Prva posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu - stenografske beleške

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 10.05 časova. Predsedava Vladimir Orlić, predsednik  Narodne skupštine.)

*
*                *

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, otvaram Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku Božidaru Deliću, potpredsedniku Narodne skupštine. 
Neka mu je večna slava.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 145 narodnih poslanika. 
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Hvala. 
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 176 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jasmina Karanac, prof. dr Tamara Milenković Kerković.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri izveštaj iz utvrđenog dnevnog reda. 
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju: predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dr Petar Petković, direktor Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, Miloje Zdravković, koji su prisutni sa svojim saradnicima.
Poštovani narodni poslanici sa nama su sa Kosova i Metohije, predstavnici predstavništva Srpske liste, poslanici Privremene samouprave u Prištini, predstavnici Privremenih organa, načelnici upravnih okruga, predstavnici udruženja kidnapovanih, nestalih i ubijenih sa prostora Kosova i Metohije i predstavnici parlamentarnih političkih stranaka. 
Takođe, sa nama su predstavnici diplomatskog kora u Republici Srbiji, svi oni sednicu Narodne skupštine prate sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine, pozdravljam cenjene goste.


1/2JJ/VZ

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, za Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu u 2022. godini, utvrdio sam sledeći 

D n e v n i  r e d:

1. Izveštaj pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine, koji je podnela Vlada.

Prelazimo na rad po dnevnom redu.

(Boško Obradović: Po članu 97. za vreme? Da li hoćete da mi uključite mikrofon da mogu da se obratim?)
Dakle, što se tiče vremena, o tome smo pričali, imaćete puno vreme kako je predviđeno našim Poslovnikom, govoriće svi predstavnici političkih grupa, odnosno poslaničkih grupa. Znate, o tome smo već razgovarali na Kolegijumu juče i imaćete puno vreme za raspravu, punih pet časova. Tako da smo to i utvrdili juče. 
(Boško Obradović: Da li mogu da dobijem reč po Poslovniku ili ne?)
Sada ne, u ovom delu sednice ne. 
Primili ste Izveštaj o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Prelazimo na razmatranje Izveštaja o pregovaračkom procesu sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini, od 15 juna 2021. godine do 1. septembra 2022. godine.
(Aleksandar Jovanović: Molim vas, po Poslovniku?)
Dobićete reč čim budemo čuli Izveštaj.
(Aleksandar Jovanović: Samo da zamolim, gospodina Mihajlovića, da mi omogući da sedim na svom mestu.)
Znate, da smo i o tome pričali juče, da nikakvog smisla nema da se sad raspravljate oko toga gde će ko da sedi, na ovoj sednici da se raspravljamo oko toga. 
(Aleksandar Jovanović: Molim vas, mesta smo dobili….)
Gospodo narodni poslanici, da rasprava na temu gde će ko da sedi treba da bude ono sa čim počinjemo ovu sednicu, na ovu temu, raspravu o Izveštaju u prisustvu i Srba sa Kosova i Metohije i svih koji nas gledaju, a ceo narod ovo gleda od jutros. Da se raspravljaju poslaničke grupe ko će da sedi u kom redu i na kom mestu. 
(Aleksandar Jovanović: Ja se ne svađam. Uz dužno poštovanje, mi smo dobili svoja mesta…)
Pa, baš o poštovanju pričam, znači, koliko sad poslaničkih grupa stoji sad tu i koliko vas se posvađalo oko toga gde će da sedi. Da li je to moguće? A šta ste mi rekli, da tražite da intervenišemo da bi vi seli gde vi želite jer je seo neko drugi.
(Aleksandar Jovanović: U redu, onda ćemo mi sve vreme da stojimo.)




1/3JJ/VZ

Ako nećete da ukažete poštovanje našoj Narodnoj skupštini, ljudima koji su došli ovde, a rekao sam vam, tu su i predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije i znate da nas gleda cela Srbija, možete vi da stojite tu pored, ali bih vas najljubaznije zamolio, sve vas da ne bude ta svađa ono što će da obeleži ovaj dan, da u miru ako možemo saslušamo Izveštaj, znate, da o važnim stvarima treba da razgovaramo danas.
Dobro, ako smo se oko toga razumeli i možemo da imamo mir, hvala vam na tome.
Dakle, prelazimo na razmatranje Izveštaja.
(Aleksandar Jovanović: Mi samo poštujemo ono što je određeno unapred.)
Hvala, upravo smo razgovarali o svemu tome i dobićete reč, samo budite strpljivi, tu smo celog dana danas i koliko god da treba. 
Reč ima predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Izvolite. 

2/1VS/MP10.15 – 10.25

ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, vaše ekselencije, uvaženi građani Srbije.
Na početku zahvaljujem vam na prilici da govorimo o Kosovu i Metohiji, da govorimo o Izveštaju koji ste dobili, i da makar deo tereta i briga našeg naroda, a koje i najviši nosioci vlasti sa sobom nose, podelimo zajedno sa vama,  a boreći se za ključno nacionalno pitanje za naše Kosovo i Metohiju.
Kada je nešto za naciju bolno, onda tome mora da se pristupa odgovorno, udruživanjem svih društvenih snaga i što je ključno u definisanju zajedničkog cilja koji će nas, ne samo obavezivati, već i podstaći da makar po tom jednom pitanju u najvećoj mogućoj meri prevaziđemo sve razlike, partijske i druge političke partikularne interese.
Narodna skupština Republike Srbije je pravo i jedino mesto gde se razgovor o jednom ovakvom pitanju može voditi dubinski. I zato, kao i svakog puta kada imam priliku da o Kosovu i Metohiji govorim u ovom visokom domu, dužan sam da započnem jednim kratkim osvrtom na našu stvarnost i mogućnosti, na naše kapacitete da se kao država i nacija borimo i izborimo za ono za šta tvrdimo da nam je najvažnije, jer odgovorna i realna politika ne može da počiva na fantazmagorijama, na mitovima, barem ne politika koju voljom građana Srbije danas moramo da vodimo, koju kreiramo i koju moramo da sprovodimo.
A, to znači i da sopstvene mitove moramo da prilagodimo razumevajući koliki je njihov značaj u stvaranju duha celokupnog srpskog naroda, razumevajući da bez tih mitova ne bismo na ovakav način ni opstajali do današnjeg dana, ali isto tako da izbegnemo sunovrat i opasnosti koje neretko u prošlosti nismo uspeli da izbegnemo, da ne ginemo zaludu, da razmišljamo kako ćemo da razvijamo satelite, kako i na koji način veštačku inteligenciju da razvijamo i da softversku industriju pojačavamo, jer tek to će dati pun smisao i sasvim novi život našem pozitivnom mitu i svemu što iz njega ide.
Isto je i sa Kosovom i Metohijom, tamo na tom prostoru, našem i zajedničkom i srpskom i albanskom, treba da pronađemo život, život za Srbe, i ništa manje života za Albance. I to jeste težak zadatak, baš onoliko koliko je život teži od smrti, ali jeste zadatak koji moramo da završimo da bismo preživeli, da bismo opstali kao država i kao narod.
Sve drugo, vodi nas ka još jednom povlačenju, ka još jednom gubitku i ka novoj dozi pustih snova koje nikada niko neće moći da ostvari. I upravo zato, mislim da je veoma važno da u politici ljudima ponudimo ono što je realno, ono što je moguće, jer od dodvoravanja narodu, od lepih reči, od onoga što ljudi žele da čuju, mnogo je važnije da uradimo ono što možemo.
A, prostor na kojem moramo da radimo je takav da su nam mogućnosti za napredak i veliki boljitak veoma oskudne, a šanse da odemo sasvim u ambis prilično jednostavne i pogrešnom politikom, ukoliko bismo se služili, gotovo izvesne.
U ranijim obraćanjima u ovom uvaženom domu iznosio sam istorijske preglede političkih prilika na teritoriji današnjeg Kosova i Metohije, od Starog veka do danas, zatim poražavajuće demografske podatke o tome kako su Srbi od praktično jedinog naroda na tom prostoru, recimo, sredinom Petnaestog veka postali ubedljiva manjina. Bio sam u prilici i da prethodnim sazivima pokušam da objasnim kakve bi bile i ekonomske i demografske posledice življenja u stalnom zamrznutom konfliktu, odnosno ne postizanja sporazuma koji bi otvorio prostor za bolju dugoročnu saradnju srpskog i albanskog faktora na zapadnom Balkanu.
2/2VS/MP

Od procena koje sam iznosio tada ne odstupam ni danas, s tim što bi one danas bile još nepovoljnije za Srbiju i naše građane, budući da se u međuvremenu dogodio veliki konflikt na istoku Evrope koji se po svojim posledicama može meriti sa svetskim ratom i sa ogromnim uticajem na Republiku Srbiju, o čemu ću nešto kasnije govoriti.
Histerija unutar međunarodne zajednice, usled pomenutog konflikta reflektuje se, naravno, na Srbiju, na našu borbu i na naše ključne nacionalne i državne interese. 
Državna politika kada je reč o Kosovu i Metohiji u prethodnom periodu je kao što rekoh, vođena u prostoru između željenog i mogućeg, s  tim da su želje većine građana Srbije, kada je reč o našoj južnoj pokrajini i dalje uglavnom, nerealne i maksimalističke, dok su nam mogućnosti, usudiću se da kažem najčešće veoma oskudne. I da ulazimo sada u analizu ko je sve za to kriv, bilo bi prilično besmisleno, iako su nam Kosovo i Metohija uvek služili kao dobar poligon za zadavanje udaraca onima koji drugačije misle ili za izlaženje iz tema i okvira u kojima se nismo dobro snalazili a to su obično bile ekonomija, napredak, pre svega, privredni.
Ja želim samo nekoliko podataka da podsetim ljude u Srbiji. 
Naime, 1871. godine, neposredno pred sticanje nezavisnosti na Berlinskom kongresu bilo je 64% Srba. Ono što je važno da se istakne da mi najveći deo srpskog življa gubimo s kraja i pre svega, s početka 20. veka u knjizi Aleksandra Rastovića „Velika Britanija i Kosovski vilajet“, možete da vidite mnogo podataka, da vidite čak u Britanskom parlamentu kako Edvard Rej 1906. godine govorio o likvidaciji, o ubistvu 188 Srba, koji su živeli na Kosovu i Metohiji, sa stalnim progonom a jednako su nam teške bile 1907, 1908. i 1909. godina.
Do nekakvog nacionalnog oporavka, ali i problema sa kojima su se suočili Albanci, i zatim nam se ponovo svetili tokom Drugog svetskog rata, uz nacističku podršku i formiranje balikombartabalističkog pokreta 1942. i 1943. godine, dakle, dešava se obnova srpskog nacionalnog tkiva na Kosovu i Metohiji, od 1921. godine, kada smo imali 26%, do 1939. godine kada smo imali 34% srpskog življa, na KiM.
Ono što je takođe važno to je da ljudi govore kako je to oduvek bilo naše, to prosto nije istina. Menjale su se vlasti i imali smo tamo i ambasadore i konzule, i mnogo toga, ali naravno uvek je to bila borba za teritoriju, i uvek je to bila borba za vitalne, nacionalne interese između dva naroda.
Nekada smo pobeđivali mi, nekada su pobeđivali drugi. Ono što je interesantno to je da postoji značajan uticaj inostranog faktora uvek na te događaje, najčešće videćete, osim kada je bila potpuno jasna tragedija sa kojom su se Srbi suočavali gotovo uvek bi zapadni faktori stajali, ne računajući Francusku, uvek bi zapadni faktori tvrdo i čvrsto stajali na pozicijama onih koji su bili protiv Srba.
Godine 1948. imamo 27% Srba i to se održava do 1961. godine, a onda kreće od 1961. godine do 1991. godine, sa 27% na 11%, uz sve teži život na Kosovu i Metohiji, posebno za srpski živalj, imali smo i dodatni problem, a taj problem je činjenica da  su Albanci demografski pobedili, bili su posvećeni opstanku svoje nacije, bili su posvećeni napretku svoje nacije, sve ono što mi nismo bili, uvek smo bili spremniji za svađe, kao što smo i danas spremniji i oko toga da se posvađamo gde će ko da sedi, a ne da govorimo o onome šta je to što nas ujedinjuje i šta je to što može da nam pruži neuporedivo bolji rezultat.

3/1JD/IR10.25 – 10.35

Onda 2000. godine 7%, i naravno, po poslednjim procenama naše procene su nešto drugačije, oni kažu da je 5% po našim procenama između 6,5% i 7%, jer je naša Kancelarija na poseban način, iako su ljudi hapšeni prilikom obavljanja tog popisa, dakle, došlo je do tog broja Srba koji se negde kreće oko 100.000 ljudi koji danas žive, koji prenoće na teritoriji Kosova i Metohije.
Dakle, mislim da je važno da ljudi to znaju, da znamo šta je to što čuvamo i da znamo da to što najviše moramo da čuvamo jesu naši ljudi na Kosovu i Metohiji.
Pitanje šta je naša generacija uopšte mogla da učini? Devedesetih godina smo nešto pokušali da učinimo kada nas je bilo 11%. Svi ti pokušaji, govorim o nama kao zemlji, svi ti pokušaji bili su ne samo neuspešni već su nas doveli do još veće tragedije i za druge narode, ali pre svega za naš narod koji je ne samo u broju stradalih već i u siromašenju i broju onih koji su napuštali našu zemlju, rekao bih, da je upravo to predstavljalo još veću tragediju od one koja se događala tokom agresije NATO-a na našu zemlju. 
Istorijske tokove nije uvek moguće preokrenuti, ali nije ni nemoguće. Od te borbe i ambicije ne bi trebalo da odustanemo. 
Zato u ovom prvom delu, da ne bi bilo nikakvih sumnji, pošto znam da ima mnogo onih koji bi da bez previše osnova države patriotski i moralne pridike onima kojima najmanje prava imaju te moralne i patriotske pridike da drže, želim da kao neko ko se zakleo nad Ustavom i kao neko ko je dobio verovatno najveće i poverenje u procentima naših ljudi i od kada postoji višestranački u Srbiji, a zakleo sam se nad Ustavom Srbije dokle god na to budem mogao da utičem Republika Srbija neće ni posredno ni neposredno priznati jednostrano proglašenu nezavisnost naše južne pokrajine niti će odustati od svoje legitimne borbe za državne i nacionalne interese, ali i borbe za poštovanje međunarodnog prava. 
Do sada sam analizirao, čini mi se, nemoguće je to raditi dubinski i sistematično više ovlaš, ali smatram da je važno da podsetimo na neke istorijske činjenice, ali i upravo zato kako je Pekić govorio – nemati prošlost jednako je ostajanju bez budućnosti, ali ako se zaglavimo u prošlosti bolja budućnost će nam ostati nedostižna, a ta borba za bolju budućnost često se vodi na dva fronta, protiv protivnika i protiv vlastitih zabluda. 
Ja zato molim sve građane Srbije, ne ljutite se, poštovani narodni poslanici, pre svega, građane Srbije manje njihove predstavnike, jer znam da to što bih zamolio njihove predstavnike će uglavnom biti uzalud, jer svi misle da je vreme za sticanje političkih poena i to nikada nećete moći da promenite. 
Ali, molim građane Srbije da mi budemo racionalni i realni, da znamo šta je to što je moguće, da znamo šta je to što je realno i da razmišljamo o tome kako da svojoj deci ne ostavimo sve probleme sa kojima se i mi danas mučimo. 
Mnogo bih više voleo da sam danas ovde pred vama i da mogu da razgovaram o nivou investicija sa vama, da mogu da razgovaram o tome kako da privučemo još investitora, kako da unapredimo poslovnu klimu, kako da dalje razvijamo preduzetnički duh, da pričamo o stvarima koje znače svakodnevni život za sve naš ljude i na Kosovu i Metohiji, u celoj Srbiji i svuda gde živi srpski narod. 
Nažalost, zbog svega ovoga mi imamo probleme u svim tim poljima društvenog života upravo zbog nerešenih konflikta i svega onoga što jesmo nasledili.
Dame i gospodo, obraćam vam se u trenutku i dolazimo do samog Izveštaja kada je Srbija zbog jednostranih poteza Prištine, kasnije ću o svim detaljima da govorim bez ikakvog skrivanja, bez ičega što bi bila neistina, i biću, razume se, spreman da odgovorim na sva vaša pitanja. 
3/2JD/IR

Nažalost, danas sam sam ovde, ali uskoro će tu biti i Vlada, pa će moći i oni u punom sastavu da odgovaraju na vaša pitanja, ali kao neko ko je najodgovorniji u zemlji sa, čini mi se, u ovom trenutku svakako najvećim legitimitetom, to će biti moja dužnost, moja obaveza, ali i moje pravo da ukažem i na sve naše greške, na sve greške naših prethodnika, i na sve moguće greške u budućnosti.
Mi smo danas izloženi značajnim bezbednosnim izazovima. Ne moram da vam obelodanjujem sva obaveštajna saznanja da biste toga bili svesni. Čini mi se da sami to, čak i kada ne morate da pročitate ili vidite u sredstvima masovnog informisanja, možete da razumete i da osetite. 
Želim da vam kažem da imamo sve veće prisustvo specijalnih snaga prištinske policije na severu Kosova i Metohije. Govoriću vam i o utvrđivanju njihovih položaja, dovlačenju oružja i oklopnih vozila. 
Ovde, dakle, ne postoji nikakvo veštačko stvaranje krize sa naše srpske strane, kako o tome govore neki ovdašnji neodgovorni političari i mediji u horu sa prištinskim medijima i političarima. 
Opasnost je, uveravam vas, poštovani narodni poslanici i uvaženi građani Srbije, bliska, objektivna i ozbiljna, i o tome najbolje mogu da vam posvedoče predstavnici srpskog naroda i institucija sa Kosova i Metohije, koji su danas ovde sa nama. 
Srbija, naglašavam, ni na koji način, ni na koji način, ponavljam, nije učestvovala u generisanju krize. Uprkos svemu, mi smo bili i ostali dosledno opredeljeni za dijalog, svesni da je mirno rešavanje problema jedini razuman način i da nas sve drugo umesto stabilizaciji i deeskalaciji vodi u nestabilnost i potencijalne sukobe čije razmere mogu biti katastrofalne, ne samo za ljude na Kosovu i Metohiji, već i za čitavu Srbiju.
Naša opredeljenost za razgovor nikada nije bila samo deklarativna, jer u svakoj prilici pokazivali smo najveću moguću konstruktivnost, ne zato što se plašimo, ne iz straha zbog 3700 NATO vojnika, imamo ih i više, i nismo slabije naoružani, ali je problem u tome što bismo izazvali katastrofu za celu zemlju da ne želimo mir i da ne želimo stabilizaciju zato što moramo da razmišljamo i o ljudima koji žive u Novom Sadu, i Beogradu, i Nišu, i Leskovcu, i Kragujevcu, i Kraljevu, i Čačku, i Pazaru i svakom drugom mestu.
Nije Srbija više onako slaba kao što je bila 1998. i 1999. godine, i kao što je bila 2004. i 2008. godine, naši vojno-policijski kapaciteti su, usudio bih se da kažem, desetostruko veći i snažniji, posebno imajući u vidu kvalitet onoga što posedujemo.
Ono što mi je najvažnije, čini mi se da posedujemo više pameti i više mudrosti i da znamo gde su granice, granice naše ozbiljnosti, odgovornosti i da uradimo sve što je uvek u našoj moći da sačuvamo mir i da obezbedimo sigurnost i za naš narod na Kosovu i Metohiji, ali i za celu Srbiju, jer ukoliko bi došlo do bilo kakvog sukoba, to bi bila katastrofa za celu Srbiju.
Zato sam molio i Albance, zato smo molili Albance ali i predstavnike međunarodne zajednice da ne dozvole izazivanje sukoba i da zamole ili ako hoćete, zaprete onima koji su stvorili u Prištini da ne provociraju sukobe kao što su to radili u prethodnom periodu. 
Osvrnuću se samo na neke od poslednjih rundi razgovora što je i u fokusu Izveštaja dostavljenog vama, poštovani narodni poslanici. 

4/1 GD/MJ 10.35 – 10.45 Pre nešto manje od godinu dana, 30. septembra 2021. godine, uspeli smo da obuzdamo krizu koju je Priština, kao i proteklih sedmica, stvorila po pitanju registarskih tablica. Tada je postignut dogovor o upotrebi nalepnica kao privremeno rešenje za tablice obeju strana, čime smo dobili priliku da u miru tragamo za trajnim rešenjima. Međutim, Priština je jednostrano i brutalno prekršila taj sporazum 29. juna ove godine, donošenjem odluke o tzv. preregistraciji kosovsko-mitrovačkih tablica na RKS, republika Kosovo oznake. Priština je tada otišla i korak dalje u eskalaciji donevši još jednu odluku kojom krši sporazume iz oblasti slobode kretanja, ti su sporazumi potpisani još 2011. godine, odluku o uvođenju ulazno-izlaznog dokumenta kojom je Srbe sa Kosova i Metohije pokušala da proglasi strancima na svojoj sopstvenoj zemlji. Važno postignuće, to je dobro da se naglasi, dijalog u protekloj godini se odnosi na dogovor od 27. avgusta 2022. godine, kojim smo uspeli da se izborimo za Srbe i druge naše građane koji priznaju Republiku Srbiju na Kosovu i Metohiji kao svoju zemlju i da odbranimo pravo na upotrebu srpskih ličnih karata od strane privremeno izmeštenih policijskih uprava MUP Republike Srbije u Peći, Uroševcu, Prištini, Gnjilanu, itd. Zašto ovo govorim? Zbog neistina koje su iznošene u srpskoj javnosti o tome kako je to bilo moguće i ranije i kako je to dozvoljeno svima. Pa, nije. To je bio razlog zašto je 99% našeg življa južno od Ibra u stvari uzelo albanska dokumenta, i naše vladike, i naše stanovništvo i svi ostali, zato što jednostavno nisu mogli slobodno da se kreću. Sada mogu da se kreću slobodno i sa dokumentima Republike Srbije samo što to neki ne žele da primete, ali je važno da to ljudi u Srbiji znaju. Iako je prištinsko rukovodstvo po svaku cenu htelo da ukine mogućnost njihovog korišćenja u Pokrajini, mi smo ovim dogovorom u potpunosti očuvali faktičke i formalne ingerencije Republike Srbije, ali istovremeno ni jednog sekunda nismo prekoračili odredbe Sporazuma o slobodi kretanja, koji je postignut 2011. godine i bili konstruktivan partner u pronalaženju kompromisnog rešenja kako bi se izbeli bilo kakvi sukobi i kako bi i Albanci mogli da kažu da su zadovoljni postignutim rešenjima. Za nas je veoma važno da smo pokušali da dođemo do približavanja stavu u vezi sa čisto humanitarnim i civilizacijskim pitanjem nestalih lica i o tome se i dalje pregovara. Želim da vam ukažem na to šta je problem. Problem je u jednoj rečenici. Sve smo se dogovorili. Mi smo oduvek prihvatali sve. Prihvatili smo i ono što su ponudili Evrpoljani i Amerikanci, a onda su oni došli sa rečenicom koja bi trebalo Srbiju, odnosno da nas optuži da smo mi direktno odgovorni za nasilno iseljavanje, proterivanje, ubistva i činjenje zločina nad licima na Kosovu i Metohiji, iz čega proizilazi naravno, sledstveno tome, njihov dalji zahtev na ratnim kompenzacijama, ratnoj šteti, pošto, kako oni to kažu i smatraju, kao suverena država imaju prava na to, a gde će Srbija biti osuđena za zločine, čak i zločin genocida. Naravno, to je ključni problem, jer oni ne prihvataju statusno neutralni jezik dokumenata i upravo zato ne možemo nikako suštinski da se dogovaramo. Ako mogu da u tri rečenice na drugačiji način kažem šta su problemi u tim razgovorima. Ti problemi se, odlukom iz 2010. godine, vode pod okriljem Evropske unije. Ovde su predstavnici Evropske unije, mi se nalazimo na evropskom putu i ja mislim da je to dobar put za Srbiju, ali vi morate da imate u vidu da u Evropskoj uniji najmoćnije sile su priznale nezavisnost Kosova. Sjedinjene Američke Države, koje blisko sarađuju sa Briselom, su priznale nezavisnost Kosova. Oni prihvataju suverenost 4/2 GD/MJ i državnost Kosova i sve što bi Albanci uradili oni bi im rekli - nije pravi trenutak, nije pravi metod, nije pravi način, ali uvek će stati iza njih. Da ne postoji kod vas bilo kakva iluzija da je to moguće da bude drugačije i to se neće promeniti. Ne postoji politika koja to može da promeni. Dakle, na tom malom prostoru pokušavamo da napravimo rezultat, kao što sam rekao, oskudnom prostoru između željenog i mogućeg. Dakle, kada god bi se nešto dogodilo, kada ne dozvole Srbima da ne izađu na izbore, a saglasićete se, time sam najviše izgubio, izgubila stranka koju vodim i ja lično. Oni će da kažu izdaćemo strašno saopštenje, onda će da izađu sa tim saopštenjem i posle tog saopštenja ništa više. Zašto? Zato što je to njihovo čedo, zato što su ga stvorili, odgajaju ga i šta god da se dogodi, to će nastaviti da rade. Kao što vidite, to im kažem u lice. Nemam nikakav problem, jer govorim suštu istinu. Mi to moramo da znamo, jer, o svom licemerju da ne govorim, o priči o teritorijalnom integritetu, o čemu ću da govorim i u UN narednih dana, gde je odjednom teritorijalni integritet postao sintagma svetinja kako bi se suprotstavili ruskom faktoru, ali je zato teritorijalni integritet jedne male Srbije bio zgažen kao krpa zato što je Srbija mala i zato što su mogli da je gaze. Oni će vam, naravno, reći – pa, nije to zbog toga, to je zbog toga što ste ugrožavali opstanak jednog naroda, to je bila humanitarna katastrofa, a kada ih pitate – pa kako je moguće da je danas Albanaca na Kosovu i tada više nego što ih je bilo pre nego što ste izvršili agresiju protiv Srbije, nema odgovora na to. Kada ih pitate kako je moguće da je 212 hiljada Srba manje, nema odgovora, baš ih briga i samo će vam reći – ako želite da idete napred, ako želite da idete u budućnost, ako želite da budete deo savremenog sveta, da pripadate nama, modernim nacijama itd. onda vi to morate da prihvatite, a ako želite da se vraćate u prošlost, onda ćete da ostanete s druge strane zavese i onda za vas više nema mesta. Onemogućićemo vam svaku vrstu napretka, i ekonomskog, i socijalnog i svakog drugog. Dakle, u tim okvirima se krećemo. Na kraju krajeva, uvek vodi ka tome šta je to, Srbi, što ćete vi da učinite da bismo umilostivili gospodu u Prištini da budu još malo zadovoljniji, a u stvari da bi oni to uradili, kako su to radili sve vreme i kako su sve vreme od 2000, od 1999. godine, kada smo se branili od agresije, razumljivo neuspešno. Devetnaest najmoćnijih zemalja sveta napalo je jednu zemlju koja je imala 20 jedinica koje mogu da polete u vazduh, što je besmisleno bilo. Nikakvu šansu naši heroji nisu imali, a pitanje je koliko izbora imate i šta možete da radite u takvom trenutku. Dakle, posle toga oni su radili na dve stvari. Jedna je podsticali ili prećutkivali sve ono što je Priština unilateralnim potezima činila protiv Srba na Kosovu i Metohiji. S druge strane, radili su na podelama među Srbima. Stotine miliona dolara i evra su uložili kako bi raspolutili srpski narod i to su radili ne birajući sredstva, praveći medije koji bi trebalo da unesu razdor i pometnju kod Srba, potkupljujući Srbe, praveći im televizije, praveći im agencije novinske, praveći im radio stanice, koji bi samo trebalo da unesu nemir među Srbe i da naprave neke nove Srbe koji bi im bili prihvatljivi i koji bi priznali nezavisnost Kosova. Isto su to radili i u centralnoj Srbiji sa mnogo novca, očekujući da im se rezultati pokažu izvesnima. Ono u čemu smo uspeli i mi kao zemlja sa svim ljudima koji su na tome radili, i to je velika stvar, to je da sačuvamo jedinstvo srpskog naroda. Srbi na Kosovu i Metohiji i južno i severno od Ibra su jedinstveni. Možete da nađete 10, 15 ili stotinu onih koji će vam reći da služe nekim drugim interesima, a ne interesima srpskog naroda i Srbije. U tome je veliki uspeh i Srbi su konačno posle mnogo decenija, rekao bih čak i vekova, razumeli da moraju da budu jedinstveni i da samo tako snažno možemo da se suprotstavimo pritiscima i da samo tako na racionalan način možemo da čuvamo naše nacionalne interese i to je velika stvar za nas.


5/1BD/CG10.45 - 10.55

Želim da vas obavestim, a biće prilike i kasnije, ne želim da vam oduzimam sve vreme u podnošenju ovog izveštaja. Biću spreman da govorim i o energetskom sporazumu i o svemu drugom, da vidite da smo mi ispunili naše obaveze, postigli dogovor i sa turskim KEZO-m, sve, ali naravno, opet su u pitanju statusna rešenja na kojima oni insistiraju i baš ih briga za to što svakoga dana isključuju struju ljudima, baš ih briga za bezbroj problema, važno je samo da li će da postoji neki pečat ili će da postoji nešto drugo, jer ih samo to zanima i ništa ih više ne zanima u svim razgovorima, ni život građana, niti bilo šta drugo. Naš zanima život i Srba i Albanaca, njih to ali uopšte ne zanima.
Želim, takođe, da kažem da su, i indikativno je to, Priština intenzifikuje neosnovane optužbe da Beograd mnoge dogovore nije poštovao. Beograd je poštovao sve. Beograd poštuje dogovore koji su postignuti i 2011. i 2010. i 2009. i 2013. godine. Ali je problem u tome, sada ću da budem sasvim otvoren prema vama, što njima neki dogovor služi, i to moja kritika ne ide Albancima, već onima koji su bili posrednici sve vreme u tom dijalogu, dakle, njima neki dogovor služi da mogu da kažu – napravili smo napredak, ali napredak je u tome da Srbi izvrše svoje obaveze, a kada dođemo do toga da Albanci izvrše svoje obaveze, onda će da se igraju igara desetogodišnjih, gotovo neverovatnih, u kojima će da nam objasne, pa ne može zbog ustava Kosova. Pa, koga briga za ustav Kosova? Mi pregovaramo sa njima, zato ste nas pozvali tamo. Ako nešto mora da bude u skladu sa ustavom tzv. Kosova, pa što ste nas onda zvali da pregovaramo? To onda imaju pravo na to ljudi bez bilo kakvog našeg učešća i bez bilo čega drugog. Šta ćemo vam mi? I na to ne postoji odgovor.
Onda, kada bi još nešto iskamčili, misleći da smo mi glupi, a mi ne radimo to zato što smo glupi, već zato što razumemo šta nam znači mir, razumemo šta nam znači normalan život za ljude u Srbiji, celoj Srbiji, pa čak i na Kosovu i Metohiji, da nemamo ponovo kolone sa traktorskim prikolicama koje će da dolaze u Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Kraljevo i druga naša mesta, ne zato što im verujemo i ne zato što mogu da vas prevare, nego zato što nemate šta drugo da uradite.
Ja znam, i danas će biti rasprava o tome, ne valja vam ovo, ne valja vam ono. Lepo, a šta je predlog? Biću sasvim otvoren, ja ne znam kako će sve ovo da se okonča, ali znam da ću da dam sve što mogu od svojih napora, da čuvajući Ustav Republike Srbije, naše nacionalne i državne interese, pokušamo da što je moguće više kompromisnih predloga podržimo i što je moguće više da uradimo kako bismo imali mir sa Albancima.
Ja znam da se ove moje reči ne sviđaju mnogima, jer bi najlepše bilo da kličem ovde sukobu, ratu, da kličem kako ćemo da zgazimo nekoga, itd. Ne. Želim da kličem miru, normalnosti i napretku. Ali, da li ćemo mi to uspeti da sačuvamo i obezbedimo? Ponavljam, daćemo sve od sebe. Ali, sada mi je jasno da to više ne zavisi samo od nas. Zašto?
U svim ovim okolnostima, Priština nasilno pokušava da reši određene stvari. Kada nemaju sporazume na koje mogu da se pozovu uopšte, oni idu u gotovo direktne napade. To je tzv. sveobuhvatni hibridni napad na Srbe, od kupovine srpskih medija od Leposavića do Kosovske Mitrovice, do podizanja tajnih optužnica, do podizanja javnih optužnica. Podsetiću vas samo na Ivana Todosijevića.  Da li je ovde Ivan? Jedan divan čovek, divan domaćin iz Zvečana, koji je optužen, pa osuđen, pa su onda nešto povukli presudu, pa je vratili na ponovno odlučivanje, ako se ne varam. Dakle, dve godine osuđen zato što je rekao da je Račak bio prevara.


5/2BD/CG

Ja sam istog tog dana to isto saopštio, javno, znajući i želeći da stanem u odbranu čoveka, u odbranu prava na slobodu misli, slobodu izražavanja, slobodu reči. Ja to stvarno mislim. Ja mislim da većina to ovde misli. Hajde mi pokažite koliko ljudi je htelo, kada su videli to, i sa Kosova i Metohije, pa i iz centralne Srbije, iz našeg političkog života to da ponovi? Malo ko. Znate zašto? Zato što – pa što ja da imam posla sa njima, negde neko može jednog dana da me zaustavi zbog toga. 
Mnogo smo hrabri po kafanama, mnogo smo hrabri ispred televizora i mnogo smo hrabri na nekim drugim mestima, ali ovako to ide teško.
Da ne govorim o tome da ne dozvoljavaju iskorišćavanje prava glasa, elementarnog demokratskog prava srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, iako takvo pravo postoji u gotovo svim zapadnim zemljama i još vam drže pridike kako su najdemokratskija država, prosto da ne poverujete kakve gluposti morate da slušate.
Suštinski uzrok krize dijaloga nije neko trenutno pitanje iz domena pojedinačnog sporazuma. To je, bez ikakve sumnje, sistemski problem, sistemski problem koji proističe iz dve stvari. Prva stvar je ta da zapadni svet ne želi da poštuje Povelju UN, ne želi da poštuje Rezoluciju 1244. To je naš najveći problem. Jedino na šta mi možemo da se pozivamo, to jeste međunarodno pravo i to jeste Rezolucija 1244. Oni neće da čuju za to. Ne pada im na pamet. To je za njih završena priča i kažu - to je prošlost. I kažu - stvari na terenu su izmenile Rezoluciju. 
Kao što vidite, kada se u Ukrajini nešto slično dogodi, onda stvari na terenu nisu izmenile Rezoluciju i nisu izmenile poredak UN, ali kada je u pitanju Srbija, onda jesu.
Druga stvar je činjenica da njih ne zanima poštovanje sporazuma koji su potpisani i ne pada im na pamet da bilo kakav ozbiljniji pritisak, sem, nije baš ovo mnogo lepo što radite, dragi naši prijatelji i draga naša deco u Prištini, pa nemojte da nastavljate sa tim. I to uporno i nekažnjeno odbijanje Prištine da ispune svoju centralnu obavezu, a to je formiranje zajednice srpskih opština, stvorilo je atmosferu u kojoj se položaj Srba na Kosovu i Metohiji kontinuirano pogoršavao, sve do trenutne veoma zabrinjavajuće situacije u kojoj su sve učestaliji i brutalniji napadi na ličnu imovinsku bezbednost našeg naroda. 
Dugogodišnja njihova obrazloženja oko Ustava i svega drugog su toliko besmislena, a još besmislenija su izvinjenja ljudi iz Međunarodne zajednice koji su u stvari prećutno ne formiranje zajednice srpskih opština podržavali.
Možda bi bilo dobro da kažem da je nekakav signal na bolje to što sada kažu da morati da formiraju zajednicu srpskih opština. Ako me pitate da li će se to dogoditi, čisto sumnjam, ili će pokušati da nas unize time što će reći da zajednica srpskih opština može da bude nevladina organizacija i da štampa olovke, hemijske olovke, obične olovke i upaljače i ništa više od svega toga. 
Mi smo i tokom poslednjeg susreta u Briselu iskazali maksimalnu konstruktivnost i spremnost da razgovaramo u svim razumnim okvirima. I učestvujući u dijalogu sa Prištinom, svi naši ljudi iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, svi drugi nadležni državni organi i institucije ponašali su se odgovorno, ponašali su se ozbiljno, radili su marljivo.
Ono što je za nas važno, takođe da istaknem, to je da mi, naravno, pošto ljudi pričaju o platformama sa kojima treba da izađemo, pa mi imamo platforme, sve platforme usvojene u ovom visokom domu. Pošto sam slušao te neistine prethodnih dana o tome kako se ne zna sa kojom platformom istupamo itd, želim da vas podsetim na „Službeni glasnik Republike Srbije“ iz 2013. godine i na Rezoluciju o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na 
5/3BD/CG

Kosovu i Metohiji po kojoj mi postupamo, pošto su neki govorili da izlazimo iz pravnih okvira i da se ne ponašamo i ne postupamo na način na koji bi to bilo dobro. Ja molim ljude da pogledaju taj dokument. 
Što se tiče događaja na terenu, želim da vas obavestim da najteže stvari za naš narod se dešavaju od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, mnogo hvaljenog u delu beogradskih medija i delu beogradske političke elite, što je takođe bio deo hibridnog rata protiv Republike Srbije i deo političkih aktivista je, naravno, u tome učestvovao. 
Suočavamo se sa izuzetno teškom bezbednosnom situacijom. Mogli ste to da vidite i noćas, kada je nožem u predelu vrata uboden mlađi Mitrović, a po rukama njegov otac, koji je pokušao da ga zaštiti od pripadnika albanske porodice Šabani. To se dogodilo u Babinom Mostu.  

6/1TĐ/LjL10.55-11.05

Želim da vas obavestim da kada smo se izborili za 10 opština, da su nas varali. Trebalo je da dozvole i Prilužje, Plemetinu i Babin Most, ali, naravno, nikada nam to više nisu dozvolili, čak ni da razgovaramo o tome.
Kao što vidite, nije mi teško da vam otkrijem istinu gde, kako i na koji način. Neko bi rekao da smo možda bili naivni. Uglavnom nismo, ali niste imali kud, niste imali alternativu. 
Kada o svemu ovome govorim, vi takođe morate da imate u vidu da mi moramo da živimo i da ova zemlja mora da živi, da mi moramo da imamo fabrike, da bismo moglid da isplatimo plate, i meni i vama, da bismo mogli da isplatimo penzije penzionerima, da bismo mogli da isplatimo plate svim radnicima, da bismo mogli da isplatimo plate svima na KiM plus 50%, da bismo ljude motivisali da žive na KiM. Jel vi mislite da su ljudi iz "Elektroprivrede" dobili otkaz na Kosovu? Nisu. Neki su hteli da im daju otkaz, pa su se brzo ugrizli za jezik i udareni po prstima. Mi moramo da čuvamo te ljude i čuvamo te ljude, ali to košta. A da to platite sve, za to morate da imate zdravu ekonomiju, za to morate da imate dobru ekonomiju. A možemo li da imamo dobru ekonomiju ako se sukobljavamo sa zapadom? Da budemo fer prema sebi, pustite lake parole - ne možemo. 
Mi imamo sada veliki deo investicija iz Kine i hvala našim prijateljima na tome. Ali, nama i dalje najveći deo investicija dolazi sa zapada. A gde će da nam rade majke, očevi, deca? U kojim to fabrikama? Kako ćemo da obezbedimo taj novac? Sutra biste zakukali - nije plata stigla na vreme, kasni dan. Srećom, kod nas ne kasni ništa ni sat, a kamoli dan. 
Priština se, naravno, nikada nije suočila ni sa jednom kaznom ni u čemu. Poslednjih 14 meseci, iako smo imali intenzivne kontakte, razgovore, suštinski se dijalog nije pomerio. A kada dijalog ne napreduje, tada na terenu imamo pojačano jednostrano delovanje Prištine i to uvek na svojoj koži najdrastičnije osećaju Srbi na KiM. 
Tokom perioda od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine zabeleženo je čak 158, ne računajući noćašnje, etnički motivisanih incidenata protiv Srba u Pokrajini. I ne moram da vam govorim koliku to štetu unosi u međunacionalne odnose, ali i koliki strah to unosi kod Srba koje bukvalno hoće da proteraju iz svih enklava južno od Ibra i sa sve žešćim, stabilnim i permanentnim pritiskom za iseljavanje našeg stanovništva sa severa Pokrajine. 
Naravno, tu je važno i da se naglasi da oni koji su počinioci tih incidenata po pravilu ili budu privedeni pa posle izvesnog vremena pušteni, ili čak nikada ne budu ni privedeni.
Ono što najviše zabrinjava jeste institucionalno nasilje i ono daje pravac i ostalim vidovima nasilja. Oni su još u septembru 2021. godine sproveli prvi ozbiljan atak na elementarna prava na život i zdravlje Srba u Pokrajini i to su činili kroz početak opstrukcije dopremanja lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije. Obično ih hapse kao teroriste, pošto im je neko dojavio, možete misliti njihove službe i snage njihove službe, a mi nikoga ne potcenjujemo, dojavio da mi u dostavnim vozilima i vozilima ambulantne hitne pomoći prevozimo oružje za Srbe na severu i tako su tri naša vozila presretali, hapsili vozače, hapsili ljude, a sve što su pronašli, pronašli su materijal za dijalizu, vakcine, injekcije, lekove i ništa više. Nikada ni jedan komad naoružanja nisu pronašli.


6/2TĐ/LjL

Posle početka embarga na lekove srpskim bolnicama, oni su 12 dana pokušavali da brutalnom demonstracijom sile i zastrašivanjem odvrate Srbe od prava na miran protest protiv nelegalnih jednostranih mera koje se tiču uvođenja tzv. probnih registarskih tablica Prištine. Priština je zatim 13. oktobra 2021. godine posegla za upotrebom vatrenog oružja protiv srpskih demonstranata na severu Pokrajine i tada je ranjen Srećko Sofronijević vatrenim oružjem u leđa, dok je nešto lakše povređeno još devetoro građana srpske nacionalnosti koji su učestvovali u mirnim protestima. 
Ovaj niz institucionalnog nasilja se tokom izveštajnog perioda nastavio time što su Srbima uskraćena elementarna politička i građanska prava. Kao što sam rekao, onemogućavanjem glasanja najpre na januarskom referendumu, a zatim uz sva obećanja Kvinte i drugih zapadnih sila da će se to promeniti za izbore koji dolaze, naravno, ništa se nije promenilo i zato što su oni očekivali da bi tih dodatnih 50 ili 60 hiljada glasova, između ostalog, za koje su znali da bi najvećim delom pripadali partiji koju vodim i meni lično kao kandidatu, smatrajući da će biti mnogo bliža trka ne bi li nekom drugom pomogli, ali ni to im nije uspelo. 
Zatim su zapretili nasilnim preuzimanjem kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu. Zatim su 29. juna 2022. godine doneli nelegalnu jednostranu odluku, a reč je aktu uvođenja ulazno-izlaznog dokumenta, gde bi Srbima koji žive na KiM faktički izdavali vize na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Istog dana donose odluku o potpunoj zabrani ulaska vozila sa registarskim oznakama Republike Srbije koje su izdate, dakle, iz izmeštenih policijskih uprava MUP-a Srbije sa teritorije KiM, koji odbijaju da ih preregistruju na tzv. republika Kosovo tablice. 
Namera Prištine da izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljena je 31. jula nelegalnim upadom dodatnih prištinskih policijskih jedinica bez odobrenja i znanja komandanta tamošnjeg regionalnog direktorata kosovske policije sever u cilju nametanja nezakonite odluke od 29. juna o ukidanju prava korišćenja srpskih ličnih karti i registarskih tablica. Time je Priština po deseti put prekršila član 9. prvog sporazuma u delu koji se odnosi na policiju, tehničke sporazume Vojske Srbije i KFOR-a koji su zaključeni u okviru režima vojno-tehničkog sporazuma, kao i Sporazum sa NATO iz 2013. godine koji zabranjuje prisustvo prištinskih snaga na severu KiM bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri gradonačelnika srpskih opština. 
Ovaj niz antisrpskog delovanja Prištine tokom izveštajnog perioda finalizovan je faktičkom agresijom i pokušajem ovladavanjem severa KiM, pokušajima uspostavljanja kontinuiranog prisustva specijalnih prištinskih policijskih jedinica, a o čemu želim da vas obavestim. Uspeli smo da dobijemo, ne mogu da kažem, podršku, ali reč gde im je jasno da se o tome radi i od ljudi iz EU, po prvi put, što možda ne bude beznačajno. 
Oni su počeli na severu pokrajine sa svakodnevnim zastrašivanjem srpskog naroda, a za šta koriste duge cevi i borbena oklopna vozila. Kampanja zastrašivanja i terora nad Srbima nije zaobišla ni majke sa maloletnom decom, čime Priština istinski ugrožava regionalni mir i bezbednost, a proces dijaloga dovodi do same tačke propasti. Uz sve to želim da vam kažem da to, naravno, izaziva reakciju i našeg naroda na KiM, posebno na severu KiM, i po prvi put se pojavljuju lica u starim, novim, različitim uniformama koja traže da brane sever KiM od agresora, od onih koji bi da proteraju srpskog stanovništvo sa KiM. To vam dovoljno govori o težini situacije u kojoj se nalazimo i sa kojoj se suočavamo. 
Uzgred da znate, kada su se ti mladići, srpske nacionalnosti, bez oružja pojavili, ali su ih prepoznali ljudi, svi ljudi, sve žene u urbanim sredinama sišle su da ih pozdrave i da kažu - dobrodošla sloboda. Ovo vam govorim samo da znate koliko je 
6/3TĐ/LjL

dojadilo i dozlogrdilo našem narodu na KiM da trpi prištinski teror, a mora da trpi, jer smo mi morali sve vreme da čuvamo mir, jer nam je mir bio od presudnog značaja. 
Hoću samo da vam kažem dokle je došlo. Nema dame, nema žene koja nije izašla iz svojih zgrada i svojih kuća da zagrli te ljude, da kaže - hvala vam, vi ćete se izboriti za našu slobodu. Ja vam to govorim zato što smo mi u užasnoj situaciji danas. 
Samo da se razumemo, lepo je što preovladavaju emocije, ali samo povedite računa da za sve to možemo da platimo previsoku cenu i zato su naši razgovori na dnevnom nivou da izbegnemo bilo kakav sukob. 

7/1DJ/MT11.05 – 11.15

Želim da vas obavestim da sam 11 sati proveo u razgovorima sa kosovsko-metohijskim Srbima, za koje mislim da me poštuju. Vidi se to i na izborima, ali za koje mislim da me poštuju zbog nečeg drugog, a to je zato što im nisam obećavao ne znam šta i nisam i govorio nerealne stvari, ali sam uvek bio sa njima kada je to bilo najteže. Uvek sam bio sa njima i kada je trebalo da kažemo „ne“ Prištini i UN, kada su već pola Srbije i najveći deo Srbije uspeli da pokolebaju.
Bio sam uvek sa njima, kada se dešavaju teške stvari i pomagao i javljao se na telefon kada se niko drugi nije javljao. Jedanaest sati mi je trebalo da ih zamolim i da ih molim i da ih molim da se povuku sa barikada. Kada su već prihvaćeni svi naši uslovi oni nisu želeli zato što više nikakvog poverenja nemaju u Prištinu i nikakvog poverenja nemaju u ono što mi oformistički nazivamo međunarodnom zajednicom. 
Šta se sve zbivalo i šta nam se danas događa? Naime, mi imamo sad dve krize. Da bi ste videli koliko su ljudi, u ovom slučaju na severu Kosova i Metohije, opredeljeni za svoju državu, Republiku Srbiju, govori podatak da zaključno sa današnjim danom samo dva lica i to jedno lice sa juga Kosova i Metohije, iz Prizrena, drugo lice iz Leposavića rade za tzv. „kosovsku vladu“ su se prijavili za preregistraciju. Oni su očekivali od 7.500 da će to biti između 2.500 i 3.500. Prijavilo se dvoje lica. 
Dakle, ti ljudi neće da se odreknu srpskog imena i srpskog prezimena. Ti ljudi neće da se odreknu svojih tablica. Ne smetaju njima albanske tablice, znaju oni gde žive, objektivni su, realni, ali neće da se odreknu svog imena i prezimena, neće da se odreknu srpskog imena, srpskih tablica, ali neće da se odreknu Republike Srbije. To je njihov greh, a to je ono u čemu ćemo mi da ih podržimo. 
Sada, šta to znači? To znači da ulazimo opet u krizu koja ne znamo kako će biti rešena. Ali, želim sa ove govornice da zamolim predstavnike „Kvinte“ i sve druge da povedu računa o tome da imate 10 stepenika u nečijem strpljenju, da u nekom trenutku dođe kraj tom strpljenju. Srbi taj „zulum“ više, da turski izraz iskoristim, ne mogu da trpe. 
Ne zaboravite, Srbi su spremni i to sam od njih slušao, molio sam ih da ne napuštaju institucije i nije me sramota da to kažem iako znam da je to u Srbiji nepopularno, jer znate, kada napustite policiju onda ćete u krajnjoj liniji da ostavite i 490 Srba bez pištolja. Razmišlja li neko o tome? 
Kada napustite sudove, ko će da odgovara ukoliko neko siluje neku Srpkinju? Neće ih albanske sudije progoniti i po Briselskom sporazumu to treba da rade srpski tužioci i srpske sudije. Kako ćemo da zaštitimo naše stanovništvo? Uvek morate da razmišljate o svemu tome. 
Ali, na kraju krajeva ljudi, ako ne budu imali izbora ja znam da su oni spremni na to i ja znam da će oni da čuvaju svoja ognjišta. Naš je posao da zajedno sa njima pokušamo da izbegnemo svaki sukob, svaku eskalaciju, da čuvamo mir. 
Na kraju krajeva, ponoviću ono što sam rekao i znaju to u međunarodnoj zajednici, znaju za moju odlučnost i znaju da je nemoguće taj stav promeniti, a to je da ćemo sačuvati naš narod na Kosovu i Metohiji i neće biti nikakvih „Oluja“, nikakvog „Bljeska“ i nikakvog proterivanja našeg življa. 
Ne insistiramo mi, poštovani narodni poslanici, na miru i ne molimo za mir zato što smo slabiji od nekoga u regionu. Molimo za mir zato što znamo kakve to katastrofalne posledice, ekonomske, životne, uništenje još jedne generacije, donosi svima nama. 


7/2DJ/MT

Ne želim da budem predsednik koji će da vrati bilo kojoj majci, i srpskoj ili albanskoj, dečaka ili mladića u kovčegu. Zato ću parafrazirajući Bizmarka koji, podsetiću vas, političke ciljeve nije uvek ostvarivao miroljubivim sredstvima, rekao je: „Ko god je pogledao u oči umirućem vojniku razmisliće dobro pre nego što započne rat“.
Mi smo pre samo nešto više od dve decenije nagledali se i umirujućih i prognanih i naslušali se i jauka i leleka. Danas sa vojnim rešenjem za naše izazove kao poželjnom alternativom može da računa samo neko krajnje neosetljiv, neodgovoran i zaboravan. Zato neprestano ponavljamo da nećemo dozvoliti da se našim majkama, ženama sinovi i muževi vojnici vraćaju u kovčezima. 
To samo znači da kao vrhovni komandant nemam nameru da našu decu šaljem u rat, ali ukoliko naš narod, naša deca, naši očevi i majke budu napadnuti imaćemo dovoljno snage da ih odbranimo, verujte mi na reč. 
Ono što je za nas veoma važno, to je da je danas teško sačuvati racionalnu reč, jer i sada kada sam pomenuo albanske majke samo je jedan bošnjački poslanik aplaudirao, ali nisu, izvinjavam se. Srbi, mi Srbi mislimo uvek da mi imamo sva prava, a da neki drugi trebaju da imaju manja prava. Pravo na život moramo da imamo i mi Srbi i Albanci i da se po tom pitanju ne razlikujemo. Kada to budemo shvatili onda ćemo mi u sebi pronaći mir i onda ćemo moći da pomognemo da i neki drugi pronađu mir u sebi. Bez takvog opredeljenja biće nam mnogo, mnogo teško.
I vama da samo dve reči kažem. Što se tiče vašeg dobacivanja i šta vam je strašno, a šta nije, ceo dan sam odgovaraću vam na sve i pokazati vam kakvu ste politiku vodili i nemojte da se sekirate, možda vas je ovde stotinu puta više nego što sam ja sam. Narod će moći da čuje argumente i da vidi ko je šta uradio za naš narod na Kosovu i Metohiji, a ko protiv njega. 
A vaša nepristojnost i vaše dobacivanje me nikada nije i nikada neće poremetiti zato što imam jasnu politiku, a ta politika je napredak Srbije, a ne uništenje Srbije, što ste vi učinili ovoj zemlji u prethodnom periodu.
Želim takođe da saopštim predstavnicima NATO-a da je njihova dužnost da se staraju o bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji, a ne da provode odluke prištinskih vlasti. To je ono što u prethodnom periodu nisu uvek radili, iako smo se uvek trudili da na najbolji mogući način napravimo komunikaciju sa njima, učinimo i uradimo sve što je moguće da imamo dobru saradnju i dobre odnose.
Ono što je za nas važno, to je da vam istaknem da ne verujem da će biti moguće da se postigne bilo kakav dogovor sa trenutnim albanskim rukovodstvom, jer oni ne žele da čuju bilo šta od racionalnih argumenata. Ne žele da čuju ništa o poštovanju međunarodnog prava, a jedino što ih interesuje to je poštovanje sile koja je nad Srbijom primenjena 1999. godine.
Želim takođe da kažem da su poslednjih dana jasni pokušaji potpune promene političke armature razgovora i pregovora o Kosovu i Metohiji. Dakle, iz onoga što je postizano ranije, oni će reći – to će biti urađeno; ali je mnogo važnije da nas privole da se krećemo ka neformalnom priznanju. Reći će „neformalnom“, ali ka suštinskom priznanju nezavisnosti Kosova. 

8/1AL/LŽ11.15 – 11.25

To će biti predstavljeno kao dar sa neba i šta god mi budemo rekli imaćemo tešku situaciju za našu zemlju. Toliko tešku da ne znam kako i na koji način ćemo moći da odolimo tome, i taj pritisak će se povećavati iz dva razloga. Prvi je taj što niko, bar tako mislim, čini mi se, ne želi otvaranje nekog novog sukoba na Zapadnom Balkanu, a sa druge strane takođe mi se čini da imaju potrebu da predsedniku Ruske Federacije izbiju argument Kosovo iz ruke, jer on uvek može da im kaže da ne postoji sui generi slučaj u međunarodnom javnom pravu, kao što ste vi to uradili sa Kosovom, mi smo uradili sa Krimom, nekim da li, Donjeckom, Luganskom ili nekim drugim teritorijama. 
Zapad to želi da izbegne i zato žele, posebno što ne mogu da objasne kako i na koji način su u skladu sa pravom izveli agresiju protiv Republike Srbije, jer ne zaboravite, to su izveli bez odluke Saveta bezbednosti UN, to su izveli bez bilo kakvog pravnog akta koji bi bio donet u UN. 
Dakle, jedna brutalna agresija na suverenu zemlju koja nije ušla na teritoriju nijedne druge zemlje. Dakle, to je veoma važna stvar koja je mnogo različita u odnosu na ono što se zbiva u Ukrajini. Republika Srbija nikada nije ušla na teritoriju nijedne druge zemlje i oni su nas napali, ali zato nisu napali one koji su ušli na teritoriju druge zemlje. Toliko o poštovanju međunarodnog prava koje je odavno umrlo i koje odavno ne postoji, ali mi smo mali i slabi, nas mogu da tuku, neke druge veće malo slabije i malo manje. 
U skladu sa tim i uporedo sa našom borbom za očuvanje mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, odvija se intenzivna i oštra borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa. Za naše Kosovo i Metohiju borimo se na svim političkim, diplomatskim frontovima, jer taj princip jednostranosti Priština i njeni pomagači pokušavaju da primene u svim svojim nastojanjima da budu ubačeni u neke međunarodne organizacije. 
Naš odgovor je, kao što sam i obećao, bio odlučan i efikasan, a rezultat je da smo u relativno kratkom roku došli do sedam novih povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ja očekujem da imam razgovore u narednih 15 dana i verujem da ćemo dobiti i osmu državu koja će povući priznanje Kosova i Metohije. Svih ti osam papira stoji u Ministarstvu spoljnih poslova, a ja imam kopije u svom sefu. Samo čekamo trenutak kada ćemo da pokažemo. U ovom trenutku imamo više zemalja koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, nego oni koji priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju. Mislim da je to po prvi put danas jasno, po prvi put danas jasno i veoma, veoma važno. 
Situacija je naravno, teška, neizvesna, ali mi smo sve vreme se trudili da obezbedimo koliko je moguće dostojanstven život našim građanima i da pokažemo šta je to što možemo da učinimo i uradimo za njih. 
U poslednjih 10 godina uložili smo u novcu više nego u 40 godina pre toga, verovali ili ne iako je broj našeg stanovništva za dve trećine manji nego što je bio. Srbiju i srpski narod pokreće ekonomija, a ne sukobi i ja ću vam dati samo nekoliko podataka na osnovu koji možete da vidite šta u osam, devet ili 10 godina mira, stabilnosti i najbržeg ekonomskog napretka u savremenoj srpskoj istoriji možete da učinite i za naš narod na Kosovu i Metohiji. 
Govorim samo o prethodna dva izveštaja na periodu, dakle, na vremenu od maja 2019. do danas. Od maja 2019. do danas – izgrađeno je i rekonstruisano sredstvima države 2.480 stambenih jedinica na Kosovu i Metohiji, u toku su radovi na izgradnji 232 stambene jedinice u okviru 19 zgrada koje podižemo, privodi se kraju povratničko naselje Sunčana dolina koje će obezbediti uslove za život i rad za oko 1.500 lica, oko 

8/2AL/LŽ

350 porodica kroz 135 stambenih objekata sa ukupno 355 stambenih jedinica i pratećih javnih objekata, završen je regionalni vodovod za Zubin Potok, Zvečan, Kosovska Mitrovica, finansiramo izgradnju vodozahvata i postrojenja za preradu vode „Bolovanka“ u Štrpcu, zaokružujemo zdravstveni i rekreativni kompleks „Rajska banja“, izgrađena je i opremljena PSR laboratorija, u toku su radovi na sanaciji i rekonstrukciji, nadogradnji i izgradnji novih objekata zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici, u toku je realizacija projekta Kliničko-bolničkog centra u Gračanici.
Posle više decenija pokrenuli smo zapošljavanje u okviru zdravstva,  tako da je od perioda korone do danas posao dobilo ukupno 400 lekara, medicinskih sestara i nemedicinskog osoblja. Našim zdravstvenim radnicima obezbeđena je velika količina najsavremenije opreme i aparata i znatan broj sanitetskih vozila.
Sanirane su, adaptirane i rekonstruisane tri osnovne škole u Leposaviću. Završava se izgradnja obdaništa u Goraždevcu. Sagrađena je Tehnička škola u Suvom Grlu. Završena je izgradnja učeničkog doma za Poljoprivrednu školu u Lešku. Završen je most preko reke Ibar sa pristupnim saobraćajnicama na lokaciji Dudin Krš u Kosovskoj Mitrovici. Škole širom Kosova i Metohije dobile su novu opremu. 
Finansiramo izgradnju velelepne grade Univerziteta u Prištini sa privremenim sedište u Mitrovici, a velika sredstva opredeljena su za zaštitu kulturnog nasleđa i Eparhiju Raško-prizrensku. 
Od maja 2019. do septembra 2022. naša država je preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju podržala više od 3.400 poljoprivrednih domaćinstava nabavkom kvalitetnih sorti sadnica voća, preko 1.200 jedinica sitne i krupne poljoprivredne mehanizacije i opreme za razvoj voćarstva i podizanje vinograda, nabavkom krupnih i sitnih stočnih grla i izgradnjom staja za stoku, iskopom bunara za potrebe navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, nabavkom 6.200 paketa opreme za razvoj pčelarstva, ali i ulaganjem sredstava u razvoj prerađivačke delatnosti.
O svim našim projektima i vidovima pomoći na Kosovu i Metohiji mogao bih da govorim još, a ovo je samo fragment onoga što smo za nešto više od tri godine uspeli da uradimo. Mislim da je moj posao da se zahvalim svim ljudima, a pre svega našem narodu na Kosovu i Metohiji koji je izdržao sve pritiske, koji je izdržao sve napade i koji stoički istrajava na svojim ognjištima braneći Srbiju, ali ne samo Srbiju, čuvajući obraz i svetu, čuvajući međunarodno javno-pravni poredak, čuvajući Povelju UN i jednoga dana, ma koliko da je danas neizvesno, ma koliko da nam je teško, ostaće zapamćeno da je jedan mali slobodarski narod u srcu Evrope, pa makar bio i usamljen, štitio poredak UN, čuvao Povelju UN, čuvao Rezoluciju 1244 UN, uprkos svima koji su hteli da sruše međunarodno-javno pravni poredak, koji su hteli da sruše Srbiju i taj narod je uspeo da očuva i sebe i svoju slobodu i mir.
Siguran sam, i da završim sa tim, Srbija nema na šta drugo da se poziva. Da sve svedem na tu jednu rečenicu, Srbija će čuvati sebe, štitiće svoj narod, ali Srbija to može da radi jedino tako što će da brani međunarodno-javno pravo, međunarodni pravi poredak i na tome moramo da budemo istrajni, da budemo uporni i da tako sačuvamo i unapređujemo svoju i jedinu Srbiju. Živela Srbija.

9/1MV/VZ11.25 – 11.35

PREDSEDNIK: Hvala vam.
Da, sada će biti prilike za sve. 
Vi ste hteli po Poslovniku? Izvolite.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine predsedniče, uvažena i draga braćo i sestre sa Kosova i Metohije, dozvolite da iskoristim svoje poslovničko i poslaničko pravo da ukažem na član 97. Poslovnika Narodne skupštine i da se pozovem na mogućnost koju nam daje član 97. stav 3, koji ću i citirati: „Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana“. U stavu 1. se kaže da je to pet časova.
Dakle, ja bih želeo, u ime Poslaničke grupe Srpski pokret Dveri - Patriotski blok, a verujem da ovo mišljenje deli i većina kolega, makar iz opozicije, a ne vidim razlog da to ne bude i iz vladajuće većine, nadam se i uz saglasnost predsednika republike, da omogućimo duže vreme za ovu raspravu. 
Ovo je verovatno najvažnija sednica Narodne skupštine Republike Srbije u poslednjih 10 godina, pa da damo, da tako kažem, tu mogućnost da se zaista čuju svi glasovi, da imamo dovoljno vremena i da, naravno, nadam se, postignemo konsenzus i jedinstvo u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Dobro, gospodine Obradoviću, znate da smo i ovome pričali juče i da ste se interesovali na konsultacijama koje smo imali da li će biti vreme za raspravu kako smo ga i najavili, standardno u punom vremenu, i sve je bilo potpuno uredu. Znate to jako dobro. Niste pominjali nikakvo dvostruko vreme za raspravu, ni vi, ni bilo ko drugi.
Razumeli smo se oko toga, ali pošto vidim šta je ideja, nikakv problem nije da stavimo vaš predlog na glasanje.
Stavljam na glasanje predlog da vreme pretresa za poslaničke grupe iznosi 10 časova.
Pozivam narodne poslanike da glasaju.
Možemo li da zaključimo glasanje? Zahvaljujem.
Zaključujem glasanje: za – 167, protiv – tri, nije glasalo – 40, od ukupno 210.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. 
Izvolite. 
MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Republike, ja ukazujem na član 86, na način kakav je sazvana sednica. Najpre smo za ovu jako važnu temu dobili u petak veče saziv, a materijal juče. 
Pri tome, nisam siguran da je predsednik Republike upoznat sa time da je Narodna stranka predložila i predlog rezolucije o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti, zaštite državnog i nacionalnog interesa. U svom obraćanju sada je tražio predlog i ja sada ne znam, ako je predsednik ovo dobio, zašto nije na dnevnom redu. Ukoliko nije, ja bih predsedniku dostavio sada ovaj predlog rezolucije, jer verujem da je ovo nešto o čemu bismo danas i te kako mogli da razgovaramo i da dođemo do zajedničkog zaključka i platforme o daljim aktivnostima vezano za Briselski dijalog. 
Predsedniče, da li imate ovu rezoluciju ili ne? Imate. U redu.  


9/2MV/VZ

PREDSEDNIK: Ne smatram da sam prekršio Poslovnik. Mada, da vam kažem, nisam do kraja ni razumeo šta ste rekli. Član 86. – sednica u redovnom zasedanju. Mi smo juče pričali o ovoj sednici koja je posebna sednica i razumeli ste sve. Pogotovo nema nikakvog smisla da zamerate zbog dostavljanja materijala za koji znate, i to zna cela Narodna skupština, da je dostavljen svima u petak, sredinom dana. To što određeni narodni poslanici nisu išli u svoju kancelariju od petka pa naredna tri dana, to ne može da bude greška ni onog ko predsedava, ni onog ko je saziv pustio, niti bilo koga drugog ovde u sali. 
Tako da, ne smatram da je tu bilo kakav propust načinjen, ali vas pitam, pošto mi je to obaveza, da li želite da se izjasnimo u ovome? (Da)
Izjasniće se Skupština u danu za glasanje. 
Da li se još neko javlja za reč? 
Pošto ne vidim nikog u sistemu u ovom trenutku, po bilo kom pitanju, ako ne…
(Đorđe Miketić: Ja se javljam.)
Kao ovlašćeni? Ne? Onda po Poslovniku?
Samo jedna stvar, morate da budete u sistemu da bih vam dao reč. 
(Đorđe Miketić: Ja sam u sistemu.)
Ali ja vas ne vidim u sistemu, morate da sednete na neko mesto. 
(Đorđe Miketić: Ne dozvoljavaju mi.)
Molim vas, narodni poslanici, vi koji niste bili juče na Kolegijumu ne znate, ali mi smo o ovome razgovarali, da ovo ne treba da bude slika iz Narodne skupštine. Vi da se raspravljate jedni sa drugima gde će ko da sedne… 
(Đorđe Miketić: Baš zbog toga, naši poslanici…)
Molim vas da ne govorite dok ja pokušavam da vam objasnim šta se trenutno dešava. 
Dakle, da vi stojite tu i protestujete zato što niste seli na sedište na koje želite jer je seo neko drugi, to stvarno nema smisla.
(Đorđe Miketić: Izbačen je naš poslanički klub.)
Molim vas da ne vičete, jer znate da Poslovnik i za to predviđa šta ide dalje. 
Dakle, ako možemo u miru nekom da ovu sednicu nastavimo, to bi bilo najbolje za sve. Morate da sednite na neko mesto, bilo koje, za neku jedinicu, bilo koju. Vidite koliko ima slobodnih mesta i jedinica u vašem sektoru, koliko tu poslanika nije došlo, bilo gde možete. Ubacite karticu, prijavite se za reč. Samo budite kod mikrofona. 
Nebojša Cakić, tu ste karticu ubacili, ali to nije vaša. Nemojte, molim vas.
(Aleksandar Jovanović: Ne možemo da radimo dok nam ne omogućite da sednemo na naša mesta.)
Ne možemo ovako da radimo. 
Miketiću, vidim vas u sistemu. Evo, daću vam reč.
Molim sve ostale da pokažete neko elementarno uvažavanje i mesta i teme i svega što danas radimo. 
Izvolite. 
ĐORĐE MIKETIĆ: Hvala vam, poštovani predsedavajući Narodne skupštine.


9/3MV/VZ

Izvinjavamo se na celom ovom incidentu. Našoj poslaničkoj grupi nije omogućeno da sedne na mesta koja su predviđena, ne znam uopšte iz kog razloga. Moja kartica je bila dole, a sada sam mora da je prebacim gore. Ako možemo nekako ovo da rešimo danas, da možemo da zaista učestvujemo u radu, vrlo nam je stalo. Ako ne možemo, snaći ćemo se, raštrkaćemo se po Skupštini. Hvala vam. 
PREDSEDNIK: Nisam vas razumeo. Ako ne dobijate mesto na kom vi želite da sedite, šta ćete da radite? Izaći ćete? Znači, to nije povreda Poslovnika, niste ukazali na član i ovo stvarno smisla nema. 
Poslaniče Jovanoviću i Miketiću, nemojte to da radite. 
Vi ste hteli po Poslovniku, gospodine Milićeviću. Izvolite. 
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem. 
Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, ne želim, odmah na početku ću reći, da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika, ali želim pre svega vas da zamolim kao nekoga ko po članu 27. mora voditi red na Skupštini i da ukažem na član 106. i član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Član 106, da zamolim sve da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega imajući na umu temu o kojoj danas govorimo i da nema važnije državnog pitanja od mira, stabilnosti, kompromisa i načina na koji da odbranimo naš narod na prostoru Kosova i Metohije. Član 107. govori da treba da govorimo o tački dnevnog reda. 
Koliko je nama poznato, inicijativu je više puta pokretao upravo jedan deo opozicije, verovatno misleći da predsednik Republike neće želeti da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a pri tome su rekli da imaju i mnogo pitanja koja bi postavili predsedniku Narodne skupštine. Evo prilike za to. 
Sa druge strane, kada govorimo o nekakvim rezolucijama, kada govorimo o nekakvim platformama, to je nešto što se tiče procedure i to je nešto o čemu smo razgovarali tokom jučerašnjeg kolegijuma. Dakle, da bi platforma ili rezolucija, da još jednom pojasnimo, pre svega zarad javnosti, bila deo dnevnog reda aktuelnog skupštinskog zasedanja, ona mora biti usvojena neposredno pre usvajanja dnevnog reda i mora imati većinu.         

10/1MZ/MP11.35 – 11.45

Što se tiče aktuelne sednice, dakle, ona je vrlo jasno zakazana, na osnovu člana 119. stav 2, 4. i 6. Poslovnika o radu Narodne skupštine, a za to osnov daje pre svega Zakon o Vladi, odnosno član 17. koji kaže da Vlada i u tehničkom mandatu može zakazati sednicu ili tražiti posebnu sednicu, ukoliko je reč o interesima koji se tiču potreba države. Ne vidim da ovde postoji značajniji i važniji interes.
Molimo još jednom u ime poslaničke grupe SPS sve kolege da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da govorimo isključivo o onome što danas jeste tačka dnevnog reda. Zahvaljujem se.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Milićeviću.
Da, član 107. se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine i hvala na razumevanju. Dakle, nećemo se izjasniti, tako ste i rekli. Vidite i sami da do krajnjih granica pokušavam da odložim primenu mera koje su neophodne onda kada se narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Smatram da je vaša primedba bila na mestu, jer jeste narušavanje dostojanstva ovo što gledamo od strane nekoliko poslaničkih grupa. Dakle, sve ovo što se dešava i ovo ponašanje, to jeste najgore narušavanje dostojanstva, od sedenja na klupi, pa redom.
Nećemo više da radimo.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima Šaip Kamberi, prema redosledu. 
Izvolite, vi ste prvi predstavnik poslaničke grupe.
ŠAIP KAMBERI: Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, koristeći svoje pravo na slobodu misli i izražavanja, ja ću o ovoj temi izneti neke stavove, iako znam unapred da neće biti slaganja, odnosno da će mnogi biti protiv, ali šta da radimo, sloboda misli i izražavanja je sveta, pa je moramo poštovati.
Kao što znamo, posle početnih uspeha postignutih u periodu 2011. do 2013. godine, zadnjih godina dolazi do usporavanja, pa i potpunog zamrzavanja briselskog dijaloga. Njegovo zamrzavanje koincidira i sa krizom identiteta unutar Evropske unije, kao i turbulencijama unutar transatlantskih odnosa. Na sreću, nova američka administracija ispoljila je novi aktivniji pristup pitanjima Zapadnog Balkana, Sjedinjene Američke Države su vraćene u ulogu zainteresovane strane u pregovorima, što je usledilo imenovanjem specijalnih diplomata za Balkan.
Obnovljeno američko interesovanje za Zapadni Balkan, a i za dijalog Kosova i Srbije, dolazi kao reakcija sve većeg uticaja drugih sila koje pokušavaju da destabilizuju region. Sjedinjene Američke Države jasno stavljaju do znanja da daju nedvosmislenu podršku dijalogu koji se vodi u Briselu, a u kontekstu toga poslednji dogovor između Kosova i Srbije o priznavanju ID karti je novi momentum koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa.
Svakome je jasno da perspektiva interesa naroda Balkana je u međusobnoj saradnji. Interesi Srba i Albanaca jesu takođe u uzajamnoj saradnji i poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da presudni uslov za te odnose jeste normalizacija odnosa sa Kosovom.
Za pozdraviti jesu nastojanja unapređenja odnosa Srbije sa Albanijom, kroz bilateralnu ili regionalnu saradnju, ali svaki racionalni političar je svestan da u dugoročnom aspektu ti međudržavni odnosi će zavisiti od načina rešavanja odnosa i sporazuma sa Kosovom.

10/2MZ/MP

Stabilnost Zapadnog Balkana je vezana za ovo pitanje i zato ono predstavlja ključni momenat za perspektivu dva naroda, ali i celog regiona. Godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da bez napretka u ovom procesu nijedna strana se ne može nadati članstvu u Evropskoj uniji. 
Danas ponovo sa najvišeg vrha Evropske unije ističe se da je dijalog sa Kosovom ključan za evropski put Srbije. Iako je izgubila raniju pokretačku moć, Evropska unija i dalje ostaje motor reforme i demokratizacije Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije i Kosova. Sigurno je da je pitanje konačnog sporazuma sa Kosovom jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova koji Srbija ima pred sobom. 
Međutim, gospodine predsedniče, vi ste izabrani na mesto predsednika ne samo da protokolarno predstavljate ovu državu, već i da date odgovore i nađete rešenja i za najteža politička pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje i budućih generacija. Vaša je obaveza da vodite ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu. Republika Srbija je zemlja koja se nalazi u Evropi, te prema tome ona treba da postane i punopravni član Evropske unije i deo zapadnih liberalnih demokratija. Jeste ovo težak zadatak, ali je mudrost voditi je ka tom cilju. 
Unapređenje odnosa sa večnim neprijateljem zahteva sposobnost za pomirenje. Nema budućnosti nijedne zemlje bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću. Mir sa Albancima vam je potreban, ne zavada. Zavada sa drugima, kako bi rekao Bogdan Bogdanović, vodi samouništenju. Zato je Srbiji potreban mir sa Albancima. Zbog njene budućnosti, zbog mladih naraštaja, zbog zajedničke perspektive Zapadnog Balkana. Sticanje prijatelja je važnije od osvajanja teritorija, rekao bi mudri Bogdan Bogdanović. Podsetio bih na još jednu njegovu izjavu datu za prištinski „Zeri“ ranije: „Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja“. 
Kao čovek koji vodi ovu državu i koji je na izborima osvojio potpuni legitimitet, imate najveću odgovornost da građanima Srbije o Kosovu kažete istinu i samo istinu, ne puste želje i netrezvene, nerealne političke ambicije. Dosta je bilo toga. Pravilo je da svako ko učestvuje u procesu rešavanja problema, pozitivan ishod i u dijalogu može očekivati jedino ako postavi jasnu razliku između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja. Shodno tome, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, kako ste rekli, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti. 
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na istok ili zapad, već da postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Koji je stav Evropske unije i sada po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom, vi znate to bolje od mene. Koje su realne mogućnosti da se taj stav Evropske unije i sada po tom pitanju promeni, takođe to znate bolje od svih nas ovde. Uvođenje u igru francuskih i nemačkih specijalaca, rekao bih, i poruke kojima vas pozivaju da donesete teške odluke u vezi Kosova jasno govori o koordinisanom transatlantskom stavu po ovom pitanju. 
Očekivao sam da danas ovom parlamentu kažete da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima izgradi drugačije odnose sa Kosovom.
Govorili ste o nepoštovanju sporazuma i koje dogovore Republika Srbija ne poštuje. Mislim da sam pomenuo i citirao sve iz Izveštaja o progresu na prošloj sednici koja je održana po ovoj temi. Činjenica je takođe da je onome ko je imalo upoznat 
10/3MZ/MP

sa stavom srpskog društva po ovom pitanju jasno da nije lako donositi konkretne odluke. Ali, zar najteži putevi nisu nekad i jedino pravi? Za novu stranicu potreban je novi pristup. Svestan sam da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost Albancima za ono što je tamo učinjeno. Verovatno za to treba sačekati neki drugi momentum. Vili Brant nije rekao žrtvama – ja vam se izvinjavam, nego im je rekao: „Mi smo se promenili, mi to više nećemo ponoviti“, podseća nas Latinka Perović. Možda bi u ovom trenutku to bilo dovoljno.
Naravno, biće ovde i glasova protiv sporazuma, glasova onih koji bi da stvore zamrznuti konflikt, glasova onih koji ne bi Republiku Srbiju da vide kao deo liberalnih demokratija, već priključenu istočnim carstvima. Svi koji tako misle čine pokušaj za osvajanje svakodnevnih političkih poena. Oni imaju pristup političara, a ne državnika, idu ka budućnosti koračajući unatraške, žele nastavak, a ne rešenje problema. Realistični pristup problemu stavlja nam do znanja da san o priključenju Republike Srbije istočnim carstvima u aktuelnim geopolitičkim previranjima je ne samo nerealan, već i opasan po budućnost ove zemlje. Turski nobelovac Orhan Pamuk jednom je rekao: „Istok ume da proguta ljude i njihove snove, zato treba da paze šta žele“. 
Ono što protivnici dogovora misle da postignu silom najčešće se može postići sporazumom. Pored toga, silom se može i izgubiti. Primera za to ima dosta, i to svežih. Upravo zato ne mislim da rešenje treba tražiti u pištoljima 400 srpskih policajaca na Kosovu.

11/1JJ/IR11.45 – 11.55

Na kraju, kao predstavnik albanske zajednice koja živi u Preševskoj dolini, mi smatramo da normalizacija odnosa sa Kosovom jeste od vitalnog značaja i za našu budućnost. U kontekstu budućeg sporazuma moram da naglasim da reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Interese morate da ostvarite dogovorom, jer ne možete jednostranom odlukom. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj. 
Srbija u republici Kosovo imaju broj na ustavom zagarantovana prava, što se tiče i parlamentarne zastupljenosti, ali i učešće u izvršnoj vlasti, Albanci i druge manjine to ovde nemaju. U skladu za zahtevom za više prava Srba na Kosovu, Beograd treba da ima u vidu da je logično i legitimno da albanska zajednica u Srbiji traži isti status koji Srbija traži za Srbe na Kosovu. Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala u okviru tri sporazuma koji se odnosi na opštine koje ima Albanci, čine većinu ili deo stanovništva. 
Nepriznavanje diploma jeste jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kao što smo vas već obavestili na konsultacijama 14. jula ove godine, od nove Vlade očekujemo da radi na realizaciji i planova od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu.
Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je usvojila plan još u junu 2013. godine. Zaustavljanje procesa pasivizacija i adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanje tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa, njoj adresa. 
Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intezivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabrani predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora „Prijatelja juga“. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2. 
Bujanovac, Preševo i Medveđa su najnerazvijenije opštine na nivou Republike Srbije, ali nisu mnogo bolji položaji ni ostale opštine našeg okruga. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno postaju udobni starački dom. Zato je vreme da država pokaže jednak tretman o svim građanima, da obezbede opstanak, a ne odlazak ljudi. Mladi su zajednička budućnost i o njima trebamo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari. 
Zato vas pozivam da uvažite više napora u rešavanju krupnih pitanja i problema, da koristite političku snagu koji su vam građani ove zemlje dali kako biste istu pretvorili u perspektivu ljudi i kako biste zajedno sa Albancima gradili stabilniji, bezbedniji i perspektivniji Balkan. Na vama je da odlučite da li ćete ostati samo jedan u nizu političara ili preuzeti državničke obaveze, budite gde god. Na tom putu dogovor sa Albancima vam se nameće kao nepremostivo pitanje, dogovor uz trezvene i realne ambicije, bez fantazmagorije. Hvala. 
PREDSEDNIK: Kao ovlašćeni Boško Obradović? Povreda Poslovnika? Vi ili? Vi niste u sistemu, Boško Obradović jeste u sistemu. Vi koji hoćete Poslovnik signalizirate mi iz klupe, vi niste u sistemu. 
Reč ima Milovan Jakovljević.

11/2JJ/IR

MILOVAN JAKOVLjEVIĆ: Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, predsedniče Republike, ukazujem na povredu Poslovnika, član 27. 
Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva jedne sednice predstavlja njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Vi ste dozvolili nešto što je nedopustivo, a to je da gospodin Kamberi u sred ovog najvišeg zakonodavnog doma kaže da je Kosovo nezavisno. Mi uvažavamo različitost mišljenja, ali ovo je nedopustivo. 
Molim vas, da po ovom osnovu se izjasnimo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Pošto ste već rekli da očekujete da se izjasnimo, izjasnićemo se. 
Reč ima Dragan Nikolić, po Poslovniku. Izvolite. 
DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, uvaženi predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. 
Vi ste morali predsedniče, a znam da ste veoma iskusan političar i da ste na mestu za koje se založila vaša stranka, da prekinete zaista ovakvu jednu tiradu poslanika za Bujanovca koji stalno i mimo ove skupštine nekažnjeno, bez opomene pominje nekakvu Preševsku dolinu koja ne postoji kao toponimski znak, ne postoji nigde u geografiji osim u izmišljenim formulacijama koje iznose ovi poslanici i ljudi koji dolazi iz Vranjske kotline. 
Pomenut je ovde i Vili Brant. Pomenuto je da treba da tražimo oprost za ono što smo učinili na Kosovu i Metohiji. Da li trebamo da tražimo oprost zato što je srpska devojčica od devet godina silovana od strane šiptara na Kosovu i Metohiji. Da li treba da tražimo oprost za gospodina Martinovića kome su flašu stavili tamo gde ne bih sada da se izjašnjavam. Pomenute su i pretnje o nekakvim pištoljima, o nekakvim policajcima koji će na Kosovu da izazivaju krv, a zna se ko je na Kosovu izazvao krvi i ko je Kosovo doveo u ovu situaciju. 
Nije Kosovo, gospodine predsedniče i predsedniče Republike, nezavisno Kosovo. Kosovo nikada neće biti nezavisno, jer Srbija neće dati saglasnost sa tim zato što Kosovo i Metohija nije naše, Kosovo i Metohija je naše dece, mog Vukana i Vukana gospodina predsednika Republike. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Molim vas, vreme za povredu Poslovnika je isteklo.
Dakle, želite obrazloženje ili?
DRAGAN NIKOLIĆ: Neću tražiti da se glasa. 
PREDSEDNIK: Dobro, ne tražite da se glasa. Dobro ko se izjasni unapred da li želi ili ne želi da se Skupština izjasni, računam u tom slučaju i ne očekuje neko obrazloženje ni sa moje strane, ali i na prethodnoj sednici primetite, da ste vi koji sedite sa te strane sale posebno oštri kada tražite da sankcionišem one koji sede pored vas. Naravno, o tome da li ćemo da idemo u primenu mera odlučujem ja i trudio sam se i trudim se i dalje da budem maksimalno trpeljiv u tom smislu, ali ako nastavite da insistirate, ne samo onim što kažete nego pre svega ponašanjem, možemo i to.
Da li se neko od ovlašćenih predstavnika dalje javlja za reč?
Reč ima Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deveti put da ja imam prilike da govorim u poslednjih 15 godina o pitanju Kosova i Metohije ovde u Narodnoj skupštini. 

11/3JJ/IR
Od 2000. godine do 2013. godine je ova Skupština donela 11 rezolucija i dve platforme. Mi danas o izveštaju vodimo raspravu na osnovu tačke 5. Rezolucije o osnovama za političke razgovore sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji.
Ono što je na prvom mestu i ono što treba da bude na prvom mestu i što treba reći unapred, jeste, da mi za razliku od nekih prethodnih perioda u poslednjih osam godina, znači od 2014. godine o pitanjima Kosova i Metohije u ovom visokom domu razgovaramo na realnim osnovama. 


12/1VS/MJ11.55 – 12.05

Za to treba da postoji velika hrabrost, pre svega od strane predsednika Republike, pre svega od strane Vlade Republike Srbije. 
Ja imam neka lična iskustva iz 2007, 2008, 2011. godine, kada se o istoj ovoj temi razgovaralo na osnovu nekih drugih principa. Kada se razgovaralo na osnovu busanja u grudi, kada se razgovaralo u smislu nerealnih obećanja, kada se razgovaralo na način što nije donosilo koristi ni sprskom narodu na KiM, ni Republici Srbiji, ni bilo kom građaninu Republike Srbije. Ono zbog čega se želim zahvaliti predsedniku Republike, a to sam govorio i pre godinu dana kada smo, pre 14 meseci tačnije razgovarali o ovoj istoj temi to je hrabrost. 
Ovo što vi činite to iziskuje veliku hrabrost. Iziskuje hrabrost zbog toga što vi o najbolnijem pitanju srpskog naroda govorite na iskren, otvoren i realan način i za to je neophodna i velika odgovornost, ali pre svega, velika hrabrost i zbog toga želim da vam se zahvalim i to je nešto što možda posluži kao osnova za iznalaženje nekih rešenja u budućnostima da ni ja nisam preterani optimista jer za kompromis trebaju dve strane. 
Videli smo iz ovog izveštaja da spremnost za kompromis ne postoji sa obe strane, jer sve dok se ne formira zajednica srpskih opština, sve dok se ne formira zajednica srpskih opština na KiM mi o kompromisu i o ispunjavanju obaveza i sa jedne i sa druge strane ne možemo govoriti i ne možemo razgovarati. I zbog toga bih se pridružio vašem apelu predsedničke Republike, a zna se na koga sve treba apelovati i ko su donosioci odluka, da omoguće i da naprave konkretne korake u interesu toga da se formira zajednica srpskih opština da bi i Beograd, da bi i predstavnici srpskog naroda sa KiM, mogli da vide da zaista postoji spremnost za kompromis i da zaista postoji bilo kakva nada da se iznađe bilo kakvo rešenje. 
Slažem se sa vama predsedniče Republike da ono što radi Republika Srbija, ono što radite vi lično, ono što radi Vlada Republike Srbije, to je poštovanje međunarodnog prava. I, o tome smo razgovarali i o tome smo govorili i prethodnih godina, ali ista ova rečenica nije mogla da bude izgovorena pre dve godine i nakon februara ove godine i mislim, naravno na dešavanja u svetu i konkretno na dešavanja u Ukrajini i zbog toga, kada kažete da je Republika Srbija na strani međunarodnog prava i da štiti međunarodno-javno pravo, to nije nekakva politička izjava, to nije nikakvo subjektivno mišljenje, nego je to jednostavno istina i činjenica. 
Cenimo vašu spremnost što želite da rešite ovo pitanje koje postoji decenijama unazad i da ne želite da se i ovo pitanje ostavi našoj deci da ona rešavaju ovo pitanje. I to je najbitnije. To je najbitnije zbog toga što dok se ovo pitanje ne reši možemo mi da se bavimo privlačenjem investicija, možemo mi da se bavimo priključenjem i naporima priključenja EU i možemo da postignemo određena rešenja, odnosno određene pomake i određene rezultate kao što i postižete, ako što i postižemo, jer Srbija danas nije isto takva kao što je bila pre osam godina. Ali, dok se ovo pitanje ne reši kao Damoklov mač će visiti iznad svih građana Republike Srbije, bez obzira da li žive u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici ili Sremskoj Mitrovici ili Subotici ili Vranju, i zbog toga cenimo ovu spremnost na kompromis što vi dokazujete svakom prilikom kada razgovarate sa bilo kim o ovoj temi.
I, upravo zbog toga ovo pitanje KiM nije pitanje i nije tema samo za srpski i albanski narod, ovo je tema i za građane Mađarske i za građane Rusinske  i za građane Hrvatske i za građane bošnjačke nacionalnosti i romske i sve građane Republike Srbije, jer dok se ovo pitanje ne reši u skladu sa međunarodnim javnim pravom,  do tada u Srbiji ne može da se postigne takav standard kakav bi se mogao postići i kakav se postiže u nekim drugim državama.
12/2VS/MJ

Ja želim da izrazim i sa ovog mesta i poštovanje i divljenje predstavnicima sprskog naroda na KiM što istrajavaju i što trpe sve što treba da trpe. Ja ne želim tu da ulazim u neke polemike sa opozicijom, ali da sam ja pripadnik srpskog naroda i kad bi izvodio ovakve performanse u vezi toga ko gde sedi u Narodnoj skupštini, a da tu sede moji sunarodnici, da sam pripadnik srpskog naroda, koji ne znaju kada dođu kući šta će zateći i tako žive decenijama mene bi bila sramota. (Aplauz)
U ime SVM i u ime svih vojvođanskih Mađara želim da kažem da apsolutno da navijamo za vas da možete da ostanete na vašim ognjištima i apsolutno imamo razumevanje za svaku podršku i materijalnu i svaku drugu koju vam pruža i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije. 
Reći ću vam jedan podatak i citiraću predsednika Republike, vi o tome danas niste govorili, ali ste govorili 2018. godine u nekim drugim prilikama – godišnje iz budžeta Republike Srbije na KiM ode između 520 i 530 miliona evra. To je podatak iz 2018. godine. Možda je ta svota i veća. 
Mi vojvođanski Mađari apsolutno nemamo problema sa tim, kao što nemamo problema ni sa tim kada se sredstva daju za Srbe na teritoriji BiH ili negde drugde, kao što ni vi nemate problem sa tim kada Mađarska daje izuzetno velika sredstva za vojvođanske Mađare i zbog toga ne možemo da se vodimo igrom dvostrukih aršina. 
Ako mi očekujemo da vi smatrate sasvim normalnim što naša matična država nas podržava u Srbiji onda mi apsolutno ne možemo da imamo bilo kakav problem sa tim što država pomaže Srbe ma gde oni živeli. 

13/1JD/CG12.05 – 12.15

Zašto imamo razumevanje pored svega ovoga što sam rekao za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ja sam o tome govorio i prošli put i pretprošli put i pošto znam da neću biti pogrešno shvaćen, reći ću i danas. 
Istorija i velike sile s vremena na vreme, o tome nas uči istorija, kažnjavaju neke narode, male narode, male u brojčanom smislu. Mađari su 102 godine morali da se suoče sa Trijanonskim mirovnim diktatom. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi tada. Prošli smo dvadesetih i tridesetih godina kroz sve ovo kroz šta Srbi sa Kosova i Metohije prolaze prethodnih godina. Znamo kako je to iz iskustva.
Da ne govorim samo o nekim istorijskim činjenicama od pre stotinak godina. Svi se mi sećamo i toga kakvi su bili međunacionalni odnosi u Vojvodini 2003, 2004. i 2005. godine. Koliko je bilo međunacionalnih incidenata. 
Zašto ovo spominjem? Ovo spominjem zbog toga što nas taj slučaj uči tome da kada postoji spremnost na kompromis, kada postoji razumevanje sa obe strane, onda su svi problemi rešivi. Mi u prethodnih osam godina praktično ne znamo ni za jedan međunacionalni incident između srpskog i mađarskog naroda na području AP Vojvodine. To nije slučajno. To je zbog toga što smo zajednički dosta toga uradili.
Ono istorijsko pomirenje koje je pre devet godina postignuto između srpskog i mađarskog naroda, ovde u ovoj Narodnoj skupštini usvajajući Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, pa preko spomenika u Čurugu nevinim žrtvama i mađarskog i srpskog naroda, mogao bih da spomenem još neke konkretne stvari koje smo u interesu toga učinili. Sve to nas uči tome da ukoliko postoji kompromisi, ukoliko postoji otvorenost onda je i moguće postići istorijsko pomirenje. Bez tog istorijskog pomirenja teško da možemo doći do mira, stabilnosti i bezbednosti.
Ovo sam spomenuo isključivo zbog toga da bi rekao da ovo može da posluži kao presedan i u nekim drugim relacijama. Nadam se da će i da posluži kao presedan. I ovaj naš presedan, srpsko-mađarski dokazuje, i nemam problem sa tim da kažem otvoreno, jasno i glasno, ovaj naš presedan pokazuje da problem nije u Srpskom narodu. 
Ako je to srpski narod i politički predstavnici srpskog naroda umeli, mogli, imali snage, hrabrosti sa mađarskim narodom, onda verovatno imaju i sa nekim drugim narodima, jer je presedan napravljen.
Ono što bih želeo da kažem na kraju. Nadam se, nisam optimista, ali se nadam, da će doći do nekakvog kompromisnog rešenja. Mi vama, predsedničke Republike, i Vladi Republike Srbije pružamo svaku moguću podršku i konkretnu pomoć u iznalaženju kompromisnog rešenja, jer ovo nije samo pitanje za srpski i albanski narod. Nadamo se da će do kompromisnog rešenja doći.
Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati za usvajanje ovog izveštaja. 
Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Boško Obradović, poslanička grupa Srpski pokret Dveri. 
Izvolite. 
BOŠKO OBRADOVIĆ: Zahvaljujem.
Poštovani građani Srbije i naravno svi prisutni ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, smatram velikom odgovornošću da danas govorim o najvažnijem nacionalnom i državnom pitanju, a to je nesumnjivo naša, nadam se, zajednička borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.

13/2JD/CG

Pre svega želim da izrazim svoju zahvalnost što je došlo do ove posebne sednice o Kosovu i Metohiji i na predlog naše poslaničke grupe od 2. avgusta, na samoj Konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, kada smo zatražili da se o ovom aktuelnom stanju na Kosovu i Metohiji govori odmah po formiranju novog saziva Narodne skupštine i takođe zahvalnost predsedniku Republike koji je ispunio svoje obećanje koje je dao na konsultacijama koje smo imali, da će se pojaviti pred narodnim poslanicima na jednoj takvoj sednici o Kosovu i Metohiji. 
Mislim da je ovo dobar početak i njegovog novog predsedničkog mandata i našeg novog skupštinskog saziva.
Ono što mi danas treba da uradimo ili barem ono što mi iz poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, mislimo da mi danas svi zajedno treba da uradimo, a to je da postignemo konsenzus i puno nacionalno jedinstvo o odbrani i očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije. 
Zaista bih voleo da odmah postavim to pitanje, odnosno dobijem odgovor na to pitanje od 250 narodnih poslanika – ima li bilo ko ko je za priznanje lažne države Kosovo? Da li ima ovde bilo ko ko je za nezavisno Kosovo? Da li ima ovde bilo ko ko nije spreman da učestvuje u nacionalnom jedinstvu po pitanju odbrane i očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije? 
Ako nema, onda ja verujem da uz određene različite stavove i različite poglede na pregovarački proces i ovaj Izveštaj koji smo dobili kao dnevni red, mi možemo veoma lako da se saglasimo oko daljeg puta kojim treba da idemo.
Mislim da to i jeste cilj i smisao ove sednice, da uradimo rekapitulaciju onoga što je dobro i onoga što je loše rađeno za vreme ove vlasti u prethodnih deset godina, da podvučemo crtu i da i dalje idemo jednim, ja mislim novim putem koji će upravo svedočiti to nacionalno jedinstvo, ali i poštovanje Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244 kao temelja oko koga mi danas ovde treba da se saberemo i dogovorimo, da više ne bude usmenih sporazuma, i da svaki sledeći sporazum mora prvo da dođe ovde u Narodnu skupštinu na odobrenje i da se danas donese određena odluka za koju ćemo svi da stanemo kao neka vrsta rezolucije koja obavezuje svaku buduću vlast u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.  
Predsednik je danas spomenuo jednu dobru rezoluciju, a to je rezolucija iz 2013. godine, dakle doneta u vreme ove vlasti koja kaže da sve što se radi mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, potpisujem. Dakle, to je januar 2013. godine. Ali, tri meseca kasnije, u aprilu 2013. godine vi, vaša vlast potpisuje Briselski sporazum koji je, apsolutno antiustavan i koji je direktno suprotan Rezoluciji koju ste doneli tri meseca pre toga. 
Dakle, šta kaže još na jednom mestu ta Rezolucija? Da sve nadležnosti kao rezultat pregovara budu poverene privremenim institucijama u Prištini biće potvrđeno ustavnim zakonom i prenete organima AP KiM u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije. Da li ste to uradili? Nema ustavnog zakona. 
Nikada niste izašli sa Briselskim sporazumom, niti je Ustavni sud zauzeo stav o Briselskom sporazumu koji je nesumnjivo antiustavan.
(Aleksandar Martinović: Kako nije?)
Na kraju, veoma važno. Narodna skupština Republike Srbije, u tački 5. ove Rezolucije, zahteva od Vlade da redovno izveštava o razvoju događaja i svuda praktično pominje Vladu Republike Srbije kao nekoga ko treba da vodi te pregovore. 



13/3JD/CG

Da se odmah razumemo. Mislim da predsednik Republike izlazi iz svojih ustavnih ovlašćenja kada vodi pregovore o KiM, ali nemam ništa protiv, iz jednog praktičnog razloga, jer je u pitanju najjača politička figura vladajuće većine i koja je spremna da preuzme odgovornost na sebe, ali koja mora da podnosi račun Narodnoj skupštini koja je donela ovu Rezoluciju 2013. godine, što danas čini, ali što do sada nije bio slučaj. 
Ono što je meni zaparalo uši u predsednikovom izlaganju jesu izrazi tipa – mitovi, pusti snovi, zaglavljeni u prošlosti, nova realnosti ili nije istina da je to oduvek bilo naš. 
Dakle, mi govorimo o KiM, o svetoj zemlji, govorimo o korenu našeg identiteta naše državnosti, govorimo o snovima generacija koje su pod okupacijom pripremale oslobođenje KiM i ostvarile ga, što ćemo i mi da uradimo. 

14/1GD/LjL12.15-12.25

Osnovna stvar koju mi danas želimo da kažemo pred vama, poštovane kolege narodni poslanici, da se to konačno izgovori u Domu Narodne skupštine - Kosovo i Metohija je pod okupacijom, pod NATO okupacijom. 
Mi kao Narodna skupština, i to je predlog rezolucije naše poslaničke grupe, treba da konstatujemo da su KiM okupirani deo teritorije i da ćemo ga kad-tad vratiti u punu ustavno-pravnu nadležnost naše države.
Zašto mi dalje pregovaramo ako je Kosovo nezavisno, kako tvrdi zapad? Pa, zato što nije nezavisno, zato što ga većina država sveta ne priznaje kao nezavisno, zato što im je potreban naš pristanak da bi bilo nezavisno. I dokle god mi ne dajemo taj pristanak, Kosovo i Metohija nikada neće biti nezavisna država. Oni su lažna država. 
I tu odmah da kažem, pošto se trudim da u svom političkom nastupu budem objektivan, kada je nešto dobro da kažem da je dobro - dobro je što niste uveli sankcije Rusiji i nemojte to nikada ni da uradite. Dobro je što ste radili u vreme prethodnog mandata ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koga ovde kritikujem zbog potpisivanja Briselskog sporazuma, ali pozdravljam rad na otpriznavanju odnosno na poništavanju priznanja lažne države Kosovo od velikog broja država i to je najbolja stvar koju je uradila ova Vlada i ova vaša vladajuća većina, pored toga što niste uveli sankcije Rusiji, za ovih 10 godina vlasti.
Međutim, ima i mnogo loših stvari i ne možemo da ih krijemo. Mi ne vodimo 5:0 u pregovorima, kako je to rekao Marko Đurić. Mi gubimo, rezultat je 0:15. Sve što ste ispregovarali za ovih 10 godina bilo je na korist zaokruživanja šiptarske države, na korist nezavisnog Kosova i sve što je bilo na njihovu korist to je primenjeno. A šta ste, navedite mi, ispregovarali a da je na korist srpskog naroda na KiM? Šta je na korist države Srbije? Odmah ćete reći, znam, Zajednica srpskih opština. A zašto nije primenjena? Kakvi ste vi to pregovarači? Jedina stvar koja je na korist našeg naroda nije primenjena, a ostalih 99% stvari koje su na korist nove albanske druge države na Balkanu - sve primenjeno, uz vašu dozvolu, uz vašu saradnju, uz vašu asistenciju, uz kršenje Ustava Srbije. Dakle, loši ste pregovarači. Gubite 0:15. Imamo problem zbog toga. Šta ja hoću da kažem? Moramo da menjamo pregovaračku politiku, pregovaračku platformu. Rezultat na tabeli je 0:15 trenutno.
Šta je poenta priče? Evo, i zajednica srpskih opština. Molim vas da mi pokažete, to mi je veoma važno - ko treba da formira zajednicu srpskih opština na osnovu Briselskog sporazuma? Ako mi treba da formiramo, kao Srbi koji žive na KiM, zašto već nije formirana? Zašto već nije formirana ako od nas zavisi, ako se srpske opštine ujedinjuju?
Ali, ako treba da bude formirana po Ustavu Kosova i po zakonima lažne države Kosovo, čekajte, jel mi to priznajemo nezavisno Kosovo formirajući zajednicu srpskih opština? Da li će to biti velika prevara?
U Briselskom sporazumu na jednom mestu kaže ovako: "Organizacija zajednice će biti zasnovana na istim osnovama kao i asocijacija kosovskih opština". Kakvih kosovskih opština? Dakle, zajednicu srpskih opština treba da formiramo na isti način kao zajednicu kosovskih opština, po ustavu i zakonima nezavisnog Kosova? Ja ne pristajem na takvu zajednicu srpskih opština koja će da potvrdi nezavisno Kosovo. Vodite računa o tome, opasna je stvar u pitanju, kao što je najopasnija stvar ono što se dešava na severu KiM.
Dugo mogu da govorim o tome koje su posledice vaše loše politike prema KiM - predali ste pravosuđe, policiju, telekomunikacije, energetiku, katastar, priznali ste na kraju i lična dokumenta lažne države Kosovo. Ali, ono što je najbolnije, u ovom trenutku, dok mi ovde razgovaramo, na severu Kosova i Metohije,  gde
14/2GD/LjL

nikada nije stupila niti jedna albanska vojnička ili policijska čizma pre vašeg dolaska na vlast, danas se formiraju vojne i policijske baze, a mi u ovom trenutku ne tražimo vanrednu hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN da bismo se protiv toga pobunili, da bismo čitavom svetu na to ukazali, da bismo od naših saveznika Rusije i Kine tražili da nas zaštite.
Gospodine predsedniče, vi ste to rekli, ali vi ne iznosite posledice toga. Mi na zapadu nemamo prijatelje. Mi u EU nemamo nekoga ko će nas razumeti. NATO vam je obećao da neće stupiti nogom na sever a da ne pitaju Srbe sa severa, a stupili su nogom, NATO vas je prevario. Zaboravite više zapad i NATO, okrenite se našim saveznicima Rusiji, Kini i ovoj većoj polovini čovečanstva koja ne priznaje lažnu državu Kosovo i koja može da nas zaštiti, ali moramo to da tražimo.
Tu dolazimo… Da ne govorim o tome da niste uopšte pokrenuli pitanje SPC na Kosovu i Metohiji u pregovorima, da niste uopšte postavili pitanje imovine  države, crkve, privatnih lica, privrednih subjekata u ovim pregovorima. Ono što ste bili obavezni iz Rezolucije 2013. godine niste radili, a radili ste ono što je opasno i što dovodi u  pitanje Ustav Republike Srbije. 
Dakle, moj zaključak u ovom prvom delu obraćanja je sledeći: zaboravite na put Srbije u EU. Na tome putu nema odbrane Kosova i Metohije, jer na tom putu vas čekaju nove i nove ucene da priznate lažnu državu Kosovo, kao što vam ovi emisari, koji su vam bili u poseti, jasno poručuju. Zna se šta je nova armatura, prevedite to na srpski jezik. Nova armatura je da priznate lažnu državu Kosovo, da stavite potpis, da idete putem dve Nemačke, ćete priznati drugu državu i nećete je sprečavati da uđe u UN. 
Dakle, vaša pregovaračka platforma, koja je izmenila vašu rezoluciju iz 2013. godine je krahirala i mora da se menja i mi želimo da učestvujemo u novoj pregovaračkoj platformi koja će potpuno zaštiti suverenitet države Srbije na Kosovu i Metohiji i dali smo vam predloge. Ja ću ih kratko ponoviti, a dodatno će o tome govoriti moj zamenik kolega Ivan Kostić. 
Dakle, pre svega prekid štetnih pregovora u Briselu, mi tamo nemamo prijatelje; povratak teme Kosova i Metohije u Savet bezbednosti UN, da imamo saveznike u Rusiji i Kini gde ne može da prođe  ništa što je na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa, tamo da pregovaramo; poništavanje antiustavnih i štetnih sporazuma kao što su Briselski i Vašingtonski sporazum. 
Zašto mi primenjujemo sve, a oni ništa? Zašto su oni dobili sve, a mi ništa? Koji su to pregovori i kakav je to uspeh tih pregovora? Konačno, ono što je veoma važno - obnova rada ministarstva za Kosovo i Metohiju u novoj Vladi Republike Srbije, što bi značilo pomoć građanima, još veću pomoć, a pozdravljamo i svu dosadašnju pomoć koju je Vlada Republike Srbije davala građanima Srbije na Kosovu i Metohiji i SPC. I, jedna veoma važna stvar, da nam se ne bi ponavljalo ovo ponašanje određenih narodnih poslanika ili bilo koga drugoga na nivou države Srbije, zakonske sankcije, zakonska kazna za svakoga ko u javnom prostoru Kosovo i Metohiju naziva nezavisnom državom i na taj način krši Ustav Republike Srbije i pomaže okupaciji dela naše državne teritorije. 
Ono sa čim želim da završim jeste ono što je naš predlog kada smo predložili ovu posebnu sednicu. Vi ste dobili, poštovane kolege iz vladajuće većine, i ja želim to da vam citiram ovom prilikom, a to je jedna veoma važna stvar, jer mislim da bez zaključka ova sednica nema smisla. 
Zaključak mora da postoji koji će sve da nas obavezuje koji ćemo ikada biti na vlasti u ovoj državi. Mislim da imamo obavezu da se odredimo prema Rezoluciji Evropskog parlamenta od 6. jula, koja od nas zahteva priznanje lažne države Kosovo i 
14/3GD/LjL

uvođenja sankciji Rusiji, kao i što izvestilac Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik od nas traži i održavanje "Evroprajda" kao treći uslov, odnosno ucenu koja nam stiže iz EU. Mi  moramo da odgovorimo na to i zato mi predlažemo sledeću odluku kojom bismo mogli da završimo ovo naše skupštinsko zasedanje  u dve rečenice. Pod jedan: "Narodna skupština Republike Srbije odbija zahtev Evropskog parlamenta da prizna lažnu državu Kosovo i uvede sankcije Ruskoj Federaciji koji su izneti u Rezoluciji Evropskog parlamenta od 6. jula 2022. godine" i pod dva: "Narodna skupština Republike Srbije zahteva da se pregovori o Kosovu i Metohiji vrate u Savet bezbednosti  UN". 


15/1BD/MT12.25 – 12.35

Da na kraju budem veoma precizan i jasan – sve što je u okviru Ustava Republike Srbije, sve što je u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, sve što naša vlast, ova ili bilo koja sledeća, radi u odbrani i očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ne priznajući lažnu državu Kosovo, imaće podršku Srpskog pokreta Dveri i naše poslaničke grupe, ali sve što se radi mimo Ustava Republike Srbije, mimo Rezolucije 1244, što se radi na priznanju lažne države Kosovo, imaće u nama ogorčenog protivnika. Jer, da se razumemo jednu stvar, mi branimo ovde svetinje, sve svetinje ovog naroda i države, od naše vere, tradicije i porodice, do Kosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
Izvolite. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Sačekao sam, poštovani narodni poslanici i uvaženi predsedniče, sačekao sam nekoliko govornika da iznesu svoje stavove, ne bih li odgovorio i pokušao da ukažem na ono što se stvarno zbiva i ono što je istina, a ne ono što možete da čitate u trač rubrikama i po društvenim mrežama bez ikakve argumentacije. Zato mislim da je ova rasprava veoma važna i veoma blagorodna za naše građane. 
Meni ništa nije smetalo u govorima svih narodnih poslanika, jer svi narodni poslanici imaju pravo da govore šta žele i imaju pravo na svoje političke stavove, a naše je da ne visinom decibela koju ćemo da koristimo, već ozbiljnom argumentacijom negiramo ili opovrgnemo deo tih tvrdnji.
Što se tiče vas, poštovani gospodine Kamberi, zahvalan sam vam na nekoliko stvari koje ste izneli, jer ste mi dali priliku da ukažem i na to da bih voleo da slične stvari vidim i od vas.
Neretko govorite u svojim nastupima, a pričate o Viliju Brantu i o tome da treba da se izjasnimo o našoj prošlosti, jer nema bez suočavanja sa prošlošću budućnosti, kako kažete, i trebalo bi da osudimo zločine nad Albancima. Nemam ništa protiv da osudim zločine nad Albancima, gde god da ih je bilo, a mi smo to uradili u pravom smislu reči. Vi neretko koristite slučaj Sarande Bogujevci, samo nećete da kažete da su svi koji su učestvovali u napadu na porodicu Bogujevci osuđeni pravosnažnim presudama u pravnom sistemu Republike Srbije. Ali, istovremeno prećutkujete i nećete da nam odgovorite, i niko neće da nam odgovori iz tzv. kosovskog pravosudnog sistema, o tome ko je ubio porodicu Šutaković u Đakovici. O tome, takođe, glasno ćutite i nikada se po tom pitanju ne izjašnjavate. 
Te, kao što vidite, ja nemam problem da osudim sve ono što se dogodilo  porodici Bogujevci, ali vi imate, neretko, problem da osudite i ukažete na to što se dogodilo porodici Šutaković ili što se dogodilo srpskoj deci na Bistrici, kada je nekoliko njih ubijeno i nekoliko njih ranjeno. O tome, naravno, nikada nije vođena ni validna istraga, nikada ubice i počinioci tog zločina nisu pronađeni. 
Vi ste u pravu u tome kada govorite o nedovoljno ulaganja u dve opštine, pošto niste većina u tri opštine, kao što kažete, već su Albanci većina, relativna većina, apsolutna u jednoj, a relativna većina u drugoj opštini. Nije važno, u pravu ste, nedovoljno ulaganja. Još od porodilišta u Preševu nismo dovoljno ulagali. U Bujanovcu, takođe, i upravo zato se spremamo da ulažemo i u Bujanovačku banju i u neke druge stvari.
Rekonstruišemo osnovnu školu „Branko Radičević“ za više od dva miliona evra, srednju stručnu školu, treba da se radi preko Nemačke razvojne banke, 293 miliona, fiskulturnu salu u „Vuku Karadžiću“ 40 miliona. Radimo to i u Preševu za 

15/2BD/MT

osnovnu školu „Ibrahim Keljmendi“, čak 120 miliona dinara i „Vuk Karadžić“ 72 miliona dinara. 
Saglasan sam sa vama da to nije dovoljno. Moramo da radimo na investicijama. Moramo i Bujanovačku banju da rešimo. Moramo da dovedemo i neke nove investitore. Radićemo na tome.
Što se Medveđe tiče, ne govorite istinu kada pričate o brojevima za Medveđu. U Medveđi je srpsko stanovništvo ne samo apsolutno većinsko, već i kvalifikovanu većinu ima i što se tiče ljudi koji žive, koji stvarno žive na teritoriji opštine Medveđa, to je na nivou od 85% do 90% stanovnika Medveđe su srpske nacionalnosti. Ali, ne mislim da je to posebno važno, osim što to govori o trikovima kojima se služe kosovske vlasti, tzv. kosovske vlasti neretko, a jedna od tih je i ta o kojoj ste govorili, o istovetnim pravima, to je Kurtijeva mantra, inače, o istovetnim pravima za Srbe na Kosovu i Metohiji kako treba da dobiju Albanci na jugu Srbije. 
Zašto to radite? Želim da ljudima u Srbiji ukažem na to u čemu je trik i zbog čega to sve, zašto za tim posežete. Pa, za tim posežete da biste rekli da je, iz toga proizilazi da je Kosovo nezavisna država, da više ne postoji ništa sporno u tome što je Kosovo nezavisna država i da mi samo treba da rešimo bilateralnim sporazumima jednakost i istovetnost prava koja će da uživaju Srbi i Albanci u dve nezavisne države.
Sve što imate da se požalite i da kažete da vam nisu ispunjena ili su vam uskraćena prava, mi smo spremni da vas saslušamo i da učinimo, ali vam sad kažem – to nikakve veze nema sa pitanjima Srba na Kosovu i Metohiji, nikakve sličnosti, jer nemate ni isti status, niti je reč o dve države nezavisne, niti bilo šta slično. Ali, da ne bismo bežali od suštine, što se prava tiče, uvek ste dobrodošli i uvek smo spremni da razgovaramo o tome šta je to što je moguće da se uradi i šta je to što je moguće da se napravi. 
Takođe, kažete – neće da rešavaju problem 400 pištolja. Pa, neće. Ni 1.000, ni 5.000 pištolja ne mogu ništa. Što onda podržavate one, a podržavate ih i javno, ne samo ovde sa skupštinske govornice, koji ulaze ne sa 400 pištolja, već sa 400 automatskih pušaka, ručnim raketnim bacačima i sa 17 oklopnih vozila tamo gde ne smeju da uđu ni po Briselskom sporazumu, zbog postojanja Direktorata Sever i Regionalne policije Sever, ni zbog onoga što je Rasmusen potpisao sa Tačijem, na čemu smo insistirali da bez saglasnosti četiri gradonačelnika severnih srpskih opština, tamo mogu da uđu? Što to niste osudili? Šta ti ljudi rade tamo i zašto to rade?
Samo hoću da vam kažem da sam kao predsednik Srbije uvek spreman da saslušam svaku argumentaciju, jer vas, naravno, doživljavam kao građane Srbije i moja je obaveza ne samo da vas saslušam, već i da učinim sve što je u mojoj moći da pomognem napretku i razvoju albanske zajednice koja živi na teritoriji Republike Srbije, ali vas takođe molim da, ako ste sebi nešto oprostili, onda oprostite ponešto i nama ili ako ste meni nešto dali kao zadatak, molim vas da taj zadatak i vi obavite onda iz svog ugla onako kako ste to meni predložili. 
Želim da se gospodinu Balintu Pastoru zahvalim na velikoj korektnosti koju iskazuje u svakom svom javnom nastupu, iza kojih nema nikakvih prikrivenih stvari i trikova i što uvek na svoj veoma inteligentan, ali i ozbiljan i odgovoran način prilazi rešavanju državno-pravnih stvari od interesa za Republiku Srbiju.
Vi ste rekli da smo uvek imali busanje u prsa, i o tome ću da govorim danas u mnogo navrata. To busanje u prsa nikada ničemu nije služilo, osim podizanju sopstvene popularnosti i uživanju u sopstvenoj slici u ogledalu, fotoaparatu ili nečijoj kameri, 

15/3BD/MT

ničemu više. I nikada ti ljudi koji se previše busaju u prsa, čak i kada sam to sam radio tamo devedesetih godina, nisu razmišljali o tome kakve to posledice nosi. 
Nadam se da smo mnogo toga naučili u prethodnih 30 godina i da nećemo napraviti takve greške i da nećemo poverovati i da nećemo biti lakomisleni da poverujemo ljudima koji nam govore o lakim i jednostavnim rešenjima i o tome kako možemo da živimo sami u celom svetu, bez ičije podrške i pomoći i kako je moguće da radimo baš šta nam je volja i da nikoga ne slušamo i da nikoga ne saslušamo i da ni sa kim ne sarađujemo, jer mi tako mislimo da je najbolje i baš nas briga.
Da, vodiću takvu politiku još ovaj jedan mandat, a onda, moja najveća bojazan je da će upravo takvi neodgovorni tipovi, sa različitih strana naše političke scene, dobiti poverenje naroda, zato što živimo u vremenu u kojem ekstremni stavovi, izrazito ekstremni stavovi dobijaju veliku podršku. To je vreme neodgovornosti ili, onako kako ja to nazivam, nepodnošljive lakoće neodgovornosti, što smo mogli da čujemo i u govoru gospodina Obradovića i o čemu ću detaljno i temeljno da govorim, da vidite samo koliko je neistine izneo u tako kratkom vremenskom periodu.


16/1TĐ/LŽ12.35 – 12.45

Dakle, želim da vam se zahvalim i da vam pružim informaciju. Prvo, ponosan sam na to što u odnosu na 2003, 2004. i 2005. godinu, kada smo imali više stotina međunacionalnih sukoba na teritoriji severa Srbije između Srba i Mađara, danas nam se to svodi na ukupno prste jedne ili dve ruke. Dakle, svi incidenti koje imamo u Vojvodini, koje na ovaj ili onaj način možemo da okarakterišemo kao međunacionalni, iako čak ni oni nisu međunacionalni, da budemo sasvim otvoreni.  Dakle, to je rezultat vašeg rada, vašeg oca, izvinjavam se što tako kažem, i lidera vaše partije Ištvana Pastora, premijera Orbana, vas lično, uvaženi Balint. I mi smo radili, jer smo želeli da izgradimo takve odnose sa Mađarima, građanima Srbije, koji poštuju, vole ovu zemlju i koji znaju koliko treba poštovanja i ljubav da iskazuju i prema Mađarskoj. Nama to ni najmanje ne smeta i nikada nam neće smetati. 
Jedna informacija za vas. Mi danas, iako je to teško izračunati, jer ne ide sve, kao što znate, preko Kancelarije za KiM, već preko različitih ministarstava, ali okvirno, ono što smo u međuvremenu dobili kao informaciju od Ministarstva finansija, negde je to između 750 i 820 miliona evra koje ulažemo na godišnjem nivou za KiM. Mislim da je to važna informacija. To je 2,5 puta više nego što smo ulagali pre 10 godina, i to ne u dinarima, već govorim u evrima ili dolarima. 
Što se tiče izlaganja gospodina Obradovića, veoma sam počastvovan što sam danas ovde gost i mnogo mi je drago što imam priliku da odgovorim na sve neistine koje inače izgovaraju u javnosti različiti politički predstavnici, brojne neistine, paušalne ocene, ali koje se lako primaju, zato što je najjednostavnije da izgovorite neistinu koja… Ljudi vole da čuju parolu i onda ako prođe, prođe, a vi ćete da je ponovite hiljadu puta. Ja to ne mogu da radim. Ja sam predsednik Republike, moram da radim posao. Ja sam u prethodna četiri dana primio ili razgovarao ukupno sa 13 predsednika i premijera na različitim kontinentima. Niti imam vremena, niti imam mogućnosti da to radim svaki dan. 
Pođimo redom. Kažete da nas obavezuje Ustav i obavezivala nas je Rezolucija, pa ste pogazili Ustav Briselskim sporazumom. Briselskim sporazumom nismo pogazili Ustav, a onda ste nam rekli da se nikada Ustavni sud nije izjasnio. Desetog dvanaestog 2014. godine, Službeni glasnik 13/2015, Ustavni sud odbacuje Predlog za ocenu ustavnosti, jer je to bila pravna formulacija kojim je mogao da reaguje. Dakle, gospodine Obradoviću, niste izneli istinu. Ustavni sud se oglasio i Ustavni sud nikada. Dakle, ulazi u meritum stvari, ulazio je po tom pitanju u proces i nikada nije doneo odluku da je to protivno Ustavu Republike Srbije. 
Dalje ste rekli, smeta vam kada govorim o mitovima, smeta vam kada govorim o fantazmagorijama, smeta vam, pošto je najlakše i najlepše reći - to je naša sveta zemlja. Šta ste vi više Srbin nego ja, pa vi znate da kažete sveta zemlja, a ja ne znam da kažem sveta zemlja? Znam da kažem sveta zemlja i mogu da ponovim to hiljadu puta, pa kakve to veze ima sa realnošću, kakve to veze ima sa životom ljudi, kakve to veze ima sa odgovornim stavom? Naša sveta zemlja, pa onda odem u kafanu da se najedem jagnjetine i prasetine i tako smo rešili probleme. 
Naša sveta zemlja se brani znanjem, brani se jakom ekonomijom, jakom Srbijom. Naša sveta zemlja se brani i novcem i odlučnošću i čvrstinom. Naša sveta zemlja se brani i Ustavom i do sada smo je branili i štitili. 
Vi kažete nama i predlažete zaključak da se vrate pregovori u UN. Koga obmanjujete? I to kažete da je to naša vlast uradila. Kako možete takve stvari da izgovarate? Doneo sam papir ovde da pokažem celoj naciji, evo vam, poštovani građani Srbije da vidite o kakvim lažima je reč. Doneo sam vam direktan papir da vidite o čemu se radi i o kome se radi. Pročitaću vam i na engleskom. Ujedinjenim nacijama Rezolucija 
16/2TĐ/LŽ

usvojena od strane Generalne skupštine 9. septembra 2010. godine. Tada ste vi i vaši koalicioni partneri bili na vlasti i današnji i tadašnji, a ne mi, i današnji i tadašnji kažu, 64/298, request for an advisory opinion… Pročitaću vam samo drugu tačku, dakle, u kojoj se kaže – welcomes the readiness of the European Union to facilitate a process of dialog between the parties. To inače ide na naš predlog. 
Zašto ne možemo da vratimo pregovore u UN? Dakle, imate dokument ovde. Ne možemo da ga vratimo zato što je pokrenut na osnovu mandata UN. To nije odluka EU. To nije naša odluka. To je odluka UN. Mi poštujemo pravni poredak UN. Problem je čak i kada bismo to tražili, osim što bi nas podsetili da smo tražili nešto drugo 2010. godine u vreme kada su vaši tadašnji i današnji koalicioni partneri, nekada zvanični, nekada nezvanični, bili na vlasti, oni bi nam rekli – znate, morate da obezbedite većinu u Generalnoj skupštini UN. Ja vam sada kažem da za tako nešto je nemoguće da obezbedimo većinu Generalne skupštine UN, jer za to ne bi glasalo ni pet nepriznavača iz EU. Za to nas ne bi podržala ni Španija, ni Kipar, ni Grčka, ni svi drugi. Zato nemojte da obmanjujete narod i da im pričate bajke, jer su te bajke veoma opasne. Na kraju ljudi plaćaju glavama bajke koje moraju da slušaju. 
Izvinite što niko to u Srbiji ne sme da vam kaže, ali ja ću da vam kažem zato što moram da brinem za ovu zemlju i zato što moram da ostavim ovu zemlju u sigurnim rukama u budućnosti. Te bajke nemojte da pričate. 
Kažete – šta je u korist srpskog naroda? Reći ću vam o Zajednici srpskih opština. Zaboravili ste da pročitate do kraja taj član iz Briselskog sporazuma zato što se on odnosi na organe. Dakle, to je bilo samo kakve organe može da ima Zajednica srpskih opština do kraja samog člana, pošto vam je bilo teško da pročitate ta tri reda do kraja, pa se priča i o predsedniku, i o predsedniku Skupštine, savetima i svemu drugom. Dakle, organima i institucijama Zajednice srpskih opština. Inače, ta naša borba je trajala sve vreme u Briselu upravo oko toga mora li da bude u skladu sa kosovskim zakonima ili ne, kako ih nazivaju, a mi svakako za to nismo zainteresovani i ja sam u poslednje vreme više puta odgovorio i Amerikancima i svima drugima, dakle, da ne dolazi u obzir da Zajednica srpskih opština bude u skladu sa prištinskim ustavom, jer onda nema nikakvog smisla to što smo pregovarali, ni kako smo pregovarali, ni zašto smo pregovarala, jer svaki građanin u tom slučaju iz njihovog ugla, Kosova, ima pravo da primenjuje i da donosi odluku o Zajednici srpskih opština bez ikakvih pregovora koje smo imali u Briselu i oko kojih smo se toliko borili i toliko svađali. 
Onako usput ste rekli kako nemam pravo da predstavljam zemlju i da učestvujem u pregovorima. Želim da vas obavestim da ste rekli kako se ne dešava to da odgovaram u Narodnoj skupštini. Dolazio sam najviše i kao predsednik Vlade i dolazio sam po prvi put kao predsednik Republike. Mislim da je samo jedan slučaj pre mene bio da predsednik Republike dolazi u Narodnu skupštinu i odgovara narodnih poslanicima. Meni ovo nije prvi put, kao što ste takođe netačno rekli, želim da vas obavestim. 
Želim da vas upoznam da po Ustavu Srbije predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, član 112. stav 1. tačka 1) Ustava. Naravno da se podrazumeva da predsednik Republike zastupa u političkim razgovorima sa predstavnicima i privremenih institucija samouprave našu zemlju, ali ima još jedna stvar koju ste dobro primetili, a to je pitanje legitimiteta i onih koji su dobili najveći broj glasova na izborima i podrške naroda, pa je logično da to na takav način i učinite. 


16/3TĐ/LŽ

Međutim, Rezolucijom Narodne skupštine Srbije osnovnim principima mi smo utvrdili osnovne principe za političke razgovore. Te osnovne principe je Skupština utvrdila na osnovu političke platforme za razgovore sa predstavnicima institucija samouprave u Prištini koje su usvojene na predlog predsednika Republike. Dakle, samo da i to imate u vidu – usvojene na predlog predsednika Republike. 
Iz činjenice da je i Vlada usvojila navedenu političku platformu na predlog predsednika Republike potpuno je jasno da je predsednik Republike odgovoran i nadležan da učestvuje u političkim razgovorima uvek, razume se, u saglasju i dogovoru sa Vladom Republike Srbije. 
Zatim imamo i Deklaraciju o podršci aktivnostima predsednika Republike koji se odnose na razgovore sa predstavnicima privremenih institucija i u tački 2) Vlada je zauzela stav da su dosadašnje aktivnosti predsednika Republike od najveće važnosti za zaštitu interesa Republike Srbije na KiM. To je Službeni glasnik Republike Srbije 113/20. 

17/1DJ/VZ12.45-12.55

Dakle, kažete - nikada nismo pokrenuli pitanje SPC. Reč je o notornoj neistini, ne želim da vam kažem težu reč, o notornoj neistini. Na svakom skupu, u svakom postupku, u svakom razgovoru, u svakom delu dijaloga, uvek govorimo o poziciji SPC. Za manastir Dečani ne postoji dan, ne postoji ni jedan susret da nismo intervenisali i tražili provođenje, čak i njihovih presuda kojima bi se omogućio normalan život monasima i sveštenstvu. 
Ja neću da govorimo o tome, jer ja mislim da je to demagogija, ali kada već pričate o SPC, a ja mislim da država treba da bude odvojena od crkve, pa crkva je najveću podršku dobila i u finansijskom i u svakom drugom smislu u vreme ove vlasti. Mi smo izgradili, suštinski izgradili hram Svetog Save. Ne završili, već izgradili. Uložili smo 12 puta više novca nego u prethodnih 20 godina. Dvanaest puta više novca. Pazite, ne 12% više, 12 puta više novca. 
Mi smo obnovili uz pomoć vernog naroda naravno i manastir Banjsku u potpunosti, a znate u kakvom je stanju bio i da ne pričam o podršci svim drugim našim crkvama koje su bile uništene i razorene i u Pogromu 2004. godine, kada ste zajedno sa svojim tadašnjim i sadašnjim koalicionim partnerima držali molebane po Beogradu, ali se niko nije setio da našem narodu pomogne na bilo koji način.
Dakle, kao ni 2008. godine kada su proglasili nezavisnost, kada je sva politika bila - održaćemo jedan veliki skup i reći ćemo narodu da je to naša sveta zemlja, Kosovo i Metohija je srce Srbije. Da, i? Uradili smo šta? Postigli rezultat koji? 
Kažete nam - prvi put i to u vreme ove vlasti albanska čizma je došla na sever Kosova i Metohije. Pogledajte poštovani građani, poštovani narodni poslanici, kakva je to neistina, ne želim da izgovorim težu reč. Naime, na sever Kosova i Metohije Albanci dolaze 2011. godine kada su na vlasti neki drugi. Zauzimaju prelaze na teritoriji opštine Zubin potok – Brnjak i na teritoriji opštine Leposavić – Jarinje. Srbi nezadovoljni time što se događa i ja pri tome ne želim da kažem da je bilo lako našim pregovaračima u tom trenutku da to izbegnu, neću da upadnem u tu zamku, jer ja znam kako je život drugačiji i koliko više odgovornosti moraš da nosiš kada si na vlasti i o koliko stvari moraš da brineš. Ali je činjenica da su tada postavili svoje punktove i postavili, kako oni kažu, granicu koju mi danas nazivamo administrativnim prelazom. 
Dakle, 2011. godine kada ste imali vetar u leđa svih mogućih medija, upravo zahvaljujući tome što je trebalo tada da se uzimaju glasovi naprednjacima, kao ranije radikalima ili nekom drugom, a znamo ko je to sve omogućavao, dakle ćutali ste i niste čak ni osudili napad i hapšenja Srba koji su učestvovali u rasturanju prvih kuća i baraka koje su Albanci postavljali na severu Kosova i Metohije, koje su trebale da predstavljaju novi granični prelaz, nego ste pustili da budu hapšeni ti ljudi, da budu progonjeni i da budu kriminalizovani. A, ti ljudi su samo hteli te 2011. godine da im ne bude baš ta albanska čizma o kojoj govorite na severu Kosova i Metohije zato su to srušili, spalili nije ni važno šta, ali to je trajalo tri dana. Naše vlasti su zajedno sa međunarodnim faktorom pod velikim pritiskom, saglasan sam po tom pitanju, međunarodnog faktora, 2011. godine doneli odluku da na tom mestu, Jarinju i Brnjaku, naprave te prelaze.
Da jednom raščistimo, dakle nismo to mi uradili, već vi i to je velika razlika i to je ogromna razlika. Samo hoću da ljudi u Srbiji to znaju.
Kažete - da prekinemo pregovore. Pa, to nam je jedino što imamo. Pregovorima nekada, pregovorima uvek kupujete mir. Svaki dan pregovora, hiljadu godina pregovora je bolje nego jedan dan rata, hiljadu godina pregovora. 
17/2DJ/VZ

Mi iz pregovora ne smemo da izađemo, to je jedina stvar koju nikada ne smemo da uradimo, nikada. Ako to uradimo, mi smo sebi vezali ruke, mi smo sebe uništili, mi smo svoju zemlju uništili. Mi više nikakvu šansu za opstanak u međunarodnoj zajednici nećemo imati. Mi više nikakvih investicija nećemo imati, više nikakvu šansu za ekonomski napredak nećemo imati. Nikada, nikakvu.
To ljudi u Srbiji treba da znaju pošto, znate, u ovoj zemlji žive ljudi koji moraju da brinu o svojoj deci. U ovoj zemlji žive majke, žive žene koje su rađale decu i koje će da rađaju decu i koje moraju da za tu decu zamisle bolji život i bolju budućnost. Zato moramo da pregovaramo i moramo da razgovaramo. Kompromis nije ružna reč. Kompromis je jedna lepa reč, bez obzira što ne zvuči lepo.
Kažete – sve smo donosili loše, Briselski i Vašingtonskog sporazuma. Šta je loše u Vašingtonskom sporazumu, na primer? Šta to? Šta je loše? To da oni nemaju pravo da traže članstvo? Da objasnim ljudima o čemu se radi da bi ste znali, da ne ulazimo  sada u Hamas, Hezbolah i te priče, pošto je i to bio deo Vašingtonskog sporazuma, što nikog živog ovde ne interesuje, ali nije ni važno, to je za neku drugu temu i za spoljno-političke aktivnosti. Meni je bilo jasno da oni nikada neće poštovati Vašingtonski sporazum. To je bio dobar pokušaj, sam sporazum je bio dobar pokušaj da se nešto promeni, iako su oni pokušali da nam nametnu priznanje „Kosova“, što sam odbio u Vašingtonu u tački 10.
U tom Vašingtonskom sporazumu ono što je najvažnije ili jedino važno, suštinski važno je samo to, imam ga ovde, priča se o tome, kažete da je loše to što smo dogovorili finansijsku korporaciju za međunarodni razvoj „U.S. International Development Financial Corporation“ da se gradi „Auto-put mira“, železnička veza između Prištine i Merdara, Niša i Prištine, dodatni bilateralni projekti, razvoj aerodroma i svega drugog. Šta je u tome loše? To ću uvek da podržim, za to ću uvek da budem.
Hoćete da kažete da je loše sledeće, pošto su naravno lagali sve vreme po društvenim mrežama na sve moguće načine, lagali, lagali i lagali, sada ovo se ne obraćam vama, izvinite, ovo pričam o svima drugima. O svima u Srbiji koji nisu znali šta drugo da rade, koji nisu ništa ni pročitali, već godinama tako izmišljaju i izvinite što to govorim, ljudi, moram nekada negde da kažem i lagali i lagali i lagali. U Vašingtonskom sporazumu samo piše da oni nemaju pravo da oni traže prijem u međunarodne organizacije, institucije godinu dana, a da za tih godinu dana mi nećemo da radimo na povlačenjima priznanja „Kosova“. Poštovali su oni, poštovali smo mi.
Prošlo je godinu dana, Albanci su krenuli u akciju da traže prijem u sve međunarodne organizacije i institucije. Znamo da to rade, znamo da će to da rade, krenuli smo i mi u akciju. Još ni u jednu nisu primljeni. Sve ćemo obelodaniti, povlačenja priznanja onoga dana kada negde formalno budu uputili zahtev, ili u „Interpol“, čekali smo ih, povukli su kočnicu u poslednjem trenutku, shvatajući da ne mogu da dobiju većinu.
Pričali su o Savetu Evrope, još se nije desilo. Šta god da se desi, izvući ćemo sedam, a ja se nadam da ćemo do tada imati i osmi papir o povlačenju priznanja da im to pokažemo. Šta je bilo loše u tom sporazumu? Ništa, osim što je trebalo da se priča „izdajnici, izdajnici, izdajnici“ i tako ćete da vidite danas. Jedni će da vas optužuju da ste izdajnici, neće baš to da kažu pošto to nije omiljena reč i ne prolazi u srpskom narodu i niko neće u to da poveruje, posebno kada pogledate koliko poverenje imate naroda na Kosovu i Metohiji koji dobro zna i najbolje ume da proceni da li štitite njegove interese ili ne štitite, a ovi drugi će da vam kažu da u stvari vodite Srbiju u ćorsokak, vodite Srbiju daleko od Evrope i da je trebalo mnogo više ustupaka da učinite.
17/3DJ/VZ

Ja mislim da će i to ljudima da pokaže koliko je važno da vodite normalnu, racionalnu politiku mira, ali politiku čvrstu, snažnu i ne pokolebljivu u odbrani nacionalnih i državnih interesa.
Vama hvala što ste najteže optužbe na naš račun izneli koristeći pristojan rečnik i što ste mi omogućili da na sve neistine koje su izgovarane i protiv mene i protiv nas u poslednjih 10 godina, što ću danas i sutra i drago mi je da ste predložili produženje vremena, iako sam imao bezbroj obaveza jer ste to predložili čak me i ne pitajući imam li državničkih obaveza i u četvrtak i u petak ili bilo kad. Imam. Imamo, znate, i Dan srpskog jedinstva i nacionalne zastave, treba da idem u Republiku Srpsku. Nije mi problem, ostaću ovde i tri dana i neću izaći iz sale. 
Neću izaći iz sale jer želim da vas čujem sve, ali želim takođe zbog istine i zbog toga što znam koliko ljudi se borilo, koliko ljudi ima neprospavane noći, koliko ljudi je radilo danonoćno da bi se izborilo za očuvanje kako-tako, na uskom prostoru, oskudnom prostoru za očuvanje naših nacionalnih interesa.
 
18/1AL/MP12.55 – 13.05
Zato sam ovde da branim tu politiku. Braniću je do kraja ovog mandata, a rezultate ćemo da vidimo. Uspeli smo da povučemo priznanja mnogo više nego bilo ko pre nas, a o broju priznanja u vreme jednih na vlasti i drugih na vlasti o tome me je sramota čak i da govorim, a mislim da je rezultat taj koji na kraju stvari na najbolji način pokazuje.
U svakom slučaju, mi ćemo da se borimo za svoju zemlju, kao što sam bio optuživan da ćemo da uvedemo sankcije Rusiji 3. aprila na dan izbora i dan posle izbora, ali nisam imao potrebu da se dodvoravam ni Rusima, ni javnosti srpskoj, niti bilo kome drugom. Ali, taj slabašni Vučić i ta slabašna vlast je jedina evropska vlast koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i dalje opstajemo i dalje se ponašamo u skladu sa interesima Republike Srbije i dalje ne planiramo da uvodimo sankcije Ruskoj Federaciji, jer znam o da sankcije nisu rešenje, a i nećemo da idemo protiv onih koji su nas uvek podržavali u SB UN i u drugim međunarodnim forumima.
Dakle, to je politika Srbije koja je vrlo teška, koja je vrlo složena, jer morate da obezbeđujete plate, penzije, život ljudima, a ta politika – ej, ajde da bijemo ove po ulicama koji su drugačijeg opredeljenja, ajde da ne učestvujemo u pregovorima, ajde da tražimo sve ovo i ono, pa to lepo zvuči, to veze sa realnošću nema. To sa životom nikakve veze nema. I to ljudi u Srbiji treba da znaju. 
Meni je žao što to svim takvim ljudima koji takve stvari govore niko nikada nije hteo da odgovori, čak ni iz redova stranke koju vodim i dalje. Dakle, hoćete li da vam kažem zašto? Pa zato to što vi govorite, mnogo je lepo da se čuje, mnogo lepo zvuči. To što nema veze sa životom ni sa realnošću i sa onim šta možemo da očekujemo u budućnosti, a veliki Šojbl, mislim da sam vam to jedanput rekao, veoma uspešni ministar, je rekao – znate, kada dođete na vlast to je prvi stvarni rendevu sa realnošću. Onda morate da nosite odgovornost za živote dece, za živote odraslih, za živote njihovih roditelja, za život i opstanak nacije.
Mi ćemo da čuvamo naše nacionalne i državne interese, ali to moramo da radimo na pametan način, na odgovoran način, čuvajući mir, čuvajući slobodu našem narodu i uvek da budem uz naš narod.
Ja sam siguran da ćete vi dati važan doprinos toj borbi i hvala vam što ste mi omogućili da na brojne neistine, posebno za sporazume o kojima smo govorili mogu da odgovorim i mogu da pružim čini mi se satisfakciju i ljudima koji su čuvali ovu zemlju, branili ovu zemlju i koji vole ovu zemlju, ni malo manje od vas i mnogih drugih narodnih poslanika koji bi im držali bilo kakve patriotske pridike. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Sada je sistem pun. 
Gospodine Kamberi, vi ste hteli repliku i gospodin Obradović isto repliku, a pre toga Ivica Dačić. Obradoviću replicirate. 
Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto me je gospodin Obradović spomenuo, pa zato, želim da u ova dva minuta koliko imam pravo, a pošto ću govoriti kao šef poslaničkog kluba 20 minuta, želim naravno da repliciram na ono što je gospodin Obradović govorio, vezano za Briselski sporazum. Ja sam potpisao Briselski sporazum. Tada sam bio predsednik Vlade Republike Srbije. 
Ovde u ovoj Skupštini, o ovoj rezoluciji koju ste spominjali, ja sam govorio 2013. godine u januaru, čini mi se da je bilo. I ne samo to, od 1992. godine sam u ovoj Skupštini. Znate koliko je bilo sastanaka, sednica, rezolucija, deklaracija?

18/2AL/MP

 Znate koliko je puta bilo pozivanje na Ustav Republike Srbije, a znate koliko je život išao u suprotnom smeru upravo na Kosovu i Metohiji?
Baš zato, imajući u vidu realnost 2012. godine kada je napravljena nova Vlada sa SNS i Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem, suočili smo se sa situacijom da su odlukom prethodne Vlade, koja je doneta telefonski, znači telefonskim putem, ne uz neko razmatranje, i doneta u vreme dok je ministar spoljnih poslova bio u avionu do Njujorka, a pre toga je podnet drugi tekst, ispravite me ako grešim, promenjen tekst i gde smo umesto rezolucije koja je trebalo da bude podneta o tome da se …
(Predsednik: Drugi minut.)
… nastavi sa politikom sa tadašnjim stavovima donet drugačiji pristup da se prebace pregovori u EU. Ta rezolucija je podneta zajedno sa drugih 27 država EU.
(Predsednik: Hvala vam. Gospodin Obradović.)
... Znači, nemoguće je vratiti to nazad. Nemoguće je. Zato mislim da umesto sada da se vodi, da se manemo politike časnih poraza, nego da probamo da imamo jednu ostvarivu i realnu politiku koja će se zasnivati na odbrani najviše što možemo nacionalnih i državnih interesa tražeći sa kim uopšte možemo da budemo saveznici, a sa kim ne.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Gospodine Obradoviću.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Gospodine predsedavajući, da li imam pravo na repliku i gospodinu Dačiću ili samo gospodinu Vučiću?
Pitam, vi odlučujete.
PREDSEDNIK: Dva minuta. Izvolite.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Hvala.
Dakle, pre svega, gospodine predsedniče, visoko cenim vašu spremnost da danas budete ovde, da trpite kritiku, da odgovarate na pitanja. Mislim da je to lekovito za našu demokratiju i za podelu vlasti u ovoj državi. Narodna skupština bi trebalo da bude najviši dom, a Vlada bi trebalo da vodi unutrašnju i spoljnu politiku, kako kaže naš Ustav. Vi predstavljate zemlju u svetu – da, ali politiku vodi Vlada. Ona to nažalost ne radi, ali to je sada neko potpuno drugo pitanje.
Veoma je važno što ste rekli da vi nećete dozvoliti da zajednica srpskih opština bude formirana po ustavu i zakonima Kosova. Ja sam to želeo da čujem. Izuzetno podržavam vašu podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, završetak izgradnje Hrama Svetog Save. 
Nemam problem da kažem ono što je dobro, ali vi ste na vlast došli obećanjem da ćete poništiti sporazume ovde prisutnog Borka Stefanovića koje je potpisao u vreme bivše vlasti sa šiptarskim separatistima. Ne samo da ih niste poništili, nego ste otišli još dalje u njihovoj primeni i danas se na njih pozivate i vi ste Vlada kontinuiteta sa Vladom Borisa Tadića, a kolega Ivica Dačić je sedeo i u Tadićevoj i u vašoj Vladi i bolje da se više ne javlja. 
Ono što je ovde suština jeste …
(Ivica Dačić: Ko si ti meni da kažeš da se ja više ne javljam?)
Simbolički kolega. 
Gospodine predsedavajući, molim vas, prekidaju me, ne znam zašto.
Dakle, biću veoma precizan i dozvolite da dovršim svoju misao.
Gospodine predsedniče, vi pričate bajke kada nam pričate o ulasku Srbije u EU. Pa vi ste najveća bajka sa tom pričom. Nikada nećemo ući u EU, a na tom putu…
(Predsednik: Dva minuta i u vašem slučaju, gospodine Obradoviću.)
18/3AL/MP

Imam li mogućnost, to mi je to, bez obzira na prekidanja?
PREDSEDNIK: Završili ste? Ako jeste, hvala.
Šaip Kamberi ima reč.
ŠAIP KAMBERI: Gospodine predsedniče, da ste me pažljivo slušali, ja sam rekao kada sam govorio o pravima Albanaca Preševske doline tamo gde čine većinu ili deo stanovništva. Zašto u Medveđi nema Albanaca, to je jedno posebno pitanje o kome bi trebalo da razgovaramo. O zahtevima Albanaca, odnosno pitanjima koja terete to stanovništvo tamo na vašem stolu se nalazi papir i ja bih voleo da krenete konačno da razgovarate. Dosta je obećanja.
Što se tiče sporazuma sa Kosovom, ja ću ponoviti ono što kažu Amerikanci – ukoliko vi dogovorite bilo koji sporazum sa Kosovom, mi ćemo to podržati. Ono u čemu se nećemo slagati jeste da na Zapadnom Balkanu treba da postoje različiti standardi manjinskih prava i kada govorimo o pitanju kažnjavanja onih koji slobodno izražavaju svoje mišljenje ja i dalje doživljavam parlament kao mesto u kom narodni poslanik može slobodno da kaže svoje mišljenje. 

19/1MG/IR13.05 – 13.15

Svaka inicijativa koja teži da to zaustavi, jeste uvođenje strahovlade, ali da sam ja strahovao da će me ovde neko kazniti, sigurno ne bih došao na ovu sednicu ili možda uopšte u parlament, ali moja borba, pet izbornih krugova sam se borio za ovo mesto i neće niko da me zaustavi da iznesem slobodno svoje mišljenje. Hvala. 
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo da vam odgovorim.
Dakle, dobili ste punu asistenciju države Srbije da u skladu za zakonom ti izbori mogu da se završe, a kao što znate, odlično sam upoznat sa svim čudnim dešavanjima koja su bila u samom Trnovcu, ali smo insistirali da se i ponavlja toliko puta, da tih čudnih dešavanja ne bi bilo. To je nešto što je važno za našu demokratiju i nikada da vam, da bude sasvim jasno svima koji slušaju, nikada da vam neko od nas nije rekao da ne smete da govorite ili da treba da birate šta da govorite, uvek kažite šta mislite. To je dobro i važno. 
Što se tiče dela stanovništva, stvarno nisam taj deo čuo i zbog toga se izvinjavam. Ono što je za mene važno je da vi uradite ono o čemu smo pričali i što je mnogo važnije, a to je paralela porodica Bogojevci i porodica Šutaković. Kada to uradite onda ćemo se mnogo bolje razumeti, a mi svoj posao znamo koji treba da napravimo na teritoriji opština Bujanovac i Preševo i u skladu sa tim ćemo da radimo. 
Što se tiče onoga što su mi neki prebacili oko EU i bajke, kada dođete, preuzmete vlast i obezbedite najbrži rast u istoriji Srbije, bez dileme po svim pokazateljima, a to smo uspeli da uradimo u prethodnih 10 godina, ne zaboravite da je ukupan bruto domaći proizvod, to želim da kažem i ljudima iz većine koji ne koriste taj argument najčešće, ukupan bruto domaći proizvod Srbije je bio 32,5 milijardi. Dakle, sve što decenijama stvarali vredelo je 32,5 milijardi. Ono kako ćemo završiti 2023. godinu biće 67 milijardi. Dakle, više smo u 10, 11 godina uradili nego u mnogo decenija pre toga. Da biste sve to uradili morate da vodite računa o svim interesima i da sklopite celinu priče. 
Prvo, EU je i dalje, svidelo se to nekome ili ne i ma koliko nam se ne sviđa šta nam rade oko Kosova, oko nametanja raznih stvari, EU je i dalje najbolje mesto za život. Ja sam pristao da dođem samo da vidite kako to kod nas izgleda i koliko je neko fer ili nije, a pri tome ću svakome sa poštovanjem da odgovorim. 
Sećate se kada su dolazili evropski predstavnici da nas uče demokratiji i da nam objasne kakvi izbori treba da nam budu i kako treba da ih organizujemo za ovaj visoki dom? Sećate li se moje odluke, a podsetiću vas i na odluke nekih drugih. Moja odluka je bila da u tom delu dijaloga uopšte ne učestvujem kao predsednik Republike i predsednik najveće stranke. Učestvovao sam u dijalogu sa onim političkim strankama koje su poštovale suverenitet Republike Srbije i koje su rekle, mi možemo sami da se dogovorimo o tome kako da funkcionišemo i bio sam tamo zajedno i sa vama i mnogim drugima. Mislim da smo mnogo toga dobrog doneli sami, mnogo više uz svo poštovanje evropskih predstavnika nego što je doneo taj paralelni dijalog sa evropskim predstavnicima. Cenimo, poštujemo, to je naša obaveza na evropskom smo putu. 
Ali, pogledajte nešto, ja sam izabrao samo jedan dijalog, to je dijalog koji je poštovao slobodu i suverenitet Srbije, gde smo sami o tome odlučivali, a vi ste gospodine Obradoviću učestvovali u oba, pa malo sa Evropljanima, pa malo s nama, pa malo priča za narod jedna, pa malo priča za ove druge. Kod mene toga nije bilo. 



19/2MG/IR

Vidite, ja u bajke ne verujem, ja ne mislim da je EU mesto koje je onako poželjno kao što je bilo, upravo zbog svega kroz šta prolazi naša zemlja i verujte mi na reč da to osećam mnogo bolje i mnogo više nego vi, verujte mi i svi drugi, nego bilo ko u ovoj sali. Nijedan moj odlazak na dijalog u Brisel nije bio skopčan ni sa čim lepim, ni sa čim lepim. 
Što se tiče poštovanja ranijih sporazuma, pa morate to da uradite, vi ste država, pa ne možete da se ponašate kao Kurti i kažete - ja neću da poštujem ono što su neki pre mene uradili. Dakle, da li sam nekada pogrešio u nekoj izjavi, ne jednom, moguće milion puta, ali kada dođete u realnu situaciju, pa kako je moguće da ne poštujemo ono što je potpisala Vlada Srbije iz 2011. godine? Kako mislite da mogu da izađem i da kažem mi smo ozbiljna država, ali ne poštujemo ono što je neka prethodna Vlada uradila? Da kažem - svet je počeo sa nama, pa ne ova zemlja postoji mnogo godina, mnogo decenija i vekova, pa morate da se ponašate ozbiljno.
U bajke ne verujem, ali verujem u racionalan i pametan pristup. Nisam veliki šahista, ali pomalo umem da povlačim te figure. Dakle, uvek razmislite prvo šta vam preti od protivnika? Šta je protivnik zamislio u prvom, drugom, trećem i četvrtom potezu, pa tek onda promišljajte svoj prvi i drugi i treći i četvrti potez? Kako mi ovo da radimo? Da se odreknemo i da kažemo da nećemo da idemo u EU? A ko će da nas zaštiti i ko će da nam pomogne i šta ćemo da uradimo sa investicijama? Pa samo Nemci zapošljavaju 80.000 ljudi u ovoj zemlji, to su nam najbolji izvoznici. Francuzi zapošljavaju 12.000. Grci i Italijani po 10.000 ljudi zapošljavaju u ovoj zemlji. Na to nadovežite još koliko hoćete kompanija koje dolaze iz Češke, Mađarske, Poljske, mnogih drugih zemalja. Šta da radimo? Da otpustimo sve te ljude? 
Hoćete da vam kažem da već čujemo na mnogo mesta da će ljudi da nam kažu da ukoliko ne prihvatimo dalje ustupke itd. da će da idu sa povlačenjem investicija? Za to živimo. Za te fabrike živimo. Za radost dece kada im roditelji donesu platu pa mogu da im obezbede normalan život, pa mogu da im kupe nešto. Šta će drugo da rade? Da se vratimo na nivo nezaposlenosti koju smo imali kada smo preuzeli Vladu, od 25,9%, a danas uprkos lošoj metodologiji evrostada smo na nivou od 8,9% na istorijskom maksimumu nezaposlenosti i istorijskom minimumu nezaposlenosti. Jel treba sve to da žrtvujemo i da kažemo nije važno da bismo nekome rekli vi ste bajka ili ne znam šta. 
Mislite da ih mnogo volim? Nemojte da pričamo o emocijama. Teže stvari sam im ja izgovorio. Kažite mi, ko je izgovorio nemačkom kancelaru bilo kada slično nešto onome što sam ja izgovorio? Bilo kojeg u Evropi mi pokažite tog čoveka. Bilo kojeg. Bilo kojeg u prethodnim Vladama, bilo kojeg danas lidera u Evropi mi pokažite koji je tako nešto rekao nemačkom kancelaru, kog veoma poštujem i ko je veoma zaslužan za mnogo toga što se dobro dešava u ovoj zemlji. Ali, kada je došlo do pitanja KiM i to teritorijalnog integriteta, stao sam čvrsto na branik otadžbine i pred nemačkim kancelarom i pred nemačkim medijima snažnu i jaku poruku ujedinjene Srbije po tom pitanju poslao.
Šta još da uradim? Šta je to što u stvari očekujete od ljudi iz vlasti? Da vratimo nešto što smo mi tražili? Mi smo 2010. godine tražili da se pređe u Evropu pregovorima. To smo tražili mimo svih procedura. Kako sada to da vratimo? 
Hvala vama na pažnji, hvala vam na tome što razumete, jer mislim da je fer da kažete i u 20 minuta i u koliko god hoćete minuta, sve što mislite i hvala vam na tome što poštujete moje pravo da odgovorim i da ne moram da se sklanjam i da ne moram da ćutim, jer je to moje pravo da odgovorim. Nikada sebi neću ograničiti to pravo, kao što ću se boriti da ni vama, ni bilo kom drugom takvo pravo nikada ne bude ograničeno. Hvala vam najlepše.
19/3MG/IR
PREDSEDAVAJUĆI: Gospođo Stamenkovski, po kom osnovu?
(Milica Đurćević Stamenkovski: Prvo Poslovnik, pa ću ja.)
A vi, po kom osnovu?
(Strahinja Erac: Po Poslovniku.)
Jel ste se prijavili za reč?)
(Strahinja Erac: Pre sat vremena.)
Ne vidim vas u sistemu. Pritisnite to dugme.
Izvolite.

20/1MV/MJ13.15 – 13.25
STRAHINjA ERAC: Poštovani predsedniče Skupštine, javljam se za reč jer je prekršen, tačnije povređen član 106. oba puta dok je govorio kolega Boško Obradović, gde jasno piše da za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika. 
Ja vas molim da ne dobacujete. Znam da u redovima Poslaničkog kluba Srpske napredne stranke ima rijaliti igrača, ali danas nije tema „Zadruga“ već Kosovo i Metohija.
PREDSEDNIK: Hoćete li da mi objasnite, narodni poslaniče, samo šta sada tačno radite?
STRAHINjA ERAC: Reklamiram povredu Poslovnika.
PREDSEDNIK: Ne, ne radite to.
STRAHINjA ERAC: Radim to.
PREDSEDNIK: Ne. Znači, za to što vi sada radite Poslovnik predviđa da zbog zloupotrebe vaša poslanička grupa bude uskraćena za vreme od dva minuta. Da li to želite da se dogodi?
STRAHINjA ERAC: Ne želim, ali ne znam šta sam rekao.
PREDSEDNIK: Ako ne želite, onda bih vas zamolio da to sledeći put uradite kako treba ili da ne uradite uopšte.
STRAHINjA ERAC: Ne znam šta sam uradio, ja sam vas samo zamolio ako poslanici državotvorne opozicije mogu da poštuju i ne dobacuju dok govori predsednik Republike Srbije, mogu to da urade i poslanici Srpske napredne stranke dok govore poslanici iz opozicije. 
PREDSEDNIK: Tako je, mogu i to su i uradili. 
STRAHINjA ERAC: Ja vas molim da ovde uvedete red i da ista pravila budu i za ljude iz opozicije, tačnije poslanike, kao i za poslanike iz redova vlasti.
Znači, ovo nije „Zadruga“, tema nije „Zadruga“, tema je Kosovo i Metohija.
PREDSEDNIK: E, dobro. Zbog ovog „Zadruga“, pošto ste to verovatno izgovorili prvi put u ovoj sali i bilo šta u ovoj sali, da znate, sledeći put ću da vam izreknem opomenu, a sada, u skladu sa članom 103, dva minuta od vremena vaše poslaničke grupe zbog zloupotrebe vremena za ukazivanje na povredu Poslovnika.
Gospodine Milićeviću, vi ste hteli isto povredu Poslovnika.
Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedniče. Još malopre, neposredno pre izlaganja kolege, javio sam se za povredu Poslovnika. 
Složiću se u jednoj konstataciji. Da, potrebna su ista pravila, isti aršini, nema tu dvostrukih pravila i dvostrukih aršina i vi to primenjujete, naravno, kada je reč o strankama pozicije i kada je reč o strankama opozicije. 
Ja se pozivam na član 27. i odmah da vam kažem da ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, ali želim da iznosim nekoliko konstatacija.
Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda. Dakle, narod je taj koji odlučuje da li neko ima pravo ili nema pravo da učestvuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije. 
Socijalističkoj partiji Srbije nije bilo neophodno i nije bilo potrebno da snižava onaj cenzus za šta se najveći deo opozicije bunio na 3%, da bi Ivica Dačić imenom i prezimenom imao potpuni legitimitet da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ja vas molim samo da se to poštuje. 


20/2MV/MJ

Sa druge strane, mi poštujemo identitet svakog narodnog poslanika, ali duboko se ne slažemo sa onim što neko govori. To ne znači da ne poštujemo njegov identitet. Ne postoji ovde poslanik Preševske doline, ovde postoji poslanik Narodne skupštine Republike Srbije. Svih 250 je jednako. Potpisali smo svi zakletvu i ta zakletva jasno definiše naša pravila ponašanja i imamo etički kodeks koji smo usvojili tokom prethodnog mandata. To važi i za poslanika Kamberija kada i ovde kaže nezavisno Kosovo, ali kada i o tome govori u opštini Preševo, pozivajući takozvanu državu Kosovo da bude što prisutnija preko zamenika premijera u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Da li je on poslanik Narodne skupštine Republike Srbije ili nije, on je narodni poslanik i van ove sale. Hvala vam. 
PREDSEDNIK: Dva minuta, gospodine Milićeviću. 
Ako sam vas dobro razumeo, ne želite da se izjasnimo. 
Da li neko od ovlašćenih predstavnika želi reč sada?   
Ko je sledeći? Samo polako, nemojte da vičete. 
Gospodine Lazoviću, vi? Želite ili ne? 
(Ivan Kostić: Povreda Poslovnika. Radite opet po starom, isto radite što ste radili u prethodnom mandatu.)
Zamolio sam vas da ne vičete. 
(Ivan Kostić: Imam pravo na povredu Poslovnika po Poslovniku.)
Gospodine Lazoviću, izvinite, insistira poslanik. 
Vi se niste prijavili. 
(Ivan Kostić: Kako se nisam prijavio?)
Lepo, tako što vas nema u sistemu. Samo polako. 
Dakle, hoćete povredu Poslovnika, razumeo sam, prijavite se u sistem. Niste ni bili u sistemu. 
(Ivan Kostić: Bio sam u sistemu.)
Sve je u redu. Vidim vas sada. Izvolite, imate povredu Poslovnika. 
IVAN KOSTIĆ: Predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, člana 108. gde piše da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. 
Sve ono što ste pričali zadnjih mesec dana, da će se promeniti koncept rada Narodne skupštine, da će se omogućiti poslanicima opozicije, patriotske opozicije koja u izuzetno korektnom i konstruktivnom tonu iznosi svoja politička uverenja, vi sada gazite. Ono što pričate mesec dana i što na drugi način na sednicama Kolegijuma iznosite na mnogo lepši način, a kada se dođe na plenum, vi nastavljate po starom. 
Narodnom poslaniku koji je prvi put u Skupštini Republike Srbije oduzimate dva minuta. Gde je taj minimum tolerancije da pokažete prema novim narodnim poslanicima? Znači, pokažite minimum tolerancije i pustite ljude da govore o ovoj temi, pustite ljude koji imaju drugačije mišljenje, kao što ima Srpski pokret Dveri i naš predsednik Boško Obradović na temu Briselskog sporazuma, jer se mi deset godina borimo protiv Briselskog sporazuma jer smatramo da je pogrešan. 
Tako bih apelovao na vas da imate malo više razumevanja i da pokažete dobru volju o kojoj govorite već mesec dana od kada ste postali predsednik Skupštine. Hvala vam. 
PREDSEDNIK: Dobro. Sve ste videli. Čoveka sam lepo zamolio, nije želeo. To je bio njegov izbor. 
Da li želite da se mi izjasnimo? (Ne)
Hvala. 
20/3MV/MJ

Gospodine Lazoviću, da li sada želite reč kao ovlašćeni? 
Ne želite reč? Ako hoćete, prijavite se. Bili ste u sistemu malopre. 
Molim ostale da ne viču i da ne dobacuju. 
(Boško Obradović: Da li imamo mi pravo na repliku? Pominjanje imena, pravo na repliku.)
Molim vas da ne vičete i da ne dobacujete, doći ćete na red svi. 
Izvolite, gospodine Lazoviću.
RADOMIR LAZOVIĆ: Kako ne želim reč, gospodine predsedavajući, jako sam se temeljno spremao, koncentrisan sam i imam svašta da vam kažem. 
Poštovani građani, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici i poslanice, poštovani gosti, dragi mi je zaista da u Narodnoj skupštini razgovaramo o procesu pregovora, a o izveštaju koji je pred nama možda najbolje govori kontekst u kome se on donosi. O tome bih hteo prvo malo reći, a posle bih prešao i na ono što mislim da bi trebalo da budu prioriteti u pregovorima koji treba da se vode.
Dakle, danas se pred Narodnom skupštinom nalazi Izveštaj Vlade čija premijerka za dva svoja mandata nijednom nije posetila Kosovo. Nijednom nije otišla da vidi kako žive oni sa čijim sudbinama se igra i čijim životima trguje. Trebalo je da dobije i treći mandat kako bi se naterala da ode jednom da poseti ove ljude. 
Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik, čovek koji je i inače protivustavno uzurpirao sve poluge moći u društvu, pa valjda ne treba da čudi što je preuzeo i posao premijerke, a prepreka mu nije ni Poslovnik Narodne skupštine koji je na ovaj način prekršio, jer u Poslovniku stoji da Poslovnik predviđa posebnu sednicu, ali za obraćanje predsednika ili za podnošenje izveštaja Vlade, što treba da radi premijerka. Pitam se šta je ovo, kakav je ovo format? Izgleda da više ne može da se odluči da li je predsednik, da li je premijer, da li je predsednik mesne zajednice ili možda sve to odjednom…
PREDSEDNIK: Gospodine Lazoviću, povreda Poslovnika?
RADOMIR LAZOVIĆ: Idem ka temi, ne brinite. 
I kao što stih jedne popularne pesme kaže: „Ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo“, mi smo kao društvo skrenuli s puta, jer očigledno ne poznajemo institucije i pravila u ovom naprednom rijalitiju. 
Ali, da se vratimo na temu. Ne brinite, gospodine predsedavajući, trudim se da se držim teme. Danas ovaj izveštaj Vlade brani predsednik koji je u osvit NATO agresije birao zavese za svoj novi stan. Zašto baš sada ovo pominjem? Jer je stan, dok su drugi ginuli na svim stranama, dobio za zasluge gušenja slobode. 
PREDSEDNIK: Lazoviću, Poslovnik!
RADOMIR LAZOVIĆ: Gospodine predsedavajući, poštujem vas zaista, molim vas samo, nema potrebe, ovo su neki stavovi iza kojih stoji moja poslanička grupa, a vi posle možete utvrditi da li su oni u redu ili nisu. 
Dakle, da nastavim, danas on ove veštine, zbog kojih je tada dobio stan, koristi kako bi svakoga ko se usudi da u javnosti govori kritički o naprednjačkom režimu prosto rastrgao napadima i optužbama da je izdajnik ili strani plaćenik, a posebno kada se govori o Kosovu, o temi nad kojom bi najviše voleo da ima monopol. Ovaj monopol služi da nam se svaki put kada se vrati iz Brisela predstavi kao pobednik i kao spasilac.  

21/1MZ/CG13.25-13.35

Priča nam te pomenute bajke, kako je Srbija pobedila 5:0, a za tih deset godina položaj Srba i na severu i na celom Kosovu je sve lošiji. Te njegove priče mi liče na onaj vic „Bili Amerikanac, Rus i Srbin“, ne znam šta je dalje bilo, ali naš je pobedio. Meni taj vic nije uopšte smešan. Ni ovo poređenje mi nije smešno. Tužno mi je.
Danas većinu u Narodnoj skupštini, većinu koja će izglasati ovaj izveštaj i ushićeno aplaudirati predsedniku, kako smo videli mnogo puta, čine politički inspiratori ubistva Olivera Ivanovića. Šokantno mi je ljudi što se to sada tek pominje. Koji je ovo sat, koji je sat ovo? Mi sada pominjemo ubistvo čoveka za kojeg ne možemo da utvrdimo ko ga je ubio, ali ne možemo izgleda da utvrdimo. Ne možemo da utvrdimo ni ko je platio kampanju na televiziji „Pink“, koja ga je isto tako rastrzala, kao što za sve protivnike režima radite.
I ubistvo Olivera Ivanovića je, slažem se, najeksplicitniji primer, ali svako ko otvori temu Kosova u javnosti može da očekuje optužbe da je izdajnik i strani plaćenik i napad svih sila režima. Monopol nad pitanjem Kosova u javnosti se postiže da slučajno neko ne bi pitao, ono što se svi ovde pitamo, kuda vode ovi pregovori i u čijem interesu se vode, ukoliko nisu posvećeni boljem životu ljudi na Kosovu. 
Dok obe strane maksimalno podižu tenzije oko svakog tehničkog detalja pregovora, videći u svemu samo korak ka nezavisnosti, koji u slučaju Prištine treba osvojiti, a u slučaju Beograda odbraniti, ovi obični ljudi su kolateralna šteta i za njih malo ko pokazuje interesovanje. Ja vam ne verujem kada kažete da se interesujete za njihove probleme.
Dok pregovori traju, Srbima na Kosovu se ograničavaju osnovna ljudska prava, poput slobode kretanja, mogućnosti zaposlenja, lečenja, obrazovanja, priznavanja ličnih dokumenata, slobodnog raspolaganja svojom imovinom. Da odgovorim ovim, ne mogu reći kolegama koje dobacuju – govor mi pišu ti ljudi koji tamo žive ove probleme. Ja ovde vidim i prioritete za ove sledeće pregovore koji će se dešavati. Ukoliko se ne reše ta životna pitanja ljudi, sam konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu. Ljudi će izgubiti budućnost. Na hiljade su otišle i odlaze. Kroz ovo pitanje će iznova biti moguće kreiranje novih kriza.
Rekao bih o prioritetima konkretno. Prioriteti u pregovorima treba da budu stvarno rešavanje problema ličnih karata tako da one važe na svim graničnim prelazima koje Kosovo ima, a ne samo onim sa Srbijom. Prioritet u pregovorima treba da bude rešavanje problema civilne registracije koja prouzrokuje nepriznavanje srpskih izvoda iz matičnih knjiga izdatih nakon jula 1999. godine.
Prioritet u pregovorima treba da bude zdravstveni i obrazovni sistem, koji bi trebalo da budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština. Zašto ovo nije prioritet, nego ljudi moraju da švercuju lekove, jer od 2015. godine srpska državna apoteka nema licencu da radi? Prioritet u pregovorima treba da bude verifikacija diploma Univerziteta u Prištini, jedine visokoškolske ustanove na srpskom jeziku na Kosovu, jer bez toga je nemoguće dobiti posao u javnoj upravi.
Prioritet u pregovorima treba da bude prihvatanje udžbenika. Srpskoj zajednici se garantuje upotreba nastavnog plana odobrenog od Ministarstva obrazovanja Srbije. Prioritet u pregovorima treba da bude usklađivanje fitosanitarnih sertifikata. Beograd i Priština su uskladili svega 15-ak, od ukupno preko 50. To znači da samo deo proizvoda može da se uvozi. Ovo su konkretni primeri gde treba usmeriti vreme i energiju, kako srpskih, tako i kosovskih vlasti da se pitanja kao ova reše.


21/2MZ/CG

Jedna velika, velika, važna, jako važna stvar, ne mogu da naglasim dovoljno koliko je važna ova stvar. Pazite  sada. Kao što nijedno važno pitanje koje je povezano sa SNS-om ne može da prođe bez kriminala i korupcije, tako je i sa kosovskim. Samo je ovde reč o nečemu opasnijem i neodgovornijem, jer su kriminalci promovisani u tzv. zaštitnike Srba na Kosovu. Tu konkretno mislim na ljude koji su 2013. godine vršili strašan pritisak na Srbe kako bi izašli na kosovske izbore tada. Od tada počinje njihova strahovlada u srpskim sredinama na Kosovu, pre svega na severu, i na Zvonka Veselinovića i na Milana Radojičića.
Nivo korupcije od predstavnika Srpske liste je opšte mesto na kojem se javno govori na Kosovu, ali pre svega među kosovskim Srbima, i koji trpe najveću štetu, uostalom, na nameštenim tenderima koje dobijaju jer su usvojili vaše načine kako to radite u Srbiji. Tužna je naša pozicija kada se pozivamo na vladavinu prava na Kosovu, a sever smo tako žrtvovali kriminalcima koji su najbrutalnije zaveli tu strahovladu.
Ali da se osvrnemo i na prava manjina. Najbolje merilo da se utvrdi koliko je neko društvo pravedno, napredno i demokratsko jeste odnos prema manjinskim zajednicama, prema onima koji su u ranjivoj situaciji u odnosu na većinsko stanovništvo i to treba da važi kako za kosovsko, tako i za srpsko društvo, a nema Kosova ni bez Srba ni bez Albanaca. 
Kada govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu, jasno je da Srbi nisu zaštićeni od diskriminacije i da im se prava uskraćuju. Kako se onda to pobeđuje deset godina? Samo me taj deo zanima. Kako ste se vratili kao pobednik, kao spasilac, toliko puta, ne jednom, toliko puta i iznova i iznova? Za dugoročno rešenje koje će pre svega krenuti od interesa građana smatramo da Srbija treba da insistira na sledećem: formiranju ZSO, kako bi se dodatno ojačale garancije za srpsku zajednicu na Kosovu, ali kroz to i ostvarivanje kvalitetnog obrazovanja i zdravstva koje bi trebalo da bude u njihovoj nadležnosti, obezbeđivanje pojedinačnih i kolektivnih prava Srba i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu po najvišim međunarodnim standardima, a tu uključujemo i prava na posebne veze sa Srbijom, obezbeđivanje maksimalne zaštite kulturne, istorijske i umetničke baštine srpskog naroda na Kosovu. 
Mada imamo jedan mali problem sa time, moram da primetim da vam to ne ide ni u Beogradu. Evo, u ovom izveštaju koji predstavljate vi govorite, pozivate se na organizaciju Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa. Ista ta organizacija vas je upozorila da je u Beogradu ugrožena Kalemegdanska tvrđava gondolom koju planirate da gradite. Pa eto kako se odnosite prema kulturno-istorijskom nasleđu. 
Trebalo bi insistirati na relaksiranju rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti. Naravno, trebalo bi insistirati na dekriminalizaciji društva, što će biti jako teško, s obzirom na to da je SNS promovisao zapravo kriminalce u zaštitnike Srba na Kosovu. 
Srbija u pregovorima mora pažljivo da balansira svoju međunarodnu poziciju tako da ne ugrozi svoj strateški pravac ulaska u Evropsku uniju. Svoje interese treba da vezuje za svoje najbliže susedne države i da ne dozvoli da u polarizovanom svetu bude izolovano ostrvo u Evropi. Obraćanje i Rusiji i Kini za zaštitu naših interesa ne donosi rešenje, već stvara nove probleme u svetlu ideje da Srbija pripada evropskom prostoru i politički i ekonomski i na sve druge načine.
Predlažemo drugačiju strategiju u dijalogu – stavljanje običnog čoveka i njegovog života u centar pregovora. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog statusa Kosova. Ne može se čekati završetak pregovora i sveobuhvatni sporazum da bi građani tek onda nekad u budućnosti vodili iole normalan život. Ljudi
21/3MZ/CG

žele da mogu slobodno da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju i da se efikasno leče, sve ono što mi svi ovde hoćemo. 
Za kraj, da završim, vidim da ste nestrpljivi, SNS neće rešiti probleme građana Kosova, isto kao što neće rešavati zagađenje vazduha ili kvalitet obrazovanja u Srbiji. Oni se time prosto ne bave. Bave se održavanjem na vlasti, rejtingom i sopstvenim interesima. Srbiji treba promena. Hvala. 
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.

22/1JJ/LjL13.35-13.45

ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani narodni poslanici, ja sam uvek za to da pustite ljude, prosto, bilo je ovo dobro i poučno čuti i slušati, zato što su građani Srbije imali priliku da upravo saznaju i vide koliko sam istine izgovorio jutros, predstavljajući Izveštaj i kasnije, odgovarajući na primedbe nekih poslanika i poslaničkih grupa.
Podsetiću vas da sam tada rekao da nikada ne znate šta je to što od vas traže pojedini politički akteri, pojedini medijski poslenici, jer jedni s jedne strane će da kažu - prekidajte sve pregovore, a drugi će sa druge strane da kažu - živelo nezavisno Kosovo, kao što je gospodin Lazović upravo saopštio, samo što to nije izgovorio direktno, ali vam je potpuno jasno da je to njihova politika. Čak je rekao i direktno, rekavši, da citiram - kako to jednako radite to i na Kosovu, baš kako to radite i u Srbiji, pošto valjda Kosovo nije Srbija i Srbija nije Kosovo. Ali, pretpostavljam da je to bila tehnička greška, ne biste vi to. Ili vam je to već prešlo u naviku?
Kad kažete da Brnabić nije išla na Kosovo, išao sam ja koliko su nam dozvoljavali. Ne zavisi od nas, upravo zbog Sporazuma o slobodi kretanja po kojem uvek morate da tražite dozvolu za dolazak visokih zvaničnika i onda vam oni kažu - ne možete da uđete, a taj sporazum je iz 2011. godine, a ne iz 2013, 2015, 2018. ili 2020. godine. 
Na lične uvrede neću da vam odgovaram, ali ću da odgovorim zbog građana Srbije. Na vlasti sam 10 godina. Moja imovina i imovina članova moje porodice, i uže i šire, ni na koji način se nije uvećala. A što se vas tiče, molim vas samo da pokažete narodu račune, ko su oni koji vam daju novac, pa da ljudi zaključe i čije to interese štitite. I ništa više od toga. 
Rekao bih - meni nije potrebno da vas vređam lično, niti da vam govorim stvari ni kako ste se bahato ponašali kada su nam bili evropski predstavnici i u Skadarliji, šta ste sve činili i šta ste sve radili, jer ja ne mislim da vaša politika može da predstavlja budućnost na bilo koji način ove zemlje. 
Što se tiče toga zašto sam u Skupštini, malo pre ste me kritikovali zašto nisam u Skupštini češće? Sad me kritikujete zašto sam u Skupštini. Hajde, ljudi, dogovorite se, da li hoćete da dolazim u Skupštinu, da govorim u Skupštini i da vam neko odgovara, ili mislite da možete da izgovarate stvari a da vam niko ništa ne odgovori nigde? 
Kažete - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo. Ja vam čestitam na tome. To je, rekao bih, nešto što će ući u anale Narodne skupštine da u raspravi o Kosovu i Metohiji ljudi slušaju o tome - ti lutaš, bebo, skrenuo si s puta, bebo! Ja mislim da je to najviši stepen odgovornosti koji ste mogli da pokažete baš u raspravi oko Kosova i Metohije! Nit` sam beba, niti lutam, već imam svoju politiku, a što se vas tiče, vaša politika je loša, ni malo nije naivna i nevina kao dečija ili detinjasta politika, već je veoma opasna po interese Srbije, zato što biste vi Srbiju i bez struje ostavili, zato što biste vi Srbiju uništili i gašenjem Kolubare i gašenjem svih naših rudnika, i rudare bez posla ostavili i mnogo toga lošeg za našu zemlju uradili.
Dobro je što ste pokrenuli jednu važnu temu. Govorite o kriminalu na severu Kosova i Metohije. Sad vas molim, poštovani građani, ovo je važno, i poštovani narodni poslanici, obratite pažnju da na toj tezi uglavnom insistiraju, naravno, kriminala, korupcije, posebno kada nemate svoje organe, ne možete za to ni da budete odgovorni, sasvim sigurno da ima i nema nikakve sumnje u to, ali, obratite pažnju da je to jedna floskula koju koriste svi protivnici Srbije, ne želim da kažem - njeni neprijatelji, i iz inostranstva, naravno, potaknuti ovde u zemlji, da bi uništili 

22/2JJ/LjL

odbranu srpskog naroda na svaki način, jer to su neki kriminalci tamo, i to su narkodileri, ubice i kriminalci. Bez ikakvog dokaza, bez ičega. Ono što izmišljaju i govore najgore neistine, da ne bih rekao težu reč, od dana ubistva Olivera Ivanovića, to ponavljaju ovde misleći - ako slažemo sto puta, postaće istina. 
Što se Olivera Ivanovića tiče, ja sam ga ne samo poznavao, već sam slao i svog sina dok je bio u zatvoru da odnese pomoć i da razgovara. Pomagao sam i njemu i porodici, neću da kažem bezbroj puta, ali mnogo puta, i to ne državnim resursima, već lično. I mnogo dugo sam ga poznavao. Ne mogu da ga nazovem prijateljem, ali veoma, veoma dobrim poznanikom, bez obzira na to da li su nam se poklapali politički stavovi ili ne, sa kojim sam uvek s poštovanjem razgovarao. 
Preduzeli smo i dali sve od sebe, kao što vidite, za mene ta tema nije teška da bih je preskakao, težak je sam događaj, užasan je, ali hoću da o tome razgovaramo. Vidite, vi kad odete, ja kad o tome govorim, ja govorim sa pijetetom i govorim sa poštovanjem i gledam šta je to što možemo da učinimo i da pomognemo, bez obzira što su od nas krili i satelitske snimke, bez obzira što nam nisu dali da vodimo uviđaj, bez obzira što su baš želeli da vi pravite ovakvu atmosferu u Srbiji da bi se uništio sever Kosova i Metohije, da biste mogli da izmišljate te najgnusnije optužbe protiv pripadnika srpskog državnog vrha i protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. 
Doneo sam da vam pokažem kako ovo izgleda. Kažu, veliku zahvalnost dugujemo ljudima iz Ne davimo Beograd koji su došli na pomen četiri godine od ubistva Olivera Ivanovića. Pogledajte, oni sami objavili, smeju se svi ko lud na brašno, u kafani slave. Znate, kod Srba kada idete na daću i kada idete u crkvu ili idete da date pomen ili počast nekome onda se ne ponašate na ovakav način. A kaže da je sve to čuo od Srba sa Kosova, pa od kog Srbina sa Kosova i Metohije ste čuli kad ste u Prištini gde smo mi dobili 643 glasa, vi dobili nula glasova. U Prizrenu mi 115, vi nula glasova. U Uroševcu nula glasova, u Peći nula glasova, u Zubinom Potoku čitavih šest glasova ste dobili. Dobili ste i čak četiri glasa u Zvečanu, verovali ili ne. I u Velikom Štrpcu ste dobili čak jedan glas. U Novom Brdu, naravno, nula i Obiliću jedan. 
Ko su ti ljudi koji su vas izveštavali? Gde vam se denuše ti ljudi? Ko su ti ljudi? To Srbi sigurno nisu. Ko su ti ljudi koji su vam govorili te neistine, pa se pozivate na njih. Pazite, ja sam, pogledajte, sve vreme kukaju i žale se kako neko nekoga ne sluša. Ćutim, trpim i slušam najgore neistine sve vreme. Nijednim tikom nisam pokazao šta mislim o onome što govore. Nijednu reč im nisam uputio. Svaku rečenicu mi je prekidao od kada govorim, misleći da će da me nateraju da se povučem, da prestanem da govorim ili da ne govorim istinu ili ne znam šta, da ću da ih se uplašim, zato što su naučili valjda da jure ljude po gradu, da maltretiraju negde nekoga, pa svi trebamo da ih se uplašimo. 
Dakle, vi koji govorite o kriminalu na tenderima, da li to iz sopstvenog iskustva pričate? Ja nikada u svom životu ni u kakvom kriminalu niti na jednom tenderu nisam učestvovao. Nikada, niti me je to ikada interesovalo, ali kada vidim kod nekoga takvu posebnu pažnju, kao kod vas, ja znam u stvari za čim vi čeznete. Samo sanjate da možete da raspisujete tendere i da kradete, jer vas ništa drugo u državi nije ni zanimalo, a niste izneli nijedan dokaz niti jedan pokazatelj niti bilo šta rekli narodu šta se to i gde, stvarno dogodilo.
Kažete, vraća se kao pobednik i spasilac svaki put. Ja to nikada nisam rekao ni da sam pobednik ni da sam spasilac i to ste izmislili. To vam odgovara, odgovara vašem narativu, narativu besmislenih izmišljotina u kojem ćete - jao, evo ga 


22/3JJ/LjL

veliki pobednik. Ja sam bezbroj puta rekao da tu nema pobednika, tu nikada niko neće biti pobednik. To je jedna teška rovovska borba u kojoj ste naterani da uđete u blato do grla, iz kojeg nikada ne možete da izađete kao pobednik. 
I, da to ponovim još sto puta, nikakav nisam ni spasilac, ni pobednik, samo borac za interese našeg naroda, za razliku od vas koji ste veliki borac, ali protiv interesa našeg naroda u svakom trenutku i na svaki način, samo što niko opet nije smeo da vam kaže to nikada. Onda ste se pozvali na sve to šta treba da uradimo, a to je formiranje ZSO. Pa, da mislite onaj ZSO za koji taj tupavi spasilac i pobednik koji je lagao sve vreme, se izborio da postoji, da li na to mislite? Da, hoćemo taj deo. Ne, ne morate da mi dobacujete, ja sam vas slušao duže nego što vi mene slušate. 

23/1VS/LŽ13.45 – 13.55

Ja nemam problem sa tim, ali, znate kad vidite da neko ne može da vas sluša, onda vam jasno koliko su vam argumenti snažniji i koliko činjenicama možete da pobijate one koji su izlazili sa tim, „skrenuo si s puta bebo“, ili kako ide, da ponovim tu genijalnu devizu, izvinite što ne znam te narodne pesme, „ti lutaš bebo, skrenuo si s puta, bebo“. Nije narodna, e, kakva god da je, izvinjavam se, vidim da dobro znate. Svi oni koji, znate, pričaju o „Zadruzi“, kritikujući „Zadrugu“, znaju i „Zadrugu“ i sve pesme znaju, ali o ovome drugome, nečem ozbiljnijem, o tome ne znaju ništa. Ja, ne znam koja je to pesma, niti me naročito zanima, da vam iskreno kažem. 
Što se tiče kulturnog, istorijskog nasleđa, slušajte, mi krezubi, sendvičari, a vi tako pametni, samo mi završili fakultete sa najvišim ocenama, a, vi još jedno 30 godina ga nećete završiti, ma koliko se trudili. 
Dakle, zbog vas izlazimo u vam u susret, i opet ćemo svim večitim studentima, da damo priliku da još 10 godina studiraju, da biste i vi mogli da privedete kraju studije, posle 30 godina studiranja. Ali, nevezano za to, oko kulturno-istorijskog nasleđa, dakle, mi sendvičari, krezubi, mi glupi, otvorismo, ne otvorismo, nego renovirasmo, uložismo desetine miliona evra i u Narodni muzej, i u Muzej savremene umetnosti, najbolje postavke iz sveta doveli u naše muzeje. Sve smo to uradili, a nas sačekali zatvoreni muzeji. I, niko ništa nije radio. 
E, tako znate, kad je neko umislio da je lep i pametan, da su školovaniji i obrazovaniji, zamislite, ti ljudi su držali pridike Siniši Malom, Ani Brnabić, nemam pojma kome, oko obrazovanja, diploma, ili ne znam čega. 
Možete da ih pustite još 30 godina da studiraju, fakultete da završe neće. Ali, to nikada niko ne sme da im pomene. Nikada niko neće da im kaže, jer mi smo krezubi, mi smo ti koji smo nekulturni, necivilizovani, zato što ja ne znam pesmu „skreni s puta bebo, lutaš bebo“, ne znam kako se već zove. Džabe mi je što znam Dostojevskog, džabe mi je, što sam to sve pročitao. 
Ne, tema je da vam objasnim šta je politika i da se u politici pobeđuje činjenicama, a ne lažima. E, to je tema, i hvala vam na tome. 
PREDSEDNIK: Borislav Novaković, povreda Poslanika. 
BORISLAV NOVAKOVIĆ: Predsedniče, povređen je član 27. druga alineja, koji kaže – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. Primena Poslovnika je formalno-pravno pitanje jednim delom, a drugim delom je pitanje vašeg stila. Ali, bez obzira koji vam je stil predsedniče, da li ćete biti restriktivni i strogi u primeni Poslovnika, ili ćete biti tolerantni, vaš posao je da uspostavite isti aršin kada su u pitanju predstavnici pozicije i kada su u pitanju predstavnici opozicije. Vi otelovljujete političko jedinstvo ovog parlamenta i morate biti podjednako objektivni i distancirani i u odnosu na poziciju i odnosu na opoziciju. Ni u jednoj vašoj rečenici, pogotovo ne u načinu na koji vodite Narodnu skupštinu ne sme da se oseti vaša stranačka pripadnost. Ne samo da se oseti, nego vidno ste pristrasni i neobjektivni. 
U drugom minutu replike bio gospodin Obradović prekinuli ste ga, i on je seo. Gospodin Dačić je govorio preko dva minuta, opomenuli ste ga, ali mu dozvolili tri minuta. Vi imate pravo kao predstavnik Narodne skupštine da prekinete predsednika Republike, koji je ovde došao i maltretira nas onim što uopšte nije tema. Dakle, sve vreme govori o stvarima koje se ne tiču zbog čega smo se ovde sastali, vi mu to tolerišete. Ja vas pozivam da primenite, dakle, član 27. drugu alineju, i da strogo vodite računa o tome ko šta govori. Svi moraju biti u temi i moraju da poštuju vremenski okvir koji im je zadat ovim Poslovnikom. Hvala. Ne insistiram dalje.

 23/2VS/LŽ

PREDSEDNIK: Dobro. Iz ovoga što ste rekli, navodno, ukazujete na nešto što se dogodilo pre sat vremena, a znate da po ovom Poslovniku na to se ukazuje neposredno, ako vas zaista zanima. Ja, vidim koliko vas zaista zanima. Tako da, u skladu sa članom 103. dva minuta vaša poslanička grupa. 
Ko je još želeo po Poslovniku?
Gospodine Nikoliću, izvolite. 
DRAGAN NIKOLIĆ: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam se javio odmah nakon govora prethodnog govornika, čije ime i prezime nisam zapamtio, i ne znači mi mnogo, sa čijim izlaganjem se apsolutno ne slažem od prve do poslednje minute, ali ste morali meni da date reč, jer Poslovnik to kaže. 
Morali ste prvo meni, a ne predsedniku Republike, koji je ovde gost, nekima drag, nekima manje drag, koji brani ono što je politika njegove stranke i ono što je politika predsednika Republike. 
Ali, ne mogu da razumem da ste kaznili našeg poslanika koji se prvi put javio i upotrebio samo jednu reč, koja možda jeste neprimerena i koja je uvredila nekoga ovde i našu poslaničku grupu ste uskratili za dva minuta u plenarnoj sednici kada ćemo govoriti o tome, a Šaipa Kamberija niste opomenuli. Šaipa Kamberija niste kaznili, njegovoj poslaničkoj grupi niste uskratili dva minuta. 
Mislim da nadalje tako morate da poštujete sve nas, makar bili manje vama simpatični, ali mi nismo manje poslanici nego što su narodni poslanici stranke iz koje vi potičete. 
Znači, napravili ste takođe grešku, a nisam rekao član 106. dobacivanje narodnim poslanicima, za vreme govora, ma koliko se ne slagali sa njim, vaša poslanička grupa, ili stranka iz koje vi potičete, je sve vreme dobacivala, na reči koje stvarno nisu primerene za ovu Skupštinu. Ali, vi morate da održite red ovde. 
Molim vas nadalje, kao jednog mladog i perspektivnog čoveka, kao čoveka koji je sada Orlić, koji je ušao u istoriju kao predsednik Skupštine, ali, neka izađe kao orao. Hvala. 
PREDSEDNIK: Ona dva minuta, kada smo kod Poslovnika, razumeo sam vas sve. Vidim da vas je zabolela ona mera od dva minuta, to je poenta svega.
Dakle, samo jedna stvar i neću više na ovu temu uopšte. Kada nekoga ljubazno zamolim da se zaustavi, ako sam odluči da nastavi dalje, njegov je to izbor bio, ali nećemo dalje na ovu temu.
Hvala što nećete da se izjašnjavate.
Ko se sledeći od ovlašćenih predstavnika javlja?
PUPS, izvolite.
STEFAN KRKOBABIĆ: Zahvaljujem predsedniče Orliću, uvaženi predsedniče narodne Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, kakva je ovo danas rasprava među nama?
Šta se ovo sa nama dešava danas? Doživeo sam da u Narodnoj Skupštini neki ljudi kažu, vi što aplaudirate za Vučića, vi ste pucali u nekoga.
Ovi ljudi ovde su pucali u nekoga, sa kojim pravom? U koga sam ja pucao?
U koga je pucao Vlada Đukanović, Marijan Rističević, Bane Jovanović, Đorđe Milićević, u koga?
Tragediju jednog čoveka, jedne porodice koristimo za politički obračun, ako je to korektno, onda više ništa nema smisla. Dve stotine ljudi aplaudiralo ovde, dve stotine ljudi je ovde za nešto krivo . Ma ajte molim vas. Ko mi ne veruje, neka pogleda stenogram.

23/3VS/LŽ

Uvaženi predsedniče Vučiću, neki su od vas danas tražili zaključak, a mislim da ste ga dali odmah ili bar u drugom satu, kada ste rekli, bolje i hiljadu godina pregovora, nego jedan dan rata. To je suština i to je ono što treba da nas vodi, sve dok preko puta nas neko hoće da sedi i da razgovara, to je uspeh.
 

24/1GD/VZ13.55-14.05

Pregovori sa privremenim institucijama Prištine ne počinju od belog papira, nasleđeno je mnogo, mnogo, mnogo dokumenata, a pre svega onih od pre 2012. godine. Ne mislim da ovo koristim da optužim nekoga kako je pregovarao pre 2012. godine. Mislim da nikome namera nije bila loša, ali okolnosti su bile prosto takve.
Moramo da znamo jednu stvar. Poslednjih tridesetak godina, pa i pre toga, ceo 20. vek Srbi su pobeđivali na bojnom polju, ali su gubili za pregovaračkim stolom. Prvi put od 2012. godine situacija je drugačija. Ovaj izveštaj i onaj pre njega i onaj pre njega govore upravo to.
Za nas iz PUPS-a, Solidarnosti i pravda, ZSO ili Zajednica srpskih opština je centar svih pregovora i onoga što je trenutno najbitnije za građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji, ali vratiću se na Izveštaj malo kasnije. Neophodno je da se odmaknemo na trenutak od Izveštaja koji je ovde da bismo pojasnili odnos međunarodne zajednice prema Republici Srbiji, ali u kom smislu? Pa, u smislu toga da kada smo vodili onaj rat 78 dana junački, boreći se protiv višestruko jakog neprijatelja, šta smo doživeli? Da naši generali, naši viši oficiri budu optuženi pred Haškim tribunalom. To je taj odnos međunarodne zajednice, to je bila ta packa Vojsci Jugoslavije.
Posle toga 20 godina doživljavamo upravo ovo što smo sada ovde pričali, a to je da kada su Srbi odlučili da se organizuju, kada su formirali Srpsku listu sa podrškom svih Srba na Kosovu, sa podrškom predsednika Vučića, sada su ti ljudi kriminalci. Ma, ajte, molim vas, kakvi kriminalci?
Srbi jedini nemaju prava da se organizuju? Ne bih rekao. Srbi imaju pravo da se organizuju i Srbi danas imaju Srpsku listu. Gospodin Vučić to mnogo bolje zna od mene kakva je bila razuđenost političkih partija na Kosovu i Metohiji do formiranja Srpske liste.
To je to licemerje međunarodne zajednice, koja kaže - albanski prijatelji, albanski pregovarači, sve može, Srbiji stop, ne može ništa, ali, i pored toga, to je veličina rukovodstva Republike Srbije, da i pored toga pregovaramo, da i pored toga pokušavamo da nađemo rešenje.
Mi kao da živimo u zoni sumraka. Ovde svaki put dođu ljudi i počnu da nam pričaju - Vučić će da prizna Kosovo. Ja mislim da je predsednik Vučić hiljadu puta rekao - nema priznanja Kosova. Nema, nema, nema. Rekao je to u svakoj relevantnoj instituciji, od UN do Brisela.
Mislim da treba da se bavimo realnošću. Ta realnost kaže da moramo da imamo i u tim pregovorima, kada se vraćam na Izveštaj, neke crvene linije. Ako se sećate, uvaženi predsedniče, i prošle godine smo upravo na ovom mestu razgovarali o tome. Mislimo da je imovina i zaštita interesa Srba osnovno pravo koje moramo da im zaštitimo.
Kažu neki - Izveštaj je vrlo suvoparan. Ne bih rekao. Vrlo je precizan i čak govori o našim uspesima. Na tome čestitam i gospodinu Petkoviću i ljudima iz Kabineta predsednika koji su ovo pripremili, gde se kaže da će srpska strana i nadalje odlučno zastupati stav da se implementacija sporazuma mora izvršiti kako je dogovoreno, jer je jedini način da se ponište dosadašnji akti otimanja i uzurpiranja imovine Srbije i SPC na Kosovu i Metohiji, kao i da se preduprede svi takvi eventualni pokušaji u budućnosti. Bez ispunjenja tog uslova, srpska strana ni po koju cenu neće predavati skeniranu katastarsku dokumentaciju specijalnom predstavniku UN i mi smo na taj način zaštitili te interese u praktičnom smislu.



24/2GD/VZ

To znači da ne pričamo o bajkama, a za građane Srbije je vrlo bitno da znaju. Zašto pričam o ovome? Pa, zato što je imovina svetinja. Državna i društvena imovina u vlasništvu Srbije iznosi oko 320 hektara. U privatnom srpskom vlasništvu SPC nalazi se oko 164 hektara zemlje, a u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih izvan Kosova i Metohije 156.000 hektara. Treba podsetiti na to da su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije dostavile zahtev za povratak 29.155 uzurpiranih stanova i onda neko nama priča da srpsko državno rukovodstvo se bavi nerealnim ciljevima, da se vodi bajkama itd.
Upravo ova politika je politika realnosti, politika napretka, politika održanja srpskog nacionalnog bića na Kosovu i Metohiji.
Danas su mnogi upotrebili veliki reči. Ja sam primetio jednu stvar, a to je da u 11.00 časova, kada je krenula najmanja poslanička grupa da govori, sa najmanjim brojem poslanika, pa evo sada do 13.00 časova naš predsednik je označen od najvećeg ratnog zločinca do izdajnika. Ljudi, pa to nije normalno. Da li je to moguće da mi ne možemo jedan stav da prihvatimo, da se srpsko državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom, junački i muški bori za ono za šta može da se bori?
Tražili smo mi i povratak hiljadu vojnika po Rezoluciji 1244, tražili smo mnoge stvari, ali ajde da se još jedanput bavimo realnošću.
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi predsedniče, Kosovo i Metohija su tema svih tema. Moram da kažem jednu stvar, a to je – nije slučajno ovo počelo danas ili počelo 1. avgusta, zahuktalo se ovako kako se zahuktalo i kako se odjedanput podgrevaju i desni i levi, a sve sa ciljem da se vidi kraj, da se vidi kraj ovog režima i da se mi kao država i narod dovedemo u red.
Mislim da naše rukovodstvo odlučno vodi našu i spoljnu i unutrašnju politiku. Hteli su da nas uvuku u obračun istoka i zapada u kome mi nemamo šta da tražimo. Ceo 20. vek vodili smo političke borbe pogrešne, žrtvovali i kralja 1903. godine i ušli u tu Jugoslaviju 1918. godine. Onda smo imali i taj 27. mart famozni i onda smo došli i do Osme sednice i tako dalje i tako bliže. Sada, kada smo končano stali na zelenu granu, ni sada nam ne valja. A kada će da nam valja?
Uvaženi predsedniče Republike, verujem da vama ovo nije lako i ovo je jedna očajna situacija, teška. Znate da i ja lično nisam neki životni optimista, ali kao što je rekao uvaženi kolega Balint Pastor – nema optimizma, ali ima nade. Znate da imate podršku većinske Srbije, da imate podršku pristojne Srbije.
Završiću sa jednom stvari. Danas je sve rečeno manje-više. Opozicija je imala da kaže i imaće još da kaže šta hoće. Primetili ste da su ovi ljudi pored mene s leve strane pristojni, kulturni, da nisu učestvovali u nekoj raspravi, pokušavajući nekog da ponize, da unize ili da ga nazovu nekim imenom.
Pozivam sve da sačuvamo jedinstvo, da se okupimo oko Kosova i Metohije, oko realnih ciljeva i oko programa i plana rada našeg predsednika Aleksandra Vučića.
Zahvaljujem.

25/1JD/MP14.05 – 14.15

PREDSEDNIK: Reč ima Radomir Lazović.
Gospodine Lazoviću, dva minuta imate pravo.
Izvolite.
RADOMIR LAZOVIĆ: Zahvaljujem.
Hteo bih samo da pojasnim par stvari.
Dakle, što se tiče ovoga – „Ti lutaš, bebo. Skrenuo si sa puta, bebo“, nije neuobičajeno da ljudi koriste stihove, metafore, da na različite načine pokušavaju da nešto objasne što misle da je važno. I, ja zaista mislim da je važno, da je gospodin predsednik odlutao od Ustava.
Pokušavam da vam skrenem pažnju, jer smatram da ne slušate razum, da ne slušate zakone, a najradije bih vam se obratio tim istim pravosudnim telima i lepo njima objasnio, ali smatram da su okupirani od strane vaše organizacije koju predstavljate. Ali, hajde da ostavimo sada to.
Imam da dodam još nešto, pošto imam malo vremena gore.
Hteo bih oko ovih fotografija koja donosite na skupštinska zasedanja nešto da vam kažem. Ovo nije prvi put da pokazujete moje fotografije na skupštinskom zasedanju. To ste radili i kada ste povodom projekta „Beograd na vodi“, koji smo kritikovali iz onoliko mnogo uglova pokazivali moju fotografiju, nakon čega sam dobio razne pretnje i razne napada u javnosti od ljudi koji su bliski sa Srpskom naprednom strankom. To se sada takođe, desilo.
Dakle, vaš govor u javnosti je upravo potvrdio ono što sam ja danas izlagao, a to je da smatrate da imate neku vrstu monopola, da se bavite svim pitanjima u Srbiji, a posebno pitanjem Kosova.
Pažljivo sam govorio i ono što sam rekao, nisam govorio o tome da Srbija treba da prizna Kosovo. Govorio sam o tome da treba da otvorimo debatu. I, ovo izgleda, kako vi smatrate debatom.
Slike koje ste doneli, dakle, mogao sam i ja doneti. Mogao sam doneti sliku kako vaša koleginica Suzana Vasiljević vam otima vino iz ruke, mogao sam doneti sliku…
Pa, to ste doneli, gospodine. Nemojte negodovati. Takvu sliku ste doneli. Ja vama to nisam uradio. Mogao sam doneti, recimo, sliku Zagorke Dolovac, mogao sam doneti sliku onog nedostajućeg snimka kada je poginula žena…
PREDSEDNIK: Predsednik Republike ima reč.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem vam se.
Ja bih samo u dve reči ako mogu da vam kažem. Dakle, sve vreme bio sam poslanik mnogo duže nego, rekao bih, gotovo svi vi, ali primetite jednu stvar, sve vreme vas slušam. Ni jednu vam reč nisam rekao. Vi ne možete da se uzdržite da saslušate jednu rečenicu, čak ni uvodnu, jer strepite od odgovora. Ja ne strepim od vaših pitanja, ni od vaših odgovora.
Pošto ste govorili ovde, pokušavajući usput, sve ono što vam padne napamet i sve što slušate u pojedinim tajkunskum medijima ja sam zaključio jer sam se pozabavio, ja nisam ekspert za zabavne ili narodne pevače ili pevačice, ali želim ljudima da ukažem, naime, hoću da ljudi znaju, ja nisam odlutao od Ustava, držim se Ustava.
Što se tiče „Ti lutaš bebo“, kako se zove ta pesma meni je baš drago što ste to pomenuli, ali je važno da ljudi znaju, tu pesmu izvodi Maja Berović. Inače, radi za „Pink“, „City Records“ onaj koji biste vi da zabranite.
(Radomir Lazović: Sada znate?)
Javili su mi u međuvremenu.

25/2JD/MP

Tako da „Pink“ volite da slušate i gledate, iako ja i ne slušam i ne gledam, pa da ljudi vide kako biste da zabranjujete, a krišom samo na „Pink“, pošto vam je to jedini izvor svih saznanja i jedini izvor citata.
Ali nešto mnogo važnije od toga. Pogledajte na šta ste vi naučili i šta je to što vi zamerate nekom drugom.
Javilo se vas deset po povredi Poslovnika zato što kažete – neko dobacuje sa moje desne strane od poslanika većine. Pa, vi meni sve vreme dobacujete. Šta treba svaki put da se javi neko od njih i da govori, pošto niste izdržali dve rečenice da izgovorim, a da mi ne dobacujete?
Sve vreme mi dobacujete, a da pri tome nikome od vas nisam dobacio ništa. Pri tome sam ja prihvatio i sa tim vremenom jer morao je neko i meni da kaže to – duplo vreme, duplo vreme.
Sve što vi nikada i ovi sa kojima ste bili u koaliciji nikada nisu prihvatali. Nikada. Sve smo to prihvatili. Dali vreme, dali sve. Ali je problem u tome što baš u ta dva minuta – e što vi ono, e što vi ono. Zato što ste naučili da vi izgovorite šta vam padne napamet, a da vam niko ne odgovori, i to i jeste problem moje političke stranke, zato što su ćutali i nisu odgovarali. Ja se trudim i odgovaraću vam svaki put.
Pričate kako mi neko uzima čašu vina. Pričate o Vinskom sajmu, najlepše urađenom od kada postoji Srbija, gde smo pristigli „Vinitaly“ i Dizeldorfski sajam. Sa ponosom sam bio tamo i pokušao sam da pokažem poštovanje prema svim proizvođačima koji su dolazili iz različitih delova i bivše Jugoslavije, i Italije, i Mađarske, Albanije naravno i mnogih drugih zemalja.
E, to vam bilo – Vučić je pijan. Pa, onda kažu – koliko košta vino? Pa to vino koje sam uzeo u kartonima sve ukupno je koštalo 270 evra. Ne postoji stvar koju niste lagali, izmišljali po svojim medijima. Te – pripit je, te – pijan je. Šta sam uradio, pa sam bio pijan ili pripit?
Zamislite, tako glup, tako lud, tako pripit, tako pijan u Kosovskoj Mitrovici za mene glasa 1.651 čovek na jednom biračkom mestu, a za vas 16.
(Radomir Lazović: A u Novom Sadu?)
U svim drugim mestima u Srbiji da i ne govorim.
Kada govorite o tome o kojim temama se govori, pošto je to posebna obmana, pa vi pričate ovde o svemu, šta vam padne na pamet, pričate o čaši vina, pričate o svemu, o Kosovu ne pričate, ali onda kada dobijete odgovor onda biste da ućutkate onoga koji bi da vam odgovara i to radite svaki dan u javnosti. Svaki dan u javnosti to radite.
Neću da prestanem da se borim za ljude koji su vredni i koji rade i koji se bore za Srbiju. Boriću se protiv vas koji ste takvi da mislite da imate monopol na reč i da niko ne sme da vam odgovori.
Dragi prijatelji, pazite šta su mi zamerili. Nisam ja pokazao privatnu fotografiju, nisam ja pokazao ništa tajno slikano. Ništa. Pokazao sam fotografiju kojom se oni hvale i koja mnogo govori o njima. Samo sam iskoristio to čime se oni hvale. Ništa tajno, ništa pokvareno. Ni na čiju porodicu. Nikome ništa nažao nisam učinio.
Ali ne smeš to da uradiš. To je ta politika tih pokreta koji danas postoje u delu Zapadne demokratije, dakle vog liberalnih u kojima samo mi imamo prava da govorimo, naša reč je sveta, svi drugi su krezubi i kriminalci, svi drugi su glupi i tupi, a mi smo mnogo pametni. A što ste mnogo pametni ako niste već naročito školovani, niste naročito ni obrazovani, što ste vi mnogo pametni? Pa, jer smo mi odlučili da smo mnogo pametni, jer smo u mogućnosti da budemo mnogo pametni.

25/3JD/MP

Obradovaću Željka Mitrovića. Čestitam mu! Nisam znao da ima tako vernog gledaoca i slušaoca. To je velika stvar za Srbiju što smo saznali.
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma. Po Poslovniku.
Izvolite.
ROBERT KOZMA: Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, ja bih da reklamiram povredu Poslovnika, i to član 105.
Član 105. kaže da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.

26/1BD/IR14.15 – 14.25

Ja bih vas zamolio, kao novog predsednika Skupštine, da se za vaš integritet i za vaš posao izborite upravo tako što ćete ukazati vladajućoj većini da ne smeju da dobacuju dok drugi poslanici govore, kao što upravo sada rade, konstantno dobacujući razne uvrede, kao što su: ološe i tako dalje, upravo zato što im se ne sviđa ono što čuju, upravo zato što čuju za njih gorke istine, a to je da, na primer, predsednik Republike nije zapravo takav heroj i junak, ili kada čuju da je predsednik Republike, na primer, za vreme NATO agresije dobio državni stan, dok su svi ostali ginuli i dok su ostali bili u strahu, na primer, on je birao krevet, zavese i tako dalje.
PREDSEDNIK: Da li vi razumete da sada vi replicirate kroz povredu Poslovnika?
ROBERT KOZMA: Staću tu, ali samo da ukažem…
PREDSEDNIK: Samo vas pitam da li razumete da to radite?
Kada pričamo o dobacivanju, upravo vi konstantno, neprekidno dobacujete sve vreme, ali vas niko zbog toga nije kažnjavao, jer kao što vidite, ljudi su bili u stanju da istrpe sve to što radite.
Što se tiče ovlašćenih, ko je sledeći po redu, samo mi kažite? Samo polako, treba mi informacija ko je sledeći po redu, od ovlašćenih koji su u sali? Vi ste.
Dakle, samo da vidimo za povredu Poslovnika ko se javio, vi ćete dobiti reč sledeći.
Reč ima Đorđe Milićević. Vi ste prvi.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Želeo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 106, da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda.
Čini mi se da još uvek ne shvatamo važnost i značaj teme, bar svi zajedno ne shvatamo važnost i značaj teme o kojoj danas govorimo i ne shvatamo da na balkonu sede ljudi koji treba da se vrate svojoj kući sa optimizmom, jer da nije njih na prostoru Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija ne bi bilo srpsko. Zato nam je potreban taj konsenzus i zato nam je potrebna i ta jedinstvena poruka iz ovog doma koju će oni poneti na prostor Kosova i Metohije, Srbi koji žive južno i severno od Ibra.
Nisu došli ovde da slušaju kako legitimno izabranog predsednika Srbije, imenom i prezimenom, birala ga je Srbija, birali su ga građani Srbije. Nemojte, predsedniče, da dozvolite više, odsutan, odustao, maltretiranje. Pa, na iniciranje najvećeg dela opozicije, predsednik Republike je tu. Verovatno se mislilo da se vodi politika pod maskama i da neko ne želi da govori istinu. Ovde je vidljivo da je istina interes svih nas.
Ja vas samo molim jedno, u ime poslaničke grupe SPS, dajte da se vratimo na temu dnevnog reda, ako ne zbog mene, koji sam, evo, izneo taj predlog, bar zbog ovih ljudi koji sede gore iznad nas. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ako sam dobro razumeo, ne tražite da se glasa.
Sledeći, isto Poslovnik, Miroslav Aleksić.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.
Pokušavam da ukažem da ste povredili član 103. evo već dobrih pola sata, a u njemu jasno stoji da ste dužni da narodnom poslaniku omogućite i da ukaže na povredu Poslovnika odmah posle diskusije nekog poslanika, a posebno ukoliko su u pitanju šefovi poslaničkih klubova.


26/2BD/IR

Vi ste, gospodine predsedniče Skupštine, oduzeli dva minuta vremena za raspravu o najvažnijoj temi danas, a to je Kosovo i Metohija, poslaničkoj grupi Narodne stranke, zato što je gospodin Borislav Novaković, u skladu sa ovim Poslovnikom, ukazao da ste prekršili član 27, a vi nama uzeli dva minuta sa obrazloženjem da to nije uradio na vreme.
Nije, gospodine Orliću, zato što ni njemu niste dali pravo da ukaže na povredu Poslovnika dobrih pola sata, kao što to niste ni meni, i to nije korektno.
Ja vas molim i upozoravam vas, nema potrebe da zloupotrebljavate vašu funkciju i ovaj Poslovnik, da bi pomogli predsedniku Republike. On ima neograničeno vreme da govori ovde, posle svakog od nas, i ume sam da se dovoljno dobro odbrani i odgovori na sve. Nema potrebe da i vi zloupotrebljavate to.
Ja vas molim sada da u nastavku sednice se postarate o redu i da ne oduzimate kojekakvim smicalicama vreme za raspravu poslaničkim grupama. Hvala.
PREDSEDNIK: Dobro.
Znači, što se tiče javljanja po Poslovniku, evo, okrenite se samo i pogledajte sami, da li u svakom trenutku vas 10 radi to isto i kada onda ko može da dođe na red? Čisto da vam bude jasno o čemu pričamo.
A što se tiče vremena, vaša poslanička grupa je odlukom za koju je glasala većina na početku ove rasprave dobila dodatnih 15 minuta i svi su dobili dodatno vreme, duplo vreme ste dobili svi, tako da budemo do kraja pošteni šta ste dobili i kako stojimo.
Gospodine Jovanoviću, izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala, predsedniče Skupštine.
Poštovani predsedniče Republike, poštovani direktore Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poštovani predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, koleginice i kolege, pitanje i tema Kosova i Metohije godinama je u centru pažnje naše javnosti i uvek izaziva veliko interesovanje, pa tako i današnja sednica. I zato mi je žao što nekad uđemo u raspravu koja ne priliči jednoj ovakvoj sednici i jednoj ovakvoj temi.
Smatram da smo opet zakazivanjem i raspravom na ovoj posebnoj sednici pokazali odgovornost, pokazali smo ozbiljnost i spremnost da branimo naše nacionalne interese.
Dužni smo da iznova vodimo raspravu, dužni smo uvek da istini pogledamo u oči i dužni smo da na jedan objektivan način sagledamo jedno ovako osetljivo pitanje.
Mi iz SDPS ovu raspravu ne doživljavamo tako da se nadmudrujemo ovde i na ovoj temi ubiramo političke poene, da stranački poentiramo. Smatramo da nama treba ovde razgovor, da nama treba traženje najboljeg rešenja i potrebno nam je jedinstvo.
Retko gde se istorijski i etnički principi tako izoštreno i tako direktno sukobljavaju kao što je to slučaj na Kosovu i Metohiji i retko gde dva naroda tako čvrsto se drže svojih argumenata i ne odstupaju od njih, kao što je to slučaj u ovim pregovorima koji dugo traju.
Naš argument zasniva se uglavnom na istorijskim činjenicama i one su nesumnjivo na našoj strani, ali čini mi se da nemaju onu težinu koju bismo mi želeli da imaju.
S druge strane, princip na koji se pozivaju Albanci, a to je etnički princip, je nepravedan i često veoma opasan, jer takav princip ostavlja mogućnost za jedan tinjajući konflikt koji može da se raspiri u budućnosti.
Za nas Srbe je Kosovo izvor i srž nacionalnog i duhovnog identiteta. Budimo realni, pa možemo da vidimo da je za Albance to njihov dom, jer čine na toj teritoriji većinu stanovnika.

26/3BD/IR

Ako se vratimo u prošlost, vek, vek i po, videćemo da su Albanci tačno znali uvek šta žele. Mi smo govorili ono što ne želimo. Ali, ipak sada ohrabruje činjenica da imamo konsenzus između predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji i državnog rukovodstva i bar je to malo lakše u procesu pregovora, da u takvoj jednoj saglasnosti se donose kvalitetne odluke koje se primenjuju na terenu i koje olakšavaju život ljudima koji žive na toj teritoriji.
Mi možemo danas ovde i da raspravljamo i da potežemo pitanje da li smo mogli bolje da reagujemo dve ili tri decenije unazad, ali smatram da nam to ništa neće doneti dobro, ništa nam to neće pomoći.
Činjenica je i da od raspada SFRJ svaki predlog koji se ticao Kosova i Metohije je onaj naredni bio nepovoljniji za Srbiju. Takođe, svaki naredni predstavnik Albanaca sa Kosova i Metohije je bio radikalniji. Počeli smo od Azema Vlasija, preko Rugove, Adema Demačija, Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja i sada Aljbina Kurtija.

27/1 TĐ/MJ 14.25 – 14.35 

 Utisak je da je Azem Vlasi za Albina Kurtija Kisindžer, toliko je imalo prostora možda tada da se razgovara sa njim o konkretnim stvarima. Bez obzira na sve smatram da smo mi sada mnogo zreliji, da smo pragmatični, da donosimo odluke koje možemo da pretočimo u konkretna rešenja ma koliko to bilo nepopularno. Ali, kada tražimo rešenje za pitanje Kosova i Metohije moramo da uzmemo u obzir i političko istorijske činjenice i kulturna dešavanja, ali i spoljnopolitički faktor. Nema nikoga među nama ovde ko nije svestan da je povratak na staro nerealan. Da li možemo da zamislimo da će milion i po Albanaca se vratiti na staro, da žive u državi gde bojkotuju njene institucije, ali s druge strane da li i Albanci smatraju da mogu da budu punopravan međunarodni subjekat sa punim kapacitetom bez podrške velikih sila? Ovde pominjem i Rusiju i Kinu kao stalne članice Saveta bezbednosti. Naravno, da je nemoguće i jedno i drugo. I zato moramo da vodimo jednu proaktivnu politiku, da idemo napred, da tražimo rešenje. Često se i sa naše strane, čini mi se, u poslednje vreme manje čuju predlozi da treba negujemo zamrznut konflikt. Zamrznut konflikt nije dobro rešenje ni za koga, nije dobar ni za nas, ni za ekonomski razvoj, ni za evropske integracije, ni za modernizaciju države. Naš stav je da moramo da tražimo rešenje, da svako nerešeno rešenje, svako nerešeno pitanje vodi jednom konfliktu koji tinja i preti da izraste u ozbiljan sukob koji se može preliti na čitav region. To Srbiji u ovom trenutku nije potrebno kada imamo jedan stabilan pravno-politički okvir i kada imamo jedan zavidan ekonomski rast. Nije suština da negujemo zamrznut konflikt jer s pravom možemo da se zapitamo šta će biti za 10, 30 ili 50 godina kada se taj konflikt odmrzne. Koliko će tada biti Srba na Kosovu i Metohiji? Sada ih ima manje od 100 hiljada, mislim da je možda optimistično, svaki 15 građanin na teritoriji Kosova i Metohije je Srbin. Kada pogledamo demografsku strukturu, kada pogledamo trendove jasno je da moramo da razmišljamo o takvim stvarima, da rešavamo probleme, oni se neće rešiti sami od sebe, neće nam se skinuti sve brige ako probleme gurnemo pod tepih i odugovlačenje nije saveznik nikome. U ovom Izveštaju se vidi da je na Kosovu i Metohiji zaista jedno podeljeno društvo i u tako jednom podeljenom društvu vlada ozbiljna doza antagonizma između većine i manjine. Iskustvo je pokazalo da obično strada manjina, jer ne može dugoročno da trpi pritisak od te većine i često napusti svoje kuće i teritoriju na kojoj živi. Zato je važno da nastavimo da pružamo podršku ljudima na Kosovu i Metohiji i važno je da im pomognemo da imaju svoja radna mesta, da započnu sopstveni biznis. Predsednik je malopre izneo podatak da se pomaže, pre svega, ljudima da dobiju krov nad glavom bilo da je to izgradnja novih domova, rekonstrukcija, građevinski materijal, izgradnja vodovodne mreže, telekomunikacionih sistema. Sve su to ozbiljne vrste pomoći, a naročito je važno da pomažemo u prosveti, da pomažemo u zdravstvu. Moramo iz republičkog budžeta da nastavimo da stimulišemo i privredne aktivnosti na severu Kosova i Metohije, da podstičemo porodičan biznis, da pomažemo poljoprivrednicima, jer veliki broj ljudi živi samo od toga, a sa druge strane očigledno je, ko god ode tamo i vidi, da od strane Prištine nema pomoći, tu samo može da postoji opstrukcija u ovom trenutku. Naravno, osnovni preduslov je da se osigura bezbednost i da postoji mir. Mi smo Socijaldemokratske partije Srbije pre nekoliko godina izneli konkretne predloge, konkretnu platformu, nismo ni tada bežali od ovog pitanja, nismo se skrivali, kao ni danas, nismo ispaljivali prazne floskule, jer od toga nemamo ništa.  

27/2 TĐ/MJ 

 Naš predlog je podrazumevao da se ovo pitanje rešava u nekoliko faza i predsednik naše stranke, gospodin Rasim Ljajić, je o tome govorio u javnosti. Prva faza bi podrazumevala rešavanje pitanje iz ekonomskih, odnosno trgovinskih oblasti. To podrazumeva slobodno kretanje ljudi bez ikakvih administrativnih ograničenja, zatim slobodan protok robe i kapitala i kada uklonimo te barijere i kada usaglasimo postojeće sertifikate, kada smanjimo obim sive ekonomije, sasvim je sigurno da će se još više robe iz centralne Srbije koju proizvode preduzeća na teritoriji centralne Srbije moći da se plasira na teritoriju Kosova i Metohije, i to se meri zaista u milionima evra. Sledeća faza odnosi se na rešavanje statusa imovine. Moj kolega Krkobabić je malopre govorio o tome i izneo je konkretne podatke. Vrednost te imovine koja se odnosi na službene i poslovne zgrade i druge građevinske objekte do 1999. godine je takva da se meri u stotinama miliona evra. Na našoj strani u pregovaračkom procesu je i činjenica da se od 1966. do 1999. godine preko Fonda Federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina slilo na teritoriju Kosova i Metohije 4,37 milijardi dolara, a od toga iz budžeta Republike Srbije, kao federativne jedinice tadašnje države, je otišlo 35,4% od te ukupne sume novca. Kada govorimo o privatnoj svojini važno je da se vlasnicima vrati privatna svojina, da se obeštete na određeni način i na nama je da obezbedimo validnu dokumentaciju za svaki objekat, za svako zemljište da bismo mogli da polažemo pravo na to. Ne treba zanemariti i važnost kulturne baštine. Jedno veoma važno pitanje. Spomenici kulture, crkve i manastiri na teritoriji Kosova i Metohije su od tolikog značaja da su oni deo najznačajnije evropske baštine. Nažalost, u poslednje vreme od strane Prištine dolaze najave da se upotrebi jedan novi pojam, pojam koji se zove – kosovska baština, ali to nije adekvatan pojam i mi moramo uporno da insistiramo da on ne sme ni u neformalnom smislu da se ustali, jer jednostavno svaka međunarodna konvencija, izveštaj UNESKO govori o tome da baština pripada državama, narodima, a ne može da pripada teritoriji. Moramo da obezbedimo i da insistiramo da se obezbedi posebna zaštita za crkve, manastire i druge verske objekte, objekte od istorijske i kulturne važnosti, da se garantuje sigurnost sveštenicima SPC, ali i da se nađe dugoročno rešenje kojim bi se zabranila izgradnja industrijskih postrojenja, kao i urbanizacija poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi oko crkava i manastira na Kosovu i Metohiji. Dalje, moramo da insistiramo na formiranju Zajednice srpskih opština i u ovom Izveštaju sam video da je navedeno da su od strane međunarodnog faktora vršeni pritisci, naročito u julu i avgustu, na privremene institucije u Prištini da se formira Zajednica srpskih opština. Briselska administracija je tu na potezu. Priština mora da poštuje svoj deo dogovora, bar mi smatramo da mora, jer poštujemo i mi. Ako toga nema, kako ćemo onda imati poverenje jedni u druge da će svaki sledeći dogovor da bude ispoštovan. Nakon što bi se postigao dogovor o svim ovim pitanjima, onda bismo mogli da težimo potpisivanju sporazuma o normalizaciji i garant tog sporazuma trebalo bi da budu velike sile. Opet napominjem da to treba da budu i Rusija i Kina, kao garant jednog dugoročnog rešenja. Važno je da se u pregovaračkom procesu krećemo napred. Ako je jedna strana zadovoljna, a druga nije, onda tu nema kvalitetnog rešenja. Hteli ili ne mi moramo da gledamo u budućnost. Pominjemo često ovde i kosovski mit. Nesporno je da je kosovski mit duboko utemeljen u istorijskoj svesti srpskog naroda

28/1DJ/CG14.35-14.45

Kosovski mit treba da nam posluži kao pokretač da gradimo temelje moderne države, ali ne sme ni da nas sputava da donosimo dobre odluke za nas i da stvaramo bolju budućnost.
Moramo da budemo razumni i odgovorni u svakom trenutku. Niko od nas, siguran sam, ne želi da prebaci ovo pitanje na teret budućim generacijama, jer ne želimo da im ostavimo u nasledstvo neraščišćene račune.
Mi smo mala zemlja slavne prošlosti. Dvadeseti vek je bio vek pobeda, ali i velikog stradanja. Smatram da treba danas da budemo razumniji. Uvek se setim kada govorim o tim velikim pobedama i stradanjima u knjizi o Milutinu, Danko Popović, kroz jedan od svojih likova, kaže: „Mi prvo izginemo, pa posle razmišljamo da li je trebalo, a drugi narodi rade drugačije. Oni prvo razmišljaju, pa i tada gledaju ako je ikako moguće da ne ginu“.
Zato smatram da mi danas moramo da budemo mudriji i sigurno to jesmo, sazreli smo kao društvo. U trenutku kada na međunarodnoj sceni ništa nije kao što je bilo, kada se vodi rat po Evropi ozbiljnih razmera, ne možemo da se pravimo imuni na to pitanje. Ne živimo pod staklenim zvonom. Sve se to odražava na nas i moramo da uvažimo sve te faktore koji dolaze spolja.
Znamo da su pregovori kompleksni, ni malo nisu laki. Lako je jedino kritikovati. Najteže je donositi dobre odluke i krupne odluke.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, ja se nadam, bez obzira na tok današnje sednice, da ćete kada se završi ova sednica izaći iz ove sale sa uverenošću da imate veliku podršku Narodne skupštine. Znajte da postoji jedinstvo u narodu. Onda ćemo biti na dobrom putu, onda ćemo znati da smo na dobrom putu i to će biti vetar u leđa vama, kao pregovaraču.
Socijaldemokratska partija Srbije će i ubuduće, kao i do sada, snažno podržavati vaš rad i nadamo se da će se pronaći najbolje rešenje za sve građane na Kosovu i Metohiji. Važno je da se pregovori završe, odnosno da budu takvi da kao rezultat toga imamo mir i prosperitet. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Jovanoviću.
(Jelena Jerinić: Poslovnik.)
Vi ste Jerinić Jelena. Izvolite.
JELENA JERINIĆ: Javljam se po povredi Poslovnika već desetak puta. Ne dajete mi reč sve vreme. Da li je to zato što sam žena, jer ste svim muškarcima koji su se do sada javili za reč, dali ste reč? Ja sam profesor ustavnog prava.
Takođe dozvoljavate dobacivanje. Očekujem da mi obezbedite dva minuta vremena da izložim povredu Poslovnika na koju se pozivam.
Pozivam se na član 96. Poslovnika koji vrlo jasno kaže ko ima pravo da govori kada zatraži reč, bilo kada kada zatraži reč i na koga se ne odnosi ograničenje u toku trajanja izlaganja. U stavu 1. i u stavu 2. koji o tome govore nema predsednika Republike, postoji predlagač akta i postoje predsednik Vlade i članovi Vlade, izuzetno direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Na dnevnom redu danas je izveštaj koji nam je uputila Vlada. Dakle kao predstavnik predlagača može se pojaviti samo član Vlade ili predsednik Vlade i to u skladu sa Zakonom o Vladi, član 12. i član 38, a isto to Poslovnik ovog parlamenta predviđa u članovima od 272. do 274.
Dakle, ukoliko je Vlada mogla da postupa u periodu na koji se odnosi izveštaj, onda je mogla i u parlamentu da brani isti taj izveštaj. Činjenica da je Vlada u tehničkom mandatu to ne menja, jer razlog za to nije nikakva elementarna nepogoda, već isključivo odugovlačenje u čitavom ovom izbornom procesu.

28/2DJ/CG

Vi ste kao predsednik parlamenta dužni da nam objasnite na osnovu kog člana Poslovnika omogućujete predsedniku Republike koji se ovde danas obraća kao gost, u skladu sa članovima 119. i eventualno članom 89. Poslovnika i na taj način mu omogućujete da se obraća…
PREDSEDNIK: Gospođo Jerinić, dva minuta.
JELENA JERINIĆ: Da, da, počela sam u 23. sekundi zbog vaših kolega. Dakle, obraćao se duže od dva sata, dok su svi ostali poslanici govorili 75 minuta.
PREDSEDNIK: Jeste li ukazali na sve našta ste želeli?
JELENA JERINIĆ: Želim da se parlament izjasni o povredi Poslovnika u Danu za glasanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Izjasniće se. Inače, kada to tako kažete onda ne očekujete nikakvo obrazloženje od mene. Izjasnićemo se. Na prvoj strani materijala, bukvalno prvoj strani materijala koji ste dobili nalaze se odgovori na sva vaša pitanja.
Ko je sledeći od ovlašćenih predstavnika?
Reč ima gospodin Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Republike, Aleksandre Vučiću, predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vi predsedniče parlamenta znate da je ovo posebna sednica. Nije ni redovna, ni vanredna, sa posebnom tačkom dnevnog reda i sa dogovorom sa šefovima poslaničkih klubova da ova sednica može da ima samo jednu temu i kako da vidimo da nađemo zajednički jezik, kada je nacionalno pitanje da budemo svi jedinstveni, a ne zarad nekih političkih poena pojedinaca mi pustimo da ova sednica ode i da nema veze sa temom dnevnog reda.
A šta je najgore? Ovde su i ambasadori iz nekih zemalja. Ovde su i Srbi sa Kosova i da vam kažem, nikada nije bila gledanija Skupština nego sada, ima 20,1 šer rejtinga. Ja imam u realnom vremenu, pratim rejting, pa nemojte zbog toga sada da koristimo neke priče i neke teme koje nemaju veze sa ovom temom.
Predsedniče, vi ste na početku hteli vašim govorom da izbegnete da nikog ne okrivite šta je bilo prethodnih 30-40 godina, da date izveštaj svega onoga što ste vi radili i da li postoji rezultat u tome. Postoje dva rezultata koja su vidljiva. Jedan rezultat je „Otvoreni Balkan“, gde je Edi Rama, najveći srbomrzitelj, promenio svoju retoriku i kaže on Aljbinu Kurtiju: „Biraj, ili ćeš „Otvoreni Balkan“ ili rat“. Znamo kakve je poruke nekada slao i predsednik Turske, gospodin Erdogan, a kako danas govori. Kad je došao, rekao je našem predsedniku: „Dragi prijatelju“. Dva puta sam morao da vraćam da preslušam da li mi se učinilo ili je istina. To ne može da ospori niko.
Ne možemo mi od Albanije, Edija Rame da tražimo da on kaže: „E, Kosovo je u sastavu Srbije“, ali ono što se zove život, o tome danas niko nije govorio. Ekonomija i pazite vi sad, Albanija nam dala da građani Srbije putuju u Albaniju, da odu u Albaniju bez pasoša, sa ličnom kartom. Ljudi, da je to neko govorio ne pre 20 godina, pre pet godina, niko u živi u Srbiji ne bi verovao.
To nije pobeda u diplomatiji, ali to je uspeh sa visokim rezultatom, a da sve vreme imate problem sa nekim evropskim državama koje vam spočitavaju i ucenjuju kako Srbija mora da prizna „nezavisno Kosovo“, vi ekonomski ne da napredujete, nego pobeđujete neke evropske države kao što je, na primer, Nemačka. Mi smo prvi imali četiri vakcine, Nemačka nije imala. Austrija, ljudi iz Austrije dolazili u Srbiju da se vakcinišu. Ne samo to, da postoji nesigurnost i politička nestabilnost, kada bi 70.000 građana Srbije radilo u nemačkim fabrikama? Nikada.

29/1AL/LjL14.45-14.55

Cena struje najjeftinija na svetu. U Austriji je pet puta poskupela struja za građanstvo. Koliko je kod nas? Samo 6,5%. Ljudi, to neko treba da obezbedi sredstva za subvenciju, za uvoz, kako bi građani imali što manje račune.
Vidite gde je sve bio predsednik za poslednja tri-četiri dana. Bio je u Emiratima, na Brdu kod Kranja, Brioni, gde sam ja bio u vojsci, ide u Ameriku, a istovremeno mora da se bori za nešto što se zove nepravda.
Briselski sporazum ko je sastavio? Amerika, Nemačka i Velika Britanija. Mi smo potpisnici i verovali smo, ali nismo rekli - ne želimo više da sarađujemo sa vama, nećemo pregovore, nećemo dijalog, itd.
Kada pogledam rezultat, i kao privrednik ako gledam, mi smo najuspešnija zemlja ne na Balkanu, ne u Evropu, nego na svetu.
Ja sam bio u Grčkoj, pre par dana sam došao, vodio 500 ljudi, sve je tri puta skuplje u marketima nego što je u našim marketima, a da vam ne govorim o ceni struje. I sada niko neće da kaže - ej, svaka vam čast, i mi koji smo ovde, i opozicija i pozicija, da kažu - dobro radite to, to i to. Možda mi imamo bolji program za Kosovo, možda će oni da pucaju u Aljbina Kurtija, mi to ne želimo, on će da izvrši samoubistvo iz zasede, kao što su deca govorila u onom filmu, ali politički ono što radi naš predsednik…
Kažu - a što, bre, samo ti pa ti? Pa njega je izabrao narod, on je dobio 59%, ima odgovornost i sada mora da preuzme tu odgovornost. Sutradan ako nešto loše uradi, da kaže - ja sam kriv. Ministri, i bicikle da stavite sutra u Vladu, 80% tih ministara, i te bicikle bi bile ministri pored Vučića. To je tako, gospodo. Ja sam realan i strašno me pogađa nešto što nije primereno u ovom vremenskom periodu kada su u pitanju i polemike i sve ono što se dešava Srbiji.
Sankcije Rusiji. Čekaj, hoće sutra da prestane rat sa Ukrajinom ako Srbija uvede sankcije? Neće. Svi će ti veliki da ponovo kupuju gas od Rusije, a mi smo uvek pametno radili poslednjih 10 godina, ne zato što Rusija i Kina nama drže leđa kada je u pitanju Rezolucija 1244, nego zato što su sve vreme pokazali da poštuju pravo jedne suverene države koja se zove Srbija, ne zato što su nam prijatelji, sramota ih je toga što rade neke druge države i evropske i neke tamo preko bare.
Kažu - šta ste potpisali u Vašingtonu, to ništa ne važi. Nije Donald Tramp bio predsednik mesne zajednice. Vašington odlučuje o sudbini celog sveta. Sve počinje iz Amerike, i ekonomska svetska kriza i svi ratovi i sve ono što je loše počinje iz Amerike, a ono što je dobro, Amerika koristi samo za sebe.
Skinuta je 10. tačka, ako se ne varam, u tom Sporazumu, gde su tražili da predsednik Vučić potpiše da će da prizna nezavisno Kosovo. Pa šta bre hoćete više? Svako ovde ko sedi ili je bio u vlasti ili je neko njegov bio u vlasti. Ovde nema nikog čiji neki rođak, on lično ili prijatelj i njegova stranka nije bio u vlasti.
Onda pogledajte, napravite analizu, napravite neki grafikon pa kažite - ovde smo bili mi, ovde su bili ovi, ovde su sada ovi.
Ljudi, ova većina sada koja vodi ovu državu stvarno ima rezultat. Pazite, Sajam vina. Dritan Abazović posle tog sajma kada je dao izjavu - kao kada mu je tata iz Končareva, a majka iz Podgorice. Zastupa čovek i interes Crne Gore, ali isto tako podržava i Srbiju. Potpisao ugovor sa SPC, Temeljni ugovor, jel se tako, beše, zove, koji je izbegavao Milo Đukanović. Zašto izbegavao? Ne zato što je u formalnom smislu u pravu, nego zato što Srbija brže ekonomski napreduje od Crne Gore.
Zašto hrvatski političari sa vremena na vreme napadaju predsednika i Srbiju? Pa zato što Srbija munjevitim putem ide prema gore kada je u pitanju i ekonomija i plate. U svemu smo ih prestigli, a oni su nas pristigli u cenama kada je u pitanju potrošačka korpa i u sve ono što se zove život.

29/2AL/LjL

Kada sve to sagledamo, moja partija JS, ja sam imao tu viziju tada da se moja partija zove Jedinstvena Srbija i da to jedinstvo će nekada zatrebati Srbiji i ne želim da se mi sada tu ističemo kao neki bitan faktor, ali jednostavno, ljudi, mi moramo da budemo jedinstveni ako hoćemo da rešimo naše nacionalno pitanje, da se ugledamo na kosovske Albance, na neke druge, da ne ponavljam, iz bivših republika koje su činile Jugoslaviju i kada nas vide da smo mi jedinstveni po nacionalnom pitanju, onda će oni da popuste, a ne da naši rade za pare. Čekaj bre, zašto tebi uplaćuje nečija ambasada pare? Šta si ti? Mađioničar? Lečiš biljkama, smiljama i koviljama? Šta? Zašto?
Ne lupaj bre ti džibronjo tamo što lupaš. Džibronjo jedan pijani. Džibronjo pijani jedan. Ne davimo Beograd, a daviš Srbiju.
(Dušan Radosavljević: Poslovnik.)
Dajte bre. Ja vas molim, predsedniče Skupštine, ovo je posebna sednica i da ova posebna sednica ima poseban status. Ja nikada neću dozvoliti da mi neki džibronja dobacuje. Znači, nikada. Nikada.
Što ste svi prepoznali sada da ste svi džibronje? Odakle vi znate na koga sam ja mislio? Odakle vi znate na koga sam ja mislio?
(Predsednik: Gospodine Markoviću.)
Nisam mislio na Boška, nisam mislio na Milicu, nisam mislio ni na, kako beše, Miloša Jovanovića.
(Predsednik: Niko nije razumeo šta je kome rečeno. Možemo da nastavimo.)
Samo da vam kažem, ne mogu da mi dobacuju i ja nisam od onih poslanika koga će oni da uplaše. To da znate. Imaćete muke sa mnom u ovom parlamentu. Muke za laž, kada lažete narod i samo zarad laži, a predsednik Aleksandar Vučić ima najveću odgovornost što je skinuo sa 5% na 3% kako bi vi ušli u parlament. Jedino za to ga okrivljujem, odnosno ne okrivljujem ga nego ga kritikujem.
Da mi se vratimo na nešto što se zove život, da vidimo šta su to predlozi. Koliko još imam vremena? Šest i po minuta.
Da vidimo šta su to drugi predlozi, čime su pokriveni ti predlozi, šta je njihova biografija, gde su radili pre, šta je rezultat i da to bude kriterijum za nešto što ima podlogu, ta kritika i priča.
Poštovane dame i gospodo, da vam kažem, ceo svet nas priznao, a mi sami sebe želimo da urušimo na način kako se ponašaju neki pojedinci danas u parlamentu. Nije problem da budeš u zabludi, ali je problem kada si ti sve vreme u zabludi i trenutak slabosti. Svako od nas ima neki trenutak slabosti u životu.

30/1MJ/MT14.55 – 15.05

Nego, da se vratim ja priči. Da vam kažem, predsedniče, da veliki broj stranih investitora su zainteresovani da dođu u Srbiju, bez obzira na svetsku ekonomsku krizu i bez obzira na problem Kosova i Metohije, ne naš problem, nego onih drugih koji nas ucenjuju. Ono čega se ja bojim, a imam komunikaciju sa građanima Srbije koji rade u dijaspori, je da sada tamo plate koje primaju ne mogu da pokriju stan i ono što se zove porodični budžet i da će oni da se vrate u Srbiju. Znači, većina njih koje ja poznajem rekli su da nema bolje države od Srbije.
Kada je u pitanju  odlazak mladih ljudi i onih srednjih godina, pošto mi je doktor iz Aranđelovca dobacio, zemlja EU, Hrvatska, ima 30 puta veći odlazak u neke druge razvijene zemlje EU nego što je to Hrvatska. Razumete? To je nešto što će biti ne problem u budućnosti. Ali, ja pozivam i te ljude da budu poslodavci u svojoj državi i da otvaraju preduzeća u Srbiji, da ne budu gastarbajteri više u belom svetu. 
Mi imamo mnogo prijatelja. Nikada Srbija nije imala toliko prijatelja koji godinama traju, kao predsednici država, vlada, itd. Ova vlast, na čelu sa predsednikom Vučićem, znala je da iskoristi to, odnosno znao je. Vi imate sada, koliko je meni poznato, preko 30 zainteresovanih investitora je na čekanju da otvori fabrike u Srbiji.
Znate šta, kad otvorite fabrike u Srbiji, onda svi oni koji su nezaposleni mogu da se zaposle, da žive od svog rada, da ulaze u brak, da se deca rađaju. To je smisao života i to je domaćinsko ponašanje ove vladajuće većine. Zato JS podržava i predsednika Aleksandra Vučića i ovu vlast. 
Da vam samo još jednom kažem, predsedniče Skupštine, ja vas molim da ovu sednicu vodite na način sa tačkom dnevnog reda. Svi se mi bijemo u grudi i govorimo kako je to sveta srpska zemlja. To je naše i božije. Lako je iz Beograda, pored Dunava da se biješ u grudi, ali teško je ovim ljudima gore. Njima je teško. I predsedniku koji mora da svakog dana ima najmanje dva sata sa nekim moćnikom iz sveta sastanak, a tema Kosovo i Metohija. 
Jedinstvena Srbija će podržati vaš Izveštaj o pregovorima i nastavite tako.
Hvala.
PREDSEDNIK: Gospođo Đorđević, po Poslovniku. Izvolite.
BILjANA ĐORĐEVIĆ: Prosto ne mogu da se odlučim za koju tačku. Prosto, bilo je svega, mogla bih i da repliciram, mogla bih i po tački dnevnog reda 106, ali ću se odlučiti za dostojanstvo parlamenta, koje bi vi trebalo da štitite. 
Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. 
Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica ni ocena koje se odnose na privatan život drugih lica. 
Toliko je strašno ovo što smo slušali sada i vi niste reagovali. 
Dakle, reagovali ste kada je govorio moj kolega, upozoravali ga na dnevni red, na temu. Ovde niste reagovali, a imali smo i direktne uvrede. 
Dakle, ja bih vas molila da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i vaša je dužnost da se time bavite. 
Kada je reč o stvarima koje su izrečene, ja ću samo iskoristiti ovaj trenutak da kažem – mi svoje diplome, tri doktorata, master diplomu nosimo pošteno, a oni koji je nemaju nisu je ukrali, nisu plagirali svoje radove.
Dakle, nećemo trpeti ovakve uvrede od onih koji to isto ne mogu da kažu za sebe, za svoje članove i za one koje pokušavaju da brane. 
30/2MJ/MT

PREDSEDNIK: Dobro. I ovo mi je poznato šta je, da je to replika kroz Poslovnik. 
Samo da vam kažem – reagovao sam tačno kako sam reagovao i u slučaju vašeg kolege. Tako da, ako hoćete neku meru uvek je dobro da počnete od sebe, odnosno svog okruženja. 
Vi ste isto hteli po Poslovniku? 
Samo pre toga da pitam – da li želite da se izjasnimo o vašoj povredi?
(Biljana Đorđević: Da.)
Želite. Hoćemo, izjasnićemo se. 
Izvolite.
DUŠAN RADOSAVLjEVIĆ: Uvaženi predsedniče, član 106. i 107.
Ovo je Posebna sednica koja je posebno najavljena. Tema svih tema – Kosovo. Nažalost, moram da vam ukažem da je kurs izgubljen i da je ovo sve samo ne tema o Kosovu. Ovo je počelo da liči na jedan predizborni marketing, ovo je počelo da liči na jedan rijaliti šou u kome se nadgornjavaju određene poslaničke grupe kao da su izbori za sedam dana. Izboru su bili pre četiri meseca, a mi još ni Vladu nemamo.
Ovde je tema Kosovo. Ovde je tema na koji način mi možemo dostojanstvom, znanjem, kulturom, pameću, sabornošću pokušati da spasimo šta se spasiti može.
Znam dobro, vi kao predsednik ne možete da utičete šta će ko da kaže, ali, za ime Boga, apelujte na dnevni red. Svakog opomenite.
Gospodine predsedniče, vi ste ušli ovde, u ovu Skupštinu, pre pet sati. Među prvim rečenicama je bila – mi i oni. Nema mi i oni. Danas smo, valjda, svi zajedno i neka svako kaže, na njemu je da kaže i najgore što misli. I anacionalno, i bezbožnički i kako hoće. Pustimo ih da kažu. Svako govori o sebi. 
Za dostojanstvo je u Skupštini uvek odgovorna vladajuća većina. Vi ovde imate predsednika iz vladajuće većine. Ovde je predsednik države iz vladajuće većine. Na vama je da napravite atmosferu. 
Neću ja zloupotrebljavati, kad bude rasprava u pojedinostima tad ću se javiti. Neću ova dva minuta ni zloupotrebljavati. 
Preklinjem vas, zbog ovog naroda napaćenog što nas gleda, zbog naše braće sa Kosova, koja je najmanje zabrinuta, na dostojanstvo, a mi monarhisti bi rekli – na gospodstvo.
Sa tim željama, sada je 15.00 časova, pokušajte da date pauzu, da se ovi ljudi odmore, da ručaju i da u drugom delu budemo normalni i civilizovani i dostojni idealna Kosova.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Moram da priznam da nisam baš do kraja shvatio. Želeli ste da nekoga sankcionišem, a onda ste potom rekli da pustimo sve da govore. 
Nema veze.
Da li želite da se izjasnimo.
Dobro.
Vezano za vreme, nešto drugo sam hteo da vas obavestim, da ćemo danas raditi i duže od 18.00 časova i bez pauze, orijentaciono, kako trenutno izgleda do 23.00 časova. Tako deluje.
Ko je sledeći od ovlašćenih predstavnika po redu, molim vas?
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Izvolite.

30/3MJ/MT

NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Hvala gospodine predsedniče.
Uvaženi predsedniče republike, uvaženi predstavnici institucija sa Kosova, uvaženi članovi diplomatskog kora, ovde se danas dosta govorilo o tome ko ima i ko nema politiku i šta jeste i šta može da bude naša politika.
Koalicija Moramo, sa svim svojim pojedinačnim entitetima se okupila pre nekih dve godine oko politike tri tačke. Od te tri tačke, o dve mi danas govorimo. Pre dve godine nam je bilo potpuno jasno da će doći trenutak da se samo o tome govori, jer ta politika određuje perspektivu, budućnost, izglede za dobar život svih građana i građanski Srbije i svih građana i građanki na Kosovu. 
Šta kaže ta naša politika? Ta naša politika kaže da Srbija treba da bude na zapadu, da nema tri ili četiri stuba, nego ima jedan stub. Za naš je zapad i Vašington i Brisel, za nas je zapad i Berlin, i London i Pariz. To je zapad. Mi želimo da se u Srbiji uspostaviti onakva demokratija kakva postoji u EU, kakva postoji u svim zapadnim državama kako bi ova država mogla da se normalizuje, kako bi mogla da postane deo najuređenijeg dela sveta kome mi, bar oficijelno ono što čujemo i vidimo želimo da pripadamo. Verujem da mi i dalje jesmo na evropskom putu i to je ono za šta se zalaže i naša koalicija i politička stranka Zajedno.

31/1MV/LŽ  15.05 – 15.15

Šta je druga tačka naše politike koja je tema danas? To je da vreme ne radi za nas. To da vreme ne radi za nas možemo da vidimo u poslednjih 35 godina, a možda i duže. U tih 35 godina u svakom trenutku je mogla da se donese bolja odluka nego nakon toga. Odluka koja je vezana za našu budućnost, ona koja je vezana za situaciju na Kosovu i Metohiji. 
Nema ni izgleda ni znakova da će u sledećih pet ili 10 godina biti bolje po ovom pitanju, a državni interes i interes svih građanki i građana jeste da pronađemo rešenje. Tražimo da budemo uključeni u ovaj proces. Dve godine uporno tražimo da budemo uključeni u ovaj proces. 
Kada govorimo ponovo o tome ko zaista istrajava u svojoj politici, rekao bih nešto i o Briselskom sporazumu. Znate, pre nekih devet godina to je bila tema ove Skupštine, ja sam tada bio poslanik, glasao sam za Briselski sporazum. U tom trenutku veliki broj građana je mislio da je to pogrešna odluka, ali ovde je doneta odluka u Skupštini i opozicija je glasala za Briselski sporazum. Ne cela opozicija, neki su se razbežali, neki nisu mogli da dođu, nekima je bilo mnogo teško da objasne za šta glasaju. Nama nije bilo teško, ni tada, ni sada. Istrajavamo u toj politici. 
To je politika koja isključuje populizam i kukavičluk. Nema populizma i kukavičluka. Hoćete da se bavite politikom, donosite odluke svaki dan. Danas, koliko čujem, neki osporavaju Briselski sporazum. Razumeo bih da je to najčvršća armatura koju mi u ovom trenutku imamo, pošto iz tog sporazuma je proistekla i obaveza formiranja zajednica srpskih opština. Iz nekog razloga, ne znam kog, nisam to video u izveštaju. 
Mi nikako ne uspevamo od 2013. godine do danas da napravimo strateški sporazum, čvrst dogovor koji će osigurati da Srbija najbržim putem stigne tamo gde joj je mesto - u EU. Stalno nam to klizi kroz prste. Stalno ne uspevamo da napravimo te dogovore i svake godine je sve teže. Kažem vam, sledeće godine će biti teže nego danas, mnogo teže. Kao što je i danas mnogo teže nego pre devet godina. 
Vidite, evo, samo za tih devet godina smo došli u situaciju da je Briselski sporazum, koji je tada bio jedan strašan akt, sada najčvršće moguće utemeljenje koje imamo. Vreme ne radi za Srbiju. Ko je kriv? Hoćete da pričamo o decenijama, godinama propuštenih prilika i izgleda? 
Šta, sa druge strane, možemo da uradimo? Evo šta smo mi uradili. Godine 2019. je grad čiji sam ja imao čast da budem gradonačelnik zajedno sa svojim timom napravio jedan kvalitetan ugovor, u to vreme jedini, a verovatno i dan danas jedini formalni ugovor i sporazum između jednog grada u Srbiji i jednog grada sa većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, sa opštinom Peć. Vi to verovatno ni ne znate. 
Ali, zašto smo mi to tada uradili? Uradili smo zato što smo smatrali da je važno da pokažemo da stvari mogu da izgledaju drugačije, da je važno da je moguće uspostavljati partnerstva, da je moguće raditi na stvarnim potrebama ljudi, da je moguće rešavati njihove svakodnevne probleme, da vam za to često nisu potrebne velike državničke odluke. Dovoljno je da verujete da ono što radite je ispravno. Mi smo tada verovali. 
Inače, za one koji ne znaju, šabački kraj je najveći proizvođač jagoda u Srbiji, na 1500 hektara se proizvodi jagoda toliko da se godišnje obrne 30 miliona evra. Sada po ovim cenama možda malo i više. 
Naši farmeri koji su se dobrovoljno javili tada 2019. godine su dobrovoljno dali svoja znanja koja su imali u tom trenutku albanskim i srpskim porodicama, srpskim u selu Goraždevac, to je najveće selo južno od Ibra, dakle, najvećem srpskom selu i njegovim proizvođačima i albanskim porodicama koje su to želele. 
31/2MV/LŽ

Prijavilo se tada 20 porodica, albanskih i srpskih, da zajedno uče od šabačkih farmera i jagodara kako da proizvedu najbolji mogući proizvod. Iz nekog razloga, u tom trenutku to nije odgovaralo ni predstavnicima srpske liste niti tada važećoj politici i vlasti u Srbiji i počeli su da vrše pritisak na ljude koji su želeli da nauče kako da proizvode jagodu. Kroz stalni i konstantne pritiske, od 20 porodica spali su jedni i drugi na sedam. Mi smo i dalje nastavili da guramo projekat. 
Podsetiću vas, 2019. godine su bile one strašne takse koje su uvedene na Kosovu sa 100%, pa je bilo nemoguće zapravo dovesti frigo sadnice. Smišljali smo načine kako preko Srbije i Crne Gore da dođu oni i ipak uđu na Kosovu. Posađene su jagode i u Goraždevcu i u selima oko Peći sa većinskim albanskim stanovništvom. Od 2019. godine do danas ti ljudi proizvode jagodu i sada imaju veće zasade nego tada. Konstantno zarađuju dva evra po hektaru od tih jagoda, i Srbi i Albanci. 
Zbog tog projekta, zbog moje posete Peći, kao i zbog posete predstavnika grada Peći Šapcu, ja sam proglašen izdajnikom, ja, moji saradnici svi, moja porodica, moja deca. Zato što je ovde vrlo lako da na najstrašniji mogući način osudiš ljude koji samo misle i rade drugačije. U čemu je problem, evo, sada pitam sve vas, u čemu je problem s jagodama? Kome su one štetu nanele? Neki ljudi i dan danas zarađuju novac od toga. Ako mi ne verujete, pitajte ljude iz Goraždevca, pitajte Miloša, pitajte Srbu, pitajte Darka, pitajte Mladena, sve one koji danas to rade. Pitajte, naravno, i Gazmenda Muhadžerija, predsednika opštine Peć koji i dan danas smatra da je to odličan projekat.
Mi verujemo da je to put kojim treba ići, da je to način da se uspostavljaju odnosi, gradi poverenje i da počnu neki ljudi nešto zaista da rade i da zarađuju novac, da to ne bude nikakva milostinja i socijalna pomoć, nego da ih osposobimo da zarade novac. Poljoprivreda je samo jedna od tema. 
Zašto je važan ovaj strateški dogovor sa zapadom i za ljude koji žive severno i južno od Ibra i za ljude koji žive na Kosovu i za ljude koji žive u Srbiji? Zato što će oni omogućiti ekonomski razvoj čitavog ovog regiona. 
Podsetiću vas još jednu stvar. Vi niste mogli čuti ni od koga od nas da bilo koga iz SNS nazovemo izdajnikom, u bilo kom trenutku, niko nikada. Zašto? Zato što se to ne radi, pogotovo se ne radi u ovakvim okolnostima. To nije politika. To je populizam i kukavičluk. 
U čemu je problem da napravimo veliki dogovor sa zapadom koji će ovde zaista omogućiti ekonomski zamah? Taj ekonomski zamah će omogućiti da i srpske firme investiraju na Kosovu i Metohiji, da od te investicije dobro rade i dobro žive i Srbi i Albanci podjednako. Omogući će kvalitetnije, kao što sam u jednom trenutku čuo od predsednika Republike, kvalitetnije investicije, investicije koje će modernizovati društvo. Evo, mi smo za modernizaciju, da izađemo iz faze motanja kablova u zaista visoko tehnološku industriju, da se spreme naši fakulteti, naši stručni ljudi, da se spremi ovo društvo za taj sledeći korak. 
Znate, kada govorimo o strateškom dogovoru sa zapadom i o tome šta sve može dobro da se uradi, ovih dana me duša boli kada vidim naše poljoprivrednike, jednako i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Kod nas 4000 dinara je subvencija po hektaru, u Hrvatskoj od 350 do 400 evra, u Mađarskoj od 180 do 350, u Rumuniji od 200 do 400, u Bugarskoj 280 i sad će da ide gore. Znate, naši poljoprivrednici moraju da proizvedu neku robu da budu konkurentni. Pa, kako da budu konkurentni? Kako da prežive? Kako da se spreme za sledeću sezonu? Veliki dogovor sa zapadom, veliki dogovor sa EU i to podrazumeva. Kako da se ovde normalizuje situacije, da tamo neki ljudi koji žive sada teško od svog rada počnu najzad da žive bolje? 

32/1MZ/VZ15.15 – 15.25

Kada govorimo o ekonomiji, ovih dana bio mi je vrlo interesantan razgovor sa češkim ambasadorom, na primer, 1989. godine Srbija je, koja je po svim svojim karakteristikama, geografskim, socijalnim, vrlo slična Češkoj, imala sedam puta veći društveni bruto proizvod. Evo, ove godine Češka ima šest puta veći društveni bruto proizvod od Srbije, gospodo, za 30 godina, 42 puta bolje i više nego Srbija.
Mi smo svoje šanse imali priliku da iskoristimo, ali nismo propustili priliku da ih prokockamo. Čuli smo ovde i priču o generacijama i izgledima svake generacije. Prilike su propuštene, ali vam kažem – uvek je moguće da se stvari urade i na dobar način. 
Šta može da bude naša perspektiva? Naša perspektiva, uvažene kolege narodni poslanici, može da bude da zaista krenemo u taj novi život, da zaista počnemo da donosimo odgovorne odluke. I ne samo to, mi možemo da povedemo ceo Balkan tim putem, mi možemo da budemo lideri na Balkanu, da budemo ono što zaista svi očekuju od nas da budemo, ne tamo neka mala Srbija, kao što neko reče, nego Srbija koja je bitna i važna, a bitna i važna zato što ima nešto što može da unapredi život, da ima tu snagu da privlači različitosti, da ima tu snagu da razume manje i slabije, da im pomaže, da ima snagu da gura i da bude vodilja. Srbija koja predvodi, a ne Srbija koja kaska. 
Jednu stvar ću još reći, kada je potpisan Vašingtonski sporazum, iako čujem ovde razne predstavnike vlasti, i ne baš toliko opozicije, više neke predstavnike vlasti, kako taj, zaboga, Vašingtonski sporazum je nekakva važna stvar, kada se desio mi smo rekli da je to izvanredna vest za Srbiju. Svaka prilika da se normalizuju odnosi, svaka prilika da počnemo da radimo zajedno, kao ovi Srbi i Albanci u Peći i u Goraždevcu, treba da je iskoristimo. Treba da je iskoristimo. To da je neko drugi nešto kriv, pa mi zbog toga nećemo da uradimo, jeste da ćemo sve izgubiti, ali zaboga nismo mi krivi, manite se toga.
Treba donositi velike i važne odluke, imamo partnere sa kojima može o tome ozbiljno da se razgovara, verujem, i dalje verujem, čvrsto verujem da je moguće da idemo u Evropsku uniju i da budemo lideri na tom putu, ali to će zavisiti samo od nas, samo od nas.
Znam da je taj, kako ga nazivamo, uređeni svet ili zapadni svet nama doneo puno problema u prošlosti, znam da je bilo dosta teško, znam, pa svi znate, ali ne postoji bolje mesto na svetu u ovom trenutku i verovatno u budućnosti, ne postoji od njega. To je naš svet, to je svet slobode i institucionalnog života. Mi tome želimo da pripadamo. Uradićemo sve da se do toga dođe. To su izgledi, prilike i šanse koje se ne smeju propuštati. 
Nažalost, uvaženi predsedniče, nažalost, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, poslanička grupa „Moramo – Zajedno“ neće glasati za izveštaj, neće glasati zato što sve ovo o čemu sam vam ja govorio mi ovde nismo pročitali i nismo našli i nismo videli. Nema predloga, nema plana, nema te ideje o kojoj govorimo. Kako da podržimo? Kako da podržimo? 
Dakle, svaki dan je prilika da se odlučuje, svaki dan je prilika da se donose dobre odluke, svaki dan je prilika da se prave velika strateška partnerstva. Teško je, nikad nije bilo lako. Ako su mogli naši uvaženi prijatelji iz opštine Peć, iz sela Goraždevac i drugih pećkih sela da rade zajedno, ne vodeći pritom priliku ni ko je čiji, ni ko je šta, ako su mogli da nauče zajedno, mi iz tog projekta možemo izvući politiku za svaku srpsku porodicu na Kosovu i Metohiji, svaku ponudu svakog pojedinca koji tamo želi ozbiljno da radi. Ja sam o tome pričao. 


32/2MZ/VZ

Kada sam posetio Pećku patrijaršiju, sa predstavnicima patrijaršije razgovarao sam, sa vladikom, razgovarao sam i kada sam bio i u našoj crkvi i u Peći i u Goraždevcu. Hoće ljudi da čuju, hoće da pričaju o tim stvarima. Nikome nije strano da nađe sebi put da živi bolje, da može na kraju sezone u junu da prebroji nekih pet-šest hiljada evra za svoju porodicu od jagode ili bilo čega drugog. Samo ako se dogovorimo da je to plan. Plašim se da ćemo ostati i bez tih izgleda i prilika. 
Hvala vam puno što ste saslušali. 
Mi ćemo ovo preostalo vreme podeliti. Moj uvaženi kolega Aleksandar Jovanović Ćuta će dalje govoriti u ime poslaničke grupe „Moramo – Zajedno“. 
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se.
Najpre želim, gospodine Jovanoviću, sačekao sam da vas trojica govorite, nešto ću i o povredama Poslovnika koje su opet bile kontradiktorne, naravno. Sačekao sam da govori više ljudi da bih mogao onda da odgovorim svima.
Kada govorite o imovini, govorili su o tome predstavnici PUPS-a i vaše političke partije, to je jedan užasan problem koji ćemo teško rešiti i uopšte ne treba da obmanjujemo i da lažemo svoj narod i svoje građane, zato što Albanci imaju sasvim drugi plan i tzv. međunarodna zajednica ima sasvim drugi plan i sasvim drugu ideju. 
Ne postoji nijedna ideja koju su toliko uporno odbijali kao ideja o tome da se razgovara o privatnoj, državnoj i društvenoj imovini, dakle, državna i društvena, kome i kako pripada i kako da se vrati privatna imovina Republici Srbiji. Dakle, vi tu imate 14% društvene imovine, 29% državne, privatne 15%, a ostalo privatne 41%. 
Ovo što vi sada kažete je tačno, ali oni u stvari od nas žele i traže da sve što je društveno i državno apriori pripada nezavisnoj kosovskoj državi i to bismo bilo kakvim aktom o normalizaciji morali da potpišemo, ali nisu oni na tome stali, ne zadovoljavaju se time. Hoću samo da razumete da je ceo okvir potpuno drugačiji. Oni žele da nama naplate i ratnu odštetu, oni žele da kažu da smo mi izvršili agresiju na nezavisno Kosovo, ma kako to sumanuto zvučalo, dokazivaće 20.000 silovanja, a kada su tražili da se da dodatak žrtvama silovanja, javilo ih se 184, ako se ne varam, dakle to je broj, ali onda su rekli – oni se nisu javili zato što ih je sramota da o tome govore itd. U svakom slučaju, tražiće da budemo osuđeni za genocid, kao što je to tražila Bosna i Hercegovina, dakle tražiće mnogi drugi. 
Samo hoću da vam kažem da taj optimistički ton, racionalno-optimistički koji dajemo, a šta je to što bi trebalo da uradimo? Takođe samo hoću da vam saopštim da nije realno, da to znamo svi, jer to znaju svi koji idu na razgovore i pregovore, to nije pitanje – mogu da lupim šakom o sto? Nije problem. I šta je rešenje? Hoće li oni da se povuku iz toga, ne pričam o Albancima, već pričam o zapadnjacima? Neće. 

33/1JJ/MP15.25 -15.35

Opet sam slušao, kroz različite smicalice, kako neko reče, a zašto sam ja ovde danas? Pa zato, što ste vi to tražili. Govorili ste, pa kako to Vučić neće da izađe ni na jednu debatu, ne sme da se suoči sa argumentima, ne sme da se suoči sa onima koji drugačije misle, ne sme da izađe na megdan nikome, ne sme da se pojavi nigde. Važna nam je tema Kosova, treba da govorimo sve vreme o Kosovu. 
Pet puta ste danas i mene i predstavnike Vlade, one koji podržavaju Vladu, dakle, optuživali da ne govore o temi, a u svakom svom govoru ste pričali o svemu drugom, a ponajmanje o Kosovu. Onda ste odjednom prekinuli, valjda sebi da dobacujete, kao što ste svaki put dobacivali i meni i svima drugima koji su govorili sa druge strane. Tačno je, i oni dobacuju vama i vi sve vreme dobacujete i meni i njima. Nikome od vas nisam dobacio, ni jednu reč. Svakoga sam saslušao. Samo se pravite naivni i nevešti. 
Što sam dolazio? Pa, ne moram ni da dođem. Ja sam verovatno jedini ovde koji nije napustio salu pet i po sati i planiram da do 11 večeras ne napuštam salu, da odgovorim na svako pitanje, iako mi je juče bio težak dan i prekjuče i pre tri dana i pre četiri dana, a i sutra će. Zato što time pokazujem poštovanje, ne samo prema vama, voleli vi to ili ne, zato što time pokazujem poštovanje prema građanima i zato što time pokazujem i koliko neki drugi ljudi kojima je posao samo da retko sednu u skupštinske klupe, pa nisu u stanju ni te skupštinske klupe da zagreju kako treba, pošto im je svaka dva minuta potrebno da napuštaju ovu salu.
I sada kada vas pitam, ja sam veoma zadovoljan i daću vam priliku da idete na repliku gospodine Zelenoviću, veoma sam zadovoljan, vidite to je fer odnos pomenuo sam vas zbog toga, nisam govorio u načelu, jer se ja ne plašim vaših odgovora i mislim da su oni uvek blagorodno da imamo tu vrstu dijaloga i debate, razgovora.
Dakle, sa mnogim stvarima bih mogao da se saglasim, sa mnogim, ali imaju neke sitnice, koje nisu baš uvek sitnice, a koje ste zaboravili da kažete narodu. Lepo je slušati priču o jagodama, nisu subvencije više četiri, već osam hiljada, i to ste zaboravili da kažete narodu, a budžet je recimo, za poljoprivredu u vaše vreme dok ste bili na vlasti, u piku kada je bilo najviše, izdvajani za budžet poljoprivredni 28 milijardi, a danas je 60 milijardi. Dakle, bilo je 250 miliona evra, danas je 520 miliona evra. Ne kažem da je dobro i ne kažem da je dovoljno, samo kažem da je mnogo bolje, nego kada ste vi na tome radili.
Što se tiče ovoga, ima jedna važna stvar, kažete, jagode, pa zato i ulazimo u „Otvoreni Balkan“ zato što mislim da je to važno, ali u „Otvorenom Balkanu“ i u svakom našem razgovoru moramo da pokušamo da sačuvamo naše nacionalne i državne interese. Ja ne koristim ništa trajno. Koristim ono što ste sami pokazali javnosti. 
Ovo je jedna sitnica koja vam govori zašto vas Srbi sa Kosova i Metohije nisu pozdravili i nisu dočekali. Prvo, niste ih pitali, niste ih pozvali. Institucije Srbije niste pozvali ni jednu. Nikoga od privremenih organa na Kosovu niste konsultovali nizašta. Nikoga od Srba niste pitali, vi ste sve dogovarali sa Albancima direktno. A, ovo je ta sitnica, gospodine Zelenoviću, ovo ste vi na tom sastanku u Peći. Zato tim Albancima je to prijalo, jer ste sedeli i pored kosovske i albanske i NATO zastave. Mi nemamo pravo da sedimo pored kosovske, tzv. kosovske zastave kao država i ne smemo to sebi da dozvolimo. E, to je ta sitnica. 
Mene na bezbroj pregovora, bezbroj pregovora, ne znam koliko puta tačno, svakako preko 120 puta sam bio u različitim formatima na različitim pregovorima sa Albancima, niste me još nikada videli da sedim ispod zastave nezavisno Kosovo. E, zato su želeli taj kontakt, zato su ga ostvarili i svi naravno, znamo da su na svemu tome insistirali stranci. 
33/2JJ/MP

Ja vas samo molim, kao čoveka koji danas predstavlja jedan deo ljudi, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, konsultujte se sa svojom državom. Radite to sa jagodama, super je, ali da poštujemo i da ne gazimo svoju državu. Mi nemamo sporazum sa njima da su oni nezavisna država ili bilo šta slično, pa da treba da sedimo ispod simbola nezavisne države. To je moja molba za vas.
Rekli ste, neko vas je proglasio za izdajnika. A ko to? Ja nisam ni tad ni sad. A vi kažete, vi to nikada niste rekli nikome od nas. Evo, čovek koji sedi iza vas, izašao sa vama na izbornoj listi, sada, pre nekoliko dana, 6.8.2022. godine u tekstu, u tabloidu „Danas“, kaže, mi smo patriote, režim je izdajnički. To kaže, gospodin, Lazović. Izgleda niste govorili istinu, gospodine, Zelenoviću. 
Ali, dobro, na to smo već, odnosno na tu vrstu priče kako vas neko naziva stranim plaćenicima i izdajnicima čak i kada to uopšte ne radi i niko ne radi, ali to je valjda mantra koja treba da postoji za vas junake koji se suprotstavljate populistima u režimu, kako bih vam rekao, to slušam već… Hoću da građani čuju, sada kada ovo odgovaram, oni mi dobacuju i viču – tema. Govorili su o poljoprivredi 133, minuta i nemam ništa protiv što su govorili o poljoprivredi. Kada im samo odgovaram, odgovaram na sve to i to bukvalno odgovaram, jer su rekli da oni nikoga nisu nazvali izdajnikom a da mi njih jesmo, i onda im pokažete kakva je to neistina, onda vam kažu – tema. Zato što oni su mislili da pozovu predsednika Republike u Narodnu skupštinu, da ovde bude javno suđenje, pre svega meni lično, ali i politici Srbije, ali pre svega lično pošto od stvarnih primedbi, sve su bile lične i ničim drugim se niste bavili danas, većina. 
Dakle, ovo ne govorim vama, gospodine Zelenoviću, zato što tačno je, ima jedna stvar, i ako se slažem sa vašom politikom, poštujem to što neku politiku imate, za razliku od nekih drugih koji bi samo da udaraju u talambase, a nikakvu politiku nemaju i tri godine ne bih mogao da ustanovim kakva im je politika. 
Dakle, ja vas molim da o ovome povedete računa, kao i o tome, jer je to važno za državu Srbiju da ne pokazujemo i pre nego što postignemo bilo kakav sporazum. Nadam se da ćemo jednom moći, iako sam skeptik po tom pitanju, da postignemo neku vrstu kompromisnog sporazuma sa Albancima, jer je važno da živimo zajedno, važno je da gradimo mirnu budućnost i za jedne i za druge i po tom pitanju nema sumnje da svi normalni ljudi, normalni ljudi misle isto. Molim vas da vodite računa o osnovnim nacionalnim i državnim interesima. Ono što je, i ne moram ja da definišem, definisao Ustav Republike, samo to, ništa više.
Želeo bih gospodinu Markoviću, koji nije prisutan ovde, da nekoliko stvari kažem. Neki su se osmehivali i podsmehivali gospodinu Markoviću dok je govorio o određenim stvarima. Sad želim građanima Srbije da kažem jednu stvar koju mogu da čitaju, slušaju, svakog bogovetnog dana i besprizorno je i neverovatno je da te laži da slušate svakog bogovetnog dana, ali morate. Oni vam kažu, kada vi obezbedite u trenutku kada nema novca na finansijskom tržištu. Tržište kapitala defakto ne funkcioniše u celom svetu. Novac je najskuplji u svojoj istoriji. Vi obezbedite po tri posto milijardu, morate da imate deficit, ne postoji zemlja u svetu koja u ovom trenutku nema deficit. Nema je, nigde u svetu, nije ni Švajcarska, ni Norveška, u uslovima rata, korone i svega drugog. Mi da sada izlazimo na tržište, pa to bi bilo sedam do osam posto, kao u vaše vreme, ni krivi ni dužni, ali to je zato što nismo uveli ovde sankcije Rusiji, zato što nismo NATO i nismo EU, to da ljudi razumeju, a ne zbog stanja javnih finansija. 


33/3JJ/MP

Onda vam kažu, zadužili su nas kao ne znam ko i ne znam koliko i govore u apsolutnim brojkama o čemu niko u svetu nikada ne govori. Da li vi ljudi razumete šta oni pričaju? Oni kriju od vas, Srbija je dužna 30 milijardi dolara ili evra, sada je potpuno svejedno, pošto je ista vrednost. Što je da budem sasvim otvoren, ništa u odnosnu na 99% evropskih zemalja, jer je to 54,7% javnog duga u odnosu na BDP. Jedna Nemačka, savršena Nemačka ima 68,2, Francuska 114,4, Velika Britanija 99,6. 

34/1VS/IR15.35 – 15.45

Da biste razumeli kakve neistine ljudi izgovaraju. Ja vas molim da čujete sledeće podatke. 
Oni vam pričaju o tobož velikim zaduženjima iako nikada stabilnije i bolje javne finansije nismo imali. Nemačka je dužna 2.482 milijarde, ako ćete da pričate u apsolutnim brojkama, a niko normalan neće da priča u apsolutnim brojkama, i sada 2.482 milijarde, a mi 30, dakle, 83 puta više para duguju, 83 puta više para duguju nego mi, pa šta Nemačka neuspešna, loša, iako i proporcijalno i procentualno ima veću stopu javnog duga nego Srbija. 
Pa ljudi, molim vas, te elementarne stvari, da se ne vraćamo u 1991. godinu, ja se sećam, gledao sam to na televiziji, nisam se bavio politikom ni 1990. ni 1991. ni 1992. godine, učio sam školu. 
Dakle, hoću da vam kažem, tada sam gledao programe, šta mislite o kulturi, pa mislim da kultura treba da bude najvažniji deo našeg života i da svi treba tome da se posvetimo i bolje i lepše biti kulturan nego nekulturan. 
A o poljoprivredi, poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, treba da uložimo mnogo novca i da podignemo subvencije za 10 puta i da naši poljoprivrednici uživaju. 
Dajte ljudi, prošlo je vreme gluposti. I to opet ne govorim vama zato što vi niste imali neozbiljan govor po tom pitanju. 
Dajte ljudi, da ne pričate ovakve gluposti u javnosti oko javnog duga i da ne moramo to svaki dan da demantujemo i da objašnjavamo neznalicama o čemu se radi. 
Ipak, ova država je toliko napredovala i toliko su napredovali i njeni političari da mogu da zaboravljaju gluposti koje su nekada izgovarane pre 30 godina i koje prosto nemaju veze i nemaju nikakvog smisla ni sa čim. To je moja molba. 
A što se vas tiče, dakle, ja mislim da je važno da mi počinjemo da tretiramo Albance i koji ne žive samo u Srbiji, već i u Albaniji i svuda po svetu, da ih tretiramo kao ravnopravne nama, i to jeste jedan od naših problema za koji smo svi mi pomalo odgovorni, za šta smo mi mislili da smo mi valjda nešto posebno mnogo više i drugačije, nikada nismo pokušali da realno i na ravnopravnim osnovama sagledamo neke druge ljude. 
Po tom pitanju takve inicijative ću uvek da podržim i da pozdravim, ali vas samo molim da vodite računa o državnim simbolima Republike Srbije i o tome da državni simboli nekih drugih kvazi državnih tvorevina koje su formirane na silu, na teritoriji Republike Srbije ne mogu da budu u vašoj blizini. 
To je moja molba, a pri tome ni na koji način mi ne pada napamet da vas vređam ili da vam govorim sve ono što su vaši koalicioni partneri govorili o nama i sve ono što sam čak i danas morao da slušam, a o nekim ličnim stvarima govoriću na kraju, da vidite da su i tu lagali, da su i tu izmišljali sve što su danas izgovarali. Hvala vam najlepše. 
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Tatjana Manojlović.
TATJANA MANOJLOVIĆ: Poštovane kolege, javljam se po povredi Poslovnika, zato što je ovlašćeni predlagač, izvestilac poslaničke grupe prekinut dok je govorio o nečem što je dobro i korisno uradio za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji. 
Da li je zabranjeno da se priča o tome da i neki drugi ljudi imaju neke dobre ideje i neke korisne projekte? Ja svedočim o tome da je taj projekat sa jagodama bio vrlo koristan.


 34/2VS/IR

PREDSEDNIK: Pitaju narodni poslanici, samo kažite, na koji član se pozivate?
TATJANA MANOJLOVIĆ: Na član 107.
Znači, svedočim da je taj projekat bio vrlo koristan, više puta sam na programu RTS u emisijama koje sam pripremala o životu Srba sa Kosova i Metohije, i o tome govorila. Poslednji put sam slikala porodicu sa četvoro dece u Goraždevcu, koja i dan danas živi zato što vredno rade i proizvode jagode. 
Takođe, želim da kažem, da je 2010. godine, grad Beograd u vreme dok je DS preuzela odgovornost za upravljanje gradom, pomogla izgradnju vrtića u Osojanu i taj vrtić je do sada ostao neuseljen i neosposobljen, i više puta je morao da bude renoviran i još uvek ne radi, a neki ljudi…(isključen mikrofon).
PREDSEDNIK: Gospodine Jovanoviću, vi ste hteli po Poslovniku isto. Vidim vas u sistemu. To je slučajno. Dobro. 
Sledeća po prijavi za reč Milica Đurđević Stamenkovski. Izvolite. 
Trenutak, gospođo Stamenkovski, izvinite zbog galame. Samo trenutak, molim vas. 
Gospodine Zelenoviću, niste se prijavili za reč, treba da pritisnete. Evo, sad vas vidim. 
Znači, gospođa Đurđević Stamenkovski je bila jedina u sistemu. Izvinite, zbog ovoga. Dobijate reč, ali morate da se javite. 
NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Hvala. 
Dakle, u vezi sa ovim izdajstvom i tim ko šta priznaje, šta ne priznaje, neću uopšte to produbljivati, vi ste, kako bih rekao predsedniče vrlo kao i svaki čovek osetljivi i na svoje članove porodice, na svoju decu, baš kao što i svi mi ovde imamo svoju decu i vrlo smo osetljivi.
Znate, strašno je kada krene neka televizija, lokalna, Prva, Pink, već koja da krene po mom rodnom gradu i da intervjuiše na ulici i na pijaci ljude, od jednog do drugog i kaže, da li ste čuli da je vaš gradonačelnik izdao Kosovo i da je priznao Kosovo? Ide redom i tako postavlja pitanje, a to uopšte nije prijatno, i ne morate da vi lično nekoga da nazovete, dovoljno je što su to uradili svi članovi SNS u Šapcu, svi do jednog.
Ja sam morao zbog toga dete da ispišem iz škole. 
Simboli, ova gospoda ovde, gde oni sede u kojoj Vladi i u kojoj Skupštini, kojih institucija, gde sede i kod koga platu primaju i šta rade i koga zastupaju? Sede u nekakvom parlamentu. Taj parlament ima svoje zasedanje, pa na početku zasedanja rašire zastavu, svira himna, ima grb, sednu pa pričaju.
Jel tako, jel sam u pravu i sada sam ja kriv?
I ja sam nešto pogrešio?
Nije, nego su to činjenice sa kojima moramo početi da se suočavamo, i ne mogu neki da budu više krivi, a neki manje krivi. Ili niko nije kriv.
Nemojte ljude maltretirati samo zato što misle drugačije.
Druga stvar, oko poljoprivrede…
PREDSEDNIK: Dva minuta, gospodine Zelenoviću…
NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Izvinite molim vas, brzo ću završiti. Oko poljoprivrede, jeste bio manji budžet, ali je bilo gorivo jeftinije, i stizala je subvencija u svako poljoprivredno domaćinstvo.
Kako je moguće da duplo veći budžet ne završi tamo gde je planiran?


34/3VS/IR

PREDSEDNIK: Jel to to?
NEBOJŠA ZELENOVIĆ: Kako je moguće sa duplo većim budžetom da ne stigne do svakog poljoprivrednika, ljude boli nepravda.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Vidite, znao sam da ćemo do ovoga da dođemo, nije pregovore i naravno, uvek se to svede na lično, jer nekoga boli sve ono što valjda drugoga ne treba da boli.
Vidite, vi prebacujete onim ljudima koji žive. Neko je rekao, pod okupacijom, neko je rekao na ovaj ili onaj način. Ti ljudi moraju da prežive, nisu ti ljudi od juče tamo, da izađu iz tih institucija, da ne postoji nikakav način da zaštite sebe, a moguće da će i to da urade u narednom periodu, zato što više ne vide nikakav spas osim u potpunom napuštanju svih institucija.
Niste vi u istoj poziciji sa njima. Godine 2006. ste krenuli u pregovore, tada ste bili vlast, od Bečkih pregovora, pa posle toga Briselskih pregovora, vraćanje iz UN u EU, i sve drugo. I svi su učestvovali, što je bilo negde normalno, u svim vladama nevezano ko je od privremenih institucija bio na vlasti, zato što su time pokušali da zaštite deo srpskih interesa.
Vi o tome niste našli ništa drugo, već izvinjavajući razlog za nešto što vi nije trebalo da uradite. Niste vi u istoj poziciji kao oni. Oni se bore za svoj opstanak i za svoj život.
Vi iz Šapca se niste borili ni za svoj opstanak ni za svoj život, i trebalo je da imate drugačiji odnos prema državnim simbolima.
Ovo vam govorim, ne kao neko ko vas doživljava kao velikog političkog protivnika ili opasnost, ne, znam ja i koji i kako sve to organizuje.
Želim samo da vam kažem da mi moramo da vodimo računa o državi, jer nemamo drugu državu, te vas molim da o tome ubuduće vodite računa.

35/1JD/MJ15.45 – 15.55

Vidite, kažete ja sam osetljiv na decu. Jesam. Svaki čovek je osetljiv. Imam ih troje. Dvoje imaju samo oca. Ja sam zadovoljan njihovim vaspitanjem, uvek bih voleo da mogu više i bolje. 
Vi pričate o televizijama. Vi pričate o televizijama, napadate ih, a ne napadate one televizije koje kažu da sam negativno rođen, koje su mi dete proglasili za člana Kavačkog i Škaljarskog klana. Nikada niste reagovali. Nisam video da je neko vašu decu proglasio za to. Pri tome, nikada nisu bili odgovorni ni za jedno krivično delo, ni za jedan prekršaj, čak ni saobraćajni. 
Dakle, samo hoću da vam kažem kako su vam različiti aršini, kako vas teško i strašno boli kada vam neko nešto kaže, a kako je velika neosetljivost i kako je potpuno normalno kada to radite nekim drugima i kako na sve to imate pravo, jer tobož ste ugroženi, a vlast je ta koja mora nešto da obezbedi. 
Došli ste jutros imali ste dogovor da ide puno vreme, došli ste jutros sa prvim zahtevom populističkim da tražite da se poveća duplo vreme pošto ćete valjda duplo pametnih stvari da kažete neki iz opozicije. Prihvatili smo, evo, duplo vreme. Evo, nema problema neću izaći danas 13 sati, neću izaći sutra 13 sati odavde. Nije problem. 
I, sve je to rađeno zbog toga što će nešto posebno da se uradi ili napravi, već samo ako može neka rečenica više da se izgovori bilo protiv mene, bilo protiv nekoga u vlasti, a da baš i ne znamo šta bismo da izgovorimo, ili će to da budu potpuno kontradiktorne stvari. 
Dakle, moja molba za vas je. Što se poljoprivrede tiče i goriva, ne ljutite se to je jedini trenutak kada sam se danas nasmejao. Dakle, vi pričate o ceni goriva u trenutku kada imamo svetski rat i u i trenutku kada i dalje subvencionišemo cenu goriva zato što 10% akciza, imali smo i 20% akciza, nismo naplaćivali. 
Kao što znate, nije samo cena brenta, imate kotacijske cene. Današnje kotacijske cene su više od onih koje građani plaćaju. Današnje kotacijske cene su za dizel 221, 222 dinara, a kotacijske cene za benzin su dinar ili dva veće.
Mi gledamo da spustimo kotacijske cene, one po čemu možete da kupite.  Pri tome za poljoprivrednike davali za 178 dinara dizel. I, pri tome, odjednom sam shvatio da ima više testera u Srbiji, nego što ima traktora, jer nam je 70% prodaje išlo za testere u kanistere umesto u traktore i kombajne i velike mašine.  
Sve je to država Srbija izdržala i sve to država Srbija subvencioniše i sve to država Srbija uradi, i na sve to vaš je odgovor – pa, viša je cena nafte. Pa, da, a gde nije? U kojoj to zemlji na svetu nije? Gde to nije? Ali to je tako najlakše. Eto, tako. Sviđa nam se da to tako kažemo i to je u redu.
A to što je 520 miliona evra više nego duplo više u odnosu na 250 miliona evra, mogli ste da kažete – pa, čestitam uspeli ste, a da javni dug držite pod kontrolom i da vam stopa javnog duga bude bolja nego što je u Nemačkoj, nego što je u Francuskoj, nego što je u Italiji, nego što je u Hrvatskoj, nego što je u Sloveniji, nego što je u Austriji, nego što je bilo gde. 
A, što se ovoga tiče, imate otvorena vrata, možete da kad hoćete o svim važnim temama, i kao opozicioni poslanik, što se toga tiče, spajanje sa ljudima drugih nacija, vera u regionu spreman da dođete i kod mene u Kabinet i da mi kažete javno i narodu šta ste predložili, da podržim inicijativu, svaku dobru, svaku pametnu, svaki razgovor sa ljudima koji pripadaju drugim nacijama, da vidimo kako da još unesemo novih inicijativa u „Otvoreni Balkan“, sve sam spreman da vas saslušam, sve sam spreman da čujem i sve sam spreman da pokušamo zajednički da uradimo. Samo vas molim da budemo fer i da se zna o čemu govorimo i šta radimo. 
35/2JD/MJ

Dakle, moja molba za vas vodite računa samo o Ustavu naše zemlje i o tome da mi sebi ne skačemo u usta pre nego što smo postigli nešto, pre nego što smo dobili nešto, pre nego što smo obezbedili nešto za svoju zemlju i za svoj narod.
Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Pošto treba i formalno da to pročitam kao obaveštenje. 
Dakle, poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Izveštaj iz dnevnog reda ove sednice.
S obzirom na tekuću dinamiku, samo ovlašćeni da završe, to bi stvarno moglo da bude blizu 23.00 časova, ukoliko to nije previše. Predsednik je tu onda tačno 13 sati i jedini nije izlazio danas.
ALEKSANDAR VUČUĆ: Mi ćemo morati i sutra. Nemam ništa protiv večeras do 23.00 časova, ali pošto je rasprava 10 sati, ima još šest ili sedam šefa poslaničkih grupa po 20 minuta, to je više od dva sata, plus sve drugo, dakle, svakako ni do 23.00 časa nećemo završiti. Moraćemo i sutra. Samo da ne mislite da je moguće da završimo večeras. Ništa drugo. 
Ako sam vas ja dobro razumeo, Vi ste rekli da mislite da možemo da završimo večeras. Nemoguće je.
PREDSEDNIK: Jeste. Čeka nas i lista. Moraće i sutra.
Reč ima narodna poslanica Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite. 
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedavajući, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, uvaženi predstavnici Diplomatskog kora, za mene je ovo čast što u ovom Domu srpskog parlamentarizma imam priliku da govorim o najvažnijem srpskom državnom i nacionalnom pitanju, o našem zavetu, o našoj istoriji, o našoj prošlosti, o našoj sadašnjosti, ali i o našoj budućnosti.
Nećete mi zameriti što ću u svega nekoliko rečenica da iznesem i lični momenat, ali najpre da podsetim da je Srpska stranka Zavetnici odabrala ime prema kosovskom zavetu i da smo tada kada smo doneli odluku okupljajući se na barikadama na Kosovu i Metohiji nailazili na nerazumevanje, na osporavanje od strane tadašnjih nosioca najviših državnih funkcija koji su nas pitali – a čemu ste se vi to zavetovali?Zavetovali smo se Ustavu Republike Srbije, zavetovali smo se slobodarskom karakteru i principu koji nam je ostavio Knez Lazar, zavetovali smo se našim precima, zavetovali smo se našem narodu, zavetovali smo se onome što prva dama Srpske kraljevske akademije nauka i umetnosti, Isidora Sekulić kaže da je temelj, da je aksiom i da je naša nepromenljiva priroda, a to je Kosovski zavet.
Srpska stranka Zavetnici nije govorila samo o vrednostima nego i u praksi delovala. Godine 2017. kada ste pozvali sve političke i društvene subjekte na unutrašnji dijalog objavili smo platformu o Kosovu i Metohiji, izneli zaista, po mom dubokom uverenju, najozbiljnije predloge koje smo imali do sada prilike da vidimo, ali ni do dana današnjeg niko od predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju nas nije pozvao da sasluša naše mišljenje.




35/3JD/MJ

Tada ste obilazili okrugle stolove Sonje Liht i drugih nevladinih organizacija koji su se sakrivali tobože iza parola o nekakvoj našoj budućnosti u Evropskoj uniji, a zapravo podmetali priču o razgraničenju, o modelu dve nemačke, o nekakvoj razmeni teritorija, gde nama valjda treba da podvale da trampimo ono što je naše za nas, da damo naše Preševo i naš Bujanovac da nam se oni smiluju, neki Kurti i Murti, i daju našu Kosovsku Mitrovicu i naš Zubin Potok. To su bili predlozi koje smo tada slušali.
Ono što je Srpska stranka Zavetnici sa najozbiljnijim stručnjacima iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, međunarodnih odnosa, bezbednosti, ljudskih prava, demografije, ekonomije, sačinila kao platformu, nije dobila priliku da se predstavi pred najvišim državnim organima. 
Razumeću da niste imali vremena vi lično da to učinite, ali ne mogu a da ne konstatujem da je očigledno ovoga puta zakazao vaš tim ili da on sam po sebi nije dovoljno kvalitetan.
Takođe, moram da pomenem da potičem iz porodice u kojoj su bez obzira na činjenicu da nismo poreklom sa KiM, svi moji preci činili sve da pomognu položaj i srpsko pitanje na KiM. 
Imala sam devet godina kada sam upoznala Danicu Milinčić. Znate o kome govorim. Ubili su joj sina na kućnom pragu, Danila Milinčića 1982. godine, metak je prošao kroz njeno rame i njega usmrtio. Napasao je stoku na svom imanju. 

36/1GD/CG15.55 – 16.05

Danica mi je govorila o toj tragediji, ali je bila tvrda u muci, baš kao i svi naši Srbi sa Kosova i Metohije, naročito oni iz Samodreže, koji nisu želeli da napuste svoje ognjište jer su znali da se upravo u toj Samodreži pričestila Lazareva vojska, ali ću vam isto tako, poštovani predsedniče, reći da se sada u moj kući ovog časa, dok ovo govorim, nalazi Hisin Samaj iz sela Donji Streoci, koga smo primili pre 15 godina, kada je došao da leči svog sina od leukemije u Beogradu, jer u prištinskoj bolnici su mu rekli da mu je maltene potpisana smrtna presuda i da on nema nikakve šanse za isceljenje. 
Ovo govorim ne zbog toga što želim da milosrđe niti moje porodice, niti bilo koje druge porodice ili pojedinca iz srpske stranke „Zavetnici“ ističem u prvi plan, niti da ga na bilo koji način politizujem, ovo govorim da bi neki koji možda imaju dilemu shvatili sa kojih vrednosnih postulata danas ovde nastupam.
Albanci na Kosovu i Metohiji su građani Republike Srbije. Albanci na Kosovu i Metohiji će uvek biti za nas građani Republike Srbije koji mogu da ostvaruju svoja prava, ali ono sa čime ne možemo da se pomirimo jeste ekstremizam, separatizam, uzurpacija 12% naše teritorije, naše vekovne kolevke. 
Ovde je započeta polemika oko stihova novokomponovane muzike, a nećete mi zameriti što ću ja malo u drugačijem tonu započeti svoje današnje izlaganje koje se odnosi na tačku dnevnog reda. Kažu da na Kosmetu nema ništa naše, ali to kažu oni koji nemaju ništa u svojoj glavi. To su reči blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija i njegovim citatom želim danas da pružim odgovor i na vašu opasku da Kosovo nije bilo uvek naše.
Čini mi se da ništa nije više naše od Kosova i Metohije i čini mi se da nam ništa nije osporavano tako agresivno, tako brutalno i tako kontinuirano da izgovorimo, svedočimo i kažemo kao to da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije i zato moram da vam skrenem pažnju na vašu opasku da oni koji kažu da su Kosovo i Metohija deo Srbije, jedu jagnjetinu, banče po kafanama, jer ta banalizacija nacionalnog identiteta, istorijskih vrednosti nije sklona nekome i ne sme da bude sklona nekome ko obavlja tako visoku državničku funkciju, jer, gospodine predsedniče, ne želim da verujem da ste ovaj obrazac preuzeli iz Bulajićevih filmova, jer samo tamo sam primetila da se na takav način karakterišu srpski rodoljubi i srpske patriote.
U krajnju ruku, vi ste na ovaj način uvredili najmanje četiri petine našeg stanovništva koje tvrdi i veruje da su Kosovo i Metohija deo Srbije i ne vidim razloga da se na bilo koji drugi način, u tako omalovažavajućem tonu, takve poruke okarakterišu.
Kažete – šta ćemo postići time što ćemo reći da su  Kosovo i Metohija Srbija? A šta ćemo postići i šta smo postigli time što smo rekli da nemamo ni jedan metar na Kosovu i Metohiji? Šta smo postigli time što uporno tvrdimo da je sve izgubljeno? Ako ne znate šta ćemo postići time što ćemo reći da su Kosovo i Metohija Srbija, potražite odgovor u rukopisima Njegoša, prote Matije, Karađorđa, Nušića, Rakića, Ive Andrića koji su istu ovu sintagmu koristili i kao najveći srpski intelektualni umovi trudili se da proniknu u suštinu kosovskog pitanja i suštinu i važnost kosovskog zaveta kao naše vrednosne vertikale.Da oni to nisu učinili ne samo da bismo mi danas zaboravili Kosovo, nego bismo zaboravili Srbiju i možda ne bismo imali prilike da sedimo u ovom zdanju u kome se danas nalazimo. 
Govorili ste o demografiji kao argumentu koji valjda treba da nas obeshrabri, da klonemo, da kažemo – pa dajte da predamo, tamo i onako više nema Srba i to što je ostalo, otprilike, da se ponašaju kao Srbi u Hrvatskoj ili u nekoj drugoj 
36/2GD/CG

državi koja je međunarodno priznata. Ne mislim da je argument demografije uopšte ozbiljan i primeren, jer ajte onda da pozovemo, recimo, SAD da Kaliforniju predaju Meksikancima, dajte da ih pozovemo da Aljasku, recimo, predaju Rusima, a i mi Srbi bismo mogli da se zainteresujemo barem za jednu četvrtinu Čikaga ili recimo Beča ili, zašto da ne, da se Austrijanci zainteresuju za južni Tirol u Italiji. 
U 21. veku je neozbiljno tvrditi da države treba da budu etnički čiste i u tom smislu nacionalnog identiteta i porekla homogene. Ako mi kao država uvažavamo i konstatujemo da postoje nacionalne manjine, naši sugrađani, naši sunarodnici, ljudi sa kojima delimo i dobro i zlo, bez obzira na njihovo nacionalno poreklo, ne vidim zbog čega bi se na Kosovu i Metohiji prebrojavala krvna zrnca? Uostalom, ako to neko drugi čini nije naša obaveza da takav argument na bilo koji način uvažavamo kao ozbiljan. 
Vi jako dobro znate i sasvim sigurno i bolje od mene kako je trajala geneza rasrbljavanja Kosova i Metohije i koliko dugo su, vekovima unazad, Srbi proterivani sa Kosova i Metohije. 
Tačno je, nalazili smo se u prošlosti pod okupacijom i tačno je, bila je tu i osmanska imperija, bila je tu i austrougarska čizma, videli smo i oružane snage nacističke Nemačke, Musolinijeve Italije. Videli smo i ilegalnu intervenciju NATO-a i njihovu bazu „Bonstil“. Razne su okupacije ovde boravile, ali isto tako vas podsećam i na jedno istorijsko iskustvu, da smo im svima videli leđa. 
Jedina realnost na koju želim da pozovem i sebe i vas je ta da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji nakon ilegalne intervencije NATO-a uzurpiran, a 2008. godine prekršeno je sve ono što je dogovoreno Rezolucijom 1244, kada je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova. 
Postavlja se pitanje šta je to što mi tražimo,  a da nama ne pripada. Koji su to nerealni maksimalistički zahtevi o kojima ste maločas govorili? Kažemo da Srbi, i vi ste to baš i  na početku rekli, da Srbi nisu uvažavali ničija prava i da nismo želeli da saslušamo i Albance. Pa, jako je dobro poznato da su Albanci u Kraljevini SHS imali veća prava nego i za vreme osmanske imperije, ali s obzirom da je vreme kratko, ne želim da idem dalje u istorijsku genezu. Osvrnuću se na aktuelni trenutak. 
Uporno se govori o tome da EU pred Srbijom postavlja ultimatume, postavlja zahteve, ali isto tako ne vidim da pripremate bilo kakvu strategiju za pružanje odgovora EU. Zbog čega svaki ćata i svaki pisar koji dođe iz belog sveta da nam zavrće uši ima prava sa vama da održava konferenciju za javnost? Da li će sutra Lihtenštajn da nam pošalje specijalnog izaslanika za Kosovo i Metohiju? Koja to više država nije poslala? Evo, verujem da od kako smo počeli sednicu mi imamo najmanje još tri nova izaslanika specijalna za Kosovo i Metohiju. 
Da li je Lajčak izaslank EU? Da li su se članice EU oko toga saglasile? Ako su se saglasile, hoće li Makron i Šolc sada da kažu da je Lajčak nesposoban, odnosno da je Brisel poražen i da više nije medijator pregovora? Ako je to tako, šta nas sprečava da mi danas kažemo da Brisel više nije merodavan da bude pokrovitelj pregovora? 
Ja vas pozivam u dobroj veri da razumete da ja jako dobro znam da je najlakše biti opozicija koja kritikuje, da je mnogo zahtevnije biti vlast, ali da je najteže biti državotvorna opozicija koja, bez obzira na naša politička neslaganja, želi da pomogne svojoj državi i zato vas pozivam da osnujete tim za odbranu Kosova i Metohije, da okupimo najstručnije ljude, da ne ide Marko Čadež u Vašington da pregovara, da ne ide Marko Čadež da bude jedan od tri članova delegacije ili Marko Đurić koji je tvrdio da 

36/3GD/CG

je Briselski sporazum 5:0. Gde je politička odgovornost za tako pogrešne političke procene? Marko Čadež, koji u okviru svog futurističkog instituta govori da Srbija treba da amputira Kosovo i Metohiju i da će na taj način da zaradi 111 milijardi,  taj čovek je član delegacije za pregovore. 
37/1BD/LjL16.05-16.15

Govorite o usmenim sporazumima. Pa, usmeni sporazumi su postignuti sa ROSU-om 2015. godine, odnosno sa Prištinom da ROSU neće patrolirati severom Kosova i Metohije bez saglasnosti četiri opštine. Sada vidimo da se to dešava.
Lične karte i dokumenta su ausvajsi za Srbe. To su ausvajsi, ni posredno ni neposredno ne smemo da ih prihvatimo. Briselskim sporazumima narušen je Ustav Republike Srbije. Ništa nismo dobili zauzvrat. Nadamo se zajednici srpskih opština kao nevladinoj organizaciji bez bilo kakvih izvršnih ovlašćenja. 
Šta znači Zajednica srpskih opština? Pa, ljudi moji, valjda su sve opštine na Kosovu i Metohiji srpske? Ili mi na taj način pristajemo da postoje i one koje nisu? Dajte da koristimo drugu formulaciju - zajednica opština u kojoj su Srbi respektabilno ili većinsko stanovništvo. Ne znam zaista zašto je to smešno? Meni nije smešno. Nije mi smešno jer je ta Zajednica srpskih opština bila jedini vaš argument i do dana današnjeg ona nije osnovana. 
Zaklinjao se Tomislav Nikolić u crkvi u Kosovskoj Mitrovici da će poništiti Borkove sporazume.  O Borkovim sporazumima mogu da pričam da posebnoj sednici, i da i ne ispričam do kraja šta je tu sve urađeno. Ali, to vas ne abolira odgovornosti, jer ste nastavili sa tom politikom, jer ste nastavili da unapređujete davanje prerogativa državnosti tzv. republici Kosovo, a sve to pod izgovorima da će Srbi na Kosovu i Metohiji živeti bolje, a i sami ste malo čas konstatovali - 50% napada je više za vreme vlasti Aljbina Kurtija, etnički motivisanih napada nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. 
Gospodin Zelenović nas poziva da sadimo jagode a Srbima skidaju vrata sa kuće. Gospodine Zelenoviću, to je bilo "Grlom u jagode", to što vi predlažete. Da li ste vi svesni da su Srbi na Kosovu i Metohiji najugroženija etnička zajednica prema podacima OEBS-a u čitavom svetu i čitavoj Evropi, da je najmanja stopa povratka raseljenih lica upravo na Kosovu? Pa, više se u Siriju vratilo nego na Kosovo i Metohiju! A to govori kakva je atmosfera i kakva je klima tamo. 
Na kraju, želim da kažem da najslikovitije politiku prema Kosovu i Metohiji definiše nedavna situacija, kada je Ana Brnabić otišla i upisala se u istoriju svetske politike kao jedini državnik i jedini premijer koji je da bi ušao na teritoriju zemlje kojom rukovodi prekrio njene nacionalne simbole, odnosno stavio stiker na srpsku zastavu. 
Mislim da sam bila dovoljno jasna i konkretna kada je u pitanju kritika.
Ali, isto tako, reći ću da pozdravljam, i videli ste da je naša poslanička grupa jedina opoziciona grupa koja je danas aplaudirala konstataciji da u UN prvi put oni nemaju natpolovičnu većinu i da je veći broj onih zemalja koje nisu priznale Kosovo. Ali, dajte da to iskoristimo. Dajte da to konkretizujemo. Dajte da ne idemo sa tim malodušnim stavom da ne možemo da vratimo pregovore pred UN. Naš pravni tim vam stoji na raspolaganju i spreman je da pruži svu neophodnu pravnu i političku argumentaciju da se takav proces sprovede u delo.
Isto tako, želim da vam kažem, zaista molim kolege iz SNS da saslušaju ovo što govorim, kritikujete prethodnu vlast da je prenela pregovore, a kada vas lepo zamolimo da nešto uradimo po tom pitanju, da se završi taj kontinuitet pogubne politike prema Kosovu i Metohiji, vi galamite, upadate u reč, oponirate. Nemojte više da tretirate pitanje Kosova i Metohije kao teret i kao balast. 
Da li vi zaista mislite da je vama teže nego kralju Petru koji je prelazio Albaniju? Da li vi zaista mislite da je vama teže nego onim generacijama koji su živote davali? 

37/2BD/LjL

Vama, predsedniče, u svakom slučaju jeste teže. Teže vam je nego i knezu Lazaru, jer on je imao sa desne strane Miloša, a vi pogledajte ko vama sedi sa vaše desne strane!
PREDSEDNIK: Ima reč predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Jutros sam govorio, čini mi se prilično jasno i činilo mi se da niko nije mogao da izvuče zaključak da sam rekao da Kosovo i Metohija nije deo Srbije. To ste vi uspeli, izvrtanjem mojih reči. Sve vreme ste ih izvrtali. 
Neću da govorim predsedniku Skupštine da vas nije opomenuo kada ste mi rekli da nemam ništa u glavi, opet izvrćući činjenicu da sam nešto govorio o Kosovu i Metohiji što nisam rekao. 
Kažete da je najteže biti državotvorna opozicija. Ovo što vi radite, to je najlakše i najneodgovornije. To se zove nepodnošljiva lakoća neodgovornosti - govoriti ono što je ljudima lepo da čuju, bez obzira što to nikakve veze sa istinom, nikakve veze sa ozbiljnošću i nikakve veze sa odgovornošću nema. To radite sve vreme.
Ja nisam govorio da su oni koji kažu da je Kosovo i Metohija deo Srbije pijanci i da idu na jagnjetinu i na prasetinu, već sam govorio o političkim akterima koji to rade. Sam sam danas 20 puta ponovio da je Kosovo i Metohija deo Srbije, 20 puta. Samo ste se vi napravili da ne čujete, zato što vam je tako lakše, zato što jedino tad možete da imate politiku, zato što druge politike nemate.
Kažete - nisam bio spreman da saslušam. Pa, svaki put sam vas slušao i oko svih izbornih uslova i oko svega. Nema predsednika koji se toliko puta sastajao sa predstavnicima opozicije. 
Ta genijalna rešenja da čujem, koji su to međunarodni stručnjaci i pravnici koje vi imate, a koje mi nemamo? Jedno mi ime recite. Kažite nam, slušali smo vas 20 minuta, ne rekoste nam kakav je to genijalni plan, nijednog nam sekunda to ne postaviste. Osim što smo čuli kako biste vi, uz povišene decibele, svakog ćatu koji dođe izbacili napolje junački. Znate šta biste tu uradili? Pa, meni ste prebacivali kako oni drže konferencije za novinare sa nama. 
Nemojte da mi dobacujete. Nemojte da mi dobacujete, jer ja vama nisam dobacio nijednom. Ali vas istina boli, zato što laž ne može da prolazi doveka. Na kraju se pojavi neko ko će da vam odgovori na svako izvrtanje i na sve drugo.
Politika koju biste vi vodili uništila bi zemlju brzinom munje, brzinom munje. U roku od deset dana nestala bi i Srbija i Srbi na Kosovu i Metohiji, zato što je to politika nepažnje i politika neodgovornosti. To je politika neozbiljnosti, to je politika krivotvorenja istine. To je politika - mi smo junaci i mnogo smo dobri, a svi ostali su za nešto krivi. 
Govorite o ljudima, kažete - Ana Brnabić ušla sa zalepljenim. Pa, pitao sam se ko su ti, neću da izgovaram reči, koji govore takve besmislice po društvenim mrežama. Onda ste se sami otkrili i pokazali ko. Pa, ne može da uđe drugačije, znate, ne svojom krivicom i ne našom krivicom, nego krivicom onih koji su nekada vodili politiku za kakvu se vi zalažete i krivicom onih drugih koji su bili za to da Kosovo predaju nekom drugom u ruke. Jednako su pogubne obe politike, ali za razliku od vas, ona je ušla i otišla tamo, a vi ne možete da uđete ni ovako, ni onako, jer vas to ne interesuje naročito.
Kad pričate o isticanju, ne biste da se ističete, ali mnogo pomažete i Srbima i Albancima. Pa, kad ne biste da se ističete, što se ističete? Pričate nam ne biste da se ističete, pa se onda četiri minuta ističete po tom pitanju. Ili treba svi da vam govorimo koliko smo pomagali porodice na Kosovu i Metohiji ili šta smo radili za njih? Zato što mislite da ta politika - udaraćemo, tući ćemo ih, a oni će malo da nam 
37/3BD/LjL

se izvuku, pa neće nikada da nam odgovore. Neću više da se izvlačim nikome od vas, nikome od vas, koliko god da vas ima, zato što sam se borio ovih deset godina i boriću se još ovih pet godina svim srcem i svom snagom i svom energijom i sa mnogo više znanja i sa mnogo više stručnjaka i sa mnogo više dobrih ljudi nego što ste ih vi ikada videli, za našu Srbiju i za naše Kosovo i Metohiju. I ne dam vam da vi budete veći patriota od mene, niti ste ikada bili, niti ćete ikada biti. 
38/1TĐ/MT16.15 – 16.25

Kažete – sedeo sam sa raznim ljudima. Sedeo sam, da. Sedeo sam sa Sonjom Liht. Sedeo sam sa vama mnogo puta više nego sa Sonjom Liht. Jel treba da ne sedim? Jel treba da ne čujem ljude? Jel treba da ne čujem ni Zelenovića, ni vas ili gospođu Tepić ili bilo koga? Pa, sve hoću da čujem. Siguran sam da ću uvek da čujem i nešto pametno i nešto dobro, a ne samo čistu demagošku politiku, kao što sam slušao danas. 
Od svih predloga koje sam čuo to je – što primam svakoga ko dođe? Pa, zato što se trudim da objasnim istinu. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo prijatelje. Zato što se trudim da od neprijatelja napravimo manje neprijatelje i zato se borim svakog dana i zato imam toliko sastanaka i zato se mučim da im kažem po neku reč. 
Oni žele da izađu na konferenciju za novinare, nešto im to znači. Zašto to da ne učinim nekome? Zašto to da ne uradim? Gde sam to unizio Srbiju? Kada ste me videli na bilo koji način da sam nešto uradio protiv interesa Srbije. 
Govorite o tome ko sedi sa desne strane. Pogledajte ponekad ko sedi ispred mene, a ne samo da gledate one koji su bolji od vas, misleći da imate prava da ih kritikujete zato što ste vi sebi dali pravo da ste vi veći, bolji jer ste u mogućnosti da takvu odluku donesete. Po kom kriterijumu, po kojim rezultatima? Po čemu to? Po tome što ćete da držite najlakše moguće govore? Mi Srbi uradićemo sve, mi Srbi možemo sve, mi Srbi napravićemo. Super. Ja sam Srbin. 
(Marijan Rističević: Ja sam četnik.)
Ja nisam i nemojte da mi dobacujete. Ni vi, ni vi, ali to dovoljno govori o vama. 
Danas nikome nisam dobacio ni reč, bez obzira na sve lične uvrede koje sam morao da trpim, a niko od vas nije izdržao da mi ne dobacuje. Ni vi, ni vi, ni vi. Niko, jer ste u mogućnosti. Samo ja nisam.
Kažete – demografija. Valjda sam ja želeo zbog demografije da kažem da mi treba da predamo Kosovo. Ja to nisam rekao, ja sam samo navodio činjenice. Voleo bih da je danas 27% ili 39% ili 43%, a ne 5%, 6% ili 7%. Naravno da bih voleo. Ako to vama ništa ne znači, meni znači. Upravo zato i radimo na pronatalitetnoj politici i pomažemo porodice osmostruko više nego što je to bio slučaj ranije ne bismo li podstakli da ima više naših ljudi svuda, i u našoj zemlji, ali videćemo da i za dijasporu i za beli svet donesemo takvu odluku za one koji imaju srpsko državljanstvo ma gde da žive, od Austrije do Amerike i Australije.
Dakle, kažete – nemamo odgovor EU za sve to što oni radi. A koji odgovor želite da imamo? Da im kažemo sklonite nam se sa očiju, da prekinemo sve? Da nemamo investitore, da nemamo ništa? Da pričamo sa nebom o tome kako ćemo da živimo od toga? I, pri tome se ja ne igram sa zavetom, zato što zavet kosovski je mnogo važan zavet. Kosovski zavet je vrlina i način života. Kosovski zavet ima veze sa verom u ideju i ideologiju, ali sa istinskom verom u nešto što treba nacionalno da predstavljate, a ne da to zloupotrebljavate i koristite kako biste sticali najjeftinije političke poene a nekom drugom nešto prebacivali, a ni sami ne znate šta.
Kažete – Brisel nije mesto za pregovore. Kažete – tamo neki idu, Marko Đurić i Marko Čadež. O tome ste vi govorili. Marko Čadež je išao u Vašington kao čovek koji je trebalo da razgovara o divelopmetvandu. On nije trebalo da razgovara o Kosovu. I on je išao i o tome je razgovarao sa Džonom Jovanovićem i sa Ričardom Grenelom. 
Inače, Marko Čadež nikada ne bi mogao da bude u ekipi koja bi govorila o ustavno-pravnim, državno-pravnim i statusnim pitanjima, a o privredi znate ni kao ispod malog nokta koliko zna Marko Čadež, ali šta vas briga. Lako vam je da o nekome govorite loše zato što ste vi sebi dali za pravo da ste vi veliki patriota, a taj neko drugi nije, a on je tamo govorio samo o privredi. 
38/2TĐ/MT

A o Marku Đuriću? Valjda je Marko Đurić glup i neobrazovan, a vi pametni i obrazovani. Po kom kriterijumu? Ko je doneo taj kriterijum? Hoćemo li po tome ko je šta završio? Hoćemo po pitanju ko koliko zna, čije je obrazovanje… Pustite i sve naše fakultete i sve drugo. Vaše, naše, nije važno, ajmo ko koliko zna, pa mi nađite dva čoveka u ovoj sali koji mogu da se mere po obrazovanju sa Markom Đurićem. Pošto ne znate čoveka, nego je najlakše da govorite nešto negativno, i tako su svi naučili da govore nešto negativno o nekome, e to ću ja da onako usput opalim jer niko neće da mi odgovori na to i niko se nikada neće setiti da mi nešto kaže. Ja ću da se setim.
Ponoviću vam još jednom – protiv svih vas koji mislite da zemlju možete da razarate demagoškim govorima, besmislicama koje vode zemlju u potpunu propast odgovaraću bez ikakvog pardona, kao što sam spreman da trpim sve vaše napade, i trpim ih 10 godina, nekada ispod žita, nekada direktno, nekada ovako, nekada onako, kao kada ste obmanjivali javnost da smo pokrali referendum, za koji sam bio nezadovoljan rezultatima, oko kojeg smo se mi mučili da bismo obezbedili nezavisnost pravosuđa, gde sam imao i ljude u stranci koji su direktno radili protiv tog referenduma zato što vole egzibicionistički da se ponašaju, da budu važni u vašim krugovima da ih  neko ne bi osudio da su veliki izdajnici. A šta su izdali? Izborili se da imamo osnove da gradimo nezavisno pravosuđe u našoj zemlji. 
Ne, nego neće smeti, znate, pošto mi govorimo samo najdivnije patriotske parole, a iza toga se krije besmisao, praznina, bezidejnost i samo parole, parole i ništa više. A sadržaj? Pa koga briga za sadržaj, ionako ljudi nemaju mnogo vremena. 
Pričate o ausvajsima, pa oni su za nas i za naše ljude. Vidite ove ljude ovde? Oni su hteli da za njih uvedu ausvajse u skladu sa sporazumima iz 2011. godine, a ovim što smo mi uradili omogućili smo im da sa srpskim dokumentima idu po celom Kosovu i Metohiji. Šta god drugo da smo uradili oni ne bi mogli da idu sa srpskim dokumentima po Kosovu i metohiji.
Kažete – mi smo uveli lične karte koje sad Albanci mogu da koriste. Što izmišljate to? Gledam po društvenim mrežama, danima i danima slušam to, nego što ne znaju ovi ljudi, ne mogu ni da znaju sve, pa oni sa tim ličnim kartama ulaze kod nas od kada hoćete. Samo što smo mi njima davali dodatne ausvajse, a sada im stoji veliki ausvajs na ulazu, kako god hoćete. Sa tim dokumentima ulaze sve vreme na teritoriju centralne Srbije, iz bilo koje druge zemlje sa istim tim dokumentima, samo što su dobijali od nas poseban, dodatni papir, jel tako gospodine Stefanoviću? Tako je. 
Što ste to izmišljali? Eto tako, lepo vam bilo da izmišljate. Svima vama. Zato što je najlakše to raditi. Jeste li čuli danas da sam izgovarao reči za nešto što je bilo 2011. ili 2010, 2009. i 2008. godine? Trudio sam se da to ne radim zato što situacija nije tako jednostrana. Situacija je mnogo teža. 
Albanci su naši građani. Lepo, ali oni ne žele da budu naši građani. Ni jedan od njih. Niko od njih to ne žele. Njih milion i realno u ovom trenutku 220, 230 hiljada ljudi, svi žele da žive na nezavisnom Kosovu. Ni jedan od njih ne želi da živi u Srbiji. Što onda prodajete maglu našem narodu? To ne znači da ćemo mi da priznamo Kosovo. Ne, nećemo. Što prodajete maglu našem narodu da je moguće da oni promene svoj stav, pa će otprilike da kažu sutradan – ne, neće, oni će da budu deo Srbije ili građani Srbije ili nešto slično. Neće nikada da promene svoj stav, neće ga nikada promeniti. 
Kao što ćemo mi teško da promenimo stav i nadam se da se to nikada, za mog mandata sasvim izvesno, neće dogoditi, dakle, da priznamo nezavisnost Kosova. Kada takvu situaciju imate, onda dajte politiku koja je ozbiljna, politiku koja će biti zasnovana na kompromisima, ali istovremeno na zaštiti naših nacionalnih i državnih interesa. To je jedina ozbiljna i odgovorna politika. 
38/3TĐ/MT

Kažete – Briselski sporazum nema ništa, mi hoćemo da formiramo Zajednicu srpskih opština kao neku nevladinu organizaciju. Ja danas tri puta sa ove govornice kažem – ne dam im da formiraju Zajednicu srpskih opština kao nevladinu organizaciju. Kolega do vas kaže – hvala što ste rekli to, predsedniče Vučiću, da nećete da dozvolite da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija, a vi opet izvrnete moje reči i kažete – tražiću da se formira Zajednica srpskih opština kao nevladina organizacija. Kakvog to smisla ima? Ne, ja im ne dam da se formira ZSO kao nevladina organizacija. Formirali bi je odavno da to prihvatimo.

39/1DJ/LŽ16.25 – 16.35

To je još jedna od onih smicalica i trikova koje slušam svaki dan - vidi ga izdajnik, Juda Iskariotski, gde mu je 30 srebrnjaka da mu damo, prodao je Kosovo, uradio je to i to. Šta si prodao? Ne znaju baš, ni sami da vam kažu, nego izmišljaju ovakve stvari kao o ličnim kartama, kao o svemu drugome. 
Nažalost, ja znam svaki detalj, jer sam učestvovao, gledao, proučio svaki sporazum iz 2011. godine. Učestvovao u svemu što je bilo posle 2012. godine. Ne postoji niko u Srbiji ko to zna, nažalost, kao ja, čak ni Ivica Dačić, jer je on to napustio 2014. godine. 
Dakle, svaki sporazum znam, svaki detalj znam. Sutra mogu da budem resurs nekoj, kada prestanem da budem predsednik, nekoj budućoj vladi, da saznaju šta je bilo i kako je teklo, šta je rekao Skender Hiseni, šta je rekao Bekim Čolaku, šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj, šta se potpisivalo, šta se nije potpisivalo. To niko neće da čuje, zato što ljudi misle - pa ne, lako ćemo, hej. Mi ćemo njih sada lepo da proteramo preko Prokletija. Hajde nemojte te bajke da pričamo našem narodu. Da ne pričamo našem narodu te bajke više. 
Mi moramo da živimo zajedno sa Albancima, ali moramo da čuvamo svoju državu. Moramo da čuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, da to bude jasno, to sam rekao bezbroj puta, ali to ljudi moraju da razumeju. Moramo da sačuvamo mir, stabilnost. Moramo sa druge strane da obezbedimo nastavak investicija u našu zemlju. Nastavak investicija, da opet imamo preko tri milijarde stranih direktnih investicija, sve veći nivo domaćih investicija. Trenutno, kako to oni kažu u „pipe line“, kako bih to rekao, na putu da budu realizovani, imamo oko 80 milijardi da bude, ljudi, u naredne dve godine, dve ili tri… Izvinite, 87 projekata, osam milijardi, izvinite, eto izgleda da sam umoran, osam milijardi, da to u dve naredne godine realizujemo pa da opet budemo šampioni u investicijama. To su važne stvari. 
Ne ljutite se na mene, jer ne mogu i hoću građanima Srbije da kažem, ja ne mislim loše o vašoj političkoj stranci, ne mislim loše posebno o ljudima koji glasaju za vas. Ja mislim da nema smisla da se na takav način izlazi pred građane i ne mogu to više ni lično da istrpim, a reći ću vam zašto. Mogu da saslušam i hoću da odgovorim i neću da bude bez odgovora, zato što se borite za nešto svaki dan, zato što mi se čini da svaki građanin Srbije može da vidi koliko se trudite i koliko radite, bez obzira da li su saglasni sa svim vašim potezima. Živ sam čovek koji greši. Padao sam bezbroj puta i ustajao, ali nije samo to pitanje. Da li se borim za ovu zemlju? Da, borim se za ovu zemlju, kao i mnogi drugi ljudi u Vladi koji rade. Da, borimo se za ovu našu prelepu Srbiju, jedinu i najlepšu. Da, radimo za nju sve što možemo. 
Da li treba da nas kritikujete? Da, ali nemojte da nas kritikujete na temi u kojoj nemate ništa novo da nam kažete osim da nam držite patriotske pridike, jer neću ni vama kao ni Zelenoviću, ni bilo kome drugom da dozvolim da ste veći rodoljub, jer ja imam stotine neprospavanih noći u borbi za Kosovo i Metohiju u Srbiji, stotine neprospavanih noći.
Vama ću, jer vi ne sanjate kako te besane noći izgledaju kada vas muče i pritiskaju, a vi znate šta ne smete i šta ne možete i onda dođete ovde i onda vam kažu – pa ne, ne, to je lako kao. Pa jel lako? Evo vam, uradite to ljudi, ali nemojte da se lažemo. I sledeće generacije koje bude dolazile oni će da govore ne znam kakvu priču, ali će morati da sarađuju i moraćemo da radimo po tom pitanju.
Ovo je suština cele priče, hajde da se uozbiljimo. Hajde samo da se uozbiljimo i da poštujemo i tuđi rad i da poštujemo one ljude koji se bore za ovu zemlju. Ima mnogo ljudi koji se bore za ovu zemlju. 

39/2DJ/LŽ

Da li vi mislite sedam priznanja koje smo sada obezbedili, da li mislite da je to išlo tako što ste vi držali skupove ili je neko drugi držao skupove ili negde neko radio slično nešto?
(Miloš Jovanović: Rusi povlačili.)
Preko Rusa? Jeste li vi to ozbiljni? Au, šta vi pričate, majko rođena. Au, šta vi pričate. Pošto sam lično rukovodio svakom operacijom, evo da vam to kažem, a nikada vam to nisam rekao, svakom, dogovarao se svojevremeno sa Dačićem, danas sa Selakovićem i nekim drugim ljudima, o tome ne želim da govorim ko su ti ljudi, šta vi pričate, majko rođena. U kom svetu vi živite? Nikad ni jedan od Rusa nije bio upleten u tu akciju, nikad. Bile su neke druge, to smo radili samostalno i radili smo mnogo po tom pitanju.
Druga je stvar da li su nam Rusi prijatelji. Da, jesu, ali nemojte da izmišljate da su Rusi u tome radili nešto. Nisu radili ništa po tom pitanju, to smo mi radili. Da li se to njima dopada što radimo? Da, dopada im se, ali to je naš posao bio, to smo mi radili. Jednog dana vam možda pričam kako je to izgledalo, ali pitajte kako to izgleda, pitajte kako to radimo i pitajte sa kim to radimo, mi ćemo vam to reći.
Dakle, ja sam uvek zadovoljan kada mi ovakvu priliku pružite, posebno što nekako bih, ovima sam nalazio vremena da odgovaram, valjda zato što sam sebe od ranije osećao lakše da sam pripadao tom desnom bloku ili ne znam kako, valjda je to u podsvesti. Ljudi, pa nisam nikada odgovarao na bezbroj besmislenih neistina i laži koje smo danas mogli da čujemo u Narodnoj skupštini. Više neću. Odgovaraću svima, imam pravo da odgovorim svima na svaku od tih neistina, kao što ću na kraju da odgovorim i na neke lične stvari o kojima su govorili i ponavljali ih više puta i sve vreme lagali, ali sam se trudio da to ne svodim na lični nivo i gledaću da to uradim do kraja, ali na ovo ću naravno da svakako odgovorim.
Još jednom vam hvala na tome što ste mi pružili priliku da na sve te priče o ličnim kartama koje su sada uvedene u Srbiju itd, što sam na sve to mogao da odgovorim, što sam mogao narodu i građanima da saopštim istinu. Ponoviću vam još jednom, ma koliko se trudili da obesmislite i optužite i osudite one koji to ne zaslužuju, ja ću se jednako tako boriti da narodu kažem istinu i neću dati da udarate kao u džak po onima koji se za ovu zemlju ne bore manje, a neki Boga mi se za ovu zemlju bore i više nego i vi i mnogi drugi koji nam danas pridike držite.
Hvala vam najlepše. Živela Srbija.
PREDSEDNIK: Replika, dva minuta, Milica Đurđević Stamenkovski. Izvolite.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Interesantno je da je duže trajala vaša replika nego čitavo moje izlaganje i vidim zaista jedan ostrašćeni ton koji je verovatno podstaknut činjenicom da je prvi put u srpskom parlamentu posle dužeg vremena se o ovoj temi govorilo i sa jednim emotivnim pristupom koji smatram da je neophodan kada govorimo o Kosovu i Metohiji i koji ni na koji način ne isključuje i racionalistički pristup.
Zaista želim da vam čestitam ovim retoričkim bravurama jer nikada u životu, a imam iza sebe zaista stotine različitih debata, nisam primetila da neko ima sposobnost da svaku rečenicu svog oponenta potpuno izokrene i da tako uporno menja teze, kao da svi ovde ne znamo da je ovo zgrada koja pamti svaku reč, da postoje stenogrami, da postoje transkripti i da svako može da pogleda i posluša šta sam rekla i o Zajednici srpskih opština, šta sam rekla i pohvalila kada je u pitanju politika prema Kosovu i Metohiji, a šta sam iznela o Briselskom sporazumu.

39/3DJ/LŽ

Marko Čadež je, zna se jako dobro, ko portparol nemačke ambasade ne može da ide da pregovara o srpskoj privredi, jer tu nema ni „s“ od srpske privrede. Tu postoji samo nemačka kolonija, a mislim da niko od nas ne želi da bude nemačka kolonija.
Takođe, želim da kažem da vi govorite o tome da nećete dozvoliti „Oluju“ i nećete dozvoliti pogrom, a prenebregavate činjenicu da se nad našim narodom na Kosovu i Metohiji svakoga dana dešava tihi pogrom. Šta je upravo politika Aljbina Kurtija nego etnički čisto Kosovo?
Gospodine predsedniče, rekli ste da nemate loše mišljenje ni o meni lično, ni o stranci koju predstavljam, a vaša prva rečenica je bila da bi smo mi razorili ovu zemlju, da bi smo mi uništili opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Molim vas da takve opaske i takvu ostrašćenost i taj žar usmerite onda kada dođu predlagači kosovske nezavisnosti sa različitih strana sveta.
A što se obrazovanja tiče, obrazovan je onaj ko ima obraz.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, imate reč.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja sam mislio da onaj ko ima obraz da je reč o časnom i poštenom čoveku, a obrazovanje sam mislio da je nešto drugo, ali dobro, danas sam nešto naučio.

40/1AL/VZ16.35 – 16.45

Ako vam je glavna primedba što je nešto duže trajalo - da trajalo je zato što sam želeo zbog bezbroj zabluda i neistine koje postoje, koje nemoguće suzbiti, u eri društvenih mreža, ovim ne okrivljujem, ni samo vas, ni vas, već mnoge druge. U eri društveni mreža moguće je da izmišljate svašta. Nisam ni jednu vašu reč izokrenuo, vi ste moje reči izvrtali sve vreme i to su ljudi mogli da primete. Pretpostavljam, u žaru borbe i nemam problem sa tim. Pružili ste mi priliku da odgovorim šta je naša politika i zbog toga sam zadovoljan, zbog toga sam srećan.
Srećan sam zbog toga što nemoguće je odgovoriti, bio sam na jednom predavanju gde su govorili najveći ljudi, najumniji na svetu i vlasnik Japanac  „Soft banke“ je rekao - danas je gotovo nemoguće biti na vlasti i boriti se sa svim neistinama. Imate jedan tvit dnevno, jedan post negde, jednu ili dve izjave dnevno, a desetine i stotine miliona onih kojima je posao da svakoga dana govore i da izmišljaju stvari o vama. Koliko god se trudili, borili, nemate nikakvu šansu. 
Hvala vam što ste mi danas pružili priliku da na sve te izmišljotine o tome kako od juče, prekjuče postoje albanske lične karte itd. konačno mogu da odgovorim, da mogu da odgovorim na sve te izmišljotine oko nalepnica, na sve te izmišljotine oko svih drugih stvari na Kosovu i Metohiji. Dakle, to su za mene bile veoma važne stvari. 
Što se tiče nemačke kolonije, mi različito vidimo određene stvari. Za mene je uzeti nečiju pamet pravi patriotski zadatak. Ja sam srećan što smo mogli da uzmemo nešto i nemačke pameti da iskoristimo za Srbiju i radiću na tome i ubuduće. Znate, kada nemačke fabrike dođu ja ne mislim da su one nekoga kolonijalizovale, ja ih nazivam investitorima i ne mogu da vam opišem koliko sam srećan i kada nam dođu „Bizerba“ i „Hansgroje“ u Valjevo, i kada nam dođe „MTU“ u Pazovu i kada nam dođu „CTF“ i „Brose“, fantastične fabrike u Pančevo, tamo ljudi idu da rade, da zarade za svoj hleb, za svoje plate, a ne zato što su u bilo kakvom kolonijalnom ili ropskom položaju. U tome se mi razlikujemo. 
Da, verujem da ćemo u narednim godinama uspevati da smanjujemo razliku koja postoji između Nemaca i nas po stopi razvoja. Zašto da ne koristimo njihov mozak? Zašto da ne koristimo ono u čemu su bolji od nas? Pa ja sam na to ponosan. Da, ja sam rodonačelnik ideje o dualnom obrazovanju. To rade Nemci, Švajcarci i Austrijanci, pa zato su najjači, zato su privredno najjači na svetu. Zato Srbija ima prednost u odnosu na zemlje u okruženju, upravo zbog toga, ali to ne znači da smo mi nemačka kolonija, nego znači da smo dovoljno pametni da najbolja iskustva, najrazvijenijih zemalja iskoristimo i za školovanje i obrazovanje i za sve drugo.
Dužina trajanja je baš takva, jer želim i sa emocijom i strašću da pokažem ljudima da se za nešto borimo i nije mi teško da čujem svaku vrstu primedbe, ja sam naučio da trapim udarce. Kada uđete u ring prvo što morate da naučite, ne da zadate udarac, nego da trpite udarce. Naučio sam na to i trpim ih 10 godina i nikakav mi to problem nije, ali vi zato naučite da će takođe neko koga udarate u ringu, nekad iznad pojasa, nekada ispod pojasa, da će taj takođe da uzvrati politički udarac. Ja hoću. Hoću da se borim jer ne dam ni na Marka Đurića, ni na bezbroj poštenih i vrednih ljudi koji se bore za ovu zemlju na svakom koraku i na svakom mestu. Ne dam da udarate po svima njima kao da su vreća i džak i da su loši samo zato što pripadaju nekome u vlasti, pošto postoji sveta reč – opozicija i grozna reč – vlast. Ne, nijedno ni drugo nije sveto, a nijedno ni drugo nije grozno, već mora da postoji odgovorna vlast, a postoji i odgovorna i neodgovorna i opozicija. Nema tu velike filozofije.



40/2AL/VZ

Vi se za svoje borite. Hvala vam na prilici da na sve ovo odgovorim. Dakle, mi nikada nećemo biti nemačka kolonija, ali da – radićemo i tražićemo još više investicija iz Nemačke. Čuvaćemo Srbiju i čuvaćemo Kosovo i Metohiju u Srbiji, da ne bi bilo kakvog izvrtanja ili izokretanja reči koje sam ovde i sa ove govornice danas izgovorio. Hvala vam.
(Milica Đurđević Stamenkovski: Samo jednu rečenicu.)
PREDSEDNIK: Imali smo dva kruga reakcija.
MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI: Što se tiče onoga što se maločas naveli da ste od mene naučili, a tiče se obraza i obrazovanja, moram da kažem i da ne pripisujem sebi tuđe reči, to su reči Svetog vladike Nikolaja Velimirovića. Eto, vi ste se verovatno više bavili Veberovski protestantizmom. Ja sam čitala vladiku Nikolaja. 
Maločas ste me prozvali, gospodine predsedniče, da ne odlazim na Kosovo i Metohiju. Zarad istine, želim da kažem da mi je punih sedam zabranjen ulazak na teritoriju južne srpske pokrajine jer Priština kaže da podrivam ustavni poredak republike Kosovo. Za njih sam neko ko brani ustavni poredak Republike Srbije, a za vas stranka koju predstavljam i ja lično predstavljamo pretnju po državu Srbiju. 
Bojim se da ste se ovoga puta vi i Priština našli na istom stanovištu. Hvala vam.
PREDSEDNIK: To je bila zloupotreba.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Naravno, iako je rekla da će jednu rečenicu i da neće da zloupotrebi, kao što je rekla da neće da ističe ono što radi, pa je isticala. Naravno, rekla je da neće da zloupotrebi i zloupotrebila je. Ali, to je sve očekivano.
Kada govorite o Prištini i istoj strani, sve to što vi o meni danas govorite, govori i Aljbin Kurti. Tako da vam čestitam što ste na istoj strani sa Aljbinom Kurtijem, a ja sam inače istinu rekao, suštu istinu, i neka zapamte građani Srbije moje reči. Vidim ja u kom smeru idu stvari u Srbiji. Sve sam istinu rekao. Ljudi koji na takav način narodu ne govore istinu, već žele da mu se dopadnu, razorili bi ovu zemlju brzinom munje. Samo neka zapamte građani Srbije ovo i neka se prisete 2027. godine, 2028. godine kada budem u zatvoru, ubijen ili u penziji, potpuno je svejedno, šta god hoćete, potpuno je nevažno, samo se setite mojih reči šta sam rekao kada budete videli kako neki od ovih velikih junaka strmoglavljuje zemlju u ambis. 
Tako da, siguran sam da nećete da zloupotrebite ni sledeći put i da nećete da se ističete i sledeći put baš kao što to niste radili i danas. 
Želim vam mnogo uspeha, a ja ću sa istom strašću da branim normalnu i pristojnu Srbiju i od vas i od njih da bi u svakom trenutku građani Srbije imali pravi put, pravi put u budućnost.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima Zoran Lutovac.
ZORAN LUTOVAC: Poštovani građani, uvaženi poslanici, poštovani predsedniče parlamenta, poštovani predsedniče, uvaženi predstavnici diplomatskog hora, današnje obraćanje predsednika Republike bila je kombinacija tehničkog izveštaja i ispovesti – kako su nas prevarili, kako smo došli u bezizlaznu situaciju. Slušali smo priče apsurda kao da ih je pisao Danijel Harms, a predsednik je nastupio kao junak Tomasa Bernharda koji u jednoj polovini rečenice govori jedno, a u drugoj sasvim nešto suprotno. Tako da smo mogli da čujemo da ne možemo da počivamo na mitovima, a odmah u nastavku da su mitovi važni, pa se onda poziva na realnost, umesto na nadodvoravanje, a potom uradi nešto sasvim suprotno.

40/3AL/VZ

U izveštaju je ukazao na histeriju na međunarodnom planu, a pri tome je mislio na zapad. Žali se na zapad koji ne želi da menja stav. Stvorili su državu, tako je rekao, a sada traže da je mi priznamo. To su sve kontradiktornosti u ovom izveštaju.
Kada govori o institucionalnom nasilju koje generiše svako drugo nasilje na Kosovu kao da govori o sebi i sopstvenom režimu. Kada govori o srpskim tablicama, on kaže – neće ih Srbi jer ne žele da se odreknu svog imena, a potom već u sledećim rečenicama kaže kako Srbi hoće u policiju, kosovsku policiju da sačuvaju mir. 
Dakle, predsednik je čovek koji u bajke ne veruje, to je sam rekao, ali voli da ih priča. Ovo je samo jedan providan pokušaj da se naknadno legitimizuje sve što je do sada rađeno protivustavno i van očiju javnosti. 

41/1MJ/MP16.45 – 16.55

Ovaj režim je imao vrlo originalnu pregovaračku strategiju- sve institucije koje je kontrolisala Srbija na severu Kosova predati Prištini, a onda pregovarati o Kosovu. Fascinantno. Zbunio je sve tom strategijom, bukvalno sve, pa i sebe samog, jer kaže da je došao u bezizlaznu situaciju.
Gotovo svi koraci su napravljeni, kada je reč o integraciji srpske zajednice u institucije Kosova, što je osnova Briselskog sporazuma. Jedino što nije ispunjeno, jeste da nije formirana zajednica srpskih opština.
Prihvatajući dokumente Prištine, predsednik je samo nastavio proces koji je započeo još od dolaska na vlast. On nastavlja da zvaničnicima EU govori jedno, a za unutrašnje potrebe, nešto sasvim drugo.
Njegova srpska lista deo je parlamentarne većine u Skupštini Kosova, deo je albanske Vlade na Kosovu. Institucije koje su bile u nadležnosti Srbije sa severa Kosova uključene su u pravni sistem Kosova. Organizovani kriminal cveta, a razbuktava se nacionalistička retorika.
Od kako je na vlasti Aljbin Kurti ovaj režim je srbovao preko svojih medija, umesto tolerancije širio netrpeljivost, baš kao i Aljbin Kurti. Umesto politike pomirenja vodio je politiku zaoštravanja odnosa, baš kao i Aljbin Kurti. U toj i takvoj utakmici, sa tako postavljenim ciljevima, on je doživeo debakl, sportskim rečnikom rečeno, kako to vole da govore i njegovi saradnici.
Najpre su uvedene nalepnice na tablicama, zatim je sprovedena zabrana održavanja referenduma o Ustavnim promenama na teritoriji Kosova i Metohije, potom i zabrana održavanja izbora, i najzad došlo je do priznavanja kosovskih dokumenata. Ovaj režim je tu političku igru postavio, tako da mi sada govorimo o pobedama i porazima, umesto da pričamo o koracima ka normalizaciji na Kosovu i Metohiji. Procenio je da mu je to korisnije, a sve je podredio sopstvenoj političkoj koristi, a ne dobrobiti građana. 
Takvom svojom politikom ovaj režim doveo je do toga da je status početna, umesto da bude možda završna tema razgovora o normalizaciji. Da bi tema statusa bila na dnevnom redu, potrebno je, pod jedan – da se Srbija demokratizuje, u kojoj jedan čovek ne odlučuje o svemu i takvu Srbiju ne možete da ucenjujete; pod dva – da građani to podrže i pod tri – da promeni Ustav koji bi to omogućio. 
To je način, to je put. Prava tema o kojoj može u ovom trenutku i mora da se razgovara jeste normalizacija odnosa Beograda i Prištine, slobodan protok robe, ljudi i kapitala, normalizacija koja bi pitanje granica stavila u drugi plan. Šta to znači, konkretno? Da se ljudi ne tretiraju kao da idu na drugu planetu, da se ne osećaju kao stranci u svom dvorištu, svojoj kući i svom stanu, svom selu ili svome gradu, da se kreću normalno, da rade normalno, da žive normalno, da institucije rade u njihovu korist, a ne da im zagorčavaju život, da deca idu normalno u vrtiće i škole, da slobodno govore svoj jezik i da onog koji drugačije govori ne doživljavaju kao neprijatelja. Da im privatna svojina bude garantovana.
Zaoštravanjem umesto relaksacijom odnosa ovaj režim je pitanje statusa preko reda doveo u prvi plan. Okvir za normalizaciju ne može biti negativna kampanja protiv Albanaca u medijima i zaoštravanje retorike kada god je to potrebno za unutar stranačke prilike.
Odmrznuta saradnja, a ne zamrznuti konflikt, standardi pre statusa, to bi trebalo da bude okvir za normalizaciju. Zašto je napušten taj pristup koji je imala Međunarodna zajednica? Pa zato što su u vreme kada su je ujeli, kada su tražili standarde, premijer bio Zoran Đinđić i to se od njega moglo očekivati, a posle toga nije bilo nikakvih očekivanja. I zato se od toga odustalo i promenio se pristup.
41/2MJ/MP

Ne smemo dozvoliti da ekstremisti određuju meru naših odnosa sa Albancima. To znači voditi politiku pomirenja i saradnje. Takva politika ne može da se vodi ako se istovremeno vodi negativna kampanja protiv albanskog naroda. Mediji treba da budu promoteri normalizacije, a ne zaoštravanja odnosa, ali kakva prava može da traži režim za svoj narod na KiM, ako ne obezbeđuje ni prava sopstvenim građanima na teritoriji Srbije koja nije pod međunarodnom prinudnom upravom.
Na jednoj strani imamo gušenje opozicije, nema slobodnih medija, RTS je potpuno zatvoren za opoziciju, čak i posle izbora. Danas, dok je govorio predsednik Srbije, prenos je vršio RTS1, kada je završio predsednik Srbije prenos je prenet na RTS2. Čak se deca iz vrtića izbacuju zato što su roditelji politički nepodobni. Na drugoj strani, očekuje se od opozicije da bude konstruktivna i da se sa njom podeli odgovornost za teške i nepopularne odluke. Redosled koraka mora biti drugačiji, vladavina zakona, oslobođeni mediji, poštovanje ljudskih prava, slobodni i pošteni izbori, pa onda politički konsenzus o važnim i društvenim pitanjima.
Na kraju, predlog i zaključak u vezi sa ovim izveštajem. Ne može tema statusa biti na dnevnom redu dok Srbija ne postane demokratska uređena država u kojoj se poštuju građani i zakoni. Pod dva, paralelno sa izgradnjom uređene demokratske države normalizovati odnose sa Prištinom, omogućiti ljudima da se nesmetano kreću, školuju i rade, omogućiti da se život nesmetano odvija, da administracija služi građanima, a ne političarima koji će da im komplikuju život. Pod tri, kada se normalizuje život, onda nema više zamrznutog konflikta, onda je na delu odmrznuta saradnja. Pod četiri, uspostavljanje demokratskih institucija i procedura na jednoj strani i normalnog života na drugoj strani, učiniće evropske integracije realnom opcijom, a time će se u potpunosti relativizovati pitanje granica. Pod pet, umesto pitanja – čije je Kosovo, postaviće se pitanje – kako da Kosovo postane zemlja svih onih koji žive u njemu i kako da se ispoštuje i etničko i istorijsko pravo. To znači upravo ovo što sam rekao, da to bude zemlja onih koji u njoj žive, da se poštuje naš Ustav i da se poštuju naši građani. Naizgled jednostavno i naivno, a u stvari su sve velike socijalne ideje upravo takve. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, govorili ste o kontradiktornostima u mom izlaganju. Shvatio sam da vam je najvažnije šta je na prvom, a šta na drugom kanalu, ali samo želim da vam ukažem na jednu stvar, svaka rečenica koju ste izgovorili je kontradiktorna bila. Svaka. Nijedna nije bila da ste uspeli da izbegnete tu logičku pogrešku. 
Kada kažete na pitanje čije je Kosovo, to je zemlja onih koji žive, jel to mislite kao u intervjuu u „NIN-u“ koji ste dali, kada ste rekli – Vučić bi hteo da preko svojih srpskih lista utiče na politički život drugih država, pa vam je to Kosovo druga država kada vam je potrebno da se dodvorite delu zapadne administracije, a kada vam je potrebno da govorite o Ustavu, onda ćete da govorite o Ustavu.

42/1MV/IR16.55 – 17.05

Kažete, nešto što me je posebno zaprepastilo, da budem sasvim otvoren, to je da vi govorite o statusu i o standardima pre statusa i još kažete da se za to zalaže Zapad. Želim da upoznam sve ljude koji su zaboravili o čemu se radi. Dakle, pred promene, neću uopšte da ih karakterišem da li su ovakve ili onakve, 2000. godine nama je govoreno, i iz partije gospodina Lutovca, da će sve biti u redu i da je pitanje Kosova i Metohije samo demokratsko pitanje i da je samo dovoljno da dođe do promene vlasti i neće biti nikakvih problema sa tim, sve će biti u redu, Kosovo će biti deo Srbije. To smo slušali svaki dan, uz sve one milijarde koje stižu iz Budimpešte i zbog čega će Srbi da žive neuporedivo bolje. Tako ste nam držali tu priču mesec ili dva, a onda u svoj toj priči o standardima, koliko ste se uspešno izborili za te standarde, došao je pogrom 17. marta 2004. godine. 
Valjda na osnovu tih standarda, veličanstveno postavljenih sa rušenjem srpskih crkava i manastira, sa ubijanjem Srba i proterivanjem Srba sa njihovih vekovnih ognjišta, oni su dobili nagradu već 2006. i 2007. godine i kroz planove Martija Ahtisarija, a zatim i kroz proklamovanu nezavisnost Kosova koju su podržale sve te zapadne države u kojima govore da danas pričaju o standardima pre statusa, a nas kritikujete što bismo da pričamo o statusu. Pa, zato što je za njih status završeno pitanje, a mi hoćemo da ga vratimo. Kako to ne razumete? Statusno pitanje je za njih završeno i to u vaše vreme, kada se niste ni pobunili. Ni kao ambasador u Crnoj Gori nikada niste pitali za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, jer vas nisu zanimali. Rekli ste sva su mi vrata bila otvorena. Pa, kako da vam ne budu sva vrata otvorena kada sve što su radili protiv Srba uvek ste podržavali? 
Ja vas sada pitam, kako ovo mislite standardi pre statusa? Pa, za njih je status rešen. Za njih je Kosovo nezavisno. Kome to govorite? Kome se obraćate? Za ceo Zapad, za sve te o kojima govorite da moramo bliže da sarađujemo, za sve njih je Kosovo nezavisno. Oni ne žele o tome da razgovaraju uopšte, a vi nama kažete da poslušamo njih, standardi pre statusa, što nismo pričali o standardima. Pa, oni neće da pričaju ni o kakvim standardima, za njih je status završen. Oni nama ne daju da govorimo o bilo čemu drugom, a mi se iz petnih žila upiremo da priče o statusu vratimo zato što ne prihvatamo to što je njihovo rešenje. Kako vi ne razumete, Kosovo je proglasilo nezavisnost u vreme kada ste vi bili vlast. Niste se baš mnogo ni uzbudili zbog toga. Pogrom nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji je proveden u vreme kada ste vi bili na vlasti. Niste se ni tada mnogo uzbudili.
Govorite o gušenju opozicije. Verujte mi, ljudi, nemojte da se naljutite na mene zbog toga, ja sam star čovek u politici, makar bio i mlađi po godinama od vas, niko vas ne uguši tako uspešno kao što vi sebe ugušiste, svakom svojom izjavom, svakim svojim nastupom. Narod je tu da to uvek može da proceni. Poslušajte me, dobro je ponekad od starca u politici čuti dobar savet. 
Kažete jedno govorim za domaću, a drugo za stranu javnost. Apsolutno to nikada nije bio slučaj. Zato sa mnom svi razgovaraju. Svima sve u lice kažem. Ja nisam vi, da idem po ambasadama i da govorim treba priznati nezavisno Kosovo, a onda idete i govorite o poštovanju Ustava ovamo. Zato sam ja Zelenovića danas poštovao, jer je jedini govorio o svojoj politici, stvarnoj politici. Vi nećete da govorite o tome, nego jedno u ambasadu, a drugo ćete na neku drugu stranu. 
Kod mene toga nema, ja što govorim ovde u Narodnoj skupštini, to govorim i Šolcu i Makronu i Bajdenu i Si Đinpingu i Putinu i svakom drugom, bez ikakve razlike im to govorim, na svakoj konferenciji za novinare, na svakom sastanku. To i jeste snaga srpske pozicije danas. Ako imamo nešto malo snage u svemu ovome je to da svakome govorim ono što je istina i svakom govorim šta je politika Srbije, a ne jedno 
42/2MV/IR

ovde, a drugo za nekog drugog. Ali, i to je jedna od floskula koje svakoga dana prosipaju po nekim televizijama, pa im se valjda učinilo kad su je deset puta ili sto puta ponovili da to treba da bude nešto što je postala činjenica ili aksion. 
Nemam ja ništa protiv što vi izjednačavate danas Kurtija i mene. Do juče nas niste ni izjednačavali, napredovao sam. Do juče su Kurtija hvalili, on je bio dobar, a ja sam bio kriv. Sada smo isti Kurt i ja i to je u redu. To je veliki napredak za vas, mali za čovečanstvo, ali veliki za vas i hvala vam na tome. Ali, onda ste uobičajeno kao i svi drugi počeli da govorite o organizovanom kriminalu, kao Švaba tralala. Jer, naravno, ne možete o Srbima da govorite kao o Srbima, oni moraju da budu kriminalci, ubice, jer baš su oni ubili Olivera Ivanovića i baš su ti Srbi sa severa sve kriminalci koji u dosluhu sa Beogradom. Ma, poštenje na Kosovu, nema tamo ni droge, nema ničega kod Albanaca, samo Srbi kriminalci i samo oni pripadaju organizovanom kriminalu. 
To je jedna mantra koju su uveli ovi sa zapada, a onda su je primenili mnogi u Srbiji misleći da će tako da sruše i političko jedinstvo Srba, misleći da će tako uspeti da sruše i Srbiju i da otprilike svi ljudi kažu – pa šta nas briga za taj sever, šta nas briga za te Srbe na Kosovu i Metohiji, šta nas briga za njih, to je sve kriminal organizovani, neki kriminalci. To se inače radi, to je jedan od načina na koji se provode i takozvane obojene revolucije, a to je kriminalizacija političkih protivnika. To radite sve vreme. To radite besomučno, bez ikakvi dokaza, bez ikakvih podataka, bez ikakvih činjenica i baš vas briga, nastavljate. 
Onda kažete mi smo uspeli da uradimo sledeću stvar. Koju stvar? Kaže mi smo uveli lične karte. Niste vi razumeli, niste vi čitali. Ima ovde ljudi koji su ozbiljni u vašim klupama koji su to čitali, koji su to i pisali. Niste vi to dobro razumeli. Uzmite, pa pročitajte, kao Boga vas molim.  Te lične karte su davno napravljene. Znate, 2008. godine, kada ste se vratili iz Crne Gore, valjda su tada proglasili već bili nezavisnost, tada su već bile lične karte nezavisnog Kosova. Tada ste vi bili na vlasti. 
Kada govorite o severu i ko je šta dao, granice na severu, kako oni kažu, ili administrativnu liniju, kako mi kažemo, vi ste uspostavili hapseći ove ljude gore i govoreći da pripadaju organizovanom kriminalu samo zato što nisu želeli da vide granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije. I tada ste ih optuživali da pripadaju organizovanom kriminalu i vodili hajku i podizali optužnice protiv njih. Samo zato što su svoju zemlju štitili od vas koji niste hteli da čuvate svoju zemlju i Ustav svoje zemlje. Tada ste sa tim počeli još. 
Podigli ste čak i optužnice protiv njih, zamisliste za paljenje baraka na Jarinju i Brnjaku. Evo ih, sede ovde. Bar protiv dvojce njih ste to uradili. U redu je da kažete – niste Vučiću uspešni. Dovedite čarobnjaka koji će da bude uspešan po ovom pitanju, evo odmah da to uradi. Ali, to mi kažete vi u čije vreme je stvorena nezavisnost Kosova kako su je oni napravili, neću da pričam o svim ostalim odlukama, pogrom nad našim narodom proveden, a sve što ste uradili bilo je idemo na moleban. Ništa više od svega toga. 
Kažete sve vreme stalno pričamo mi da nekoga pobeđujemo, pa ovoliko ili onoliko, a nema tu pobede i poraza. Onda opet kažete – a ti si, Vučiću, doživeo debakl. Čekajte, kako sam doživeo debakl kada nema pobede i poraza? Ili ima ili nema. Nosiš tetki lek ili si muzičar, šta si? Ne može da bude i jedno i drugo. Ili ima pobede i poraza ili nisam doživeo debakl ili jesam. Hajde, dogovorite se. Pošto ste vi pobeđivali sa jedno 15:0, pa sam onda ja došao i uništio sve vaše veličanstvene pobede i svi mi. 
42/3MV/IR

Hajde, ljudi, da ozbiljno razgovaramo. U redu, razumem, politička kritika, radio sam to ceo život, na različitim smo stranama, ali ovde je reč o državnom pitanju. Hajde mi recite jednu stvar koju treba da uradimo, osim što ste mi rekli čije je Kosovo - oni koji žive tamo. A kada sam rekao koliko je važna demografija, rekli ste mi ti time hoćeš da priznaš Kosovo. Hajde, ljudi, dogovorite se. Kažite mi u stvari šta hoćete, šta hoćete od svoje države? 
Ne zaboravite, nije ovo izuzetak. Hoću narodu u Srbiji da kažem jednu stvar, ova rasprava je mnogo bolja nego što sam očekivao, pružila je priliku da se daju odgovori na sva pitanja.  

43/1MZ/MJ17.05 – 17.15

Ali, ne zaboravite jednu stvar, ima u knjizi Mire Radojević, jugoslovensko pitanje, „Srpski narod i jugoslovenska kraljevina od 1918. do 1941. godine“, dakle, u toj knjizi imate da vidite kako je bio postavljen, inače srpskih intelektualaca, odlična knjiga, preporučujem je svima, i oni govore kako i tada zbog mržnje prema Nikoli Pašiću, ne poredeći se sa njim, da ne pomislite, nije mi to naglasak ni na onom drugom što dolazi, da vas uporedim sa tim veličinama, a ne mene sa Pašićem. Dakle, Pašić kad god bi govorio i šta god bi radio, uvek je nailazio na najžešću opoziciju. Naravno, danas svi znamo za Pašića, a za te druge gotovo da i ne znamo. 
Međutim, ta srpska intelektualna elita, čak ne želim da kažem kvazielita, deo srpske intelektualne ili samoproklamovane elite, išao je čak i na stranu Ante Trumbića samo da bi bio protiv Nikole Pašića. Je l` tako, profesore? Dakle, išli su i na stranu Ante Trumbića samo da bi dokazali svoju lojalnost u borbi protiv Nikole Pašića. Pa, što to radite? Što morate u svemu da budete na strani i Aljbina Kurtija i svakog drugog, nemojte da vas podsećam kakve ste izjave o Kurtiju davali, kažite, ljudi – nekad i mi pogrešimo, nismo baš anđeli, sveci i nepogrešivi ljudi, kao što nismo ni mi, kao što niko od nas nije. 
Ali vas samo molim da mi to oko statusa i standarda pre statusa objasnite, pošto sam mislio da smo tu noćnu moru nekako uspeli da premostimo i da vratimo priču o statusu unazad, a ne da je guramo unapred i da se ponovo razgovara o statusu, jer su oni taj status završili 2008. godine, po njima. Šta je bio smisao tih reči, da mi, ko boga vas molim, to objasnite. Nemam nikakav problem, želim da vas čujem, da slušam. Lepo bi mi bilo da to naučim. Zato što to ja mislim niko u sali ne razume, ni od vaših kolega, šta god vam ko rekao, niko ne razume. 
Dajte, ljudi, ako imate, molim vas, da čuje narod, imate li neki predlog šta da uradimo. Hoćete da priznamo Kosovo? Hoćete da ne priznamo Kosovo? Šta hoćete? Da sa drugog kanala vas premestimo na prvi kanal i sa prvog na drugi? Šta? Šta je smisao? Kažite nam. Samo dajte da pokušamo da uradimo nešto za građane Srbije. 
Što se mene tiče, ja sam vam zahvalan, veoma sam vam zahvalan i na tome što ste rekli da se žalim na Zapad. Ja se ne žalim na Zapad, ne žalim se ni na Istok, ja konstatujem činjenice, a činjenice su takve da baš sa ljudima sa Zapada ne možete da razgovarate o statusu, jer oni neće da razgovaraju o činjenicama, oni neće da razgovaraju o poštovanju međunarodnog javnog pravna, oni neće da razgovaraju o Povelji Ujedinjenih nacija, iako su im puna usta Povelje Ujedinjenih nacija danas kada je u pitanju Ukrajina. 
Oni neće da razgovaraju o integritetu Srbije koji su pogazili kao krpu, ali zato hoće da mi govore jedno 50 puta tokom istog razgovora o teritorijalnom integritetu Ukrajine. Pa samo pitam – a kako to da izvedemo? Evo, želim da čujem i želim da mi kažete kako to da izvedem. Samo nemojte da mi objašnjavate kao 2000. godine, mi da dođemo na vlast – biće sve u redu, a onda smo videli kako je sve bilo u redu, i pogrom i proterivanja našeg stanovništva i nezavisno Kosovo, a vama lepo, izdali ste dva saopštenja i mnogo ste se nasekirali zbog svega toga. I posle toga kriv Vučić i krivi svi ovi ljudi koji ni luk jeli, ni luk mirisali. 
Hvala vam i nadam se vašem odgovoru, posebno oko statusa i standarda, da mi to još jedanput pojasnite, daću sve od sebe da to razumem, iako prihvatam da nisam te pameti da to mogu do kraja da shvatim, ali ću dati sve od sebe da to razumem i da shvatim šta vam je ideja, jer sam siguran da imate dobre namere prema državi Srbiji i verujem u skladu sa tim da ćete mi to dodatno objasniti.
Hvala vam najlepše i zato sam vam dao priliku za repliku, naravno. Hvala vam najlepše.

43/2MZ/MJ

PREDSEDNIK: Reč ima Zoran Lutovac, dva minuta.
ZORAN LUTOVAC: Najpre da raščistimo jednu stvar. Nisam siguran da niste upoznati kakav sam ambasador bio u Crnoj Gori. Ne postoji relevantna institucija 
Srba u Crnoj Gori koja vam neće reći da niste mogli imate boljeg ambasadora. Ne postoji. I ja znam da vi to znate, nego želite da obmanete javnog Srbije. 
S druge strane, kada govorim o standardima i statusu, pokušaću da budem jasan. Standardi znači da Srbija postane demokratska država. Srbija je danas autokratija u kojoj vi ste uzurpirali svu vlast, odlučujete o svemu, govorite u ime Vlade, govorite u ime tužilaštva, govorite u ime svih, vi ste portparol svih institucija u Srbiji, o tome ja govorim, to su standardi. Jer šta god vi da potpišete, bilo ko koji dođe posle vas ima puno pravo da ospori to ste vi potpisali, jer to nije demokratska država. O tome govorim. Najpre mora Srbija da bude demokratska država, da bi mogla bilo šta da razgovara na tu temu. O tome sam ja govorio.
Što se tiče ličnih karata, lične karte nisam pomenuo, i to je tehnika koju ste primenili i kod Milice. Dakle, izvrćete činjenice.
Što se tiče pobeda i poraza, pročitaću još jednom da ljudi čuju šta sam u stvari rekao. Dakle, ja nisam govorio onako kako ste vi rekli, nego sam rekao upravo ovo – ovaj režim je tu političku igru postavio tako da mi sada govorimo o pobedama i porazima,  umesto da pričamo o koracima ka normalizaciji života na Kosovu i Metohiji. Dakle, vi ste postavili tako igricu, vi ste postavili takva pravila. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se, mnogo ste mi pomogli sad. Prvo, od svih Srba u Crnoj Gori čuo sam sve suprotno od onoga što ste vi rekli, ali valjda se ja sa Srbima ne družim, nego vi, ali nije važno. Ja sam spreman, ukoliko mi ukažete na to šta ste uradili u Crnoj Gori za naš narod, javno da vam se izvinim, ukoliko mi bilo šta pokažete od toga što ste za naše ljude uradili u Crnoj Gori.
Ali nešto drugo, zaboravili ste da pročitate još jednu rečenicu u kojoj ste govorili o mom debaklu i našem debaklu, pa ste pročitali samo jednu rečenicu koja vam odgovara, namerno izvrćući i zaboravljajući da kažete i onu drugu rečenicu.
Što se tiče statusa i standarda, poštovani građani Srbije, sada smo čuli. Dakle, što se Kosova tiče, rešeno je i oni su to rešili. Oni u stvari o standardima govore u centralnoj Srbiji, kako mi zovemo, a za njih je to Srbija. Dakle, oni više ne pričaju o Kosovu, jer je to završena stvar. Za njih je problem u Srbiji i taj problem se zove Aleksandar Vučić. Kažu, problem je u mom potpisu, nije problem šta bih ja potpisao, nego je problem moj legitimitet, moj legalitet i to da li sam ja autokrata, diktator, zlikovac, đubre, svinja, šta god, mafijaš, majmun, kriminalac, ovakav i onakav, sve to. I to mi dobacuje onaj koji i pljeskavice kad je prodavao krao na pljeskavicama. Pazite samo to, ali to sve nije važno. 
Ali da vam kažem, da se vratimo na ozbiljnu temu. Vi kažete – šta god bi Vučić potpisao neko može da kaže da ne važi. Šta ih briga za Kosovo, šta ih briga šta bi se potpisalo? Važno je da sklonimo Vučića, jer to su isto govorili 2000. godine – sklonimo ovoga, mi kad dođemo teče med i mleko, cveta cveće, sve će da bude potaman, Kosovo ćemo da rešimo problem. Znate kako su nam ga rešili? Pa rešili su ga tako što su nam crkve i manastire uništavali, tako što su nam narod proterali i tako što su proglasili nezavisno Kosovo. E tako su ga demokratski rešili. I da vam kažem, ako ste vi etalon za to šta je demokratija i da li je nešto demokratski ili nije, pa vam je Aljbin Kurti bio etalon demokratije do pre mesec dana, dok i na Zapadu nisu rekli da baš i nije toliki demokrata koliko ste ga vi proglašavali za demokratu. 

43/3MZ/MJ

Moram da vam kažem da sam srećan u takvom slučaju što sam od vas proglašen za autokratu ili ne znam koga. Možete da mislite autokratu kojem možete da izgovarate sve te reči u lice i da nikakav problem niko nigde nema i da vam se još osmehujem i da vam dajem priliku za repliku da bih mogao da čujem šta umno imate da mi saopštite oko Kosova i Metohije, a Kosovo i Metohiju, iako sam vas molio da mi to objasnite, niste ni pomenuli u svojoj replici. Toliko ste o Kosovu i Metohiji i brinuli kada ste bili na vlasti. Tako smo i završili 2008. godine jednu tužnu priču, pokušavajući sada da vratimo točak unazad i da se izborimo i za naš narod, ali i za državu Srbiju na Kosovu i Metohiji. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Miodrag Gavrilović, po Poslovniku. Izvolite.

44/1JJ/CG17.15 – 17.25

MIODRAG GAVRILOVIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, mislim da ste bili dužni da upozorite predsednika Republike zato što nije ispoštovao i govorio je suprotno članu 107. stav 1. da treba da se poštuje dostojanstvo Skupštine.
Znate, izrečeno je da smo mi kao neki predstavnici bivše vlasti bili krivi što je 2000. godine bio pogrom i da te godine, slušajte stenogram.
PREDSEDNIK: Niste razumeli.
MIODRAG GAVRILOVIĆ: Rečeno je 2000. godine, a 1999. godine sam ja bio mobilisan i ja sam branio ovu zemlju zajedno sa mojom generacijom i mnogim drugima, dok je tada predsednik bio stalno u Beogradu. To je gaženje dostojanstva ove Skupštine. To je neistina da je to bilo 2000. godine. Godine 1999. dok ste vi bili prerušeni u radikale.
PREDSEDNIK: Ne, druge su godine u pitanju. Niste slušali.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, predsedniče, ušli smo u osmi sat rasprave o nečemu što bi trebalo da bude najvažnija tema danas, a to je da posle ove rasprave izađemo sa nekim zaključkom, da izađemo pametniji, da imamo neki plan šta ćemo raditi sutra, jer ovaj današnji dan sutra će već biti prošlost.
Nažalost, ovo je sednica političkih parola, praznih priča, jer je takav dnevni red. Možda je to razlog zašto niste bili spremni da prihvatite da se dnevni red dopuni našom rezolucijom koja je u dobroj nameri data, o kojoj je moglo da se raspravlja, da se kaže da je loša, dobra, treba izmeniti, ali da ne napustimo ovo zasedanje bez zaključka šta ćemo raditi sutra, za tri meseca, za godinu dana.
Vi ste gospodine Vučiću govorili o izveštaju tačno jedan sat, devet minuta i 35 sekundi, od toga 56 minuta i 30 sekundi ste kukumavčili i govorili o tome šta sve nisu ispoštovali Albanci, a dogovoreno je kako niko od međunarodnih institucija nije hteo da ih sankcioniše i ređali poraz za porazom, što je na kraju u izveštaju i jasno, a to je da on pokazuje i nemoć i slom, ali dokazuje sve poraze naše politike u pregovorima u zadnjih deset godina.
Govorili ste o tome predsedniče, da treba da prevaziđemo razlike, da ste se zakleli na Ustavu da nećete priznati Kosovo i Metohiju, da su nam mogućnosti male, da je opasnost velika za Srbe, da sporazumi služe samo da bi ih samo Srbi ispunjavali, verovatno nesvesno da sve to što ste govorili direktno se odnosi na vas, na vašu politiku i na vašu adresu.
Govorili ste i o tome da, citirali zapravo, kosovski vilajet i da od 19. veka, praktično, mi gubimo Kosovo. Tu ste zaboravili jednu stvar od svih ovde u sali, gospodine predsedniče, verovatno vi ste najviše vremena proveli u vlastima, kako pre 2000. godine u vladama 90-ih, kada je Kosovo pretrpelo najveće poraze, tako i sada u zadnjih deset godina, od 2012. godine. Lakše vam je bilo da uvek u vašim obraćanjima govorite o nečemu što je radila neka vlast u periodu od 2000. do 2012. godine, a ne obazirući se na ono što ste vi radili u poslednjih deset godina. Ja bih voleo da smo više govorili o tome.
Znate, siguran sam da nijednom građaninu na Kosovu i Metohiji, niti građaninu Srbije, niti državi Srbiji neće biti bolje posle ove sednice. Možda, vama gospodine Vučiću su Ujedinjeni Arapski Emirati druga otadžbina, kako to reče šeik Muhamed, ali građani na Kosovu i Metohiji nemaju drugu otadžbinu i najveći deo građana Srbije ovde nema drugu otadžbinu. Imaju jednu. Vi ste odgovorni, dobili ste mandat od građana Srbije da brinete i da se starate o tome.

44/2JJ/CG

Od vašeg kukanja ni jedan građanin nema koristi. Niste trebali da se kandidujete ako niste u stanju da se nosite sa problemima sa kojima se suočavate. Nemojte da kukate ovde nama, nemojte da kukate građanima Srbije. Predsednik ste države, rešavajte probleme. To se od vas očekuje i zato ste se kandidovali.
PREDSEDNIK: Možete to da kažete poštujući član 107.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Dakle, situacija jeste danas teža mnogo nego ranije, to jeste istina. I, jesu se promenile međunarodne okolnosti i jeste građanima danas na Kosovu i Metohiji teško i svaki dan je sve teže i teže. 
Boravi sam prethodnih nekoliko meseci dole, razgovarao sa ljudima, i južno od Ibra i na severu Kosova. Slušao o problemima koje imaju, sa Albancima koji ih pritiskaju, koji žele da ih rasele, ali isto tako, gospodine Vučiću, i o problemima koje imaju sa ovima koji sede na balkonu. 
Danas ste rekli da su oni predstavnici Srba. Ne, oni su predstavnici Srpske liste, oni su u vlasti sa Aljbinom Kurtijem i oni su ti kojima se danas građane Kosova dali u milost i nemilost. Albancima vlast na Kosovu, severu Kosova, a u milost i nemilost ovih ljudi na čelu sa Milanom Radojičićem ste dali ljude koji su na Kosovu. Milanom Radojičićem koji je na crnoj listi SAD, za kojim je bila raspisana poternica, on je danas taj koji Srbe na Kosovu ucenjuje, pritiska, maltretira, da li će neko imati posao, da li neće, da li će imati drva, da li će imati socijalnu pomoć, kolika će mu biti plata i tako dalje, zajedno sa svima ostalima.
Dakle, ti građani očekuju i neke odgovore, ali niste ih danas spomenuli, nijednog jedinog momenta. Pored toga da ako nisi deo Srpske liste da ne postojiš za institucije. Ne znam da li ste upoznati vi sa tim, gospodine predsedniče?
Takođe, zašto građani Srbije na Kosovu i Metohiji nemaju srpski pasoš, njima trebaju vize ako žele da putuju bilo gde u Evropu. Takođe, zašto danas naši srpski gradonačelnici daju građevinsko zemljište kosovskim Albancima da grade fabrike i da grade privatne kuće. To se dešava i u Pasinu i Novom Brdu i Gračanici. Vi znate ko su tamo gradonačelnici. Ovi koji sede gore primaju po dve, tri ili četiri plate, a građani Kosova koji su interno raseljeni, primaju 8.600 dinara mesečnu nadoknadu. 
Ono što je jako važno je pitanje po kojim zakonima je formirana Srpska lista i šta oni predstavljaju tamo. Ili mi odgovorite, ko je predsednik pokrajinskog odbora SNS na Kosovu i da li uopšte imate odbor?
Ja ću vam, gospodine predsedniče, reći da i vi kao predsednik države morate paziti i šta govorite i način na koji istupate u javnosti. I, reći ću vam šta se dešavalo, podsetiću vas na nekoliko stvari u prethodnih deset godina.
Šestog decembra 2012. godine ste doneli Zaključak o uspostavljanju administrativnih prelaza Jarinje i Brnjak. Sedmog avgusta 2013. godine potpisali Sporazum o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza. Godine 2013. je krenuo čuveni srpski sporazum i potpuno razvlašćivanje Republike Srbije na severu Kosova. 
Podigli ste tada pregovore sa tehničkog nivoa na statusni, odnosno da pregovaraju predsednik i premijeri. Predali, drugim rečima što se danas vidi sever na tacni. Ukinuli srpske institucije, dali pozivni broj, dopustili članstvo Kosova u FIFA i Međunarodnom olimpijskom komitetu, iako se tamo konsenzusom postajte član. Naterali Srbe da izađu na izbore 2014. godine, da formiraju vlast tada sa Haradinajem i sa Tačijem, danas sa Kurtijem, predali policiju, predali pravosuđe, predali energetiku. Dakle, uradili sve što su bile obaveze Srbije proistekle iz Briselskog sporazuma. 




44/3JJ/CG

Šta smo dobili zauzvrat? Ništa. Zajednica srpskih opština do dana današnjeg nije formirana. Godine 2015. vaš pregovarač, Marko Đurić je rekao da smo pobedili sa pet nula, da smo dobili zajednicu srpskih opština i vi ste to rekli. Danas je 2022. godina, nemamo i dalje. Rekli ste tada da ne date ni Gazivode, da smo pobedili takođe kada je u pitanju energetski sistem. Izgubili smo i to, gospodine predsedniče.
Godine 2017. ste govorili o tome da niko ne sme na Kosovu, na severu Kosova tačnije da primenjuje silu nad građanima Srbije. Dvadeset šestog marta 2018. godine je Marko Đurić prebijen i uhapšen. U februaru 2018. godine ste najavili da ćete do aprila te godine izađi sa rešenjem za Kosovo i da su ideje o podeli neozbiljne koje su tada iznosili neki političari. 

45/1VS/LjL17.25-17.35

U avgustu 2018. godine, nekoliko meseci kasnije, ste rekli da se zalažete za razgraničenje, samo za nekoliko meseci. Takođe ste tada rekli da nemamo kontrolu ni nad jednim pedljom na Kosovu. Naravno, 29. novembra 2018. godine ste rekli da je vaša politika razgraničenja doživela poraz i da je za to kriv plačljiv i gubitnički narod Republike Srbije. 
Onda smo doživeli to i da je jedan od nas ubijen na Kosovu, Oliver Ivanović, 16. januara 2018. godine. Vi ste 3. jula rekli da znate ko je ubica. Do dana današnjeg to političko ubistvo nije razjašnjeno. Ljude koje su dovodili u vezu sa time vi abolirate, do dana današnjeg. Rekli ste da ćete otkriti i da znate ko je ubica. Nema zaboravljanja kad neki Srbin izgubi glavu, pogotovo ako je neko kao što je to bio Oliver Ivanović. Nema zaboravljanja sa time i nema drugih pitanja dok se ta stvar ne reši. 
Pošto ova rasprava, kako ste je vi osmislili, neće pomoći ni Srbiji ni Srbima sa Kosova, hoću da vam kažem da ste u pravu, da je poslednja Rezolucija kao pregovarački okvir u ovom Domu usvojena 2013. godine. Od tada do dana današnjeg nije usvojena više nijedna. Čisto da znate, od 2007. do 2012. godine je bilo šest skupštinskih sednica na temu Kosova i Metohije. Vaša vlast je imala jednu, 2013. godine, kada je usvojena Rezolucija, i 2019. godine sledeću. Za šest godina, dve sednice.
Ta Rezolucija na koju ste se danas pozvali kaže da je pravni osnov i okvir za otpočinjanje političkog dijaloga i delovanje izvršne vlasti u tom procesu i svako rešenje bilo opšteg ili posebnog pitanja o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu KiM-a o položaju Srba na Kosovu ili zaštiti srpskog, verskog i kulturnog nasleđa mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom UN.
Takođe, u toj istoj Rezoluciji stoji da sve nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu poverene privremenim institucijama u Prištini, biće potvrđene Ustavnim zakonom i prenete organima AP KiM, u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije. 
Gospodine Vučiću, vama je verovatno jasno da vi niste ispoštovali odredbe ove Rezolucije i da danas ne želite novu rezoluciju koja bi vam napravila i stavila vas ponovo u novi pregovarački okvir, a od čega bi sigurno bilo bolje i građanima Srbije i državi Srbiji. Jer, kada institucije stanu iza nečega, sigurno je veća snaga nego kad vi privatizujete razgovore, pričate na tajnim večerama i skupovima šta hoćete, s kim hoćete, i onda dođete ovde i držite nam dva dana predavanje o tome kako se mučite, kako je vama teško, kako ste dali sve od sebe, ali taj zapad, te svetske sile, oni nas ugnjetavaju itd.
Gde su te međunarodne veze, kontakti, ugled koji smo napravili za sve ovo vreme? Zašto ne iskoristite to da pomognete Srbiji? Kako to da su Albanci sposobniji od nas? Pa, to je za nas poraz.
Ja želim dobro ovoj zemlji. Iako ste predsednik države, ja navijam da vi postignete rezultat što bolji, jer će to biti bolje za moj narod, u kome ja ovde živim. I ne želim da kukate ovde nikome.
Dakle, ono što smo hteli, rekli ste još jednu važnu stvar, a to je da niko danas nije dao nikakav predlog, niko nije dao nikakvu rezoluciju ili platformu, evo, ja ću vam sada reći. 
Mi smo vam dali dokumentovan plan o kome smo trebali da govorimo u budućnosti. Izignorisali ste to. Jutros ste mi rekli da ste videli tu rezoluciju. Dakle, nije problem u Skupštini, nego u vama, jer ne želite da o tome razgovarate.
Nije dovoljno samo reći - ne priznajemo Kosovo. Treba to i pokazati u praksi.
45/2VS/LjL
Šta dalje sa dijalogom? Neke od stvari koje su u našoj rezoluciji su da ukoliko se ne formira zajednica srpskih opština do kraja godine, da se obustavi dalji dijalog. Druga stvar je da se obavežete i da pošaljete pismo članicama Saveta bezbednosti UN i Rusiji i Kini da Srbija ne pristaje da Kosovo postane član UN. To je konkretan potez. Rekli ste to danas. Mislim da vam ništa ne bi smetalo da to uradite, ukoliko zaista stojite iza vaših reči, da se ne bi desila situacija kao sa Međunarodnim olimpijskim komitetom.
Takođe smo predvideli da Vlada Republike Srbije predloži pregovaračku platformu. To je nešto što onda stvara institucionalnu vrednost nečega o čemu treba da govorimo i nečemu što je interes Srbije. 
Ja vam sada kažem da ukoliko se ova sednica završi bez takvog zaključka, bez takve rezolucije, bez takve platforme, zalud smo mi ovde pričali, trošili vreme i vodili velike političke govore.
Što se tiče ovog izveštaja koji ste dostavili, Narodna stranka neće glasati za ovaj izveštaj, zato što je ovaj izveštaj praktično davanje legitimiteta svemu onome što ste radili u prethodnih 10 godina, a slabo ste danas o tome govorili. 
Predlažem predsedniku parlamenta da glasanje o ovom izveštaju bude javno, prozivkom. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani narodni poslanici, zanimljiv je bio ovaj govor, veoma zanimljiv, nadahnut i čovek da ne zna šta se u ovoj zemlji dešavalo, i ko je stvarno odgovoran za situaciju na KiM, pomislio bi što su ovi ljudi zabrinuti, fini neki svet, zabrinut za KiM, a valjda su se borili i mnogo toga učinili za naš narod na KiM.
Pošto ste primetili da svi koji su danas govorili, iako su oni tražili raspravu o KiM, verujući da će da me nokautiraju u Narodnoj Skupštini, verujući da neću moći da odgovorim na sve njihove primedbe i verujući u sve laži koje su izmišljali, u prethodnih 10 godina i po društvenim mrežama i po svim svojim medijima, verujući da se neko uplašio besmislica koje izgovaraju, da niti ću smeti da dođem, niti ću moći da im argumentovano odgovorim, i onda su se u čudu našli pošto sedim ovde i odgovaram, odgovaram, čini mi se, činjenicama mnogo više nego što oni činjenice koriste u napadu.
Osim toga što ste petnaest puta ponovili da kukam, što onako da lično pokažete kako ste vi prava muškarčina, jer samo takvi dolaze da se obračunavaju sa Vučićem, tako da, to se baš videlo i toliko sam se tresao od straha da je to neverovatno, ali nikada vam nisam ništa rekao, danas vam ni reč nisam izgovorio, pa ste izmislili da sam vam nešto rekao, ali i to na stranu.
Pokušaću da se pozabavim argumentacijom koju ste koristili, koja je potpuno besmislena i u kojoj se vidi sa kakvim sve lažima, neistinama, i rekao bih, najgorim mogućim političkim prevarama se služite u ovoj zemlji.
Nije vama stalo do KiM, niste se ni dan ni noć borili za KiM, nijedan dan, nijednu noć, nikada nigde, ni na jednim pregovorima i nigde i o ni o čemu.
Jedino što ste radili to je kako da se dočepamo vlasti i kako da govorimo sve najgore o nekim ljudima.
Da li su stvari kod Srba na KiM, idealne, da li ima grešaka? Pa naravno, da ima, ljudi žive u najtežim uslovima, da li je naše rukovodstvo najbolje ili idealno, pa naravno da nije.
Ne, nego ste vi idealni. Tako ste vodili i opštinu Trstenik, pa tamo opljačkali pare, pa i osuđeni za sve to, pa je sada problem u tome.
45/3VS/LjL

Izvinjavam se, nije tema. U pravu ste, samo malo.
Primite moje izvinjenje, nije tema. Izvinjavam se.
Da se vratim na temu.
Ono što ste govorili sve vreme, i kažete da su to neki kriminalci, ubice.
Ko ste vi? Govorite meni da sam diktator, a vi ste svi tužioci, i niste samo tužioci, nego ste i sudije i znate i ko je ubio i znate i koga biste osudili za ubistvo.
Vi možete da budete i tužioci i sudije, a ja ne smem da vam kažem da to što ste rekli nije tačno, koji o tome znam 10 puta više nego vi. Sve što vi imate pravo, ja nemam pravo. Ja sam diktator, a vi niste. Ma nemoj. Po kom principu ste vi tužilac, po kom principu vi znate ko je koga ubio? Što ne odete i nadležnim organima to prijavite, nego imate pravo da izmišljate šta hoćete. Imate pravo da obmanjujete javnost kako hoćete, a šta god vam ko odgovori, ej, jeste videli diktatora? Jeste videli, on bi da bude tužilac, on bi da uzme naš posao, jer samo mi imamo pravo da budemo  i tužioci i sudije, a vi i presudu već donesoste.
Pa šta čovek da radi, proglasiste ga za ubicu? Kada ste to sudija postali, ko vam je dao to pravo, kada ste to zakletvu za sudiju položili, gde to?

46/1JD/MT17.35 – 17.45

Da vidite sad kako to izgleda kada pričate o kadrovima i ko su ljudi. Sad pričam o onome gde su sudije presudile, i to ne albanske, nego srpske sudije. 
Njihovu stranku na Kosovu i Metohiji je vodio čovek koji se zove Nenad Cvetković. Inače, nekadašnji savetnik u Ministarstvu za povratak i zajednicu u Vladi privremenih institucija, sa kojim se rado slikaju. 
Nije tog čoveka optužio i osudio Vučić, već srpski pravosudni organi. Znate li za šta, a on je dobar, on je taj kadar kog ugnjetavaju ovi zlikovci gore? Za silovanje. Za silovanje je osuđen pravosnažnom presudom. I Vrhovni sud Republike Srbije 1996. godine ga osuđuje na kaznu zatvora u trajanju od šest godina za krivično delo silovanja. Ali, nije to jedino. Ima još četiri krivična dela iz 2006. godine, iz 2022. godine i sve su zatvorske kazne. Nekog je prebijao, negde je nasilničko ponašanje, itd.
Onda nam kažete kako prodajemo zemlju. Mi prodajemo zemlju? Pa, plaćamo zemlju na sve strane. Nalazimo načine ispod žita da platimo da bismo nešto zemlje sačuvali u Gračanici i okolini i ne uspevamo, iako smo mnogo novca potrošili, kad me vučete za jezik, iz različitih fondova, da bismo nešto od vlasti sačuvali. 
Onda ste nam došli, evo vas ovde na slici, baš vi, na slici sa Slađanom Mladenovićem, Poverenik vaš za Kosovsko Pomoravlje. Taj stručnjak je, za vreme njegovog mandata na teritoriji opštine Parteš napravio 25 posebnih albanskih parcela, sve na srpskoj zemlji. 
I vi držite ovim ljudima pridike i predavanja, učestvujete u kampanji osmišljenoj da se kriminalizuju Srbi. Što to radite sve vreme? To treba da bude rezultat od svih vaših priča o jedinstvu i tome kako brinete za srpski narod. Niste pomenuli Aljbina Kurtija, niste pomenuli nikoga. Jedino ste pomenuli Srbe kriminalce. Samo vam Srbi kriminalci smetaju, tobožnji kriminalci. A za vas su anđeli nebeski jer ste vi tužilac i sudija, vi imate pravo da govorite ko je kriminalac, a ko nije. 
Kažete – bio u vladama devedesetih ne znam koliko. Bio dve godine, nikakva to tajna nije, osim što ste vi izmišljali da sam bio 1990, 1991, 1992. godine, nisam se ni bavio politikom tada, i 1993. godine do decembra meseca. Pa, šta vas briga. Koliko neistine izgovorite, već ste to milion puta ponovili, pola će da poveruju da je istina.
Kažete ovde – ne date pravo građanima Srbije. Pogledajte tu laž, pogledajte tu opaku laž- ne date Srbima na Kosovu i Metohiji pravo da imaju srpski pasoš. 
Ne, to ste im vi zabranili. Samo što to ne znate zato što mnogo čitate stvari na društvenim mrežama sopstvene laži ste poverovali. To ste vi zabranili Srbima po Sporazumu o asocijaciji, stabilizaciji i pridruživanju, gde oni nemaju pravo da se pozovu da su sa teritorije Srbije. Kad ste to, 2009. ili 2010. godine potpisali? 
(____________: Godine 2009.)
Godine 2009. Kakve to veze ima sa nama? 
(____________: Godine 2008.)
Godine 2008, svejedno. U vaše vreme.
Vi nama držite ovde pridike. Umesto da kažete – izvinite narode što smo vam to uradili i što nemate danas pasoše Srbije ili ne možete da idete bez viza po celoj Evropi vi nas optužujete za to.
Kažete – prešli smo sa tehničkog na statusni nivo. Gde živite vi, ljudi? Vi ste rešili statusno pitanje. Vi ste ga rešavali u njihovu korist. 


46/2JD/MT

Ljudi, ja sam najveća i najžešća meta. Onako kako me napadaju oni, još žešće me napada Aljbin Kurti, pre toga Hašim Tači, pre toga Haradinaj, Hoti i svi oni. I svi oni imaju samo jednog velikog neprijatelja i njegovo ime i prezime je Aleksandar Vučić. Ne mislim da sam im neprijatelj, ali oni misle da jesam i svi me doživljavaju za neprijatelja i tako i govore. 
Evo šta kažu. Ovo je prištinski medij. Sve piše na albanskom. Ništa ne razumem, nažalost to je moja falinka u obrazovanju, ali ovo: „Hvala Vuče“ umem da pročitam. To se oni zahvaljuju lideru vaše stranke. To se Albanci u Prištini zahvaljuju lideru vaše stranke, za kojeg kažu da im je doneo nezavisnost. 
Oni kažu da su, u stvari, pravu potvrdu svoje nezavisnosti 2008. godine dobili zahvaljujući vašoj brizi o njima i o tome da omogućite sve, pa i nezavisnost Albancima na Kosovu i Metohiji.
Vi kažete – mi smo pustili u FIFU da uđe Kosovo. Nismo. Nismo apsolutno ni na koji način, ali šta da radite. 
Kažete – imali ste šest sednica i šest rezolucija. Pa, vi ste samo saopštenje rezolucije i pisali i držali molebane, a Kosovo proglašavalo nezavisnost, a progonili naš narod i tukli naš narod. Za sve to ste imali samo rezolucije. Pa, onda zaboravite, kao slučajno ne setite se da smo i prošle godine imali sednicu o Kosovu. A što biste se i setili? Lakše je da se ne setite. Baš vas briga. Što biste, ne morate.
Onda opet dolazimo do Olivera Ivanovića. Pošto valjda  svi znamo ko je kriv i ko je ubica. Što ne odete u Tužilaštvo, pa to ne kažete i jedan jedini dokaz ponudite, nego ste toliko izmišljali, toliko lagali svih prethodnih godina, upleli se kao trice u kučinu u sopstvene laži da više ne znate kako iz toga da izađete? To vam je kao sa pričom o Jovanjici i o svemu drugom, gde ste pravnosnažno osuđeni. Baš vas briga. Šta vas briga, jer može sve, svaka laž, svaka neistina, da uništavate živote ljudima, da radite sve. Sve može kod vas. 
Što se Kosova i Metohije tiče, kažete – bile su tajne večere. Znate šta oni kažu? Kažu – to se Vučić dogovorio da oni objave u albanskim medijima, pošto je bio na tajnim večerama. I to lažu već ne znam koliko godina. 
Znate kako izgledaju te tajne večere? Ja odem sa svojom ćerkom Milicom na večeru, oni kažu da sam pio pivo sa Kurtijem. Oda kažu – izvinite, ali to negde uz put. I baš ih briga što su lagali. To se desilo baš sada.
Onda kažu – bio sam u Parizu na tajnoj večeri. Ne. Bio sam u Parizu na večeri pod okriljem Evropske unije i sa zastavom Evropske unije, a ne Kosova nezavisnog.
Nikada nisam bio ni na jednoj privatnoj večeri. Uvek sam bio samo pod okriljem Evropske unije u kojem god gradu, od Osla koji ne pripada Evropskoj uniji, do Sjedinjenih država koje ne pripadaju Evropskoj uniji, naravno, do svih ostalih uvek je bila zastava Evropske unije i evropskih pregovarača. Nekada to nije bilo saopštenje za javnost, nekada jeste. O svemu postoje službene beleške. 
Ali zašto oni to govore? Zato što polaze od sebe. Zato što znaju šta bi oni radili. Da li vi vidite, za tu presudu Međunarodnog suda pravde, hoću da to ljudi u Srbiji znaju, svako je morao da zna da će biti negativna po nas. Svako. 
Svako ko bi izbrojao, ko zna da broji dva plus dva da je četiri je to mogao da izbroji, jer tu glasaju države članice, hoću da to znate, to nije ubeđivanje sad nekih sudija, pa sad – vi ste imali pravne argumente, pa ste ubedili sudije. Sve te sudije dolaze iz država članica i svi su glasali onako kako su im države članice rekle. 



46/3JD/MT

Bilo je jasno svakome da ćemo da izgubimo, samo su se oni šokirali tog dana. To može Dačić da vam priča bolje pošto je video koliko su bili iznenađeni, samo ne znam kako su bili iznenađeni, pošto smo svi koji smo bili u opoziciji znali šta je to što se dešava. To što je naš narod šokiran, šta ih briga.
Onda je rekao još jednu neistinu. Citirao vam je nešto što je naravno neistina. On je govorio o Aj-Bi-Em-u, Sporazumu sa kojim smo mi morali da nastavimo da radimo i ja verujem da će sa gospodinom Stefanovićem biti drugačiji razgovor i ozbiljniji.
Evo, ja sam doneo dokumenta da vam pročitam iz decembra 2011. godine.  Ivice, setim se ja ponekad. Dakle, ovo su zaključci o „Integratet border menagement“, koje potpisuje gospodin Jeremić i Vlada Demokratske stranke i gospodin Aleksić. 
Narode, slušajte, da vidite ko laže. Dakle, tačka 5. – aranžmani će uključiti izbalansirano prisustvo u skladu sa zahtevima svih relevantnih organa, kao što su carina, policija i obuhvatiće pitanja kao što su lokacija prelaza, priroda objekta, radno vreme, u skladu sa i tokom trajanja njegovog mandata na prelazima Jarinje – Rudnica i Tabalije – Brnjak, ovo prisustvo uključuje i zvaničnike Euleksa. Euleks će takođe biti prisutan i prelazima Bela zemlja – Končulj – Merdare – Mutivode i Depce – Mučibaba.

47/1GD/LŽ17.45 – 17.55

Dakle, kao što sam vam rekao, narode, ta granica ili administrativni prelaz prema centralnoj Srbiji na Jarinju i Brnjaku dogovoreni, formirani i uspostavljeni 2011. godine i to svi Srbi na Kosovu i Metohiji znaju. To svi Srbi i u Raški znaju. To svi Srbi znaju, osim što po društvenim mrežama u prethodnih godinu dve ili tri pokušavaju da slažu i da objašnjavaju da je to neko za to kriv.
Sada neću ni da vam kažem da su za sve to krivi, jer znam koliko je teško bilo tada razgovarati sa zapadom, koji kaže - pa, čekajte, rešeno je, Kosovo je nezavisno, a trebalo je da preživite, trebalo je da obezbedite mir za ljude. Zato i ćutim o svemu tome.
Verovali li ne, oni koji su vam sve to doneli, oni nas kritikuju. Nemojte da se ljutite, pa na to čovek mora da odgovori. Pa, to je sumanuto. Pa, to nikakvog smisla nema.
Kažete da imate predloge. Evo, ja odmah prihvatam, ali nisam ja taj koji to može da prihvati. Ovaj narod je prihvatio, pa ste to možda čuli od njih. Oni su doneli odluku da, ukoliko se ne bude poštovala njihova volja, će oni sami da formiraju Zajednicu srpskih opština, na šta nemaju pravo.
Želim da vas obavestim kako se formira. Postoji tzv. upravljački menadžment koji daje predlog, a onda moraju obe strane da se saglase i to mora da bude stvar pregovora. Naš upravljački menadžment je završio svoj posao, predao papire i predao dokumentaciju albanskoj i briselskoj strani.
Dogodilo se još nešto, ljudi. Primetili ste to. Za sve smo mi krivi i ja razumem da oni više vole Kurtija nego mene i to je sve u redu, i ovi su voleli Trumbića, nisu Pašića, sve je to ok, ali postavlja se jedno pitanje – čekajte, ljudi, vi mene okriviste što je Marko Đurić izubijan. Ja sam kriv što su upali albanski policajci upali na sever i izubijali Marka Đurića? I za to sam kriv? To ste čuli malopre.
Kriv sam i za to što oni nisu sproveli u delo Zajednicu srpskih opština? Da li vi, ljudi, razumete o čemu mi ovde govorimo? Nisu krivi oni koji to neće da urade i nisu krivi oni koji su to potpisali, koji su garant za to, kriv sam ja. Ako vam je to lakše, hajde da rešimo taj problem, ali u to ne verujete ni sami. U to vam ne veruje niko.
Kažete da nećete glasati za Izveštaj. Mi smo glasali za svaki izveštaj koji su Vlada, trudili se, kako god, i Đinđića i Koštunice, predlagali vezani za Kosovo u uslovima kada je proglašavana nezavisnost Kosova, u uslovima kada je sve išlo nizbrdo, u uslovima kada je sve uništeno, kada nam se raspalo sve, razorena nam zemlja. Trudili smo se da glasamo u svakom trenutku sa vlašću, u svakom trenutku da glasamo za svaki dokument oko Kosova i Metohije. Da li je tako bilo, Ivice? Za svaki. Možda za jedan dokument da nije bilo punog saglasja. Samo da vidite koliko se nekada neko ko je bio odgovoran u opoziciji ponašao drugačije i trudili se da pronađemo zajednički imenitelj da bismo mogli da glasamo za bilo šta da bismo pokazali jedinstvo našeg naroda, a vi kažete – nećemo da glasamo, a na početku ste nam rekli da niste ni pročitali, pošto niste imali vremena da pročitate. Znači, sada nećete ni da glasate zato što niste pročitali ili niste govorili istinu kada ste govorili da niste imali vremena da pročitate?
Šta je zamerka samom izveštaju ni sami ne znate. Pa ja sam govorio ovde sve vreme u poslednje tri godine pregovora, svaku tačku i svaki razgovor u Briselu koji smo imali. O tome sam govorio. Preskočio sam sve ovo što ste uradili, a što je bilo grozno prema našem narodu. Sve sam to preskočio. Namerno sam preskočio, očekujući da imate odgovoran pristup, a vi kažete da nisam o tome govorio. Kažete da sam govorio sat i devet minuta, a da sam govorio 39 minuta, rekli biste - eto, toliko mu je Kosovo važno, pa nije mogao ni sat vremena da govori.

47/2GD/LŽ

Šta god da sam uradio i šta god da sam rekao, uvek bi vam bilo isto i svi znate da govorim istinu i uvek biste se na isti način ponašali. Toliko koliko vam je stalo do Kosova, taman ste danas i pokazali.
Evo, prihvatio sam krivicu, nije kriv Aljbin Kurti, kriv sam ja za sve. Dobićete sutra, siguran sam, još jednu naslovnu stranu sa hvala Vuče, hvala Miroslave, čestitam vam na tome, a ja ću da nastavim da se borim za svoju Srbiju i za to da u srpskim medijima ne osvane hvala onome ko je priznao ili učinio nešto da kosovska nezavisnost dobije na značaju baš onoliko koliko ste vi učinili.
Što se Srba na Kosovu tiče, braniću ih i štitiću ih od vas koji ih napadate žešće i jače nego što ih napadaju čak i u Prištini.
PREDSEDNIK: Stvarno ne mogu ceo dan da istim ljudima objašnjavam da moraju da se prijave kroz sistem, a ne da viču.
Gospodine Dačiću, dva minuta.
IVICA DAČIĆ: Dozvolite u najkraćem, pošto me je spomenuo predsednik i diskutanti su u više navrata govorili o Briselskom sporazumu koji sam ja u ime Republike Srbije kao predsednik Vlade tada potpisao.
Istine radi, evo Borko Stefanović se vratio sada u salu, ono što ste spominjali da su uspostavljeni neki prelazi, jeste bila realizacija sporazuma koji je potpisao gospodin Stefanović sa Kuperom i koji je definisao nešto što smo mi 2012. godine kao nova Vlada zatekli. Apsolutno nema veze sa novim sastavom Vlade. Ja sam i u jednoj i u drugoj Vladi bio ministar unutrašnjih poslova. Prema tome, u tom smislu, znam da se tako desilo.
S druge strane, pošto je gospodin Lutovac malopre govorio i pominjali ste i Kurtija i sve ostalo, ne znam da li samo on, podsetiću ponovo na papir, na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, predsednik SRJ donosi odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti. Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, predsednik dr Vojislav Koštunica, vreme kada ste svi zajedno bili na vlasti. Toliko oko Kurtija.
Kasnije ću još govoriti, samo još da dodam, kada je reč o Narodnoj stranci, koliko se sećam, predsednik je još Vuk Jeremić. Vuk Jeremić je 12. aprila 2016. godine podržan kao kandidat Srbije za generalnog sekretara UN. On je dao izjavu i zahvalio se Vladi Srbije i premijeru. Ko je bio premijer? Aleksandar Vučić. Pa, kako 2016. godine nije bilo nikakvih problema i ništa nije bilo sporno, a sada 2022. godine je sporno.
Samo toliko.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Opet je pun sistem.
Gospodine Aleksiću, dva minuta.
MIROSLAV ALEKSIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući.
Dakle, što se tiče svega ovoga što ste govorili, predsedniče, izgleda da vas je ili stigao umor ili vam daju pogrešne informacije. Nenad Cvetković, koga ste pomenuli da predstavlja Narodnu stranku na Kosovu, nikada nije bio naš član, a evo vam ga ovde na fotografiji, pogledajte slobodno, sa Markom Đurićem i sa Daliborom Jevtićem. Slikao se dok su gradili bolnice itd.
Pošto ste sve nazivali ovde danas lažovima, sve moje prethodnike koji su govorili, svi lažu, samo vi govorite istinu, pa, eto, neka građani sami procene ko govori istinu, a ko laže.
Takođe, što se tiče sporazuma iz 2011. godine, gospodine Vučiću, samo da vas obavestim da vas i tu nisu dobro informisali, jer je gospodin Jeremić tada kao ministar dao negativno mišljenje na taj sporazum.
47/3GD/LŽ

Što se tiče mišljenja Međunarodnog suda pravde, odnosno Rezolucije UN, opet ću morati da vas citiram. Godina 2008, citat Aleksandar Vučić, izjavio da je izglasavanje Rezolucije u Generalnoj skupštini Srbiji otvorena mogućnost da se ponovo sedne za pregovarački sto sa Albancima. Isto je to tada pohvalio i Tomislav Nikolić. Kaže, ocenio je da je dobro da se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
Gospodine Vučiću, moram da vas pitam i to. Rekli ste u govoru da ni eksplicitno, ni implicitno nećete priznati Kosovo. Da li ste spremni da uputite pismo Rusiji i Kini da Kosovo nikada neće postati članica UN, odnosno da iskoriste mogućnost veta? Odgovorite to, da ne bude da igramo se reči da kao Kosovo nećemo priznati, a da onda zažmurimo kada možda neko bude imao inicijativu, kao što je bilo do sada, da Kosovo postane članica UN:
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik.

48/1 BD/VZ 17.55 – 18.05

ALEKSANDAR VUČIĆ: Slušao sam ceo dan, naravno, opet ste izvrnuli stvari. Marku Đuriću je obaveza da se sastane sa svima, pa i sa tim ljudima da ih vidi, jer on ne zna ko je ko. Taj čovek nije bio u našoj, već u vašoj partiji. To što vi sada brišete, pa znaju svi Srbi sa Kosova, evo, pogledajte svi ljudi vam gore govore, nemojte ljudi. (Miroslav Aleksić: Možda je bio kod vas.) Što morate da dobacujete? Ja vam ni jednu reč nisam dobacio. Da li ste se umorili ili ste nestrpljivi? Vi ste izlazili napolje, ja nisam za sve ove sate. Rekli ste nešto i oko druge otadžbine, ja imam jednu otadžbinu, a to je Srbija. Pričate mi o pismima. Što bih pisao pisma, ima li potrebe neke? Da li neko sumnja, osim vas, koji ste doneli nezavisnost Kosovu, da ćemo mi to da uradimo? Ja ne mislim da iko u Srbiji sumnja. Moja reč, za razliku od vaše reči, nešto znači, jer na „majke mi“ ste pokušali da uništite život i članovima moje porodice i lagali ste sve vreme sve, sve. Koliko ste puta osuđeni i za kriminal i za sve drugo, o tome da ne pričamo. Ali, ono što je veoma važno da ljudi čuju, meni nije problem, uputiću pismo, ne samo Rusima i Kinezima, već i Amerikancima i Nemcima, ali nije u pismu, to im usmeno kažem, ali ako vama to nešto znači, da bih vam pokazao koliko poštujem i tih 2% ili 3% ljudi koji su glasali za vas, ili 4%, svejedno je, a poštujem, ne vas, već ljude, iz kurtoazije moram i vas, poštujem ljude koji su glasali za vas. Dakle, meni to nije nikakv problem. Poslao sam bezbroj pisama i bezbroj razgovora obavio. Uradiću i to i to će biti samo jedna sitnica u dnevnim obavezama koje inače radim, koji nam ništa posebno neće doprineti, niti pomoću u ovoj teškoj borbi. Tako da, ja sa tim nemam nikakv problem. Kada kažete da je mene stigao umor, to je moguće, to nije neki greh, složićete se, ali nisam još senilan i ne bolujem od Alchajmerove bolesti i umem da čitam i znam šta ste uradili 2010. i 2011. godine. To što ste citirali mene, što sam rekao da je dijalog dobar i da je dobro da stvari vraćamo pred UN, pa super. Pa, što ste 2010. godine povukli nas iz UN, vašom odlukom i tražili da pređemo u EU i sada od mene tražite da povučem vašu odluku i da se ponovo vratimo u UN? To vam govori koliko smo bili odgovorni u to vreme i Tomislav Nikolić i ja i koliko smo se trudili da postignemo zajedništvo sa državnim rukovodstvom da bismo imali jedinstven stav. Jedino čime ste se bavili, jedino što ste radili, to je kako ćete da opstanete na vlasti, kako da optužite neku drugu stranu. Onda mi kažete - nisam dobro obavešten za ovaj dokument 2011. godine, pošto je Vuk Jeremić, kažete, izrazio negativno mišljenje. I šta je uradio sa negativnim mišljenjem? Da bi ljudi razumeli o čemu se radi, da znaju kako to funkcioniše, pred svaku sednicu Vlade imate nekoliko odbora, Odbora za privredu, Odbora za društveno-ekonomska pitanja itd, javne finansije, moraju da prođu zaključci, odluke, podzakonski akti, moraju da prođu prvo odbore i onda idu na Vladu i naravno, na Vladi se odlučuje većinom glasova. Sada, zamislite, oni su doneli odluku na Vladi da se uspostavi prelaz na Jarinju i Brnjaku, za koje je ovaj čovek danas nas optužio da smo krivi, na kraju, ispostavilo se da su govorili neistine, dokazali smo, to je potpisano u decembru 2011. godine, njihova Vlada usvojila. A on na to kaže - ne, ne, ali jedan član Vlade je imao negativno mišljenje po tom pitanju. I šta je uradio? Što, da nije izašao u javnost i rekao da je to izdaja, da je to kriminal, da je to užasno? Naravno, nije nikada, jer je bilo važnije da nastave da se vozikaju u svojim automobilima, u šoferima i sekretaricama i svemu drugom što sve vlast donosi i nama, vama, svakome, samo što neko ima ideale, ima

48/2 BD/VZ

stvari za koje se bori, a neko se seti posle deset godina da je bio protiv nečega, na čemu baš i nije insistirao u to vreme, jer mu je bilo važnije da sačuva svoju fotelju i da sačuva svoj dobar odnos sa nekima koji su odlučivali o njegovoj političkoj budućnosti u to vreme. Toliko o istini. Dakle, sve što sam danas govorio, rekao sam istinu. Da li sam možda u nekoj reči preterao? Moguće je. Nemojte mi zameriti ni vi, ni građani Srbije. Nemojte mi zameriti zato što ste mogli da vidite da ceo dan nismo čuli ništa o Kosovu i Metohiji, ne računajući izveštaj koji sam podneo. Jedino što ih je interesovalo, to je bilo da uvrede mene, da uvrede nekoga iz Vlade, poslaničke većine i ništa više, sve vreme tražeći tobož velika rešenja, a sva rešenja se svela na to da pošaljem pismo. Evo, poslaću pismo, da vidite, i to ću reći na predlog mojih opozicionih kolega, poslaću vam još jedno pismo, pošto sam poslao do sada bezbroj pisama, pa ću da pošaljem bezbroj i jedno, ako je to uopšte moguće na takav način da se kaže. A ja mislim da je mnogo važnija naša odlučnost i naša sigurnost i da mi znamo šta je nama da činimo, da to nije pitanje samo očuvanja Kosova i Metohije, jer kod nas se uglavnom bave svi tom temom, kao i fudbalom i košarkom, jer to je nekako najlakše, i kada dođe, oko gej parade, jer to svi znaju. A kada bi se pričalo javnom dugu, videli ste kakve gluposti pričaju, kad bi se pričalo o ekonomiji, i o tome da ne govorim, i o rezultatima ekonomije, o tome posebno da ne govorim. Tako da, nadam se da ste zadovoljni, jer evo, prihvatio sam vaš predlog. To je, ja mislim, čini mi se, veoma važna stvar i nemam problem ja sa tim. Meni je savest po tom pitanju čista i zato smem da dođem ovde i da vam odgovaram ceo dan i da govorim ceo dan, jer se ne plašim razmene argumenata i u tome još jedanput se svima izvinjavam ako sam negde u nekom ličnom odnosu bilo šta preterao na bilo koji način, a sami razmislite koliko ste vi toga učinili danas, a trudio sam se samo da se bavim Kosovom i Metohijom, onim što jeste jedna od ključnih tema i najvažnijih tema za opstanak našeg naroda. Hvala vam još jedanput na pažnji. Prihvaćen predlog. Pošto želim da dobije priliku i gospodin Aleksić, još jednom, pošto ste mi rekli da lažem, i ja sam vas upozorio da ne lažem, evo su vam gospodin Vuk Jeremić i Ćićko Cvetković, a sa Vučićem ga nema, da vidite, i to idu na zajednički skup, tek toliko da vidite. PREDSEDNIK: Dobro. U sistemu je sada trenutno samo Miroslav Aleksić, znači, replika, dva minuta. MIROSLAV ALEKSIĆ: Hvala, predsedniče. Ne znam šta ste pokazali, ali u redu, nešto ste pokazali. Dakle, neću da vam odgovaram na uvrede koje ste izneli na moj račun i brutalne laži da sam ja osuđivan za krivična dela itd. Nikada nisam osuđen. Ali, to nije važno. Dakle, gospodine predsedniče, dobro je što ćete poslati pismo i to je dokaz da je i te kako i ovde moglo drugačije danas da se razgovara, da ste vi želeli i da ste hteli. Što se tiče pitanja gde se pregovara i šta je izmešteno iz UN i šta je zaključak pisma Međunarodnog suda pravde, tu jasno stoji da status Kosova može da se reši samo u Savetu bezbednosti UN. Ja verujem da vi to znate, ali vam odgovara da ne koristite to i da pričate o nekakvom glupom pitanju, na isti način na koji ti sa kojima vi vladate danas na Kosovu i Metohiji, a to je Aljbin Kurti, objavljujete u novinama tekstove i okrivljujete neke druge, ne govoreći ono što je u interesu države Srbije, a to 

48/3 BD/VZ 
je da će Savet bezbednosti UN rešiti konačan status, nego to da je pitanje bilo ovakvo ili onakvo, pri tom ste to pitanje i vi tada prihvatili, odnosno pozitivno govorili o njemu. Prema tome, dobro je da smo barem jednu dobru stvar uradili. Ja verujem da je ova sednica mogla biti mnogo ozbiljnija, mnogo odgovornija, ali vi ste očigledno navikli da radite ovako, pa hajde, neka se završi na tom pismu, mi ćemo biti zadovoljni. Hvala. PREDSEDNIK: Izvolite. ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim samo da vam ukažem da nisam pokazao nešto, pokazao sam sliku Vuka Jeremića i Ćićka Cvetkovića u kafani „Bujana“, Pomoravlje, Gnjilane, 16.06.2019. godine. Dakle, i datum i kafanu i mestu, tek toliko da imate u vidu, tek toliko da znate da ne lažem, već da govorim istinu. Rekli ste mi da sam slagao po pitanju presude i da nema presude za vas. Pa, evo je presuda ovde, u ime naroda, sud u Trsteniku, sudija Milka Šućur, član 22. Zakona o javnom redu i miru, kada ste vređali policijskog službenika u vršenju službene dužnosti, na taj način što ste vređali, uvredljive reči. A za to što ste osuđeni oko mog brata, to neću ni da govorim, zato što bi bilo možda, za sve one laži i neistine i šta ste radili njegovoj deci i svima drugima. I za ovo ste osuđeni novčano, a ima još nešto za šta još niste osuđeni, ali ja nisam sudija, pa ćemo to da sačekamo šta će sudovi da kažu. Tek toliko da vidite ko govori istinu, a ko ne.
49/1TĐ/MP18.05 – 18.15

Što se dobacivanja tiče, sve vreme ste to radili danas. Žalili ste se, kukumavčili ste, kako volite taj izraz da upotrebite, kako vam dobacuje neko sa desne strane. Nikome od vas ceo dan, iako nisam izašao iz sale, nisam dobacio ni slovo, nikome, ni vama, ni bilo kome drugom. Ne možete da izdržite da posle svake dve rečenice nešto mi ne dobacite. Hoćete li da vam kažem zašto? Zato što je moja argumentacija ubitačna i superiorna u odnosu na vaše neistine. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Parlić i Manojlović, Poslovnik jedna i druga. Jel tako? 
Reč ima Ivana Parlić.
IVANA PARLIĆ: Gospodine, predsedniče Skupštine, ja bih htela da vas zamolim da opomenete govornika, u ovom slučaju predsednika Republike. Molim vas da ga opomenete zbog nepoštovanja dostojanstva Narodne skupštine. Ne samo time šta govori, to je niz neistina, nego ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i time kako govori, kako se obraća narodnim poslanicima. Ali, ja ću da mu pomognem. Danas je rekao da zna 10 puta više od svih nas o tome ko je ubio Olivera Ivanovića. Ako zna da ovi ljudi nisu…
PREDSEDNIK: Jeste li rekli član 107?
IVANA PARLIĆ: … neka kaže kako zna, neka kaže sve što zna, a posle toga neka ode u tužilaštvo… (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Nećete da odgovorite. Dobro.
Gospođo Manojlović, probajte vi.
TATJANA MANOJLOVIĆ: Poštovani predsedavajući, ja vas molim da ne isključujete mikrofone. Ovaj prenos na drugom programu RTS-a je pravo građana Srbije da napokon čuju i vide istinu. Da se napokon čuje i vidi istina…
PREDSEDNIK: Samo pre nego što čujemo istinu treba nam član, član Poslovnika.
TATJANA MANOJLOVIĆ: Član 106. Poslovnika, ali koristim i pravo na repliku zato što ste pomenuli predsednika moje stranke.
PREDSEDNIK: Nisam vam dao pravo na repliku, jer ste se javili po Poslovniku.
TATJANA MANOJLOVIĆ: Znači javljam se po Poslovniku. Niste reagovali kada članovi vaše… (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Žao mi je što nećete, a gospodine Stefanoviću vi imate pravo na repliku.
(Tatjana Manojlović: Ne isključujte mi mikrofon. Džaba vam sve. Ljudi, ono što sam ja snimala tokom 10 godina na Kosovu i Metohiji…)
Samo vas molim da ne galamite. Reč je dobio Borko Stefanović. Hoćete li biti ljubazni da dozvolite gospodinu Stefanoviću da govori, pošto je dobio reč? 
(Tatjana Manojlović dobacuje sa mesta: … naši građani sa Kosova i Metohije i njihova istina je jedina prava istina…)
Kada nije uključen mikrofon ne vredi da vičete.
Da li može gospodin Stefanović da dobije reč? Budite kolegijalni prema njemu. Hvala.
BORKO STEFANOVIĆ: Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Skupštine, istine radi, ne bih želeo, zaista da ulazim u to, u ocene o tome ko je šta kako pregovarao zato što su prosto građani Srbije u ovom trenutku prezasićeni svim informacijama, poluinformacijama, neće od toga imati nikakve koristi. Bilo je, naravno, grešaka, propusta svih vlada koje su tu od 1999. godine pokušavale da izvuku ovaj proces iz velike nevolje u koju smo te godine uvaljeni kao država i kao narod.

49/2TĐ/MP

Ono što moram da kažem, da taj samar ne bi bio nepotrebno veći zbog nečega što se, čini mi se, previše ponavlja, ne na ovoj sednici, uvaženi predsedniče Skupštine, nego generalno. Dakle, prelazi na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom su postavljeni 1999. godine Odlukom UNMIK-a. Srbi sa severa Kosova i Metohije su dva puta palili prelaze Jarinje i Brnjak. Poslednji put tada, a o čemu je govorio i predsednik Republike. Nije tačno da je pregovarački tim 2011. godine postavio granične prelaze, niti administrativne prelaze, da budem precizan. Ono što je tačno i što moramo ovde svi zajedno da kažemo, istine radi, ne radi odbrane mog lika i dela. Jeste da su tada spojena dva prelaza u jedan i da je dogovoreno, napismeno, da se ne ističu bilo kakvi znači i kvazidržavne insignije tzv. države Kosovo, granični kamen, zastava i grb.
Sve drugo što se dešavalo, moram da podsetim uvaženu Skupštinu, jeste da su i na severnim prelazima bili i kosovski policajci uvek i UNMIK carina dok se samostalno nije povukla 2008. godine. 
Dakle, pokušaj iz 2011. godine, nasilni pokušaj  vlade u Prištini je između ostalog bio sa ciljem da se kosovski carinici uz postojeće kosovske policajce stave na navedene prelaze. Ništa drugo, samo istine radi. Hvala vam na strpljenju.
PREDSEDNIK: Dobro.
Sada poslanička grupa NADA.
Narodni poslanik Miloš Jovanović ima reč.
MILOŠ JOVANOVIĆ: Gospodo, niko nije doneo nezavisnost Kosovu, jer Kosovo nije nezavisno. Ako stvari stoje suprotno, onda naše prisustvo ovde, ova sednica, ovaj dnevni red nemaju apsolutno nikakvog smisla. 
Ja molim sve da takve rečenice ne izgovaraju i uz dužno poštovanje, gospodine predsedniče Republike, to molim i tražim i od vas, a možda ste i vi prvi koji ne bi smeli takve rečenice da izgovarate. Razumem i umor. Sve nas stiže polako i mene lično, ali neki minimum i logike i borbe moramo da sačuvamo.
Idemo redom. Hvala predsedniku Narodne skupštine na datoj reči. 
Gospodine predsedniče Republike, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije iz naše južne pokrajine, braćo i sestre sa Kosova i Metohije, već smo nekako proklizali, već smo nekako na moju veliku žalost, ali ne potpuno neočekivano prešli u neku vrstu politikanstva, ko je kad šta radio, ko je za šta kriv. Odmah da vam kažem nije tu niko ni potpuno crn, ni potpuno beo i to svi ovde znamo. To i nije najvažnije, nego možemo do jutra da se prepucavamo ko je šta kad radio. Ne verujem da je preterano plodonosno ili preterano svrsishodno. Ne da ne verujem, nego nije. 
Druga stvar, pričalo se ovde i pre ove sednice i na ovoj sednici o potrebi da se napravi neka vrsta konsenzusa i to bi bilo sjajno i to je poželjno. Jedino nisam siguran da je to u potpunosti moguće. Da bismo došli do konsenzusa moramo da ustanovimo prethodno da pričamo istim jezikom kada je u pitanju problem Kosova i Metohije. 
Zato bih se ja vratio na neki okvir, okvir nepobitnih činjenica, a jedna od tih činjenica… Jutros ste vi, gospodine predsedniče Republike u govoru uvodnom, koji smo, barem ja lično, ljudi iz poslaničkog kluba NADA, NOVI DSS i POKS, veoma pažljivo slušali, kao što smo pažljivo pročitali ovaj Izveštaj koji je na dnevnom redu, rekli nekoliko stvari, neću ih sve komentarisati, neke bih komentarisao negativno, ponekad te rečenice imaju prizvuk defetizma, koji ne godi mojim ušima, ali ste rekli iz moje perspektive, a čini mi se nezavisno od moje perspektive, načelno jednu suštinsku stvar, najvažniju stvar - istorijske tokove nije uvek nemoguće preokrenuti. Istorijske tokove nije uvek nemoguće preokrenuti. 
49/3TĐ/MP

Hajde da izbegnemo ovu duplu negaciju koja je pravilna, ali da pojednostavimo. Rekli ste da je nekada moguće preokrenuti istorijske tokove. Jedino što nas kao generaciju živih Srba čeka u budućnosti je da damo sve od sebe da vrlo negativne istorijske tokove, kada je u pitanju naš položaj, nas kao Srba, vas gospodo kao Srba koji živite u južnoj pokrajini i nas kao države Srbije, doveo u vrlo kritičnu situaciju. I ne od juče. Decenijama, da ne kažem vekovima. 
Ljudi, to je naš jedini zadatak da se borimo da taj istorijski tok preokrenemo. Da li je to lako? Apsolutno nije. Da li je moguće? Sigurno je moguće. Samo da vam kažem, nije Kosovo i Metohija ni toliko velika teritorija, niti Albanaca toliko puno ima tamo, neko reče milion i po. Nema ih milion i po. Koliko god da ih ima, nije to toliko velika i kritična masa da se ne može raditi na preokretanju istorijskih tokova. 

50/1DJ/IR18.15 – 18.25

Samo je jedno pitanje, ne da li je moguće, nego da li je moguće za nas, da li je moguće za ovu generaciju da radi nešto što bi imalo svoju cenu u svakom pogledu? Ali ta cena svakako nije onoliko velika kao što je bila cena koju su plaćali neke prethodne generacije i 2012, 2013. i 2014, pa i 1999. godine. I ne znam da li neko „kukumavči“, kao što je ovde neko govorio ili ne, da li neko od nas kuka ili ne, a znam da se i to događa, da nam nije teže nego što je bilo nekim prethodnim generacijama i generacijama koje su se sa ovim problemima suočavale pre nas. 
I baš zato što smatram da je potrebno da pokušamo da preokrenemo te istorijske tokove, mi iz srpske koalicije NADA iz ovog poslaničkog kluba Novi DSS – POKS nećemo glasati za usvajanje Izveštaja Vlade Republike Srbije, odnosno Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Kancelarije za koordinacione poslove.
Da vam kažem odmah još nešto, nemojte misliti ni jednog časa da potcenjujemo ovaj rad. Nemojte misliti da bagatelišemo s onim, ne što je ovde napisano, nego s ovim što je ovde opisano. Nismo mi ni bez iskustva, još manje bez odgovornosti da ne znamo da sve ovo zahteva i truda i znanja i požrtvovanost. Nismo ni glupi da smatramo da je na Kosovu bolje da neki kosovski operater distribuira električnu energiju ili da daje telekomunikacione usluge od „Elektrosevera“, recimo, ili od MTS d.o.o. Nismo glupi da ne mislimo da će biti lakše ljudima gore i svim Srbima sa Kosova i Metohije, naročito na severu, da postoji neki direktorat kosovske policije „Sever“ koji će voditi Srbin. Sve to treba raditi i sve je to teška borba i nju razumemo. 
Jedini problem što sve to što jeste nešto što treba raditi u ovom kontekstu funkcioniše u okviru pravnog poretka, secesionističkih institucija, secesionističkog Kosova. 
Drugim rečima, vi ogroman trud ulažete da uredite život u vagonu koji se nalazi u vozu koji ide u provaliju. I moja prva, da kažem, nepobitna činjenica i zašto nećemo glasati za usvajanje ovog Izveštaja, potpuno razumevajući trud i rad koji ulažete i vi gospodine Petkoviću, znamo se 15 godina minimum i radili smo na ovome zajedno nekada, ne baš na ovome, ali na borbi, leži u činjenici da ovakva kosovska politika vodi u gubitak Kosova i Metohije. 
Ovakva kosovska politika vodi u gubitak Kosova i Metohije neminovno, zato što ova politika počiva na ustupcima. I gospodine predsedniče, to ste i vi rekli maločas kada ste govorili o pritiscima Zapada, da činimo i dalje ustupke. Mi godinama činimo ustupke, decenijama. 
Hajde samo neke da podsetim, nije bitno, vratiću se na pitanje odgovornosti. Rekonfiguracija UNMIK-a 2008. godine, gde smo pustili EULEKS da dođe i da vodi glavnu reč. Izmeštanje pregovora 2010. godine iz UN na EU, početak tehničkog dijaloga 2011. godine, gde jesmo pomagali funkcionisanje secesionističkih institucija, ako ništa kroz davanje kopija katastarskih i matičnih knjiga. Pa to je, ljudi, olakšavanje, funkcionisanje secesionističkih institucija ako ništa drugo. 
Godine 2013. Briselski sporazum. Jesmo dali pravosuđe, stavili ga u okvire secesionističkih institucija, povukli te policajce koje smo imali dole, sve smo to uradili i da ne nabrajam dalje.
Uostalom, gospodine predsedniče Republike, vi imate običaj i s punim pravom i krajnje legitimno da govorite o rezultatima. Imate tu sportsku metaforu semafora. Pretpostavljam da vam je u glavi semafor na stadionu fudbalskom, ali potpuno je nebitno. Jesu rezultati ti na osnovu kojih se cene dela i efikasnost politike i rada bilo koga od nas. 


50/2DJ/IR

Ja ću sada skratiti priču. Rezultat ovakve kosovske politike koja se odvija u kontinuitetu od 2008. godine, jeste da je na Kosovu i Metohiji sve manje države Srbije i posledično sve manje Srba. I ova činjenica je nažalost neoboriva. Kada kažem da ova politika kosovska nije dobra, to kažem zato što on ima svoj logičan ishod, gospodo. Ima svoj logičan ishod zato što isti uzroci daju iste posledice iz ustupka ustupak, neće ostati više ništa ni od srpske države, a nažalost ni od Srba na Kosovu i Metohiji, a to ne sme da se dogodi.
To ne sme da se dogodi jer mi Kosovo i Metohiju ne smemo da izgubimo, prosto ne smemo. Neko je ovde rekao „sveta srpska zemlja“. Ljudi, jeste. Ovo što ću sada reći govorim bez ikakve patetike, bez ikakvog romantičarskog zanosa, kamoli mladalačkog. Niko ovde više nije mlad, ali reče kolega poslanik u početku ove sednice kako su Mađari gubili teritorije. Jesu. Gubili su i Srbi teritorije, Makedonija, pa i zapadno smo gubili teritorije, ali ljudi Kosovo i Metohija nije bilo kakva zemlja. 
Znate, veliki srpski istoričar, Radovan Samardžić, je imao tu rečenicu koja je naprosto tačna – Kosovo je bilo i ostalo metafizički obrazac održanja našeg naroda. Ljudi, predamo Kosovo sutra, čitajte „Gorski vijenac“, hajde čitajte ga, gubi smisao, Gledajte Nadeždu Petrović „Gračanicu“, nemate šta da gledate. Čitajte, pominjali ste ovde neke autore, možemo i Matiju Bećkovića, ljudi pola naše kulture, našeg nacionalnog identiteta koji je sav protkan kosovskim zavetom, kosovskim opredeljenjem, vidovdanskom etikom brišemo kao gumicom.
Znate, pominjali smo razne autore, Andre Malro, jedan strani pisac je rekao obraćajući se nama Srbima, to je razgovor sa Živoradom Stojkovićem, nebitno, znate li šta je rekao? Kaže: „U krajnjem slučaju, to što vas čeka na Kosovu, ti problemi“, to su neke sedamdesete godine, šezdesete, kaže: „Možda i ne bi bili toliko strašni da je Kosovo samo pitanje vaše prošlosti i vaše istorije, ali ne, problem je što je Kosovo pitanje vaše kulture, nacionalne kulture, a to nikada nije stvar prošlosti“. Nacionalna kultura je nešto što jedino možemo da imamo, što pravi biće nacionalno jednog naroda i to je uvek stvar sadašnjosti. Ljudi, epske pesme se dele na cikluse gde je osovina kosovska bitka.
Ali, hajde, recimo, da to nikoga ovde ne dotiče. Znam da većinu vas sa ove strane dotiče. Nisam siguran da većinu kolega sa ove strane to dotiče. Relativno legitimno, nije problem. Uvek je bilo u srpskoj eliti ljudi kojima je uvek nešto bilo preče od Srbije, te su bili veći Jugosloveni od Srba, pa su bili veći komunisti od Srba. Sada imamo veće evropejce od Srba. Dobro. Čudan je to fenomen, pozabavićemo se i time jednog dana kada preuzmemo odgovornost za vođenje ove države, ali nije dobro. Nije to jedini argument zašto mi ne smemo da prihvatimo i da se predamo kada je Kosovo u pitanju. Predamo li sutra Kosovo, prekosutra otvaramo niz ozbiljnih geopolitičkih teritorijalnih pitanja u užoj centralnoj Srbiji, a nakosutra gubimo Republiku Srpsku.
Ljudi, budućnost jednog naroda se ne gradi na konstantnom povlačenju, uzmicanju i predaji, kao što niko od nas u svom ličnom životu ili naše porodice, ne gradimo naše budućnosti na porazima i povlačenjima, tako ni jedna nacija ne može to da uradi. Naša skorašnja istorija to dokazuje. U Krajini srpskoj se nije branila samo Krajina, nego se branilo Kosovo i Metohija, kao što se danas na Kosovu i Metohiji ne brane samo ovde ovi ljudi, Kosovo i Metohija, nego i niz drugih ozbiljnih pitanja. To ovde apsolutno svi znate.
Ta borba na koju smo osuđeni, sviđalo nam se to ili ne, mi smo osuđeni na tu borbu, ne podrazumeva samo da kažemo: „Nikad nećemo priznati secesiju Kosova i Metohije“. To se valjda podrazumeva. 

50/3DJ/IR

Čujem sad u javnosti par ljudi, neki nisu ovde prisutni u sali, neki nisu ni narodni poslanici, može sve, ali nikada nećemo priznati secesiju Kosova i Metohije. Ne može. Secesiju svakako priznati nećemo, to je preduslov, to je nužan uslov, ali ne i dovoljan i ne može sve. Ova borba podrazumeva da se borimo za povratak Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak, u puni ustavno-pravni poredak Republike Srbije.
Da li će ta borba biti laka? Neće. Da li će koštati? Hoće. Da li je rizična? Jeste. Da li može da dovede do dela stvari u kome ste vi, gospodine predsedniče Republike, govorili? Verovatno da može, ali koliko god da košta biće višestruko jeftinija od gubitka teritorije, stalne nestabilnosti i nemogućnosti da uređujemo zemlju i ekonomski i pravno i na svaki drugi način.
Sad, pre nego što pređem na sledeću činjenicu, još jedna stvar. To je nešto što u retorici o borbi kada je u pitanju Kosovo i Metohija često čujem. Nije bitna država, bitan je samo narod na Kosovu i Metohiji.

51/1AL/MJ18.25 – 18.35

Naravno da su bitni naši građani sa Kosova i Metohije i naš narod na Kosovu i Metohiji. Ali, ljudi njihov položaj zavisi direktno od odbrane prava države Srbije nad Kosovom i Metohijom. Nezavisno Kosovo i Metohija, kakve god garancije uspemo da ostvarimo, dogovorimo, za 10, 15, 20 godina neće više biti živog Srbina. Prava Srba da, ali ne bez prava države Srbije nad Kosovom i Metohijom. 
Sad ću vam reći nešto i nemojte samo posle da me napadate da je to neodgovorno, da je to ratno huškački, da je to ovako ili da je to onako. Reći ću banalnost. U toj borbi moramo da budemo spremni na sve i da se u toj borbi služimo svim raspoloživim sredstvima ne daj Bože. Moramo da izbegnemo situaciju po skoro svaku cenu da dođemo u takvu situaciju, ali kao svaka država nećemo nikada smeti da se odreknemo da upotrebimo sva sredstva koja stoje na raspolaganju svim državama, pa i državi Srbiji. 
Verujem da mi nećete uzeti za zlo ovu banalnu činjenicu, jer je vaša vlast, predsednik Republike dao tu naredbu, nisam ja, niti bilo ko iz opozicije, to i ne možemo, kad je bila prethodna kriza na Jarinju, da se naše ratno vazduhoplovstvo podigne i da nadleće administrativnu liniju, što smo mi lično, ja lično, pozdravili. Ne što volimo da zveckamo oružjem, niko ne voli, niko normalan, zdravo konstituisan psihološki ne želi tako nešto, ali je to potez odgovoran, možda rizičan, možda ovakav, možda onakav, ali neophodan bio. 
U toj borbi još par činjenica. Zapad nam nije partner i nikad nam neće biti partner. O ovome ste i vi sami govorili dovoljno. Ne znam, čujem po nekad i od kolega iz opozicije, to sam slušao u kampanji, kako ćemo mi napraviti dogovor sa zapadom u vezi sa Kosovom i Metohijom. Ljudi, zaboravite to. Šta treba zapad da nam učini da shvatimo da sa njima dogovora nema?  Napravili su albansku državu 2012. Podržavali separatizam 90-ih, izvršili agresiju 1999. godine, podržavali secesiju, priznali secesiju 2008. godine i sad nas teraju da i sami priznamo. Nema dogovora. Na našu veliku žalost, ali nema, tako je. Da je to tako potvrđuje i taj naš čuveni evropski put. Ja ne znam, braćo i sestre, kako vam više ne dosadi da pričate o EU, a to možda više trebaju ovde da se okrene? Kako vam ljudi više ne dosadi? Dvadeset godina, 30 godina pričamo o tome i onda nam dođe Šolc i kaže - braćo Srbi, ne kaže to tako naravno, ali kaže – gospodo iz Srbije, jedini uslov za vas je da priznate secesiju Kosova. Hvala vam na tome i hvala mu na tome. To smo dugo lagali svoj narod da to nije uslov sada znamo da jeste. Mi to pričamo 14 godina unazad, ali nema veze, bitno da smo sada svi svesni tog uslova i te činjenice. 
Da ne trošim vreme na pitanje normalizacije odnosa koje ne znači ništa drugo nego zahtev za priznanjem secesije Kosova po modelu dve Nemačke iz 1972. godine gde reč normalizacija stoji u temeljnom ugovoru i nakon tog ugovora obe Nemačke su ušle u UN, Zapadni blok priznao Istočnu Nemačku, Istočna Nemačka Zapadnu Nemačku, jedna drugu oslovljavaju kao države i garantuju teritorijalnu celovitost jedne druge. Mogao bih satima, ali nije poenta. 
Hoću da vam kažem nešto drugo. Možemo da se prepiremo, rekoh, do jutra ko je šta kad radio, ali, braćo i sestre, od odgovornosti pobeći nećemo, niko od nas. Odgovornost za ovo pitanje je zajednička. Možete vi na mene da se ljutite. Na mene baš i ne možete, ali možete na stranku koju vodim, ne možete ni na koaliciju, možete na stranku koju vodim, novi DSS, tada DSS, da nas napadate što smo pustili Kurtija. Evo ja to kažem, jeste, to je notorna činjenica, nikakva tajna nije što je tada oslobođeno dve hiljade šiptarskih terorista, neki jesu, neki nisu, da, jeste, što nismo angažovali vojsku 2004. godine kada je bio pogrom, možete i to da se ljutite. Kažete – organizovali 

51/2AL/MJ

molebane, skupove. Na tim skupovima su bili svi ti. Tomislav Nikolić je govorio na tom skupu 2008. godine, ali nema veze. Recimo da se ljutite i zbog toga. Ja mogu na vas još više da se ljutim, na vas što se povukli vojsku 1999. godine, mogao bih to da kažem, što ste  potpisali Briselski sporazum 2013. godine, što ste krenuli u dijalog 2011. godine. Možemo do mile volje. I, izvinjavam se na izrazu, džaba. Možemo da se durimo, da se ljutimo – džaba. 
Jedino pitanje koje se tiče svih nas – kako dalje? Kako dalje ako hoćemo da se istinski borimo za Kosovo i Metohiju, a da logičan ishod ne bude priznanje de fakto, de jure, suštinski priznanje secesije. Moramo radikalno da promenimo našu kosovsku politiku. Kada to kažem, u raspravi ću reći detaljnije šta nam valja činiti iz perspektive srpske koalicije NADA, ali kada kažem da nam je potrebna radikalna promena politike ne znači da se ona nužno mora radikalno i sprovesti. Nikada se državni brod ne okreće preko noći i politika državnog broda. Nismo ni maloumni, ni neodgovorni da vam kažemo sada – prekinite razgovore, recite Evropi da prošeta, kako beše ono – bejbe, da ne pominjem to – zalutala si itd. itd. Znači, niko to ne traži. Postepeno se može promeniti politika. Ja mislim da se politika postepeno mora menjati, ali ta promena u konačnom ishodu, i završavam, gospodine predsedniče Narodne skupštine, dajte mi još 10 sekundi, u krajnjem ishodu ta politička promena mora biti radikalna. Ne vidim, iskreno, drugi način da se na zadovoljavajući način izborimo sa ovim problemom koji je problem jedne generacije i koji će biti ogledalo svih nas. Zahvaljujem se na pažnji.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što sam mogao da čujem i ovu diskusiju i 19, 20 minuta da dođemo do zaključka kako dalje, a onda u zaključku o tome kako dalje, osim da radikalizujemo svoj stav, ne postoji to kako dalje i tako je ceo dan.
Vratiću se na nešto drugo, što mislim da je mnogo više od forme. Vaše je pravo da za nešto glasate i da za nešto ne glasate. Onako kao usput ste pomenuli da je na tom skupu bio i Tomislav Nikolić. Bio sam i ja. Obezbedili smo ljude da dođu. Pozvali ljude iz cele Srbije da dođu zato što smo imali državotvorni odnos, za razliku od vas, prema Srbiji. Zato što nama nije bilo teško, iako smo videli u koji smo poraz dovedeni, kako god ga nazivali, poraz veliki to što se 2008. godine dešavalo. Pozvali smo ljude da pokušamo da svojom brojnošću pokažemo koliko se ne slažemo i molili su me ljudi iz vaše stranke i iz jedne druge stranke ovde da organizujem ljude. Ja sam organizovao ljude, a pozvao me Tomislav Nikolić da to uradim. Ja se toga ne stidim. Time se ponosim. Hoćete da vam kažem zašto? Zato što smo se uvek držali i trudili da imamo jedinstven stav po pitanju Kosova i Metohije. 
Niko ne sme da glasa za izveštaj. Niko ne zna zašto ne glasa za izveštaj. Zato što svi morate da budete oštri i snažni u osudi režima, diktatora, autokrate, ne znam ni ja čega i baš vas briga za Kosovo, kao što je nas bilo briga pa smo uvek glasali zajedno sa vama iako nam se ništa nije sviđalo. Izađite, ispričajte šta hoćete, a onda glasajte za ono za šta moramo da glasamo svi, a doneli ste drugačiju odluku, pa kažete – možemo da jedni drugima prebacujemo, pa kažete – pa dobro, ja vama mogu to, pogrom, pa ćete vi meni Briselski sporazum. Ma nemojte, pa ja sam ponosan na Briselski sporazum  zato što je Briselski sporazum spasao Srbiju u tom trenutku. Ne možete da izmeštate stvari iz vremena i prostora. 



51/3AL/MJ

Potpisao ga je moj koalicioni partner Ivica Dačić, a evo ja vam kažem – ja bih voleo da sam ja. Ne izmeštajte stvari iz vremena i prostora. Danas se držimo baš za taj Briselski sporazum, kao što se držimo i za Dejtonski sporazum u BiH. 
Kažete – zašto nismo preduzeli nešto, što sam slao avione? Pa kada sam poslao avione da nam nadleću Jarinje, onda ste, ne vi, ali neki drugi iz opozicije, objavili – evo ga Vučić, zvecka oružjem i to pravi predstavu za narod, a baš ga briga u stvari za Srbe na Kosovu. Šta god da uradite, kao što sam rekao već bezbroj puta, uvek će biti isto i za sve ću biti kriv i nije mi to problem. Kažete – trebalo bi da reagujemo mnogo oštrije i mnogo jače. Pa što ne učiniste to? 

52/1MJ/CG18.35 – 18.45

Zar 935 srpskih zapaljenih kuća, šest gradova i deset sela koja su nam etnički očistili, deset Srba koje su ubili, 900 ljudi teško povređenih, 4.000 ljudi proterano i uništeno i spaljeno 35 crkava i manastira, pri tome 18 spomenika kulture. Zar to nije bio dovoljan razlog da pokrenete vojsku ili policiju? Izgleda nije, pa ste sebi to oprostili, pa ste još došli da nama držite pridike o tome iako mi to nismo uradili, iako se u naše vreme ništa slično nije desilo.
Živi se pojedosmo. Iako je neko kriv za to što Babin Most i tako, neka sam i ja, zbog ovog momka što je noćas izboden, Nemanja Mitrović u Babinom Mostu. Ali nam se takva tragedija nije dogodila. Ja da vam kažem. Niste poveli zato što niste mogli, zato što su međunarodne okolnosti bile loše, zato što vojsku nismo imali jer je bila uništena kao što znate. Danas je naša vojska deset i dvadeset puta jača nego u vaše vreme, što vi takođe znate. Naravno da nemate problem i siguran sam da ste zadovoljni zbog toga.
Samo vam govorim da stvari nisu tako jednostavne. Hoću ljudima u Srbiji da kažem da sam razočaran, ne zbog onoga što ste meni izgovarali danas i ne vi i ne svi drugi, nego zbog načina na koji glasate. Šta je loše u tom izveštaju, šta je nefer u tom izveštaju? Kažete govorim o tome da im pomognemo, a u vagonu smo koji je u pogrešnom vozu. Nema dobrog voza koji možemo da uhvatimo. Ponekad je dobro ući u bilo koji vagon da budete u vagonu pa ćete naći neku stanicu gde ćete moći da pređete u bolji voz. Ovako je to nemoguće. 
Da izađemo iz svega, da ništa ne poštujemo. Da kažemo da ne poštujemo ranije ugovore. Onda nismo država. Onda smo banana republika. Da govorimo samo lepe stvari tim ljudima. Ja to neću da radim. Kažete to je defetistički stav. To nije ni malo defetistički stav. To je ozbiljan i odgovoran stav. Ja nisam mislio to da vam prebacim. Samo bih rekao da je reakcija morala da bude politički snažnija.
Vi kažete, mi 2000. godine, govorili su o standardima i statusima. Prvi potez 2000. godine, odustanak od kontinuiteta Savezne Republike Jugoslavije, a drugi potez nam je bio puštanje 1.782 Albanca iz naših zatvora koji su pravosnažnim presudama osuđeni, po zakonima Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije. Ko vas je tada pritiskao? Ja nisam doneo ni jednu takvu odluku, ni odluku o pomilovanju, niti smo donosili Zakon o amnestiji koji bi se odnosio na albanske teroriste.
Šta je to što nam zamerate? Briselski sporazum, kojim smo u nemogućim uslovima, pošto vi to ne znate kako je bilo. Rekao sam bukvalno. Čujem da Merkel piše memoare za 2024. godinu. Ja se nadam da ću 2026, 2027. godine moći da izađem sa memoarima. O tome ću da govorim, ne o politici ovde, jer mislim da će rezultati da govore o tome. Koliko smo autoputeva, pruga i bolnica i škola i svega drugog uradili.
Neću o tome, nego samo o pregovorima vezanim za Kosovo i o svom našem licemerju i o svemu tome što prebacujemo i gledamo kako ćemo na tome da zaradimo neki jeftini politički poen, a da pri tome i kada, i da sednemo sada sami, ne biste imali šta da mi kažete. Ni vi ni mnogi drugi. To je politika. Ja to mogu da razumem. Kažite mi ljudi šta da uradimo, šta da uradimo? To je moje pitanje pred našom nacijom, pred našim narodom. Šta da uradimo? Osim što radimo ovo što činimo u ovom trenutku.
Znate li koliko sam puta, evo kada slušaju oni gore, pa oni su ljuti na mene. Jedanaest sati sam ih molio da povuku barikade. Kada smo dobili sve ispunjeno, jedanaest sati sam se mučio da ih ubedim, da bi mi svi stranci rekli – to Vučić laže, Vučić to okrene u jednom sekundu, završi odmah, onda glumi kao da je on njih ubeđivao, pošto su svi oni glupi i debili, pa diktator naredi, pa to tako ide.

52/2MJ/CG

Jedanaest sati sam ih molio, iako su se povukli, iako su ostavili sve onako kako smo mi tražili. Zato što su oni siti svega. Ali i oni, takođe, imaju odgovornost, jer znaju da nam treba sto godina, hiljadu puta da pregovaramo da ne uvedemo zemlju u rat i da oni snose tu odgovornost zajedno sa mnom i da pokušamo da izbegnemo sukob po svaku cenu.
Ja sam vam danas govorio neke stvari. Jel vi stvarno mislite da se mi plašimo, ne znam, posebno danas kada smo mnogo snažniji. Pa ne.  Ali, rat je katastrofa. Da pokušamo da to izbegnemo. Govorim vam koliko je objektivno teška situacija. Pola dana se pretvorilo u to kako ćete da kritikujete Vučića, a ne Kurtija. Super, ja sam kriv zato što oni nisu Briselski sporazum poštovali. Odlično, ja sam kriv, ja maltretiram Srbe na severu Kosova. Super, Srbi kriminalci sa severa su za sve krivi. Super, nedemokratski režim ovde je kriv. Ovo ne govorim vama sada, nego govorim o svemu što sam slušao danas. Da li su to rešenja? Hoćemo tako da pomognemo našem narodu? Teško.
Kažete, da sam rekao da može da se okrene istorijski točak, istorijski tokovi. Da može. U našem slučaju je to veoma teško, veoma teško i deluje nemoguće, ali nas to nije sputava. Ovo što kažem nije defetizam, već realno sagledavanje situacije. U tom realnom sagledavanju situacije, onda pravite poteze i borbeno pristupate svemu i borite se za svoj narod.
Kažete, to da prihvatimo, jer mi govorimo o nezavisnom Kosovu. Ne ja govorim o proklamovanoj nezavisnosti iz 2008. godine. Albanci su unilateralno proklamovali nezavisnost 2008. godine. Nikada se sa njom nisam pomirio i nisam je prihvatio i borim se protiv toga. Nemojte da vam sabiram koliko je u vaše vreme priznalo nezavisnost Kosova zemalja, koliko je u naše vreme i koliko smo povukli priznanja i šta smo sve radili da bismo to učinili. 
I za takve stvari ste nas napadali jer ste počeli da objavljujete, ne vi, već neki mediji, odakle nama novac za to, kome šaljemo oružje i šta je to što radimo itd. Ni za te najtananije državne poslove kada radite nešto za svoju zemlju ne može da se prećuti nego mora da se napadne država, kao i sa svim drugim stvarima. Samo još jedan sepet, kako se to kaže kod mog oca ili samar na leđa državi. Da svako još nešto kaže protiv svoje države, jer ne valja vlast. Popularno je biti protiv vlasti.
Kada pitate šta je to stvarno. Pa baš i ne znamo šta je. Kada pitate a šta to stvarno da uradimo, onda ne čujete ništa. Umesto da kažemo jedni drugima, dobro ajde ljudi da prekinemo, kao što sam ćutao u izveštaju i mnogo više govorio o našem periodu, jer podnosim izveštaj za taj period kog se ne stidim, na koji sam ponosan, jer znam koliko smo besanih noći proveli boreći se za narodu na Kosovu. Znaju oni to.
Da vam kažem, mene ljudi, jedan dobar Srba na KiM, ne verujem u to da političare neko voli i bez obzira na, neko bi rekao broj glasova, popularnost, ne mislim da me ko voli, voli me moja porodica, ali ljudi poštuju. Ako me neko malo voli, voli me naš narod na KiM zato što oni znaju koliko se borim za njih, zato što oni znaju šta sam sve činio i šta sam sve radio.
Kada negde dobijate iz izbore u izbore preko 80%, jel stvarno neko misli da su ti ljudi glupi, da ne znaju za koga glasaju i da ne znaju šta je neko uradio za ili protiv njih. Znaju ti ljudi, znaju ko se bori i znaju šta sve radimo. Ne mogu o tome da vam pričam ovde se. Iz objektivnih razloga ne mogu da vam pričam. Nema problema, dođite kod mene i reći ću vam, jer sam siguran da to nećete ispričati u javnosti. Naravno da radimo, radimo sve što možemo. Radimo sve što možemo, da li je dovoljno, uvek može mnogo bolje, uvek može mnogo više, ja ne mogu i neću da krijem to. Stvarno sam dao sve od sebe, ne mogu više. I da vam budem sasvim iskren, ne mogu da vam opišem koliko sam srećan što mi je poslednji mandat, kada smo već kod ličnih stvari.
52/3MJ/CG

Što se tiče drugih stvari, vi što dobacujete da ste i vi srećni, mislio sam da nećete biti srećni, jer vam je uvek lako da pobedite najgoreg i najglupljeg, a to sam ja. Posle mene dolaze neki pametniji koje ćete teže da pobedite. Što se radujete mom odlasku, samo će pametniji da dolaze. Do sada ste uvek govorili on je najgori, šta se sada radujete mom dobrovoljnom odlasku. Rekao sam vam da ću sam da odem, da me nećete pobediti nikada. Kao što vidite i to obećanje ću da održim. 
Dakle, ono što je važno, to je da mi u narednom podperiodu koji će biti užasno težak za nas, kažete – došao je kancelar Šolc i rekao to i to, tačno je. Tačno je. Rekao mi je veoma teške stvari od nemačkih kancelara već dugo vremena, ali je isto tako i dobio odgovor i to ga je dobio javno, ne u četiri zida, ne sakriven od ne znam koga, već direktno pred nemačkim novinarima, dotle da su čak nemački novinari posle toga rekli – Vučić je ispao neočekivano jak lider pošto valjda niko u Evropi nije nikada pomislio da se na takav način obrati nemačkom kancelaru. To je bila moja dužnost, ne zato što bih ja time nešto dobio, to je bila moja dužnost da zaštitim našu zemlju i da zaštitim njen teritorijalni integritet. 

53/1MZ/LjL18.45-18.55

Ljudi, ja se mučim, ne mogu da vam objasnim to moje mučenje kada slušam u bilo kojem međunarodnom forumu priču o teritorijalnom integritetu. Mislim da sam to vama i rekao u jednom od naših razgovora. Ja se iskreno mučim kada to slušam, jer ne mogu to da slušam. Jer, tu dozu bezobrazluka sa kojom su oni zgazili naš teritorijalni integritet i gde nam svakoga dana govore o tome kako je teritorijalni integritet svetinja i kako su UN svetinja. I pitate ih - zašto ne poštujete Povelju UN i Rezoluciju 1244, a oni kažu - ej, Vučiću, ne smeš da se vraćaš u prošlost. Okej, možda smo i pogrešili tada, ne možemo to javno da kažemo, mi smo velika sila, možda smo i pogrešili, ali nećemo menjati svoju politiku.
Onda vi morate da živite. Mi danas moramo da obezbedimo novac da ima dovoljno struje, da ima dovoljno grejanja u svakom gradu i gde imate odgovornog i neodgovornog gradonačelnika. Morate da obezbedite plate i penzije da ne kasne ni dana. Zato morate da radite sa tim Evropljanima, zato moramo da radimo.
Kažete da su mnogi postali veći evropejci nego Srbi. Ja nisam. Nisam rekao da ste to meni rekli, nekim drugima. Ja nisam. Ja sam Srbin i građanin Srbije i ja sam pre svega neko ko brine o interesima Srbije. 
Da li se Srbija nalazi na evropskom putu? Da, nalazi se. Ali, da li ću im reći sve što mislim o njihovom radu, o licemerju, priči o teritorijalnom integritetu, pa ja mislim da im niko o tome ne govori koliko im govorim ja. 
Kažete - nastaviće se cepanje Srbije, pa će onda biti i Republika Srpska ugrožena. Ja sam zadovoljan što smo mi sve promenili u odnosima sa Republikom Srpskom. Ljudi iz Republike Srpske, ne mi, kažu da su najviše dobili upravo od ove vlasti, i najveću vrstu podrške i najveću vrstu pomoći u svakoj opštini, čak sada i u Stanarima gradimo veliki dom zdravlja, jednoj maloj opštini u Republici Srpskoj. Sve što možemo da pomognemo, sve zajedno radimo sa njima. Sve nacionalne praznike zajednički obeležavamo, sve nacionalne tragedije, sve nacionalne uspehe, sve. Radimo na svemu zajedno.
Šta još možemo da uradimo? Zaista se trudimo. I nisam očekivao da ćemo da dobijemo priznanje za borbenost i za trud i za rad, ali sam očekivao od vas, da budem sasvim iskren, da ćete da glasate za Izveštaj. Očekivao sam i od još nekih da će da glasaju za Izveštaj. Nisam vas ni pitao, nisam vas ni pozvao, ali sam očekivao, jer to nalaže negde, rekao bih, i poštovanje za ono što smo mi uvek glasali za sve odluke, i vaše kada ste bili na vlasti, ali i za to što smo uvek glasali oko Kosova jedinstveno. Bilo bi jedan, dva ili tri glasa protiv - Nenad Čanak, Čedomir Jovanović i još neko, uvek isti, a svi ostali smo glasali zajedno. 
Šta se promenilo? Promenilo se to, super, kažite narodu, što je Vučić postao odvratniji od Kurtija, kažite narodu - nećemo da glasamo za to i to zbog Vučića, okej. Ja to mogu da prihvatim, ali ne mislim da je to dobro za našu zemlju i ne mislim da imate ikakav razlog da se ne glasa za ovaj izveštaj. Ne mislim da ga je iko danas izneo. Niko ga nije izneo. U Izveštaju nema nijednog falsifikata, nijedne prevare, nijednog političkog trika, ama baš ničega. Tu su nabrojane činjenice. 
Odgovornost je generacija i mnogo manje, da vam ja to kažem, naša nego vaša i mnogo manje vaša nego onih pre i mnogo manje onih pre nego onih pre. Da budemo sasvim fer, da probam da budem sasvim fer, samo što to nikada nismo hteli da kažemo na takav način, ne nikad, nego udaraj u tom datom trenutku, jer mi je važnije da dobijemo neki politički poen u centralnoj Srbiji nego šta ćemo stvarno da uradimo za naš narod na Kosovu i Metohiji.


53/2MZ/LjL

I da završim, prazni se, odlaze Srbi sa Kosova i Metohije, ali odlazili su i 1961. godine u još većem broju, i 1971. u još većem broju, i 1981. godine u većem broju nego danas, i 1991. godine u većem broju nego danas, a posebno 2001. godine u mnogo većem broju nego danas, u mnogo, mnogo većem broju nego danas. Danas smo koliko-toliko stabilizovali situaciju, što je vrlo teško. Ali, odlaze nam ljudi i iz Priboja, iz Prijepolja, iz Loznice, odlaze najpre za Beograd. Odlaze nam i ljudi iz Leskovca i Vranja, najpre za Niš pa za Beograd, pa onda odlaze negde drugde. Počinju neki da se vraćaju, pa opet u Beograd. Prazna nam je centralna Srbija, prazna nam je Vojvodina, prazna nam je Srbija cela. Nemamo ljudi nigde. 
O deci ne smete da pričate zato što, naljutite se na mene koliko hoćete svi u ovoj Skupštini, da se slikam sa svo troje dece, da ne govorim o nekom drugom, Vukan se nikad nije ni pojavio u javnosti, dobio bih manje lajkova nego da se slikam sa svojim kučićima. Izvinite, ljudi, što vam o ovome govorim. Ne mislim da to govori loše o mojoj deci i mnogo lepo o mojim kučićima, koje volim, već to govori o svima nama. Pa gde nam je nestala ljubav prema deci? Gde nam je nestala ljubav prema budućnosti? A o tome da razmišljamo nećemo. Lajk može da se dobije ako opsuješ majku Aleksandru Vučiću. Ako si to uspeo, super si posao napravio. Ako nisi, šta si mu stvarno od argumenata rekao? Pa nisam ništa, ali šta ima veze, koga briga. 
Nadao sam se da ćete da glasate, nikoga nisam hteo da pozivam, niti da molim. Mislio sam da je to stvar odgovornosti prema državi. Vaša odluka je takva. Želeo sam građanima Srbije danas da pokažem samo sa koliko problema se suočavam, da razumeju težinu situacije, da razumeju da mi moramo da nastavimo da se borimo za fabrike da bismo imali para da sve ove probleme isplatimo, jer će sledeća zima biti još gora. Mogli ste da me pitate da vam i dam podatke o tome kako se stvari kreću i na ratištu i kako mislim da će da idu, pošto mislim da nešto bolje znam, jer imam bolji uvid i više informacija, a ne zato što sam pametniji. 
Ali razumeo sam dobro poruku i današnje sednice, razumeli su i građani Srbije, a to je - mi smo krivi, mi smo defetisti i ne znam šta ćemo da predamo. Tako da, pošto je sve pre nas bilo junački i intervenisali smo i na pogromu i na proglašenju nezavisnosti Kosova, ja sam slao ključ za puštanje iz ćelija albanskih terorista krišom, pa su noću izlazili napolje, pa šta da radite? 
Ovo sam namerno sve sarkastično govorio zato što ponekad ne ostanete sa pravim oružjem u rukama političkim i ne znate šta i da kažete na sve to što smo danas mogli da čujemo. Pretpostavljam da ste vi poslednji iz opozicionih stranaka koji je danas govorio, pa zato govorim.
(Predsednik: Ima još.)
Ima? E onda sam bespotrebno odužio. Ništa, sačekaću onda gospodina Stefanovića i Dačića i Jovanova, pa ću se posle toga obratiti, više neću.
U svakom slučaju, hvala vam što ste me saslušali. Da sam u opoziciji, za ovakav izveštaj bih glasao, a vi razmislite jesam li ja bio u pravu ili vi koji ste drugačiju odluku doneli. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Lazović.
RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Dakle, reklamirao bih član 106, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. 
Moram da kažem da su svi ovde govorili van možda konkretno Izveštaja ili konkretne stvari. I slažem se, zaista je pohvalno to što ste dozvolili diskusiju koja ide malo i šire, zato što je zaista opširna ova tema.

53/3MZ/LjL

Ali gospodine predsedniče, ako mogu da vas zamolim najdobronamernije, evo, bez ikakvih nekih ulazaka u neke okršaje, molim vas, potpuno ste obesmislili ovu raspravu svojim kilometarskim… 
(Žagor.)
Čujte, gospodo, ništa loše nisam rekao, pustite me da čujete, obesmislili ste samo u tom smislu što govorite po 20 minuta. To nisu replike, gospodine Vučiću. Dajte se držite malo teme.
PREDSEDNIK: Samo malo, ukazujete na moju povredu Poslovnika vezano za temu.
RADOMIR LAZOVIĆ: Tako je, ukazujem na povredu Poslovnika.
PREDSEDNIK: E dobro, što se tiče teme, samo da vam kažem, ako smo bez ikakvih reakcija prošli kroz pominjanje popularne muzike danas s vaše strane, nema smisla da zameramo bilo kome drugom ko je bio samo ozbiljniji od toga. 
RADOMIR LAZOVIĆ: Gospodine predsedavajući, ja ne govorim o temi, meni je u redu to što gospodin Vučić govori i šire…
54/1JJ/MT18.55 – 19.05

PREDSEDNIK: Samo polako.
Ne smatram da sam prekršio Poslovnik.
Da li vi želite da se izjasni Skupština?
RADOMIR LAZOVIĆ: Samo bih još nekoliko sekundi da završim, pa…
PREDSEDNIK: Jel ne želite?
RADOMIR LAZOVIĆĆ: Dakle, ja govorim o zloupotrebi vremena. 
PREDSEDNIK: Jel ne želite ili želite?
RADOMIR LAZOVIĆ: Ne želim.
PREDSEDNIK: Ne želite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ako mogu da vam odgovorim na to, pošto sam želeo da čujem. Odgovoriću vam u 30sekundi.
Pa na ovo što ste rekli, da zloupotrebljavam vreme.
Možete da dobacujete koliko hoćete. 
Govorio je gospodin Jovanović 20 minuta. Ja sam govorio 20 minuta. Šta u stvari hoćete, da nemam pravo ni da govorim isto koliko vi govorite?
(Radomir Lazović: Svaki put govorite…)
Svaki put govorim isto koliko i svako drugo govori i napada me. Naravno, samo tražim da imam isto vreme da odgovorim na sve vaše napade i na sve vaše tvrdnje i ništa više.
(Radomir Lazović: Molim vas, predsedniče, imam pravo.)
Ama baš ništa više, i na to imam pravo po Poslovniku. 
(Radomir Lazović: Mogu li da pričam, ako mi dozvolite, predsedniče Skupštine? )
A to što dobacujete i što ste nervozni, ja moram da vam kažem da samo govori o tome, pa da sam ja tako glupo i loše govorio, pa vi biste voleli da ja govorim još duže, ali izgleda sam mnogo dobro govorio pa ste se zato nasekirali. 
PREDSEDNIK: Pravo na repliku, Miloš Jovanović. Izvolite. 
MILOŠ JOVANOVIĆ: Mislim da sam poslednja osoba u ovoj sali kojoj, gospodine predsedniče Republike, možete da prebacite odsustvo hrabrosti prilikom donošenja odluka.
Dakle, nemamo nikakav problem da glasamo ili ne glasamo i te odluke donosimo shodno slaganju političkom, ako ono postoji, ili odsustvu istog. Uostalom, to pokazuje i činjenica da me nikad nije bilo briga da li ću i kako ću da prođem u pojedinim medijima ako kažem da nešto što smatram dobrim da je uradila ova vlast, ili vaša vlast, to i kažem. To se odnosi na to nadletanje administrativne linije, jer to zaista smatram da je bilo i odgovorno i hrabro i od strateškog značaja, kao i jačanje vojske, kao i povratak vojnog roka, i da ne nabrajam dalje. 
U naše vreme, pa skoro da nema našeg vremena, mi smo 14 godina opozicija, a 2008. godine je ta Vlada pala baš zbog razlike u vezi s tim kako treba da se vodi kosovska politika i ni jedno priznanje nije bilo u naše vreme, mi smo tad već, u suštini, otišli.
Rekli ste da sam rekao da treba mnogo oštrije da reagujemo. Ne, baš sam rekao suprotno. Imate ponekad taj talenat, malopre uočen, da promenite smisao reči vaših sagovornika ili oponenata. Kad smo oponenti, ja sam rekao da nam treba radikalna promena kosovske politike, a da sam potpuno svestan, zato što sam odgovoran čovek, da ta promena ne može radikalno da se izvrši, nego traži postepenost. I kao takva, opet, neće biti laka. 


54/2JJ/MT

Tu dolazim do, zapravo, glavne zamerke zašto nećemo glasati za ovaj Izveštaj. Nije pitanje ni hrabrosti, ni dopadanja bilo kome, ja ni nemam društvene mreže, nemam Tviter, nikad se time nisam ni bavio, ne znam šta se tamo događa, niti me, da budem iskren, u životu zanima. 
Dajte mi još 10 sekundi, molim vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine. 
Zašto glasamo protiv? Zato što ova politika nas vodi u ćorsokak, i to nisam rekao ja, to ste rekli vi, gospodine predsedniče Republike. 
Pa, vi ste pre par nedelja rekli – posle 10. ili 13. septembra će biti 30. oktobar, pa će biti neki 30-ti novembar, pa će biti nova krivina, pa nova krivina, pa nova krivina. I, to će zaista tako i biti, to ste potpuno u pravu. 
PREDSEDNIK: Jel to 10 sekundi?
MILOŠ JOVANOVIĆ: Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo jednu rečenicu. 
Za to nije kriva naša kosovska politika, već je za to kriva politika onih koji ne poštuju međunarodno pravo iz međunarodne zajednice i prištinskih vlasti. Samo je to velika razlika, a mi gledamo kako da odgovorimo odgovorno i šta je to što možemo da sačuvamo od naše zemlje.
Ako mislite da je naša politika dovela do toga da hoće da upadnu na Valač ili da šalju specijalce svako malo ili da ovo rade sa tablicama što rade, ne samo da naša politika tome nije doprinela, već u tome nismo učestvovali, tome smo se suprotstavljali i na najbolji način branili sporazume u čijem donošenju nismo učestvovali. Borio sam se za svaki Stefanovićev sporazum, tumačio ga na najbolji način za Srbiju, što sam radio i za Jeremićev koji je bilo nemoguće dobro tumačiti. Čak sam i to radio i borio se i pronalazio slabe tačke u njihovim napadima na to, i činio to svo vreme.
Kad govorite o 14 godina opozicije ili ne, pa napustili ste kada su proglasili nezavisnost Kosova i hteli na izbore da biste dobili podršku za drugačiju politiku, i izgubili ste izbore. A, pre toga… 
Ovo mi je dobro došlo, samo da vidim da ne postoji niko ko nije izdržao da mi nešto ne dobaci, ali apsolutno niko. Ni jedan od govornika danas, a srećan sam što sam se suzdržao da ni jednom od njih danas ne dobacim. 
Hvala na primedbama. Razumeo sam šta su vam želje. Ponašaćemo se odgovorno. Ponašaćemo se odgovorno i u skladu sa situacijom, a situacija svakako neće ići na bolje. Tako da ćemo se truditi da imamo čvrst stav, ali istovremeno da pokušamo da sačuvamo mir za našu decu i za našu budućnost i da u miru gradimo našu zemlju. 
Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Poslanička grupa Ujedinjeni, Borko Stefanović. 
BORKO STEFANOVIĆ: Hvala gospodine, predsedniče Skupštine.
Gospodine predsedniče Republike, za izveštaj nećemo glasati zbog toga, samo iz jednog razloga, izveštaj ne možemo podržati zato što je sublimacija politike koja se nije oslanjala na najširi mogući konsenzus u našem društvu. 
Inače, izveštaj jeste profesionalno nabrajanje svih elemenata dosadašnjeg pregovaračkog procesa i svih nepočinstava ili verolomstava albanske strane oko sporazuma i oko dešavanja na samom Kosovu i Metohiji. Taj deo izveštaja kao i deo izveštaja koji se odnosi na konkretnu preciznu pomoć našem narodu na Kosovu i Metohiji, naravno da svako treba da podrži. 

54/3JJ/MT

Kao što bih hteo da dodam, da iskoristim ovu priliku da ono što nam nedostaje, jeste što tražimo već godinama i od prethodnih direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da se najzad na neki način izvrši popis našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, da se izvrši najzad neka vrsta registracije. Znam da to nije jednostavno, naših ljudi koji rade u javnom sektoru. Da ne dolazimo u situaciju da nam Niš, Vranje, Prokuplje, Kraljevo i druga mesta bruje, pod znacima navoda, ljudima koji rade u javnim preduzećima na Kosovu, a žive sa njima van teritorije Kosova i Metohije. Samo zbog te bazične pravednosti ovo kažem. 
Inače, kosovsko pitanje smo godinama tražili i 2010. godine i 2011. godine, ono što govorim za sebe lično, a i neki drugi ljudi pre mene u ovom domu i na drugim mestima, da je pitanje koje mora u svakom smislu biti iznad naših stranačkih podela i naših partikularizama, naših posebnosti. 
Izgubismo živce i glasove objašnjavajući da ovo nije partijsko pitanje i da ne može biti partijsko pitanje. Nekada nismo bili uspešni u tim apelima, drago mi je da sada mi je deluje da se vodimo onom starom izrekom, kada se u državu uđe partijski programi plaču, zato što je država nešto što je jako ozbiljna stvar i zato što ne zna niko dok ne uđe u te cipele šta taj dan, a šta ta noć nosi. Ne govorim samo o najtežoj situaciji, a to jeste najteža situacija za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Moram da kažem da sam takođe u samom izveštaju video da to jeste registar teških okolnosti, muka, prevarnih radnji, pritisaka kojima je izložena naša strana, ali je takođe i registar manevara i izmicanja u tim datim situacijama. 
Ovaj izveštaj istovremeno na više od četiri mesta ističe u nekim elementima, u nekim konkretnim situacijama presudnu ulogu EU za deblokadu određenih pitanja, dva su pravosudnog tipa, a dva se odnose na konkretne stvari vezane za pregovarački proces. Eto, da bude i neke koristi i od posrednika iz EU. 
Ne moram da ovde govorim mnogo, mislim da su i neke uvažene prethodne kolege govorile koliko je teško svakome prigovarati bilo šta vezano za Kosovo i Metohiju.  

55/1VS/LŽ19.05 -19.15

To smo govorili godinama, to kažem i sada, nema niko od nas čega da se stidi. Nema tu lepote, nema tu slave, nema tu uzdizanja u nebesa, i ako možda nekome to deluje. To je varljivo i kratkotrajno. 
Dovoljno je neko sa druge strane, bilo to ova strana ili ona, nije bitno, da kaže – a, šta si ti, a šta sam ja. Ja ću se od toga uzdržati, kao što vidite. Mislim da našem narodu ne donosi ništa dobro. Apsolutno ništa dobro. 
Takmičenje, olimpijada, bacanje kamena s ramena, ili pesme neće rešiti kosovski problem. Rešiće ga strpljenje, diplomatija, razgovori po svaku cenu u najtežim okolnostima. Zašto razgovori? Zašto dijalog? Zato što smo druge stvari, podsetiću vas uvažene kolege, probali i znate kako se završilo. Svaka vlada Srbije, svaki pregovarački tim, svaki čovek, svaki predsednik od 1999. godine, do danas, pokušava da umanji štetu koja je napravljena 1999. godine, a rekao bih i nekih prethodnih godina. 
Ovde su spomenuta iseljavanja, masovna. Tačno je. Ovde su pomenuti neredi, 1981. godine. Tačno je. Nema maltene, jedne dekade da nismo imali dve godine normalnog života na Kosovu i Metohiji. Ne postoji način da ovde bilo ko ustane kaže, e, kad smo mi radili onda je bilo idealno. Nikada nije bilo idealno i uvek je bilo teškoća, i uvek je bilo nevolja za naš narod na Kosovu i Metohiji. 
Za naše državne interese, državne interese kolege, nema stranačkih, i kada ovo govorim, svi će reći, pa, da jedinstvo. To jedinstvo pod njihovom kapom, reći će ovi sa naše strane. Ja kažem ne. Nije to jedinstvo pod bilo čijom političkom ili ličnom kapom, ovo je jedinstvo pod državnom kapom, pod narodnom kapom. Nećemo isto misliti ni o čemu. 
Protivnici smo politički, ali ova tema, ljudi, ide iznad nas i vodi generacije ispred nas možda, u nepovoljnom pravcu, a te 1999. godine, se desila posledica, vrlo loša, agresija, nelegalna, uništavanje naše zemlje i naroda. 
Šta se desilo tada, samo ću vas podsetiti da budem i ja ovde mali doprinos amaterskoj hronologiji, sa moje strane amaterskoj, kosovskog problema. UNMIK do 2008. godine, pada na 25 zaposlenih. Svaki izveštaj UNMIK-a je bio u superlativima, svaka sednica Saveta bezbednosti, sve je fenomenalno. 
Kosovo uvelo svoje lične karte i pasoše, jel, mislite, poštovane kolege, da je neko u Savetu bezbednosti digao ruku da lupi veto na taj izveštaj. Nije. Jel, Srbija protestvovala? Naravno da jeste, kao i sada. Jesmo li tražili povratak famoznih 1000 pripadnika na Kosovu i Metohiji po Rezoluciji 1244. Naravno. 
Svaka vlada je tražila, pa, i Đinđićeva je tražila, čak su napravili odred. Šta se desilo? UNMIK umire, pred našim očima. Albanci otimaju svaku ingerenciju u svoje ruke, izdaju svoje lične karte, prave svoje agenciju za privatizaciju. 
Oteli su, nisam siguran, šest, oteli su osam originalnih katastarskih knjiga, jer naši ljudi iz katastra nisu stigli da ih iznesu u junu 1999.godine. Oni su sve radili kako su zamislili,  za šta su imali podršku iz međunarodne zajednice. I, šta se onda dešava?
Neko kaže, znate šta, dozvolili ste lične karte. Ko je dozvolio? Ko je dozvolio? Ruski ambasador možda lupio veto,  kineski možda? Ne. Sve je prošlo glatko kao mleko, uz protivljenje srpske strane i onda i sada. Gospodine predsedniče, vi to znate odlično. To je realnost o kojoj ja pričam. Da ne pričamo o mitovima u negativnom smislu. 
Ljudi, nisu mitovi nešto što se nije desilo. Mitovi su inspiracija, oni su kamen temeljac identiteta. Izvinite što pokušavam neke da podučim ovde. Malo i krhko znanje o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, ne moraju svi to da znaju, ali barem mi koji o tome pričamo moramo nešto da razumemo u ovom procesu.
 55/2VS/LŽ

To je bila posledica 1999. godine. Neću da krivim samo SPS tadašnji i Slobodana Miloševića. Prilike su bile nemoguće, moram ovde lično da kažem, država me je zvala da ratuje i da je branim, branio sam je. Hiljade drugih, naravno. 
Kad me država zvala da pregovaram, pregovarao sam, i jedno i drugo u najboljoj veri i sa najboljim mogućim rezultatima u užasnim okolnostima. Da li je bilo idealno? Nije. Jel, bilo grešaka? Jeste. Tačka. Šta sada? 
Sada ćemo da merimo kaput dokle je i ko je kome izvirio. 
Znate šta, predsednik republike je nedavno rekao jednu rečenicu, da smo mi kao država saterani u ćošak i da nemamo kud. Ta rečenica, ja je tumačim, jeste proizvod užasnih okolnosti za Republiku Srbiju na kosovskom pitanju. 
Ne, evo sada kažem, gospodinu Vučiću, kao političkom protivniku, ne kao izraz vaše slabosti, ona je izraz teških okolnosti ove države. Zašto? Hiljadu, hiljadu razloga. Slažem se sa vama, predsedniče, da smo saterani u ćošak, ali se ne slažem da nemamo izlaz. Imamo izlaz. Izlaz je u tome da se pridržavamo da našeg Ustava i rezolucije 1244.
Ovo nije samo ornament u ovom mom nastupu, ovo je jako važna stvar, moramo se pridržavati i ne smemo kršiti sopstveni ustav, ali isto tako izlaz u dijalogu. Dijalogu unutar Srbije, između nas, ali i dijalog ka Albancima na KiM i o svakom otvorenom pitanju da vodimo dijalog svom snagom, mudro, pametno i diplomatski, osim o pitanju priznanja nezavisnosti. O tom pitanju ne možemo voditi dijalog. Zašto? Zato što bi kršili svoj Ustav, i zato što to neće građani Srbije i zato što bi time ponizili i uništili sebe kao narod i kao državu, mi više ne bismo bili suverena zemlja.
Znate, problemi stvaraju najčešće ljudi, ali odgovorni ljudi pokušavaju kroz dogovor i razgovor da te probleme reše. Mi smo te probleme rešavali i pesnicama, mislim u figurativnom smislu i to nije dobro.
Zato moramo napustiti politiku simbolizma, politika simbolizma koje sam i ja bio deo, da objasnim preciznije, politika da je svaka zvezdica, da je svaka tablica, da je svaka lična karta, dokaz suvereniteta. Priznanje se vrši aktom Vlade i to se zna kako se čini. Sve ostalo nije priznanje nezavisnosti Kosova i dajte da jednom stavimo tačku na to. Slušao sam ovde predsednika Republike, kao da sam slušao mene u ovoj istoj Skupštini 2010. i 2011. godine, kada smo podnosili izveštaje. Pa 800 puta sam priznao Kosovo po nekim ljudima, evo vi ste sada možda prišli na 1000, i to je neverovatno odgovorno, kao što mislim da ne može niko da kaže, da je neka odluka bila de fakto priznanje. Nije.
Prosto, zna se šta je priznanje. Ja apelujem tim putem. Evo jedan prvi konkretan predlog.
Potrebno je da uključimo Skupštinu u pregovarački proces, to nije jednostavno, Vlada naravno vodi i sprovodi politiku, ali predlažemo da se Skupština uključi u rešavanje i pregovarački proces oko KiM. Kako? Dali smo predlog inicijative ovde u Skupštini, evo ga ovde, gde tražimo da se formira komisija Skupštine, komisija, jer odbor mora biti sastavljen isključivo od poslanika.
Dakle, komisija gde bi bila dva predstavnika svake poslaničke grupe, gde bi bili pozvani predstavnici Univerziteta Akademije nauka, nevladinog sektora i SPC. I onda bi to telo u 30 dana, napravilo predlog platforme i oblikovalo poziciju Republike Srbije, koja bi bila doneta ovde na Skupštinu na raspravu i usvajanje.
Evo to je naš konkretan doprinos, to mi predlažemo. Možda nije dobro, možda nije idealno, ali imamo ljudi tri postulata kojih se držimo i koje smo predložili ovde u tekstu -  Ustav, Rezolucija 1244 i dijalog o svim otvorenim pitanjima, osim o priznanju nezavisnosti Kosova. 

56/1JD/VZ19.15 – 19.25

Priznanje nezavisnosti Kosova, prosto je tema koja nije, čini mi se, ni za jednu srpsku instituciju. Nemoguće je o tome razgovarati, pregovarati i niko za to nema mandat. 
Ovo je prilika da svi zajedno u Skupštini na jednom od narednih zasedanja, ja sam i apelovao na predsednika Skupštine ako je moguće da se stavi na dnevni red da o tome diskutujemo, ovo je, ljudi, prilika da svi budemo uključeni u proces i damo doprinos tom jedinstvu koje nije jednoumlje. To nije jednoumlje.  I, ne koristim onaj izraz sabornost koji bi prijao kolegama sa desnice, to je najširi mogući konsenzus o velikom državnom nacionalnom pitanju koje neće nikome doneti, ni plus, ni minus. Pa, valjda ste to naučili, svi mi zajedno kroz ove decenije.
Pogledajte političke redove kojima sada svedočite. Nema mnogo ljudi koji su te probleme rešavali, a da mu je zahvalna nacija skinula kapu. Nema tu heroja, neko je to ovde, čini mi se, dobro primetio. 
Zato i mislim da svi predlozi o napuštanju dijaloga su opasni, oni su avanturizam i oni su političko slepilo. Zato i mislim da alhemičarski pristup, koji čujemo od nekih ljudi ovde, da nekako možete vino sipati u poderane mešine i da imamo vremensku mašinu da se vraćamo nazad. Ne možemo da se vraćamo nazad. Između ostalog znate zašto? Zato što Kosovo nije izvađeno iz UN, poštovane kolege. 
Zašto nije izvađeno? Zato što se na Savetu bezbednosti kvartalno raspravlja o izveštajima UMNIK-a i naš predstavnik uvek je tamo i uvek nastupa i brani naš interes, na Generalnoj skupštini UN i na Savetu bezbednosti. Sada će predsednik Republike biti na Generalnoj skupštini UN.
Prema tome, pitanje statusa nikada nije bilo izvađeno iz Saveta bezbednosti. Pitanje tehničkih pregovora, da, ali uz odobrenje Saveta bezbednosti i Generalne skupštine. 
Nikog ne optužujem, ja samo hoću da podsetim ljude na hronologiju događaja i na ono što je važno da razumemo. Ne mislim da je bilo ko kriv za to, radilo se šta se moglo, koliko se moglo, u situaciji kada smo ratovali sa 19 država sveta, kada su nam mnogi ljudi proterani sa Kosova i Metohije, kada su mnogi ubijeni, čiji su i mnogi domovi spaljeni, crkve i manastiri, kada nam je privreda uzurpirana na Kosovu i Metohiji, kada ljudi nisu mogli telefonski broj da okrenu na Kosovu i Metohiji.
Drago mi je što sam i ja jedan od onih ljudi koji sam mnoge noći proveo moleći predstavnike Srba sa Kosova i Metohije da nešto urade, recimo da sklone barikade, a oni neće, pa neće, pa neće. I? 
Prosto kažem - ljudi neće. Vidite, sada hoće i meni je drago. Ima tu ljudi koji su bili tada i ima koji nisu, ima nažalost nekih koji više nisu sa nama, poput ubijenog Olivera Ivanovića, čiju sudbinu svakako treba da istražimo, koliko god možemo.
Hoću da kažem da svaki pokušaj, da ovo pitanje rešavamo tako što ćemo upirati prstom jedni u druge, što ćemo pronalaziti trn u oku svakog od nas, a ne videti balvan u sopstvenom ide na ruku onima koji ne žele dobro Srbiji. 
Mislim da je to potpuno jednostavno i jasno. Nema te stvari na koju ja ne bi mogao da kažem vama ili vi meni, nema te stvari koju ne bih znao odgovorim, ali to neće doneti ništa dobro, ni Srbima na Kosovu i Metohiji, ni ovoj zemlji. 
Sada napuštati dijalog, dizati ruke i reći – nećemo u tome da učestvujemo, u ovakvoj geopolitičkoj situaciji, zaista je ravno katastrofalnom nacionalnom porazu. 
Isto kao što mislim da je neodgovorno reći – idemo nazad, tamo je lepo. Tamo možemo da dobijemo bitke koje nismo uspeli. Ne možemo. Neke bitke smo izgubili, ali smo valjda izvukli pouke da neke nove dobijemo. 
56/2JD/VZ

Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednik, Aleksandar Vučić. 
Izvolite. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani gospodine Stefanoviću, vrlo ću kratko, o nečemu o čemu vi niste govorili, smo ste pomenuli na kraju, oko poraza ću posebno da govorim. 
Nekoliko informacija. Pitali ste za popis stanovništva. Radili smo popis stanovništva 2017. godine. Tada su nam uhapšeni ljudi, jer smo to radili preko aktivista Crvenog krsta, evo da vam to sada otkrijem. Dakle, radili smo popis stanovništva, sa greškom od 1% južno od Ibra i sa greškom od 3% severno od Ibra. 
Ne mogu ovde da kažem tačan broj srpskog stanovništva, čini mi se da razumete iz kojih razloga i ne želim da govorim o tome. Mi znamo tačan broj Srba koji živi i južno i severno, ljudi koji noće tamo, a ima ih mnogo više koji su prijavljeni na Kosovu i Metohiji, a tačno je žive od Vranja do Raške, i Kraljeva, i Kragujevca i Beograda itd.
Da li uzimaju po dve plate, tri plate? Da, ima i toga i ne možemo to da iščistimo. Gotovo je nemoguće zato što mi plaćamo sve više, a naših ljudi je sve manje. Šta da uradite? Kako da se odreknete ljudi koji dođu četiri ili pet dana na Kosovo i Metohiju, a znate da ostalih 25 dana nisu tamo. Nismo mi glupi da to ne vidimo, a onda kažete opet – dajete ljudima, nisu prebogati, dajte da to uradimo. Naravno, da je to falinka u našem sistemu.
Dali ste predlog. Ja bih voleo da i kao predsednik mogu da zamolim predstavnike većine da prihvate taj predlog, ukoliko biste razradili i ukoliko bi to imalo smisla, jer da pozovemo predstavnike Akademije, u Akademiji bi se posvađali ko da dođe. Različito misle Kostić i Krestić. Da pozovemo Univerzitet? Koga ćemo da pozovemo sa Univerziteta, jer bi se posvađali svi? Da pozovemo sve naše poslaničke grupe zato ih i vi niste zvali u vreme kada ste to radili jer je to nemoguće. Pa, ne bismo se dogovorili oko toga da li da jedemo smoki ili grisine, a kamoli oko nečeg drugog, oko Kosova. 
Dakle, zato mislim da je bolje da imamo efikasan tim ljudi koji može da radi i koji može da napravi rezultat u skladu sa onim oko čega smo se nedvosmisleno obavezali, a to je poštovanje Ustava Republike Srbije, kroz to i Rezoluciju 1244.
To želim ljudima da kažem u Srbiji. Ta Rezolucija 1244 je sve samo ne slatka rezolucija. To nije posebno lepa rezolucija. Mi se na nju pozivamo zbog samo dva stava. Inače, mnogo toga bolje da je nema. Ali, svejedno, ona je deo međunarodnog javnog poretka i zato mi nju poštujemo, i na nju se pozivamo. Ona je rezultat naravno i našeg delimičnog ili vojničkog poraza tokom NATO agresije 1999. godine. Nema tu velike filozofije. 
E, sad, oko onoga šta mi Srbi neretko pogrešno mislimo. Mi mislimo da imamo pravo na značajne istorijske greške. 
Ovo nema veze sa vašim govorom, samo se nastavljam na vašu poslednju rečenicu, zahvalan sam vam na korektnom govoru, a sad ste nagrabusili, bićete izdajnik pošto mi niste opsovali majku tri puta, tako da, brinem za vašu političku budućnost. 
Što se mene tiče, ja brinem o nečemu drugom, a to je da mi Srbi kada doživimo poraz i kada napravimo istorijske greške sami, ili kada nam neko načini poraze nepravedno i ne našom greškom, mi se ponašamo kao da se to nije desilo. Mi se sutradan probudimo i pravimo se kao da se ništa juče nije desilo. 

56/3JD/VZ

Svi znate da sam u pravu, samo niko neće o tome da govori. Pravimo se da ništa nije bilo 1999. godine. Pa, bilo je. Znate, potpisali smo papir koji nikada ne bismo potpisali da nas nisu tukli. Da li su oni u pravu što su nas tukli? Ne da nisu u pravu, nego su agresori i zločinci i počinili svakojaka zlodela ovde, i to smo počeli tek nedavno da obeležavamo za razliku od svih velikih patriota koji su nam držali pridike i koji nisu smeli da obeležavaju, nego su NATO agresiju nazivali NATO kampanjama, NATO intervencijama, ko da mi je neko popravljao zub gore, desno okuzalno, pa mi je bila intervencija. Nije bila nikakva intervencija, nije bila nikakva kampanja, nego je bila NATO agresija na našu zemlju. 
Ali, zna se rezultat, a mi se pravimo kao da se ništa nije dogodilo i očekujemo da sutra sve bude isto. Znam kroz kakvu su muku prošli, gledam Stevića gore, sećam se kako su Srbi, to je šok za sve nas ljudi, 1999. godine. Pa, Voja Živković, ja mislim da je čovek prepukao od muke. Neko bi rekao ovakav je, onakav je, da li je stabilan, nestabilan, labilan. Šta pričate? Bio je zver od čoveka. Nije mogao da preživi to, pa je digao ruku na sebe i mnogi drugi ljudi. Evo, govorim prvi put stvari koje ljudi ne znaju.
57/1GD/MP19.25 -19.35

To je šok bio za sve ljude, ali dogodilo nam se. Dogodilo nam se. Ko je kriv? Manite tu priču. Ne možemo da se pravimo da se nije dogodilo, pa sada mi ćemo to sada da vratimo sve. Pa, ne možemo da vratimo. Nemoguće je da vratimo, osim da ne probamo još jednom ono što smo probali, pa ispalo na loše. 
Da li možemo da im pustimo da nas uništavaju ili da nam progone narod? Pa, takođe, ne možemo. Mi nemamo šta da popustimo, zato sam rekao, nemamo šta da popustimo oko KM tablica. Nemamo šta da popustimo, ne možemo da pustio to. I, sada, šta čekamo? Pa, čekamo da ovi koji su odobrili kosovsku nezavisnost iz njihovog ugla nateraju ove svoje miljenike i štićenike da nešto oko toga urade, da povuku tu odluku ili odlože, prolongiraju, bilo šta. Sve drugo nas vodi u katastrofu.
Mi uopšte nemamo prostor tu da reagujemo na bilo koji način. Jesmo li mi za to krivi što je tako? Ne mislim da smo krivi ni ovo malo ispod nokta. 
Vama hoću da se zahvalim na korektnom istupu za koji mislim da je bio važan i zbog Kosova i Metohije i zbog budućnosti Srbije i verujem da ćemo uspeti da održimo sve ono o čemu smo danas govorili, a to je … 
Ne morate da brinete, neće oni u Vladu, niti bi oni da ulaze u Vladu, niti bismo ih mi u Vladu. Samo da znate, popu reći pop, a bobu bob i biti fer. Ukoliko je neko fer, ja mislim da je to nešto ljudski, a pošto ste vi uglavnom mnogo srećni kako ste me danas rasturili, ja vam čestitam na tome još jedanput i želim vam isti uspeh u budućnosti. 
Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Pravo na repliku, Borko Stefanović.
BORKO STEFANOVIĆ: Samo kratko ću pokušati preciziranje inicijative koju je podnela poslanička grupa Ujedinjeni.
Dakle, mi predlažemo da se pozovu, pre svega, rektor univerziteta, da se pozove predsednik SANU i da se pozove, recimo, Nacionalni konvent od nevladinog sektora, a od vladika SPC mislim da bi bilo najbolje pozvati vladiku sa Kosova i Metohije. Čisto da bih precizirao, predsedniče, ovu inicijativu, ali sada samo kratko da dodam. 
Mislim da korist ovakvog poteza za našu državnu poziciju po pitanju Kosova i Metohije, ne toliko za akutni, ako mogu tako da kažem, korak pregovaračkog tima, nego više kao uključenje najvišeg zakonodavnog tela u ovaj proces, pa sa papirom koji svakako siguran sam niti će biti, naravno, na osnovu principa koje smo predložili ni protiv Ustava, ni protiv dijaloga, ni protiv Rezolucije 1244. Ne vidim da može da bude neka šteta o tome, tako da ja moram ovde da apelujem, uz žal što neki, vidim, tumače, rekao bih, vrlo ozbiljan pristup kosovskom pitanju kao ne znam šta.
Znate šta, ovo je, ponavljam, pitanje koje nije stranačka stvar. Ovo pitanje nema veze sa tim. Nikada nije ni bilo. Nikada nije bilo, budite pošteni pa priznajte sebi, ne mora meni niko da prizna. 
Dakle, govorim kolegama. Ako je bilo loših reči i u strasti, kako da kažem, nekih neodgovarajućih izraza prethodnih godina, knjižimo to na našu zajedničku nezrelost, na naše odrastanje u ovim teškim okolnostima. 
Hvala.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo jednu reč. Dakle, nemam problem, pozvaću predstavnike. Sa predstavnicima srpske crkve sam već razgovarao, ali mogu ponovo da ih pozovem sa predstavnicima Svetog sinoda srpske crkve. Pozvaćemo i rektora i predsednika SANU i Nacionalni konvent.


57/2GD/MP

Ako bude bilo ikakvog smisla, bilo šta, možemo i posebno da ih zovemo, bilo kakvog smisla ako bude, jer oni imaju potpuno različit pristup. Dijametralni pristup imaju predstavnici srpske crkve i Nacionalnog konventa. Pretpostavljam čak i srpske crkve i predsednika Akademije, ali nemam problem. Rekao sam, učinio sam jednoj drugoj poslaničkoj grupi, nisam učinio njima. Mislim da je okej. Nije problem da učinimo kao zemlja ako smatrate da time nešto dobijamo. 
Nemam problem ni sa ovim. Pozvaću predstavnike svih ovih ili organizacija ili institucija na razgovore da vidimo možemo li da se dogovorimo makar oko ove platforme, a to je Ustav Srbije i Rezolucija 1244, pa bar da znamo da oko toga imamo neku vrstu nacionalnog konsenzusa, te u tom smislu to prihvatam i čim se vratim iz Njujorka sa Generalne skupštine te sastanke ćemo organizovati. Zahvaljujem se.
Samo jedan detalj, izvinite. Pošto skoro deset sati  nisam ustao sa stolice, nije mi problem da sačekamo još i gospodina Dačića i gospodina Jovanova, a onda bih zamolio, ako možemo, da nastavimo sutra. 
Zahvaljujem se. 
Ja ne mogu, prosto. Nije problem što nisam jeo, ali eto, to je moja molba. 
Izvolite. 
PREDSEDNIK: Tako ćemo i da uradimo. 
Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije, gospodine Dačiću, izvolite. 
IVICA DAČIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Republike, predsedniče parlamenta, naravno, i ovoga puta ću izraziti svoje uverenje da je veoma dobro što je zakazana ovakva sednica, zato što postoje teme oko kojih možemo i potrebno je da se razilazimo, odnosno razlikujemo, ali da isto tako, bez obzira što smo u različitim političkim strankama, oko ove teme ne bi trebalo da postoje razmimoilaženja koja mogu dovesti do takve situacije da to bude slabost za našu državu. U tom pogledu se zahvaljujem i predsedniku Republike na ovoj inicijativi za zakazivanje ovakve sednice. 
Rekao sam već da sam u ovoj sali od 1992. godine. Možete misliti koliko je sednica bilo na ovu temu i koliko je bilo rezolucija i deklaracija. U tom smislu, naravno da ću početi od toga da je Kosovo i Metohija centralna srpska tema vekovima, ali isto tako ne možemo  svi zajedno da ne primetimo da ono u  našoj istoriji više nije bilo naše nego što je bilo naše. Više ga nismo imali nego što smo ga imali, od 1459. do 1912. godine, 453 godine, ali ga nismo izgubili. Bez obzira što ga nismo imali, nismo gubili tu temu i zato je ona prisutna u svakom segmentu i slažem se sa tim da čak i kada smo 1912. godine oslobodili, odnosno pripojili te teritorije, da smo nazvali te ljude oslobodiocima, odnosno kosovskim osvetnicima. 
Isto tako, moram da kažem da bi bilo prilično… To će se uvek ponavljati. Ako bismo sada krenuli u prošlost, znate dokle ćemo doći? Pa, doći ćemo do Kosovske bitke i pitanja da li je trebalo suprotstaviti se Muratu 1389. godine ili ga pustiti da ide na Beč i Peštu zato što su oni koje smo mi branili tada svojim kosovskim zavetom na kraju priznali Kosovo kao nezavisnu državu. Ako već pričamo o tome. 
Bilo je drugih naroda koji su pustili Turke. Nisam video da su lošije prošli od naših, ali još jednom ponavljam, to je hipotetičko pitanje. Mogu i da postavim pitanje zašto mi slavimo dve velike seobe Srba sa Kosova. Svako od vas, siguran sam, ima u svojoj memoriji Čarnojeviće, patrijarha, oba patrijarha.
58/1BD/IR19.35 – 19.45

Više od 100 hiljada Srba u 17. i 18. veku je otišlo sa Kosova i Metohije u Ugarsku, odnosno preko reke i zatvorena Pećka patrijaršija, ukinuta 1766. godine. 
Tako da, kada govorimo o šteti koju ste spominjali da je nastala 1999. godine, znate, veoma je lako govoriti o tome. Za 453 godine, albanizacija i islamizacija, etničko čišćenje i promena demografije je učinila svoje. 
(Milovan Drecun: I arnautizacija.)
Nemoj da mi oduzimaš vreme, Drecun, molim te, ali se slažem sa tobom, apsolutno. Ali, to što nas danas ima manje nikome ne daje pravo na secesiju i to je tačno. Zašto? Kako bi bilo kada bi u svetu, kad god neki narod postane negde manjina na delu gde žive nacionalne manjine, taj deo teritorije imao pravo na svoju državu? Znaju oni na zapadu da je to nemoguće. Znaju oni da to ne može i zato su ovo i nazvali takozvani sui generis, odnosno poseban slučaj, misleći da se to njih neće ticati.  
Ja isto moram da kažem da, pošto, još jednom ću ponoviti, ne znam, gospodin predsednik Vučić je malopre, čini mi se, više pravdajući se, rekao da nije bio toliko dugo na vlasti. Ja se, naravno, ponosim što sam toliko dugo na vlasti. Zašto? Zato što je ovde u pitanju, pa normalno, valjda se borimo da budemo deo lige šampiona, a ne da učestvujemo u lokalnim ligama. Ali, dobro, imamo i tu nešto zajedničko. Oni koji su bili opozicija 1992. godine, još su opozicija, ali dobro, ima vremena. Ali, nebitno je to danas. 
Zato, bez obzira na sve ove polemičke tonove, moram da kažem da sam veoma razočaran neshvatanjem ozbiljnosti situacije oko Kosova i Metohije. Ja ne mogu da razumem da li mi shvatamo da ovo nije pitanje Kosova, ovo je pitanje Srbije i njene budućnosti. 
Godine 2000. kada je pao Milošević, pričalo se o novoj politici. Pa, koja je to nova politika? Koja je to bila nova politika? Evo, sad sam, malopre je o tome i predsednik Vučić govorio, standardi pre statusa, to je bila prva faza, pa su onda to zaboravili, pa se prešlo na politiku, čini mi se da se zvalo paralelni koloseci, tako je nešto bilo, ili dvostruki. Znači, paralelno možemo da idemo i u EU i da rešavamo ili da ne rešavamo pitanje Kosova. I jedna i druga politika, odnosno parola, odnosno nije to bila paralo, to je bila politika Međunarodne zajednice prema državi, obe te politike su propale. 
Isto tako, govorilo se o tome, ja stvarno ne razumem kako to neko misli da je potrebno izvršiti normalizaciju i demokratizaciju i stvoriti uslove da granice nisu bitne. Ja stvarno ne znam da li mi ovde, u kom svetu živimo, da li je neko zaista misli da je to moguće? Pa, da li neko stvarno misli da se tamo ne raspravlja o tome? Pa, zar tamo neko stvarno misli da ćete vi sa Kurtijem, Tačijem ili Haradinajem da raspravljate o tome da li će jafa keks da ide u prodaju tamo ili ovamo? Njih to ne zanima, njih zanima državna nezavisnost.
Zato ja želim da upozorim sve koji to govore da vode računa, jer time bacaju ljagu na svoju državu. Nijedna Vlada Srbije, nijedan predsednik Republike nije kriv i nije uzrok problema na Kosovu i Metohiji. Uzrok problema, pričalo se da je to diktatura, pa srušićemo Miloševića, srušićemo ovoga, srušićemo onoga, rešićemo probleme sa Albancima, samo da padne taj i taj. Problemi su u demokratiji i ljudskim pravima. Nikad nije bio taj problem, uvek je bio problem nelegalne secesije i želja Albanaca da stvore svoju nezavisnu državu. 
Uostalom, gospodin Kamberi, koji sada nije tu, a žao mi je, uvek ode. Eto, mislim ima i nešto loše što smo velika poslanička grupa, druga posle SNS, pa toliko moramo da govorimo na kraju, oni svi koji govore prvi, oni odu, posle nemate s kim da polemišete. Ali, šta hoću da kažem? Kamberi kada sam ja bio predsednik Skupštine, 
58/2BD/IR

on je izneo svoju zastavicu ovde da pokaže da, eto, pa nije on izneo zastavicu Kosova, nego Albanije. Što nije izneo zastavicu Kosova, ako govorimo o Kosovu? Ne, zato što nijedan Albanac ne govori o Kosovu. Kad govori o Kosovu, on misli o konceptu velike Albanije, i toga svi moramo da budemo svesni. I svi misle isto, a da li svi Srbi misle isto, veliko je pitanje.
Zato ja zaista mislim, gospodine predsedniče, da ponekad ovakve rasprave treba izbegavati. Znate zbog čega? Narodi bivše Jugoslavije, Hrvati i Slovenci, oni su 100 godina, pa nisu 100 godina, ali od 1918. godine pa do devedesetih godina, oni su se kleli u Jugoslaviju i ovde sedeli, pričali o bratstvu i jedinstvu, a kovali planove kako da iskoriste Jugoslaviju za svoje države. Slovenci su pričali da je Jugoslavija raka koju treba iskoristiti za svoju državu, nezavisnu.
A šta smo radili mi Srbi i šta danas radimo? Mi i danas i sve što hoćemo i što nećemo, mi ćemo da kažemo nekome, a da li ćemo to da realizujemo, nije bitno. Mislim da Srbima više ne trebaju pobede koje, kakva je to časna pobeda ako je to poraz? Potrebna nam je politika sa rezultatima.
Tako da, mislim da je, ne želim više da govorim o prošlosti, jer se sve to može na jedan ili drugi način tumačiti. Kad kažem, ne treba govoriti na ovakav način. Pitanje našeg odnosa, šta ćemo da radimo, treba da bude stvar od najvišeg stepena nacionalne bezbednosti i sigurnosti, a ne da se takmičimo ovde u izjavama koje mogu samo da nanose štetu našoj državi, a znamo da ih nećemo sprovoditi.
Još jednom ću ponoviti, oni su, samo da nađem citat poslednjih rezolucija. Pazite, 110 godina nakon našeg oslobođenja, Kosova od turske okupacije, imamo veoma tešku situaciju u kojoj je ugrožen naš vitalni nacionalni državni interes, naš teritorijalni integritet i suverenitet. Zato, bez obzira što je Kosovo jedna velika reč i velika misao za srpski narod, tema koja je vezana za srpske korene, za srpske seobe, ali i za srpske deobe, mislim da svrha današnje sednice nije raspravljanje samo o nekom tekstu rezolucije ili nekih predloga kojih je bilo mnogo, nego da li smo mi u mogućnosti da realno sagledamo situaciju u kojoj se nalazimo, realnu situaciju na Kosovu i Metohiji, realnu spoljno-političku situaciju, spoljno-politički položaj Srbije i mogućnost za pravedno rešenje tog problema. Od takvog pristupa zavisiće da li ćemo mi uopšte voditi jednu realnu i održivu i ostvarivu politiku. 

59/1TĐ/MJ19.45 – 19.55

Kad pričamo o Rezoluciji, mi smo doneli 1999. godine Rezoluciju za koju mislim da bi svi ovde glasali, pred bombardovanje. U Rezoluciji piše da Kosovo ne može dobiti nezavisni status ili status Republike, nego autonomije po najvišim međunarodnim standardima. Ne prihvatamo ni jednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje. Da li je ovo tekst koji biste svi potpisali? Siguran sam. Ne samo da biste potpisali, nego biste tražili amandmanima još da se zaoštri. 
Da li biste prihvatili ultimatum iz Rambujea, koji je govorio o tome da treba da bude referendum na Kosovu tri godine o statusu? Pretpostavljam ne. O čemu onda pričate? Šta biste uradili drugačije i da li je uopšte moguće nešto uraditi drugačije. Pretpostavljam da jeste, ali oko svega zaista bi trebalo da shvatimo da je kriv albanski separatizam, da možemo čak da citiramo Rezoluciju kad su proglasili nezavisnost. Rekli smo da ćemo da se borimo svim sredstvima protiv toga, da primenimo sve mere u odbrani našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta i dokle smo stigli? 
Želim da budem jasan. Možemo da imamo dva pristupa ili je Kosovo potpuno deo Srbije, ili je potpuno nezavisno. Istina nije ni jedno ni drugo, da budemo mi iskreni, ne pričamo o ustavno-pravnom sistemu. Pričamo o realnosti, a to je da Kosovo nije u celini deo našeg suvereniteta zato što ne vršimo vlast na toj teritoriji. Isto kao što ni celo Kosovo nije u vlasti Prištine zato što oni ne vrše vlast na celoj teritoriji Kosova. Na kraju mogu zaista da kažem da je međunarodni poredak nepravedan.
Kad pričamo o genocidu, Kamberi je govorio da Vili Brant, pominjao je Vilija Branta, mislim da je to veoma neumesno. Zašto? Vili Brant je tražio oprost od Jevreja kojih je više od pet, šest miliona poginulo, odnosno ubijeno za vreme Holokausta za vreme Drugog svetskog rata. Najveći broj Jevreja, ali i naravno Slovena, Roma itd. i Poljaka zato što se to desilo na toj teritoriji, ali hoću da kažem da je neuporedivo, bez obzira što mi ne govorimo o istim stvarima. Da ne spominjem sada tu situaciju, da ne pominjemo koliko, to sam govorio prošli put ovde, da sad u Podujevu imamo 20 ili ne znam koliko 12 Srba od ne znam više stotina, u Đakovici ne znam koliko ih ima, tu je Snežana, ali ima ih možda desetak. U Prištini je živelo više desetina hiljada, ja mislim da je živelo skoro 50 hiljada 1981. godine, a sada ih ima manje od 500 u samoj Prištini, Srba, govorim o Srbima, i pitanje je da li ih i toliko ima. 
Sada kad podvučete crtu, onda vidite ko je i postavite pitanje nad kim je potčinjen taj genocid? Kad se počini genocid nad nekim onda nekoga ima manje. Jevreja je stradalo pet, šest miliona. Mi sad ovde imamo više Albanaca nego što ih je bilo pre rata, a Srbi proterani, gde su Srbi? 
Međunarodni poredak je nepravedan, ali to ne znači da mi ne treba da budemo deo tog poretka. Mi ne možemo da budemo van njega. Treba da budemo svesni realnosti u kojoj se nalazimo. Mi treba da branimo Kosovo, ali vodeći računa da dođemo do ostvarljivog rešenja i ostvarljive situacije, realne, da ne dovedemo sebe u još težu poziciju, izolaciju ili u samoizolaciju. 
Ja moram da kažem na kraju, gospodine predsedniče, da sam zaista ponosan na sve ono što smo zajedno postigli u našoj političkoj aktivnosti svih ovih godina. Od 2012. godine Briselski sporazum je imao svoju veliku vrednost i važnost u tom momentu i u pravu ste kada ste govorili o tome. 
Ja sam imao prilike i nemam dovoljno vremena, jer sam ograničen na tih 20 minuta, a ja sam navikao mnogo da pričam i neću stići da kažem to što sam hteo. Tačno je da sam gledao kod Borisa Tadića prenos iz Haga, savetodavnog mišljenja tog. Ne znam,

59/2TĐ/MJ

mislim da niko nije bio iz sadašnjeg sastava, možda Borko, ali Vuk je bio u Hagu. Tadić je napravio dve varijante saopštenja. Obe te varijante je morao da baci posle saopštenja tog suda. 
Ja vam kažem – to je neozbiljna država da mi tako čekamo šta će saopštiti sud u Hagu. Mislim da i danas iz svega ovoga treba da izvučemo pouke. Ne moramo mi baš sve da kažemo šta ćemo da uradimo, a naročito ne moramo da kažemo nešto što nećemo da uradimo. 
Jesam bio, kada je Šutanovac govorio, kada je svojevremeno bila neka sednica, u to vreme smo bili sa DS u koaliciji, on je govorio da mi nećemo intervenisati, Boris Tadić itd. Ja sam oduvek smatrao da je to pogrešno da se kaže. Mi treba uvek da pričamo o tome da smo za mir, da treba da učinimo sve, da konflikt nama nikada ne ide u prilog, da je dosta bilo srpskih žrtava i svega toga, ali nikada ne smemo da kažemo – e, slobodno vi uradite šta god hoćete. Zato je ispravna politika koju je govorio predsednik Vučić, a to je da nećemo dozvoliti pogrom srpskog naroda. 
Na kraju moram da kažem da pružamo i dalje punu podršku svim nastojanjima u borbi za to državno jedinstvo, za zaštitu nacionalnih i državnih interesa, jer samo stabilna Srbija, samo jedinstvena Srbija, a ne kao ime Palmine političke stranke, nego kao suština, jedino je jedinstvena Srbija jaka i stabilna. Zato na kraju – živela Srbija! Hvala. 
PREDSEDNIK: Gospodine predsedniče, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Uz zahvalnost gospodinu Dačiću želim nekoliko činjenica da istaknem koje su važne za ljude i da sa nečim oko njega polemišem, a onda jednu šalu da vam ispričam, koja možda nekome govori o tome kako se menjaju odnosi u Evropi i svetu. 
Naime, oko Rambujea potpuno ste u pravu. Ja mislim da ne postoji ni jedan čovek koji bi mogao da donese drugačiju odluku. Bio bi slomljen u Srbiji. Iluzorno je za onakav papir da kažete da bi neko mogao da prihvati. 
Ono što ja ne razumem sve nas koji smo tu bili mali i koji ništa nismo odlučivali, posebno one koji su odlučivali, to je samo zašto nismo ranije prekinuli samo agresiju, ako smo već znali da više ne možemo. To sebi pitanje postavljam svake noći, imajući u vidu, bukvalno, tragediju kroz koju smo prošli i ogromnu štetu koja je našoj zemlji naneta. 
Zašto sam ovo rekao? Rekao sam samo zbog toga što takve situacije moramo da izbegavamo u budućnosti. Zato što naša obaveza nije da slušamo isključivo volju većinu. Na kraju to morate da uradite, ali kada donosite odluke morate da ukažete i na neke druge stvari i da donesete odluke u interesu naroda, čak i kada nisu svi saglasni. 
Postojala je teža odluka koju bi narod teško podneo, okrivljavao bi za sve u tom trenutku predsednika Miloševića, ali bi ta teža odluka bila bolja za naše građane i za naš narod da je bila doneta. Nije. 



60/1DJ/CG19.55-20.05

Da li je on kriv za agresiju? Svakako nije. Da li je on prouzrokovao agresiju? Svakako nije, ali posledice agresije su užasne i mu smo se bukvalno tek danas, pre godinu, dve ili tri u potpunosti oporavili od toga što nam se događalo u to vreme.
Ivica Dačić je političar koji je veoma iskusan i ja sam mu zahvalan što smo sve vreme zajedno radili ovaj posao. Verujem da ćemo to nastaviti i u budućnosti.
Hoću da vam se zahvalim i vama, članovima i simpatizerima SPS na podršci koju ste mi pružili na predsedničkim izborima. Možda to nisam uvek dovoljno isticao, iako mislim da je važno da kažem. 
Ja se nisam ponašao kao predsednik političke stranke iako svoju stranku volim i mislim o njoj, naravno, da je najbolja u Srbiji i poštujem i sve druge stranke. Bavio sam se državom i trudio sam se da mi država bude iznad partikularnih partijskih ili političkih interesa.
Vama hvala na svim naporima, jer smo kroz teška vremena prošli zajedno i oko Kosova i Metohije i oko svih drugih teških reformi da bismo danas imali, makar u prethodne dve godine, najveću stopu rasta u celoj Evropi. To nije palo s neba, to je rezultat nečijeg rada. Mi bez vaše podrške i bez zajedničkog učešća u tome ne bismo uspeli.
Da se našalim. Ivica Dačić, naime, kada razgovara sa Turcima, on se danas neće naljutiti što ću to da kažem, ali vam to govori o promeni odnosa. Sad, koliko se ja trudio da ozbiljno razgovaram, mora da bude i neko ko će napravi atmosferu drugačijom, u onom pozitivnom smislu reči, ne mislim ništa loše. Kaže Erdoganu: „Vidiš, Redžep, prošli put smo mi stali na branik Evrope, a oni nam to nisu vratili nikako. Sledeći put kada ti rešiš da opet ideš na Evropu, samo javi tri dana ranije mi da te propustimo, više nećemo da te zadržavamo na ovom području“.
Zašto sam ovo ispričao? Duhovito jeste, ali sam ovo ispričao zbog nečeg drugog. Ne zbog njegovog šarma i duhovitosti, svega što ja nemam, ispričao sam zbog same promene paradigme u kojoj svi učestvujemo i zbog svega onoga što se zbiva danas u Evropi i svetu. Oni koji misle da su sada na putu da u potpunosti unište Rusiju, plašim se da to nije moguće. Kad kažem plašim se, ne plašim se stvarno, već mi se čini da to nije moguće i čini mi se da stvari bolje analiziram od njih, da uopšte ne ulazimo u emocije i u to ko vam je drag, a ko vam nije drag. 
Nažalost, to će doneti sukobe koji će da traju godinama, a ne mesecima i ne nedeljama. Mi moramo da se spremimo i u smislu Kosova i Metohije, zato se mnogima žuri, ali i u smislu u svim drugim važnim državnim stvarima i poslovima šta, kako i na koji način da opstanemo i šta je to sve što moramo da preduzimamo. To neće biti ni malo lak zadatak. 
Zato sam danas, ne ljutite se na mene zbog toga, objasnio sve oko javnog duga. Ko Boga vas molim da više ljudi koji to pišu i pričaju, da više te gluposti ne izgovaraju. Dakle, Srbija odlično stoji. Jedna Nemačka je dužna 2.480 milijardi, a mi samo 30. Dakle 80 puta manje. Tema je – zašto vam smeta kada govorimo istinu? Ako mi već dobacite to, kažite mi da sam slagao, kažite mi da nisam rekao istinu. Nikome od vas nisam rekao „tema“. 
Kada ste govorili neistine o mojoj porodici, kada ste govorili neistine o imovini, kada ste govorili neistine o svemu, ćutao sam kao zaliven i reč vam nisam rekao. Vama smeta kada govorimo o stopi javnog duga. Vama smeta kada govorimo o onome što je interes našeg naroda.



60/2DJ/CG

Što se tiče i naše snage na Kosovu i Metohiji, jer samo snažna Srbija, ekonomski jaka Srbija može da izdržava udare, ovako snažne zemljotrese, ovakve tajfune kao što mi izdržavamo. To neće biti lako, neće biti ni malo jednostavno. To ljudi treba da znaju, to ljudi treba da razumeju.
Pred nama je, u svakom slučaju, teška i politička i ekonomska i energetska zima i jesen. Ja mislim da ne treba izbegavati ovakve rasprave. Mislim da ovakve rasprave uvek pokažu i ozbiljnost i odgovornost i neozbiljnost i neodgovornost. Rasprava je mnogo bolje prošla nego što sam očekivao, da budem iskren. Jedino što sam očekivao to je da će svi da glasaju za izveštaj. Na kraju, ako ste primetili, primedbi na izveštaj nema. On je urađen profesionalno, urađen je ozbiljno, urađen je odgovorno, ali politika je to. 
Nažalost, verujem da će doći dani kada će nam država biti važnija od onoga što su stavovi političkih stranaka i onoliko koliko budemo mogli i mi koji danas o ovome na ovakav način govorimo, da promenimo i sebe, pa se onda nadam da će i neki drugi uspešno promeniti sebe.
Hvala vam još jedanput, gospodine Dačiću.
PREDSEDNIK: I poslanička grupa Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, predsednik grupe Milenko Jovanov. Izvolite.
MILENKO JOVANOV: Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, trudiću se da sažmem ono što sam planirao da kažem, mnogo toga je već rečeno i mnogo toga je sam predsednik rekao i nema potrebe da se ponavlja i da se iznosi već ono što je izneseno, a sa druge strane postoje neke stvari koje mislim da u ime poslaničke grupe i SNS moram da kažem. Pre svega, predsedniče, da ćete u poslaničkoj grupi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, u SNS uvek imati podršku za politiku koju vodite i da ćemo pokušati koliko je u našoj moći da se svuda i na svakom mestu borimo za tu politiku.
Kada pogledam našu braću i sestre sa Kosova i Metohije koji sede na balkonu strpljivo i slušaju ceo dan današnju raspravu i svi su tu, koliko vidim, kako je bilo i na početku rasprave i kada vidim prazne klupe ispred sebe, zaista ne mogu da kažem nego da mi je pomalo i neprijatno kako zbog nekih stvari koje su imali prilike da čuju, tako i zbog toga što su imali prilike i svojim očima da vide velike reči, zaklinjanje u ljubav prema Kosovu i Metohiji, a dela kažu da izgleda ima i druga i pametnija posla negde van ove sale.
Citiram: „Nisam izabran da budem ratni poglavica Srba. Mnogi lupaju u ratne bubnjeve pod uslovom da ne pada kiša i da taj bubanj bude na Terazijama, nikako u Drenici i samo ako neka tuđa deca idu da prolivaju krv“.
Ovo je vaša izjava, gospodine predsedniče, kraj citata. Biće sad već 10 godina da ste tu izjavu dali, ali mislim da je danas čak i više aktuelna nego u onom vremenu kada ste je izrekli.
Danas je prošla vest, sinoć se pojavila vest da je na Kavkazu krenuo nekakav ponovo sukob, da imamo ponovo neke tenzije na Bliskom istoku sa idejom da se na neki način Iran uključi u nekakav sukob. Imamo sukob u Ukrajini. Dešavaju se tenzije oko Tajvana i u takvim okolnostima voditi politiku jedne zemlje koja suštinski na svojoj teritoriji ima jedan konflikt koji ne može sama da kontroliše, nego vrlo često biva u situaciji da taj konflikt po zamisli i po želji spolja hlade i greju po njihovim potrebama je zaista teško i gotovo neverovatno.

60/3DJ/CG

Na izborima ste pobedili ubedljivom podrškom od preko dva miliona i dve stotine hiljada glasova građana Srbije, sa politikom koja je imala slogan „Mir i stabilnost“ i danas se izboriti za mir i stabilnost je veoma teško.
Ono što bih želeo da naglasim, iako ste vi često imali i drugačije diskusije i zato mislim da je taj rezultat veliki koji ste postigli, jer prvo niste vodili neodgovornu politiku u kampanji, niste pričali o cveću i proleću i onome što ljudi žele da čuju, nego o teškoj situaciji u kojoj se nalazimo nakon rata koji je počeo u toku te kampanje, vi ste ipak dobili podršku. Mislim da je to prvi put u istoriji, možda grešim, ali svi smo danas kao poslanici bili pomalo kvazi-istoričari, pa ću se eto i ja time poslužiti, da je to prvi put da su Srbi glasali za mir i stabilnost u osvitaj jedne krize, jednog rata. Mi smo u situaciji kada je počinjao da se kotrlja rat Evropom izašli na ulice i vikali „bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt“ i dobili smo i rat i grob. Ponosan sam na činjenicu da je mali srpski narod hrabro stao pred nacističko ludilo i suprotstavio se nacizmu i fašizmu, ali je cena onoga što smo platili i borbe koju smo platili bila izuzetno visoka i zato se danas može razgovarati o tome kako je i na koji način ta odluka doneta i kakve posledice proizvela.

61/1AL/LjL20.05-20.15

Time dolazim do stvari za koju mislim da je vrlo važna. Nama je u narednom periodu potrebna, vole da kažu zapadni poslanici koji dolaze ovde u Srbiju često, da je Srbiji važno da prihvati realnost, to je eufemizam, kad kažu da treba da prihvatimo realnost, da faktički treba da priznamo Kosovo kao nezavisnu državu, nama je potrebno suočavanje sa realnošću, jer kad čovek sazna da je bolestan, da ima neku bolest koja je teška ili njegov neki bližnji, on ne prihvata realnost, nego trči da nađe lek. Ali je problem u tome što mi često tu realnost ne želimo da vidimo. Živimo u nekom prošlom vremenu, živimo u epovima, živimo u pesmama, a ne živimo u onome da sagledamo ono što nas okružuje.
Zašto je važno da uvidimo realnost? Zato da bismo mogli da nađemo način da tu realnost promenimo u svoju korist. Zato moramo da imamo pravu dijagnozu, a mi u ovom trenutku, i to se i danas moglo čuti, nemamo odgovornost na političkoj sceni, ni kada je u pitanju odgovornost u postupanju, ni kada je u pitanju ono što je mnogo važnije, odgovornost prema posledicama koje naše postupanje proizvodi. 
Rekao bih da suštinski ljudi sa Kosova i Metohije nisu mogli da čuju alternativu državnoj politici danas. Ali, ako se malo potrudimo, ako skinemo sve one celofane, oblande, mašnice itd. videćemo dve alternative koje su danas ponuđene. Jedna je da priznamo Kosovo kao nezavisno, a druga je da idemo u rat. To je suština. Ni jedni ni drugi to neće da kažu otvoreno, nego koriste razne priče, koriste razne floskule. Nije prijatno reći - priznajte nezavisno Kosovo, ali još je manje prijatno reći - hajde da idemo u rat. Ali, to je suština. I to ljudi na Kosovu i Metohiji danas imaju prilike da vide i da čuju.
Oba ova rešenja su laka rešenja, jer je u principu najlakše uraditi jedno i drugo. To je trenutak jedan. Ono što je teško, to je ono što ste vi izabrali i to je ono što je politika koju mi podržavamo, a to je da se svaki dan, na svakom mestu, svuda i uvek borite za Srbiju na Kosovu i Metohiji. E, to je ono što je teško. A nemate rat. 
Imamo dva paralelna procesa koja su vrlo važna. Jedan je borba za Kosovo i Metohiju, jedna je borba za srpski interes u Kosovu i Metohiji i druga da se razvija preostali deo Srbije. Dva paralelna procesa koji jedan drugi ne smeju da isključe. Pa, to je kao da pravite peć od drveta. I vi uspevate u tome. I onda imamo 10 dana u pripremi ove sednice priču o tome kako nam je potrebno jedinstvo, kako bi bilo dobro da postignemo konsenzus, kako bi bilo dobro da pošaljemo poruku. I šta smo poslali?
Danas je na dnevnom redu Izveštaj, nadam se da se Petar neće uvrediti, ali ovo je faktografski izveštaj, ovo je nešto što se desilo, ovo nije neka politika oko koje mi treba da se raspravljamo za ubuduće, pa da li ćemo levo ili desno, napred ili nazad. Imali smo priliku da svi danas ovo podržimo, jer se desilo onako kako piše. Ako piše u nekoj oblasti da se radilo to i to, to se radilo i to je to. Ali ne, sujeta i želja da se postigne neki politički poen doveli su dotle da nemamo, kao što ste rekli, ništa da kažemo o samom dokumentu o kome danas raspravljamo, ali ćemo zato glasati protiv njega, jer ko glasa za dokument, taj je zapravo za vlast.
Videli ste reakciju na jedan govor koji je bio sadržajno možda i najbolji govor danas od opozicionih stranaka. Završio se tako što je rečeno - a, vi ćete u Vladu. To prosto tako ne ide. I toliko o toj želji da se postigne konsenzus.
Nemamo prostora za bilo kakav avanturizam, nemamo prostora za bilo kakvu situaciju da ponovo damo nekakav auto-gol, jer, kao što vidite i danas, mi nemamo kritičko osvrtanje unazad da se kaže - da, razumemo da je teška situacija, da, bili smo u takvoj situaciji, da, mi smo isto pregovarali, znamo da imate tegove na nogama. Ne, nego smo nabili Vučiću tegove na noge, a onda ga pitam - a što ne trčiš brže? I to je suština.
61/2AL/LjL

Tu dolazimo do nečega što je vrlo česta pojava, takođe, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, a to je licemerje, gde se pozivamo na to da ćemo dogodine u Prizren, a posle nas pitaju - a što dogodine, što ne odmah? Šta je problem? Dođete kući, kažete porodici - selimo se u Prizren. Pozivamo se na iskustva drugih zemalja, kopiramo Izrael, ali niko neće da kaže kako u Izraelu nacionalisti odlaze na teritorije za koje smatraju da pripadaju Izraelu, imaju porodice od osmoro i više dece i na taj način se bore za svoju zemlju, a mi ćemo za to vreme preko kapućina da branimo Kosovo, uz plastičnu kašičicu itd.
U nekom prethodnom periodu Ministarstvo spoljnih poslova se bavilo Kosovom i Metohijom i vidite to i po onome što je govorio i gospodin Stefanović itd. To je otprilike neka poruka koju ja razumem da je bila poslata čak i tako simbolički. Neću se baviti, neću prosto da otvaram temu za replike ovaj put. Dosta toga je već i rečeno, ali činjenica jeste da smo vrlo često donosili odluke koje nas danas koštaju, da niko nema hrabrosti da prizna ljudski okolnosti u kojima ste danas vi i da pokaže razumevanje za to koliko je teško u takvim okolnostima voditi državu politiku. 
Vi to uspevate. Mi tu politiku podržavamo i ono što je još važnije - tu politiku podržava narod Srbije. Posebno tu politiku, a posebno sam uveren posle današnjeg dana će još u većoj meri podržavati Srbi na Kosovu i Metohiji jer će videti da je sve što nudi kao alternativa ili prazna priča ili parole ili rat ili odricanje od njih i da zapravo državnoj politici alternative nema.
Na samom kraju…
(Narodna poslanica: Već?)
Da, već. Znam da volite da me slušate i da uživate u tome, ali ću vas ovaj put uskratiti tog zadovoljstva, ali biće prilike pa ćete me slušati više.
Onaj ko misli da Srbija danas sme sebi da dopusti da napravi pogrešan korak i postane deo nekakvog sukoba, taj mora da zna činjenicu da to ne bi bio regionalni sukob. U vreme kada se odvija sukob koji traje na prostoru Ukrajine mi bismo postali još jedno žarište tog sukoba.

62/1MJ/MT20.15 – 20.20

Mnogo puta su se veliki tukli preko naših leđa. Naša je obaveza da ovo prekomponovanje svetskih sila, zovite to kako hoćete, koje nikada nije moglo da prođe bez rata, kroz istoriju, ovoga puta da prođe bez nas. 
Pokazali smo da smo hrabri, pokazali smo da smo junaci, pokazali smo da nam nije problem da dajemo glave, hajde sada da sačuvamo glave, ali da sačuvamo i Kosovo i Metohiju i kao jedini garant do sada dokazano te politike jeste politika predsednika Vučića.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala vam.
Reč ima predsednik Republike.
Izvolite. 
ALEKSANDAR VUČIĆ: Hoću da se zahvalim svima. Deset sati i 15 minuta kako smo sve vreme ovde i kako smo započeli ovu sednicu. 
Milenko, bolje si govorio nego što bih ja govorio i dobro postavio stvari. Iz tog ugla sam negde i lično zadovoljan i srećan što vidim da dolaze neki novi ljudi sa kojima će Srbija biti u sigurnim rukama.
Dakle, ono što mi je važno da naglasim, ja bih još jedanput da iskoristim priliku za zahvalnost svima koji su kritikovali, govorili i po neku lepu stvar. Želim da zamolim sve poslaničke grupe da još jedanput razmotrimo budućnost da glasaju za Izveštaj, zato što je to naša slika prema svetu. Oni neće reći – glasali su ili nisu glasali zbog ovoga ili onoga, već će reći da politiku prema Kosovu i Metohiji toliki broj ljudi ne podržava. Time svoju zemlju dovodimo u težu poziciju, u težu situaciju  i zato pozivam one ljude kojima sujeta nije preča od državnih interesa da još jedanput razmisle o tome i da podrže ovaj Izveštaj. 
Podsetiću vas, ne tražimo da vraćate nešto što je neko radio, jer je to pitanje i lične i političke odgovornosti. Uvek smo to radili, u poslednjih 15, 20 i 25 godina. Uvek. Uvek smo oko Kosova jedni druge podržavali, da ti koji su bili na vlasti ne budu sami, da svi drugi znaju da je u pitanju cela država, kompletan politički spektar, da izađemo što jedinstvenije. A to što se posvađamo u međuvremenu, to je nevažno, to ne ostaje, ali ostaje da smo izašli zajedno, sa jedinstvenom platformom, jedinstvenom odlukom.
Zato, molim još jedanput sve one koji su rekli, a da nisam čuo razlog, nisu ga ni izgovorili, niko nije imao šta da kaže protiv Izveštaja, da razmisle da li da glasaju ili ne.
Hoću još jedanput posebno da se zahvalim srpskim predstavnicima sa Kosova i Metohije kojima nije bilo teško da ceo dan provedu sa nama i da slušaju šta je to što imamo da govorimo. 
Još jedna poruka za vas – to što će uvek da vas predstavljaju to je jedan od načina kao deo organizovanog kriminala, mafije, bande, ovoga i onoga, to je deo hibridnog rata koji se vodi protiv ove zemlje, to je deo onakvih napada na suverene, slobodne, slobodarske i nezavisne zemlje koji postoji u mnogim zemljama sveta, uvek je iz jednog, dva ili tri centra istog kruga ili istog većeg centra. 
Tako da, naše je da se tome suprotstavimo i što vas više budu napadali da ste se vi tvrđe i čvršće držali i da ste znali šta je vaš posao ne samo ovde na severu Kosova i Metohije, već i na jugu Kosova i Metohije. 



62/2MJ/MT
Beskrajno vam hvala zato što čuvate srpsko ime na Kosovu i Metohiji i veliki pozdrav iz Narodne skupštine od svih nas, dakle, za sve naše građane, za ceo naš narod na Kosovu i Metohiji, od Štrpca do Leposavića, od Goraždevca do Šilova i Raniloga. Vidimo se sutra. 
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala svima.
Ovo je sve za danas. 
Nastavljamo sutra u 10.00 sati.

(Sednica je prekinuta u 20.20 sati.) 

Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 1 2 3 4 5
ponedeljak, 15. april
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar događaja