Narodna skupština Republike Srbije | Poslanička pitanja u maju

Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Poslanička pitanja / Poslanička pitanja stenografske beleske / Poslanička pitanja u maju

Poslanička pitanja u maju

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

30/1MZ/MT16.00 – 16.10

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite da još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.

Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.

U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.

Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanjoj prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Reč ima narodni poslanik Dejan Bulatović.

Izvolite.

DEJAN BULATOVIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, članovi Vlade, izražavam zadovoljstvo da ste ovde i da možemo na ovaj način da komuniciramo. Većinu ministara ja sam i obišao u njihovim kabinetima. Razgovarali smo o problemima koji postoje sa građanima Republike Srbije.

Želeo sam jedno pitanje da uputim vama, premijerko, i nadležnom ministarstvu, a tiče se jugozapadne Srbije i tiče se januarske poplave koju smo imali 2023. godine, kada se izlila reka Jošanica i reka Raška. Imali smo tamo, nažalost, i žrtve. Imali smo dve osobe koje su nastradale u tim poplavama. Moram da kažem da je tamo 140 ljudi prijavilo štetu nakon tih poplava.

Znam da je grad Novi Pazar napravio sve ono što je potrebno kako bi se izašlo iz te krize nakon poplave. Znam da je Vlada Republike Srbije takođe u pripremi projekta ukorićavanje same reke. Moram da kažem da je Vlada obećala da će pomoći gradu Novom Pazaru, da ćete kroz taj projekat i kroz druge vrste pomoći, da kažem, nastupiti, zapravo sve učiniti da ti građani izađu iz toga što ih je snašlo, ta nepogoda.

Želeo bih vama da postavim pitanje da nakon ovih informacija i grada Novog Pazara, dakle, i pozitivnog stava Vlade Republike Srbije da će izaći u tom kontekstu prema građanima Republike Srbije i naravno grada Novog Pazara, dakle da mi kažete – kada se može očekivati nastavak privođenja kraju projekta koji je u toku? Kada bi zapravo mogli smatrati da bi se moglo završiti ukorićenje samih tih reka? Kada bi Vlada mogla, da li možete da okvirno kažete te neke rokove, jer morate da znate da meteorološka stvar danas je jako nepovoljna, da su građani pomalo uznemireni jer se najavljuju ponovo nepogode, kiše i ljudi se samo pitaju kada bi mogli dobiti, neki datum?

30/2MZ/MT

Prosto, to je ono što je najkonstruktivnije, dakle, ono što bih želeo da postavim i kao pitanje i kao zabrinutost, a smatram da ćete sigurno imati odgovor na to.

Neću čak ni koristiti ova tri minuta, čekaću vaš odgovor, pa ću da kažem još šta imam. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministarka Jelena Tanasković.

Izvolite.

JELENA TANASKOVIĆ: Uvaženi poslaniče, hvala na postavljenom pitanju.

Što se tiče Novog Pazara, da krenem od njega, vi znate da je tu iz sredstava Svetske banke obezbeđen izvor finansiranja, u Novom Pazaru se sada radi na eksproprijaciji i završavanju tog pravno-imovinskog dela, da bismo krenuli u postupak nabavke za izvođenje radova. Inače, sve drugo je spremno, projekat urađen i sve je završeno.

Tako da, mi očekujemo, čim grad Novi Pazar završi eksproprijaciju i pravno-imovinski deo, pošto znate da tu prolazi jedan deo kroz grad, da će to biti pušteno i to se očekuje da ne kažem možda već sledeći mesec da bude, ali evo ja ću vam odgovoriti tačno, kontaktiraću sutra grad Novi Pazar, da popišem, da vidim koje parcele su još ostale nerešene.

Što se tiče reka Jošanice i Raške, procenjena vrednost je oko 650 miliona. Sada se radi, „Srbijavode“ već uveliko rade, na terenu su, rade projekte i krenuli su sa sređivanjem, kako gde, raščišćavanjem i sređivanjem i u narednom periodu, ovom koji vremenski sada odgovara, će biti završeno sve. Radi se tako da sve ono gde je poplava ugrožavala grad i gde je ulazila i gde je postojala mogućnost da se ponovo desi ista stvar, to je prvo što će biti urađeno. Tako su prioriteti postavljeni. A onda će se raditi i cela problematika obale koja tu protiče. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Bulatoviću, imate pravo na naredna tri minuta.

DEJAN BULATOVIĆ: Hvala vam. To su te informacije koje su veoma značajne za građane Novog Pazara. Zahvaljujem se zaista na iscrpnom odgovoru. Verujem da će građani biti zadovoljni samim tim i odgovorom, ali naravno i aktivnostima koje će biti u narednom periodu.

31/1JJ/LŽ16.10 -16.20

Ono što bih želeo da postavim kao jedno potpitanje ministrima u Vladi Republike Srbije i vama naravno, premijerko, malo ću ovaj moj da kažem, tako potpitanje preformulisati u nešto drugačije što nije baš možda svojstveno narodnim poslanicima, posebno onima koji pripadaju opoziciji. Želim da vam kažem, vrlo jasno, premijerko i vama ministrima, da vam daje punu podršku u onome što je Srbiju zadesilo pre više od 20 dana. Želim da idete do kraja u borbi razoružavanja građana Republike Srbije, u smislu onog nelegalnog oružja koje poseduju da se zaista ta priča završi što moguće je bolje.

Želim ministrima koji su u resorima, a posebno Danici Grujičić ministarki, da pružim podršku, video sam koliko je teško bilo njoj i svima ljudima u Ministarstvu zdravlja i gledajući onu konferenciju video sam tu emociju, zaista to poštujem.

Želim da se takođe da kažem i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Gašiću da ima punu podršku da priču završi do kraja, da se iskoreni svaki mogući vid nasilja u Srbiji, da moramo ići u razoružanje, ali još jednom apelujem premijerko, na jednu stvar, rekao sam vam da sam predao u proceduru predlog zakona, dopunu Zakona o naoružanju, kada je u pitanju lovačko naoružanje, da ljudi koji ne poseduju lovnu dozvolu, dakle, lovnu kartu i kada ne plaćaju članarinu u tim lovačkim udruženjima, da njima automatski treba da prestaje mogućnost posedovanja tog oružja. Molim vas da vidite to je u proceduri, ako možete to prihvatite jer, ovo je najdobronamernije, jer mislim da ljudi koji nisu lovci, a tražili su oružje za lov, a šta će vam onda to oružje. Tako da, mislim da sam tu vrlo jasan i vrlo konstruktivan to delo.

Dakle, kao opozicioni poslanik nemam problem da vam kažem, da vas podržavam za jednu lepšu, bolju Srbiju, bezbedniju Srbiju, stabilniju Srbiju. Pozivam na jedinstvo, pozivam na mir, toleranciju. Kao narodni poslanik obišao sam sve ministre u vladi Republike Srbije, skoro sve, ima još nekoliko u proceduri smo da se vidimo, pa i vama premijerko sam uputio iz našeg poslaničkog kluba molbu da me primite i da razgovaramo o aktuelnim problemima u Srbiji. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima, predsednica Vlade.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Samo ću kratko. Želim da vam kažem da sam još juče proverila dokle je stigla vaša inicijativa. Primili smo je u Vladi Republike Srbije, u resorno ministarstvo, i već smo ubacili u nacrt tih mera, tako da smo to pojasnili u skladu sa vašim predlogom. Potpuno ima smisla. Hvala vam konstruktivnom stavu. Hvala vam na podršci i hvala vam što kao poslanik opozicije pokazujete da postoje stvari koje su iznad politike. Nadam se da se već sledeće nedelje mi vidimo. Hvala mnogo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Bulatoviću, imate pravo na zaključna dva minuta.

DEJAN BULATOVIĆ: Što mi dobacuju poslanici opozicije? Nisam to razumeo. Imate li vi kredibilitet meni da dobacujete? Trideset godina se bavim opozicionom politikom. Bio sam u zatvoru 1996. godine, zbog nošenja lutke Slobodana Miloševića. Dakle, zbog politike. Dajte mi vašu biografiju. Pa, ja vas ovde 90% nisam video ni na jednom protestu devedesetih i dalje. Meni zviždite, meni dobacujete. Sram vas bre bilo. Meni, ja sam za vas autoritet opozicioni. Kako vas nije sramota, bre, da mi dobacujete i da mi se na ovakav način ophodite. Sramota da vas bude.

31/2JJ/LŽ

Vi koji dobacujete, da vi koji dobacujete, ako niste znali ja sam vam bio 11 na listi, jedanaesti, u ime cele opozicije, te građanske, jedanaesti, bio sam potpredsednik stranke, najveće tada opozicione stranke.

Što ćutite sada, miševi jedni. Tu mi dobacujete kada ja pričam. Recite mi, dajte debatu, dajte da pričamo o tome. Neću da budem na protestu. Smeta vam što nisam na protestu? Nisam na protestima, zato što ste zloupotrebili to. Zato što govorite u ime tih ljudi koji su ostali bez te dece. Nemate pravo na to. Ne možete da govorite u ime te dece. Sram vas br bilo. Neću učestvovati u tome nikad. šta vam nije jasno.

Šta vam nije jasno? Nemate moju podršku, nećete ni imati. Građani Republike Srbije mi prilaze u Gradu Beogradu i kažu da sam u pravu. Dosta bre više, dosta bre više vašeg prenemaganja. Šta govorite to? To što sam ja bio jedanaesti na listi, a vi se tako ponašate to govori o vama. To govori o vama, sramota jedna. Juče mi dobacujete, kada sam pozivao na najgoru stvar koju ste mogli da uradite opovrgavali ste ono što sam rekao. Rekao sam vam, nemojte to da radite u danu kada sednica treba da teče u najvećoj tuzi. Dobacujete. Sram vas bilo, neka vide građani Srbije. hvala.

PREDSEDNIK: Samo da zamolim da samo bude bez dobacivanja. Kao što ste čuli sve odredbe Poslovnika važe kao i na svakoj drugoj sednici, da ne dobacujete onima koji govore.

Sledeći po redosledu je narodni poslanik, Milija Miletić.

MILIJA MILETIĆ: Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.

Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.

Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.

Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?

Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.

Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.

31/3JJ/LŽ

Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministarka, doktor Danica Grujčić.

DANICA GRUJČIĆ: Što se tiče zakona o hitnoj pomoći, ne možemo za svaku službu u medicini praviti zakone, ali ih možemo napraviti kao podzakonske akte. U ovom trenutku Ministarstvo zdravlja intenzivno radi i taj zakon je skoro gotov na medicinskoj dokumentaciji.

32/1BD/LjL16.20 – 16.30

Mora da se menja Zakon o zdravstvenoj zaštiti, jer je zbog digitalizacije koja je sada trenutno u toku praktično veoma zastareo i mi ćemo u samom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti postaviti osnovne principe podzakonskih akata vezanih za hitnu pomoć.

Ono što smo u saradnji sa MUP-om uradili, to je kompletan raspored koji dom zdravlja i koja hitna pomoć, da li su to zavodi za hitnu pomoć ili su to hitne pomoći u sklopu domova zdravlja i bolnica ili zdravstvenih centara, odgovaraju za koji deo puta, kako auto-puteva tako i lokalnih puteva.

Eto, to je jedino što smo uradili, za sada.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Tončev.

NOVICA TONČEV: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, hoću da kažem prethodnom poslaniku koji je postavio pitanje, gospodinu Bulatoviću, sve je u redu što je rekao ali nije u redu što je nosio lutku Slobodana Miloševića kao socijalista. To sam mu sigurno zamerio.

Što se tiče pitanja koje je postavio kolega iz Svrljiga, kao što znate, kolega, vi ste bili predsednik jedne nerazvijene opštine. Ovde ima još poslanika koji su bili predsednici, kao što je Nenad Mitrović, koji je sada u opoziciji, Miki Aleksić je takođe vodio jednu malu opštinu, a i ja sam bio predsednik opštine, tako da su ti problemi oduvek bili najviše u manje razvijenim opštinama.

Ali, formiranjem ovog ministra, Vlada Srbije a i predsednik Vučić sigurno razmišljaju o razvoju ovih nerazvijenih opština. Ja sam obišao skoro sve te opštine i u razgovoru sam evidentirao nekoliko problema koje sam izneo i na sastancima Vlade Srbije i razgovarao sa ministrom finansija.

Najveći problem u ovim opštinama nam je to što nam ljudi odlaze i što nemamo kadrove.

Jedan od uzroka su i nenamenski transferi ovim opštinama. Kao što svi znamo, od 2014. godine transferi lokalnim samoupravama nisu povećavani, a od toga znamo koliki su troškovi za uličnu rasvetu, za grejanje škola, plate koliko su otišle, a mahom, kao što svi znate, i ovde poslanici i Vlada Srbije, da se lokalni budžeti pune od nenamenskog transfera, od poreza na zarade i od poreza na imovinu. Ove male opštine nemaju neku veliku imovinu, a oko poreza na zarade imamo problem to što velike kompanije koje otvaraju pogone u malim opštinama, njihove uprave su mahom u Beogradu i onda u tim opštinama rade samo radnici sa malim platama, dok su im direktori, komercijalisti, pravnici i njihova uprava u Beogradu i time pune budžet grada Beograda. Moja ideja je da zajedno sa Vladom Srbije razgovaramo da i te kompanije koje dolaze, da njihove uprave budu smeštene baš u ovim malim lokalnim samoupravama.

Takođe sam na jednoj sednici Vlade rekao i o tome moramo da razgovaramo, da vidimo šta ćemo sa dnevnicama. Dnevnice vozača i činovnika su 150 dinara, što je stvarno malo i mi na tome moramo da radimo sa Vladom Srbije. Takođe su i niske plate u lokalnim samoupravama. Mi ne možemo dobrog inženjera, dobrog ekonomistu ili dobrog pravnika sa ovom platom da zadržimo u maloj sredini.

Najveći problem imamo oko troškova putovanja zaposlenih. Treba tu doneti nova zakonska rešenja gde će troškove putovanja snositi poslodavac a ne lokalna samouprava. Zakonom trebamo urediti kriterijume, tj. razdaljinu do koje zaposleni imaju pravo na nadoknadu i da sprečimo zloupotrebu da se ljudi prijavljuju u druga mesta a da naplaćuju putne troškove.

32/2BD/LjL

Imam razgovor sa predsednicom Vlade i sa predsednikom da se uradi decentralizacija, odnosno ukidanje katastra, sudova, poreskih uprava, ambulanti, seoskih škola, što je poseban problem za ove opštine, ali će sigurno Vlada Srbije i na ovome raditi.

Ne znam da li u vašoj opštini, ali puno opština ima problem sa tužbama za zauzeće fizičkih lica prilikom izgradnje lokalnih puteva. Naime, lokalni putevi koji su rađeni 50-ih i 60-ih godina, nije završena eksproprijacija i sad tzv. neki advokati su našli način da se bogate na osnovu budžeta lokalnih samouprava tako što uzmu ovlašćenja od tih ljudi i podnose tužbe, a to su veliki troškovi za te male lokalne samouprave.

Sve ove probleme na koje sam vam sad ukazao radiće Vlada Srbije i naći će rešenja za ovo. Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Vesić.

GORAN VESIĆ: Kada je u pitanju aerodrom Niš, 2022. godine na aerodromu je bilo ukupno, odnosno ukupno je kroz aerodrom prošlo 389.022 putnika, što je za 166% više nego 2021. godine.

Recimo, u decembru 2022. godine imali smo 32.791 putnika, što je otprilike za 113% više nego decembra 2021. godine.

U martu mesecu smo imali 30.595 putnika, a u martu mesecu 2022. godine 21.765 putnika. Ukupno, od početka godine do kraja marta imali smo 89.029 putnika, znači, za ta prva tri meseca, januar, februar i mart. Pretprošle godine u isto vreme bilo je 51.425 putnika, što znači da je to 73% više.

Ono što je važno, to je da je u toku rekonstrukcija tj. izgradnja nove zgrade, u koju je uloženo i biće uloženo ukupno 11 miliona evra. Pored toga, imamo građevinsku dozvolu za novi kontrolni toranj i to je sledeća investicija koja nas čeka. Završetkom kontrolnog tornja u Beogradu, gde smo stigli prošle godine do skoro šest miliona putnika, stiču se uslovi da počnemo da gradimo kontrolni toranj u Nišu.

Takođe, dobili smo građevinsku dozvolu za rekonstrukciju postojeće piste, koja je odavno zrela za rekonstrukciju. Sada krećemo i u Beogradu sa rekonstrukcijom piste, pošto je završena nova umetnuta pista i ona treba narednih nedelja da bude primljena. Ukupno od 2018. godine, od kad je Vlada Republike Srbije preuzela aerodrom, u aerodrom je uloženo više od 700 miliona dinara.

Ono što takođe treba da znaju oni koji žive na jugu Srbije, sa izgradnjom, pošto rekonstrukcija stare zgrade neće biti moguća, moraćemo da radimo na njenom mestu novu, sa kompletnim završetkom terminala mi ćemo imati kapacitet u Nišu za milion i po putnika. I to je sjajno, s obzirom da raste broj putnika u Srbiji. Vi znate da „Er Srbija“ ove godine je otvorila, odnosno otvara nove 22 linije, prošle godine 15 linija. Mi očekujemo ove godine da završimo sa tri i po miliona putnika u „Er Srbiji“, što je mnogo bolji rezultat nego JAT-ov rezultat, koji je osamdesetih godina imao pet miliona putnika na svom vrhuncu, a ta zemlja je bila jedno tri puta veća nego što je danas Srbija. I u tom smislu, kada budemo završili do kraja juna ovaj novi terminal na surčinskom aerodromu, odnosno na aerodromu „Nikola Tesla“, kapacitet će biti do 10 miliona putnika. Inače, ukupan kapacitet koji čekamo sa završetkom je rekonstrukcija stare zgade, će biti 15 miliona. Kako raste broj putnika u Beogradu, tako će rasti u Nišu. Zato je važno da pripremimo kapacitete za milion i po putnika.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u narednom periodu raspisati konkurs za izradu studije koja bi trebalo da pokaže gde još u Srbiji treba da gradimo aerodrome, ne samo putničke, već i kargo, gde ćemo raditi mesta za

32/3BD/LjL

sletanje helikoptera, odnosno heliodrom ili sama mesta, što inače ima veze i sa hitnom pomoći, pogotovo na autoputu i sa bržim prevozom pacijenata. To ćemo onda raditi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, tako da ćemo u tom smislu izaći kada se bude završila ta studija. To će biti međunarodni konkurs sa jasnom vizijom kako će se dalje razvijati avio saobraćaj u Srbiji. Mi trenutno imamo tri aerodroma, imamo prvu i domaću liniju, što nije bio slučaj još od raspada Jugoslavije, odnosno raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore. Sada imamo beogradski, niški i aerodrom Morava, što ne znači da nije moguće imati još neke aerodrome. To ćemo videti na osnovu toga šta će studija pokazati.

U svakom slučaju, velike su investicije kada je aerodrom Niš u pitanju i taj aerodrom ima svakako svoj potencijal i to se vidi u porastu broja putnika.

33/1TĐ/JG16.30 – 16.40

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Gospodine Miletiću imate pravo na naredna tri minuta.

Izvolite.

MILIJA MILETIĆ: Odgovori ministara su odlični, vezano konkretno za Ministarstvo zdravlja. Do sada nismo imali zakon o hitnoj pomoći, imali smo podzakonska akta i mislim da bi bilo potrebno da se ovaj zakon što pre uvede i da svaka opština ima svoju službu hitne pomoći, da imamo dispečerske centre, ali u krajnjem slučaju biće to u okviru mogućnosti da se uradi. Ja sam dao Predlog zakona, pa ćemo videti.

Još jedno pitanje za Ministarstvo saobraćaja, ukoliko nešto može da se uradi. Znači, mi smo unazad 20 dana bili sa predsednikom Srbije, koji je u okviru svojih aktivnosti obilazio opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, gde smo u razgovoru sa predsednikom, tu je bio veći broj meštana, izneli određene probleme i rekli smo da imamo jedan problem, ja sam stavio akcenat na turizam, seoski turizam, lovni turizam i sve vidove turizma, da se uradi deo puta koji povezuje dva okruga - Nišavski okrug i Timočki okrug. Taj deo puta povezivao bi Labukovo – Radenkovac. To je opština Svrljig i opština Sokobanja, a onda deo puta koji povezuje opštine Knjaževac i Svrljig. To su sela Lukovo i Mučibaba. To su veoma bitne stvari, da povežemo te opštine, da povežemo mogućnosti da se razvija turizam.

Jedna od bitnih stvari i još sam hteo da pitam, pošto imamo, i imali smo, i sada imamo Fond za razvoj Republike Srbije koji unazad nekoliko meseci, peti ili šesti mesec, nije donosio odluke, pa smo imali zahteve većeg broja privrednih subjekata iz opština koje su nerazvijene, gde do sad nisu donesena rešenja, a imali su problema vezane oko stečaja. Recimo, konkretno jedna firma ili dve su sada otišle u stečaj u Svrljigu, 70 radnika je izgubilo posao, pa sam hteo da predložim da se, ukoliko postoji mogućnost, odluke u Fond za razvoj donose brže, ekspeditivnije za područja, za opštine koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Verovatno da to može. Znam da ima veća mogućnosti, ali ukoliko može da bude brže da ne bismo došli u situaciju da gubimo radna mesta i da gubimo ljude.

Bitno je za mene, isto Ministarstvo gospodina Krkobabića, da li će se raspisati konkurs za zadruge u narednom periodu? To je za sve nas vrlo bitno.

Za ministarku poljoprivrede pitanje - da li će imati mogućnost da se reše dugovi, zaostali dugovi iz 2022, 2021. godine ili da se donesu makar rešenja da ljudi dobiju? To se tiče kvalitetnih priplodnih grla, onda ljudi koji su podneli zahtev za pčelarstvo i ostale stvari.

Inače, što se tiče e-agrara, vi ste bili u pravu, ide sve svojim tokom. Svoj posao radi PS služba, idemo napred, s tim što neke stvari moramo da još odradimo i ja očekujem da će imati mogućnost za mala gazdinstva da se obezbede sredstva, konkretno za ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo i pčelarstvo. Hvala još jednom.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Blagojević.

Izvolite.

MARKO BLAGOJEVIĆ: Gospodine poslaniče, puno puta smo vi i ja pričali o temi koju ste pokrenuli sada opet. Činjenica je da priprema tog projekta traje predugo, od 2017. godine. Odgovor na pitanje, zašto je to tako, možemo zajedno da potražimo u opštini Svrljig, jer kao što je to obično slučaj i u ovom konkretnom slučaju odgovornost za pripremu projekta jeste odgovornost opštine Svrljig.

Mislim da znate i detalje i sve nedostatke koji su zabeleženi u projektu zbog kojih pretpostavljam da priprema tog projekta traje dugo. Ono što mogu da vam kažem jeste da realizacija tog projekta može da počne onog trenutka kada taj projekat bude bio spreman za realizaciju.

33/2TĐ/JG

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima ministar Krkobabić.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedavajući, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani poslaniče Miletiću, na konkretno pitanje da ću vam i konkretan odgovor. U drugoj polovini godine počećemo sa realizacijom novog programa pomoći zadrugama Srbije. Novi program treba da bude kvalitetan iskorak, prva faza celog ovog programa je bio kvantitet, znači povećanje broja zadruga i pokušaj da sprečimo gašenja, a u ovom novom pokušaju smo… Već smo razgovarali na tu temu, razgovarali smo sa zadružnim savezima, oni će uzeti značajno učešće u svemu tome, ali će uzeti učešće i akademijski odbor za selo SANU. Sa tim programom, biće to atipično, ići ćemo neposredno pred zainteresovane ljude, pred zadrugare, obilazićemo regione, čućemo mišljenja, sugestije, primedbe. Ja se nadam da ćemo ovog puta upravo ponuditi pravi program koji odgovara dostignutom stepenu razvoja zadrugarstva u Srbiji.

Prema tome, još jednom, u drugoj polovini godine možete očekivati. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Gospodine Miletiću, imate pravo na zaključak, dva minuta.

MILIJA MILETIĆ: Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, predsednice Vlade, sve ono što sam govorio bilo je iz delokruga onoga što osećam, što znam, što sam video. Konkretno, sva ova pitanja koja sam dostavio i postavio tiču se onoga što čini život. Mislim da puno stvari o kojima smo govorili treba da realizujemo. Mislim da je potrebno da se veća pažnja stavi za područja sa posebnim uslovima života, konkretno brdsko-planinskih područja, opštine koje su četvrta grupa ili peta grupa nerazvijenosti, da se tu mnogo veća pažnja stavi, da se nastavi sa ovim projektima, kao što smo rekli – aerodrom u Nišu, autoput i sve ono što daje mogućnost za dolazak investicija, za dolazak ljudi, da prolaze ljudi kroz sRbiju. Velika šansa za sve nas jeste ono…

Priroda nam je dala sve. Male opštine imaju šansu oko poljoprivrede, razvoja za poljoprivrede. Nije ista poljoprivreda u Vojvodini i nije ista poljoprivreda kod nas u Svrljigu ili tim malim mestima. Imamo šansu kroz zdravu hranu, kroz zdravu sredinu, podršku malim gazdinstvima, da budu veća ulaganja, da se rešavaju infrastrukturni problemi. To je šansa razvoja, ali najbitnija stvar jeste obezbeđivanja investicija, dovođenje radnih mesta i to je ono što je nama potrebno. Pažnja mora biti u svakom pogledu.

Što se tiče toga, ja ću kao poslanik i u narednom periodu nastaviti da se zalažem za nerazvijena područja, za jugoistok Srbije, jer tamo živim, osećam probleme i te probleme tu iznosim, da se čuje, da se zna, da te probleme rešavamo. Hvala još jednom. Vlada Republike Srbije mora nastaviti da radi kao do sada, ali moramo staviti veći akcenat na ta područja gde se teži živi, nerazvijena područja, jer ako ljudi otuda odu, verujte mi, nije dobro. Hvala još jednom.

PREDSEDNIK: Hvala.

Sledeći je Radomir Lazović.

Izvolite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala, predsedavajući.

Lepo je videti Vladu ovako na okupu. Možda jedan od poslednjih puta, nadam se, da se slikate i obeležavate ovaj važan trenutak.

Dakle, ja bih voleo, dragi građani, ne znam koliko znate, verovatno zbog toga što nemate svi nezavisne medije, možda i ne znate, Stanislava Pak, članica glavnog odbora SNS i savetnica predsednika, istupila je iz SNS. Pozvala je građane da ne idu

33/3TĐ/JG

na kontramiting i otkrila još nešto jako zabrinjavajuće i zanimljivo – da je godinama radila na crno u predsedništvu. Dakle, da li je moguće, ljudi, da u predsedništvu ljudi rade na crno? Kako vi to objašnjavate i šta ćete kao ministri uraditi povodom ovih saznanja? Ima li neko tamo da zaustavi ovo ludilo do koga smo došli da vam savetnica predsednika radi na crno? Ko to plaća, uostalom? Ko plaća to? Iz kojih fondova se plaća ako se u kešu, u kovertama daju novci savetnicima predsednika?

Hteo sam da pitam, takođe, u Izveštaju koji ste nam predali, a vezano za oružje, navodi se da je u četiri meseca od početka ove godine samo manje od 100 komada oružja oduzeto, a ministar policije nam je rekao da on nezvanično može da kaže – 57.000. Dobro, ljudi, ja mogu da razumem da je nešto od toga još uvek u procesu, ali baš hiljadu puta više, pa to je neverovatno i, evo, za ovom govornicom tvrdim da je to neistina.

34/1DJ/IR16.40 – 16.50

U celih šest godina ste ukupno oduzeli 11.000 komada oružja i dođe čovek i kaže ovde da ste oduzeli u šest meseci 57.000. To je praktično nemoguće i mislim da nam dugujete objašnjenje odakle vam ideja, gde je kraj ovom ludilu da takve neistine iznosite?

A govorili smo i o medijima, izgleda da čak ni u SNS-u nema takvih koji će braniti „Pink“ i „Hepi“, pa je knjiga spala baš na Nebojšu Bakareca, ne čudi me to, zaista je dno braniti ove dve televizije.

I hteo bih ministru informisanja ili kome god, ko god može ovde da kaže nešto pozitivno o „Pinku“ i „Hepiju“, da vas pitam ljudi, ali nemojte da mi govorite i da mi objašnjavate šta radi opozicija, šta rade drugi mediji, nemojte da bežite. Hajde, bre, jednom zbog ovih ljudi, hajde jednom odgovorite kako možete da branite televiziju u kojoj glavni i odgovorni urednik sa pištoljem sedi u jutarnjem programu? Kako možete da branite televiziju u kojoj imamo pozive, imamo objašnjenja ubistava, detaljno objašnjena ubistva?

Molim vas da mi odgovorite na to i nemojte da bežite od odgovora, objasnite to i zbog ovih ljudi koje ste pozvali na miting. Ni njima nije do toga.

PREDSEDNIK: To je bilo tri minuta.

Reč ima predsednica Vlade.

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.

Spala knjiga, šta ste rekli, na dva slova?

(Radomir Lazović: Odgovorite mi, molim vas.)

Spala vaša knjiga na Stanislavu Pak. Svaka čast. Evo, sada Stanislava Pak vam je vođa. To dosta pokazuje. Kako da vam kažem, sigurna sam, prilično sam sigurna da to što Stanislava Pak priča nije istina. Poznajući kako radi predsednik Republike Aleksandar Vučić i kako radi sistem u predsedništvu Republike Srbije, ali ću svakako ostaviti Predsedništvo da se oglasi tim povodom, ali baš je lepo videti vašu odgovornost pošto niste sačekali drugu stranu da se oglasi nego ste odmah uzeli zdravo za gotovo da to što Stanislava Pak priča da je to istina. Vama svaka čast.

Takođe je, ja moram da kažem da sam se i ja prijatno iznenadila kada sam videla da je istupila i Stanislava Pak i mogu reći, bogami, da SNS ide sve bolje. Zahvaljujući ovim protestima do sada su iz SNS istupili Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Pa, mi smo ljudi sve jači. Pa, mi vama dugujemo mnogo zahvalnosti. Hvala Bogu, istupiše ljudi iz naše stranke.

Tako da, što se Stanislave Pak tiče, ja očekujem da će vam ona biti negde na listi pred sledeće izbore. Vi se nadate da nas poslednji put vidite u ovom sastavu i ja se takođe nadam da ćemo uskoro da idemo na izbore, pa da građani ponovo kažu šta misle o našem radu, šta misle o vašem radu i šta misle takođe ovih poslednjih pet dana kojih sam ja sedela ovde svaki sekund, svaki minut, odgovarala na svako pitanje, a vi koji ste tražili tu sednicu niste mogli.

Vas je sada od 16.00 časova dva puta više nego što vas je bilo u bilo kom trenutku na temu Izveštaja o stanju bezbednosti i svemu onome što se desilo i u školi „Vladislav Ribnikar“ i u Duboni i u Malom Orašju. Eto, toliko vas zanima ta tragedija koju ste iskoristili samo i isključivo za politizaciju.

Tako da, sve najbolje sa Stanislavom Pak i Draganom Šormazom, a bogami i sa Zoranom Mihajlović.

I ja vas molim, ali opet, kao što sam vas molila onda kada je bilo oko onog policajca da ne psujete organe javnog reda i mira, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pripadnike Ministarstva zato što ne dajete dobar primer, ja vas molim da se ne obraćate članovima Vlade koji su ovde došli zato što je to naša obaveza.

34/2DJ/IR

Moramo da budemo ovde, ali ja vas molim da se ne obraćate sa „hajde, bre“. „Hajde, bre“ zaista nije rečnik za ovaj narodni dom. Mislim da je to nešto što…

(Stefan Jovanović: Vi ste psovali.)

Tako, da toliko o tome.

Što se tiče oružja zaista smo pet dana proveli pričajući o oružju. Dala sam sve podatke, ministar Gašić je dao sve podatke, svaki dan smo pričali o tim podacima, mislim da je besmisleno da sada trošimo vreme da vam ponovo čitam podatke. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Samo da podsetim i vas Lazoviću i vas Manojlović, da ne vičete iz klupa. Dakle, primenjuju se odredbe Poslovnika, na snazi su i dalje, a vi Lazoviću imate mogućnost da govorite i naredna tri minuta. Znači, ne morate da vičete iz klupe kada govore drugi.

Izvolite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Hvala vam, predsedavajući na toj mogućnosti koja mi po zakonu pripada.

E pa sada, ja bih hteo da pokažem građanima kako ovo izgleda. Dakle, ja postavim konkretno pitanje, postavim pitanje kako je moguće da na „Pinku“ i „Hepiju“ imamo godinama kontinuirano izlaganje nasilju naših građana, imamo konkretno da jedan kriminalac stoji i objašnjava nam da li je bolje ubiti čoveka ćebetom, pa da se ne primeti ili je bolje na drugi način?

Imamo u programu uživo popodnevnom objašnjavanje od strane urednika „Politike“, da li je bolje ubijati sekirom ili je bolje pucati na aktiviste opozicione i vi meni sada nemate toliko morala, toliko nemate u sebi ljudskosti da rečju jednom odgovorite na to.

Ljudi ovo je glavni urednik, a sada će ovaj iz režije da skloni, ovo je glavni urednik „Hepija“, koji u programu uživo stoji sa pištoljem, ljudi, s pištoljem, pa imajte barem malo obraza da kažete reč o tome.

Ovo daje rezultat tragedije ljudi. Ovo naše društvo, našu decu izlaže užasnim stvarima. Ovo je voditeljka jutarnjeg programa na drugoj televiziji, Jovana Jeremić, koja se slika sa oružjem i propagira. Ovo ovde vam je naš kolega Bajatović koji se slika sa oružjem. Ovo ovde vam je jedan od bivših ministara koji se hvali oružjem.

Ljudi, nije normalno ovo. Znate i vi da nije normalno, ljudi. Znate i vi, imam ovih slika koliko hoćete, imamo ovoga koliko želite. Ovo ste vi, na ovaj način ste ovu našu državu zadojili nasiljem. Da li je dovoljno? Koliko mrtvih je dovoljno? Daj, priznajte da ovo nije normalno. Ovo nije normalno, ljudi. Hajde da stanemo ovde, oduzmite frekvenciju nacionalnu…

PREDSEDNIK: Lazoviću, upozorio sam vas već da vodite računa o tome šta govorite.

RADOMIR LAZOVIĆ: Izvinjavam se, izvinjavam se. Ja ne mislim da je iko ovde odgovoran za to na direktan način. Ako me je neko pogrešno razumeo, ja se izvinjavam, ali ljudi i vaši članovi, ovi ljudi što ste sutra pozvali na kontra miting, pola ljudi ovde zna da ovo nije normalno. Pola ljudi u ovoj Vladi zna da „Pink“ i „Hepi“ ne mogu da prikazuju ljude sa oružjem u jutarnjem programu. Znate vi to, zna to Srbija.Pozivam vas, oduzmite frekvencije ovim ljudima, ne možete ih braniti, evo vam premijerka koja ne može reč da kaže pozitivnu za „Pink“ i „Hepi“. Hajde da uradimo nešto dobro u ovoj državi, čak i vi to možete, bre. Hvala.

34/3DJ/IR

PREDSEDNIK: I da vodite računa o tome kako govorite, ne samo šta, nego i kako govorite. Da ne vičete na ljude ni kad vam dam reč, a posebno kad vam ne dam reč.

Sada reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

ANA BRNABIĆ: Izvinite, ja, da, nisam odgovorila na taj deo vašeg pitanja. Ne bežim, kao što ste mogli da vidite i čujete u poslednjih pet dana. Odgovorila sam na to pitanje nekoliko puta. Ako vi nemate ni jednu novu tezu i ništa nama da zamerite kao Vladi, e onda nema zaista potrebe, čini mi se, ali dobro, vi insistirate, da se vraćam na to šesti put.

Dakle, nacionalna frekvencija koju imaju bilo koji TV kanali nema nikakve veze sa Vladom Republike Srbije. Ja sam vam čitala ko bira članove REM-a. Jeste li videli negde da tu ima Vlada Republike Srbije? Od devet, dva bira Narodna skupština, jedan bira Nacionalni savet nacionalnih manjina, jedan bira, ja mislim, Univerzitet, jedan bira, nemam sad ovde, to je devet, nikakve veze nema Vlada. Niko od ovih ministara koje ovde vidite nema nikakvu ingerenciju da priča o nacionalnim frekvencijama. Ne znam ko ovde brani „Pink“ i „Hepi“?

Dakle, čekajte, sad mi recite, pri tome, kada pričamo o televizijama, da li je taj „Pink“ i „Hepi“, jesu li oni imali nacionalne frekvencije dok su ove vaše kolege sa protesta protiv nasilja bili na vlasti? Da, u svakom trenutku.

35/1AL/MJ16.50-17.00

Ne samo to, oni su bili delom vlasnici „Pinka“, 10% vlasnik „Pinka“ jedan od ljudi koji je danas vođa opozicije i učestvuje na protestu protiv nasilja 10% vlasnik „Pinka“. Jel „Pink“ bio drugačiji tada?

Ne razumem zašto meni pokazujete sliku gospodina Marića sa pištoljem? Meni pokazujete iz kog razloga?

(Radomir Lazović: Sa pištoljem.)

(Jelena Jerinić: Da li je u redu?)

PREDSEDNIK: Da ne vičete iz klupa, dakle i na vas se odnosi i na Lazovića i na vas iza Lazovića. Koji put danas? Upristojite se.

ANA BRNABIĆ: I još nešto da vam kažem ako mislite nešto o „Pinku“ i „Hepiju“ sve u redu, možemo da imamo debatu o tome, nikakav problem, da li ja volim sve što je na tim televizijama? Ne volim. Kakve ja veze imam sa tim? Kakve mi ovde imamo veze sa tim? Kako vi to nama pripisujete? Izvinite?

(Jelena Jerinić: Ima REM.)

Jel ima REM? Odlično, evo izvolite pokrenite promenu u REM-u. Mi ovde svi koji sedimo, ljudi mi ne možemo čak ni da ih pokrenemo. Mi nikakve veza sa tim nemamo.

Taj „Hepi“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti više od 10 godina, 12 godina. „Pink“ je imao nacionalnu frekvenciju dok su gospoda bila u vlasti. Gospoda, odnosno njihov predsednik je bio 10% vlasnik „Pinka“, kakve to veze ima sa nama?

Dakle, izvolite pokrenite tu promenu i sve je u redu što se nas tiče ovde kao izvršne vlasti, ali ja nisam licemer da pričam kako je „Pink“ i „Hepi“ super, a ovi su odvratni drugi ili ovi su odvratni, a ovi su super. Vi kažete da oni imaju užasan uticaj na našu decu i našu zemlju, a profesor fakulteta Beogradskog univerziteta nema užasan utucaj i nema gori uticaj direktno na decu. Hvatate se za glavu. Hajde, molim vas, recite mi ovako. Dakle, profesor Beogradskog univerziteta, istaknuti, koji je stalni gost na ovim drugim tajkunskim televizijama nema lošiji uticaj na decu od „Pinka“ i „Hepija“? Vi zaista to verujete, pošto studenti gledaju „Pink“ i „Hepi“? Jel? Dobro, u redu, to ste vi i to su vaše vrednosti.

Poštovani građani Republike Srbije, pošto ih ne čujete, samo da znate da su rekli da profesor Beogradskog univerziteta, koji svaki dan sedi sa studentima, nema veći uticaj na studente od „Pinka“ i „Hepija“. Dakle, „Pink“ i „Hepi“ imaju veći uticaj pošto ti studenti gledaju samo „Pink“ i „Hepi“, pa će da se ugledaju valjda na Marića ili na rijaliti i „Zadrugu“, a neće na svog profesora koga uvažavaju, vole i svaki dan ga slušaju. E, ako je to vaša istina, ako je to vaša politička odgovornost, onda u redu, svaka vam čast. Ja mislim da to baš nikakvog smisla nema.

Znate kako, vi imate tajkunske medije koji svaki dan iz ove sale izveštavaju pristrasno, neobjektivno i plasiraju takve poluinformacije da direktno plasiraju laži, iz minuta u minut, je li, i to nema je li nikakvog uticaja na situaciju u zemlji, to nema nikakvog uticaja na tenzije.

Mi imamo medije koje su pre četiri dana rekli da je potpredsednik Vlade Ivica Dačić napustio sednicu Vlade, pa smo odavde morali takvu brutalnu laž da demantujemo.

Vi imate medije za koje vi, je li, pretpostavljate da su elitni, da su divni, objektivni, nepristrasni, nezavisni, itd. koji juče kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve, odnosno, izvinite, jutros kažu da Aleksandar Vučić deli žrtve zato što je bio

35/2AL/MJ

u Mladenovcu, a prekjuče kažu da je Aleksandar Vučić kriv zato što su svi zaboravili

žrtve u Mladenovcu i svi pričaju samo o žrtvama u Ribnikaru. Jel vi razumete kakva je to neprincipijelnost, jel vi razumete kakvo je to trovanje nacije, kako je to trovanje ljudi, kakvo je to sejanje mržnje, svakodnevno iz minuta u minut, iz sata u sat, a o njima ne pričate, pričate samo o „Pinku“ i „Hepiju“.

Sve u redu, ljudi vi ste Skupština, vi imate veću odgovornost za to nego što mi imamo ovde. Ja nemam nikakav uticaj na nacionalne frekvencije, vi imate makar neki uticaj na nacionalne frekvencije, a zašto „Pink“ i „Hepi“ opstaju, zašto žive, zašto su preživeli vi pitajte vaše kolege pošto su im oni nakon 2000. godine, oni su ih sponzorisali, oni su ih podržavali, oni su bili delom vlasnici, tako da su oni to uradili, ti isti ljudi koji su doveli rijaliti programe u Srbiju, ti isti ljudi koji su u rijaliti programe, koji su ih uselili u Pionirski grad, ti isti ljudi se danas bore protiv rijalitija kao i ti isti ljudi se danas bore protiv nasilja kao. Hvala mnogo.

PREDSEDNIK: Dva minuta.

RADOMIR LAZOVIĆ: Gospođo Brnabić, pokazali ste na pravi način da ono što ste radili sve ove dane i ono što pokušavate da uradite i vi i ministri u ovoj Vladi koji su se obraćali, pokušavate da se sve nastavi po starom, da se ništa ne uradi, da se ne naprave nikakve ključne promene i da se prosto vi operete od odgovornosti koju kao vlast imate.

Ja nikada ne bih pomislio da imate bilo koju drugu odgovornost u ovom slučaju, ali kao vlast imate odgovornost da promenite ono dokle smo došli kao društvo, pali smo jako nismo i dok sve to govorite, dok slušamo sve ove stvari koje danima ovde izgovarate, ja imam samo jednu stvar da vam kažem, odnosno pokažem. Ne moram ništa ni reći. Ljudi ne mogu bolje razumeti bilo šta od toga da ovaj čovek ugošćava predsednika. Satima sa njim razgovara, sa vama razgovara. Ovo je vedeta vaših medija, ne samo on, nego i Željko Mitrović, nego „Pink“ i „Hepi“ koji su produžena ruka režim, koji su deo vaše vlasti, toliko neodvojiv od vas da i vi snosite odgovornost za sve što se dešava na ovim televizijama.

Pogledajte ljudi ovu sliku i ne moram reč da vam kažem. Ne moram reč da vam kažem. Ovo nije normalno. Ovo rešava REM. Mora da se oglasi i kada se ne oglasi ne možete braniti ni REM, ne možete braniti ni ovo, ne možete braniti ni vašu vlast.

Poenta ovih protesta, poenta svega ovoga što se radi jeste da se raskine sa postojećom praksom u kome je dozvoljeno da se ljudi slikaju, bre, sa pištoljima uživo u programu. Ovo nije normalno, ljudi, i zato vas pozivam da se okupimo u subotu u 18.00 časova ispred Narodne skupštine.

Za ministre imam, 20 sekundi, samo da pitam. Gospodine Blagojeviću, gospođo Grujičić, gospodine Žigmanov, gospođo Vujović, ajde da vas ne nabrajam sve, ima tu i nekih ljudi koji su možda manje ogrizli u ovo, gospođo Miščević, kako se osećate kada ova osoba iza vas brani ovo? Pa nije vam sigurno svejedno. Dajte nešto da uradimo da se ovo ne dešava. (Isključen mikrofon.)

PREDSEDNIK: Dva minuta.

Za dalje po Poslovniku prvo mora da se obrati naredni narodni poslanik, što je Žombor Ujvari.

Samo bez vike u sali.

Imate reč. Samo se prijavite i imate svoja tri minuta.

Izvolite.

35/3AL/MJ

ŽOMBOR UJVARI: Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovana predsednice i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje ministru infrastrukture, gospodinu Vesiću.

Granični prelaz Horgoš-Reska je jedan od najfrekventnijih i najopterećenijih graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. O tome smo mi narodni poslanici SVM već više puta govorili u ovom visokom domu.

Granica se nalazi na teritoriji opštine Kanjiža iz koje dolazim, a na autoputu E75 smo nažalost svedoci čestih enormnih gužvi na graničnom prelazu, posebno u letnjoj sezoni, kao i za vreme vikenda i verskih praznika, ali danas već zapravo ne, samo tada.

Upravo zbog toga zaposleni i studenti koji rade i studiraju u Mađarskoj svakodnevno koriste i malogranične prelaze i nažalost imaju ozbiljnih poteškoća oko prelaza jer su terminali preopterećeni.

Kao narodni poslanik iz te regije i sam koristim taj granični prelaz, kao i mnogi moji sugrađani i moram reći da od njih uvek dobijam konstruktivne predloge, posebno od meštana Horgoša.

Na redovnim autobuskim linijama koje prelaze preko srpsko-mađarske granice, kao što je na primer linija između Subotice i Segedina pasoška i carinska kontrola se vrši na isti način kao i na ostalim vanlinijskim turističkim busevima.

Zbog velike gužve na granici polasci i dolasci ovih autobuskih linija nisu izračunljivi i ima dosta odstupanja od zvaničnog reda vožnje.

36/1MJ/MP17.00 – 17.10

Uzimajući u obzir da mali granični prelaz „Horgoš-Reska 2“ već poseduje odgovarajuće infrastrukturne uslove potrebna su minimalna ulaganja i dogradnja kako bi tamo mogao da se vrši prijem autobusa i sa redovnih linija, pa bih vam poštovani ministre Vesiću postavio pitanje – da li postoji mogućnost da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u narednom periodu započne izradu planova i implementira projekat koji se tiče prelaska autobusa redovnih saobraćajnih linija preko malog graničnog prelaza Horgoš-Reske br.2? Hvala lepo.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

Reč ima ministar Vesić.

Izvolite.

GORAN VESIĆ: Tom pitanju, zato što je to bila jedan od osnovnih tema koje sam imao na sastanku sa svojim kolegom Janošom Lazarom, nedavno u Budimpešti. Što se tiče samog prolaska autobusa preko Horgoša-Reske br. 2 tu postoji nekoliko problema. Prvi problem je visina nadstrešnice. Ona u ovom trenutku ne dozvoljava i to moramo da rešimo. Znači, ona je, na tom prelazu visina 3,2 metra, visina same nastrešnice i u tom smislu je to trenutno najveći fizički problem.

Postoji neka druga međunarodna ograničenja, kao što je Međunarodni ugovor između Srbije i Mađarske, koji ne podrazumeva na taj, pošto je bilo nekih inicijativa o uspostavljanju autobuskog prevoza direktno, ali ćemo to sada rešavati.

Ono što je važno, zabeležili smo u odnosu na prošlu godinu povećanje prometa teških kamiona na Horgoš-Reske za otprilike 10% i na Kelebija-Tompa za otprilike 40%. To govori i to je hvala Bogu tako da je saradnja Srbije i Mađarske i ne samo saradnja naše dve zemlje, već i generalno taj put koji vodi kroz naše dve zemlje opterećeniji i u tom smislu zaista se ukazuje potreba za otvaranjem, prvo proširenjem postojećim, a onda otvaranje novih graničnih prelaza.

Ono što će se dogoditi u narednom periodu, znači prvo mi ćemo sada da krenemo sa izgradnjom brze saobraćajnice između Bačkog Brega i Nakova, odnosno Bačkog Brega-Nakova i Srpske Crnje. Ono što će se dogoditi kada se završi, za to treba, naravno nekoliko godina, čitava ta saobraćajnica, s obzirom da je to brza saobraćajnica, ono će preusmeriti deo saobraćaja iz Rumunije, ali ne samo iz Rumunije, već i Srbije za one koji žele da prođu kroz Mađarsku, gde idu prema Austriji itd. usmeriće na prelaz Bački Breg koji je trenutno malogranični prelaz.

Mi smo sa mađarskom stranom razgovarali o tome kako da uradimo projekat integrisanog graničnog prelaza na Bačkom Bregu i da pošto će taj prelaz biti, verujte mi, podjednako opterećen kao Horgoš, na taj način omogućimo da se time rastereti Horgoš, gde će deo saobraćaja sasvim sigurno ići na Bački Breg.

Mađarska strana sa svoje strane radi infrastrukturu da bi obezbedila da saobraćaj koji pređe sa naše strane kroz brzu saobraćajnicu može da bude prihvaćen. Oni počinju da rade most na Dunavu kod Mohača, počinju da urade svoj deo posla i mi ćemo imati kada bude završena brza saobraćajnica kroz Srbiju, Bački Breg-Nakovo- Srpska Crnja, odnosno kako mi to zovemo smajl ili osmeh severa, posebna ta saobraćajnica, mi ćemo tada imati i integrisan granični prelaz na Bačkom Bregu.

Što se tiče same Kelebije, tu su nas naše mađarske kolege obavestile da oni planiraju granični prelaz, ne na mestu gde je sada granični prelaz nego nešto dalje. mi imamo onaj Ipsilon krak koji je urađen u jednom poluprofilu, sada bi trebalo da uradimo drugi poluprofil Ipsilon kraka, ali to znači da ćemo sada obezbediti jedan odvojak koji neće biti tako dugačak kroz izradu tog drugog poluprofila za taj drugi granični prelaz. Tako da ćemo na Kelebiji imati dva granična prelaza. Ideja je da jedan bude za putnički saobraćaj, a drugi za teretni saobraćaj.

36/2MJ/MP

Ono što je važno, mađarska strana sa svoje strane radi sve saobraćajnice koje će obezbediti da granični prelaz Kelebija bude podjednako interesantan kao što je sada Horgoš, jer Horgoš je interesantan najviše zato što ima dobru infrastrukturu sa Mađarske strane i što naprosto kada pređete ili sa mađarske ili sa srpske strane vi nastavljate autoputem.

Kada se sve ovo bude završilo, mi ćemo imati pet, dva na Kelebiji, Horgoš jedan i dva i Bački Breg, imaćemo potpuno ravnopravne prelaze u smislu broja putnika. Takođe, nedavno je mađarski ministar spoljnih poslova koji je sa mađarske strane predsedavajući našeg Mešovitog komiteta Petar Sijarto, na poslednjoj sednici komisije je predložio da gradimo na Horgošu integrisan prelaz i to je predlog mađarske strane koji ćemo prihvatiti, jer pravo i jedino rešenje su integrisani prelazi.

Mi ćemo sada sa Makedoncima raditi dole na Tabanovcima proširenje. Bio je integrisan do pre korone. Sad otvaramo sa Crnom Gorom u Bijelom Polju prelaz. Radićemo sa BiH kada se završi do kraja godine Sremska Rača-Kuzmin, pa novi most preko Save. Radićemo sa srpske strane integrisan granični prelaz. To je suština i to je način kako možemo brže da prođemo.

Ono što je takođe jedan od načina kako možemo da ubrzamo kamione je e-tovarni list. Mi kao Srbija smo zajedno sa Transportnom zajednicom ušli u taj projekat. To znači da ćete imati jedinstven e-tovarni list, svaki srpski prevoznik i sa svoje strane više neće biti potrebno ništa osim skeniranja barkoda na bilo kojoj granici, jer će taj sadržaj tog tovarnog lista biti dostupan svim zemljama EU, naš i njihov takođe i time ćemo ubrzati sam prelaz.

Ono što želim da vam kažem kada već pričamo o tome, mi pregovaramo sa mađarskom stranom, pošto znate da u oktobru treba da krene i putnički saobraćaj Subotica-Segedin. Pregovaramo i dogovorili smo se sa mađarskom stranom da zajednički prelaz bude u Segedinu, kao što će za brzu prugu zajednički prelaz biti u Subotici, jer je u Subotici nekad i bio prelaz, davno još. Tu će sada biti nova železnička stanica. Znači u Segedinu će biti zajednički prelaz. Tako da oni koji budu koristili to, uglavnom ljudi koji lokalno žive tu će koristiti taj voz. Neće imati bilo kakvo stajanje na granici.

Mađarska strana je izrazila želju za izgradnju pruge Subotica-Baja. Ta pruga je nedavno u Crnoj Gori na sastanku Transportne zajednice na kome su prisustvovali iz Evropske komisije, ušla u TENS, to je Mreža evropskih saobraćajnih koridora, što omogućava i mađarskoj strani, više mađarskoj nego našoj. Ona je mnogo duža sa teritorije Mađarske, nego sa teritorije Srbije, da dobijemo grantove i da možemo da radimo tu prugu.

To je posao koji nas čeka u budućnosti sa samom mađarskom stranom. Tako da je to ono što mogu da vam kažem. Činjenica je da niko od nas nije zadovoljan samim čekanjem kamiona, najviše naši prevoznici.

Želim da se zahvalim mađarskoj strani. Mađari su nam bez ikakvih problema izašli u susret na poslednjem sastanku Mešovite komisije i povećali broj dozvola za naše kamione za duplo, tačno koliko smo tražili. Nemačka je povećala za 11.000, sa 45.000 na 56.000, mađarska strana nam je dala onoliko dozvola koliko smo želeli. Tako da naše kamiondžije nemaju apsolutno nikakav problem i više niko ne čeka dozvolu za mađarsku, kao što više nemaju problem za dozvole za Nemačku. Imaćemo sada sastanak i sa Italijanima, verujem da ćemo to rešiti. Sa Makedoncima ukidamo bilo kakve dozvole već u junu, tako da je takva situacija.

36/3MJ/MP

Znači, radiće se na podizanju te nadstrešnice koja jeste suštinski problem, ali naša želja je da mađarski i srpski narod, odnosno naši građani, Mađari i Srbi koji žive i sa jedne i sa druge strane granice da funkcionišemo kao da granice nema. Nama ta granica nije potrebna, dobro sarađujemo i svi ovi projekti koje sam rekao, ti projekti su zaista nešto što treba da omogući da ljudi, posebno ljudi koji žive na severu Vojvodine, oni koji putuju da mnogo brže funkcionišu.

Na kraju želim da kažem, izgradnja brze pruge, kada već pričamo o odnosima Srbije i Mađarske, izgradnja brze pruge teče po planu. Mogu sa potpunom sigurnošću da kažem da ćemo mi do Subotice završiti prugu do kraja 2024. godine. Počelo je zaustavljanje saobraćaja na određenim nadvožnjacima u Subotici. To ide po planu kako smo dogovorili sa gradom. Za sada nema problema. Ima uvek kada se nešto zaustavi, malo je teže, ali ide kako smo se dogovorili. To znači da ćemo mi moći u prvoj polovini 2025. godine da pustimo brzi voz između Beograda i Subotice, dok se ne testira pruga u Mađarskoj. Između Beograda i Subotice stizaće se brzim vozom za sat i 12 minuta, što je sada zaista nemoguće bilo kojim prevoznim sredstvom. Videćete kako će se promeniti život ljudi.

Do sredine 2025. godine Mađari će završiti svoj deo pruge, onda sledi testiranje njihove pruge, da bismo uspostavili brzi voz između Beograda i Budimpešte. Stizaće se za oko tri sata. Granični prelaz će biti u Budimpešti, Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Kada uđete u voz u Budimpešti, vi u Srbiji ne stajete na graničnom prelazu i obrnuto, voz iz Srbije će ići pravo u Budimpeštu. Hvala na pitanju. Ima zaista puno stvari na kojima zajednički radimo. Nas čeka i zajednička sednica Vlade gde ćemo izaći sa svim zajedničkim projektima.

37/1MZ/CG 17.10 – 17.20

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar dr Aleksandar Martinović.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine. Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se što sada malo remetim ovu dinamiku postavljanja pitanja i odgovora koji su upućeni ministru Vesiću, ali mislim da bi bilo dobro i korisno da se malo podsetimo kada je u stvari počela istorija nasilja u Srbiji. Obraćam se onima koji nam svakoga dana drže moralne lekcije, koji kažu da su građanska opozicija, da su za Evropsku uniju, da su protiv nasilja, da su protiv „Pinka“ i „Hepija“, da su protiv rijalitija, itd.

Dosta dugo se bavim politikom i u dosta mandata sam bio poslanik u Narodnoj skupštini, pa dozvolite da imam i malo bolju memoriju od nekih koji su danas u opoziciji, a koji su nekada bili na vlasti, ali su u međuvremenu zaboravili da su bili na vlasti i zaboravili su šta su radili kada su bili na vlasti.

Da li se sećate, dame i gospodo narodni poslanici, ko je osnovao ogranak DS u Republici Srpskoj? Ljubiša Savić, zvani Mauzer.

(Srđan Milivojević: Svaka mu čast.)

Svaka mu čast, kaže Srđan Milivojević. Šta kažete?

(Srđan Milivojević: Nije bio izdajnik kao Aleksandar Vučić.)

(Predsedavajuća: Bez dobacivanja.)

Nije bio izdajnik, ali je bio vođa jedne paravojne formacije. Dakle, bio je pripadnik DS. Pa je onda došao 5. oktobar 2000. godine. Da li se sećate, vi veliki moralisti, vi veliki protivnici nasilja, vi veliki mirotvorci, vi veliki građanisti, vi veliki evropejci, šta ste radili 5. oktobra i neposredno posle 5. oktobra 2000. godine? Niste radili ništa. Ja ću da vam kažem da ste radili svašta. Između ostalog, 5. oktobra je vas više od 50 linčovalo Dragoljuba Milanovića, direktora RTS-a.

(____________: Na koje pitanje odgovarate?)

Odgovaram na pitanje vas koji kažete da ste protiv nasilja, a ja vas podsećam da ste vi u stvari promovisali nasilje u Srbiji. Vi svi danas koji protestujete protiv, navodno, zločinačkog, nenarodnog, diktatorskog režima Aleksandra Vučića. Ja sada koristim svoje pravo kao ministar u Vladi Republike Srbije da vas podsetim da ste nasilje u Srbiji generisali vi i sada vam ilustrujem određenim primerima. To što vi imate političku amneziju…

PREDSEDAVAJUĆA: Da li je realno da ne možete ni minut da ostanete mirni, da pustite ministra da govori?

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: To što vi imate političku amneziju…

PREDSEDAVAJUĆA: Nije vaše da razumete kako je postavljeno pitanje i da vi formulišete odgovor.

Bez vikanja, Lazoviću. Lazoviću, zašto uvek morate da pokažete koliko ste nekulturni i nevaspitani? Ja vas molim, nije na vama da formulišete i pitanja i odgovore.

(Boško Obradović: Onda vodite sednicu.)

Ja je vodim, onako kako treba da je vodim.

Molim vas da se strpite toliko.

Nastavite, ministre.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Gospođo Božić, ne smeta meni što oni meni dobacuju. Ja imam obavezu da podsetim narodne poslanike i građane Srbije da su oni u stvari bili promoteri najgoreg mogućeg nasilja u Srbiji.

37/2MZ/CG

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Obradoviću, ja vas molim da ne dobacujete i ne vičete sa mesta. To je praksa, to vi u poslednje vreme non-stop činite. Ja vas molim da se smirite.

(Boško Obradović: Šta je obaveza ministra poslednjeg četvrtka u mesecu?)

Da odgovara na pitanja, i to čini. Ja ne znam šta je vama sporno da čujete malo istine.

(Boško Obradović: Šta on radi sad?)

Znam da vas boli, ja vas sve zaista razumem, ali moraćete da se smirite i da saslušate do kraja. Zahvaljujem, gospodine Obradoviću, sve smo vas čuli. Molim vas da nastavimo sednicu u miru.

(Boško Obradović: Da li ga je neko od nas pitao nešto? Vi recite da li ga je neko nešto pitao ili nije.)

Mislite da on samo odgovara na vaša pitanja. Da li mislite da vi treba da formulišete i odgovore i pitanja? Ne želim s vama da polemišem, baš zato što pokušavam da vodim sednicu po Poslovniku.

(Boško Obradović: Da li ga je neko nešto pitao?)

Molim vas da ovaj deo sednice na miru nastavimo.

(Boško Obradović: Ne može da se iživljava.)

Ako ćemo o iživljavanju, ja mislim da to samo iz vaše poslaničke klupe možemo da čujemo, jer ne prestajete da vrištite, da urlate, da vičete, da vređate. Molim vas prestanite i vi, Milivojeviću, vas svi najbolje čujemo.

(Boško Obradović: Na osnovu čega ste mu dali reč?)

Gospodine Obradoviću, imate upozorenje, kao i vi, gospodine Milivojeviću. Ja vas molim, dopustite da nastavimo sednicu u miru. Vodim je upravo i neću se uopšte libiti da vam dam opomene.

Nastavite, gospodine Martinoviću.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem se, gospođo Božić.

Petog oktobra 2000. godine su, dame i gospodo narodni poslanici, upali u više policijskih stanica u Beogradu, upali ste se u više policijskih stanica u Beogradu i iz tih policijskih stanica otuđili veću količinu oružja. Dobar deo tog oružja posle je završio na crnom nelegalnom tržištu.

(Boško Obradović: Ovo je naše vreme, a ne njegovo. Ovo je vreme da mi postavljamo pitanja.)

Sa mitraljezima ste upadali…

(Boško Obradović: Šta je ovo?)

PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Obradoviću, ja razumem da se vama ne sviđa odgovor gospodina ministra Martinovića, ali morate da se smirite i da budete strpljivi i da saslušate.

(Boško Obradović: Ovo je vreme za naša pitanja, a ne za njegovu priču.)

Dobićete i vi priliku da pitate, ništa se ne sekirajte. Strpite se da saslušate odgovor. Ne znači da odgovor svaki može i mora da vam se svidi.

(Boško Obradović: Ovo ga niko nije pitao. Zašto mu dajete pravo na reč?)

Nemojte to da radite, zaista, već nekoliko dana uzastop, ja vas molim. Dajte malo strpljenja i da nastavimo sednicu.

Možete, gospodine Martinoviću.

(Boško Obradović: Ne može.)

Dok ja vodim sednicu može, a vi možete da dobijete opomenu. Ako vam se ne dopada, možete i na vrata. Ja ne. Možda gospodin Orlić bude imao više razumevanja za vas.

37/3MZ/CG

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Zahvaljujem se, gospođo Božić.

Dakle, 5. oktobra 2000. godine su sa mitraljezima upadali u Narodnu banku Srbije, u Saveznu upravu carina, upadali su u javna preduzeća. Posle 5. oktobra 2000. godine, dame i gospodo narodni poslanici, ošišali su do glave ćerku doktora Milovana Bojića, koji je danas direktor KBC Dedinje. Dakle, ošišali su devojčicu koja je bila maloletna, samo zato što im nije odgovarala politička orijentacija njenog oca.

(Narodni poslanici opozicije lupaju o klupe.)

Možete vi i jače. Možete vi i jače.

(Boško Obradović: Vreme je za postavljanje pitanja. Niko ga ništa nije pitao.)

Da vas podsetim, ja mislim da nekima mnogo smeta istina. Ja mislim da nekima mnogo smeta istina i da se mnogo uzbuđuju.

PREDSEDNIK: Boško Obradoviću, upozorenje poslednje za danas. Upozorenje je da ne vičete, ne ometate sednicu, da se ne ponašate na sličan način. Jeste li me razumeli?

(Boško Obradović: Jeste li vi mene razumeli?)

Izričem vam opomenu, Boško Obradoviću.

(Boško Obradović: Ne znam po kom osnovu. Zašto? Niste bili u sali, a izričete mi opomenu. Ovo je poslednji četvrtak u mesecu.)

38/1JJ/SČ17.20 – 17.30

Sada molim vas, budite toliko pristojni, da saslušate odgovore, posle toga vi imate reč.

Stvarno ne znam šta vi mislite da postignete takvim ponašanjem? Ovo je nasilje. Ovo što sad radite je nasilje.

(Boško Obradović: Ovo je kršenje Poslovnika.)

A što ste došli na sednicu posvećenu postavljanju pitanja Vladi, ako ne želite da slušate ministra? Ne da vičite iz klupa i vama kao dami to posebno ne priliči. Ne da vičete iz klupa, saslušate, posle toga vaša poslanička grupa kao što znate izvesno dolazi na red, dobićete priliku da kažete šta god hoćete.

I, za vas kao damu važi isto, ne priliči vam to.

Saslušajte odgovore do kraja. Svako od ministara u Vladi ima pravo da zatraži reč, da kaže šta ima da kaže.

(Boško Obradović: Ovo je sramota.)

Vi ste tražili da Vlada dođe.

Vas sam gospodine Obradoviću nekoliko puta ljubazno zamolio, mnogo puta upozorio. Molim vas da nastavimo.

ALEKSANDAR MARTINOVIĆ: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, nemojte da se mnogo ljutite na gospodu iz opozicije, zato što njih boli istina. Oni pokušavaju da serviraju građanima Srbije jednu jeftinu i lako proverljivu neistinu, da je generator nasilja u Srbiji zapravo Aleksandar Vučić. Mi želimo da ih podsetimo da su generatori nasilja u Srbiji oni. Ja im sad navodim samo neke primere, da ih podsetim šta su radili kad su bili na vlasti.

To što oni misle da građani Srbije imaju političku amneziju, pa da su zaboravili da su ovi bili na vlasti, to je njihov problem. Pa, svi vi zajedno, među vama nema nikakve razlike. Koja je razlika među vama? Doći na vlast bez izbora. To je vaša ideologija. Svi vi ste bili na vlasti od 2000. do 2012. godine. To što su među vama, u međuvremenu, izbile političke brakorazvodne parnice, to je vaša stvar, to nije problem ni Vlade Republike Srbije, ni SNS-a.

Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici kada je u po bela dana ovde u Beogradu 2001. godine, ubijen službenik resora državne bezbednost, Momir Gavrilović zvani Gavra, koji je ubijen neposredno nakon što je izašao iz kabineta tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunice. Na tom sastanku ga je, prema pisanju medija, obavestio o brojnim kriminalnim radnjama i o brojnim kriminalnim aferama koje se dešavaju u Vladi Srbije.

Da vas podsetim poštovani narodni poslanici, da je u vreme njihove vlasti, ubijen visoki policijski službenik Nenada Batočanin, sećate se toga, sigurno? Ubijen je policijski general Boško Buha. To je bilo za vreme ovih koji su nam sad okrenuli leđa, ovih velikih mirotvoraca, vrlo finih i tolerantnih ljudi, kulturnih, pristojnih koji nikada nisu bili na vlasti i koji nikada nisu preduzimali bilo kakve akte nasilja i tako dalje.

Sećate se sigurno dame i gospodo, narodni poslanici, sednice Narodne skupštine Republike Srbije koja je održana 18. februara 2008. godine. Tad su oni bili na vlasti. Tog dana, odnosno te večeri, u Beogradu je zapaljen stan Čedomira Jovanovića. Dakle, oni su bili na vlasti. Zapaljen je stan Čedomira Jovanovića, neposredno uoči početka sednice Narodne skupštine Republike Srbije, seća se Nataša Jovanović, koja je zakazana dan nakon što su Šiptari na Kosovu i Metohiji proglasili nezavisnost tzv. Kosova.