Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Narodna skupština / Poslanička pitanja / Poslanička pitanja stenografske beleske / Poslanička pitanja u oktobru
Poslanička pitanja u oktobru
29/1VS/MT16.10 – 16.20
(Posle pauze.)
PREDSEDNIK: Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa Poslovnikom, sa članom 205, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16 do 19 časova.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje.
Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru, u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora primenjuju se odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
Pozdravljam prisutne članove Vlade.
Predsednica Vlade Ane Brnabić, zajedno sa nekoliko ministara i članova Vlade je službeno sprečena da bude prisutna.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovani predstavnici Vlade, znam da se vaš koncept razvoja Srbije u ekonomskom i svakom drugom smislu i ono zašta se ljudi kojima ja pripadam zalažu radikalno razlikuje, ali želim da postavim pitanje u vezi korporacije kompanije „Rio Tinto“. Mislim da neke činjenice koje bih tu izneo, se bez obzira na razlike u konceptu i kod vas i kod onih koji ta pitanja postavljaju poklapaju i nedoumice se ozbiljno otvaraju.
Pre svega, kompanija „Rio Tinto“, što se u javnosti malo potencira, jeste kompanija koja, kako sam razumeo, australijsko-britanska.
Australija i Britanija su saveznici kosovske administracije. Ja znam da „Rio Tinto“, kao i sve korporacije, strane banke i oni koji su došli ovde će gledati što manje profita da ostavi u Srbiji i da što manje plati poreskim organima ono što Srbiji treba, ali će negde, nekim poreskim organima to morati da plate, i to najverovatnije poreskim organima Australije ili Britanije.
Da li će taj novac koji oni budu izvukli iz Srbije preko tih poreskih organa završiti kao pomoć albanskim specijalcima na KiM, kao pomoć za njihovo naoružavanje da bi sutra mogli to oružje da isprobavaju na našim ljudima na KiM?
Ako je to tako, da li je smisleno da mi jednoj takvoj kompaniji dajemo da zarađuje praveći velike ekološke probleme u Srbiji?
Druga stvar koju takođe treba da znamo jeste lična karta te kompanije, a to je da je na Papua Novoj Gvineji, gde je imala rudnik, ostavila sprženu zemlju i ekološku katastrofu nesagledivih razmera?
Činjenica je da je ta kompanija u Australiji svojim kopanjem rudnog blaga uništila kulturno nasleđe, etničko nasleđe Aburidžina i, doduše, na taj način samo nastavila viševekovnu genocidnu politiku njenog kraljevskog visočanstva Velike Britanije prema Aboridžinima.
29/2VS/MT
Znači, da li ćemo takvoj korporaciji, koja se tako ponaša otvoriti vrata naše zemlje?
Kada sve to znamo, postavljaju se ona pitanja na koja nismo dobili odgovor, a voleo bih da mi neko od predstavnika Vlade na to odgovori, a to je – da li su oni najzad našli taj neki treći način vađenja rude litijuma iz jadarita, pošto prva dva načina za koje smo ih pitali na prethodnim sednicama Vlade, navodno se neće koristiti, a oba načina podrazumevaju velike količine vode, velike količine sumporne kiseline i ogromne količine otpadnih voda koje će negde morati da idu, u neke slivove nekih reka i jalovine koja po prostornom planu koji je na čudan način donesen će ostati u slivu reka i otvorena za moguće poplave.
Dakle, na to nismo dobili odgovor. Navodno, oni rade neki treći ekonomski, ekološki, pa na kraju i tehnološki proces koji to neće postići, međutim kada pogledate sve njihove rudnike, oni su svuda van naseljenih mesta.
Tako da, sva ta pitanja još uvek stoje otvorena, a posebno je pitanje da li oni koristeći svoj lobistički potencijal korumpiraju neke naše ustanove koje će sutra trebati da kontroliše njihov rad?
Hvala.
PREDSEDNIK: Vladane, isteklo je tri minuta.
Nisam samo shvatio kome ste postavili pitanje?
VLADAN GLIŠIĆ: Ne znam, ja sam mislio da će ovde biti i premijerka Brnabić, ali ko je u suštini iz resora vezanog za rudarstvo, nema ni gospođe Mihajlović. Znači, možda ministar poljoprivrede, pošto se radi o poljoprivrednom zemljištu u dolini.
PREDSEDNIK: Dobro.
Može da se javi bilo ko od predstavnika Vlade, ali tu je i ministarka za zaštitu životne sredine.
VLADAN GLIŠIĆ: Naravno.
Izvolite, ko hoće u ime Vlade?
Reč ima ministar Irena Vujović.
Izvolite.
IRENA VUJOVIĆ: Svakako vezano za „Rio Tinto“, već nekoliko puta smo izlazili sa tim u javnost. Dakle, ne treba da imate bilo kakvu lošu nameru ili, ne daj Bože, to što pominjete da je bilo ko korumpiran. Mi smo baš ti koji ne puštamo lako bilo kakvu studiju.
Dakle, pre zvanične studije o zaštiti životne sredine, se radilo na obimu i sadržaju studije. To su sve transparentni dokumenti u kojima učestvuje javnost izuzetno baš zbog interesovanja za tu temu i sve ono što je smisleno i pravno utemeljeno, mi prihvatamo sve te sugestije.
Dakle, nakon obima i sadržaja na koji smo imali određene primedbe, tek onda kompanija izrađuje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, i to smo već mnogo puta rekli, i ta studija kada bude predata od njihove strane, takođe će biti transparentna i biće predmet za razgovor.
Ono što ste pominjali sada da je sve na bazi pretpostavke oko zagađivanja vode, zemlje, oko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da li ih imaju ili nemaju, mi ćemo sve to kroz studiju utvrditi.
Dakle, ne možemo da osuđujemo unapred projekat, ne možemo da govorimo o negativnom uticaju na životnu sredinu, sve do trenutka dok ne budemo imali, dakle, studiju o kojoj možemo da razgovaramo.
29/3VS/MT
Ministarstvo za zaštitu životne sredine i čitav tim ljudi koji radi na tome ima svakodnevnu komunikaciju sa predstavnicima kompanije i otvorena su vrata Ministarstva za svakoga, ne samo za Rio Tinto, nego za sve koji žele da se bave privredom, a da može da ima negativan uticaj na životnu sredinu.
Dakle, mi smo tu da damo uputstva i šta je ono što je u skladu sa zakonom.
Dakle, dok god ne budemo imali studiju pred nama, mi ne možemo da baratamo bilo kakvim nivoima zagađenja, pošto ih možda uopšte i neće biti, ali ne možemo nikoga osuđivati i mislim da treba da sačekamo dokumente.
Naravno da su sve oči javnosti uprte i da ne želi niko da radi bilo kakve stvari koje mogu da nanesu štetu na životnu sredinu i na zdravlje ljudi.
Mislim da treba to da sačekamo i da ne treba nikoga unapred da osuđujemo. Dakle, mi pratimo svaki korak. Mislim da ćemo uskoro imati i neke nove informacije, vezano na rešenje, odnosno na taj obim i sadržaj, što je korak pred studiju. Postojale su određene žalbe i sada se po tim žalbama odgovara na administrativnoj komisiji i tek kad se završe sve te procedure, administrativne, onda ćemo moći da damo konačno rešenje na obim i sadržaj studije, što je korak pred studiju, tako da smo i mi dalje na početku, vezano za te procene i zato vas molim da unapred ne osuđujemo projekat i da unapred ne pričamo o zagađenju, bilo da je aero zagađenje, zagađenje zemlje ili vode.
Naravno, da sve ono što treba da poseduje takav jedan ogroman projekat, kada govorite o prečistačima za otpadne vode, mislim da će to sigurno imati i da su to predvideli i da je to najmanje u odnosu na sve ostalo što je predviđeno projektom.
Volela bih da učestvujete u svakom ovom procesu, svi vi koji ste zainteresovani, i koji imate bilo kakvu sumnju, a naravno da učestvuje i što šira javnost, kako bi sve sugestije koje su značajne, mogli da uključimo i uzmemo u obzir.
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Poslanik Glišić.
Izvolite.
30/1 BD/LŽ16.20 – 16.30
VLADAN GLIŠIĆ: Što se tiče koruptivnog delovanja njihovih lobista, nisam mislio na ljude iz Vlade, pošto nemam dokaze za to. Ne kažem ni da je koruptivno delovanje ovo što ću izneti, ali mislim da može da bude sukob interesa i o tome treba voditi računa kada se bude učestvovalo u celom tom elaboratu i kad neke nadležne institucije budu proveravale da li je sve to smisleno i u skladu sa opštim interesom. Pretpostavljam da će jedna od institucija koja će tu biti uključena biti i Rudarski fakultet Beogradskog univerziteta. Postoji podatak da je taj fakultet od „Rio Tinta“ primio 100 miliona grantova u zadnje vreme i mislim da je to možda razlog da se obrati pažnja na mogući sukob interesa.
S druge strane, ako se ispostavi da je nivo ekološkog delovanja, da ne kažem ugrožavanja naše sredine, na mnogo većem nivou nego što je to sam Jadar, da li će ono što je predsednik Srbije obećao kao referendum se odnositi i na sve građane Srbije, a ne samo na ljude iz tog kraja? Jer, ne zaboravite, ljudima iz tog kraja kroz kupovinu imovine i da se na neki način oni na taj perfidan način iseljavaju iz tog kraja, „Rio Tinto“ može da vrši uticaj. Međutim, na celu Srbiju teško da može.
Tako da, to je više političko pitanje za vas kao predstavnike vladajuće stranke da li će referendum onda biti na nivou cele zemlje, a ne samo na nivou ljudi iz tog kraja, po pitanju „Rio Tinta“ i tog projekta?
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, hoće li neko da odgovori?
Potpredsednik Vlade, Branislav Nedimović.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovani predsedniče, poštovani narodi poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem o ovoj temi iz jednog drugog ugla nezavisno u odnosu na uticaj na životnu sredinu. Postoje neki propisi i procedure koje su predvideli kako se u ovakvim slučajevima postupa od strane države.
Moja koleginica Irena malopre je objasnila vezano za obuhvat prethodne stvari koje se moraju uraditi pre procene uticaja na životnu sredinu. Ali, moram reći jednu stvar, ne samo fakulteti, ne samo stručna javnost, ne mi, nego svaki građanin Srbije u toku javnog uvida, kada bude prezentovana studija uticaja na životnu sredinu, imaće učešće. Tako da, od strane Vlade Republike Srbije, biće obezbeđena potpuna transparentnost čitavog postupka, i nemojte da imate nikakve sumnje u to.
Za nekoliko minuta biće tu prisutan i ministar prosvete i nauke, gospodin Ružić, pa će vam on moći detaljnije govoriti o Rudarskom fakultetu. Ali, svaka insinuacija, ovo mene podseća na onu situaciju šta bi bilo kad bi bilo. Mi u ovom trenutku nismo videli studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u kojoj moraju biti sadržani i tehnološki procesi, način regulisanja eventualnih problema koji se mogu desiti kao akcidenti. Tako da, kada to bude na dnevnom redu, onda možemo pričati o konkretnim stvarima.
S druge strane, da, kako je i najavljeno, tako će i biti, tako će se i desiti, kada bude studija pred nama, onda će se odrediti i vreme održavanja referenduma, i nemojte biti uopšte ni u jednoj dilemi, ovakva stvar će biti prvi put na prostoru Republike Srbije da se o jednom ovakvom projektu odlučuje i svi građani će biti uključeni u to.
Što se tiče ugla poljoprivrede, naravno da na svakom prostoru gde dolazi do izgradnje bilo kog industrijskog postrojenja mora biti uključeno i Ministarstvo poljoprivrede, pre svega preko svoje Uprave za poljoprivredno zemljište, u pogledu eventualnih reperkusija koje to može imati na samo zemljište na kome se eventualno gradi bilo kakvo postrojenje, na njegovu okolinu, bližu i dalju, i uopšte kako to može uticati eventualno i na vodotokove.
30/2 BD/LŽ
Nemojte zaboraviti da bez saglasnosti nauke u ovom delu ne može biti nikakve realizacije sve dok sve relevantne institucije ne daju odgovor na pitanja koja će se otvoriti kroz studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Poslanik Glišić ima reč.
VLADAN GLIŠIĆ: Potrebna je opreznost kada je „Rio Tinto“ u pitanju i zato sam i uveo u uvodnom delu ovaj deo vezan za njihovu ličnu kartu, šta su radili na drugim mestima u svetu, samim tim mi imamo razloga da budemo vrlo oprezni, u najmanju ruku, kad su oni u pitanju, bilo da nešto obećavaju, bilo da negde vrše uticaj u neke naše institucije, a pogotovo kada uzmemo u obzir i to da pripadaju jednom političkom bloku koji nama radi direktno protiv nas KiM. Mislim, oni su deo tih država i tog koncepta koji se pokazao kao neprijateljski prema nama.
Onda, naravno, dolazimo u situaciju da postavljamo pitanje hoće li naša država moći da iskontroliše sve ono što su oni obećali?
Žao mi je što ministarka Mihajlović nije tu, jer na prethodnim razgovorima sa premijerkom Brnabić, postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor, o tome da li je tačno da mi u rudarstvu imamo samo pet rudarskih inspektora koji danas funkcionalno kontrolišu preko 300 kompanija rudarskih koje rade po Srbiji?
To je zato što smo upali u zamku ideje o slaboj državi, o tome da država ne treba da bude jaka i prisutna. To je taj koncept koji imamo već 30 godina ovde, umesto da pravimo jaku državu, koja će štititi interese građana.
Znači, ako nemamo inspektore, ako dozvolimo da kroz naše institucije vršljaju lobisti „Rio Tinta“, koje je pokazalo kako se odnosi prema ekologiji i ljudima u svetu, mi smo onda u velikom problemu i mislim da crveni alarm mora da bude upaljen i da moramo da vodimo računa o tome. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Gospodine Nedimoviću, ne možete sada, pošto je ovo kraj.
Ja samo da dodam da ovo o čemu je govorio gospodin Glišić, mi pripremamo, tu je ministarka Marija Obradović, njeno ministarstvo priprema, u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, Zakon o referendumu, apropo onoga što ste pitali.
Istina, taj referendum se nas, pre svega, ticao zbog promena Ustava, ali svakako se tiče i svih drugih pitanja koja će biti aktuelna.
Što se tiče vašeg pitanja, vezano za litijum, Jadar i sve ostalo, dozvolite mi samo da dam jednu opasku. Ja se dugo godina bavim politikom. Kao što znate, bio sam aktuelan i u vreme kada su dolazili i kada je bila svetska vest kako imamo velike kapacitete u tom delu Srbije. Ja prosto ne mogu da verujem da li se za ovih 10, 15 godina nešto promenilo u svetskoj nauci, pa je sada to postalo štetno?
Kako sad oni koji su hvalili sve te projekte, sad odjednom kažu da je to izuzetno štetno za našu zemlju? Mislim, sve je moguće, ali mislim da se malo više promenila politička pozicija nekih ljudi kad govore o svemu tome.
Sve u svemu, ja se sećam, bio sam premijer, kada se o tome razgovaralo, a bio sam i prvi potpredsednik Vlade od 2008. do 2012. godine, a pretpostavljam da su aktivnosti na ovome krenule još i ranije.
U svakom slučaju, naravno da treba zaštititi životnu sredinu. Uopšte nemam nikakve dileme oko svega toga, ali treba odvojiti šta je politika a šta je zaista zaštita životne sredine.
Malo sam zloupotrebio funkciju predsednika Skupštine, ali eto, u toj sam poziciji, šta da radim.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
30/3 BD/LŽ
SAMIR TANDIR: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani potpredsednici Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, na početku želim da članovima Vlade, predsednici Vlade i potpredsednicima i svim ministrima čestitam godinu dana uspešnog funkcionisanja.
Moje prvo pitanje upravo ide u tom smeru. Pitanje je upućeno prvom potpredsedniku Vlade, koji pretpostavljam menja predsednicu, i ministru finansija. Kakav je vaš utisak posle godinu dana, a možemo da napravimo jedan presek stanja, radili smo manje-više u vanrednim okolnostima zbog pandemije prouzrokovane kovid virusom, da li ste zadovoljni? Koji su najveći uspesi Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana? Šta je to sa čim mi koji smo glasali za ovu Vladu, kao i građanke i građani mogu da budu zadovoljni? I da li postoji nešto što smo propustili, nešto gde smo mogli možda brže i bolje da reagujemo?
Moje drugo pitanje je takođe upućeno prvom potpredsedniku Vlade ili nekom drugom ko je zadužen, kao i ministru finansija. Znači, ono što najviše zanima sada građanke i građane jeste kako se odvija situacija sa kovidom? Kakve su projekcije? Imamo uvođenje tzv. kovid propusnica. Kako će se to odraziti na privredu?
31/1TĐ/BM16.30 – 16.40
Pre neki dan smo ovde usvojili rebalans budžeta koji je prouzrokovan našim privrednim rastom, da li do kraja godine možemo očekivati dalji rast ili će nas možda uvođenje nekih novih kovid mera zaustaviti u tom privrednom rastu? Naprosto, kakva su očekivanja i šta će Vlada preduzeti povodom toga? Hvala vam.
PREDSEDVAJUĆI(Vladimir Orlić): Hvala vama, gospodine Tandir.
Ko se od predstavnika Vlade javlja za reč?
Reč ima ministar Ružić.
Izvolite.
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Dakle, što se tiče vašeg pitanja u vezi sa ovom proteklom godinom i koliko je Vlada Republike Srbije u odnosu na ono što su bili proklamovani ciljevi u svim sferama društva uradila, ja bih mogao da dam, ne paušalno, već rekao bih objektivnu ocenu da smo u okolnostima u kojima smo se kao društvo nalazili, uradili mnogo.
Ako govorimo o spoljnopolitičkom mislim da smo upravo nastavili sa afirmacijom državotvorne politike sa jasnom i argumentovanom borbom u međunarodnoj areni za očuvanje državnog interesa i uvažavanje državnog razloga koji je veoma značajan za Republiku Srbiju.
Što se tiče svih ostalih resora, rekao bih da je mnogo toga, iako smo unapred bili svesni da će praktično ovaj mandat biti oročen, niko to nije prepuštao slučaju, nego smo zahvaljujući predsednici Vlade i naravno čitavom timu, upravo mnogo dinamičnije pristupili realizaciji mnogih važnih projekata, da ne govorim sada u ime ostalih kolega u svim ostalim resorima.
Kada govorimo i o našem privrednom rastu i onome što je i ministar Mali prethodnih dana govorio obrazlažući rebalans budžeta, mislim da smo jedna od retkih država da upravo u vreme trajanja kovid pandemije uspevamo da beležimo očigledan rast i ako se ne varam preko 70% direktnih investicija u regionu zapadnog Balkana upravo otpada na Republiku Srbiju. Dakle, mi jesmo jedna od najatraktivnijih destinacija za investicije.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, s obzirom da sam uveren da će i moje kolege, naročito gospodin Mali, obrazlagati ovaj deo koji se tiče njegovog resora, što se tiče drugo pitanja korona virusa i koji su planovi, koje su mere koje predlažemo. Ono što svakako mogu da kažem to je da Krizni štab vrlo temeljno razmatra sve modele koji su komplementarni potrebi da izborimo sa ovom pošašću. Trudimo se da vodimo računa i o privrednom rastu, ali pre svega se trudimo da vodimo računa o zdravlju nacije. To je nešto što je prioritet svih prioriteta.
U tom smislu mere koje jesu predložene i mere koje su bile i ranije predlagane i koje su na snazi pre svega moraju biti poštovane. Inoviranje tih mera uvođenjem kovid propusnica svakako jeste refleks jednog stanja u kome se nalazimo, gde praktično po brojkama vidimo da dolazi do pogoršanja u tom smislu i do nažalost većeg manevra za mutaciju samog virusa imajući u vidu da još uvek taj procenat imunizacije, odnosno vakcinacije ili vakcinisanih građanki i građana u opštoj populaciji nije dovoljno visok da bismo mogli da izađemo na neku zelenu granu.
Iz perspektive ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja mogu da kažem da je obrazovni sistem još uvek veoma vitalan, rezistentan prema ovom virusu i da smo prethodnih dana i kolega Lončar, naravno i mi u ministarstvu i predstavnici „Batuta“ i tim za škole imali seriju sastanaka u vezi sa eventualnim merama koje će biti predmet rasprave na sednici Kriznog štaba početkom iduće nedelje.
31/2TĐ/BM
Koliko i na koji način se upravo ova pandemija odražava i na naš ekonomski rast i uopšte na privredu i na sam društveni, rekao bih život, svakako svi smo svedoci toga, ali mislim da Vlada Republike Srbije čini sve, pre svega Ministarstvo zdravlja, naravno i RFZO, i svi koji su referentni da se tim problemom bave, da na najbolji mogući način odgovorimo na ove izazove. Jedini način da na pravi način odgovorimo na izazove to je jedan mnogo viši stepen individualne odgovornosti, solidarnosti prema drugima i podizanje svesti o tome koliko je u stvari vakcina jedna civilizacijska tekovina jedini način da se sa ovom pošašću izborimo.
Uvek koristimo tu priliku i svaku priliku da apelujemo na sve građane koji nisu do sada se vakcinisali da to i učine.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč sada ima ministar Mali.
SINIŠA MALI: Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pitanje je bilo oko toga šta smatramo da smo u oblasti ekonomije, u oblasti privrede najbolje uradili u proteklih godinu dana, dakle za privih godinu dana rada ove Vlade.
Mislim da je to jedno veoma dobro pitanje s obzirom da okolnosti u kojima se našla, ne samo srpska, nego celokupna privreda, privreda celog sveta. Dakle, od kada je pandemija Kovida 19 krenula ceo svet je u jednoj globalnoj krizi koja nikada nije u istoriji zabeležena u smislu masovnog otpuštanja, zaustavljanja svih proizvodnih procesa, zdravstvene pandemije koja je izazvana Kovidom 19.
Dakle, u tim najtežim, rekao bih i nikada izazovnijim uslovima, predsednik Vučić je definisao ako se sećate, još polovinom prošle godine, dva prioriteta i dva fronta, borbu za zdravlje građana Srbije i borbu za očuvanje naše ekonomije.
Kada je počela kriza izazvana korona virusom, ako se sećate Srbija je bila jedna od prvih zemalja u svetu koja je obezbedila i dovoljan broj respiratora, lekova, opreme. Kada su krenule vakcine bili smo prva zemlja u Evropi koja je nudila sve četiri vakcine građanima Srbije. Tako da smo maksimalno sve učinili ka tome kako bi sačuvali zdravlje i živote ljudi.
Podsetiću vas takođe da smo kao nikada pre izgradili tri potpuno nove kovid bolnice. Svaka od njih, izgradnja je trajala oko 4 meseca. Ja se ne sećam da je ikada bilo da Srbija tako brzo reaguje i da u tako kratkom vremenskom periodu izgradi potrebne kapacitete koji su u ovom slučaju verovatno spasili hiljade života.
Ne treba da govorimo ni u prilog tome da, kao što znate, o tome smo pričali tokom izlaganja oko rebalansa budžeta pre samo dva dana, dakle mi trenutno gradimo i prvi u jedinu, rako bih, fabriku vakcina u regionu. Bićemo jedina zemlja u regionu koja će od marta meseca naredne godine proizvoditi svoje vakcine.
Dakle, to vam dovoljno govori sa kolikom smo ozbiljnošću prišli problemu rešavanja Kovida 19. Ono što, ja nisam ekspert u tome, govore razni lekari, na kraju krajeva svi to možemo da pročitamo, da je Kovid 19 nešto sa čime treba da naučimo da živimo i ono što mi radimo, radimo sa željom da dugoročno ublažimo negativne posledice tog Kovida 19 u smislu i nabavke potrebnih lekova, nabavke potrebne opreme, izgradnje bolnica. Mi smo u rebalansu budžeta obezbedili novac i za završetak i potpuno opremanje Kliničkog centra Srbije ovde u Beogradu koji će biti gotovo za par nedelja.
Dakle, dugoročno, najvažnija je ta fabrika vakcina koja će nam dati i obezbediti, ne samo stabilnost, nego i jednu preko potrebnu suverenost kada, ne dao Bog, dođe neka sledeća kriza.
32/1AL/VZ16.40 – 16.50
Ono što je kada je ekonomija u pitanju drugačije u odnosu na sve prethodne vlasti, ja bih rekao ili sve prethodne krize sa kojima smo se suočavali, to je ta odlučnost i brzina sa kojom je Vlada Republike Srbije, sa kojom je predsednik Vučić i svi mi na kraju krajeva reagovali kada se pojavila pandemija korona virusa i kada je najvažnije stvar bila sačuvati radna mesta, sačuvati proizvodne kapacitete, izbeći te crne scenarije, koje ste imali priliku da vidite u mnogo većim razvijenijim zemljama, nego što je to Srbija. Dakle, u Americi gde su desetine miliona ljudi ostali bez posla, zatvorene firme, izgubljena radna mesta, stala ekonomija, jedan kolaps jedne privrede ili privreda za koju ne biste očekivali, s obzirom da su razvijenije od naše, da na takav način padnu, one su pale. Pale su na prvi udar korona virusa, u prvoj polovini prošle godine.
U Srbiji se to nije desilo. Ako se sećate i to je, po meni, najveći uspeh ove Vlade, u proteklih godinu dana, bar kada je ekonomija u pitanju, a to je da smo jednim, prvim, nakon toga drugim i ove godine trećim paketom mera podrške i privredi i građanima, ukupne vrednosti od preko osam milijardi evra, to je skoro 18% našeg godišnjeg BDP-a, dakle sa osam milijardi evra, mi smo podržali i našu privredu, podržali i naše građane, da vas podsetim prošle godine isplatom 100 evra, isplatom šest ili sedam minimalnih zarada za privatni sektor, dakle za one koji su bili najugroženiji, mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnici. Ove godine takođe, ako pogledate, i dalje nam je treći paket, koji sprovodimo u toku. Dakle, mi ćemo sada 1. novembra, u ponedeljak već isplatiti sve penzionere sa ovih obećanih 30 evra, 2. i 3. novembra isplatićemo sve građane koji su se prijavili za pomoć od 30 plus 30 evra i otvorićemo još jednu prijavu za 20 evra u decembru mesecu, koju ćemo takođe isplatiti svim punoletnim građanima Srbije.
Ono što je meni posebno važno, o tome ste na kraju krajeva kao narodni poslanici i glasali pre dva dana, taj novac je u budžetu, odnosno u rebalansu budžeta koji ste usvojili.
Kada pogledate kako je Srbija reagovala apsolutno u pravom trenutku na pravi način, targetirano, ciljano i pogledajte efekte koje smo ostvarili, mi ćemo ove godine imati stopu rasta našeg BDP od preko 7%. Krenuli smo sa šest, pa sa šest i po, a sada smo već na tome da će nam rast naše ekonomije biti preko 7% uzimajući u obzir minus 0,9 iz prošle godine, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Mi ćemo kada saberemo prošlu i ovu godinu sigurno imati i biti pozicionirani kao jedna od najbolje ili najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, a kada je to Srbija bila pobednik u ekonomiji? Dakle, skoro se nije desilo. Mi sada jesmo. Sa jedne strane, to je pokazalo koliko nam je ekonomija otpornija, jača, koliko su fabrike koje su otvarane, a predsednik Vučić ih je otvorio skoro 250 samo za ovih proteklih nekoliko godina, koliko su one otpornije na krizu, koliko su na zdravijim osnovama napravljene. Mi nismo imali te crne scenarije da imamo desetine hiljade ljudi koji su ostali bez posla. Nama je stopa nezaposlenosti danas ista kao i 2019. godine pre krize. Imamo stopu rasta koja je nikada veća, nikada viša, a pri tome smo svako svoje obećanje koje smo dali ispunili, u dan i u dinar. Nije to bilo jednostavno da reagujete na pravi način, da pokušate da budete bolji od drugih razvijenih zemalja. Mi smo u tome uspeli i slika naše privrede, slika naše države danas je potpuno drugačija nego pre samo par godina.Naravno, nije to slučajno. Ovo je rezultat jedne odgovorne ekonomske politike koju je još predsednik Vučić započeo kada je bio predsednik Vlade. Prošli smo svi zajedno kroz teške reforme od 2014. godine. Prošli smo kroz reforme fiskalne konsolidacije, u jednom trenutku smanjenja plata, smanjenja penzija jer nam je prethodna
32/2AL/VZ
vlast ostavila haos u javnom sistemu. Nismo imali ni za penzije da isplatimo tog meseca i onda pogledajte te teške mere, teške reforme, izmene Zakona o radu itd. koje su dovele do toga da mi četiri godine za redom do 2020. godine imamo suficit u budžetu. Smanjili smo i isplatili one stare skupe kredite koje je neko pre nas uzimao. Stvorili smo dovoljnu rezervu da možemo da reagujemo kada je kriza u pitanju kao da smo znali da će kriza da dođe i onda pogledajte 2020. godine – došla je kriza, nažalost, ali Srbija je reagovala jako odlučno sa dovoljnim rezervama, pokazala da imamo novca na računu, da imamo zdrave javne finansije, da smo mnogo jači nego što smo ikada bili i uprkos osam milijardi evra koje smo uložili, podržali našu privredu kako bi umanjili negativne posledice Kovida 19 mi smo potpuno stabilni i nemamo nikakav problem ni u jednom makroekonomskom indikatoru.
Dakle, nama će do kraja ove godine, i za to ste, uvaženi poslanici glasali pre dva dana, u rebalansu budžeta jasno stoji da će nam udeo javnog duga u BDP krajem godine biti 58,2%, daleko ispod 60% koji je nivo mastrikta, a mnogo veće razvijenije zemlje odavno su taj nivo prešle. Nemačke je već na 80, 90%, Hrvatska takođe, Crna Gora je prešla 100%, Francuska, Italija, Španija 120, 130, 160% javnog duga u odnosu na BDP, a mi smo vodili računa o svakom dinaru. Vodili smo računa o svakoj meri koju smo preduzeli, svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dan i u dinar bez da smo na bilo koji način ugrozili makroekonomsku stabilnost.
Pred vama je, uvaženi narodni poslanici, za par dana biti i budžet za 2022. godinu. U tom budžetu smo rekli da idemo na dalje smanjenje deficita. Dakle, ići ćemo negde na 3% deficita. Udeo javnog duga u BDP do kraja naredne godine ciljamo da bude 55,5%. Do kraja ove godine je 58,2%, naredne godine još niže, a setite se samo onih iz prethodnih vlasti kada je javni dug bio, koji smo mi nasledili, i preko 70%, kada su neke obveznice koje su oni izdavali koštale građane Srbije 7,25% godišnje. Jedna zelenaška kamata koju je Republika Srbija plaćala, koju su građani Srbije plaćali, a u to vreme, da vas podsetim neki iz te vlasti su takođe novac trpali u svoje džepove i oni se bogatili, a na račun i teret građana Srbije.
Mi smo imali ovde diskusiju pre dva dana, samo da vas podsetim, i oko kursa i oko inflacije. Da vas podsetim još jedanput uvaženi građani Srbije – od 2008. godine do 2012. godine inflacija je bila dvocifrena, godišnje 10, 11, 12%, kurs je od januara 2008. godine sa 81 dinar za evro u avgustu 2012. godine, ako se ne varam, porastao na 119 dinara. To je potpuno neodgovorna ekonomska politika, šta god da je neko i tada dobio od povećanja plata i povećanja penzija izgubio je kroz visoku inflaciju i kroz pad kursa, odnosno pad vrednosti dinara.
Takav slučaj danas nemate. Takvu ekonomsku politiku danas nemate. Ako pogledate poslednjih sedam godina kurs je potpuno stabilan. Više nemate razloga da menjate dinare u evra kao što ste imali pre samo 10 godina. Ako pogledate inflaciju, takođe 1 do 2%. Sada je globalna inflacija malo porasla. Svi kažu da je to kratkoročno, ne zbog visoke potrošnje, nego zbog problema u lancima snabdevanja. Sa strane troškova dolazi ova inflacija i ono što i MMF kaže – biće krajem drugog kvartala sledeće godine smirenje cena takođe, ali i za to smo se pripremili.
Mi smo u januaru mesecu ove godine, ako se setite januara meseca – pandemija korone, rešili i doneli odluku da povećamo penzije za 5,9%, da povećamo plate za 5%, da povećamo minimalnu zaradu za 6,6%. Ovog januara pre devet meseci, a doneli smo odluku u septembru mesecu ove godine da minimalnu zaradu povećamo za 9,4% 1. januara 2022. godine. Pogledajte sada u uslovima kada najveći broj privreda zemalja pokušava da se nekako izbori sa kovidom.
33/1MJ/MP16.50 – 17.00
Mi ne zaboravljamo ono što je prioritet naše Vlade, a to je podizanje životnog standarda građana Srbije, gde imate iz godine u godinu, uprkos pandemiji Kovida 19 povećanje plata, povećanje penzija, povećanje minimalne zarade.
Sa povećanjem minimalne zarade od januara 2022. godine idemo po prvi put na preko 35.000 dinara. To je 300 evra. Godine 2011. i 2012. minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara, dakle više nego duplo za evo samo desetak godina, a imali smo godine fiskalne konsolidacije, imali smo poplave, ako se sećate 2014. godine, imamo i sada ovu pandemiju Kovida 19.
Uprkos tome vodili smo računa o svakom čoveku, vodili smo računa o svakom građaninu Srbije i pokazali smo na koji način može i treba da se reaguje kada je kriza u pitanju. I to je po meni najveći uspeh ove Vlade kada je ekonomija u pitanju. Ovde mogu da pričam sada još satima ako treba i oko toga šta na to kaže MMF, šta o tome govori Svetska banka, šta o tome govori Evropska komisija. Mogu takođe da pričam o onome što će verovatno i ministarka Vujović govoriti, a to su zelene obveznice.
Dakle, verovali ili ne, u doba kada i dalje vlada globalna ekonomska kriza, mi smo izašli na tržište kapitala, emitovali smo tzv. zelene obveznice, obezbedili smo novac. Dakle, ne samo da pričamo o tome da hoćemo i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda, da hoćemo da investiramo u energetski efikasne projekte, da hoćemo da investiramo u održivi energetski razvoj, nego samo čak i obezbedili novac za to. I opet ćemo u budžetu za narednu godinu imati nikada više novca koji je usmeren ka ekologiji, ka onome što treba u budućnosti da učini našu zemlju čistijom i boljom za život.
Na to MMF kaže – kapa dole, svaka čast. Ja sam pre dolaska u Skupštinu imao i razgovor sa potpredsednicom Svetske banke koja takođe kaže - Srbija je ispred svih, kada je zelena agenda u pitanju i kada je ovaj region u pitanju.
Zašto ovo govorim? Zato što su prioriteti drugačiji. Dakle prioriteti koji su vezani za spasavanje života, za zdravlje naših građana su tu prisutni, ali hoćemo da nestajemo i da se bez obzira na to i dalje borimo za bolju ekonomiju, da se borimo za bolje uslove poslovanja i da se borimo za svako novo radno mesto, za veće plate, za veće penzije.
Evo daću vam još jedna primer. Pošto možemo da govorimo i treba da razgovaramo o projektima koje je Vlada Republike Srbije uradila u proteklu godinu dana. A, recite mi sada, kada se više gradilo nego sada? I to u doba globalne najveće ekonomske krize ikada.
Dakle, mi sada u ovom trenutku imamo sedam autoputeva i brzih saobraćajnica koje se grade. Gradi se Moravski koridor, glasali ste uvaženi poslanici o tome da više novca izdvojimo do kraja godine, pošto radovi idu i brže od planiranog i mi ćemo do marta meseca sledeće godine imati autoput od Pojata ka Kruševcu. Gradi se Preljina – Požega, deo „Koridora 11“, gradi se Valjevo – Lajkovac, gradi se Ruma – Šabac – Loznica, gradi se Fruškogorski koridor, to je peti, Ruma – Novi Sad, gradimo brzu saobraćajnicu od Surčina ka Novom Beogradu, gradimo takođe i autoput od Niša ka Merdarima preko Pločnika.
Očekujemo u narednih par dana, bukvalno, da krene da se radi Dunavska magistrala. U rebalansu budžeta za koji ste glasali pre dva dana obezbedili smo novac i za to da krene da se radi ta saobraćajnica od Požarevca ka istoku Srbije, ka Golubcu. Očekujemo vrlo brzo da krene da se radi i autoput Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Do marta meseca završavamo brzu prugu Beograd – Novi Sad, pa ćemo sa brzim vozovima 200 na sat voziti za 30 minuta do Novog Sada.
33/2MJ/MP
Malopre sam rekao, izgradili smo tri potpuno nove kovid bolnice, Klinički centar u Nišu, nov, otvoren. Do kraja godine gotov i Klinički centar Srbije u Beogradu.
U rebalansu budžeta, uvaženi poslanici, ako se sećate, izglasali ste takođe da izdvojimo novac i da rekonstruišemo Dom za decu i omladinu u Zvečanskoj, ali takođe da rekonstruišemo i Dom za smeštaj starih „Kulina“ u Aleksincu. Dakle, projekte koje niko radio nije proteklih 40, 50 godina, o kojima su mnogi razmišljali ili smo ih uradili, ili ih već radimo, ili smo obezbedili novac i treba da krenu da se rade.
Mi smo decenijama u Beogradu bar, slušali o tom metrou koji ćemo da krenemo da gradimo. Naredne srede ćemo potpisati ugovor o početku izgradnje metroa i mi ćemo u narednih par nedelja krenuti u izgradnju. U rebalansu budžeta koji ste vi izglasali je novac za to. Dakle, novac za to se obezbedio.
Tako da moja poruka građanima Srbije, moj odgovor vama uvaženi poslaniče je da smatram da u oblasti ekonomije, u oblasti privrede sama činjenica da smo spasili našu ekonomiju, to ne kaže ni Siniša, ni Dačić, ni Vučić, niti bilo ko, već kažu i MMF, Svetska banka i svi relevantni faktori i institucije u svetu. Na kraju krajeva i Evropska komisija da smo pravovremeno reagovali da se nismo uplašili, da se nismo povukli, da smo građanima Srbije obezbedili dovoljan broj vakcina i bolnički smeštaj, respiratore, lekove, potrebnu opremu, šta god da je bilo potrebno, pa smo čak pomogli i drugima. To je slika jedne potpuno drugačije Srbije i po meni simbol jednog velikog uspeha, naše ekonomske snage, rastuće ekonomske snage.
Malopre je neko rekao da 65%, 70% svih stranih direktnih investicija koje dolaze u region zapadnog Balkana, dolaze u Republiku Srbiju. Pa ne dolaze slučajno. Dolaze zbog toga što se naša država pokazala kredibilnom, stvorili smo poverenje da svako obećanje koje damo i ispunimo u dinar, u dan. Jednostavno, nije slučajno da imate 250 novih fabrika koje su otvorene u Srbiji u proteklih par godina.
Da li smo zadovoljni? Delimično jesmo, ali je još puno posla pred nama. Kao što znate, osnovna politika, bar kada je ekonomija i investicije ove Vlade u pitanju, upravo je program „Srbija 20-25“. Mi ćemo u decembru mesecu ove godine imati prosečnu zaradu u Srbiji od 618 evra. Ako se sećate, smejali su nam se kada je predsednik Vučić obećao da će prosečna plata do kraja 2019. godine biti 500 evra. Taj cilj smo ostvarili, to obećanje smo ispunili, a to je već davno iza nas. U decembru 618 evra, „Srbija 20-25“ predviđa 900 evra prosečnu zaradu u Srbiji u decembru mesecu 2025. godine i prosečnu penziju od 420, 430 evra, uz stotine kilometara završenih autoputeva, brzih saobraćajnica, izgrađenih kanalizacionih sistema, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, škola, bolnica, svega onoga što je važno i za kvalitet života građana Srbije, za životni standard naravno, ali je važno za našu decu, za našu budućnost.
Dakle, ne želimo da buduće generacije znaju šta je deficit, ni da znaju šta je to neki javni dug u odnosu na BDP, niti da poznaju naziv fiskalna konsolidacija, nego da se bave školom, obrazovanjem, da svoje snove ostvare ovde u Srbiji, da svoje porodice zasnuju ovde, da brinu da li će preći u neku bolju firmu i koja je to bolja firma, gde mogu više da zarade. Dakle, to su snovi za koje živimo, to je slika jedne uređenije, bolje i uspešnije Srbije.
Za kraj, poruka je da idemo dalje, sa stabilnošću koju smo uspeli da stvorimo, sa kredibilnošću koju smo stvorili takođe, kredibilitetom koji smo stvorili, pogotovu tokom ove krize. Mislim da su nam vrata otvorena za još brži rast naše ekonomije, naravno to podrazumeva i rast plata, rast penzija, rast životnog
33/3MJ/MP
standarda, ali za sav prostor da se ti snovi, pogotovu snovi naših mladih našoj lepoj zemlji i ostvare. Hvala lepo, izvinjavam se ako sam malo odužio.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.
34/1MV/IR17.00 – 17.10
MARIJA OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Poslaniče, postavili ste pitanje i u vezi sa Kovidom i kako je država odgovorila na tu vanrednu situaciju. Želela bih kao predsednica Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, dakle, neko ko ima odgovornost za inspekcijsku kontrolu primene protiv epidemioloških mera, da vam iznesem nekoliko podataka. Mislim da će to biti zanimljivo i javnosti.
Zaista, nasloniću se na diskusiju ministra Malog, da u ovom trenutku kada je u celom svetu, procene su da je oko 80% svih poslova u svetu teško pogođeno kovid pandemijom, u toj situaciji kada mnoge vlade u svetu su ne posustale, nego u nekim segmentima totalno zaustavile svoje aktivnosti, Vlada Republike Srbije odlučno je odgovorila i sve ono o čemu je ministar Mali govorio, svi ti naši ekonomski uspesi zaista se mogu nazvati uspesi. Pomalo zvuči apsurdno da a u trenutku kada u svetu se ekonomije, privrede bore da zadrže nos iznad vode, da smo mi u tom trenutku napravili ovakve rezultate.
Zaista, kao ministar državne uprave i lokalne samouprave, svakodnevno, ne bih rekla svakodnevno, ali mesečno u kontaktu sa MMF-om i Svetskom bankom, jer razgovaramo i oko reforme plata, a to je nešto što je vrlo važno za Vladu Republike Srbije, čujem svakodnevne pohvale, pre svega na račun rezultata rada Ministarstva finansija, a onda i celokupne Vlade Republike Srbije. To je nešto što lako može da se proveri, jer su to stavovi međunarodnih institucija.
Zašto sam sve ovo ponovila, o čemu je govorio i ministar Mali? Zato što je vrlo važno da razumete kontekst u kojem se spominju neke brojke. Nije isto kada u onom uobičajenom vremenu pre pojave Kovida govorimo o nekim rezultatima, o otvaranjima fabrika, o nekim novim ekonomskim uspesima i reformama, nije isto kao i danas kada nam je Kovid svima tema broj jedan.
Govorimo i o mentalnom zdravlju. Dakle, nije lako pod tim pritiskom koji sada traje već više od godinu i po dana, nije lako funkcionisati. Ja verujem da to građani razumeju. Sa druge strane, želela sam zapravo samo da pojačam sve ovo o čemu je Siniša Mali govorio, da vidite da nije bilo baš tako lako funkcionisati i da ovi uspesi, a čini se da ste navikli da ministar Mali uglavnom govori o uspesima, o podršci građanima i privredi, i to jeste istina, nije to baš tako lako. Dakle, mnogo truda i rada, mnogo pameti i sposobnosti, prethodne štednje i racionalizacije stoji iza toga da bismo danas mogli ovako da se ponašamo.
I sada, u ovoj situaciji Kovida, na koji svakako ne možemo da utičemo jer je svetska pandemija, treba govoriti o tome kako je država odgovorila kada su građani u pitanju. Samo ću vas podsetiti na jednu stvar koja se vama danas čini svakodnevnicom. Zaboravili smo da to prijavljivanje za vakcinaciju, izdavanje digitalnih zelenih sertifikata preko e-uprave, nekako svima nam je postala svakodnevnica, a setite se samo do pre godinu dana spominjanje e-uprave je bila nepoznanica. Bila je svakodnevnica za jedan broj ljudi koji su informatički pismeni, a javnost u Srbiji nije se time mnogo bavila. E, sada, pogledajte, godinu dana kasnije e-uprava je naša svakodnevnica. Na portalu euprava.gov.rs vi možete dobiti nekoliko desetina elektronskih usluga i ono što jeste vrlo važno, sada digitalni zeleni sertifikat.
Sada će ljudi reći – pa, jeste, ali nemam računar, teško mi je da na taj način dođem do zelenog sertifikata. I tu je država razmišljala. Na svim šalterima pošte u Srbiji vi možete dobiti digitalni zeleni sertifikat. To je ono što je danas vrlo jednostavno, a neophodno je za funkcionisanje.
34/2MV/IR
U ovom trenutku, i prvi potpredsednik Vlade Ružić je govorio o tome kako Krizni štab želi da odgovori u ovom trenutku na ovu kovid krizu, svakodnevno su konsultacije u toku, posebno predsednice Vlade Brnabić sa medicinskim delom Kriznog štaba. Sve mere koje su trenutno na snazi u Srbiji su, bez obzira na komentare, a ja bih rekla zlurade komentare, reći ću vam i zašto, sve mere su dobro precizirane i u skladu sa svim informacijama koje ima premijerka od medicinskog dela Kriznog štaba su i planirane.
Želela bih da povratim poverenje građana Srbije u Krizni štab. Znam da se svi trude na sve moguće načine da nanesu štetu i da anuliraju Krizni štab. Ali, nećete naneti štetu nikome od nas koji se nalazimo u tom Kriznom štabu, jer mi, ponoviću, bez dinara, a to tako i treba da bude, jer neki su rekli da se primaju velike nadoknade za članstvo u Kriznom štabu, što je sramota, svi članovi Kriznog štaba i medicinski i politički deo Kriznog štaba nikada i ne treba da dobija nadoknadu, niti je dobio nadoknadu. Radimo svakodnevno, svako u svojoj oblasti.
Moja obaveza kao članice Kriznog štaba je da koordiniram inspekcijski nadzor. Reći ću vam da za ovih godinu dana, koliko postoji Radna grupa za kontrolu kovid mera u Srbiji, 2400 inspektora u 46 inspekcija obavilo je milion nadzora, zabeleženo je oko 30 hiljada nepravilnosti, napisano deset hiljada prekršajnih naloga. Ono što jeste dobro, govori o disciplini, a radovaće verovatno ministra Malog, stotinu procenata naplate prekršajnih naloga kada su prekršaji oko nepravilnosti oko primene kovid mera u pitanju.
Kada govorimo o inspektorima i kontroli kovid mera, treba reći da tih 2400 inspektora je sada minimum sa kojim mi radimo. U ovom trenutku su kovid mere poštovanje prioritet, ali ne zaboravite da ne smemo da zanemarimo kontrolu svih onih usluga, kvaliteta vazduha, hrane, usluga svih drugih vrsta kontrola koje inače inspekcije obavljaju i koje obezbeđuju jedan kvalitet života koji je neophodan u Srbiji.
Dakle, nama je neophodno u ovom trenutku još hiljadu inspektora u nekoj idealnoj situaciji. Mi nismo u ovom trenutku u situaciji da vrlo brzo obezbedimo hiljadu inspektora zbog nekih objektivnih razloga, ali je važno da prepoznajemo šta je to što je nama neophodno. Pre petnaestak dana sam uputila svim ministarstvima u Vladi Republike Srbije molbu da aktiviraju i pokrenu sve konkurse za radna mesta inspektora u svojim ministarstvima.
Zašto je to važno? U razgovorima sa Ministarstvom finansija smo došli do zaključka koliko je važno da budu date i posebne saglasnosti za zapošljavanje novih inspektora u svim ministarstvima. Mogli smo čuti da je poslanik Glišić pitao oko inspektora u Ministarstvu rudarstva. Zaista je neophodno i tu da povećamo broj inspektora i na svemu tome ćemo raditi.
Osim povećanja broja inspektora, važno je da građani razumeju da je neophodno da podelimo odgovornost kada je borba protiv Kovida u pitanju. O tome sam nekoliko puta govorila, da kada pričamo o podeli odgovornosti oko Kovida nekako građani očekuju da država, članovi Vlade, predsednik Vučić imaju magični štapić koji će preko noći odneti Kovid van granica Srbije. Ne želim da patetično zvučim, ali podela odgovornosti je nešto što je neophodno. Šta sam ja uradio da pomognem borbu protiv Kovida?
Kada su kovid pasoši u pitanju, vidim tu tri elementa. Dakle, ugostitelja, jer u ovom trenutku samo kontrolišemo posle 22.00 sata u ugostiteljskim objektima posedovanje kovid sertifikata. Dakle, posle 22.00 sata imamo tri ključna elementa: ugostitelja, gosta i inspektora. Hoćemo li da budemo tim? Hoćemo li da podelimo odgovornost, da ugostitelj objasni gostima zbog čega je važno da poseduju kovid
34/3MV/IR
sertifikate, da gost shvati da bez kovid sertifikata ne može da bude u zatvorenom ugostiteljskom objektu i da inspektor bude neko ko savetodavno pomaže i ko je neko ko je samo supervizor kada je ugostitelj već sam u saradnji sa gostom obezbedio da svi imaju kovid sertifikate?
Znam da je ovo idealna priča i znam da me sada gledaju ugostitelji koji kažu – gospođo Obradović, dođite kod mene posle 22.00 sata da vidite kako izgleda kada gosta treba da izbacim iz objekta zato što nema kovid propusnicu ili ne želi sa mnom ni da komunicira u tom trenutku niti da mi objašnjava da li ima kovid propusnicu ili nema. Zato vam pričam o toj podeli odgovornosti između gosta, ugostitelja i inspektora.
Da li će se kovid pasoši produžiti na duži vremenski period, da li ćemo proširiti prostore u kojima ćemo tražiti kovid propusnice? To su modeli o kojima ćemo da razmišljamo i gde nam je vrlo važno šta kaže medicinski deo štaba. Ali, sa druge strane, radimo i onaj balans, zapravo brinemo o balansu da i privreda i ekonomija i da budu ispoštovana sva prava ljudi u Srbiji, bez obzira da li su vakcinisani ili nisu.
35/1MZ/MJ17.10 - 17.20
Samo još jedna stvar, da pojasnim oko zelenih kovid sertifikata. To nije samo potvrda da vi jeste vakcinisani. Zeleni kovid sertifikat vama omogućava da budete u zatvorenom prostoru iako ste samo testirani, ako imate PCR test, serološki ili antigenski test.
Dakle, ne radi se o progonu ljudi, ne želimo da budemo policijska država. Jednostavno, zeleni sertifikati će biti naša budućnost. Što se pre priviknemo, što se pre organizujemo, biće nam lakše da funkcionišemo u novoj normalnosti. I ne vidim tu veliku krivicu države, vidim samo veliku brigu države da teško izbalansira između onoga što je zdravlje građana i poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Nije lako, ali ako budemo tim - građani, država, možemo da napravimo dobar rezultat i možemo značajno da utičemo na smanjenje broja žrtava od kovida u Srbiji. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vama još jednom.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
SAMIR TANDIR: Hvala prvom potpredsedniku Vlade Ružiću, ministru Malom, ministarki Obradović na detaljnim odgovorima. Naprosto, u ljudskoj psihologiji jeste da se problem vidi, a onog trenutka kada se on reši da to više niko ne spominje, jer naprosto to se podrazumeva. Tako je i kada je u pitanju ekonomija, infrastruktura i svi drugi problemi.
Sledeći set pitanja upućujem ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović. Znači, Evropska komisija je objavila Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Za Srbiju je preporučeno otvaranje dva nova klastera. Da li imamo razloga za radost? Kakve su nam evropske perspektive, s obzirom na to da smo imali i brojne samite evropskih lidera zemalja članica Evropske unije? Imali smo samit na brdu kod Kranja i nismo mogli da čujemo neke poruke koje odišu optimizmom. Naprosto, Evropska unija, iako je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet, trenutno je zaokupljena nekim unutrašnjim izazovima.
Moje sledeće pitanje je upućeno ministru za brigu o porodici i demografiju. Znači, imamo godinu dana od konstituisanja Vlade Republike Srbije. Mislim da je to tema koja danas treba da bude dominantna, kako ste zadovoljni radom vašeg ministarstva i koji su to neki projekti koje mi koji živimo u rubnim opštinama naše zemlje, ili u unutrašnjosti, znači, sandžačke opštine, istok Srbije, Šumadije itd, na šta ćete vi staviti poseban akcenat? Naravno, i ministar bez portfelja Tončev takođe može da odgovori na ovo pitanje.
Vaša ministarstva su za nas jako važna, jer džaba mi govorimo o investicijama ako nam ljudi, najmlađi deo naše populacije ode. Svi znamo kakva je situacija. Više puta sam govorio da iz svih sandžačkih opština imamo direktne autobuske ili kombi linije prema zapadnoj Evropi i to je neki trend koji moramo zaustaviti. Zanima naprosto građane, a i mene, u narednom periodu na šta ćete staviti akcenat.
Postavio bih pitanje i ministarki za ljudska i manjinska prava - kako ste zadovoljni saradnjom sa nacionalnim savetima i da li u narednoj budžetskoj godini možemo očekivati veća izdvajanja za nacionalne savete nacionalnih manjina? Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine Tandir.
Reč ima ministarka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem na pitanju.
Dosta se govorilo i o Godišnjem izveštaju o napretku, odnosno sada se zove Izveštaj o zemlji, nije više Izveštaj o napretku, ali zapravo notira napredak zemlje u svim oblastima, posebno političkim kriterijumima, vladavini prava, ekonomskim kriterijumima, itd. I danas smo baš imali baš, ja sam prisustvovala, bila je onlajn
35/2MZ/MJ
video-konferencija Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje našeg parlamenta ovde, poslanika u Skupštini, i Evropskog parlamenta, tako da smo i tu prošli, čini mi se, i sa poslanicima dosta oko izveštaja. Mislim da ćemo imati i u planu je da sazovemo sasvim sigurno jednu posebnu sednicu gde ćemo govoriti o izveštaju. Mislim da to zaslužuje i da je to već postala praksa koju smo prošle godine uveli, da se i u parlamentu, kao najvišem zakonodavnom telu, imajući u vidu da i parlament ima zaista brojne i važne ingerencije u okviru samog procesa pristupanja, da ćemo imati i onda ćemo moći detaljnije da govorimo o svemu.
Međutim, vaše pitanje je bilo da li imamo razloga za radost. Ja to ne posmatram na način radosti ili žalosti, ja to posmatram kao jedan proces koji je prilično kompleksan, dugo traje, ne samo za nas, čak mislim da se mnogo promenio u odnosu na prethodnih deset godina, možda i manje, u odnosu na načine pregovora, imamo i novu metodologiju za pristupanje. Brojne su se geopolitičke i rekla bih druge okolnosti promenile, od migrantske krize koja je donela donekle i ekonomsku krizu, da ne govorimo o pandemiji kovida, da ne govorimo o poremećenim odnosima Evropske unije sa nekim drugim vanevropskim akterima. Sve se to reflektovalo, naravno, na sam proces i na jednu nepopularnost politike proširenja.
Ali zbog čega možemo da budemo zadovoljni ove godine, to je možda tema. To je da je zapravo ovogodišnji izveštaj zaista u skladu sa principima nove metodologije, sačinjen tako da na jedan vrlo balansiran, objektivan način prepoznao šta je sve Vlada Srbije uradila. Kada kažem Vlada, to nije samo Vlada, to je i parlament, to su i svi drugi akteri u društvu koji su imali svoju ulogu u ovom procesu, bez kojih ne možemo da sprovedemo brojne reforme i u tom smislu je to prepoznato i ostvareno kroz jednu ocenu koja se provlači kroz čitav izveštaj, koja je negde veći napredak, negde manji, zavisi u kojoj oblasti je definisan, dakle, kao ograničeni napredak ili dobar napredak ili samo napredak, ali u svakom slučaju, sve oblasti su evidentirane kao oblasti u kojima je Srbija u prethodnom izveštajnom periodu, dakle, od prošlogodišnjeg izveštaja do ovogodišnjeg, ostvarila manji ili veći napredak.
Da li mi treba da budemo zadovoljni zato što je to izveštaj notirao? Pa, delom imajući u vidu i neke ranije izveštaje, mislim da je nova metodologija dala novi zamajac i Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji da čini mi se da na jedan možda i stroži, ali ja bih rekla u ovom slučaju jedan objektivniji način, zaista oceni sve ono što je urađeno u prethodnoj godini, ali pre svega mislim da treba da budu zadovoljni građani, zato što sve ove reforme koje smo sproveli u krajnjoj liniji one se tiču onoga što mi želimo za naše građane, a to je i efikasnije pravosuđe i lakši i bolji pristup pravdi i pravičnosti svakom građaninu bilo gde u Srbiji da živi i naravno slobode i medijske i manjinske i sve druge, jer Srbija je ozbiljna, odgovorna, demokratska zemlja.
Dakle, naravno da ima posla u brojnim oblastima, ali mislim da smo i tokom pandemije pokazali da smo uspeli da sačuvamo supstrat demokratskog funkcionisanja zemlje na najbolji način, da sačuvamo i slobode i prava, iako to očigledno, kao što su moje kolege prethodno govorile, nije baš donelo uvek, čini mi se, efikasan odgovor možda na neke pandemijske izazove, ali smo sačuvali svačiju i slobodu i pravo, što mislim da je bio test za sve zemlje u Evropskoj uniji, ne samo za nas u regionu, a da istovremeno pokažemo takvu jednu elastičnost privrede i da zaštitimo našu fiskalnu stabilnost, o tome je ministar Mali mnogo i stručnije govorio, ali u svakom slučaju, da uspemo i da nam na tome, između ostalog, jer ne možemo da razdvojimo samo političke i ekonomske kriterijume, oni ruku pod ruku jedno sa drugim.
35/3MZ/MJ
Vladavina prava znači da, između ostalog, postoji predvidivije investiciono okruženje i svakako da činjenica da je Srbija privukla najveći broj direktnih stranih investicija od svih zemalja jugoistočne Evrope u poslednjoj godini ili čak i dve godine nesumnjivo govori da je i napredak u vladavini prava u tom segmentu ostvaren, što naravno ne znači da nema još mnogo posla. Vi vrlo dobro znate, kao poslanik, koliko posla čeka i parlament kada su u pitanju ustavni amandmani i prateći zakoni koji će dovesti do toga da amandmani, onda kada budu usvojeni, i kada nove odredbe koje će na referendumu građani izglasati, kako da budu i implementirani u punom kapacitetu. To će biti novi set zakona koji ćemo morati da donosimo.
Dakle, proces pred nama stoji, ima puno posla, međutim, nesumnjivo je da smo se u vreme zaista teške krize za ceo svet i Evropsku uniju pokazali ne kao zemlja koja se žalila i bunila zato što su se usred igre promenila pravila igre, odnosno uvedena nova metodologija.
36/1JJ/MT17.20 – 17.30
Da smo bili neodgovorna Vlada mogli smo da kažemo, kao što su, neću da imenujem, neke druge države, jer zaista sve podržavamo u procesu evropskih integracija, ali mogli smo da kažemo – eto, baš sad, u sred našeg procesa menjaju se pravila, mnogo su oštrija, mnogo su strožija i mogli smo to da koristimo kao izgovor za nerad, za nečinjenje i jednu letargiju.
Ne da to nismo uradili, naprotiv jedina smo država u regionu, i to sa punim kredibilitetom mogu da kažem, koja je aktivno prihvatila nova pravila igre. Nismo se bunili, nego smo prionuli na posao, reorganizovali svoje strukture, reorganizovali naše pregovaračke strukture i, što je najvažnije, uz aktivnu podršku predsednika Republike, Vučića, i premijerke Brnabić, kako nova metodologija i nalaže, a nova metodologija traži da svi uđu u proces i da svi na najvišem političkom nivou, dakle, učestvuju u pristupnom procesu.
Oni su se potpuno aktivno uključili, što je dalo veliku motivaciju i zamajac, čini mi se, i ostatku administracije da se na još neki, čini mi se, entuzijastičniji način uključi u reformski proces. Naravno, da je to dalo rezultate, počevši od toga da su sva resorna ministarstva zaista na efikasan način, uz koordinaciju Ministarstva za evropske integracije, što je moja prosto uloga i posao kao ključnog koordinatora, ali zaista svi dali doprinos. Ministarstvo finansija oko politike oporezivanja, Ministarstvo rudarstva i energetike oko energetskog sektora koji nam je bio vrlo važan u klasteru 4, Ministarstvo kulture za poglavlje oko dela za informisanje i medije i, naravno, druga ministarstva koja su zaista dala veliki doprinos da ispunimo kriterijume za ona poglavlja u klasterima novim koja su bila neophodna.
To je rezultiralo činjenicom da smo potpuno spremni za klaster 2, a to je klaster koji se tiče inkluzivnog rasta i konkurentnost u kojem ima čak osam pregovaračkih poglavlja. Dakle, potpuno spremni da budu otvoreni i klaster 4, to su Zelena agenda i održiva povezanost u kojoj ima četiri pregovaračka poglavlja potpuno spremnih da budu otvoreni onako kako je Izveštaj i notirao.
Dakle, mi smo spremni za klaster 3, osam poglavlja, klaster 4, četiri poglavlja. To je ukupno 12 poglavlja u dva klastera. Evropska komisija je prepoznala da je Srbija potpuno spremna, da je ažurno pristupila i da može da se napravi ključni korak o kome ste vi pričali i pitali da li možemo da očekujemo da će se i desiti. Svega toga ne bi bilo da prethodno nije notiran ovaj drugi deo našeg velikog posla, ogromnog posla, gde su svi uzeli učešće, a posebno predsednik, premijerka i naravno Ministarstvo pravde, ali i svi mi zajedno, a to je ovaj deo napretka u klasteru 1, tj. u vladavini prava.
Kao što sam rekla, u svim oblastima je zabeležen manji ili veći napredak. Da li će se to desiti, dakle da li ćemo otvoriti klastere koji su preporučeni iz Komisije sada zavisi od odluke država članica. Ono što je važno to je da mi svakako ne sedimo skrštenih ruku, naprotiv mi na svim nivoima razgovaramo sa svim zemljama koje imaju eventualno dodatne rezerve i dileme da bismo učinili sve što je do nas, mada je loptica sada, kako su i rekli iz Komisije, više na njihovom terenu, čak je komesar Varhej rekao – Srbija je uradila svoj deo posla, sada je na nama da isporučimo ono što zaslužujemo.
Dosta sam se naslušala poslednjih dana nakon izveštaja raznih dežurnih kritičara koji su rekli- pa, kakav je to takav pozitivan izveštaj? To je zato što je komesar Varhej Mađar koji je, zaboga, naklonjen Srbiji, pa je zato dobio izveštaj pozitivnu intonaciju. To je sinergija takvog neznanja i malicioznosti na koju zaista neću da ćutim, jer to je apsolutno netačno.
36/2JJ/MT
Ovaj izveštaj je napisan po principima nove metodologije, a po tim principa izveštaj se piše tako što najveći deo svojih doprinosa uzimaju upravo države članice u svojim nalazima i svojim analizama reformskog procesa, plus, naravno, akademska javnost, nevladin sektor. Svi su pozvani da daju svoje doprinose ovom izveštaju, u pripremi ovog izveštaja. Onda, sve to ide na sve nadležne direktorate u Evropskoj komisiji. Znači, i u direktora o pravosuđu i u direktorat o energetici i u direktorat o, na primer, konkurentnosti. E, onda kad se sve to interinstitucionalno usaglasi onda direktor za susedsku politiku i proširenje i politiku proširenja, gde je komesar Varhej zapravo zadužen, onda oni objedinjavaju sve te nalaze i sačinjavaju jedan izveštaj.
Čisto sam želela da razjasnim tu jednu, ja bih rekla, zaista perfidnu poruku koja je provejavala kroz dežurne teoretičare toga da Srbija zapravo fingira reforme i da je i ovaj izveštaj samo produkt nečije naklonosti. Ne da nije produkt nečije naklonosti, nego je produkt našeg ozbiljnog i vrednog rada. Dakle, posvećenog rada u teškim okolnostima i naravno podrške građana koja je nesumnjiva za ovakvu vrstu jedne odgovorne politike koja na kraju, uz sve probleme koje, kao što ste vi rekli, EU ima i okrenuta je sebi. To ne znači da EU nije naš prirodan izbor, da nije naš najveći investitor, najveći bilateralni donator, da nije sve ono što zaista, na kraju krajeva, delimo kao jednu sudbinu na evropskom kontinentu, naravno sa različitostima nekih pojedinih država koje uvek postoje, i tokom istorije.
To je zaista potpuno jasno da je Srbija prepoznata kao potpuno jedna moderna, evropska, otporna država, otporna zemlja, ozbiljan narod, ozbiljni građani. Zaista, moram da vam kažem da u svim razgovorima sa najvišim zvaničnicima samo imaju zaista reči hvale, naravno i uz kritike neke koje dolaze s vremena na vreme, da možemo brže, da možemo bolje, da kasnimo sa nekim reformama. Tu ima ponekad istine i mi smo to i uvideli i zato smo ubrzali tempo, ali zaista mislim da se na ozbiljan način govori i da je to ovaj izveštaj pokazao.
U tom smislu, ako pitate da li možemo da budemo zadovoljni, mislim da možemo da budemo zadovoljni i da nam je ovo samo podstrek i motivacija da uradimo još više za našu zemlju, za naše ljude, za naše građane, da ne pitamo samo šta će reći. Naravno, da nam je važna Evropska komisija, ali da sve ovo pretočimo u ono što će građani prepoznati kao boljitak.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam.
Reč ima ministar, Tončev.
NOVICA TONČEV: Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane kolege ministri, poštovani narodni poslaniče, drago mi je što ste rekli da dolazite i da živite u jednoj nerazvijenoj opštini. Mogu da vam kažem da i ja živim u jednoj nerazvijenoj opštini, čak sam bio i predsednik šest godina u jednoj takvoj opštini i sam znam koliko znači pomoć i bilo koja sredstva iz republičkog budžeta kada dođu u takve opštine.
Formiranjem ovakvog ministarstva Vlada Srbije i predsednik države sigurno su razmišljali o nedovoljno razvijenim opštinama u Srbiji, a imamo ih 44 takve opštine i ovo ministarstvo je zbog toga i formirano kako bi mogli da jednu po jednu opštinu napravimo da izađu iz reda nerazvijenih u razvijene krajeve naše opštine.
36/3JJ/MT
Uvek potenciram na tome, svi kažu da su prosečne plate mnogo veće u Beogradu i većim gradovima, a manje, a zbog toga su i nerazvijene, ali mogu da kažem iz iskustva da su troškovi i života mnogo veći u manjim sredinama nego u Beogradu i većim gradovima. Preko ovog ministarstva prošle godine, a s obzirom da imamo ovo novo ministarstvo, da nismo ni znali kakve će projekte da imaju opštine i lokalne samouprave, potrošeno je 320 miliona i to je već u maju i junu mesecu, a ta sredstva su prenesena svim opštinama. Tako, koliko se sećam, u vašem kraju su dobile sredstva i opština Sjenica, Tutin, sve opštine su dobile za razvoj infrastrukturnih projekata, ali su dobili i drugi deo novca za izradu novih projekata koji ćemo da finansiramo u toku 2022. godine. To da li će biti više novca u 2022. godini, tu nam je ministar finansija, tako da očekujemo da ćemo imati više novca i da stvarno država treba da vodi računa o nedovoljno razvijenim krajevima, kao što ste rekli, da bi zadržali i našu decu i našu omladinu i sve koje hoće da žive i rade u tim krajevima.
Imamo još jedna problem oko toga što investitori zaobilaze ovakve opštine, više su za veće gradove, ali i na tome Vlada Srbije i moje ministarstvo radi, da dođu i investitori i da otvorimo radna mesta i manje razvijenim opštinama. Hvala vam što ste postavili ovakvo pitanje i vrlo mi je drago da Vlada Srbije i vi narodni poslanici koji ste glasali za ovo ministarstvo i za mene kao ministra, vodite računa o nedovoljno razvijenim krajevima i da Srbija treba da se ravnomerno razvija. Hvala vam puno.
37/1VS/LŽ17.30 – 17.40
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine Tandir. Imate pravo da se izjasnite u trajanju od dva minuta, ako želite. Izvolite.
SAMIR TANDIR: Hvala…
PREDSEDAVAJUĆI: Izvinite, gospodine Tandir. Ministar Dmitrović.
RATKO DMITROVIĆ: Gospodine Tandir, hvala vam, da se ponovim malo, što rekao Tončev, na ovom pitnju, ali zaista hvala na ovom pitanju. Zato što stalno imam osećaj, možda je on produkt toga što radim posao koji radim i što dodatno, za razliku od drugih sam preokupiran ovom temom, a to je pitanje demografije.
Imam svaki dan osećaj da mi lagano to pitanje ponovo guramo na marginu i da se ne posvećujemo njemu dovoljno, a to je pitanje svih pitanja. To je važnije, dakle, ovo sa punom odgovornošću ću da kažem, to je važnije od svega ovoga što mi danas razgovaramo.
Zašto? Zato što na to pitanje, na taj problem ne možemo da utičemo, kao što možemo da utičemo na probleme druge vrste, kao što možemo, uzmimo na izgradnju puteva, mostova itd, tu imamo rokove, tu imamo finansijske konstrukcije, tu znamo kada ćemo da počnemo, kada ćemo da završimo.
Ovde i sutra, da donesemo mere koje su na stolu, i reći ću nešto o njima, period kada one očinju da daju rezultate od pet do deset godina, a situacija je jeziva, mi nestajemo. Mi nestajemo velikom brzinom.
Neko će da kaže Dmitrović priča stalno istu priču. Ja nemam drugu mogućnost da skrenem pažnju nego da ponavljam ovo.
Mi smo ponovo na 1,4, bili smo na 1,53, govorim o stopi rodnosti o fertilitetu, sada smo ponovo 1,4 i nešto. Ne znam u stvari, koliko, pošto je ovo što radi korona i svi ostali elementi je, nešto što niko nije očekivao.
Prošle godine, ponoviću to, prošle godine u Srbiji u odnosu rođenih i mrtvih je nestao jedan grad veličine Šapca i veličine Užica. To je 55 hiljada, ove godine žalim, dakle, što ću uopšte da pretpostavljam, ali moram da skrećem pažnju, biće mnogo više. Mnogo veći negativan rezultat će biti ove godine, jer sve manje dece rađa, a sve više umire, iz raznih razloga.
I, ovo ću ponoviti, odgovoriću na ono što ste pitali konkretno, jer mora da se govori o tome. Pitanje stope rodnosti nije pitanje novca, nego svesti. Mi smo ušli u period pre nekoliko decenija da to više nije pitanje novca, nego svesti, a menjati svest je najteže.
Novo je Ministarstvo, naravno, ne govorim ovo da bi kukao, ili opravdavao se, imali smo nekoliko meseci konstituisanja i prijavljivanja maltene kao novo preduzeće, ljudi misle da Vlada može sve da uradi. Ne, ako poštujete zakon, onda morate da se ponašate i vremenski to da poštujete.
Oko trenutnog stanja još samo jedna rečenica, ovo što je došlo za prvih 10 meseci, prevazišlo sva negativna očekivanja. Govorim o rezultatima. Nije ništa bolje, ili je čak u nekim državama u Evropi, EU, i gore, ali to nije nikakva uteha.
Znam, ovo što ste vi rekli da autobusi svako veče ili svako jutro odlaze i mladi ljudi, čak i ljudi u godinama odlaze, za boljim životom. Ista situacija je u BiH, ista situacija je u Hrvatskoj.
Ali, sada pogledajte, neko će da kaže i da vrati na ono što sam rekao, oni idu tamo, imaće tamo više dece ili živeće bolje.
Nije tačno. Stopa rodnosti u najbogatijim evropskim zemljama je gotovo identična kao i u Srbiji.
37/2VS/LŽ
Naši ljudi, mladi ljudi, mogu da navedem dva prezimena, ne bi bilo korektno, neki su mi čak i rođaci, mladi ljudi koji su otišli u zapadne zemlje, vrlo bogate, i stvorili su porodicu tamo, znate koliko imaju dece, tamo su već 10 godina, imaju jedno. Žive neuporedivo bolje nego što se ovde živi.
Nijedan od elemenata koji se ovde navodi kao problematičan tamo ne postoji. Neuređena država, pravni sistem neizgrađen itd, svašta ovde zameraju. Nije tačno, naravno, to što govore ovde u Srbiji, ali kad hoće da kaže, da traži kvazi argument, onda to spominje.
I, onda ode u državu koja je savršeno uređena, dakle ne može da prigovori ništa. Ni teoretski, ima jedno ili dvoje dece.
Šta tu sada može da se uradi? Neko će da kaže, čekaj, mi tu nemamo nikakvu šansu. Ja naravno neću da kažem, nemamo šansu, jer on ne bi sedeo tu, meni nešto, pravo da vam kažem, ja samo bolje živeo pre nego što sam bio ministar, drugačije sam se osećao, tolike godine sam proveo u novinarstvu i nije mi imperativ nikada bio, niti sam imao san da budem ministar, ali sada kada jesam tu, onda moram time da se bavim, želim time da se bavim i to baš do kraja. Kada upotrebljavam neke formulacije, onda to radim vrlo namerno, prelazeći lagano i liniju da bih skrenuo pažnju na dubinu ovog problema.
Veliki je uspeh ove države i ekonomski, i ovo o čemu je govorio Siniša i to što gradimo tolike puteve i magistralne puteve, ali šta ako jednog dana ne bude bilo vozila, neće imati ko da se vozi tuda.
Nama se neki delovi Srbije, a vi ste spomenuli, naravno kraj iz koga dolazite, dodatnom brzinom prazne.
Nikakav problem nije da kažem, to je državno pitanje, pogranična mesta prema kojima svaka država, što je potpuno normalno iz geostrateških razloga, vodi računa i gleda šta da uradi i kako i na koji način da ojača i u bezbednosnom smislu i to nije nikakav rebus, i treba otvoreno reći, i tu postoje problemi, ponovo nisu naši samo, pitanja samo Srbije, nego i drugih, globalni problem, posebno problem Evrope, pa da pređem i na mere i da skratim.
Ukoliko ne uradimo nešto da zaustavimo, ne da krenemo ka gore, to je veliki, bi bio uspeh kolosalan, mi ćemo da se nađemo kao što su sada neki narodi, da ih ne spominjem, nalaze se blizu linije, koju, ako pređu, više nema povratka.
Postoji u demografiji i matematici demografije, linija koja kada se pređe više nema spasa, i taj narod nestaje. Mi nismo tako blizu, a nismo tako ni daleko od te linije i ne bi bilo ništa spektakularno. U istoriji smo učili o narodima koji su bili, pa ih nema. Ajde da uradimo sve što možemo da ne budemo jednog dana svedoci, ili naši daleki potomci da budu ili oni koji budu hteli da izučavaju istoriju ovog kraja, udžbenike, pa da kažu, evo ovde su živeli, izvinjavam se nacionalnim manjinama, i na njih se odnosi naravno, kao građane, ovde su živeli neki Srbi, više ih nema.
Ima nekih arhefakata, ima nekih ostataka i to je sve.
Što se tiče mera, moje Ministarstvo, odnosno ja sam u ime Ministarstva predao jedan set mera za koje verujem, da ne verujem, ne bih ni bio tu ponavljam, niti bi ih predavao, predsedniku države i predsednici Vlade. To je vrlo teško pitanje.
Evo Siniša je ovde, i to se naravno tiče i finansija, i sad će neko da kaže, aha, Dmitroviću, važni su novci, a važni su novci jer se tiče budžeta u ovom slučaju.
Dakle, ne govorim o makro situaciji, ne o mikro situaciji, porodici i pojedincu, nego govorim o tome da li budžet može da izdrži te mere i ne ove godine do kraja, ne iduće godine, nego dugi niz godina, jesmo li u situaciji, dakle, ono što je predloženo, ja neću, izvinjavam se, ne mogu da spomenem nijednu meru, ali nadam se da je vrlo brzo, ponovo ćemo da razgovaramo u kontinuitetu, da izađemo i javno vidimo šta je
37/3VS/LŽ
održivo i da objavimo koje su to mere, za koje verujemo da mogu da ublaže situaciju, i da na planu demografije, kao što na drugim planovima ovde rečeno nekoliko puta, da Srbija bude zapažena, da Srbija bude u Evropi prepoznata kao neko ko se sa tako izuzetno teškim problemom bavi na poseban način i sa nekim posebnim idejama.
Pritom smo, da i to kažem, izučavali i iskustva drugih i razgovarali smo sa velikim brojem mladih bračnih parova, sa ljudima koji to gledaju na svoj način i obišli smo do sada negde oko 75 opština lokalnih zajednica, samouprava, do kraja godine, negde oko 100, 110, dakle stalno smo na terenu i ima primera za koje nikada nikome od nas nije padalo na pamet i onda vidite da ljudi zaista žive sa tim problemom, ali ne mogu sami.
Dakle, na lokalnoj samoupravi, primenjuju neke mere, prvo dete, drugo dete, treće, itd. benefiti razni, i stimulacije.
38/1BD/VZ17.40 – 17.50
Međutim, onda se sete, pa naprave nešto što je dodatno, što je pozdravljeno na lokalu i što smo mi uzeli i kao primere, videćemo šta i kako sa tim možemo da uradimo.
Još jednom, hvala vam i pozivam sve vas, drage kolege, da ovaj problem, ovo nije problem, naravno, ni ovog ministarstva, ni ove Vlade, on je problem svih nas, da gde god možete da govorite o njemu, gde god možete da ga potencirate. Ovo je problem svih problema, ponavljam ga i ponavljam se često i namerno to radimo. Ovo je problem svih problema. Ovo je problem hoće li nas biti ili nas biti neće. Vrlo jednostavno. I velika je stvar da mi poslednjih godina, posebno od 2017, 2018. godine, kada su usvojene mere, da mi uopšte razgovaramo o tome. Ranije niko nije spominjao demografiju, osim ljudi koji se tim profesionalno bave.
Dugujem zahvalnost svim kolegama u Vladi i predsednici Vlade, a posebno predsedniku države Vučiću, koji je to kao apsolutni problem i koji to jedini, čini mi se, za razliku od mnogih drugih, postavlja povremeno, pričajući o uspesima, o onome što može da nam ide u prilog da se pohvalimo, kaže - ali ljudi ako nas ne bude, e, da, to, ali ljudi ako nas ne bude, šta onda?
Učinimo sve da nas bude, odnosno da nas se ne sećaju kroz udžbenike, nego da naši potomci budu tu. Hvala vam još jednom.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministarka Čomić.
GORDANA ČOMIĆ: Zahvaljujem.
Na pitanje koje smo dobili već nekoliko puta o tome kako smo zadovoljni radom nacionalnih saveta, svaki put odgovaramo isto. Obrnuto smo postavili stvari. Mi pitamo nacionalne savete kako su zadovoljni radom ministarstva, jer mi duboko verujemo u dve stvari - da je svako ministarstvo, pa tako i Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog, pre svega, alat svojih korisnika i prvi sastanak sa svim nacionalnim savetima novembra prošle godine bio je upravo to. Mi smo vama alat, šta je to što nacionalnim savetima u Srbiji treba, šta je to što žele, šta je to što ih brine, šta je to što možemo kroz dijalog da utvrdimo, kao nekakav plan za rešavanje problema.
Upravo je ministar Dmitrović je spomenuo jednu važnu temu, to je, recimo, tema koju delimo svi u Srbiji, sve nacionalne manjine i većina - nemamo dece, ne rađamo decu. Ne postoji atmosfera u kojoj smatramo da je dovoljno poželjna, da je prijateljski orjentisana prema rađanju dece i nema dece, bilo kojeg da su etničkog porekla ili nacionalnog porekla.
Ja bih volela da nas to spoji. Ako nemamo da pričamo, ni o čemu drugom, kao većina i kao nacionalne manjine, imamo o tome što nam svima fale deca.
Šta je to kada smo kazali da smo alat? Šta smo dobili kao zahtev? Dobili smo zahtev da se razgovara o finansijama, naravno, i bez svesti i predsednice Vlade i ministra finansija da novac koji se izdvaja za potrebe nacionalnih saveta, nikada ne treba gledati kao trošak, koliko god on trošak bio, nego poput novca koji se daje za obrazovanje ili novca koji se daje za popravljanje atmosfere u kojoj će žene i muškarci želeti da rađaju decu, taj novac je investicija.
Zahvaljujući dijalogu sa njima je obim sredstava kojima se finansiraju nacionalni saveti ostao isti i u 2021. godini, kao i u 2020. godini, sa nadom da ćemo za 2022. godinu postići neki procenat povećanja i vratiti se na isplatu unapred, za funkcionisanje nacionalnih saveta.
38/2BD/VZ
Takođe, u saradnji kroz dijalog sa Ministarstvom finansija, uredili smo i budžetski fond, za sva udruženja, ustanove i sve ono što je civilno društvo vezano za nacionalne savete, što je svojevrsna bočna linija, kojim kroz projekte, kroz konkurse Srbija finansira aktivizam nacionalnih saveta.
Za posebne poslove u ministarstvu je nadležan državni sekretar Ninoslav Jovanović, jer imamo poseban sektor koji se bavi isključivo Romima kao nacionalnom manjinama, ali nacionalnom manjinom koja nije dovoljno jaka da sedne ravnopravno za sto sa svima ostalima, nego moramo da imamo i strategiju posebnog uključivanje Roma. Ona je pri kraju i biće u decembru pred Vladom. A za sve manjine, osim što smo rekli da smo mi njihov alat, mi imamo i stav jasan, da je najteža stvar koju svako ko pripada manjini, da je podnosi je pokroviteljski stav prema njima, patronizirajući stav, kada ti bilo ko od većine dođe, pa ti se objašnjava da bolje on od tebe zna kako treba da živiš. To je nešto što treba da uklonimo i to je zajednički posao i nacionalnih saveta i ministarstva.
Koordinacija nacionalnih saveta imala je inicijativu prema Ministarstvu koja se ticala Strategije obrazovanja. Svi zajedno su radili, obratili se nama, sa zahtevom da se napravi društveni dijalog, oko Strategije obrazovanja 2030. Mi se obratili Ministarstvu prosvete i kroz dijalog našli i rešenje na zadovoljstvo predstavnika nacionalnih saveta.
Zato vam kažem da sve ono što treba da bude ocena ministarstva, na nacionalnim savetima, na pripadnicima nacionalnih manjina svih, je da kažu ima li u njihovom životu nekakvog osećanja boljeg kvaliteta. Nije dovoljno da to mere međunarodne institucije, a mere i Savet Evrope i OEBS i Visoki komesar, danas je bio u poseti sa državnom sekretarkom Olenom Papugom, mere da Srbija misli ozbiljno kada je u pitanju izgradnja politike manjinskih prava i kulture manjinskih prava, nama je važnije od svega da ti ljudi, da svi ljudi u Srbiji kojima mi služimo kao alat, da kažu valja li to što radimo.
Evo, da vam dam primer od juče ili prekjuče. U Vojvodini, u Begeču, pojavilo se preteće pismo upućeno slovačkom biskupu o zahtevu da se iseljavaju Slovaci iz Begeča, o zahtevu da ne žive više tu zajedno, što je nenormalno, naravno. Ali, imali smo zajedničku reakciju i gradonačelnika Novog Sada i mesne zajednice Begeč i državnog sekretara Ninoslava Jovanovića i predsednice Slovačkog saveta Libuške Lakatoš, da kažemo da je to iznimak, da to nije ni Srbija, da to nisu ni Slovaci, ni Srbi, ni Mađari, da takvih ljudi ima svugde i biće ih vazda.
Nije to problem. Problem je ima li nas koji ćemo da kažemo – ne može, ne možeš da smatraš popularnim, da širiš mržnju prema bilo kome zato što je različit i da bilo koga proteruješ iz njegovog sela u kome živi 300 godina.
To su teme koje otvaramo sa svim manjinama, sa svim nacionalnim savetima kroz krajnje iskren dijalog i znamo listu najvećih problema i želimo da za Savet bošnjačke manjine obavimo sve dogovore i saveta i Ministarstva prosvete o jeziku, o upotrebi izraza, o njihovom identitetu. Sa albanskom nacionalnom manjinom imaćemo verovatno polovinom januara poseban društveni dijalog o tačkama o kojima oni imaju dogovor sa Vladom Srbije iz 2013. godine. Sa svim drugim nacionalnim manjinama, mi smo tu da dokazivo budemo alat i da dokažemo i drugima, ali zbog nas samih koji živimo zajedno, da smo oduvek bili neko ko je sklon životu različitih i ko je sklon sviđanju različitih kultura, jeste to je ta različitost, ono što je Evropa u velikom, to je Srbija u malom sa svoja 23 nacionalna saveta i sa skoro 800.000 ljudi koji su nekog porekla, a oduvek živimo zajedno.
38/3BD/VZ
Da li ćemo od nacionalnih saveta čuti takođe pozitivne ocene kao od međunarodnih institucija, ja ne znam da vam kažem, ali zvaćemo ih na sastanak godinu dana kasnije da najiskrenije čujemo kritike, opaske, zahteve da dokažemo da smo alat za izgradnju politike ljudskih prava i politike manjinskih prava.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.
SAMIR TANDIR: Hvala, poštovana ministarko Čomić.
Znači, osim što je ministarstvo alat, ono između ostalog i prati rad nacionalnih saveta. Ja se apsolutno slažem da mi ne treba njima da solimo pamet, ali i oni moraju da pokazuju određeni stepen u skladu sa zakonom i propisima odgovornosti i da sve ono što su zakonom dozvoljena sredstva, da se koriste, a ne da se zloupotrebljavaju i da nacionalni saveti postanu instrument jedne stranke. To je to.
39/1TĐ/MP17.50 – 18.00
Što se tiče odgovora ministra Tončeva i Dmitrovića želim da se zahvalim na iscrpnim odgovorima. Ja sa zaista slažem da je pitanje demografije ključni problem naše zemlje, regiona i Evrope, ali naša odgovornost jeste naša zemlje. To iz Beograda ne može da se vidi. Vi kada izađete u Knez Mihailovu, tržne centre, na Terazije vi vidite ogroman broj mladih ljudi, ogroman broj ljudi, ogroman broj turista. Ja mogu da kažem da u nekim popodnevnim satima ili večernjim satima postoje opštine u našoj zemlji gde vi ne možete nikoga da sretnete. To je nešto što jako, jako treba da nas zabrine i mislim da tu novac apsolutno ne sme da bude bilo kakva prepreka i da se stavlja znak pitanja. Čuo sam podršku od predsednika države. To je nešto što me zaista raduje.
Očekujem da u budžetu za narednu godinu vaša ministarstva i Ministarstvo za brigu o selu, to su neka ministarstva koja možda ne spadaju u neka top ministarstva za medije, ali za nas ljude koji dolazimo iz rubnih opština su zaista od životnog značaja i očekujemo u narednom periodu da ćemo intenzivirati saradnju, da ćemo konkretne stvari raditi da taj proces zaustavimo, onda i da ga preokrenemo. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala, potpredsedniče.
Poštovani ministri, koleginice i kolege, danas je u Skupštini Srbije održan Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, tačnije sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje i razgovaralo se sa kolegama iz Brisela o daljoj saradnji, odnosno o putu Srbije ka EU. Zato se moje sledeće pitanje odnosi i upućujem ga ministru za evropske integracije Jadranki Joksimović.
Biću konkretan. Naravno da nas sve raduje pozitivan signal iz Brisela da otvorimo klastere tri i četiri i još je možda bolja stvar koju smo čuli da je Srbija ispunila standarde za otvaranje ovih klastera, dakle ništa nam nije poklonjeno. Lepo je čuti kada iz Brisela stižu poruke da posvećeno radimo na pridruživanju EU, ali što se tiče konkretno, klastera 3 i 4. Mi smo, naravno, prihvatili novu metodologiju.
Interesuje me kakve su naše polazne osnove sada, s obzirom da ste i malopre sami rekli da smo mi već otvorili neka poglavlja iz ovih oblasti i šta sve treba da ispunimo dalje da bismo uspešno zatvorili ove klastere, s obzirom da je totalno drugačija metodologija u odnosu na početak kako smo krenuli u pristupne pregovore sa EU? Naravno, ove oblasti se odnose i na zaštitu životne sredine, pa bih voleo da čujem i mišljenje ministarke Irene Vujović na Zelenu agendu, energetiku itd.
Skupština Srbije je u prethodnim mesecima raspravljala i usvojili smo veoma bitne zakone koji se odnose na klimatske promene i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Iz trećeg klastera takođe je otvoreno nekoliko poglavlja koji se tiču ekonomske i monetarne politike, preduzetničke i industrijske politike, nauke, istraživanja, obrazovanja, kulture i Carinske unije.
Još jedno pitanje – koliko će nam sama ta činjenica da smo otvorili ta neka poglavlja koja obuhvataju ovi klasteri dalje olakšati posao da uspešno završimo proces, kada govorim konkretno o ovim temama? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministarka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Logika procesa je da ima svoje korake, ima nekada kriterijume za otvaranje poglavlja, u ovom slučaju sada klastera za neke aktivnosti koje moraju u međuvremenu da se sprovedu da biste išli ka merilima za zatvaranje poglavlja. Merila su vrlo jasna i ona su poznata. Dakle, postoje tzv. aki komuniter, dakle, zajednička postignuća EU. To je ono sa čime se mi usaglašavamo. Dakle, to su standardi iz svih oblasti, dakle, života
39/2TĐ/MP
koja su grupisana u ovih 35 poglavlja, a koja su sada grupisana u šest klastera. Dakle, svaka oblast od prava intelektualne svojine do prava privrednih društava, do zaštite potrošača i javnog zdravlja, ja sada samo ovako nasumično navodim neka od poglavlja, to su standardi sa kojima se mi usaglašavamo i u određenom vremenskom roku usvajamo i transponujemo u naš pravni sistem i ona počinju da vaše onako kako važe za građane EU i samim tim mi postajemo konvergentni EU. Dakle, pripadamo zajedničkom tržištu EU i, naravno, od toga da će, kao kada postanete članica EU, onda pravo EU važi i za vas, a da bi se i za vaše ljude i kada su u pitanju radni odnosi i kada su u pitanju bankarski odnosi, kada su u pitanju brojne druge stvari, tako da je to prosto logika samog procesa. To se ne dešava preko noći. To su teške i, rekla bih, vrlo zahtevne reforme, posebno u oblasti vladavine prava, jer su tu najviši standardi na svetu, upravo standardi EU.
Naravno, da oni imaju probleme i da oni u praksi i te kako trpe udarce izazova, kriza itd, ali to se i dalje smatra i jeste najviši nivo standarda sloboda i prava pojedinca i građanina i u tom smislu to jeste logika procesa da to uradite, dakle, i za sopstvene građane.
Šta onda znače klasteri? Ja sam pokušala da razjasnim tu promenu nove metodologije. Mislim da je važno zato što građani slušaju i žele da znaju o čemu se tu zapravo radi. Mi smo pregovarali o 35 poglavlja. To znači svako poglavlje smo pregovarali pojedinačno. Ako je poglavlje, recimo, 23 – vladavina prava, ono se vezivalo za 24 – sloboda pravde i bezbednost, ali to su ključna poglavlja koja mere vladavinu prava. Ako smo imali životnu sredinu, ona je bila samo kao Poglavlje 27 – životna sredina, a istovremeno je…
Ja razumem da možda poslanike iz moje poslaničke grupe ne zanima, ali bih zamolila, jer je vrlo važno, i poslanik je postavio vrlo važno pitanje. Ovo treba da interesuje sve.
Dakle, Poglavlje 27 se pregovaralo pojedinačno, dakle, zaštita životne sredine. Vrlo zahtevno, vrlo teško poglavlje, finansijski zahtevno, standardno zahtevno, posebno sada kada imamo i nove ciljeve Zelene agende i kada se ambiciozno postavljaju planovi cele Evrope za klimatski neutralnu Evropu, kao prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine, a neke države su se čak i pre te 2050. godine obavezale. Sada, pazite, to nije samo pitanje zdravlje, to jeste, pre svega, pitanje zdravlja, ali je to pitanje novog ekonomskog rasta, kako će on izgledati, da li će se on ostvariti, ali to je pitanje velike transformacije u koju ulazi cela Evropa, u koju ulazi ceo svet i, naravno, da mi nećemo da kaskamo, ni da budemo na začelju, nego ćemo da uđemo u tu maticu promena i upravo o tome je ministar Mali govorio i ministarka Vujović i na tome svaki dan radimo.
To Poglavlje 27 više se ne pregovara pojedinačno. Ona je sada deo klastera četiri, koji se odnosi na zajedničku evropsku politiku klimatskih promena, dakle, Zelene agende i održive povezanosti. U tom klasteru su još transport, transevropske mreže i, takođe, energetika, kao vrlo važna, i životna sredina.
Šta sada to znači? Kada smo mi spremni za otvaranje klastera četiri, kao što je Komisija rekla, to znači da smo mi iz sva četiri poglavlja - transporta, transevropskih mreža, životne sredine i energetike ispunili sve kriterijume za otvaranje svih tih poglavlja. Moram vam reći da nisu jednostavni, ni mali, posebno kada je u pitanju energetika gde nam je osnova da uopšte možemo da razmišljamo o otvaranju klastera četiri bilo u poglavlju energetike da se napravi akcioni plan za razdvajanje „Srbijagasa“, razdvajanje delatnosti „Srbijagasa“. Moram da vam kažem da su to bili opsežni i ne tako jednostavne aktivnosti cele Vlade. Naravno, Ministarstva energetike, ali i cele Vlade. To nije samo tehničko pitanje, to je i političko pitanje. Prema tome, htela sam da vam na ovom primeru razjasnim šta znači zapravo klaster.
39/3TĐ/MP
Isto je i sa klasterom tri. Tamo postoji osam pregovaračkih poglavlja. Vi ste u pravu, neka od njih su otvorena. Tu su, između ostalog, Poglavlje 10 – informaciono društvo i mediji, Poglavlje 16 – oporezivanje, 17 – ekonomska i monetarna politika, 19 – socijalna i politika zapošljavanja, Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika i tu su, naravno, kao što ste pomenuli, nauka i obrazovanje, to je Poglavlje 25, odnosno nauka i istraživanje, i 26 – obrazovanje i kultura i Poglavlje 29 – Carinska unija. Pogledajte koliko različiti spektar tema gde mi usaglašavamo naše zakonodavstvo koje će početi da važi za naše građane onog trenutka kada budu zatvorena poglavlja i kada bude zatvoren klaster na isti način, na istim standardima kako važi u zemljama članicama EU. To će biti uslov za zatvaranje.
40/1AL/IR18.00 – 18.10
Kada sve uvedemo u naš pravni sistem, kada sve počne da funkcioniše, kada se sa svime usaglasimo, ali nećemo moći da zatvorimo klaster pre nego što se zatvori klaster jedan, a to je vladavina prava, kada se proceni politički da je Srbija sve što je važno iz vladavine prava uspela da transponuje uspešno u svoj pravni sistem.
Da se razumemo, to će biti politička odluka. Jasno je da nema u vladavini prava toga – Aki komuniter. Znači, nema jednog obrasca sa kojim se mi usaglašavamo kada je u pitanju, recimo, reforma pravosuđa. To ne postoji. Svaka država u Evropi je imala različiti model, različiti istorijat, različitu političku kulturu, različitu institucionalnu kulturu i institucionalni razvoj i na osnovu toga je došlo do nekih, da kažemo, demokratskih načina, ali specifičnih za njihovu političku tradiciju i kulturu.
To je bila uloga Venecijanske komisije u ovome što smo radili kroz reformu pravosuđa. Kako da to što ćemo da ubacimo u naš sistem bude u skladu sa najvišim demokratskim praksama i vrednostima, a istovremeno da bude u skladu sa onim što je ostvarivo u našoj političkoj tradiciji i političkom sistemu. I tu nam je bilo izuzetno važno mišljenje Venecijanske komisije koja je skup najuglednijih pravnika iz Evrope i šire od Evrope, koji su dali izuzetno povoljno mišljenje o našem predlogu ustavnih amandmana koje bi sada trebalo, naravno, da ide i vi to znate i u parlamentu, a onda i da se organizuje referendum, nakon što dobijemo i mišljenje Venecijanske komisije o Zakonu o referendumu koji takođe čekamo da dobijemo negde, mislim, početkom decembra i nadamo se da će biti pozitivno da možemo da nastavimo dalje u tom pravcu.
Prema tome, zaista je važan svaki korak, od izuzetne je važnosti po novim metodologiji kada otvorimo klaster zato što time pokazujemo da je Srbija već toj oblasti u ovom slučaju, recimo, oblasti zelene agende, na ozbiljan način pristupila, da smo već puno uradili i da će nam biti još dostupniji fondovi koji stoje na raspolaganju za oblast te zajedničke politike u ovom slučaju preko ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, za projekte iz oblasti zelene agende, životne sredine, borbe protiv klimatskih promena i dekarbonizacije, svih tih velikih ciljeva koji su na dnevnom redu EU.
Prema tome, puno smo uradili već time što smo došli u poziciju da budemo spremni za sva ova poglavlja iz dva klastera, ali to ne znači da se posao završava. Kada otvorimo klaster onda za određene teme postoje prelazna merila. Znači, tačno u jasnim rokovima moramo da usvojimo određeni zakon, podzakonska akta, da se formiraju neki ih konkretnih oblasti određeni koraci i da se ide ka tim kriterijumima za otvaranje koji će značiti da smo se potpuno usaglasili sa određenom politikom koja važi i u EU.
Pokušala sam na jedan jednostavan način da građanima približim. To su dnevne stvari, dnevne reforme. To su svi ovi zakoni koje usvajamo i koji stupaju na snagu. To je i Zakon o klimatskim promenama koji je nedavno koleginica Vujović ovde branila i brojni drugi zakoni koji su vezani za taj Zakon o klimatskim promenama i naravno sve drugo. Sada samo uzimam nešto za primer, ali tu su brojne oblasti i zaštita prava intelektualne svojine i sloboda kretanja kapitala i sloboda kretanja radnika i brojne druge oblasti i u tom smislu zaista hoću da kažem da je ovaj proces zapravo proces naših dnevnih reformi, ali politička je odluka i sa tim ću uvek da se složim. Ponekada radimo i te kako mnogo i toliko teško i naporno kao što smo radili nekih prethodnih godina. Nije baš da mi ništa nismo radili pa smo sada odjednom dobili pozitivan izveštaj. Drugačije se pregovaralo. Radili smo puno. Nije bilo ni političke volje. Mislim da sada postoji jedna perspektivnija, ja bih rekla i jedna bolja atmosfera prema nastavku procesa i politike procesa proširenja, posebno mislim kada je u pitanju
40/2AL/IR
Srbija. Uvek će biti zemalja koje će ispostavljati svoje političke zahteve prema Srbiji i to da se razumemo. To je deo procesa i to se odnosilo na sve zemlje, ali zaista smatram i toliko sam za ovih nekoliko godina koliko vodim ovaj proces uvek ponosna i samouverena u sve ono što ova zemlja radi i može i svi naši građani i kapaciteti i mislim da je to prepoznato i zato se slažem sa vama da će i te kako biti važno da napravimo ovaj korak i da otvorimo i klastere i da onda idemo i još brže u reforme. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Vujović.
IRENA VUJOVIĆ: Hvala vam puno.
Naravno u skladu sa vašim pitanjem i da se nadovežem na posvećenost Srbije, kao što je i ministarka Joksimović pričala, kada je zelena agenda u pitanju – mi smo je prihvatili i ministarstvo na čijem sam čelu je koordinator i implementira čitav taj proces zelene agende i veoma smo posvećeni tom procesu.
Sada bih vas izvestila šta je to što je urađeno po stubovima zelene agende i naravno šta je ono što nas čeka pre svega kada govorimo o poglavlju klima, energetika i mobilnost. Važan je i zakon, kao što je ministarka Joksimović rekla, i vi ovde to dobro znate jer ste aktivno učestovali pri njegovom donošenju i u raspravi, Zakon o klimatskim promenama i nama je izuzetno važan dokument. U skladu sa zakonom formiran je nakon toga i Nacionalni savet za klimatske promene, a izgrađena je i strategija za nisko-ugljenički razvoj, čije usvajanje se čeka. Dakle, intenzivno radimo na tome i naravno da donesemo sva dokumenta koja su nam neophodna.
Kada govorimo o mobilnosti ne mogu da ne pomenem da ove godine takođe je bila na snazi Uredba za subvencije za eko i hibrid vozila i to je ono što je izuzetno značajno. Dakle, i sredstva, to zna dobro i ministar finansija, su bila značajno uvećana u odnosu na prethodnu godinu i veliko izuzetno interesovanje građana je bilo. Ravnomerno je raspoređeno po gradovima i opštinama u Srbiji i to je takođe jedan od važnih načina za podizanje svesti ljudi i o značaju očuvanja životne sredine.
Drugi stub – cirkularna ekonomija, takođe je izuzetno važan. Trenutno se radi na izgradi strateškog dokumenta koji izrađuje Tehnološko-metaloški fakultet, izrada dokumenta sa akcionim planom koji će biti gotov do kraja godine i takođe smo kao država posvećeni održivom razvoju i naravno da prelazimo sa linearnog na cirkularni model kada govorimo o upravljanju otpadom i to će biti takođe izuzetno važno za nas.
Zatim imamo stub – biološka raznovrsnost. Doneli smo Zakon o zaštiti prirode i program zaštite prirode u Republici Srbiji od 2021. do 2023. godine.
Četvrti stub, naravno ono što nas nekako najviše i dotiče i što se najviše i komentariše jeste svakako borba protiv zagađenja vazduha, vode i zemlje.
Kada govorimo o dokumentima koje smo doneli i koji su u izradi, pre svega program o zaštiti vazduha usvojiće se sa akcionim planom do kraja ove godine. Intenzivno radimo na tome. Takođe, strategija o upravljanju otpadom u Republici Srbiji i Zakon o upravljanju otpadom su u izradi. Zaštita od buke u životnoj sredini je dokument koji je već usvojen. Takođe i strategija i zaštite životne sredine je u izgradi.
Intenzivno radimo na donošenju dokumenata i njihovoj harmonizaciji sa zakonima EU. Dakle, timovi u ministarstvu danonoćno rade, naravno i sa stranim partnerima i konsultantima i nadam se da kada donesemo sva ta dokumenta ćemo moći i brže i pravilnije da radimo.
40/3AL/IR
Ono što je važno kada govorimo o četvrtom stubu to je borba protiv zagađenja vazduha, zemlje i vode opet bih pomenula šta je to što je ministarstvo radilo u prethodnom periodu i očekujemo rezultate toga vrlo brzo – pre svega konkursi za suzbijanje aerozagađenja za zamenu kotlarnica u javnim institucijama, putem jedinica lokalne samouprave. Oni su kandidovali svoje projekte gde mogu da pređu na ekološki efikasnije energente i sada je upravo u toku realizacija radova u mnogim gradovima. Tu uvek moram da pomenem da ćemo promeniti gradsku toplanu, kotao u Valjevu, u Kosjeriću, u Novom Pazaru je već to i završeno. Juče sam bila u Kragujevcu, jedan od najvećih projekata čija je realizacija u toku, vredan 18 miliona evra – zamena kotlarnice u gradskoj toplani u Kragujevcu u energetici.
Ono što je još važnije kada govorimo o Kragujevcu jeste i saniranje i zatvaranje deponije pepelišta. Naime, kada se zamene kotlovi pepela više nema i ono na čemu se sada radi jeste da vidimo kako bi poštovali principe cirkularne ekonomije i zapravo videli šta je to što može da se reciklira, taj postojeći pepeo u pepelištu verovatno prema prvim prognozama će se koristiti u izgradnji puteva kao građevinski materijal i uskoro kreće i zatvaranje te deponije.
41/1MJ/MJ18.10 – 18.20
Ono što je takođe važno da pomenemo, grad Smederevo, takođe gradska kotlarnica, ali isto ništa manje važno su individualna ložišta. Dakle, zamena u domaćinstvima. Ja svaki put koristim priliku da pozovem na saradnju još bolju, jedinice lokalne samouprave da upravo i oni koliko god imaju sredstva ili da predvide sredstva u nekim narednim budžetima da i oni sufinansiraju zamenu u domaćinstvima. To radi već Užice, a naravno i još neki gradovi, ali potrebno je da se svi uključe pošto su takođe veliki zagađivači upravo individualna ložišta.
Pošumljavanje je izuzetno važno. Odvojili smo 100 miliona dinara za pošumljavanje. Kreće uskoro sezona, tako da u novembru mesecu bih volela da svi zajedno sadimo i skrećemo pažnju na to koliko je važno. Kao što je rekao ministar Mali, pre svega i da mu se zahvalim, jer u saradnji sa Ministarstvom finansija je Srbija i prva zemlja u regionu koja je po prvi put emitovala zelene obveznice u visini od milijardu evra i ta sredstva su isključivo namenjena zelenim kapitalnim projektima.
Dakle, u narednom periodu nas čeka izgradnja postrojenja za preradu otpadnih ovda. Ono što je preduslov za to jeste kanalizaciona mreža širom Srbije koja mahom nedostaje u mnogim opštinama, stoga i ne možemo da krenemo da gradimo postrojenja, jer ipak moramo pre toga da isprojektujemo i da izgradimo nedostajuću kanalizaciju. Regionalni i reciklažni centri, dakle zatvaranje nesanitarnih deponija koje su mnoge opštine i gradovi koristili više decenija. Prerada i reciklaža otpada, kao izuzetno važna, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, prevencija od zagađenja. Tako da svakako ćemo tu milijardu iskoristiti na najbolji moguć način, jer neophodna su još veća ulaganja.
Ono što je takođe važno, a što radi Ministarstvo gde nas čekaju velika ulaganja i potreba su velika sredstva koja i nemamo u ovom trenutku, ali smo počeli već da rešavamo. to je problem istorijskog otpada. Istorijski otpad je nastao u fabrikama u stečaju ili privatizaciji još 2000-ih godina i vi tačno kad odete na te lokacije vidite kakav je u prethodnom periodu bio i nemar i na šta liče te zatvorene fabrike u kojima je ostao samo otpad koji je poguban za životnu sredinu i predstavlja prave ekološke katastrofe, bilo da govorimo o zagađenju zemlje, vode ili vazduha. Dakle, čak i ako je čuvan propisno, ta ambalaža je za ovaj vremenski faktor već korodirala, popucala i taj otpad se razliva, jer mahom govorimo o opasnom otpadu.
Stoga, u narednom periodu ćemo puno fabrika očistiti, to je pre svega i obaveza i države, i svakako je takođe jedna stvar koja značajno ugrožava životnu sredinu i na šta su nam građani i predstavnici jedinica lokalne samouprave stalno ukazivali. Tako da smo krenuli i u borbu sa tim.
Naravno sve ono što znate i što smo već razgovarali na tu temu i što komuniciramo u javnosti, jeste zatvaranje deponija. Ono što je važno da bi mi zatvorili deponije na kojima je nepravilno odlagan otpad više decenija i da bi uspeli da se izborimo sa tim požarima na deponijama, jer nekad se dogodi da i ugasimo požar ili da ga teško gasimo, da on i dalje tinja, a da mi ne možemo u potpunosti da zatvorimo tu deponiju pošto nemamo drugu lokaciju gde bi građani te opštine, odnosno njihova javna preduzeća odlagali otpad.
Stoga je izuzetno važno, i to koristim svaku priliku da napomenem osam regionalnih centara, koje ćemo graditi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Dakle, kreće gradnja, odnosno kreće izbor za izvođača radova, već početkom sledeće godine u četiri regionalna centra.
Dakle, kad govorimo osam regionalnih centara, 50 opština će gravitirati ka tome, naravno da je to tek početak, ali da će to značajno promeniti nabolje ekološku sliku Srbije i da je problem čvrstog otpada u našoj zemlji jedan od najvećih problema definitivno.
41/2MJ/MJ
Još jednom da podvučem, pošto se ovih dana priča o aerozagađenju intenzivno. Dakle, mi problem sa vazduhom, aerozagađenjem ne možemo da rešimo u danu, to su dugački procesi, procesi koji izuzetno koštaju, ali smo posvećeni tome i upravo smo prepoznali takođe taj problem i rešavamo jedan po jedan grad, jednu po jednu školu, vrtić, bolnicu, gde god postoje ti energenti koji više nisu ekološki prihvatljivi. Dakle, nikada nisu ni bili, pokušavamo to da rešimo.
Dakle, ne može kvalitet vazduha da se poboljša u danu, niko nema čarobni štapić i svi mi moramo da uložimo napore da bi to rešili, a država pokazuje odgovornost i pokazuje takođe i ova Vlada i predsednica Vlade, koja stalno ističe i zaštitu životne sredine kao jedan od prioriteta, o tome govori naravno i povećanje budžeta, tako da se svakako trudimo, ali nam je potrebno i podizanje svesti svih nas, a i jednostavno ova tema mora sve da nas ujedini, a ne da nas razdvaja i da gledamo ko je kriv pošto svakako su krivi oni u prošlosti koji pre nas ništa nisu uradili, a sada su prvi kada treba da se kritikuje, ali jednostavno moramo da zajedničkim snagama to rešavamo. Pitanje kvaliteta vazduha je takođe jedno od najvažnijih i kada donesemo program kvaliteta vazduha za Republiku Srbiju do kraja godine, imaćemo jasne smernice. Do tada menjamo kotlarnice, idemo na prihvatljivije ekološke energente. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Gospodine Jovanoviću, imate pravo na reč ponovo.
Izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala potpredsedniče.
Sledeće pitanje je upućeno ministru finansija. Čini mi se da godinama iza nas lebdi jedno pitanje koje se tiče poreza na registraciju vozila i sve češće od građana čujem, a i meni postavljaju to pitanje. Javlja se jedna nelogičnost, a to je onaj tzv. porez na luksuz, kako ga nazivamo.
Tu se javlja nelogičnost da recimo tržišna vrednost auta bude, zbog njegove starosti, performansi niska na tržištu, a da kada neko dođe da registruje taj isti auto, mora da plati i te kako visoku cenu registracije.
Ja sam izveo nekoliko primera. Recimo „pežo“ 607, 3.0, 3.000 kubika, benzinac, 2003. godište košta 1.500 evra, a njegova registracija košta oko 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra. dakle, pola njegove tržišne vrednosti.
Ili na primer „folcvagen“ od 5.000 kubika iz 2005. godine, 3.650 evra mu je tržišna vrednost, a za registraciju je potrebno baš zbog ove kubikaže od 5.000 kubika, izdvojiti 1.460 evra.
I tabela pokazuje koja je razlika u tim cenama. Recimo za vozila kubikaže između 1.300 i 1.600 kubika porez je 5.470 dinara, od 1.600 do 2.000 kubika je 11.210, a od 2.500 do 3.500 kubika porez iznosi 112.000 dinara. Da
Da li će se naći neki drugačiji model za ovo oporezivanje, kada govorimo o ovome, jer jednostavno mi ne možemo da nazovemo neki auto luksuznim koji košta 1.500 evra ili 2.000 evra i koji je star 17, 18 godina. To ne može biti luksuzan auto. Luksuzni su oni od 20.000, 25.000 evra i da li je moguće da primenimo neki drugačiji model oporezivanja po kome bi se porez plaćao na osnovu kataloške vrednosti vozila?
Mislim da i na taj način, kada bismo napravili jednu dobru tabelu, ne bi bio ništa manji priliv u budžetu na osnovu poreza, a opet bi bio pravedniji. Hvala.PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministar Mali.
SINIŠA MALI: Hvala puno uvaženi gospodine Jovanoviću.
Drago mi je što ste postavili ovo pitanje. Radi se o jednom problemu koji smo uvideli, kojeg smo svesni. Ono što bih želeo da kažem i vama i građanima Srbije,
41/3MJ/MJ
zajedno sa budžetom za 2020. godinu, pred vama će takođe biti i izmene Zakona o porezu na imovinu i prenosu apsolutnih prava. Tu ćemo izaći sa predlogom kako da rešimo ovaj veliki problem.
Dakle, umesto da godine proizvodnje budu te koje određuju porez koji se plaća, to će biti kubikaža samog motora. Imate tu i neke koeficijente koji se množe, u zavisnosti od nekoliko faktora, ali u svakom slučaju, do kraja godine ćemo taj zakon usvojiti, upravo zbog toga što smo imali i dosta komentara od strane građana Srbije, dosta komentara od svih onih kojima to postojeće rešenje nije logično.
Samo želim da vas obavestim, biću ovde da branim sve te zakone, ali zajedno sa budžetom za 2020. godinu i izmene ovih zakona upravo će regulisati taj problem. Inače, samo zakonsko rešenje će omogućiti mnogo brže i mnogo jednostavnije da se ceo postupak završi, jer sada kada gledate i starost vozila i kubikažu i odakle su i kako su itd. treba dosta dokumenta, treba dosta vremena, ovo će biti mnogo brže i efikasnije.
42/1MV/MT18.20 – 18.30
Tako da, kao što vidite, uprkos i nekoj pandemiji korona virusa, uprkos i celoj toj, da kažem, globalnoj ekonomskoj krizi, razmišljamo i rešavamo konkretne probleme. Dakle, taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. godine krećemo u implementaciju toga.
Ono što bih iskoristio priliku da kažem, kada ste već pomenuli izmene zakona koje nas očekuju, po meni ono što je veoma važno, dva zakonska rešenja, dva velika projekta koja smo započeli kao Ministarstvo finansija, odnosno Vlada Republike Srbije, to je proces nove fiskalizacije i proces uvođenja novih e-faktura.
Dakle, hoćemo da izgradimo jedno konkurentnije, transparentnije poslovno okruženje u našoj zemlji. Mi od ponedeljka, dakle u ponedeljak je 1. novembar, krećemo sa uvođenjem novog sistema fiskalizacije u našoj zemlji. Shodno zahtevima naših privrednika, imaćemo prelazni period do kraja aprila meseca naredne godine. Dakle, narednih šest meseci imaćemo i postojeći i novi model fiskalizacije, a nakon toga samo novi. Ovaj novi je jedan potpuno moderan, savremen sistem. Podsetiću vas da postojeći sistem fiskalizacije datira još iz 2003. godine.
Ono što mi je posebno važno je da ćemo kao Vlada, kao država u potpunosti snositi troškove uvođenja novog sistema. Dakle, nudimo i subvencije 100 evra po prodajnom mestu, 100 evra po fiskalnom uređaju, tako da ćemo na takav način u mnogome povećati efikasnost kada je suzbijanje sive ekonomije u pitanju.
Velika je tu korist za naše privrednike. Osim toga što neće imati neke troškove koje sada imaju, kao što su, recimo, one papirne kontrolne trake koje više nećemo imati, redovni ili potrebni godišnji servisi fiskalnih računa, ovaj novi sistem omogući će da se fiskalni račun izdaje i sa mobilnog telefona i sa tableta. Dakle, idemo u korak sa vremenom.
Ono što mi je posebno važno je što će i građani Srbije takođe učestvovati u tom procesu mnogo aktivnije. Naime, svaki fiskalni račun po novom sistemu imaće i „kju ar kod“. Dakle, na licu mesta samim skeniranjem tog računa mobilnim telefonom može da se utvrdi da li je račun validan ili nije, tako da ćemo imati i veću podršku građana kada je proveravanje validnosti fiskalnih računa u pitanju i, naravno, uspešnost borbe protiv sive ekonomije.
Danas sam uručio i ključeve za tri stana srećnim dobitnicima nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“. Mi smo završili tu nagradnu igru za ovu godinu. Dakle, uručio sam ključeve dva stana u naselju „Zemunske kapije“ u Beogradu, jedan stan u naselju „Beograd na vodi“. Verovali ili ne, u onom velikom bazenu imate preko 13 miliona koverata. Dakle, svest ljudi oko borbe protiv sive ekonomije, oko toga zašto i kako treba uzimati fiskalne račune raste.
Znači, ja sam vam u obrazloženju i rebalansu budžeta za ovu godinu rekao da smo ovaj rebalans uradili samo zbog toga što imamo 183 milijarde dinara više naplaćenih prihoda od planiranih. Dakle, to je preko 1,5 milijardi evra. Naša ekonomija pokazuje veliku otpornost, privredna aktivnost je izuzetno velika, mnogo veća od planirane. Jednostavno, ono što želimo, zašto sam pomenu tu fiskalizaciju, dakle kroz proces fiskalizacije, uvođenja e-faktura, da znate i vi, da ponovim još jedanput, taj zakon ste usvojili krajem prošle godine, dakle, krajem naredne godine mi nećemo više imati one papirne fakture. Dakle, sve fakture biće elektronske. To će, naravno, omogućiti i povraćaj PDV-a, što je jedan od najvećih zahteva naših privrednika u istom danu.
Dakle, gradimo jedno transparentnije okruženje, konkurentnije, da kažem, ono na šta su navikli i koju su standardi, na kraju krajeva, i u nekim mnogo razvijenim zemljama od naše.
42/2MV/MT
Onda, vaše pitanje je, da se vratim na početak, kada su neki, rekao bih, zastareli, neka zastarela rešenja ili rešenja koja su iz neke davne prošlosti, kao što je, recimo, naplata tog poreza koji je uzimao u obzir ne samo kubikažu motora, nego i starost vozila, dakle to rešavamo, kako bih rekao, svakodnevno.
Drago mi je što ću imati priliku uz budžet da branim i nove zakone koji se odnose i na budžetsku inspekciju. Taj novi zakon koji će biti, odnosno izmene Zakona o porezu na imovinu, prenos apsolutnih prava, mislim da ćemo imati još par zakona oko poreske politike koji su takođe veoma važni.
Uprkos pandemiji korona virusa i ovoj ekonomskoj krizi, dakle borimo se na svim frontovima, pokušavamo, ono što su i moje kolege ministri govorili, da obezbedimo novac za sve inicijative, od razvoja poljoprivrede, preko inspekcijskog nadzora, ono o čemu je Marija govorila. Irena je pričala o Zelenoj agendi, Jadranka je takođe pričala o tome da želimo da se u što kraćem vremenskom periodu uskladimo sa svim standardima EU, ministar je pričao oko nataliteta i ulaganjima u tu oblast. Nikada više, kao što znate, ne ulažemo u auto-puteve, u izgradnju tunela, mostova, železničkih pruga, u zdravstvo, u školstvo takođe. Dakle, na svim frontovima želimo da napravimo napredak.
Ono što je za nas, naravno, veoma važno, osim vladavine prava, o čemu je Jadranka govorila, da u onim zakonima koji se odnose na poresku politiku, ako već govorimo o mom resoru, da ti zakoni budu podsticajni, da jednostavno se napravi bolje i transparentnije okruženje za sve učesnike u, da kažem, jednom fiskalnom procesu, ali takođe ne samo da budu podsticajni, nego i jednostavni i brzi za primenu.
Tako da, radujem se diskusiji koju ću imati sa vama oko toga tokom diskusije oko izmena tih zakona zajedno sa budžetom za 2020. godinu. Nadam se da ćete izmene tog zakona izglasati, kako bi upravo rešili taj problem. To je velika vest i za vas, velika vest i za građane Srbije, ali i još jedna potvrda da čujemo šta su probleme i da te probleme rešavamo.
Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine ministre.
Da li se možda još neko od predstavnika Vlade javlja za odgovor sada?
Gospodine Jovanoviću, vi imate pravo na zaključak, dva minuta.
Izvolite.
BRANIMIR JOVANOVIĆ: Hvala.
Veoma sam zadovoljan zaista odgovorima i ministra finansija i ministra za zaštitu životne sredine i ministra za evropske integracije. Iz njihovih odgovora se vidi da smo zaista spremni da rešavamo probleme konkretne, korak po korak.
U skladu sa tim, moram i da se osvrnem povodom činjenica da je godinu dana prošlo od kada je formirana ova Vlada. Podsetiću da je tada u ekspozeu predsednica Vlade navela da radimo na ostvarenju šest ciljeva, odnosno šest prioritetnih tema, a to je borba protiv Kovida, KiM, borba protiv organizovanog kriminala, nezavisno odlučivanje Srbije, vladavina prava i ubrzavanje reformi i dalje ekonomsko jačanje.
Zaista, zaključak je da smo u svim ovim oblastima bili posvećeni i članovi Vlade i parlament da je ostvaren napredak u svakoj ovoj oblasti. Na kraju, kada podvučemo crtu na kraju svakog mandata videćemo rezultat, a rezultat se ogleda u tome koliko građani Srbije bolje žive, da li su veće plate, koliko smo radnih mesta novih obezbedili, kakva nam je socijalna politika, da li svi imaju jednak pristup zdravstvu i obrazovanju, a očigledno da iz dana u dan pokazujemo da smo veoma posvećeni da odgovorno radimo na svim ovim pitanjima. Hvala.
42/3MV/MT
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Prema redosledu prijava, reč ima sada narodni poslanik Vojislav Vujić.
VOJISLAV VUJIĆ: Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Na početku postavljanja pitanja u ime svoje poslaničke grupe JS vama svim prisutnim ministrima, a i onima koji iz opravdanih razloga danas nisu sa nama čestitam ovu godišnjicu. Računam da ćete da nastavite istim tempom, jer ovo do sada sve što smo čuli ide u pravcu pohvala.
Postavljam za sada nikom pojedinačno, vi se dogovorite, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, naravno u ime poslaničke grupe JS, šta radi Zaštitnik građana po pitanju svakodnevnih napada i laži kojima se narušava ugled institucije Republike Srbije, ali i napadaju najodgovorniji pojedinci u državi? Na stranu što napadaju nas, ja ovde postavljam pitanje da li je Aleksandar Vučić građanin, da li su članovi njegove porodice građani? Ako jesu, a jesu, zašto onda Zaštitnik građana ne koristi svoja ovlašćenja i ne zaštiti kako Aleksandra Vučića, tako i članove njegove porodice od gnusnih napada i laži?
Postavljamo ovde pitanje zašto Zaštitnik građana ne reaguje? On dobro zna da u našem Zakonu o krivičnom postupku ne postoji delo klevete, ali postoje zakoni koji štite prava građana. Zaštitnik građana mora da štiti prava svih građana, pa i Aleksandra Vučića i članova njegove porodice. Dokle će neko da urušava sistem, blati ne Aleksandra Vučića kao građanina, već kao predsednika Republike Srbije? To rade ljudi koji su danas van parlamenta, jer su bojkotovali izbore, i ne samo izbore, oni su bojkotovali i državu koja im je sve dala i od koje su uzeli baš sve ono dok su bili u prilici i dok su bili na vlasti.
43/1BM/LŽ18.30 - 18.40
Mi ovde postavljamo pitanje, da li je Zaštitnik građana ono što treba da bude i što mu naziv funkcije kaže, ili je on zaštitnik svoje plate, i zaštitnik onih koji su zarad dolaska na vlast spremni da izmisle najteže i najgnusnije laži, i koji se bave pretnjama i pravljenjem afera?
Ako će Zaštitnik građana i dalje da ćuti i da se pravi gluv i slep, onda neka podnese ostavku. Ako je tačno da prima platu 400 hiljada dinara, a to su četiri plate narodnih poslanika, evo kolege ispravljaju, pet plata narodnih poslanika, a da pritom ne reaguje kao samostalni i nezavisni organ, onda ne ispunjava svoju ustavnu i zakonsku ulogu i samim tim prima nezarađenu platu.
Zato mi iz JS postavljamo pitanje, šta radi Zaštitnik građana i ako ne radi ništa, ili kaže da nije u mogućnosti, zašto onda ne podnese ostavku? Možda će se naći neko ko će biti sposoban da odgovori potrebama koje se stavljaju pred jednu ovako važnu instituciju. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministarka Obradović.
MARIJA OBRADOVIĆ: Kao što rekoste, uvaženi poslaniče, niste sigurni za koga je ovo pitanje, za kog člana Vlade, takođe bih vratila lopticu kod vas, da Zaštitnik građana podnosi izveštaj parlamentu i da je možda prava adresa za to rasprava u okviru nadležnog odbora.
Ono što ja mogu da kažem u ovom trenutku, slažem se sa vama da je zaista čudno da do sada nemamo reakciju Zaštitnika građana, jer građanin Aleksandar Vučić je svakako neko, ako ne spominjemo i članove porodice koji su svakodnevno izloženi velikom pritisku, ne samo pritisku, nego, nije to samo politički pritisak, i psihološki pritisak, to je zaista jedna vrsta terora koja se sprovodi nad porodicom Vučić, nad svim članovima.
Pošto sam u toku jučerašnjeg dana u višesatnoj diskusiji prilikom izmene Zakona o Zaštitniku građana, koja je sada u toku, dakle, juče smo imali raspravu u načelu, a tokom sledeće nedelje govorićemo u pojedinostima, mislim da smo tokom jučerašnje rasprave koja je trajala negde oko devet časova, sveukupno, pet ili šest sati su zaista poslanici različitih stranaka govorili o tome zbog čega Zaštitnik građana ne reaguje na ove svakodnevne napade i teror koji se sprovodi nad porodicom Vučić.
Tako da, vi ste danas samo sublimirali jučerašnju raspravu i zaista govorili u ime mnogih poslanika koji su to isto tokom jučerašnjeg dana govorili, a imajući u vidu da su poslanici zaista glas građana Srbije, onda to treba pomnožiti sa građanima koje vi predstavljate, da zapravo i Zaštitnik građana vidi koliko je to stotina hiljada ljudi, koji žele odgovor na pitanje - zbog čega Zaštitnik ne reaguje i ne zaštiti porodicu Vučić?
U ovom trenutku zaista to postaje jedno ozbiljno političko pitanje. Ja sam i tokom jučerašnjeg dana govorila o atmosferi koja se pravi u društvu, gde stalnim spominjanjem članova porodice Vučić u negativnom kontekstu, oni jednostavno postaju neko u koje počinje da se sumnja. A, svi mi, uglavnom ljudi iz SNS, branimo, ali čini se i da te naše odbrane ne dolaze do ljudi. Napravili smo atmosferu u kojoj nacrnjujete, žargonski rečeno, jednu porodicu, samo zato što je jedan od članova predsednik države, zato što dobro radi svoj posao, a to se nekom političkom ološu u Srbiji ne dopada, zbog toga je cela porodica na stubu srama, a svi mi koji branimo i govorimo da to nije istina, postajemo nekako deo dosadne svakodnevnice. To ne smemo da dozvolimo.
Mislim da treba da nastavimo da budemo još glasniji, da budemo još konkretniji i da tražimo akcije poput vašeg zahteva danas. Da vidimo hoće li neke institucije u Srbiji zaštiti porodicu Vučić.
43/2BM/LŽ
Ne želim da budem neko ko je patetičan, jer se to sad već pripisuje nama, koji branimo porodicu Vučić, i da kažem da su nečija deca na udaru, i da su meta, a svaki funkcioner i svaki političar čija deca jesu spomenuta i bila deo političke borbe zna koliko to boli i koliko je to nepravedno. E, pa nisam čula ni opozicione političare, hajde to donekle da razumem, ali svakako institucije da stanu u odbranu, to nisam čula.
Slažem se, treba uputiti brojne zahteve i napraviti akciju u kojoj će institucije da odgovore, da vidimo koliko dugo žele da iscrpljuju psihološki, na sve druge načine porodicu Vučić i da li očekuju da ako se nastavi ovim tempom, Aleksandar Vučić će jednom morati da popusti, jer će morati da izabere između svoje porodice i Srbije.
Mislim da to nije test na koji treba da postavljamo Aleksandra Vučića, kojem treba da ga izlažemo, niti je to dilema za njega. Podjednako su važne obe teme, i Srbija i porodica, ako ih uopšte mogu nazvati temama, to su životni prioriteti. Svakome od nas nikada ne treba da se postavlja dilema između države i porodice. Podjednako su važni samo treba da razmišljamo o tome koliko ćemo dugo dozvoliti da nas neko postavlja u tu dilemu.
Znam da svi naprednjaci, sada čujem i od vas iz JS, da vam je važno da se kaže – stop teroru porodici Vučić. Hvala vam na toj podršci.
Treba građani Srbije da vide da nisu naprednjaci jedini koji se brinu za porodicu Vučić i koji traže da to prestane, ali treba i ostali da budu glasniji. Danas je to porodica Vučić, sutra će to biti neko drugi.
Hvala vam na tom pitanju, neka ostane otvoreno, a oni kojima je upućeno neka se potrude da javnosti dostave odgovor na vaše pitanje.
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Vujiću, imate reč.
VOJISLAV VUJIĆ: Hvala vam na odgovoru ministarka.
Slažem se sa vama, sem u jednoj stvari se ne slažem. Znači, apsolutno sve što ste rekli stoji na mestu, ali ne trebamo mi da budemo ti koji kažu da pitanje treba da ostane otvoreno. Ne, ja sam ovo i postavio zato što trebamo konačno to pitanje da zatvorimo i da stavimo tačku na to.
Rekli ste na početku, ja mogu da prebacim lopticu na vaš teren. Niti mi kao narodni poslanici ovu loptu prebacujemo kod vas, niti istu tu trebate da vratite kod nas. Mi iz JS imamo osam poslanika, da bi nešto konkretno uradili po tom pitanju, treba samo da se skupi 126 i da onda stavimo tačku, da ne držimo ovo pitanje otvorenim, ako razumete.
Drugo pitanje vezano je za borbu protiv epidemije Kovida 19 i za proces vakcinacije. Naime, država je uradila sve u tom pogledu. Kako niko nije imao respiratore, mi smo ih nabavili u dovoljnim količinama. Da ne bi došli u situaciju da nema dovoljno kreveta za kovid pacijente, država je izgradila tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu.
Kada mnogo razvijenije države nisu imale ni jednu vakcinu, naša je država nabavila četiri vakcine. Prvi smo krenuli sa vakcinacijom. Danas smo ipak tek prešli nešto više od 50% vakcinisanih. Jaka antivakserska propaganda je učinila svoje.
Mi iz JS razumemo pitanje ljudskih prava, pa i prava da neko bude protiv vakcine, tu se apsolutno ništa ne spori, ali neka bude antivakser za sebe. Opasno je, vrlo je opasno da se ta priča ne širi i takva opasna propaganda koja može da košta života mnoge građane Srbije.
43/3BM/LŽ
Evo, trenutno je u Egiptu i delegacija do 140 članova, najvećim delom su to medicinski radnici, prekjuče su obišli Beduinsko selo duboko u pustinji, znači pesak, pustinja, nigde nikog. Beduini svakako nisu neko ko prati savremene tehnologije, ne uživaju sve udobnosti današnje civilizacije, nemaju televizore, nemaju društvene mreže, žive kako su živeli stotinama godina unazad. Ali, ono što je interesantno da su vakcinisani 100%, svi su vakcinisani.
Beduini svi vakcinisani, a kod nas polovina populacije. Naše pitanje, ispred poslaničke grupe JS, Vladi Republike Srbije jeste – da li se razmišlja o merama koje bi dovele do povećanog stepena vakcinacije naših građana i koje bi to nove mere bile? Hvala.
44/1MZ/VZ18.40 – 18.50
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem se.
Gospodine predsedavajući, poštovani poslaniče Vujiću, poštovani narodni poslanici, bilo je nekoliko reči, pre svega kažem zbog javnosti. Prosto je neverovatno koliku pažnju, kako na društvenim mrežama, isto tako i možda na drugim medijskim prostorima, dobijaju ovi antivakser pokreti. Nisu oni ništa novo što se izmislilo u Srbiji, oni su prisutni na brojnim teritorijama, u brojnim državama, ali čini mi se da je prosto neverovatno, sve što može da se smisli i što može da se prezentuje u poslednje vreme, ne bi li se bacila ljaga, negativna konotacija na proces vakcinacije.
Vrlo često vidim da se spominju i Pavlovićeva mast i Ivermektin, to vam je jedan lek koji se koristi za čišćenje parazita kod domaćih životinja ili kod životinja koje koristimo na farmama. Prosto je neverovatno koliko ljudi odlaze daleko od nauke, idu u neki prostor koji ne znam ni kako bih ga nazvao prosto, prostor izmišljotina, prostor Fejsbuk animacija, ili nešto treće, a na kraju dolazimo do samo jedne stvari, jedini lek i jedini način za borbu protiv Kovida-19 je vakcinacija.
Čak i ljudi koji su preležali u nekoj prvoj fazi Kovid-19, kako god da nazovemo taj soj koji je postojao prošle godine i u Nišu, u aprilu mesecu, i u leto na čitavom prostoru Srbije, u proleće ove godine, pojavljuju se ljudi koji se ponovo zaražavaju. Jedni lek za to je vakcinacija. Ko god se vakciniše, te ljude odvajamo direktno od respiratora.
Ne želim ovde da se bavim sada medicinskim pojašnjenjima, zašto je to važno, ali dovoljno sam vremena proveo u poslednjih godinu i po dana u čitavoj ovoj priči vezano za borbu protiv kovida da mogu da kažem da sam video svašta. U početku smo imali nadu da će se pojaviti vakcina.
Srbija je jedna od prvih zemalja koja je nabavila vakcinu, krenula u vakcinaciju. U početku je to išlo jako dobro i dosta se ljudi vakcinisalo i prvom i drugom dozom, ima sad ljudi dosta koji se vakcinišu i buster dozom. Evo, Srbija će biti jedna od retkih zemalja koja će imati i petu vakcinu. Čuli ste za vakcinu „moderna“, ona će biti prisutna kod nas i građani će moći da se vakcinišu i njom.
Činjenica je da virus mutira i ništa novo ja vama neću reći i ništa vi novo nećete čuti i činjenica je da ćemo stalno imati nove i nove vakcine, koje će ulaziti, da tako kažem, u otvorenu borbu sa virusom, a s druge strane i nove lekove.
Isto tako, Srbija je nabavila najmodernije lekove kako bi spasili ljude koji se nalaze u kovid bolnicama. Srbija je napravila tri nove kovid bolnice, u najkraćem vremenskom intervalu. Sećate se Kliničkog centra Srbije, koliko dugo se gradio, Klinički centar Vojvodine koliko dugo nije završen, a tri bolnice za četiri meseca, i u Kruševcu, i u Beogradu, odnosno u Batajnici, i u Novom Sadu. To mnogo bogatije zemlje, zemlje koje, mogu da kažem, sebe svrstavaju na nekim zdravstvenim rang-listama na više mesto od nas, nisu uspeli da urade. Mali je broj zemalja koji je ovo uspeo u kratkom vremenskom intervalu, da uradi i da reši problem sa novim posteljama koje su se tražile, nemojte zaboraviti da je u pojedinim trenucima u različitim mesecima bilo i po osam, devet hiljada zaraženih.
Ali, postavlja se ovo ključno pitanje koje ste i vi postavili. Na koji način možemo da izađemo iz ovog začaranog kruga. Ja ću vam samo reći jedan prost – samo vakcinom. Samo vakcina i nema drugog odgovora na to.
Što se tiče ovih mera drugih koje Vlada eventualno, odnosno Krizni štab planira da implementira, sledeće nedelje će biti održana sednica Kriznog štaba, nova, na kojoj će biti razmatrano na koji način će deca u školama pohađati školu u nedeljama
44/2MZ/VZ
ispred nas, postoje tu nekoliko različitih predloga. Od vikenda kreće puna implementacija kontrole od strane inspekcijskih službi, komunalne milicije, svih ostalih, čitavog redarskog sistema u ugostiteljskim objektima posle 22 sata.
Vidim da se dosta ugostiteljskih objekata, ne dosta, skoro svi su se opredelili da rade do 22 sata. Ali morate imati jednu činjenicu u vidu – ovaj sistem kovid propusnica koji je implementiran, on tek funkcioniše nekoliko dana. Sedam dana funkcioniše u čitavom sistemu, ni sedam, pet, šest. Tako da je ovo neka vrsta pripremne faze, ukoliko nam bude neophodno, da Krizni štab može, zajedno sa Vladom, kasnije koja će to da implementira kroz uredbu u sprečavanju kovida, da može da izađe na kraj sa ovom pošasti od Kovida-19.
Kako će čitava stvar da se razvija, niko od nas ne može da predvidi. Da li će biti neke nove mutacije? Verovatno. Što bude prolazio period od druge vakcine, a ne bude se eventualno neko buster vakcinom vakcinisao, da ćemo imati još veći krug potencijalnih lica koja bi mogla eventualno biti zaražena koronom i zbog toga je važna vakcinacija.
Da rezimiram čitavu priču. Vlada Srbije je pripremila neophodna medicinska sredstva, pripremila dovoljan broj vakcina, pripremila institucije, odnosno zdravstvene institucije za borbu protiv kovida, ali ima jedan deo koji moramo da uradimo mi sami, da pokušamo da u komunikaciji sa našim sugrađanima, prijateljima, rodbinom, svako od nas verovatno ima nekog pored sebe ko se nije vakcinisao. Ja sam jednog danas uspeo da ubedim u 11 sati dole da se vakciniše i nisam mu verovao dok nisam video da se vakcinisao. Ali to morate svaki dan raditi, jer tako spašavamo našu decu.
Postoje još neki alati koji će biti na raspolaganju Ministarstvu zdravlja, ali pošto ja nisam vlastan o tome da govorim, pre svega mislim na proširenje populacije koja može eventualno da primi vakcinu, o tome će vam govoriti ministar Lončar, kada bude bio pred vama. Hvala vam puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala potpredsedniku Vlade.
Reč ima ministar Dmitrović.
Izvolite.
RADOMIR DMITROVIĆ: Samo nekoliko rečenica.
Pokušao sam da razgovaram sa antivakserima. Gde je njihova snaga? Njihova snaga je u društvenim mrežama. Mi gledamo dnevno od šest do osam sati, realne su procene, i to nema da li neko ima 15 godina, da li 35, sada je već 65 godina. Od šest do osam sati gledamo u displej mobilnog telefona. Njihova je snaga u tome. Oni se oglašavaju samo preko društvenih mreža. I onda sam molio jednog da mi objasni zašto neće. On kaže, veli – pa staviće mi čip. Rekoh – jesi li ti ikad u životu čuo da si vakcinisan čim si se rodio? Svi smo mi primili po dve-tri vakcine, kada nisu bili svesni da postojimo. Drugo, jesi li pio nekada lekove? Veli – jesam. Jesi li pio pilule one kao pola prsta? Veli – jesam. Ako tamo može u vakcinu da stane čip, može da stane milijardu čipova u onome. Prosto je neverovatno, to je iracionalna stvar.
Ali kad ponese talas, i onda tu, naravno, ima apsolutno, videli ste i sami, oni citiraju neke lekare koji ne postoje, institute koji ne postoje, bolnice koje ne postoje i neko ko nema stepen obrazovanja ili ne može da izađe zbog nepoznavanja jezika, on to prihvati kao zdravo za gotovo, širi i kaže – nemoj, ubiće te, umrećeš za godinu dana itd. Jako, jako je teško, izuzetno teško, ali što rekao Nedimović – niko realan ne vidi nijedan drugi izlaz osim vakcinacije.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Dva minuta za zaključak, gospodine Vujiću.
44/3MZ/VZ
VOJISLAV VUJIĆ: Hvala vam na odgovorima, ali ja, evo, po uzoru na ministra Sinišu Malog od pre neki dan, kada smo imali ovde rebalans budžeta, ministar kaže – zadatak svih nas je da malo održavamo i taj optimizam i da malo pređemo i na vedrije teme.
S obzirom na to da sam malopre spomenuo beduine, želim da vas pozdravim u ime delegacije koja se trenutno nalazi u Egiptu. Delegaciju predvodi Dragan Marković Palma, predsednik poslaničke grupe JS, i ovu delegaciju vodi ispred stranke JS, ali pre svega je vodi ispred Srbije. Delegacija broji 150 članova, od kojih su 122 lekara i medicinskih radnika. To su ljudi koji su u doba ove pandemije, to svi već znamo, ne moramo ni da ponavljamo, poneli najveći teret. U delegaciji se nalazi jedan manji broj privrednika i manji broj novinara.
45/1VS/MP18.50 – 19.00
Ovakve delegacije koje Dragan Marković Palma vodi širom Evrope i sveta su postale praksa, koliko god neki da kritikuju da znate ovo neće da stane sa ovakvim akcijama i nastaviće se i dalje.
Ono što jedna činjenica, a nije loše da podelim sa svima vama da je do sada kroz takav vid organizacije putovalo kada se ovako radi preko 70.000 građana Republike Srbije.
Ovakve delegacije, pored toga što svim članovima daju volju na još bolji rad i društvenu angažovanost šire jednu dobru sliku o Srbiji, koja nažalost jedno vreme do pre nekih 10 godina bila totalno iskrivljena u odnosu na realno i pravo stanje.
Domaćini delegacijama koje predvodi Dragan Marković Palma su uvek primljeni od zvaničnika zemalja u koje se putuje. To su ljudi i funkcioneri od integriteta čija reč svakako ima težinu.
U ovoj delegaciji su lekari, kao što je bio slučaj u junu u Grčkoj, kada je putovalo 650 medicinskih radnika. Do sada su u sličnim organizacijama ili bili lekari i privrednici, i studenti, i poljoprivrednici, zanatlije i mnogi drugi.
Dragan Marković Palma je u svet uvek vodio i obične građane, koji možda ne bi imali priliku da putuju na neki drugi način.
Ovo pričam iz jednog prostog razloga, a to je da Dragan Marković Palma nije ministar i da Jedinstvena Srbija, nema ni jednu funkciju u izvršnoj vlasti, ali uvek dobrim idejama i velikom željom nađemo način da pomognemo.
Ovo je poruka svima koji se bave politikom u Srbiji, nebitno da li su vlasti ili su opozicija.
Ako imate želju i hoćete da pomognete Srbiji sigurno možete da nađete način. Hvala vam na pažnji.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Rozalija Ekres.
ROZALIJA EKRES: Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, ministri i koleginice i kolege narodni poslanici, pošto ne bih ni imala vremena za drugo pitanje, a postavila sam ga pre dve nedelje Ministarstvu za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, vezano za pripremu novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, želela sam ovom prilikom da se uvaženoj ministarki Dariji Kisić Tepavčević obratim za izvesne nedoumice vezane za pripremu zakona. Ona nije tu, a nadam se da ću i dobiti odgovor koji sam pre dve nedelje, kao poslaničko pitanje postavila. Zato ću pitati i krenuti na prvo pitanje.
S obzirom na izuzetan značaj programa – „moja prva plata“ koji se formalno nastavlja u 2021. godini u skladu sa uredbom Vlade, koristim priliku da pitanje postavim ministru finansija gospodinu Siniši Malom.
Kao što je poznato položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada veoma je nepovoljan.
U odnosu na opštu populaciju prema zvaničnoj statistici beleži se njihova dvostruko veća stopa nezaposlenosti.
Nezaposlenost mladim ljudima i njihovim porodicama donosi ozbiljne poteškoće, narušava normalan život, smanjuje razvoj nemogućnosti. Mladi ljudi koji nisu zaposleni najčešće ostaju da žive sa roditeljima, kasnije zasnivaju porodice i teže se odlučuju za rađanje dece.
Stoga poslanička grupa SVM daje punu podršku nastavku programa – „moja prva plata“ koja je prošle godine bila uspešna mera za poboljšanje položaja mladih. Ovim programom mladima bez radnog iskustva se omogućava da obave praksu na konkretnim poslovima.
45/2VS/MP
Na taj način steknu znanja, veštine, kompetencije za rad i tako povećaju svoje mogućnosti i za zapošljavanje. Planirano je uključivanje do 10.000 mladih. Na osnovu Uredbe o programu Nacionalna služba za zapošljavanje je 20. avgusta ove godine raspisala javni poziv.
Prva faza u realizaciji programa, prijavljivanje poslodavaca i oglašavanje pozicija je završena 23. septembra. Zainteresovani poslodavci su prijavili 15.676 pozicija. Prvog oktobra je krenula realizacija druge faze u kojoj se do kraja ovog meseca očekuje prijavljivanje kandidata.
Ministra finansija pitam da li bi bilo moguće u nastavku veoma značajnog programa Moja prva plata da svi prijavljeni kandidati sa kojima se poslodavci povežu i iskažu potrebu za njihovim radnim angažovanjem, budu uključeni u program.
Na osnovu broja prijavljenih pozicija, od strane poslodavaca, moguće je očekivati od 30 do 40% veći broj kandidata od planiranog okvira za subvencionisanje. Znači, da li je moguće da svi kandidati i oni iznad broja od 10 hiljada koji ispunjavaju uslove, dobiju svoju prvu šansu? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala. Ministar Siniša Mali.
SINIŠA MALI: Mislim da je tema o kojoj ste pričali izuzetno važna, samo da vas podsetim vas i sve građane Srbije, prošle godine smo počeli projekat Moja prva plata, uprkos i pandemiji korona virusa i uprkos teškoj ekonomskoj krizi i uprkos da bi ne samo dali nade svima, već da bi podstakli mlade da svoje prvo radno iskustvo ostvare uz pomoć države.
Dakle, Moja prva plata, je projekat koji podrazumeva da oni koji završe srednju školu ili fakultet i nemaju nikakvo prethodno radno iskustvo, da im država pomogne zajedno sa poslodavcima, da deo njihove plate snosi država, kako bi upravo dobili mogućnost da naprave neke svoje prve korake u profesionalnom iskustvu, i taj projekat se pokazao izuzetno uspešan prošle godine.
Dakle, po prvi put smo imali i hiljade poslodavaca koji su se javili i hiljade koje su bile otvorene, i veliki broj mladih koji se na njih prijavio i onda smo rešili da taj projekat nastavimo i ove godine. Ono što mi je posebno važno da naglasim sada već na osnovu podataka koje ste vi izneli, dakle, preko 15 hiljada pozicija, ove godine što je više nego prošle godine, da je veliki broj poslodavaca i prihvatio tu inicijativu, a sa druge strane ona je sve popularnija i među onima koji završavaju srednje škole i završavaju fakultete, tako da sa te strane ono što mogu da kažem, da ćemo nastaviti i u godinama koje dolaze sa projektom Moja prva plata.
Vaše konkretno pitanje je bilo oko toga da li će svi koji se prijave i uspeti da dobiju subvenciju, i ono što sada mogu da vam obećam je apsolutno potvrdan odgovor, s obzirom da je svima nama u interesu da svako od tih mladih da svako pojedinačno dobije mogućnost za svoje prvo radno iskustvo, a ako to uspe da uradi uz pomoć države, još bolje.
46/1BD/IR19.00 – 19.05
Ja sam, inače, obišao jedno preduzeće ovde u Beogradu pre samo par nedelja, upravo kako bih i promovisao taj program „Moja prva plata“. Mladi koji su stekli svoje prvo radno iskustvo u toj kompaniji koja se inače bavi proizvodnjom lekova, vitamina i drugih preparata, oni koji su došli tu da steknu svoje prvo radno iskustvo, verovali ili ne, svi su dobili posao za stalno. To je bilo troje ili četvoro mladih ljudi, izuzetno zadovoljnih, dobili prvu priliku, pokazali se, iskoristili priliku, poslodavac koji je bio izuzetno zadovoljan kadrovima koje je dobio. Tako da, sa te strane, jedan veoma lep, dobar, uspešan projekat.
Da završim, konkretno dva odgovora za vas. Smatramo da treba da nastavimo sa tim projektom i u godinama koje su pred nama i da, učinićemo sve da i oni koji su se prijavili, a ukoliko visina subvencija je niža od toga, da dobiju priliku takođe da uđu u ovaj program „Moja prva plata“.
PREDSEDNIK: Izvolite, poslanice.
ROZALIJA EKRES: Sad ste me zaista obradovali ministre. Mislim da, s obzirom na pozitivna makroekonomska kretanja u zemlji, na ekonomske aktivnosti iznad očekivanja i kada idemo u susret budžetu za 2022. godinu sa najboljim očekivanjima smatram da zaista realno postoji prostor za potpuni obuhvat svih prijavljenih i od strane poslodavaca izabranih kandidata za program „Moja prva plata“.
Tako da, još ću dodati da ja sama dolazim iz novinsko-izdavačke kuće „Mađar so“, koja izdaje i štampa jedini dnevni list na mađarskom jeziku u Srbiji i jedna je od stubnih institucija za očuvanje jezika i kulture vojvođanskih Mađara, je takođe konkurisala prošle godine za program. Prijavili smo pet kandidata, dvoje novinara, dvoje tehničara štampe, pošto pored naših izdanja, štampamo i skoro sve listove nacionalnih manjina u Vojvodini, dnevni list „Dnevnik“, kao i već više od 40 godina proizvodimo poštanske marke za „Poštu Srbije“ u višemilionskim tiražima.
Tako da, evo prošle godine nismo uspeli da uđemo u program. Ove godine smo se prijavili i zaista ste me obradovali da ima šanse da se nadamo pozitivnom ishodu. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Ministre, hoćete li vi nešto?
SINIŠA MALI: Ako mi dozvolite, vidite, suština naše politike je da se borimo za svakog čoveka. Za svakog građanina Srbije je da pokušamo da pomognemo da učinimo da živi bolje.
Ovo je najlepša prilika da kada već govorimo o politici, da zadržimo mlade, da im damo šansu, najbolja prilika i da na konkretnom primeru pokažemo tu svoju posvećenost. Tako da, sa te strane računajte na nas, računajte da ćemo, i sami ste rekli, u jednoj teškoj godini, ali opet, kada imamo malo bolje rezultate nego što smo planirali, treba naći mogućnost i način da pomognemo svima, pogotovo mladima. Tako da, sa te strane gledaćemo da ispunimo obećanje koje sam upravo dao. Hvala puno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, Rozalija.
ROZALIJA EKRES: Pošto sam javila na početku svog izlaganja kako je ministarka Darija Kisić Tepavčević sprečena da prisustvuje večeras našim pitanjima, a njoj sam postavila pitanje pre dve nedelje tu u parlamentu pred sednicu Skupštine. Ja očekujem da dobijem pismeno odgovor vezano za pripremu izrade Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Pošto je isteklo vreme, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
46/2BD/IR
Zahvaljujem svim članovima Vlade na učešću.
Nastavljamo sa radom u utorak. Sledeće nedelje ćemo raditi u utorak i u sredu će biti glasanje, a u utorak u 11.00 časova će biti posebna sednica povodom obraćanja predsednice parlamenta Kipra. Hvala.
(Sednica je prekinuta u 19.05 časova.)
utorak, 13. maj
-
13.00 - poseta studenata Univerziteta Klemson iz Južne Karoline (Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13)
Aktivnosti
Utorak, 13. maj 2025.
Sastanak opozicionih predstavnika sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom
Utorak, 13. maj 2025.