu i otvorio još 200 radnih mesta u Vlasotincu u fabrici „Gruner“. To je na 750 postojećih još 200 radnih mesta, pa vi vidite. Skoro hiljadu radnih mesta u Vlasotincu. Velika stvar i nastavićemo to da radimo i tako da ulažemo. 

Sve najbolje o mom ministru poljoprivrede u prethodnom mandatu – Banetu Nedimoviću, svaka mu čast, super se borio, ponosna sam što sam radila sa takvim čovekom, rame uz rame. Izborio se da imamo rekordni budžet za subvencije za naše poljoprivrednike, da imamo bezbednost, da imamo hranu, da imamo hranu da izvozimo, da imamo hranu da doniramo našim prijateljima iz Afrike, iz Azije, da to koristimo kao meku moć Srbije koju smo nekada zaboravili. Sve su to dobre stvari, ali moramo još mnogo, mnogo da radimo. 

Na kraju, samo da vam kažem, ne, nije moja greška što sam bila u ovom Domu na početku kao narodni poslanik. Sad ću vam reći koliko je vaša logička greška i koliko ne razumete zakon u tom smislu. To bi značilo da ste vi u pravu da niko, apsolutno niko ko je u izvršnoj vlasti ne može da bude na listi za sledeće izbore zato što je uvek Vlada u tehničkom mandatu dok se ne izabere Vlada u novom mandatu, a to bi bila diskriminacija ljudi iz izvršne vlasti da ne mogu da učestvuju na izborima i da ne mogu, nakon izvršne vlasti, u sledećem mandatu da budu narodni poslanici. 

Ja nisam mogla kao narodni poslanik da glasam za ovu Vladu, ali do tog trenutka sam mogla da sedim u klupama, ali nisam htela. Tu je velika greška i veliko nerazumevanje, koje ste pokazali, kada ste rekli da izvršna vlast nema nikakve veze sa hapšenjem bilo koga, ali dobro, ima vremena, učićemo zajedno u sledećem mandatu, ja se nadam. Hvala vam. 

33/1DJ/CG18.00-18.10

PREDSEDNIK: Boško Obradović, dva minuta.

BOŠKO OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Voleo bih, pre svega, da kažem jednu stvar koju znaju svi građani Srbije, ali red je ponoviti da se njome više ne bi manipulisalo. Srpski pokret Dveri nikada nije bio na vlasti. Potpuno je besmisleno da nas dovodite u vezu sa bilo kojom vlašću kada svi znaju da nikada nismo bili na vlasti. To je prva i osnovna stvar.

Druga osnovna stvar koju vi prećutkujete jeste ko su sve vaši prijatelji ili prijatelji vašeg predsednika, sada kako god želite, Toni Bler, Bil Klinton, Gerhard Šreder, Džordž Soroš i njegov sin? To su vaši prijatelji. Vi se hvalite prijateljstvom sa njima. Radi se o dokazanim ratnim zločincima koji su bili glavni inspiratori NATO bombardovanja Srbije.

Kada kažete da niste uveli sankcije Rusiji. Ja sam vam javno na tome čestitao. Kažem - bravo, to je odlična, ozbiljna i ispravna odluka dosadašnje Vlade Republike Srbije. Ali, vaš predsednik je rekao da nikada nije rekao da nikada neće uvesti sankcije Rusiji. I rekao je pre neko veče da postoji pet miliona razloga za uvođenje sankcija Rusiji. Rekao je pre neko veče, da u ovom trenutku nisu uvedene sankcije, ali da ne zna šta će biti u sledećem trenutku. 

Dakle, priprema javno mnjenje za uvođenje sankcija Rusiji. Vreme će pokazati, pa ćemo se pogledati u oči ovde u ovom domu Narodne skupštine, ja reći vama - izvinjavam se, pogrešno sam procenio, niste uveli sankcije Rusiji, svaka vam čast. Ali, videćemo šta će biti ako budete uveli sankcije Rusiji i kako ćete vi pogledati u oči, ne meni, nego građanima Srbije.

Što se tiče LGBT propagande. Ona je prisutna na mestu predsednika Vlade Republike Srbije. Znači LGBT propaganda vlada Srbijom, našim udžbenicima, našim školama, našim vrtićima. Mi ćemo joj, naravno, stati na kraj i zabraniti je.

PREDSEDNIK: Znači, izvinjenje za period od 4. aprila do danas da očekujemo?

Dva minuta, Dragan Nikolić.

(Boško Obradović: Ako hoćete repliku, gospodine predsedniče, javite se za reč sa mesta.)

DRAGAN NIKOLIĆ: Predsedniče Skupštine, vratite mi 13 sekundi, dok ste se vi ovde nadgornjavali. Molim vas. Stvarno sam korektan.

PREDSEDNIK: Ne postoji vraćanje vremena. Vi govorite, ja vam produžim vreme.

DRAGAN NIKOLIĆ: Poštovana gospođo Brnabić, mnogo ste lepo ispričali skoro 20 minuta parirajući onome što sam ja rekao, ali ništa od onoga što ste rekli nije tačno, apsolutno ništa.

Ovo poslednje gde ste hteli da poentirate, gde ste rekli da smo mi bili protiv i da sam ja protiv toga da vi budete na listi kao mandatar, odnosno kao predsednik Vlade u tehničkom mandatu. Vi, naravno, imate pravo, zakon to dozvoljava. Nemate pravo da kao narodni poslanik ovde položite zakletvu zajedno sa ostalim narodnim poslanicima. Tog trenutka ste prekršili zakon i bili ste u oštrom sukobu interesa. To je vaše mišljenje da niste. Naravno, najbolje kada vas uhvate da ništa ne priznate.

Drugo, rekli ste da Ministarstvo policije hapsi i da je Ministarstvo policije deo Vlade. Naravno, to i vrapci na grani znaju, a znaju i svi oni na prvoj godini pravnog fakulteta. Međutim, policija radi po nalogu osnovnog ili višeg ili specijalnog tužilaštva, a tužilaštvo nije deo Vlade. Prema tome, čitav postupak vodi tužilaštvo. Izveštaj se podnosi tužilaštvu, a ne vama, što bi vi verovatno hteli.

33/2DJ/CG

Zato koristite stalno te priče kako vi hapsite nekoga, kako ste vi nekoga uhapsili, kako ste vi stvorili uslove da se uhapsi neko. Koje ste uslove vi stvorili? Da niste vi možda pratili tog Belivuka koga ste spomenuli u Ekspozeu?

Ja sam bio samo kulturan pa sam rekao da ne bismo trebali te dokazane kriminalce da uvodimo u ovaj dom. Ostavite pravosuđu da to reši. Onda ste na samom početku…

PREDSEDNIK: To je sada dva minuta, računajući i ono vreme kada je Boško Obradović galamio.

DRAGAN NIKOLIĆ: Samo deset sekundi, dozvolite.

Na početku ste rekli da smo mi rekli da ćete da uvedete sankciji Rusiji odmah nakon izbora. Nije tačno, to nikada nismo rekli. I sada kažem, imate našu podršku sve dok ne budete uvodili sankcije Rusiji ili najavili da ćete da ih uvedete.

PREDSEDNIK: hvala vam.

Reč ima mandatarka. Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Sve je ok, imamo vašu podršku, ali zato ste hteli u koaliciji sa onim koji bi uveli sankcije. To je, kako da vam kažem, to na papiru sve lepo izgleda i ovako kad se kaže to se lako kaže. Nego niste mi odgovorili, a zašto ste hteli u postizbornu koaliciju? Zašto je vaša predsednica rekla da je to potpuno prihvatljivo, pa čak, kako ste rekli, tehnička koalicija sa onima koji izričito su u predizbornoj kampanji su rekli da bi priznali nezavisno Kosovo? Kako se to slaže?

To je lepo kad imamo podršku, nego može da bude i podrška i da se uvedu sankcije Rusiji samo zarad vlasti. Da li je to politika? Pa, legitimno. Ja mislim da nije dobra. Mislim da građani treba da je znaju da ne bi više lagali i varali građane sa time – mi smo Patriotski blok, samo Rusija, sankcije, ništa NATO; onda sutra i NATO i sankcije i Kosovo, sve ide, samo ako može da se nakupi jedan više protiv Aleksandra Vučića. To je vaša politika, vi ste je pokazali, meni je žao.

Možda i vama nije svejedno, možda se i vi malo stidite, ali je tako bilo, tako jeste. Što se tiče ove koalicije u kojoj je bio ili nije bio, poštovani narodni poslanik, koji oko sebe svuda vidi gej propagandu i nije ponovo smogao snage da ne iskoristi tu reč i pokaže i šta ga boli i šta ga muči i gde to svrbi. Vidite, 2011. godina, „Kolubara“, Dveri i glineni golubovi. U godinama poslovanja sa gubicima „Kolubara“ je izdvaja velika sredstva za sponzorstva i donacije. Donaciju je dovio i srpski sabor Dveri i šta da vam kažem onda? Kažete da niste bili u koaliciji tada, ali su vas finansirali. Niste baš bili ni neprijatelji onda, ali dobro, spremali su vas za velika dela i buduće koalicije i to investiranje se isplatilo nekih već desetak godina kasnije.

Da vas pitam, da li ste ovo vi zajedno u toj koaliciji? Da li ste ovo vi zajedno sa Radulovićem, Tadićem, Pajtićem, Čedom Jovanovićem i ostalim? Da li ste ovo vi ili sam ja? Da li ovo nije koalicija? Jel nisu onda svi izašli da pokušaju pošto-poto da vas uguraju u Narodnu skupštinu? Što su vas uguravali u Narodnu skupštinu? Zato da bi imali većinu sa vama, a ja mislim da je to u politici koalicija.

Opet, evo ovde, da li je ovo Boris Tadić? Radulović, Pajtić, Sanda Rašković Ivić, jesu li ovo ti vaši prijatelji, koalicioni partneri? Niste nikada bili na vlasti, samo ste uzimali novac iz „Kolubare“ i ko zna odakle sve i ko vas je sve tada finansirao, samo bi danas voleli da kažete da niste bili.

A ovo ovde? Jeste li vi u vašoj koaliciji ili smo mi? Da li je to vaša koalicija? Da li je to bilo, ne znam kako se već zvao taj savez u kome ni jedne jedine žene nije bilo, ni jedne jedine? Ja sada ne znam šta to znači? 

33/3DJ/CG

Da li vi mislite da su manje vredne, manje interesantne, šta se dešava, ali kakav god savez bio, nikada ni jedna žena? Nikad ni jedna. Tako da, izvinite, ali činjenice kažu drugačije.

Konačno, nemojte vi nama da dajete više bilo kakve rokove za te sankcije Rusiji, jer zaista sve zajedno da vas je sramota koliko ste puta najavljivali da ćemo sutra, pa ćemo 4. aprila, pa ćemo 15. aprila, pa samo što nismo i do sada još nema sankcija Rusiji.

34/1MJ/LŽ18.10- 18.20

Možete samo da se izvinite građanima, da kažete pogrešili smo, nismo govorili istinu kada smo pričali da će Aleksandar Vučić da uvede sankcije. Jeste, Republika Srbija je i dalje jedina zemlja na evropskom kontinentu koja nije uvela sankcije Rusiji, i to je praktično, tačka na tu temu. Hvala vam. 

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

(Dragan Nikolić: Replika. Direktno sam prozvan.)

Ne. 

Sada ćemo da nastavimo sa ovlašćenim predstavnicima, ako se još neko javlja za reč. 

Prijava za reč, gospodine Lutovac. Izvolite. 

ZORAN LUTOVAC: Dakle, ovde ću najpre da govorim da uporedim ekspoze od 28. oktobra 2020. godine, sa ovim današnjim ekspozeom. Ako pogledate šta su prioriteti pre dve godine, i koji su prioriteti danas, nijedan jedini prioritet više nije isti. Sada ću da vam čitam šta je bilo 2020. godine. Pod broj 1 – borba protiv Kovida. Danas smo čuli predsednicu Vlade koja kaže gradili smo bolnice, gradili smo ovo, gradili smo ono. Na prethodnoj sednici čuli smo ministra sporta koji će da gradi sale, gradi stadione. Znači, mogli ste da uštedite tu novac i da Vesića postavite za Ministarstvo zdravlja i za Ministarstvo sporta, jer on će čovek da se bavi građevinom. Specijalista za visoku gradnju. 

Što se tiče neke druge stvari, zdravlja, danas probajte da zakažete neki ozbiljniji pregled i nećete doći na red ni kad se ova vlada bude rasformirala. O tom zdravlju mi da pričamo, o tom zdravlju, nemojte da pričate o građevinarstvu, nemojte da pričate o tome. 

Drugi prioritet je bilo Kosovo i Metohija. Nema ga danas, kao što nema ni ove. Kosovo i Metohija, poručila je tada predsednica Vlade, neće odustati od dijaloga i formiranja ZSO, i stvarno nije odustala, još uvek imamo dijalog, još uvek nemamo ZSO. 

Treći prioritet, koji takođe danas nije naveden kao prioritet, borba protiv organizovanog kriminala i rat protiv mafije. Umesto borbe protiv organizovanog kriminala dobili smo sukob unutar organizovanog kriminala. Čule su se teške optužbe na račun državnih funkcionera i ostavke bi morale da pljušte, tužilaštvo da reaguje. Umesto toga, mi biramo vladu koju su predložili optuženi za kriminal. Neki će s pravom reći zašto bi se verovalo kriminalcu koji optužuje, i oni su u pravu, ali drugi će s pravom odgovoriti, a zašto bi se verovalo čoveku koji je toliko puta izgovorio neistinu, i davao lažna obećanja, čoveku koji je rekao da se neće kandidovati za predsednika, a sada troši drugi mandat, da će objaviti dva minuta snimka sa naplatne rampe, a nije ih objavio, da će objaviti ko su fantomi iz Savamale, a umesto njega mi to čujemo od kriminalaca. Neka predsednik objavi, kao što je obećao ko su ti kompletni idioti, koliko njih je sada u Vladi koju bi trebalo izglasati. 

Četvrti prioritet – nezavisno odlučivanje Srbije. Pogledajte samo poslednjih nekoliko dana koliko ambasadora je bilo kod onog što donosi nezavisne odluke. 

Peti prioritet – vladavina prava. Ukratko, nema ni tragova o vladavini prava. Ako deca ne mogu u vrtić zato što su im roditelji politički nepodobni, ako predsednik preko medija unapred određuje ko je kriv, a ko nije, ako Tužilaštvo reaguje samo na mig Aleksandar Vučića, ako plaćate, a ne dobijate grejanje, nema vladavine prava tamo gde su sudstvo, tužilaštvo i policija pod kontrolom vladajuće stranke. Nema 

34/2MJ/LŽ

vladavine prava gde se krše Ustav i zakoni onih koji donose i oni koji bi trebalo da ih sprovode. Svi su pred sudovima jednaki, jedini je problem da oni što imaju članske karte vladajuće partije oni ne moraju ni da idu pred sudove. 

Šesti prioritet – ubrzanje reformi i dalje ekonomsko jačanje Srbije. Da biste ubrzali auto, najpre morate da ga pokrenete. Srbija tavori skrajnuta sa puta i tu ne može biti nikakvog ubrzanja. Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, a zastupa je Ana Brnabić preko inflacije zavlači ruku u vaše džepove i izgovore traži u Ukrajini. To znači da vam uzme vaše pare, a onda vam daje neku milostinju, jednokratnu pomoć. Onda to preko svojih medija predstavlja kao da je dao nešto iz svog džepa. Za njih je inflacija 12% statistička inflacija, a ona prava za ljude koji žive od svojih plata i penzija ta inflacija je preko 70% do 90%, jer oni  kupuju ovo što ulazi u statistiku, oni kupuju osnovne životne namirnice, kupuju ogrev, a to se dupliralo.

Vlada koju vodi Aleksandar Vučić, a zastupa je Ana Brnabić je uspela da istovremeno obezvredi i dinar i evro. To znači da bi nakovanj pokvarili, kada ste već pitali šta smo mi to pokvarili.

Pokvarili ste sve čega ste se dohvatili. I nakovanj i čekić biste pokvarili da ste ga se dohvatili. I sada obećavate da ćete nastaviti po starom. To nije dobra vest za građane. Razvijena je ona zemlja u kojoj se bogati voze javnim prevozom. To možete da vidite, ako pratite neke strane medije. Da, ljudi se voze javnim prevozom, a ne kao vi, da svako ima svog šofera, svoju rotaciju. Srbija ima više službenih automobila nego sve skandinavske zemlje zajedno. U Narodnoj banci Srbije je zaposleno više ljudi, nego u narodnoj banci Švedske, Švajcarske i Norveške zajedno i to za 196 ljudi više.

Najavljuje se štednja, a onda se pravi Vlada sa 28 ministara. Kaže se građanima svi treba da štedimo. Vi građani isključite sijalice, a mi ćemo vama da isključimo grejanje. Dok je trajao moj govor samo do sada vi ste se zadužili preko milion evra.

Što se tiče obrazovanja, to su bili prioriteti. Obrazovanje nije naravno prioritet. Ana Brnabić je naglasila da će obrazovanje ostati jedan od ključnih prioriteta nove Vlade, u prethodnom ekspozeu, te da će raditi na osnaživanju ljudskih kapaciteta. Šta to znači? Plate su ispod proseka, a vaspitači, učitelji i nastavnici su na društvenoj margini. Nemaju poštovanje koje zaslužuju. Zato nije čudo što Pedagošku akademiju sada upisuju oni sa najnižim prosekom. Vide kako prolaze oni koji vaspitavaju i uče našu decu.

Kaže u prethodnom ekspozeu – u narednom periodu dodatno ćemo podržati razvoj predškolskog vaspitanja, povećanim ulaganjem u vrtiće, opremanjem predškolskih ustanova i podrškom stručnom kadru. Videli smo na primeru Pećinaca kako to izgleda. Prekida se jednostrano ugovor deci koja su već godinama u tom vrtiću da bi se primila deca koja tek sada polaze u taj vrtić ili koja će tek poći u januaru ili februaru. Tako izgleda pravda, tako izgleda pravna država.

Da vam kažem nešto i o dualnom obrazovanju. Otišao je predsednik u jednu razvijenu državu, video dualno obrazovanje, vratio se i kaže – ljudi, mogli bismo to da uvedemo, nije to loše. Jel tako radi pravna država? Jel to vladavina prava? Mi smo imali strategiju obrazovanja u kojoj toga nije bilo. Strategija obrazovanja se menjala zato što se predsedniku uz čašicu vina svidela priča o dualnom obrazovanju.

35/1MV/VZ18.20 – 18.30

Što se tiče prirode Vlade, karakter te Vlade ne određuje mandatarka, nego onaj ko je nju postavio i Vladu sastavio. To znači da će Vlada biti provučićevska, a ne prozapadna ili proruska. Njen zadatak će biti da brani rejting Aleksandra Vučića, a ne interese građana Srbije. Niko od ovih ministara ne bi postao ministar da Aleksandar Vučić nije odlučio tako, a oni su tu isključivo zahvaljujući njemu.

Način na koji se Aleksandar Vučić odnosi prema izvršnoj vlasti i parlamentu je skandalozan. Zakazuju se sednice po hitnom postupku, posebne sednice o tehničkom izveštaju o Kosovu koju on koristi za sopstvenu propagandu. 

Još nešto što je skandalozno, čovek oročava mandat Vlade i pre nego što je formirana. Kao što je prošli put oročio trajanje parlamenta, mandata parlamenta, pre nego što je bio formira. I vama je to normalno? Vama je to normalno. 

Sada ću da vam citiram jednog vašeg bivšeg ministra: „Ako ne budem ministar u Vladi Srbije, to znači da su Vladu formirale strane službe“. To je rekao Aleksandar Vulin. Koje strane službe su diktirale Aleksandru Vučiću sastav ove Vlade, postavljam ja pitanje i Aleksandru Vulinu i novoj mandatarki. 

Formula za ovu Vladu je vrlo jednostavna - birane su nestranačke ličnosti koje imaju neki ugled i mogu negde da se vrate, ali manjim delom, a većim delom su oni koji nemaju gde da odu. To su neplivači ukrcani na brod i oni će svim silama da brane da taj brod ne potone, jer su neplivači. 

Što se tiče uglednih u ovoj Vladi, oni neće svojim prisustvom poboljšati ovu Vladu jer su pristali da budu u Vladi Aleksandra Vučića. Oni će samo narušiti svoju reputaciju. Iskustvo nam to govori.

Pod pet, nepravda prema Simi Spasiću. Bio je idealan za ministra informisanja, pravi megafon Aleksandra Vučića. Ja mislim da je velika nepravda učinjena prema njemu, zato što nije ministar informisanja.

To što imamo Tanju Miščević, to ne znači da će ova Vlada biti proevropska, niti što imamo Ivicu Dačića u ovoj Vladi, koji je, da vas podsetim, Ivica Dačić je proglašen za „Najevropljanina“ 2009. godine, ali niko u tome ne vidi da će ova Vlada biti proevropska. 

Ono što ja zahtevam kao zastupnik građana koji su me birali, jeste da odgovorite na neka pitanja koja niste ni pomenuli. Hoćete li vratiti otete penzije ili ćete graditi fontane i stadione? Digitalizaciju, na koju se stalno pozivate, pominjete neke senzore koji vas upozoravaju, da li postoje i senzori za pelene za one radnike koji rade u fabrikama i nemaju pravo na pauzu, da li i za njih postoje digitalizovani senzori?

Govorite o digitalizaciji, a nema vode u Zrenjaninu, nema kanalizacije u Beogradu. Odgovorite, da li će biti rehabilitovan Aleksandar Obradović? Šta će biti sa ona dva minuta, da se vidi ko je ubio stvarno Staniku Gligorijević? Šta se desilo sa Vladimirom Cvijanom? Ko je ubio Olivera Ivanovića? Ljudi sa poternice ulaze u ovu zgradu i u zgradu na Andrićevom vencu. Imamo nasilje u Majdanpeku. Imamo zagađivače širom Srbije, sada je najnovije da imamo deponiju u Šapcu.

Dakle, mnogo toga ste ovde napomenuli, ali ja bih ovde završio, pa ću vam odgovoriti ako imate nešto da me pitate dodatno. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

MILENKO JOVANOV: Poštovani gospodine predsedniče, jako je teško zaista replicirati ovako nadahnutom i energičnom govoru, a vi u svakom slučaju, ukoliko kao predsednik Skupštine, ne daj Bože, bude bilo neke potrebe da se na nekoj sahrani pročita poslednje slovo, uvek imate nekog kandidata koji to može da odradi. 

35/2MV/VZ

Želim jasno da kažem, pre svega građanima Srbije, da je očigledno da se politička podrška klanu Veljka Belivuka od strane opozicionih stranaka nastavlja, da su ovde ljudi koji u ime upravo tog optuženog za najteža krivična dela njegove reči pronose ovde. To su apostoli Veljka Belivuka i prethodni govornik je dokazao da je upravo to. Najgoreg ubicu, koljača i mafijaša u ovoj zemlji, dilera droge, on je uveo i njegova grupa u ovaj parlament, i danas ga citiraju, i danas su deo njegove odbrane. Predsednik Vučić je jedina meta. 

Sada, pazite kolika je to opsednutost da uđete u takvu kontradikciju, kaže - strane službe su formirale Vladu, a Vučić je kriv i Vučić će da odgovara jer ovo je njegova Vlada. Pa, ili je jedno ili je drugo, ne može i jedno i drugo. Da manje mrzite, a više razmišljate, ne bi vam se takva greška desila.

Najzad, da nam predavanje o borbi protiv korupcije, kriminala i slično drže oni koji su ovu zemlju opljačkali, a kada nisu imali šta više da pljačkaju onda su opljačkali sopstvenu stranku i o tome napravili izveštaj. Sopstveni stranku opljačkali, sopstvena stranka im je u blokadi i danas krše zakone Republike Srbije i finansiraju se preko Fonda „Ljuba Davidović“, a to će biti posebna odgovornost, a ja verujem u naše, kako je premijerka rekla, nezavisno pravosuđe koje će utvrditi kako se pare obrću i gde idu preko Fonda „Ljuba Davidović“. Hvala. 

PREDSEDNIK: Samo da utvrdimo osnov za javljanje svima. 

Povreda Poslovnika, jel tako? 

Ivana Parlić ima reč. 

IVANA PARLIĆ: Već znam sada da mi nećete dozvoliti da završim. 

Član 107. Dozvoljavate danas ceo dan da se tako urušava dostojanstvo Narodne skupštine, od same premijerke koja proziva poslanike, koja vređa poslanike, koja pravi tako prostačke insinuacije, da je to sramno, a o Jovanovu…

PREDSEDNIK: Samo da kažem, po Poslovniku Poslovnik mogu da prekršim ja, eventualno ja i niko više. 

IVANA PARLIĆ: Prekršili ste ga više puta, kršite ga ceo dan. 

PREDSEDNIK: Ja ne smatram da sam ga prekršio, ali moram da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?

(Ivana Parlić: Da.)

Izjasniće se Skupština. 

Povreda Poslovnika, izvolite. 

SRĐAN MILIVOJEVIĆ: Gospodine Orliću, prekršen je član Poslovnika 104. koji kaže: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe…“ A gde ćete veću uvredu kada neko ovde priziva sahrane i govornika na sahrani? Je li to pretnja? Jel to treba nekog od nas da ubijete i na toj sahrani da govoriti? Pa, ne plašimo se mi vas! 

PREDSEDNIK: Samo nemojte da vičete. 

Dobro, znači obrazloženje vas uopšte ne zanima?

(Srđan Milivojević: Ako možemo da se izjasnimo u Danu za glasanje o povredi.)

Dobro, mi ćemo da se izjasnimo, ali ćemo i da primenimo član 103. stav 8. 

Zavedite ovo vreme. 

Pravo na repliku, Zoran Lutovac. 

35/3MV/VZ

ZORAN LUTOVAC: Gospodin Jovanov se poziva na Belivuka. Ja sam se jasno ogradio da se ne može verovati njemu, ali sam isto tako rekao da se ne može verovati ni onome koji mu protivreči. Tu je sada pitanje poverenja, kome se može verovati kada ni jedan ni drugi nisu kredibilni? O tome se radi. A on se sve vreme poziva na Belivuka, ne znam iz kog razloga. Možda je blizak iz vremena kada je bio na inauguraciji i davio novinare? Ne znam da li je bio možda blizak sa njim kad je tražio patrole, jezičke patrole po Vojvodini? Ne znam da li je bio blizak sa njim sada kada preti ovde Demokratskoj stranci? On da preti nekome? Čovek koji je promenio sve, čovek koji se učlanjuje u vlast, on će da preti nekome?  

 

36/1MZ/LjL18.30-18.40

Što se tiče mog govora i sahrane koju on dovodi u vezu, to će biti na sahrani SNS koju je najavio Aleksandar Vučić kada je rekao da će da je ukine i pravi blok pristojnosti. U tom bloku pristojnosti ne može biti mesta za takve ljude poput njih koji upadaju u reč i koji iznose laži. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Ovo su vam upali u reč sada iz poslaničke grupe kojoj pripadate. Ali, tu ne možemo da intervenišemo.

Reč ima Milenko Jovanov, dva minuta.

MILENKO JOVANOV: Pre dva dana je predsednik Vučić vrlo jasno i glasno objasnio šta podrazumeva pod novim političkim blokom koji će biti formiran, a ja ću ga zamoliti da ponovi još jedno sedam puta, ne bi li ukapirao onaj koji je sada o tome pokušao da govori. Ja se nadam da će biti dovoljno.

Što se tiče ovoga da on stavlja u istu ravan, pogledajte tu podlost, on stavlja u istu ravan predsednika države i jednog kriminalca koji je pred sudom pa ne zna čovek kome veruje. Zna se kome verujete – verujete Veljku Belivuku, vi ste njegova politička podrška. Ono što rade advokati u sudu, ono što rade vaši mediji u etru, to radite vi ovde u Skupštini i treba da vas je sramota!

Taj isti Belivuk kome vi verujete je rekao da mu je Sveta Vujačić deda, iako ga u životu nije video. Dobro nije rekao da mu je baba, vi biste i u to poverovali, jer to je vaš idol. Sve što kaže Belivuk, sve je tačno. 

Još jedno, sramno je u šta ste pretvorili i svoju stranku i sebe, da budete pronosioci reči takvog kriminalca. U to ste se pretvorili i dičite se time. Verujem da ste uspeli u životu.

PREDSEDNIK: Reč ima mandatarka.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Čuli smo da je ovo prvo vučićevska vlada, a vi mislite da je to neka uvreda. Ne, ja se ponosim time. Znate za šta je to sinonim?To je sinonim za prosrpsku vladu. Provučićevska vlada znači da je to Vlada koja će raditi samo i isključivo u nacionalnom interesu Republike Srbije. Mi se time ponosimo.

S druge strane, vi ste u stranci čije su vlade pravili ambasadori i tajkuni. I nijedan problem sa tim niste imali, apsolutno nijedan jedini problem. I onda ambasador dođe, dođe tajkun, kažu šta treba, kakav treba zakon, kako treba država da se odnosi prema ovom pitanju, prema onom pitanju, itd. Šta kažu građani Srbije? Nebitno je. Nisu je oni pravili, nije u njihovom interesu, nego u interesu onih koji su je pravili, ambasadora i tajkuna. I tako je i bilo. 

Vi kažete da nije dobra vest za građane da nastavljamo po starom. Ne, ja mislim upravo suprotno – da je jako dobra vest za građane da imamo još jednu Vladu kontinuiteta. 

Pokazala sam vam onaj grafikon od koga je vaš bivši predsednik napravio aviončić, gde ste vi doveli do toga da je 440 hiljada ljudi izgubilo posao, a mi do toga da je 440 hiljada ljudi dobilo posao. To je osnovna razlika. 

Dakle, Vlada kontinuiteta je dobra vest za građane, za to su ljudi glasali, zato mi imamo većinu, zato je predsednik Aleksandar Vučić dobio nikada veću podršku u istoriji Srbije, 2,3 miliona građana je glasalo za njega i za tu politiku. Šta vi mislite, da su glasali zato što žive lošije? Mislite da su glasali zato što ne vide perspektivu? Zato što mu ne veruju? Ne, ljudi su izašli u najvećem mogućem broju i glasali zato što su videli konačnu perspektivu za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu, zato što ste vi doveli zemlju do toga da bude nezaposlenost mladih 51%. 

36/2MZ/LjL

Kako uopšte imate obraza da se bavite više politikom? Kako? Ljudi, 51%! Da sam ja bila u stranci ili vodila Vladu gde je došla nezaposlenost mladih do 51%, otišla bih i ne bih se vratila više nikada, samo da me ne vide, samo da me zaborave, da zgazim državu. Nezaposlenost 26%, aman, ljudi! Kako je uopšte moguće?

Šta nudite danas, da se vratimo na to, kad kažete da ne treba da bude Vlada kontinuiteta? Kontinuiteta u stvaranju radnih mesta, kontinuiteta u podizanju obrazovanju, u izgradnji bolnica, u jačanju zdravstva, u povećanju plata, u povećanju penzija. Da, Vlada kontinuiteta. Nego meni samo, ljudski vam kažem, nije jasno kako možete. Kako vas nije sramota? Dvadeset šest posto nezaposlenost, 330 evra prosečna plata. 

PREDSEDNIK: Možete li da ne vičete svi?

ANA BRNABIĆ: Razumem da je to vama svejedno i da vama smeta što sam ja previše emotivna, zato što vi na to tako ne gledate, ali još jednom, ovaj aviončić, to ste vi, ovaj aviončić, to ste vi. Kada kažemo – ljudi, 440.000 porodica je ostalo bez hleba na stolu, vaš predsednik uzme i od toga napravi aviončić. To je vaša politika. Da, emotivna sam, možda i previše. Je l' vi razumete koliko dajemo sve od sebe svaki dan da napravimo jedno novo radno mesto? Pet godina nam treba da uvedemo internet u sve škole u Srbiji? A što to vi niste uradili? Šta, internet je izmišljen 2017. godine? A što, niste se setili od 2002, 2003, 2004. godine da je deci u Srbiji potreban internet? To nije bilo važno? Vi nama pričate o obrazovanju, a izbacili ste Darvinovu teoriju iz obrazovnog sistema, jedna od vaših vlada. Niste mogli deset godina da uvedete programiranje u škole. Toliko vam je stalo do naše dece.

Pričamo o obrazovanju. Vi, poštovani narodni poslaniče, radite u jednom državnom institutu. Ponovo vam kažem, kao čovek od nauke koji radi u institutu, kako ste svi vi zajedno mogli da dopustite da se od vremena SFRJ do 2015. godine ne otvori u Srbiji nijedan novi naučni institut? Kako ste mogli da dopustite? A šta, nauka nije važna? Državni instituti nisu važni? Pa makar kao polisi, ti tenkovi da formulišu neke politike i da pomognu vašim vladama. Pa tako nam je i išlo, što se ni sa kim niste stručno ni konsultovali, što su ambasadori pričali šta da se radi, što su tajkuni pričali šta da se radi. 

Nijedan novi naučni institut. Pa valjda vi možete da razumete koliko je to strašno i koliko je to pogubno za razvoj jedne zemlje. Od tada smo mi napravili tri nova naučna instituta, poslednji prošle godine u maju 2021. godine, Institut za razvoj veštačke inteligencije. Više od 30 stručnjaka danas radi u tom institutu. Nismo ga napravili u Beogradu, nego smo ga napravili u Novom Sadu. I više od 20 ljudi koji rade u tom Institutu za veštačku inteligenciju danas u Novom Sadu, svi su se vratili iz dijaspore, svi, iz Amerike, iz Kanade, iz Španije, iz Italije, iz Nemačke, neki i preko 20 godina živeli i radili u inostranstvu. 

37/1VS/IR18.40 – 18.50

To je danas Srbija, i da, ovo je Vlada kontinuiteta i da, biće još bolje samo da nastavimo ovako i da pokušamo, kao tim da radimo još malo bolje i još malo efikasnije i još malo brže.

Dualno obrazovanje, kažete, dualno obrazovanje, kakva je to država, otišao je predsednik tada, molim vas, predsednik Vlade Aleksandar Vučić, dakle, nije otišao ne znam ko, otišao predsednik Vlade u jednu mnogo privredno razvijeniju zemlju, Švajcarsku i video šta ti ljudi tamo rade, i došao, i naučio, doveo ljude, i rekao, objasnite tamo kako mi to da uradimo za našu decu. 

A kada ste vi to uradili? Kada ste vi otišli negde, videli nešto dobro i rekli, a kako ja to da uradim za našu decu ovde? Da ono što imaju deca u Švajcarskoj i Nemačkoj, i Austriji, imaju i deca u Srbiji. Nikad. I znate gde su institucije?

Nije Aleksandar Vučić uveo dualno obrazovanje, on  je doneo ideju i njegova Vlada napravila predlog zakona, kao što se i radi u ozbiljnim, odgovornim državama gde postoji vladavina prava i gde se poštuje najviši demokratski Dom Narodna skupština. Njegova Vlada je tada napravila predlog zakona, poslao u Skupštinu predlog zakona. To je onda nasledila moja Vlada, ako se ne varam 2017. godina, Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o dualnom obrazovanju i implementirali dualno obrazovanje. 

Toliko mi je žao, što ste zaboravili čak i to, pa ste se u svojoj mržnji zaneli do toga stepena da možete da mislite da je neko u ovoj zemlji došao i rekao uvodimo dualno obrazovanje bez Skupštine i to uradio. Strašno. To je prošlo ovu Skupštinu. 

Vi ste glasali protiv toga, a danas kada vidimo kakvi su rezultati, kada vidimo da ona generacija koja je završila 2020. godine, da je danas 96% njih odmah već zaposleno, gde imaju prosečnu početnu platu više od 80.000 dinara. Jel vam žao? Jel se kajete? Jel bi rekli sad da ste pogrešili? 

Pa, 2019. godine smo onda u Narodnoj skupštini usvojili Zakon o dualnom obrazovanju o visokom školstvu, uveo Aleksandar Vučić. Majko mila, pa na šta to liči, da tako pričate. 

Sve urađeno u skladu sa najboljim demokratskim principima i jedinim, na kraju krajeva, mogućim u ovoj zemlji. Ne mogu više ni da pričam o tome, zadužili ste se, zaista, biće vremena, da ne dužim sada, odgovoriću vam i na to, zadužili ste se, mi koji držimo i uprkos pandemiji i izdvajanjima u zdravstvu tokom pandemije, u privredu, devett milijardi da sačuvamo radna mesta i da postanemo jedna od 10 zemalja na svetu gde je rasla zaposlenost tokom pandemije, uprkos pandemiji smo držali javni dug i držimo ga ispod 60% BDP. 

Zaduživali ste se, toliko je bila kredibilna naša država po stopi od 6,5%, 7%, a na kraju krajeva, zna i žena koja će, nadam se, biti budući ministar za rudarstvo i energetiku, radila je u Evropskoj investicionoj banci, kada se država 2006. godine zadužila za kliničke centre, i za nauku i istraživanje uzela kredit od Evropske investicione banke i uradila do 2012. godine, šta? Ništa. Nula, nije pokrenula nijedan klinički centar, ali se zadužila i plaćali smo kamatu i to po 7%, plaćali smo i penale. Neka, neka ste se vi zadužili. Izgradili niste, ali zadužili se jeste i plaćali smo penale i plaćali smo kamatu. Svaka čast. Zaista, za veliko poštovanje. 

Nema, kaže gospodin poštovani narodni poslanik, nijednog prioriteta iz 2020. godine, danas 2022. godine. Pod jedan, nije tačno. Ako je nama tada bio prvi prioritet zdravstvo, a danas je, ako se ne varam, četvrti prioritet od pet prioriteta zdravstvo, onda vi poštovani narodni poslaniče ili ne znate da čitate ili vas mrzi da pogledate i uporedite dve strane. 

37/2VS/IR

Takođe nam je bio prioritet i obrazovanje i 2020. godine i 2022. godine. I ta digitalizacija o kojoj ponovo tako posprdno pričate, ali i to je dobro da čuju, pre svega naši mladi visokoobrazovani ljudi, dobro je da čuju da i dalje to ne razumete. Tužno, doduše, ali opet blagotvorno za naš politički život.

Kaže poštovani narodni poslanik, prioritet je bio zdravstvo i u zdravstvu ste obećavali gradićete ovo i ono, i tako ćete sada da gradite ovo i ono, pa tako je. Nismo mi obećavali, mi smo samo u dve godine pandemije, pandemijske godine, ispunili, mi smo izgradili tri nove bolnice od nule tokom pandemije u dve godine, Beograd, Kruševac i Novi Sad. Više nego što ste vi izgradili u 12 godina bez ikakve pandemije, nijednu novu bolnicu, nula, nijednu za građane Republike Srbije, nula bolnica. 

Mi smo u dve godine izgradili tri bolnice. Završili takođe prvu fazu Kliničkog centra Srbije, pre toga 2017. godine izgradili Klinički centar Niš, krenuli da gradimo za vreme pandemije Klinički centar Vojvodine, da rekonstruišemo i da radimo dogradnju, i uskoro, nadam se, krećemo i Klinički centar Kragujevac. Kasnimo sa Kragujevcem, beskrajno mi je žao što kasnimo i tu moramo bolje i ja preuzimam to na sebe, ali ne, nismo mi obećavali, pa je to ostalo mrtvo slovo na papiru, nabavili vakcine, prvi u kontinentalnoj Evropi. 

Sećate se, vi ste tada pisali i vaši koalicioni partneri pisma Briselu, pod jedan, kako treba da se prijavimo na onaj program od koga smo na kraju dobili posle godinu i po dana vakcine, a za koji smo se mi već prijavili, a pod dva, takođe, prijavljivali Briselu kako predsednik Aleksandar Vučić uzima pomoći i podršku od Narodne Republike Kine, prijavi svoju zemlju tokom pandemije da smo uzimali podršku, medicinsku pomoć, stručnu pomoć od neke druge zemlje. Zaista, neverovatno, par ekselans, patriotizam i ljubav prema svojoj zemlji i prema svom narodu, neverovatno. 

Onda smo takođe čuli tokom pandemije i da je virus nastao u globalnim gibanjima, da ne treba davati vakcinu, nego prvo treba raspisati referendum da se vidi da li ćemo da dajemo vakcine. Ali, dobro, sve je za ljude. 

Borba protiv organizovanog kriminala, čule su se optužbe, a još jednom bih se nadovezala na ovo što je rekao i poštovani narodni poslanik Milenko Jovanov i da pročitam još jednom za sve građane Republike Srbije za šta je sve optužena kriminalna grupa Belivuk-Miljković. 

Udruživanje radi vršenja krivičnog dela, teško ubistvo, otmica, nedozvoljena proizvodnja i promet opojnih droga, nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje, i promet oružja i eksplozivnih materija i silovanje. 

Na takvog čoveka se oni pozivaju? Na takvog čoveka se oni pozivaju, protiv legitimno izabranih predstavnika ove države i građana Republike Srbije. 

Dobro, svakako, ako je to vaša politika i to je dobro da građani znaju. Ja mislim da je sramota, ali nema veze. Sve ostalo ću ostaviti, biće vremena i do kraja dana i sutra. I konačno, samo da pokažem još jednu neverovatnu stvar, kritikuju predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koliko je ambasadora bilo na sastanku kod njega. Valjda, kada primite ambasadora, to znači da vam je dao neke instrukcije.

38/1 JD/MJ Vi to opet polazite od sebe. Vi ste tako primali ambasadore, pa vam on izdiktira šta treba da radite, pa vi onda to radite. Predsednik Aleksandar Vučić primi ambasadore, sasluša ih i jasno im kaže koja je pozicija Republike Srbije. Najčešće nisu ni lepi, ni zabavni sastanci, ali tako se čuva suverenitet i tako se brani samostalnost i nezavisnost o odlučivanju Republike Srbije, ali biće vremena naučićete i to. Hvala. PREDSEDNIK: Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Pravo na repliku. Izvolite. SNEŽANA PAUNOVIĆ: Hvala, predsedničke. Istina, možda je trebalo da moja replika ide pre izlaganja mandatarke, ali razumeće me građani Srbije, onaj kome repliciram možda replike nije ni vredan. Međutim, zarad javnosti koja prati ovaj prenos, kada govorimo o Ivici Dačiću, ja znam da sa pozicije jednog broja kolega, važno je pomenuti tako ključno ime srpske politike, da bi uopšte upali u uši onima koji ih slušaju. Sa druge strane, kada o njemu govorite morate da govorite istinu. Ova je Vlada proevropska, svidelo se to nekom ili ne, a on je postao najevropljanin pre svega zato što je u njegovom mandatu Srbija dobila viznu liberalizaciju. Šta znači što će biti ministar spoljnih poslova? Svakako znači da će biti, još od priznanja Kosova i Metohije, nažalost ima onih kojima to smeta, i svakako znači da će sa evropskim zvaničnicima razgovarati bez podaničkog stava. Znam da to ne može da razume onaj ko je probao da ga kritikuje, jer je njihova politika u odnosu na Evropu bila samo koliko koštaju njihove usluge, pa čak i one najteže, one veleizdajničke koje baštine u svojoj karijeri. Na samom kraju, kada govorite o Ivici Dačiću onda znate da je na koncu, ako hoćete, kao i Aleksandar Vučić na mestu predsednika partije zato što je imao poverenje svih članova Socijalističke partije Srbije, a ne zato što je menjao bravu na ulaznim vratima prostorije svoje stranke da zabrani osnivačima da uđu ne bi li tako postao predsednik jedne grupice koja mu, očigledno veruje iz nekog razloga, pretpostavljam lično. Hvala. PREDSEDNIK: Svi su sada dobili pravo na repliku i obratili se po tom osnovu. Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Od ovlašćenih predstavnika više nikog nema u sistemu. Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. MIROSLAV ALEKSIĆ: Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, evo nalazimo se danas na jednoj važnoj sednici, mislio sam da će biti hrabrosti da dupliramo vreme za raspravu, nije bilo, ali dobro. Dovoljno je da se kaže nešto o predlogu mandatarke o sastavu nove Vlade. Ono što prvo moram da kažem to je da je krajnje i maksimalno neodgovorno da napravite ovoliku Vladu danas kada znamo svi kolika je kriza i kada pozivate građane da maksimalno štede, da treba da štede struju, da treba da trpe bez grejanja, a onda ovde dovedete onoliko ministara koliko nije predvidela ni savezna Skupština da se sedi, jer su morali stolice ljudima da unesu napred da bi sedeli. 38/2 JD/MJ To se zove neodgovornost i to se zove rasipništvo koje se dešava iz jednog razloga, a to su politički razlozi, politički kompromisi i vaša želja da nastavite da uživate u svim političkim benefitima koje vam donosi vlast. Ovo je šesta Vlada, gospođo Brnabić od 2012. godine od kada Aleksandar Vučić vlada Srbijom. U tih šest Vlada promenjeno je 102 ministra i imate novih 28. Ovaj vaš mandat će značiti 130 ministara. Većinu njih je javnost Srbije zaboravila da su ikada bili ministri, kao što je recimo, Lazar Krstić ili Saša Radulović najavljivani kao veliki reformatori, Nebojša Rodić, Dragan Glamočić, Alisa Marić, Tomislav Jovanović, Dušan Vujović, Kori Udovički, Srđan Verbić, Zoran Đorđević, Vladan Vukosavljević, Nela Kuburović, Goran Trivan, ne čitam sve, ima ih mnogo 102. U poslednjoj Vladi Anđelka Atanasković, moja Trsteničanka, predstavljali ste je kao ženu zmaja koja će napraviti bum u privredi, smenili ste je, nema je niti je šta izgleda uradila za Srbiju, a ništa posebno za njen Trstenik. Branislav Nedimović gde je? Gde vam je taj ekspert koji šest godina uništava poljoprivredu, ali nema takođe ni Gordane Čomić, a nema ni Zorane Mihajlović. Ali, gle čuda, ima Irene Vujović ponovo, a nema ni Jadranke Josimović. Kaže vaša Zorana Mihajlović koju ste isto vi predložili za ministra ili neko drugi, da je Srpska napredna stranka i Vlada džuboks za bogaćenje. Ne znam da li je to istina, ali to kaže neko ko je sedeo do juče sa vama u Vladi. Sve ministre, pa i ove ljude koji su od nesumnjivog kredibiliteta, među vama ima takvih, je predložio Aleksandar Vučić, u odnosu na njegove procene blisko sa njim. Meni je žao što će oni biti deo zimske Vlade, jer je on rekao da će ova Vlada trajati svega jednu zimu. Znate, vi zalažete vaš autoritet, da budete iskorišćeni da Aleksandar Vučić može da manipuliše građanima Srbije i kaže - evo, kao i ove koje sam pobrojao, opet ovde ima stručnjaka. Pa, da, ima, a videćemo da li ćete sprovesti bilo koju vašu odluku, politiku, stav i kao ćete nastupati u budućnosti. Što se tiče ekspozea gospođe Brnabić. Čitao sam Vaš ekspoze i 2020. godine, nije mi bilo teško danas, i tu sam video jednu zanimljivu stvar. U ekspozeu 2020. godine rekli ste da je Srbija finansijski i ekonomski stabilna zemlja u kojoj je nezaposlenost na rekordno niskom nivou, od 7,3%. Danas ste rekli da je nezaposlenost u Srbiji, u najnovijem ekspozeu, najniža u istoriji Srbije sa 8,9%. Kada ste govorili istinu, gospođo Brnabić? Da li vi znate šta govorite? Kako je danas istorijski najniža ako je 2020. godine bila na rekordnom nivou, a pri tom bila manja? Kada govorite o nezaposlenosti i nekim ljudima koji su ostali bez posla, pogledajte, pored vas sedi Siniša Mali. To je čovek koji je direktno učestvovao u privatizacijama, to je čovek koji je bio direktor centra za aukcije. Što niste njega pitali gde je njegova odgovornost? Zanimljiva mi je vaša drskost s kojom razgovarate sa poslanicima ovde i nepoštovanje prema ovom Domu. Imajte u vidu da ste vi gost ovde u domu, da ovi ljudi imaju prava da vas pitaju bilo šta i odgovarajte sa poštovanjem. Vaše je da odgovarate, jer vi ste vlast. Nije ovde niko vlast. Deset godina vladate Srbijom, ušli ste u 11 godinu. Nemojte više da pričate o tome šta je ko radio da se ne bi vraćali i šta se dešavalo do 2000. godine, možemo i tako da postavimo stvari. Ono što je suština kada govorimo o ekonomiji, gde ste se hvalili samo onim što vi mislite da je dobro, pri tome, vešto izbegavajući da kažete jednu lošu stvar koja se dogodila u prethodnoj deceniji vaše vladavine, pa kažete da je Srbija bila na korak od bankrota sa 15 milijardi javnog duga 2012. godine, kada ste došli na vlast. 38/3 JD/MJ Šta je danas kada imamo javni dug 33 milijarde dolara? Danas je verovatno bankrotirala. To ste zaboravili da kažete. Kada govorite o platama, pa vi ne znate kolike ljudi primaju plate. Raspitajte se, uđite malo u Srbiju, pa vidite kolike su plate. Kakva vaša plata 600,650 evra? Da li znate ko vadi taj prosek? Vade vaši nameštenici koji primaju enormno velike plate, vade oni milioneri kojih ima u Srbiji, koje ste vi stvorili, multimilioneri u evrima, čak i milijardere u nekim kompanijama za vreme ove vaše vladavine. Spoljnotrgovinski deficit za prvih šest meseci ove godine je porastao za 76%. Dakle, Srbija više uvozi nego što izvozi. Gle šta najviše u prvih šest meseci, normalno, energenti, 3,1 milijarda evra, 2,1 milijarde više nego u prošloj godini. Gde vam je Grčić? Ministarka Zorana je rekla da treba novih tri milijardi evra da se ova grejna sezona završi. Ko je odgovoran za to? Gde je odgovornost? Da li je neko pitao Grčića kada je otišao kod Čučka u opštinu - šta si ti radio ovde? Šta je sa krivičnim prijavama protiv njega? Ko ga je postavio u najveće javno preduzeće? Ko je odgovoran za to?

39/1GD/MP19.00 – 19.10

Govorite o rastu BDP-a Srbije. Da li znate koliki je bio kumulativni rast BDP-a od 2000. do 2011. godine? Bio je 71,27 %. Od 2011. do 2021. godine 28%, po podacima Svetske banke. Pa, to je vaš rezultat. Zašto obmanjujete građane da smo mi prvi u, ne znam, svetu, Evropi itd? 

Da li znate koliko je per kapita po glavi stanovnika? Znate? U Srbiji 8.748 evra, u Hrvatskoj duplo više, 16.000 evra, Slovenija 28.000 evra. Čak Crna Gora ima BDP po glavi stanovnika veći od Srbije, 9.500 itd. Jedino su bolji od Albanije, Moldavije, Bosne, Severne Makedonije i sada Ukrajine. To je vaš rezultat. 

Kada govorite o cenama, o inflaciji, pre 10 godina ulje je bilo 95 dinara, a sada je 190, šećer 65, sada je 110, mleko 72, sada je 140, gorivo, dizel 103 dinara pre 10 godina, sada je 220. Najskuplje gorivo plaćamo u regionu. Dok gorivo pada na svetskim berzama, sirova nafta, u Srbiji skače zato što otimate pare iz džepova građana kroz akcizu, kroz PDV i onda im mažete oči - daćemo vam 100 evra, daćemo vam 50, evo mladima, evo penzionerima, a unapred im sve uzmete. Pa, to je vaša politika koju ste usavršili. Imate maga za to, a to je Siniša Mali. 

Taj isti mag je bio vrlo aktivan i kada su prodavani veliki sistemi u Srbiji za vreme vaših Vlada. Godine 2017. PKB ste prodali za pet miliona evra. Sedamnaest hiljada hektara ste dali Arapima i to u jednom kriminalnom postupku, gde ste se oglušili na stav i na upravnu žalbu Republičkog državnog pravobranioca. Vlada Aleksandra Vučića, on je tada bio premijer, a vi član te Vlade, se oglušila o stav Republičkog državnog pravobranioca. Prodali ste „Galeniku“ za 16 miliona evra, RTB „Bor“ za 350 miliona, „Komercijalnu banku“ za 378 miliona, aerodrom dali u koncesiju od 500 miliona evra, ukupno milijardu i 360. 

Uzeli ste sada novu milijardu od Arapa, nema dosta. Kaže Fiskalni savet -moraće sledeće godine još tri, četiri milijarde. 

Kada govorimo o poljoprivredi, uništili ste poljoprivredu ovih 10 godina i to vam govorim odgovorno kao jedan od poljoprivrednika i jedan od ljudi koji razgovara sa njima. Taj vaš Nedimović je zaboo ekser u kovčeg srpske poljoprivrede i to znaju svi koji danas žive od poljoprivrede.

Zbog tog vašeg eksperta Srbija danas uvozi mleko iz Poljske, Srbija danas uvozi krompir iz Francuske, uvozi svinjsko meso. Da li znate koliko je bilo krava 2012. godine po popisu? Hoćete da li vam kažem? Dakle, 480.000 grla. Danas, po podacima vaše Privredne komore, 190.000. Gde su nestale te krave ako ste tako uspešni? Da li znate koliko je uvezeno svinja prošle godine? Trista trideset hiljada je Srbija uvezla svinja. To je, gospođo Brnabić, rezultat vaše politike i vaše Vlade.

Ono što je jako važno i što je vezano za poljoprivredu jeste vaša želja da od Srbije napravite rudarsku koloniju. Ono što ste uradili u Boru, to hoćete sada da radite  i u ostatku Srbije, u Loznici, u Valjevu, u Milanovcu, u Rekovcu, u Vranju, svuda, u mom Trsteniku. Dakle, vi biste želeli da Srbi rade u rudnicima i kažete - to je velika šansa. To je bila politika Zorane Mihajlović, a verovatno će i nova ministarka da nastavi tu politiku i da natera Srbe da žive od rada u rudnicima, jel da, a mi da profitiramo isto kao u Africi što profitiraju od proizvodnje dijamanata i rudarenja dijamanata. Da li je tako? Neće moći, gospođo Brnabić. 

I ono što je suština nečega što guši i uništava ovu zemlju svakako to jeste korupcija i kriminal. Došli ste na vlast na krilima borbe protiv korupcije. Uhapsili Miškovića i predstavili kako je to konačan obračun. Danas Srbija svake godine nazaduje po indeksu borbe protiv korupcije. Mi smo jedina zemlja koja zaliva korupciju. Zašto? Pa, zato što vi kao najviši funkcioneri ove države branite korupciju i vi ste ti koji treba da odgovarate, prvo vi, pa ću od vas i da počnem. 

39/2GD/MP

Znate, gospođo Brnabić, kada vi držite lekcije ovde poslanicima opozicije trebate prvo da pogledate malo u svoje dvorište i to ne bi bilo tako loše. 

Dakle, vi treba da date odgovore na koji način je vaš rođeni brat, direktor firme „Aseko“, dobijao poslove od vaše Vlade. Ja ću samo neke reći. Dakle, od EPS-a jedan ugovor 99 miliona dinara, u junu 2021. godine 41 milion dinara, 30 miliona… Sve su ugovori za softvere, za tehničku podršku. Od EMS-a 196 miliona dinara, od Ministarstva finansija, Siniše Malog 182 miliona, kaže - licenca i platforma za čuvanje elektronskih faktura. Ma, molim vas. Republički zavod za zdravstveno osiguranje - 39 miliona sofstferski sistemi. Ministarstvo pravde od 2017. godine ukupno 100 miliona, Kancelarija za IT ugovor 15. novembar 2019. godine 180 miliona. To su poslovi koje je dobila firma gde je vaš brat direktor. Prema tome, vi ste prvi koji ste generator korupcije. Gde je tužilaštvo? Gde je pravosuđe? Da li su vas ispitali, vas, vašeg brata? Da li je to trgovina uticajem? O čemu se tu radi? 

Prvi do vas, Siniša Mali, nemojte njega da zaboravite. Siniša Mali. Ne znam da li ste čitali izveštaj Uprave za sprečavanje i pranja novca o Siniši Malom? Ja ću vam pročitati, pošto očigledno niste, da je pod kontrolom imao najmanje 45 računa u različitim bankama Srbije. U trenutku kada je Uprava sastavljala izveštaj, 17 računa na svoje ime i najmanje jedan na konsultantsku firmu, 21 račun njegova bivša supruga je imala. Uplaćivao je desetine hiljade evra nepoznatog porekla na svoj račun, račun svoje supruge, ali i svoje dece. 

Takođe, supruga Siniše Malog je izjavila za jedan portal, na odgovor – odakle 95 hiljada evra, jer je tražila Agencija za borbu protiv korupcije, kaže – Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam posle smrti oca pronašla novac koji sam potom koristila za svakodnevne potrebe. A Igor Isailović poslao poruku i kaže – Marija, treba da potpišeš izjavu za Agenciju za borbu protiv korupcije. 

Siniša Mali, vlasnik stanova. Neobjašnjena afera 24 stana u Bugarskoj. Isto o tome je govorila supruga. U „Lukoilu“ našao svog partnera sa kojim je to dogovarao. Siniša Mali u Vršcu uzurpirao deset hektara zemlje sa firmom „Compost group“ itd. Znate, to govori o kredibilitetu ljudi koje vi predstavljate. 

Sada ćete vi mene da napadnete. Možete da pričate šta god hoćete, ali slušajte me. Pre nego što pričate šta ćete biti, pogledajte šta ste bili. Za vreme vaše vlasti otkrivena je najveća plantaža marihuane „Jovanjica“ kao državni posao, umešani državni bezbednosni organi, MUP, BIA, VOA. Ceo sistem, i stranka Srpska napredna i Vlada su se upregli da brane Predraga Koluviju. Gde to ima na svetu? Gde to ima? Bratislav Gašić je izašao odavde. 

Aleksandar Vučić je rekao da su on i Koluvija kontaktirali. Vulin je išao tamo da vadi rotkvice i bere paradajz, Babić. On je išao po vašim kancelarijama. Predsednik Vučić ga je vodao po sajmovima, po biznis forumima. Dakle, to je suština onoga. Korupcija je nešto sa čime ste se vi saživeli i sada korupcijom mogu da se bave samo oni kojima vi dozvolite, poput „Milenijum tima“ koje je vaše čedo, vas, Siniše Malog i sličnih, koji je srušio objekte u Savamali, a onda kao nagradu dobio da gradi „Beograd na vodi“. Da li je utvrđeno ko je to uradio? Ko je vezivao ljude? Ko je rušio privatne objekte? Vi ćete nekom sada da pričate šta treba da se radi? Gde je vaš kredibilitet? Pa, pola vas bi trebalo da bude u zatvorima da je zaista pravosuđe nezavisno.

40/1BD/CG19.10 – 19.20

Kome vi držite lekcije ovde? Porušili ste objekte. „Milenijum tim“ privatizuje zemlju, privatizuje banje, privatizuje državne institute, dobija desetine miliona bespovratnih para. To je vaša politika.

Biznismeni sa Kosova koji grade autoputeve, šta je sa njima? Zvonko, Milan Radojičić, zaštićeni. Zaštićeni, jer su pod vašom kontrolom. I oni mogu da imaju jahte u Hrvatskoj, mogu da imaju skupocene vile, mogu da imaju svuda na svetskim destinacijama svoje kuće, da imaju apartmane. To je dozvoljeno vama, jer valjda vi ste iznad nas, iznad naroda. Ali, zapamtite, vrlo brzo će doći dan kada ćete odgovarati i pred narodom i pred zakonom. Zapamtite to. Hvala.

PREDSEDNIK: Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

MILENKO JOVANOV: Mene ne čudi da je najveću podršku i najveći aplauz prethodni govornik dobio od onoga ko je bio sa one strane brave, zato što je opljačkao Novi Sad, pa je to normalna potreba da on sada nekog drugog, valjda tako da se sveti ili šta već. Ali, stavimo to po strani.

Ima dve stvari ovde koje su jako važne, prosto zbog građana Srbije.

Prvo, zbog laganja o Jovanjici, postoji pravosnažna presuda da je gospodin Aleksić osuđen za to što je iznosio neistine i on nastavlja. 

Što se tiče „Milenijum tima“, oni su zamolili gospodina Aleksića da kaže na koju adresu da vam dostave akte, pošto vas tuže za sve ono što iznosite, a vi nećete da primite ni u stranci, ni u Skupštini, nigde.

Treće, pozvali ste se u drugom postupku sa njima na imunitet. Samo da vas obavestim da će sednica biti uskoro i da će taj imunitet, najverovatnije, a po mojoj pretpostavci, biti skinut i da ćete morati na sudu da objasnite sve ono što iznosite ovde i na bilo kom drugom mestu. Za to mora da se odgovara.

Na kraju, nečasno je što spočitavate Siniši Malom, da čitate šta mu je ostavio pokojni otac. Ja znam da ti obraza nemaš. Tebi to ništa nije problem. Tebi je sve super. Dvoje nevinih ljudi si strpao u zatvor i sada možeš da radiš šta god hoćeš. Samo ne znam kako spavaš mirno? Ostavio decu bez roditelja. I smeješ se, smešno ti je. Sramota jedna.

Sa druge strane, i te kako važi objašnjenje kada Vuk Jeremić kaže – „Tag Heuer“ koji nosim mi vredi više hiljada evra, ostavio mi pokojni otac. E, to objašnjenje prihvatimo. Za „Tag Heuer“ može, a za Sinišu Malog ne može. 

Na kraju samo, da se izvinim i rudarima i radnicima u fabrikama zbog toga što su brutalno uvređeni ovde, jer niko ne treba valjda da radi u ovoj zemlji, potpuna deindustrijalizacija treba da se izvrši da bi bili zadovoljni. Prošli put sam objašnjavao kako funkcioniše javni dug na 1.000 dinara. To je moja greška. Trebao sam na 100. Mnogo je 1.000 dinara da gospodin razume.

Želi samo da kažem da je potpuna greška u korišćenju pojma nameštenici. On ne shvata da su nameštenici ljudi sa najnižim primanjima u strukturi vlasti. Ali, to nema veze. Lepo zvuči. Kažete - vaši nameštenici, ljudi misle ko zna šta je. Znači, niti zna o čemu priča, niti zna šta priča, a za ono što priča, neće da odgovara na sudu.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima mandatarka.

(Narodni poslanik Borislav Novaković prilazi klupama poslaničke grupe Srpska napredna stranka i dobacuje.)

Narodni poslaniče, sedite na mesto. 

Poslaniče Novakoviću sedite na mesto. Svi se vratite lepo na svoja mesta, tamo gde sedite.

Ako može da prestane ta galama i svi ostali da sednu na mesto.

40/2BD/CG

Aleksiću, i vi se vratite na mesto. Svako na svoje mesto.

Nije dovoljno što ne dozvoljavate da govori Ana Brnabić, nego ste morali i ovo da radite.

Ako želite da primenjujemo mere, možemo. Nije problem nikakav.

Gospođo Brnabić, molim vas, imate reč.

ANA BRNABIĆ: Dobro, ja razumem, teško je, teško predstavnicima opozicije da budu ovde 10 godina nakon promena i da vide da je moguće kad neko ozbiljno i odgovorno radi, više nego duplira BDP, sa 33 milijarde evra, na preko 60 milijardi evra, da je moguće da kada naporno i vredno radite, uprkos teškim vremenima i migratornoj krizi, pandemiji i sada, svetskom sukobu, ipak uspete da za svoje građane više nego duplirate prosečne plate, da uspete da stvorite 440.000 radnih mesta. To je, razumem, emotivno teško.

Teško je odgovoriti argumentima na to, pa onda, hajde valjda da se pesničimo. To je odgovor poštovanih narodnih poslanika iz opozicije. A mi ćemo da nastavimo da razgovaramo i pričamo i predstavljamo rezultate, zato što imamo čime da se pohvalimo i zato što smo zaista naporno, naporno, naporno, svaki dan na tome radili.

Pričaju nam ljudi danas o tome kakav je BDP po glavi stanovnika i kako smo užasni zato što smo i dalje pri dnu evropske lestvice. Pa, dobro, dajte da vidimo odakle smo krenuli. Vi odgovorni i stručni, šta ste nam ostavili? Pa, koliko treba da rastete i kako to da postignete da budete makar pri sredini?

Znate, 2012. godine je BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji bio 4.676 evra.  Godine 2021. je 7.803 evra. Porastao je za tih devet godina 67%. A zamislite da ste nas vi ostavili pa makar da smo bili tada bolji od svih u zapadnom regionu, Zapadnog Balkana, kao što smo danas, pa da smo sa te osnove rasli 67, 70%. Koliki bi nam danas bio BDP po glavi stanovnika? Složićete se, mnogo bolji. 

Tako da, ja mogu samo vama da se cinično zahvalim koliko ste stručno radili da uništite ovu zemlju tako da 10 godina radite, duplirate BDP, otvorite 440.000 radnih mesta. Podignite BDP po glavi stanovnika 70% i i dalje ste pri evropskom dnu. 

41/1TĐ/LŽ19.20 – 19.30

Mnogo bolje od čitavog regiona, jer pre ste bili na dnu regiona, ali i dalje pri evropskom dnu i onda vam isti ti, koji su vas doveli dotle da trčite rame uz rame sa Albanijom po prosečnim platama i penzijama, da se borite za 20 evra, ko je gore, ko je dole, dok vam svi ostali u regionu beže i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i Crna Gora, imaju obraz da kažu - pa, dobro, sada ste bolji od čitavog regiona, bolji ste za 70 %, ali niste dovoljno dobri. Stvarno, pa, dobro, ako imate obraza toliko, to je isto u redu. 

Sada ću da vam kažem, kada pričamo o regionu, koliko je to poražavajuće. Godina 2011. – prosečna neto zarada u Republici Srbiji 331 evro, prosečna neto zarada u Crnoj Gori 484 evra, prosečna neto zarada u Bosni i Hercegovini 453 evra, u Severnoj Makedoniji 351 evro, i oni bolji od nas, u Albaniji 310 evra, za 21 evro Albanija u prosečnim platama manja od Republike Srbije.

Mi danas, da kažem, pošto nemam podatke po mesecima za svaku od tih zemalja, da uzmemo 2021. godinu, odnosno kraj 2021. godine – Republika Srbija 635 evra, Crna Gora 537 evra. Crna Gora nam je u platama u vaše vreme bežala za neverovatnih 153 evra. Prosečna plata u Crnoj Gori je 153 evra bila veća nego prosečna plata u Srbiji. Danas je plata niža u Crnoj Gori, oni imaju 537, a mi 635, kraj prošle godine. 

Bosna i Hercegovina nam je bežala za neverovatnih 122 evra, dok su stručnjaci bili na vlasti, 122 evra je bila veća neto zarada u Bosni i Hercegovini, nego u Republici Srbiji. Danas, odnosno kraj 2021. godine mi imamo 635, a Bosna i Hercegovina 533 evra. 

Severna Makedonija nam je bežala za 20 evra, ne mnogo, bili su nešto bolji od nas, Severna Makedonija za 20 evra bila bolja od nas, a Albanija za 20 gora od nas. To je bilo naše društvo po prosečnim platama. Severna Makedonija 486 evra danas, a Srbija 635 evra. 

Razumem da možda za vaše standarde mi danas nismo dovoljno dobri i za devet ili 10 godina nije bilo dovoljno dobro da povećamo 70% naš BDP po glavi stanovnika i više nego dupliramo prosečne plate, nego je žao što tu pamet niste koristili dok ste bili na vlasti, pa da nas ne dovedete na začelje zapadnog Balkana, nego da smo kao danas najbolji na zapadnom Balkanu, pa da se onda takmičimo polako i sa Bugarskom i Rumunijom i da grabimo dalje. 

Pričate o rasipništvu vi koji ste bili najplaćeni predsednik opštine u Srbiji u to vreme. Kada je bila nezaposlenost 26%, nezaposlenost mladih 51%, a prosečna plata 330 evra, vi ste sebi, i to protivpravno, suprotno zakonima, obezbedili da ste najplaćeniji predsednik opštine, opštine Trstenik. To su plaćali svi žitelji, stanovnici Trstenika. To pokazuje i presuda Prekršajnog suda u Trsteniku po kojoj ste osuđeni da platite 90 hiljada dinara, na kraju krajeva i za neke pronevere, ali, o tom potom, i to je nešto gde postoji mnogo informacija o kojima vi, sigurna sam, znate mnogo više nego ja. 

Zato vi kažete da mi uživamo u političkim benefitima. Ne, nikada nismo želeli ove funkcije da bi uživali u političkim benefitima. Većina ljudi ovde je imala mnogo veće benefite dok su radili svoj posao u privatnom sektoru, međunarodnim organizacijama itd. Došli smo ovde da radimo nikad napornije, da pokušamo zaista patriotski, iz srca da pomognemo nešto svojoj zemlji zato što smo svi do jednog verovali da Srbija može mnogo bolje i da je sramota dokle ste Srbiju doveli i da to nije pravo lice Srbije. To vi mislite da kada dođete na funkciju imate politički benefit. Mi ne mislimo, a to da li se neko seća ministara u našim vladama ili ne, pa da vas pitam – da li se neko seća ministara iz vaših vlada? 

41/2TĐ/LŽ

Sećamo se nekih po lošem koje su doneli Republici Srbiji. Sećamo se ministra spoljnih poslova koji nas je zakopao toliko duboko da ne možemo još 100 godina da se iskopamo, ministra spoljnih poslova koji je na naše insistiranje prebacio pregovore o Kosovu i Metohiji iz UN, gde smo imali podršku, u EU, gde uglavnom nismo imali nikakvu podršku. Tog ministra spoljnih poslova nikada u Srbiji niko neće zaboraviti, nažalost. Ministra spoljnih poslova koji je postavio to neverovatno pitanje Međunarodnom sudu pravde na koje se pozivaju svi oni koji su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. republike Kosovo. 

Taj ministar je onda pomogao sa svojim savetnicima da se 2011. godine uvede granica između Srba i Srba i mislim još nekih ministara koji nisu ništa uradili da pomognu srpskom narodu na Kosovu i Metohiji da se spreči pogrom ili bilo kako pomogne 2004. godine ili makar da se zaštite naše crkve i manastiri ili ministri koji ništa nisu uradili 2008. godine, već su sedeli i pisali saopštenje za medije, a onda do 2012. godine, jureći svoju međunarodnu karijeru, nisu se potrudili čak ni da provere, kada Priština objavi da je neko priznao tzv. Kosovo, da li su stvarno priznali ili nisu priznali. Danas imamo pet važnih zemalja, država članica UN za koje je Priština već toliko puta pričala da su priznali, ali taj dokument ne postoji nigde, pa ih vodimo da su neutralni, ali smo putovali po celom svetu, jurili međunarodnu karijeru, želeli da budemo predsednici sveta, ali onda, kada smo se vratili u Republiku Srbiju, molili da nas Aleksandar Vučić podrži da budemo njegov kandidat za predsednika Republike Srbije, a da Aleksandar Vučić ostane da bude predsednik Vlade zato što su želeli da podrže i da pomognu i zato što će biti na liniji i podržaće politiku predsednika Aleksandra Vučića. To je ta principijelnost u vašoj politici. To je radio vaš predsednik. I vi i ja to znamo, najbolje on i ja. 

43/1MJ/LjL19.40-19.50

Sve u svemu, da završim, na kraju krajeva, i sa mojim bratom. Rekla sam vam nekoliko puta, imate tu širok prostor da reagujete na sve zloupotrebe, ako mislite da je nečega tu bilo, korupciju, trgovinu uticajem ili bilo šta drugo. Znate kako? Tako što je ta kompanija u kojoj je on bio direktor a ne vlasnik, pošto je multinacionalna kompanija, to je isto kao da je bio direktor „Koka-Kole“ pa da kažete da je moj brat vlasnik „Koka-Kole“, to je evropska kompanija, međunarodna kompanija, kompanija iz Poljske, EU. Izvolite, gospodo, rekla sam vam već sto puta, ne znam zašto to ne uradite, obratite se EU, Evropska unija će rešiti to, pa ako ima mesta, da on odgovara, da ja odgovaram, vi slobodno. To je kompanija koja zapošljava preko 500 inženjera u Republici Srbiji. Jel vi mislite da ne treba da dobije nijedan posao sa Vladom Republike Srbije? Dobijala je i od 2008. godine, a ja nisam bila…

Ne, pričam o mom bratu. „Milenijum“ je građevinska kompanija koja, vi ste u pravu, ima mnogo, mnogo poslova, kao i sve građevinske kompanije u Republici Srbiji. Nemamo više građevinskih kompanija i radnika za sve projekte koje imamo u Republici Srbiji, za razliku od vašeg vremena, kada je trebala ozbiljna veza i značajna svota da se izdvoji za političare, rukovodioce i stranke da bi dobili taj jedan posao, ukoliko ga je nekako bilo, pošto građevinske kompanije tada u Srbiji nisu imale šta da rade.

Sada se sve promenilo, tako da da, „Milenijum tim“ ima posao, kao i mnoge druge i strane i domaće kompanije i „Štrabag“ i „M“ enterijer gradnja i „Bau bazen“ i koliko ih već ima, i ako mogu još da dođu, molim vas neka dođu, zato što imamo toliko projekata da su nam zaista potrebne dodatne građevinske kompanije. Imaju posao, ima i „Aseko“, imaju i sve ostale IT kompanije. Još više ih dolazi u Srbiju, zato što danas u Srbiji ima šta da se radi. U vaše vreme nije imalo da se radi ama baš ništa. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Gospodine Zelenoviću, prijavite se za reč.

Nema osnova za repliku, nije prijavljena ni stranka, niti ime bilo čije, a nije ni u odgovoru bilo udaraca ispod pojasa, za razliku od vašeg izlaganja. Tako da osnova nema.

Reč ima Nebojša Zelenović.

(Narodni poslanik Miroslav Aleksić govori bez mikrofona.)

Samo da pitam, jel ste nezadovoljni time što niste malo pre dobili opomenu za ono što ste izvodili po sali? Jel ste nezadovoljni time?

Ako ste nezadovoljni, da to ispravimo. Možemo. Jel želite? 

Dozvolite Nebojši Zelenoviću da govori. 

Gospodine Zelenoviću, jel možete da govorite? 

(Nebojša Zelenović: Imam pritisak, ne mogu da se Skoncentrišem.)  

Ako ne prekinete da ometate Nebojšu Zelenovića ovog trenutka, primeniću mere, jel želite to? 

(Narodni poslanici dobacuju.)

Dobro, izričem opomenu Miroslavu Aleksiću. 

Još neko? 

Izvolite gospodine Zelenoviću.

(Narodni poslanik Miroslav Aleksić govori bez mikrofona.)

Jer treba još jednom?

NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Zahvaljujem. 

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi kandidati za ministre i uvažena mandatarko, mislim da je potpuno jasno svima u sali i svima onima koji gledaju ovaj prenos zašto mi praktično poslednjeg dana roka dobijamo Vladu Republike Srbije i da smo praktično 10 meseci bez Vlade.

43/2MJ/LjL

(Narodni poslanici dobacuju.)

PREDSEDNIK: Ako bi mogli svi u sali da se primire malo.

NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Dakle, mi Vladu nemamo iz vrlo jednostavnog razloga. Ovih devet meseci, od kada su raspisani izbori od februara, pa evo sada praktično do prvog novembra zato što se u ovoj državi vodi politika sakrivanja pod kamen. Sakrivanje pod kamen znači da se ne odlučuje. Kako kod da se odluči u ovim teškim, izazovnim vremenima to će da košta ovu državu. Pošto je tako, ne bi bilo loše da se zaklonimo još neko vreme. 

Potrošeno je 10 meseci i evo ispostavilo se da manje – više nama Vlada ni ne treba, jer se nekako stvari odvijaju i dešavaju, pa Bože moj, evo doterasmo skoro pred kraj godine bez Vlade. Međutim, Vlada je ta koja treba da donese neke važne odluke, Vlada je ta koja jedino ima mandat da odluči na primer o tome kuda će ići Srbija u sledećim godinama, da li će se opredeliti ka zapadu ili neće. Vlada je ta koja je jedina vlasna da uvede sankcije Rusiji.

Imam jedno pitanje za ovu Vladu i živ nisam da čujem šta će biti odgovor. Da li će ova Vlada da odluči o tome, kada dođe na dnevni red, ako uopšte bude dolazilo, glasa za sankcije Rusiji? Šta će na primer reći gospodin Žigmanov, šta će o tome reći gospođa Tanja Miščević ili gospođa Đedović? Šta su stanovišta određenih ministara u toj Vladi po ovom vrlo važnom pitanju?

Drugo, ako sankcije nisu na dnevnom redu ili recimo, da se u slučaju nađu, šta će da kaže gospodin Ivica Dačić kao prvi potpredsednik Vlade, šta će reći Đorđe Milićević ili neki drugi kandidati? 

Ovo je vrlo važno pitanje, jer će se ovo u nekom trenutku onako ili ovako morati razrešavati i od tog pitanja zavisi kako će dalje da izgleda naša budućnost. Imali smo debate o tome kako i na koji način živimo, iz čega su sastavljene naše investicije, da imamo rupu od četiri milijarde evra u našem budžetu i da ni nju nadomešćujemo tako što imamo investicije, odnosno strane direktne investicije u nekom godišnjem iznosu između tri i četiri milijarde evra. Šta radimo kada nema tih investicija? Kako izgleda budžet Republike Srbije i kako izgleda naša stvarnost po tom pitanju? Voleo bih da čujem šta će o tome reći ministar spoljne i unutrašnje trgovine ili ministar finansija. 

Još jedna stvar je dosta problematična sa ovom Vladom a to je da je ona Vlada da se preživi. Tako smo čuli u obrazloženju predsednika. Da li da se prezimi ova jedna zima ili da se prezimi eventualno druga, to je sada pitanje, ali kako ćete vi da uradite bilo šta od ovoga što stoji ovde u ovom tekstu koji smo čuli danas u ekspozeu, ako imate jednu zimu?  Ili, eventualno zimu i još malo tamo sledeću godinu. Šta će te vi zaista da uradite?

Znate, ako potrošite sat i po danas građana Srbije da im objasnite kako je neko nešto loše uradio u prethodnim godinama, a naročito od 2000. do 2012. godine, nisam siguran da 2022. godine to interesuje građane Srbije. Stvarno nisam siguran da ih interesuje. Držim da grešim, ali neće biti ni da je istina da ste vi izmislili internet u školama. Neće biti istina ni da ste izmislili pruge i vozove. Neće biti istina da ste izmislili nauku zato što ste napravili Fond za nauku, niti da ste izmislili kulturu zato što se snimaju filmovi i serije. Postojao je ovaj svet i pre vas.

46/1JD/MP20.10 – 20.20

Opet mi je neverovatno zato što vi kao opozicija treba da budete srećni ako je ovo Vlada oročenog mandata. Pa, tim pre će biti izbori, pa tim pre ćete vi na tim izborima pobediti, tim pre ćete vi doći na vlast. Ovo je prva jedinstvena zemlja u tome gde opozicija ne želi izbore. Nemojte, bili su izbori, imate sada mandat četiri godine, a mi smo ušli u Skupštinu. Ko Boga vas molimo, nemojte ponovo izbore, pustite nas četiri godine na plati narodnih poslanika, pustite da sedimo ovde, lepo, imamo posao, neki su dobili prvo radno mesto, svi smo sreći, svi smo zadovoljni, nikako nemojte da idete u prevremene izbore. Ovo je jedinstvena zemlja na svetu. Nije nikakav problem

Dakle, pokazali smo da i za dve godine možemo da uradimo mnogo. Ako se promene okolnosti i potrebno je da ponovo idemo na izbore, da dobijemo legitimitet, da vidimo, da proverimo volju građana, kao što je to bilo potrebno nakon dve godine pandemije i tih svih problema. Moguće je bilo sasvim.

Znam da je predsednik Aleksandar Vučić kao odgovoran političar i državnik to mislio da mi sa tom pandemijom možda nismo imali snage da se suočimo, da nismo mi možda bili dovoljno stručni i dovoljno odgovorni i da će posle dve godine pandemije, ljudi u Srbiji reći – ne, ajmo da promenimo nešto, zato što očigledno nije baš dobra Vlada u kriznim situacijama. 

Na svu sreću nije bilo tako i odlično smo se izborili i bili jedna od najboljih zemalja, i po ekonomskim pokazateljima, i po zdravstvenim pokazateljima, i u Evropi i u svetu, i išli proverili volju građana, i oni nam dali mandat da se borimo sa još težim okolnostima izazovima, nedaćama i u još većoj krizi.

Kažete, da li je relevantno za građane, šta je to što je bilo 2012. godine? Pa, naravno da je relevantno. To je prolazno vreme koje mi merimo. To je kao da mi kažete… Zamislite, ne daj Bože, posle svih tih kriza i nedaća, da je danas prosečna plata u Srbiji 300 evra. Pa, da li bi onda rekli - nije relevantno što je 2012. godine bila 330 evra, da pričamo sad samo zato oko toga što je 300 evra. Pa ne, onda bi se pozivali na tu 2012. godinu, kada smo mi bili na vlasti imali smo veće prosečne plate, nego danas. E, sada u stvari vi nećete da se pozivate na 10 godina ranije i prolazno vreme zato što su ti rezultati bili toliko katastrofalni, a sada su toliko bolji. 

Relevantno je i šta je bilo devedesetih, osamdesetih, sedamdesetih. Sve je to prolazno vreme za jednu državu da vidi kako napreduje ili nazaduje po svim parametrima. Naravno da je relevantno. 

Kažete – nismo mi izmislili internet, pruge, nauku. Nismo izmislili, ne, mi smo ih uveli. Nismo ih izmislili, neki drugi je, mnogo pametniji ljudi su izmislili i pruge, i nauku. Kako god, ne znam sad na koju nauku tačno mislite da je izmišljena, pošto ih ima različitih, prirodne nauke, društveno-humanističke nauke, koje nauke mislite  da smo izmislili. Nismo izmislili internet, ali smo ih uveli.

Nije moj problem što vi niste izmislili internet. Moj problem je što ga vi niste uveli u škole, zato što je već postojao, neko ga je izmislio 2011, 2012 godine, nego vi niste imali potrebu da ga uvedete u škole. To je moj problem, to je moja kritika. 

Moja kritika i moj problem i ljudski kao građanke ove zemlje što vi niste od 2000. godine do 2012. godine napravili ni jedan novi naučni institut u Srbiji. To je moj problem. Niste trebali da izmislite nauku. Trebali ste da otvorite naučni institut da podržimo našu nauku, naše naučnike, naše mlade istraživače. 

Dvanaest godina niste našli za shodno jedan naučni institut da otvorite, jedan. Mi smo formirali „BioSense“ institut za digitalnu poljoprivredu, Institut za razvoj veštačke inteligencije, Univerzitet u Kragujevcu, formirali Institut za informacione tehnologije. Dobro, ali znate poražavajuće je da je pre toga poslednji institut formiran u doba SFRJ. To je apsolutno tačno, a to ako nije tačno vi meni dokažite kako to tačno nije tačno, a ne tako paušalno. 

46/2JD/MP

Mi nemamo dva Eko autobusa u Beogradu, nego dve Eko linije. Tako sam i rekla, dve Eko linije, 15 ekoloških autobusa. Pri tom, meni je drago što ste vi u Šapcu nešto uradili, pa uveli te na gas i to je takođe dobro, ali za nas kojima nije prvi prioritet zaštita životne sredine u odnosu na vas kojima je valjda danas prvi prioritet zaštita životne sredine i ako kada ste formirali svoju partiju u tom programu nije bila ni jedna reč o zaštiti životne sredine i niste bili Zelena stranka nego ste tu našli, u Nišu kasnije da se nekako profilišete, mi smo uzeli "Zero emision" autobuse, potpuno električne. Gas je ipak fosilno gorivo. 

Tako da smo uradili u Beogradu nešto bolje nego što ste vi uradili u Šapcu. Meni je svejedno. Meni je važno i da Beograd napreduje i da Šabac napreduje. Nikakav problem nemam. 

Tako da imamo 15 potpuno ekoloških, ekološki čistih, nula emisija električnih autobusa, dve linije. Od toga ta prva linija je uvedena 2016. godine kao prva ekološka linija, prva čista ekološka linija na svetu u jednom gradu. To mi, naprednjaci koji ne marimo za zaštitu životne sredine i neodgovorni smo prema zaštiti životne sredine, eto 2016. godine, dok vi niste još znali šta je životna sredina niste bili ekolozi, mi uveli prvu ekološku liniju na svetu. Šta ćete, tako je.

Solarni paneli na svakom krovu. Hajte proverite vi tehnički kako je to moguće i da li je moguće. Ja ću vam reći - to tehnički nije moguće, za nekoga ko govori o zaštiti životne sredine, o Zelenoj agendi i da vam je to jedini i prvi prioritet, a da nemate informaciju i da ne znate da je nemoguće da ako na svakom krovu u Republici Srbiji stavimo po solarni panel da to priključimo na naš elektroenergetski sistem, odnosno, ako ga priključimo da će odmah da nam padne elektroenergetski sistem je, izvinite, sramota. To je vaša agenda, to je vaša prva, najvažnija agenda.

Znate, ja sam bila u energetici pre bavljenja politikom. Solar, sunce iz vetra se zove intermitentni izvor energije, varira kada ima sunce i kada ima vetra, za to je potrebno balansiranje. Mi nemamo toliko energije za balansiranje, samo bi nam srušio sistem, pokidao mrežu, sve bi kolabiralo. Dakle, svakako je nemoguće. 

Vi predlažete nešto iz vaše agende što niste ni proverili da li može da bude, ali lepo zvuči, pa hajde da kažem, pa će onda svi da kažu - što ne stavimo svi solarne panele. Nemoguće je. Da vam ne kažem koliko bi to povećalo cenu električne energije u Republici Srbiji.

Dobro, u svakom slučaju, hajde da ne dužim. Što se tiče poljoprivrede, rekla sam vam, ne morate, čak ni da gledate prema budžetu za subvencije, gledajte po rezultatima, gledajte po produktivnosti te poljoprivrede, gledajte da li je veća proizvodnja, da li je veći izvoz, da li je izvoz bio dve milijarde, da li je danas pet milijardi? Jeste. Da li je rast poljoprivredni bio u proseku 7% godišnje? Jeste. To je rezultat tih subvencija. 

Kada su naši poljoprivrednici poslednji put kupovali traktore dok mi nismo uveli subvencije za mašine, za mašineriju? Pa, mogu da kupe traktore, mogu da kupe i MT traktore, i on se sad ponovo proizvodi u Republici Srbiji. To su razlike.

Vaš bivši šef, Dušan Petrović je vodio oba ta resora i pravdu i poljoprivredu i napravio je neverovatne rezultate, u pravdi, onu reformu pravosuđa iz 2009. godine kada je 840 ili nešto manje sudija ostalo bez posla, bukvalno preko noći po političkoj liniji. Ubio pravosudni sistem Republike Srbije. Stranka se nije pobunila. Nije rekla - ljudi, ovo je nemoguće, ovo ne može. Gde je ovde vladavina prava? Šta ste uradili sa tim ljudima? Dvoje sudije od tih koji su izgubili funkciju je izvršilo samoubistvo zbog nečije političke bahatosti. 

49/1TĐ/VZ20.40 – 20.50

Ja ću se vratiti na tu suštinu, jer bez nje više ne možemo da opstanemo, bez političke vizije kao srpski narod nećemo otići daleko, naročito ne u ovakvim geopolitičkim okolnostima. 

Ovaj ekspoze bi možda i prošao kako tako pre dve, pre šest ili nešto više godina, ne bi ni tada, čini mi se bio dobar, ali bih nekako prošao. Sada, u ovim okolnostima koje traži malo ozbiljnije delovanje, činjenje i malo veću odvažnost, plašim se da nas vodi pravo u zid. 

Pre nego što se vratim, ponavljam na tu suštinu, dozvolite mi da se osvrnem na nekoliko konkretnih stvari, koji ste vi u ovom vašom ekspozeu napomenuli. Pominjali ste vladavinu prava sa dva iliti dve ilustracije o nekakvom boljitku u toj oblasti. Jedne su bile ove ustavne promene i promene u VSS, Veću tužilaca itd. Ja sam učestvovao u toj raspravi svaki put kada je ona bila organizovana i bio sam protiv i ne samo zato što je to traženo od strane EU, nego zato što zapravo tu nije bila poenta, kakvo god da smo normativno rešenje u Ustav tada stavili. Prihvatili ili ne, tu ustavnu reformu, nije tu ležište i težište, nego u postojanju ili nepostojanju političke volje da imamo nezavisno pravosuđe. 

Pomenuli ste aferu Belivuk. Verujte, i kada smo glasali i raspravljali o Zakonu o ministarstvima i kada je to bila glavna tema celog prepodneva, niste nikoga od nas čuli da je rečju pomenuo bilo koga iz te grupe, pa i tog vođu, gospodina ili imenovanog Belivuka i ne bih to ni danas učinio da vi sami niste u svom ekspozeu to dali kao primer borbe protiv organizovanog kriminala. Delimično jeste upravu. Kada se privede pravdi takva jedna kriminalna grupa, to se delimično može tumačiti kao neka vrsta uspeha u toj istoj borbi. 

Problem je drugde, ne što je postojala ta kriminalna grupa, biće ih i u budućnosti, svaka država se suočava sa kriminalnim grupama. Problem je što je ta kriminalna grupa bila, barem delom i vidite vrlo sam pažljiv, ali barem delom, jer je to dokumentovano, vezana za državne strukture ili deo državnih struktura. Problem je u tome što bi takva jedna afera, a bila je krupna afera, sada pričam potpuno objektivno, takva jedna afera bi u bilo kojoj normalnoj državi izazvala pad Vlade, po definiciji stvari. Kada se dovedu u pitanje državni sekretar ili sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da je u vezi sa takvom grupom, to po definiciji stvari izaziva pad Vlade, što ovde nije bio slučaj. Zato mislim da to nije najbolji primer, pogotovo dok se sve to ne raščivija. 

Neke stvari niste pomenuli, a mislim da su primarne i možda najvažnije za boljitak naše zemlje i uslov za svaku reformu ako želimo da ona uspe, pa i za ovu reformu pravosuđa ili ove ustavne promene. To je partijska država iliti partitokratija ili da budem jasniji – to je taj prekomerni uticaj političkih stranaka u ovoj zemlji na celokupni javni život jedne zemlje, finansijske tokove, medije, pravosuđe i da ne nabrajam dalje, citiram vam definiciju partitokratije. Možete da mi odgovorite i bićete donekle upravu da je partijsko zapošljavanje, nameštenje po raznim javnim preduzećima postojalo je i ranije. Jeste, postojalo je i ranije, ali nikada nije to bilo u ovakvoj meri, što je takođe logično. Nikada ni jedna stranka nije imala ovakvu moć, nikada ni jedna stranka nije imala ovakve postotke i to je sistemska greška. U ovakvoj institucionalnoj postavci skoro svaka stranka koja dostigne tu vrstu moći, nezaobilazno i neumitno će ući u taj problem koji generiše i korupciju i sve ono protiv čega se deklarativno borite ili bi trebalo barem svi da se borimo, naravno ne deklarativno. 

49/2TĐ/VZ

Pominjali ste ekonomiju, puno puta, i u vašim odgovorima se najviše i najčešće to čulo: BDP, zaposlenost, stopa itd. Prva stvar koju ste pomenuli u ekspozeu, kada ste govorili o ekonomiji, su strane investicije. Da budem potpuno jasan, niko nema u načelu ništa protiv stranih investicija. Naravno da smo protiv toga da skoro 93% svih sredstava ode stranim investitorima, i to jeste podatak koji je potpuno validan, ali i tu je problem malo ozbiljniji. Ni jedna država, gospodo iz vladajuće većine, se nikada nije razvila na stranim investicijama. Razlog je jednostavan, strani investitor dođe i bude u nekoj zemlji dok može da ostvaruje profit, da li su to povoljne cene energenata, da li su to darežljive subvencije, da li je to relativno, reći ću, kompetetivna radna snaga, da ne kažem jeftina radna snaga, i dok može profit da ostvaruje biće tu. Kad ne bude više mogao, otići će. 

Dakle, razumem da u fazi velike nezaposlenosti strani investitor odradi jednu etapu koja se zove zaposlenost i povećanje stope zaposlenosti, ali mora brzo nakon toga da se pređe na jačanje domaće privrede, domaćeg kapitala i ozbiljnu strategiju reindustrijalizacije zemlje koju ja ovde ne vidim. Ozbiljna politika reindustrijalizacije zemlje. To država mora da radi. Mnoge države, doduše u nešto drugačijim okolnostima, posle Drugog svetskog rata su uspele da naprave velike ekonomske iskorake – Japan, Francuska i mnoge druge, i to je nešto što zahteva sa strane Vlade, i prethodnih, i u ovom slučaju vas, buduće, jedno ozbiljno promišljanje. 

Vi ste pomenuli u tom kontekstu IT ili IKT sektor. S pravom, on generiše prilično veliki rast, njegov veći udeo u BDP. Sve je to su redu. Na nešto problematičniji ili škakljiviji način pominjete i biotehnologije, da ne otvaram tu temu. Treba razvijati biotehnologije, ali treba biti oprezan, da ne otvaram previše, nije ni vreme ni mesto. To je verovatno u nekoj bliskoj budućnosti za čovečanstvo možda najvažnija tema i otvara niz bioetičkih, da ne kažem, etičkih i filozofskih pitanja koje mi čak i ne pominjemo. Oprezno s tim, ali o tom potom.

Ne pominjete neke stvari ili samo ovlaš, a za koje mi iz srpske koalicije NADA mislimo da treba da budu oslonac te nove politike reindustrijalizacije. Na prvom mestu namenska industrija zato što je izvozno orijentisana, zato što je uvek bila kroz istoriju čovečanstva zamajac tehnološkog razvoja i zato što doprinosi odbrani zemlje, a to je u našem slučaju preko potrebno. Ima tu iskoraka. Ima tu pomaka. 

Pratimo mi to detaljno, ali to mora da bude i dalje, neću da kažem, u fokusu, ne volim tu reč, pažnja mora biti usredsređena i dalje na namensku industriju i jedna stvar, domen gde imamo komparativnu prednost je prerađivačka industrija, prehrambena industrija. To svakako treba forsirati, naravno, uz jačanje poljoprivrede, ali ne zato što to donosi nekakvu dodatu vrednost ne znam kakvu i zato što donosi nekakav tehnološki razvoj. Ne donosi u suštini, ali poljoprivreda je strateški važna zbog osiguranja nezavisnosti zemlje u tom prehrambenom domenu. Zato bi bilo, zbog te politike reindustrijalizacije, više nego poželjno napraviti konačno ozbiljnu razvojnu banku. Modela ima više. Da li ćete spojiti Srpsku banku, Fond za razvoj, Agenciju za osiguranje izvoza? Različiti modeli postoje – od kapitalizacije, pa nadalje, ali jednu ozbiljnu razvojnu banku koja će srpski kapital i srpsku politiku jačati bez uticaja partija, vladajućih, ili nekih budućih vladajućih stranaka. Opet se vraćamo na partitokratiju. Dok imamo tu pošast, ni jedna od tih ideja, i ako se realizuje u normativnom smislu, neće dati željene rezultate.

Jednu stvar niste pomenuli, a nama se čini veoma važnom. To je pitanje decentralizacije. Srbija ima neko čudno teritorijalno uređenje zemlje, jednu čudnu asimetriju. Jedan deo zemlje, mislim na sever Srbije koji je teritorijalno organizovan, a da ni dan danas ne znam zašto je to dalje tako. Neću otvarati tu temu. Ono što je 

49/3TĐ/VZ

važnije, ostatak zemlje je prilično centralizovan. Mi iz niza razloga demografije, politike itd. moramo da jačamo gradove do 100 hiljada stanovnika, i to vam je najbolja briga o selu, da vam kažem odmah. Radio je UNDP i moj kolega Danilo Vukoviće je predstavljao ta istraživanja vrlo kvalitetno urađena. 

Jačanje gradova do 100 hiljada stanovnika je uslov da srpsko selo opstane, jer će prema tim gradovima ono i da gravitira uz sve potrebne sadržaje koje tim gradovima treba dati. Zbog toga im treba dati veće nadležnosti, veća budžetska sredstva i da budem sasvim otvoren dati im odgovornost. Mi smo u toj neoliberalnoj eri koju ja mnogo ne mirišem, ali pitanje odgovornosti, davanje odgovornosti ljudi je nešto za šta ću uvek biti, pa nek se onda i Sombor i Zrenjanin i Leskovac i svi drugi srpski gradovi razvijaju, ali da im damo poluge i instrumente za tako nešto. 

51/1MJ/IR21.00 – 21.10

Kada kažemo informacione i komunikacione tehnologije IT, opet ću se vratiti na tu 2017. godinu i koliko su mi se smejali ovde i koliko su me kritikovali zbog digitalizacije. A znate zašto? Zato što nisu imali nacionalnu ambiciju, zato što nisu mislili da mi imamo dovoljno znanja i da imamo dovoljno ideja, i dovoljno kreativnosti, da možemo da budemo najbolji u najsofisticiranijim sektorima, a mi smo verovali i Aleksandar Vučić i SNS i svi naši koalicioni partneri. 

Mi smo verovali i uprkos tome što su nam svi rekli da ne znamo o čemu pričamo i da to nije potencijal Srbije. Mi smo verovali u Srbiju i naše ljude i to postali jedni od najuspešnijih u Evropi. Ako pričamo o obrazovanju, danas je Srbija u reformama jedna od lidera u Evropi i zbog toga što smo modernizovali i uveli programiranje i uveli i veštačku inteligenciju, ali znate šta, mi jesmo uveli i povećali dramatično broj specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama, ali smo mi takođe od 2019. godine po prvi put uveli specijalizovana umetnička odeljenja po gimnazijama, po čitavoj Srbiji, uključujući, naravno i Beograd, Novi Sad, ali i Niš, Kruševac, Kragujevac, ako se ne varam i svake godine se povećava, zato što želimo da uložimo i u te mlade generacije i te mlade talente zato što se mi ponosimo njima.

Nismo mi koji ovde sedimo i sa kojima pričate izgubili nikada nacionalnu ambiciju. Opet, kažem, upravo suprotno, mi smo ovde zato što smo bili razočarani i frustrirani, i nesrećni, i zato što je neko doveo Srbiju na te grane da svi imaju veće prosečne plate u regionu od nas osim Albanije, od koje smo imali veće prosečne plate samo 20 evra, zbog toga su mnogi od nas u politici, zato što su videli kako nam zemlju uništavaju i urušavaju. Naša nacionalna ambicija i verovanje u našoj zemlji nas je ovde dovela. Sve što pročitate svaka strana ovog ekspozea, upravo suprotno onome što vi kažete, kaže i govori o nacionalnoj ambiciji, da završimo još u narednih godinu dana još pet autoputeva i brzih saobraćajnica, da izgradimo  još 500 kilometara.

Pustili smo prvu brzu prugu, odmah nastavili da gradimo drugu. Kada pričamo o kulturnom nasleđu znate meni je bilo strašno kada sam otišla na ovo naše jedno od najvažnijih stvari svetskih arheoloških nalazišta za doba neolita Vinča, Belo brdo i otišla i videla da nam se svake godine deo tog istorijskog nasleđa survava u Dunav zbog klizišta, da se čitavo nalazište svelo na jedan plac zbog nelegalne gradnje, pa svi oni koji nam pričaju nemojte gondolu na Kalemegdanu, nemojte Savamala i ovo i ono, ali niko se nije setio tog kulturnog nasleđa, jednostavno nije nekako prijemčivo ni vidljivo i ja vam garantujem da ćemo mi nastaviti time da se za to borimo. 

Pa, mi smo krenuli obeležavanje „Oluje“, zar ne? Predsednik Aleksandar Vučić, kao predsednik Vlade, svake godine po prvi put obeležavanje „Oluje“, kao pogroma da se ne zaboravi najveće etničko čišćenje na tlu Evrope od Drugog svetskog rata, pa mi smo krenuli da obeležavamo godišnjicu NATO agresije. Pa, Aleksandar Vučić je prvi koji se usudio da kaže to je bila agresija, brutalna agresija, ne bombardovanje, ne znam ovako onako, agresija na jednu suverenu državu koja nikoga nije napala, pa spomenik Stefanu Nemanji je takođe nacionalna ambicija, identitet i svest, pa filmovi, kao što je „Dara iz Jasenovca“, „Kralj Petar Prvi“, „Zaspanka za vojnika“, pa Memorijalni centar Staro Sajmište, pa jedan od najvećih prioriteta, konačno i Ministarstvo za rad koji će, nadam se, kada dobijemo podršku voditi Nikola Selaković, izgradnja Memorijalnog centra Donja Gradina, da i to obeležimo. Pa, činjenica je da je Aleksandar Vučić prvi predsednik Srbije ikada koji je tražio da ode u Jasenovac da položi cvet, prvi predsednik ikada. Tu ne vidim da postoji ijedan milimetar da nama zamerite i ne ljutite se, ali posebno sa nasleđem koji vi hteli ili ne, morate da nosite. 

51/2MJ/IR

Gde je bila nacionalna ambicija kada ste 2001. godine, pustili 1.700 terorista, albanskih  terorista, uključujući braću Mazreko koji su ubijali srpsku decu, silovali ili Aljbina Kurtija ili neke druge? Gde je tada bila nacionalna ambicija? Gde je bila nacionalna ambicija 2004. godine, kada su nam ubijali narod na Kosovu i Metohiji i proterivali ga? Kada su palili naše crkve i manastire, pa čak i one, kao što Visoki Dečani ili Bogorodica Ljeviška, koju su svetska kulturna baština. Gde nam je bila ambicija? Gde je bila da uđemo, da pokušamo da pomognemo, ali vi nosite tu odgovornost i taj deo nasleđa? 

Godine 2008. kada smo izdali saopštenje za medije nakon jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, saopštenje za medije kada nam je tadašnji predsednik republike pobegao u susednu državu da ne bude tu. To su bila mračna, tužna i tamna vremena gde nije bilo nikakve nacionalne ambicije, gde nikome tu nije smetalo da budemo zemlja na začelju zapadnog Balkana, nikome. S

Kada pričamo o EU, znate, za nekog ko je profesor, ako se ne varam, uvoda u pravo EU, neverovatno je da ste toliko protiv EU, zar ne? Mislim da pošto ste toliko protiv EU, treba vašim studentima da kažete da taj predmet nije potreban, da ne dolaze, da su na pogrešnom mestu, da se vi bavite pogrešnim poslom.

Mislim da mi nikada nismo koristili tu floskulu – EU nema alternativu. Svakako, nikada nismo mislili da nam treba tutor, upravo suprotno, da nam ne treba tutor, da možemo sami da razmišljamo o sopstvenoj politici, sopstvenom napretku, ali da ne budemo sami zato što je snaga i u tome da dovodite investitore, da učite od drugih ljudi nešto, da razmenjujete neka znanja i tehnologije i da gradite savezništva, kao što i gradimo u poslednjih devet, deset godina. 

Ali, da li je činjenica ono što sam rekla, da iz EU dolazi 65% investicija u Srbiju? Da. Da li je činjenica da 70% naših proizvoda ide u EU? Da, važan su nam partner i geografski, na kraju krajeva, pripadamo toj EU. Ali, nećemo pristati na sve da budemo deo te EU. Ali, da li mislimo da je u smislu demokratije i demokratičnosti političkog uređenja to najbolje uređenje u ovom trenutku, najbolje za naše građane? Da. I svi koji mi pričaju o odlivu mozgova, mada smo mi, ako je verovati nekim relevantnim istraživanjima i studijama kao što je Bečki institut za međunarodno pravo, koji je rekao da je Srbija uspela da preokrene odliv mozgova, ali i oni koji idu, idu uglavnom u tu EU.

52/1MV/MJ21.10 – 21.20

 

Tako da, te reforme će nam pomoći da zadržimo neke ljude da dodatno poboljšamo kvalitet života, ali ono što su naše crvene linije danas su bile potpuno jasne i ono što je naša svetinja. 

Da li ćemo priznati Kosovo da bi postali član EU? Ne, nikada. Da li se danas tako priča sa Srbijom? Ne, i to ste videli od predsednika Aleksandra Vučića kada je na pres konferenciji sa kancelarom Šolcom potpuno jasno te stvari rekao. To je nacionalna ambicija i konačno Srbija koja sme da kaže takve stvari, stvari koje misli, ali da sačuva dobre odnose. To je veliko umeće u politici i u tom smislu je nama beskonačno važna uloga Aleksandra Vučića. 

Opet da ne dužim, mogla bih zaista jako mnogo. Ako pričamo o decentralizaciji, pa sve što radimo jeste decentralizacija. Kada gradite puteve, to je decentralizacija. Kada gradite brze pruge, to je decentralizacija. Znači da neko može da živi u Novom Sadu, a da radi u Beogradu, da živi u Beogradu, a da studira u Novom Sadu. Danas neko maltene može da živi u Čačku, a da radi u Beogradu. Da imamo povezan istok i zapad Srbije. 

Uvek ću se sećati toga kada smo bili, kada je bio premijer Aleksandar Vučić, kada smo kao Vlada bili u Nišu, a moji su imali slavu u Gorobilju kraj Požege, da nisam znala kako od Niša da dođem do Požege. Kada završimo Moravski koridor, sve to će biti drugačije i sve će to biti lakše i to je decentralizacija. 

Decentralizacija je i to što smo izašli sa programom „Nacionalna prestonica kulture“ svake dve godine, što je sledeće godine Čačak, da bi sistemski ulagali u lokalne samouprave i kulturne sadržaje, što smo krenuli po ugledu na Novi Sad na omladinske centre. Pa, kako je to uradio Novi Sad i Miloš Vučević i čitav njegov tim tamo, da to repliciramo sada i u Subotici i u Merošini i u Nišu i u Somboru. To je decentralizacija i radimo na tome. 

Takođe, da povežemo sve škole, to što smo uveli jedinstveni informacioni sistem prosvete gde na dlanu imamo sve kakve su škole u Srbiji i iz koje škole po Srbiji đaci idu u gimnazije, iz koje odustaju od školovanja, kako idu na fakultete, kad se zapošljavaju, da bi videli i da ujednačimo kvalitet obrazovanja, da nemaju šansu samo oni po velikim gradskim centrima. I to je decentralizacija. To je ozbiljna decentralizacija i sve ovo je, na kraju krajeva, zaista ozbiljan posao. 

Zato vam kažem, na kraju, sve to što vi kažete baš mnogo lepo zvuči, ali je malo prazno i nema tu mesa na toj kosti. Danas je predsednik Vučić bio u Vlasotincu, kažem, otvorio je još 200 radnih mesta. I to je decentralizacija. 

Konačno, super lepo zvuči i ovo za udžbenike naše, ali znate, nije to baš tačno. Pošto se posebno interesujete za tu temu, bitno je da znate, ako ne znate da vam kažem, a ako znate da ne koristite to na taj način za jeftine političke poene, ne može svako u Srbiji da štampa i pravi udžbenike kako želi i to što je strana kompanija koizdavač udžbenika. 

Republika Srbija popisuje plan i program. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja propisuje šta treba da bude u tim udžbenicima, u kolikoj meri, kako, na koji način obrađeno. To sve zavod propisuje i svi izdavači toga moraju da se pridržavaju i to da poštuju. Onda se to dalje kontroliše. 

Da vam kažem, nije naročito za hvaljenje, ali je tako, kada smo na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića uporedili različite udžbenike različitih izdavača, da vam kažem da su neki strani izdavači u mnogo većem obimu pokrivali teme kao što je Kosovska bitka ili kao što je Jasenovac, nego udžbenici Zavoda za udžbenike. Tako da, i te stvari moramo da promenimo. Ta laka rešenja - ajde da sve stavimo u Zavod za udžbenik, imamo monopol, pa koga briga, ne ide. Nisu se pokazala ni ranije da daju neki rezultat. 

52/2MV/MJ

Dakle, sve to zahteva mnogo, mnogo rada, mnogo promišljanja i, konačno, ne mogu da prihvatim krivicu ili kritiku za nedostatak nacionalne ambicije. Imamo je onoliko i pomogla nam je da promenimo Srbiju i da obezbedimo da Srbija pobeđuje u svim poljima. Hvala.

PREDSEDNIK: Samo da vidim po kom osnovu imamo prijave. 

Borko Stefanović, povreda Poslovnika. 

BORKO STEFANOVIĆ: Gospođo mandatarka, javio sam se po članu 107. Zašto? 

PREDSEDNIK: Samo meni kažite.

BORKO STEFANOVIĆ: Da, da, želim vama da kažem, ali pošto je gospođa mandatarka ovde involvirana u kršenje Poslovnika zato što vi niste reagovali pošto je ona tri puta ponovila jednu kovanicu koja glasi - kulturni genocid, želeći da pojača loš rad neke prethodne vlasti i na taj način optužila gotovo polovinu ovog naroda za genocid i da su izvršili kulturni genocid. 

Ja bih hteo, gospodine predsedniče, da apelujem na vas da kada se koristi reč genocid, onda treba da se koristi u svom značenju, u svom najstrašnijem značenju. Ne postoji nikakav način, čak i od mandatarke, da to spoji sa rečju kulturni genocid. Kao što sam siguran da je to njena omaška i u nadi da to neće ponavljati ili da će se ispraviti, na neki način očekujem da se to desi, pošto sada čujem da mandatarka ne zna šta je decentralizacija, ali ovo bi ipak morala da zna. 

Morala bi da zna da ne postoji kulturni genocid i da tako nešto reći je i opasno, optužujuće i besmisleno, i mislim da su pređene granice više puta, ali ovo je jedna stvar koja nju ne košta mnogo u političkom smislu, da ne koristi i da pokuša da ispravi. Hvala. 

PREDSEDNIK: Dobro. Da budemo precizni do kraja, znači to je zamerka na moj račun. Razumeo sam to, kao što ste i vi, siguran sam, dobro razumeli da su svi razumeli na šta se odnosila kovanica. Govorilo se o zatvorenim muzejima, o uništenim muzejima i ničemu drugom. Tako da, sigurno nije to na šta ste vi ukazali. 

Ako smatrate, može Narodna skupština da se dodatno izjasni? (Ne.)

Ne mora. Hvala. 

Reč ima Miloš Jovanović, dva minuta. 

MILOŠ JOVANOVIĆ: Hvala vam, gospodine predsedniče. 

O Evropskoj uniji ću pričati malo više sutra, imaću više vremena. 

Čisto istine radi, u vezi sa fakultetom, u pravu ste. Doduše, nažalost, pogrešili ste, nisam profesor, još uvek sam docent. Predmet se zove uvod u pravo evropskih integracija, potpuno rogobatan naziv, ali to je to što ste vi rekli. Dakle, uvod u evropsko pravo. Tamo, kao što nikada nisam radio, ni dan danas ne donosim vrednosne sudove. 

Nije tamo rasprava nikada bila da li Srbija treba da postane članica EU ili ne, nego objašnjavam šta je Evropski savet, šta je Evropski parlament, Komisija, nadležnosti, šta je evropski pravni poredak, direktiva, uredbe i da ne nabrajam dalje. Dakle, tehnički predmet, vrlo zanimljiv pravni predmet. I sve i da nismo na evropskom putu, dobro je da naši studenti znaju šta se tamo radi, kao što izučavamo rimsko pravo koje odavno već više i nije aktuelno. 

Što se tiče ovih nekoliko stvari, najkonciznije, niko nikada nije kada je u pitanju epidemija korona virusa, barem ne sa ove strane, kritikovao ono što je rađeno. Naprotiv, i situaciju sa vakcinama smo hvalili i time se pokazivalo da je naša međunarodna pozicija dobra, pozicija vojno neutralne države, pozicija države koja sarađuje i sa istokom i sa zapadom. 

52/3MV/MJ

Sport, svako se raduje srpskoj medalji. Ja tim pre što znam da je sport možda najbolji instrument naše meke moći u regionu i s tim se treba nastaviti. 

Udžbenike, vi ste olako prešli preko toga. Može se drugačije. Ako ništa drugo, poslušajte Aleksandra Vučića koji je sam rekao da barem neki predmeti moraju da se vrate pod Zavod za udžbenike i to će biti dobar početak, istorija itd. Da ima problema, ima, videli smo sa udžbenikom iz biologije, i biće ih i dalje, nezavisno od odobrenja programa koji se daje. Sve o tome poprilično znam.

Samo za sam kraj, deset sekundi, nemamo očigledno isto shvatanje nacionalne ambicije, ne može sve da se svede na BDP. Koliko god BDP bio važan u ovakvim istorijskim trenucima, ekonomija je prvenstveno sredstvo, a manje cilj. Samo da nam se to ne obije o glavu u narednom periodu, to je sve što imam da kažem. Sutra ćemo nastaviti. 

Hvala vam, gospodine predsedavajući.