Poslanička pitanja u julu

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

26/1BD/MĆ16.10 – 16.20

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika, iako ih vi pretpostavljam već znate, koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja: izlaganje narodnih poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta, posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje; po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta i onda posle toga nema više javljanja članova Vlade; u toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika. 
Kao što znate, redosled je utvrđen na način kako se to radi ovde u Skupštini, polazeći od poslanika koji ne pripadaju nijednoj grupi, pa do poslanika od najmanje do najveće poslaničke grupe.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja. 
Narodni poslanik Vladan Glišić ima reč. Izvolite.
VLADAN GLIŠIĆ: Poštovani predsedniče Vlade, gospođo Brnabić, moje pitanje se tiče italijanske firme „Geoks“ u Vranju, koja je ovih dana najavila zatvaranje svoje firme. Mi smo 2016. godine dali subvencije od 11 miliona 250 hiljada evra toj firmi, znači, devet hiljada evra po svakom radnom mestu, uložili smo još 100 miliona dinara u sređivanje zemljišta koje je bilo neophodno za rad te firme i oni će sada otići i ostaviti 1.200 radnika bez posla. 
Ovo je pitanje koje podseća na ono o čemu stalno govorim ja i još neki poslanici koji se zalažu za suverenistički odnos prema našoj privredi i našem opstanku, to je problem političke cene koju plaćamo zato što smo ekonomski vezani za EU i pre svega za Italiju i Nemačku, gde je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za njih.
U vreme ekonomske krize koja je podsticana pandemijom korone, ali u isto vreme moguće je da najavljuju jedan veliki ekonomski kolaps koji će se desiti na zapadu, postavlja se pitanje da li smo spremni i zašto ne radimo na tome da vršimo supstituciju našeg ekonomskog razvoja iz života u smislu vezivanja za Kinu i neke druge ekonomske sile koje nisu vezane za politički zapad i njihov kapital, njihova ulaganja, njihove investicije, nemaju političku cenu koju mi možemo platiti u vidu ucena koje ćemo dobiti iz Brisela, Vašingtona i sličnih metropola? Tako da u tom smislu, to je to pitanje.
Hteo bih da skrenem pažnju na to da ta supstitucija ekonomskog života koja nam je potrebna, naravno SNS kao stranka koja se zalaže za politiku da EU nema alternativu to možda tako ne misli, ali kada pogledamo poteze i vaše Vlade i nekih prethodnih vlada pod uticajem SNS, mora se primetiti da ste i krenuli u neku vrstu supstitucije povezivanja i sa nekim drugim ekonomskim silama. Međutim, dokle god nam je dve trećine našeg ekonomskog života vezano za EU, mi smo vrlo ucenjivi i po pitanju svih naših nacionalnih interesa. 


26/2BD/MĆ

U tom smislu bih podsetio na nešto što sam govorio u Skupštini na slične teme kada se radilo o kreditima koje dobijamo iz EU, da je 1903. godine Kraljevina Srbija u roku od tri godine izvršila supstituciju svog ekonomskog života u odnosu na Austrougarsku i dočekala je Carinski rat 1906. godine i uspela da nađe saveznike koji su pomogli da naš izvoz, koji je bio u potpunoj zavisnosti od Austrougarske, bude omogućen na druga tržišta. Tako smo pobedili u tom Carinskom ratu. To je bilo tri godine, od 1903. do 1906. godine, kada smo promenili politiku vezanosti za Austrougarsku imperiju koja je bila protiv naših nacionalnih interesa, a SNS je na vlasti već devet godina i još uvek imamo tu zavisnost od EU.
Nezavisno od toga da li se sa tim slažete ili ne, interesuje me konkretno po pitanju „Geoksa“ šta može da se uradi, ali možda ako ste spremni da odgovorite i po pitanju supstitucije ekonomske zavisnosti Srbije od EU? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. 
Reč ima premijerka Brnabić.
Ujedno da se zahvalim i premijerki i članovima Vlade što smo sve vreme od početka svakog predviđenog dana u mesecu imali prisustvo i njeno i većine članove Vlade. Da se zahvalim na takvom odnosu prema Narodnoj skupštini.
Izvolite. 
ANA BRNABIĆ: Hvala. 
Ovako, moj odgovor će imati dva dela. Jedan je generalno o investicijama i vašoj teoriji. Drugi je, naravno, o samom „Geoksu“.
Što se investicija tiče, mislim da ste potpuno u krivu. Ne slažem se sa vama ali bukvalno ni jedan jedini procenat. 
Nemačke kompanije, kada kažete pre svega od Nemačke i Italije, nemačke kompanije u ovom trenutku u Republici Srbiji zapošljavaju nešto malo više od 71.000 ljudi. 
Vi upravo govorite o nemačkim investitorima koji ovo sve mogu da čuju kao o nekim od najgorih investitora u Srbiji, otvaraju neka od najboljih i najkvalitetnijih radnih mesta, takođe, najbolje plaćenih radnih mesta. Nemački investitori su, po svemu što mi vidimo u ovom trenutku, i iskustvu koje imamo sa nemačkim investitorima, jedni od najboljih investitora, globalno, a tako i u Srbiji.
Dakle, samo u toku pandemije korona virusa, mi smo imali nove nemačke investicije. Nemački investitori ne samo da nisu odustali od Srbije, već su nastavili da ulažu, da šire svoje poslovanje u Srbiji, kao i nove nemačke investicije da dolaze u Srbiju, što je jedan od najboljih signala kada govorimo o privlačnosti jedne zemlje za strane direktne investicije, zato što se zna da tamo gde idu, recimo, nemačke investicije, japanske investicije, koje su po prirodi najkonzervativnije i najobazrivije, traže najtransparentnije i najbolje poslovno okruženje, da ih svi ostali investitori prate.
Tako da, mislim da je zaista neozbiljno od jednog narodnog poslanika da tako paušalno govori o investitorima iz EU, a posebno, rekla bih, nemačkim investitorima.
Mi imamo „Kontinental“ koji je, recimo, krenuo da investira u Srbiju, krenuo je polako. Onda smo otvorili Istraživački razvojni centar „Kontinentala“ u Novom Sadu. Tu su stotine mladih inženjera iz Srbije dobili visoko plaćena radna mesta, nastavili da se šire, proširili dodatno svoj razvojni centar i krenuli sada da grade još jedan pogon, gde će sve te inovacije koje osmisli naša pamet da se proizvode, takođe, u Srbiji. 
 

27/1TĐ/VZ16.20 – 16.30

Jedan MTU je zaista primer za odgovornog, transparentnog, jakog investitora, i to je neverovatna referenca za Srbiju, „Fišer automotiv“ koji je došao u Jagodinu. Dakle, vidimo, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, pa i u samoj Nemačkoj, u celoj Evropi, na celom svetu, da ti investitori nastavljaju da dolaze i investiraju u Srbiju. To su izuzetno kvalitetne investicije, investicije u inovaciji, u nove tehnologije, u proizvode dodatne vrednosti, gde su plate prilično iznad republičkog proseka, koji je opet sada prilično iznad onoga što je bilo 2012. godine i prilično iznad proseka plata u svim ostalim zemljama zapadnog Balkana. 
Kako se Srbija razvija, kako minimalna cena rada, odnosno minimalna plata raste i kako rastu prosečne plate, tako će polako investitori koji su dolazili u Srbiju zbog jeftine radne snage napuštati Srbiju. Mi smo se na to spremali od 2016. godine. Kada smo videli 2015. godine da teške reforme daju rezultate i zbog toga koliko su odgovorno implementirane i na kakav način su implementirane, da daju rezultate i brže nego što smo očekivali, mi smo tada znali da ćemo se mi već 2018, 2019. godine spustiti na nezaposlenost koja je jednocifrena, dakle, prvi put, od kada se meri nezaposlenost u Srbiji, da je jednocifrena, da ćemo onda polako krenuti da imamo problem sa radnom snagom i dostupnosti radne snage, da će onda kao konsekvenca toga krenuti da rastu plate zato što će investitori krenuti da se bore za ljude, što je sve ono što smo želeli da se desi u Republici Srbiji. 
Ulagali smo značajno više u obrazovanje, inovacije, istraživanje i razvoj, u uvođenje dualnog obrazovanja da bi podigli nivo i naših veština i znanja naših ljudi, i da bi počeli da dovodimo investicije sa tom većom dodatnom vrednošću, investicije koje mogu da prate trend plata, ne samo da ga u stvari prate, nego da nameću standard u tom rastu plata i to je ono gde se danas nalazimo. Tako da nije to do italijanskih investitora, nije do ovih ili onih investitora. Jednostavno, imate investitore koji, po svojoj prirodi posla, jesu radno-intenzivne investicije sa niskom dodatom vrednošću i koji idu tamo gde su najmanje plate. 
Srbija više nije, kao što smo pričali, zemlja jeftine radne snage i ovo će biti problem, ako mogu da dodam, ja mislim, ne loš problem, koji ćemo imati sve više u budućnosti i ono što će se dešavati je to što će umesto tih investitora dolaziti bolji investitori, investitori koji će proizvoditi dodatnu vrednost za našu ekonomiju, koji će više plaćati naše radnike, koji će više ceniti i njihovo radno vreme, njihove veštine i sposobnosti i njihovo znanje. To je ono što će se desiti i u Vranju.
Dakle, nikakve to veze nema sa EU ili sa evropskim investitorima. To je nešto što se prirodno dešava u svakoj zemlji koja uspe da se podigne na jedan sledeći ekonomski nivo. 
Sada za sve one koji su kritikovali sve to što sam pričala kada sam bila za vikend u poseti Pčinjskom okrugu, da vam kažem nekoliko stvari. Naše prosečne plate u 2012. godini su bile 366 evra. Naša prosečna plata kraj 2020. godine je dostigla 511 evra. To je razlika od 145 evra. Dakle, 145 evra je veća prosečna plata 2020. godine u odnosu na to gde je Srbija bila 2012. godine. 
Tim „Geoksom“ se hvalio Boris Tadić i tadašnja vlast i tu je bilo sve ok, to je 1.200 radnih mesta, ali su oni tada tražili zemlju u ovom delu Evrope koja je imala  najniže plate i najviše radnika mogla je da dovede. Nama je tada nezaposlenost bila preko 25%, a plate su nam bile na nivou Albanije, Severne Makedonije.  
Vi danas imate Srbiju gde je nezaposlenost, pa i uprkos koroni, oko 9,3%, gde imate prosečnu platu 511 evra, gde svake godine značajno skače minimalac, odnosno minimalna cena rada i gde znaju da će prosečna plata da skače i 2022. godine i da će 
27/2TĐ/VZ

minimalac da se poveća od 1. januara 2022. godine. Naravno, te radno-intenzivne investicije idu u druge zemlje gde za isti novac ili istu investiciju mogu da kupe mnogo više radnih sati nečijih. To Srbija više nije, i to je ono što smo se trudili da postignemo, da Srbija ne bude zemlja jeftine radne snage. 
Da vam kažem još jednu stvar. Dakle, svi ti ljudi sada imaju značajno radno iskustvo i značajne reference. Srbija je danas zemlja koja je kredibilna za investitore, zemlja koja je u prethodnih nekoliko godina tri puta bila svetski lider u privlačenju stranih direktnih investicija, gde investitori sami dolaze. Zaposlićemo mi te ljude, nećemo ih ostaviti na cedilu i neće ostati bez posla. Kada završimo to, ti ljudi će imati veće plate, ti ljudi će imati bolju perspektivu. To Vranje će imati bolju perspektivu. Taj budžet grada Vranja će biti puniji. Dakle, to je jedna normalna tranzicija. 
Sad se setite i vratite se na moj ekspoze 2017. godine. Tada sam pričala da su naš zadatak i osnovni cilj da krenemo u transformaciju iz ekonomije koja je bazirana na radno-intenzivnim investicijama koja je po difoltu ekonomija jeftine radne snage ka ekonomiji koja je bazirana na znanju i inovacijama. To je naš cilj i mi polako idemo ka tom cilju i ovo je deo te tranzicije. 
Na kraju krajeva, znate kako, nije ni to moglo da se desi preko noći. Takođe, kada vidim te dežurne kritičare koji kažu – pa, dobro, ko je dovodio te investicije. Znate, „Geoks“ je doveo neko drugi, ali nema veze. Ja da sam bila na njihovom mestu i ja bih tada dovela „Geoks“ zato što kada imate nezaposlenost preko 25% i nemate nikakav kredibilan status kod stranih investitora, vi morate za njih da se borite i morate da dovodite radno-intenzivne investicije da bi zaposlili svoje ljude. Pri tome, kada niste poznati kao zemlja koja je dobra za investiranje, vi ne možete da dovedete istraživačko-razvojni centar „Kontinentala“, vi ne možete da dovedete jedan MTU, vi ne možete da dovedete ni kineski „Hajsens“. Ne možete, zato što vam ne veruju. Pri tome, da su pogledali tada Srbiju 2012. godine, recimo, Duing biznis listu Svetske banke, koja pokazuje koliko ste dobra zemlja za investiranje, mogli su da vide da smo mi 92. na svetu. Mi smo na poslednjoj listi bili 44. 
Dakle, gradite kredibilitet, dovodite sve bolje i bolje investitore, ulažete u znanje, sposobnosti, u veštine vaših ljudi i vodite tu tranziciju. To je sve ono što smo radili u poslednjih pet godina kada smo videli da smo izvukli zemlju iz bankrota, od sigurne ekonomske propasti. Dakle, i te investicije odlaze. 
To je ono što se tiče i „Geoksa“ i investicija. Ljude iz Vranja nećemo ostaviti na cedilu. 
Nisam želela da otkazujem svoj put. Želela sam da budem tamo. Želela sam da budem u Pčinjskom okrugu i želela sam da budem u Vranju i želela sam da pričam i sa lokalnom samoupravom, sa rukovodiocima, sa čelnicima grada Vranja o tome šta trenutno radimo, iako radimo zajedno, i šta će se dalje dešavati. 
Da vam kažem, na kraju krajeva, što se tiče diverzifikacije investicija, da, vi ste dobro primetili da smo krenuli da diverzifikujemo investicije, ali ne da bi imali manje evropskih ili zapadnih, a više kineskih ili ruskih, nego da bi imali više i zapadnih i kineskih, i to je ono što se dešava i to je ono zbog čega je Srbija danas mnogo, mnogo jača, ekonomski snažnija zemlja u kojoj prosečne plate i minimalac polako rastu. 

28/1AL/MP16.30  – 16.40

Da li se odlično živi u Srbiji? Opet da budem potpuno jasna – ne, ali se vidi jasna perspektiva zato što je trend rasta plata, da vam kažem, od 2015. godine kada smo mi praktično za samo nekih 18 meseci završili našu fiskalnu i makroekonomsku konsolidaciju - plata 2015. godine 368 evra, 2016. godine 374 evra, 2017. godine 395 evra, 2018. godine 420 evra, 2019. godine 466 evra, 2020. godine 511 evra. Verujem da ćemo mi uspeti da dođemo sada do karaj 2021. godine da pređemo prosečnu platu od 600 evra. 
Ne, ne živi se odlično, ali se vidi jasan trend. Vidi se mnogo jača država, vidi se mnogo bolji kvalitet života naših građana i naših radnika u svim oblastima i u svim sverama.
Na kraju krajeva to vide i radno intenzivni investitori, odnosno investitori koji investiraju u radno-intenzivne proizvodne procese i kažu – ljudi mi ne možemo ovo da izdržimo. Srbija više nije zemlja jeftine radne snage i nije više zemlja za nas. Idemo tamo gde je radna snaga jeftinija, a to sada jeste, ako hoćete i u regionu, i Severna Makedonija i Albanija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Uskoro će biti i Bugarska. Tako da to je ono što se dešava i ponavljam, mi smo znali da će se to dešavati i spremali smo se na takve promene. 
Dakle, radimo dalje i  najvažnija moja poruka – nećemo radnike „Geoksa“ ostaviti na cedilu. Bićemo tamo i naći ćemo im bolja radna mesta. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Poslanik Glišić ima reč.
VLADAN GLIŠIĆ: Kažu naši satiričari – statistika naša dika, što poželi, što naslika. 
Ali, naravno neću da budem ciničan, verujem i na reč što ste rekli vezano za ekonomske parametre, verujem u sve to, verujem i da ćete rešiti problem radnika u Vranju, ali ostaje problem suštine mog pitanja. Razumem da su Nemci najozbiljniji investitori. Nemci su uvek bili poznati po tome da su disciplinovani i poštuju pravila i kada nas okupiraju i kada donose investicije. Znači, to je naše istorijsko iskustvo sa njima, bez obzira kako vama to izgleda smešno, nije smešno, nije smešno bilo nikada, tako da sa Nemcima mi imamo hiljadu razloga da budemo oprezni. Isto tako moramo da budemo svesni da oni ovde ne rade kao humanitarni radnici. Ako investiraju valjda imaju neki interes, ako nemaju interes oni će otići. Prema tome, sigurno se ta njihova zainteresovanost za investiranje ovde pretvara u profit koji iznose i koji zarađuju. I to je sve u redu. 
Međutim, ostaje pitanje – da li bi oni kao zemlja koja najviše sponzoriše nezavisnost Kosova od Srbije, kao zemlja koja je stvarala UČK-a, kao zemlja koja u kontinuitetu se ponaša neprijateljski prema nama, da li je tačno to što vi očekujete da oni svoju ekonomsku uključenost u naš život, taj upliv koji imaju nikada neće koristiti kao oblik političke ucene? 
Znači, ako je to tako, a možemo na osnovu iskustva sa Nemcima znati da je to tako, onda mi stvarno imamo problem, bez obzira koliko je nama u redu to što oni investiraju i razvijaju i sve ostalo.Jednog dana će, kao što je Austrougarska uradila. Ona je bila nemačka carevina, između ostalog reći je – pa znate šta Srbijo, baš da se toliko borite oko opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije malo je nerealno, baš da se toliko borite da sačuvate Republiku Srpsku od njenog utapanja u BiH Federaciju pa i to je malo nerealno i sve je to nerealno zato što ako budete nastavili tako da se ponašate možda bi mogli da se setimo da naše investicije možemo da iskoristimo kao vrstu političkog pritiska i ucene.


28/2AL/MP

Znači, ja razumem da je vama kao premijeru tj. predsedniku Vlade Srbije najveći interes da u ovom trenutku taktički povećate standard života građana, da nađete sve načine da se ekonomski razvijamo. Međutim, život nije samo ekonomija, država nije samo ekonomija, država nije samo privreda. Država je i bezbednost, pogotovo u vremenima koja dolaze. Država kao Srbija koja je okružena vrlo neprijateljskim zemljama, što se zadnjih dana vrlo pokazuje, je takođe zemlja koja mora da vodi računa o bezbednosti i zbog toga je pitanje političke cene tolikih nemačkih upliva u našu privredu, jer iskreno da vam kažem vi im možda verujete, ja im ne verujem.
PREDSEDNIK: Hvala. 
Premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Zaista sam u prošlom sazivu ove Skupštine slušala različite teorije zavere i neverovatne tvrdnje. Ovo spada u tu kategoriju. Da li privreda ili investitori imaju interes? Pa naravno da imaju interes da ulažu negde. Kako mislite da nemaju interes a neće da ulažu ovde? Takvi su svi privrednici. Takvi su nemački, italijanski, američki, ruski, francuski i nemački i kineski i svi. Ne, nego ćete da investirate negde bez interesa. Samo je pitanje da li vaša zemlja ima tu interes. Odgovorna Vlada kaže – dobro, to je vaš interes, ovo je moj interes. Kada nam se interesi poklapaju, a to je da su moji ljudi uposleni, da imaju dobre plate, da imaju stabilne poslove, da mogu sebi da priušte bolji kvalitet života, da vi plaćate sve poreze kako bi iz budžeta mogli da se grade putevi, pruge, bolnice, domovi zdravlja, škole, vrtići itd. onda imamo zajednički interes i onda se razvijaju i te investicije u vašoj zemlji i vaša zemlja.
Ne pričamo o njihovom interesu. Podrazumeva se da kada dođu imaju interes da dođu. Moram da razmišljam o našem interesu i mi ga tu imamo. 
Samo da vas pitam – ako vi mislite da ta privreda baš toliko je povezana sa tom politikom, posebno u zemljama kakva je Nemačka, što onda nisu dolazili od 2000. do 2012. godine? Mogli su tada da dođu sa investicijama, da zaposle sve naše ljude, da ovde razviju svoje pogone, fabrike i da utiču na to ko će ovu zemlju voditi i u kom smeru i kako će se ona odnositi prema Kosovu ili se neće odnositi prema Kosovu. Nikakve veze nema sa politikom. 
Znate zašto nisu dolazili? Zato što smo bili pri dnu liste Svetske banke po uslovima poslovanja u Srbiji, zato što se znalo da nemamo nikakvu javnu upravu, da je neefikasna, da je korumpirana, da netransparentna, da ne ulažemo u obrazovanje, da nema perspektive, samim tim, da oni nemaju tu svog interesa. 
Nismo mogli do 2017. godine kada smo tek uspeli da podignemo i da izgradimo taj kredibilitet kao dobre investicione destinacije da dovedemo tri milijarde evra stranih direktnih investicija nikada. Kažem tri milijarde zato što se tada stalno procenjivalo da je tri milijarde evra, dobro se sećam, bilo potrebno za održiv rast i razvoj srpske privrede i naše zemlje.
Odskočili smo 2006. godine kada smo imali 3,3, ali zašto ne računam tu godinu? Pa zato što smo 2006. godine imali smo 1,5 milijardi evra od prodaje „Mobtela“ „Telenoru“. Klasična prodaja. Nije došao investitor pa je onda ovde nešto dalje razvijao u Srbiji ili zaposlio neke dodatne ljude. 
Godine 2011. 3,3 takođe, ali tada je „Delta“ prodata „Delezeu“ za praktično milijardu evra. Tako da vam je i to poguralo prosek te godine. 

29/1MJ/MJ16.40 – 16.50

Dakle, nema nikakvog smisla to što pričate, kad pogledate investicije i politiku imalo bi mnogo više smisla da su dolazili tada posle 2000. godine, nego što dolaze danas. Ne, oni traže efikasnu upravu, dobre uslove poslovanja, predvidivost, kredibilitet, obučenu radnu snagu, ljude koji znaju šta rade, ulaganje u obrazovanje, gde smo se mi u potpunosti izdvojili od 2016. godine i povezivanjem škola na internet i u 2017. godini uvođenjem programiranja i kodiranja kao obaveznog predmeta u osnovne škole i ulaganjem u istraživanje i razvoj, pa smo sada prvi put na UNESKO-voj listi zemalja koja ulažu u istraživanje i razvoj među prvih 15 zemalja na svetu i naravno izuzetno važno, jednu od najvažnijih stvari ulaganje u dualno obrazovanje, koje je od ove akademske godine širimo i na fakultete. 
Dakle, to politički možemo da pričamo ako vi mislite da to vama donosi neke političke poene, u redu, naravno to je sve dozvoljeno u politici, ali ja mislim pravo da vam kažem što vi pričate jeste prazna priča i da vi znate da je prazna priča, ali dobro zvuči. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Glišić.
VLADAN GLIŠIĆ: Ako koncentrišemo, samo je ono što se dešava u zadnjih desetak godina to može da izgleda kao da je neki ludak pao u Skupštinu da priča o tome da postoje neki Nemci koji ovde nisu u dva rata napravili strašne stvari, koji nisu učestvovali u bombardovanjima Srbije 1999. godine, koji nisu formirali OVK, koji nisu sponzor njihove pod znacima navoda kosovske nezavisnosti, znači samo kad ne bi bilo takvih Nemaca i kad ne bi bilo takvog istorijskog iskustva onda bi sve ovo što ja pričam bilo teorija zavere.
S druge strane, tačno je da oni dolaze tamo gde je sređeno društvo jer jednostavno ekonomija hoće da izvuče profit, ali je isto tako tačno da nemačka privreda ima ogromne štete sankcija koje nemačka država je uvela Ruskoj Federaciji, ali ipak kada je državna elita odlučila da to uradi pod nagovorom Brisela i Vašingtona nemačka privreda je morala da trpi te sankcije i morala da trpi te štete koje ima i da sluša svoju državu. Ja uporno ponavljam, a šta ako nemačka država bude svim tim divnim investitorima rekla da treba da iskoriste svoje investicije kao vid pritiska na našu vlast onog trenutka kada se naše ponašanje ne bude svidelo onima u Briselu i Vašingtonu i Berlinu.
Znači, prosto je neverovatno da ne vidite tu mogućnost i to u svetu u kome se sankcije neprekidno dešavaju, u kome su sankcije neprekidno politička odluka koja nanosi štetu privredama raznih država i onda to nazivati teorijom zavere i u najmanju ruku neozbiljno. 
Što se tiče razloga zašto oni više moraju da investiraju danas i da budu predusetljiviji nego recimo od 2000. do 2012. godine, pa možda iz jednog razloga što danas postoji i kineski investitori koji pre 10 godina nisu postojali na ovom prostoru, postoji ono što oni zovu ruski maligni uticaj, što je besmisleno, jer jedini maligni uticaj koji imamo u Srbiji od osiromašenog uranijuma koji su oni bacili 1999. godine. 
Znači, pošto sad imamo i Rusiju i Kinu, oni moraju da budu predusetljiviji od 2000. do 2012. godine mogli su Srbiju da puste da nestane i da ostvare sve svoje interese preko ambasadora i političke klase. Danas već to nije tako.
PREDSEDNIK: Hvala.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Samir Tandir.

29/2MJ/MJ

SAMIR TANDIR: Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice Vlade, poštovani ministri, pre nego što postavim pitanje želim da se zahvalim predsednici Vlade i ministrici Ireni Vujović što su 6. jula posetili opštinu Prijepolje, što je otvoren rekonstruisani Šarampovski most u Prijepolju. Za rekonstrukciju tog mosta Vlada Republike Srbije je izdvojila 216 miliona dinara što smo imali implementaciju zatvaranja nesanitarne deponije Stanjevine i hvala vam na tome i nadam se da ćemo u narednom periodu nastaviti sa investicijama na prostoru sandžačkih opština. 
Moje pitanje je upućeno predsednici Vlade i ministru policije. Da li ste zadovoljni rezultatima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije? Da li sada možemo reći da prelazimo u drugu fazu te borbe gde se sa policije težište prebacuje na tužilaštvo i na sudove i da li u ovoj fazi borbe možemo da kažemo da imamo svojevrstan kontra udar mafije? Da pojasnim. 
Dve stvari me danas brinu. Jedna na državnoj razini, a druga na lokalnoj.  Jedina smo evropska zemlja u kojoj je u 21. veku ubijen predsednik Vlade i tada smo pre tog nesrećnog slučaja, te tragedije, imali situaciju da ubice gostuju u medija i izdaju saopštenja. Imali smo satanizaciju tadašnjeg predsednika Vlade, da je šef duvanske mafije.
Ono što me brine jeste, ako porodice najvećih državnih organa, bez obzira ko je predsednik premijer, ministri su izloženi napadima, nisu sigurni kakvu poruku šaljemo građanima koji nas sada gledaju. Druga stvar koja me brine ima lokalnu razinu –kada ćemo imati intenzivniju borbu protiv kriminala i korupcije, posebno mislim na Novi Pazar. Sprega lokalnih političkih moćnika, kriminalaca i stranih obaveštajnih službi je očigledna i ne sme se tolerisati. Scene nasilja koje s vremena na vreme imamo prilike da vidimo, nisu scene građana koji su sada iz nekog razloga podivljali veće cene obračuna kriminalaca koji imaju lokalnu zaštitu, ali Boga mi i zaštitu pojedinih stranih službi.
Drugo pitanje upućujem ministru zdravlja, ali i predsednici Vlade – kakva je situacija u vezi pandemije? možemo li očekivati neke mere? Pitanje za ministra zdravlja jeste –kakva je situacija u vezi zdravstvenog centra Prijepolje i kada ćemo imati implementaciju organa zdravstvenog centra?
PREDSEDNIK: Dobro. Hteo sam da vas prekinem zbog tri minuta.
Ministar Vulin ima reč.
ALEKSANDAR VULIN: Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predsedavajući, poštovane kolege ministri, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, ja se zahvaljujem na ovom pitanju. 
Činjenica da je policija uradila ono što je do nje, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Jedna od najorganizovanijih, a sigurno najsurovija organizovana kriminalna grupa, ne samo na ovim prostorima, slobodno mogu da kažem i u Evropi, lišena je slobode. Više od 30 pripadnika ove grupe je uhapšeno i u skladu sa rezultatima istrage, još nekih pripadnika ove organizovane kriminalne grupe biće takođe uhapšeno. Kako se istraga odvija, tako dobijate nove dokaze, nove informacije, postupate po njima, naravno sa tim je upoznato nadležno tužilaštvo. Oni nam izdaju odgovarajuće naloge i ti ljudi završavaju iza rešetaka. Nikada nećemo prestati sa borbom protiv organizovanog kriminala, nje će uvek biti, ali je suština državne organizacije da svaka sledeća organizovana kriminalna grupa bude slabije organizovana, bude malobrojnija i bude manje opasna. Ne stigne u vremenu da traje tako dugo da bi postala ovako opasna i ovako surova.
29/3MJ/MJ

Dakle, to je naš posao. očekujem u zakonskom roku da će Tužilašstvo za organizovani kriminal izaći sa optužnicom protiv ove banke, da će na jedan siguran sam izuzetan način dokazati sve ono o čemu smo slušali i u javnosti i da će na najbolji mogući način dati poruku kako se obračunava i šta je logičan kraj svakog onog ko se bavi kriminalom, a posebno ljudi koji su se drznuli da uzmu ljudske živote.
Međutim, činjenica je da postoji talas organizovanog pripremljenog napora da se zločini ove bande relativizuju i da se oni iskoriste kao sredstvo političke borbe i kao sredstvo političke ucene.
Pomenuli ste vreme kada je tragično nastradao i ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić, u to vreme, Aleksandar Vučić, ja, mnogi ovde u ovom parlamentu smo bili u opoziciji i nismo tada čitali izjave okrivljenih u kome kažu, podsetiću na izjavu Milorada Ulemeka, gde kaže da je sa Zoranom Đinđićem švercovao oko 600 kg heroina preko Drine. Niko od nas iz opozicije tada nije uzeo govornicu, organizovao konferenciju za štampu, našao tri analitičara i dva advokata i rekao da se sasluša porodica Zorana Đinđića, da se odmah obori Vlada, da se odmah svi članovi Vlade pohapse ili smene, jer evo, čovek je rekao da je sa Zoranom Đinđićem švercovao stotine kilograma heroina. Na pamet nam nije palo da tako nešto uradimo, jer smo znali prvo da to nije istina, a drugo, znali smo da okrivljeni ima pravo da laže da bi sebe zaštitio i da se takve stvari ne koriste, jer to ruši državu. Bili smo u opoziciji i najlakše bi nam bilo da tada steknemo politički poen  na tome. Na pamet nam nije palo da niko od nas tako nešto uradi, jer smo znali da se to ne radi.
Sa druge strane, ovde vidite da imate Belivuka i Miljkovića, ostali su se dogovorili da se brane ćutanjem, čija se svaka reč prenosi kao suva istina. Sada se već sudi na osnovu toga.


 

30/1BM/IĆ16.50 – 17.00

U početku je bilo da je to nešto što treba proveriti, sada je to gotova presuda, sada je sve što oni kažu apsolutno tačno, Tužilaštvo, sud nemaju šta da se brinu oko toga, nemaju šta da se bave time, to je sve sušta istina. I sve se radi po potpuno unapred poznatom receptu. Najpre se sa kriminalcima dogovori šta će da govore, obratite pažnju, govore samo dva čoveka – Belivuk, Miljković, ostali pripadnici organizovanih kriminalnih grupa brane se ćutanjem, ćute i čekaju šta će biti i šta će im reći advokati. Kada dobiju informaciju šta treba da kažu, koga treba da napadnu, onda oni prenesu to što su rekli, neko sa više, neko sa manje umešnosti, prenesu to što su rekli i to što je rečeno nekim čudom dospe u tačno određene medije.
Tu mislim na KRIK, mislim na „Njuz Adriu“, evo sad se angažovao i „NIN“ oko toga, da ne zaostane, mislim, kako da oni nemaju te informacije, i kada to dobiju počinju da ih prenose sa sve manje navođenja - možda, navodno, ako je tačno, već to se prenosi kao nešto što je apsolutna istina. Kada to izađe u javnost, uvek tačno određeni unapred poznati analitičari i političari preuzimaju tu informaciju, komentarišu je i sada se njihov komentar i njihov zaključak prenosi bez pozivanja na izbor, nego se prenosi kao vest, kao njihova izjava. Zatim se njihove izjave ponovo prenose da bi još jednom izašle u medijima u regionu koje potpuno zanemaruju izvor. Nema objašnjenja ko je rekao, šta je rekao, nego samo se polazi od toga - organizovani kriminal, Vlada vodi organizovani kriminal, Aleksandar Vučić, Aleksandar Vulin, dva čoveka koja vode organizovani kriminal u Srbiji i onda se te informacije, čitali ste, jutarnji, još neki jutarnji list u Hrvatskoj, još neki portali u Bosni i Hercegovini, i to se onda još jednom vrati u naše medije kao vest koja je došla iz inostranstva, i ponovo.
Tako iskaz Marka Miljkovića se prenosi u tri različita medija, u tri različita dana. Nikako odjednom, jer on je dat odjednom, znate, nego da bi svaki dan imali novu informaciju koju ponovo komentarišete i ponovo prođete kroz sve ovo. Dakle, potpuno organizovano i pripremljeno i vi sad čujete, imali ste onog, ne znam, neki advokat, ne znam ni kako se zove, koji izađe i kaže – odbrana Marka Miljkovića je mnogo tačnija, koherentnija, verodostojnija nego ovi koji se brane. Interesantno da zaborave da napišu da je taj advokat član rukovodstva stranke Vuka Jeremića. Ali, to nije važno, on je advokat, on je ekspert, znate, to što je u stranci Vuka Jeremića nema nikakve veze sa njegovim stavom. 
Imate onog akademika ili kako god da se zove Tiodorović, Teodorović, koji izađe i kaže – bojkot svega, pa onda počne da nabraja, sve što ima veze sa državom treba bojkotovati, na kraju će bojkotovati decu u školi, pa pravednička deca neće hteti da se druže sa  drugom decom, jer zaboga, ovi su deca od nekog drugog. Onda izađe i kaže – više verujem Belivuku i Miljkoviću, nego Vučiću i Vulinu. Tačno je, u pravu si, ti i treba više da veruješ Belivuku i Miljkoviću. Tako je. Sličan se sličnom raduje. Naravno da treba da im veruješ. Nama ne treba da veruješ. Veruj ti njima dvojici i drži se ti njihovog verovanja.
Onda dođete do toga, znajući sve ovo i naše nadležne službe su nas i te kako pripremile i upozorile da će se ovaj scenario odvijati. Nisu oni tako neprepoznatljivi, ostavljaju oni dovoljno tragova da možemo to da ispratimo i kada znajući to, kada znamo da će se krenuti u akciju relativizacije zločina i kada će se krenuti u akciju da zločin, zapravo je na strani onih koji su uhapsili, koji su razbili mafiju i kada se puste odgovarajuće informacije, ja sam konkretno pokazao nekoliko fotografija na televiziji da bi Srbija videla sa kakvim zlikovcima imamo posla, onda više nije pitanje da li su oni ubijali, mučili, dilovali drogu, ucenjivali, reketirali, nego ko je pustio informaciju o tome da su oni ubijali i reketirali. Otkud državi pravo da kaže da je neko ubijao i reketirao.
30/2BM/IĆ

U istom novinskom tekstu ja pročitam gde se kaže, u pasusu gde se govori o Belivuku i Miljkoviću, neko iz „Vremena“ nisam siguran ko je, kaže – svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, a onda pri kraju tog teksta gde se pominje ime Aleksandra Vučića kaže – on bi morao da odgovara za ono što je radio. Čekajte, jel ima ta prezumpcija nevinosti za sve ili samo za krvoloke i ubice, ili samo oni koji su učestvovali u ovoj bandi, ubijali, mučili ljude, za njih važi prezumpcija nevinosti? Oni su nevini dok se ne dokaže suprotno, a svi mi koji smo ih pohapsili, koji smo razbili tu bandu mi smo krivi. Ako je krivica što smo ih razbili i pohapsili, onda prihvatam tu krivicu. Prihvatam da budem napadan od mafije, ja sam to zaslužio. Kao što su zaštitu od mafije zaslužili neki drugi, svako svojim činjenjem ili nečinjenjem, svakom po zasluzi. 
U ovom trenutku u Srbiji, pogotovo u medijskoj strukturi, podržano je od političkih struktura, pokušava se izvršiti relativizacija zločina ove bande i pokušavaju se pretvoriti u politički faktor, u faktor kojim treba uticati na buduće izbore, uticati na birače. Niko više ne govori šta su radili, nego se govori o tome da li sam ja vlasnik kuće u Ritopeku i Marko Miljković vrlo elokventno, mudro, onako kako ga je Bog dao, kaže – ja sam izabrao tu kuću, a onda sam rekao – nemoj da ulaziš u tu garažu, samo ću ja ulaziti u tu garažu, a u toj garaži je klanica gde je on i njegovi drugovi ubijali svoje žrtve. Znači, nije on, ja sam. To se prenese kao potpuno relevantna informacija, kao potpuno ispravan stav. 
Izvinite, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj Skupštini koliko puta u žaru borbe se kaže nešto, pa se traži objašnjenje za to što je rečeno, traži se argument. Ovde nema argumenta, dovoljno je reći tako nešto i to postaje vest. Sad vi morate da se branite od te vesti.
Odmah da vam kažem, biću najsrećniji ukoliko budem mogao na svako od tih pitanja da odgovorim pred kamerama na poligrafu, ali da cela Srbija to vidi, da me pitaju – da li sam ikada u životu video Marka Miljkovića ili Belivuka? Da li sam ikada komunicirao sa njima na bilo koji način? Da li sam ikada u životu bilo šta zatražio od njih? Da li sam ikada bio, čuo, video kuću u kojoj su oni ubijali i klali? Da li bilo kakve verbalne, ne erbalne komunikacije bilo sa tim zlikovcima i ubicama? Voleo bih da vidim i njih na tom poligrafu.
Ali, ništa to nije važno, važno je što mi gubimo vreme koje treba da potrošimo i u razbijanju ove bande i objašnjavanju da se ovo ne sme ponoviti, na to da mi moramo da objašnjavamo da to što ubice i krvoloci govore nije istina. Pokušali su i pokušavaju već godinama da od Aleksandra Vučića i njegove porodice naprave kriminalce, svakog člana porodice, pa do onog da će malog Vukana, da ni on ne sme da pobegne, da će ga hapsiti na aerodromu, dete od nepune četiri godine, i to će hapsiti na aerodromu. 
To se radi planski i to se radi namerno. Kada nekog čoveka potpuno dehumanizujete, kada on više nije čovek, kada je on samo nekakva moralna nakaza, vi tražite nekog ko će sa takvim čovekom, tom nakazom, raskrstiti, ko će biti heroj nacije. Vi stvarate utisak da velika većina Srba je zapravo spremna da likvidira tog čoveka i da je dobro samo ko će biti prvi. Nedavno, pre par dana, čitam u novinama gde se izađe i kaže se, kako beše, ustanak ili opstanak. Pa, pročitate gde se kaže – ne budu li izborni uslovi odgovarajući, mi idemo na ulice, borićemo se do nasilnog pada ovog režima, jer kako kaže, mislim da predsednik onoga što je ostalo od DS, koji je navikao da ulazi u Skupštinu paleći je, kaže – ako nema slobodnih izbora, narod ima pravo da se pobuni, a on odlučuje šta su slobodni izbori i šta će biti. 


30/3BM/IĆ

Onda, dođete do toga da advokati uzimaju na sebe da su sudije i tužioci i oni odlučuju ko je kriv i to ne pitajući ni struku, ni pravdu, ne znajući ništa o predmetu, nego samo dolaze i kažu ovaj ili onaj je kriv. Kada tako nešto uradite i kada tako nešto radite, vi imate jasnu nameru i želju da se zlo desi, vi ga priželjkujete i vi ga tražite, vi pozivate da se zlo desi. 

31/1MZ/CG17.00 – 17.10

Zato već godinama od Aleksandra Vučića i njegove porodice pravite kriminalce i mafijaše. I nakon svih ovih godina nijednog jedinog dokaza, ni jedne jedine kredibilne rečenice koja bi vodila u tom pravcu. Kao što slušamo, evo devet godina, znamo se, tu smo, devet godina slušamo da je Aleksandar Vučić priznao Kosovo juče, evo devet godina nije priznato Kosovo, i devet godina se borimo za Kosovo i Metohiju, i evo devet godina slušam kako je Republika Srpska prodata juče, i evo devet godina Republika Srpska i Republika Srbija sve tešnje, sve jače i sve složnije. 
Tako je i sa kriminalom. Devet godina slušam da je Danilo Vučić kriminalac, da je Andrej Vučić kriminalac, da mali Vukan treba da odgovara, da je Aleksandar Vučić, naravno, kriminalac, njegov otac, majka, sve, svaki član njegove porodice, svaki član njegove porodice je posebno obrađen kao neko ko nema ljudsko lice. Naravno da je to namerno i naravno da to nije slučajno, i naravno da je to urađeno sa namerom i da povredi tog čoveka, da utiče na njegovo rasuđivanje, da utiče na njegovo odlučivanje, da utiče na njegovu volju i sposobnost da radi to što radi, ali isto tako da se u Srbiji stvori atmosfera u kojoj je sve to dozvoljeno i sve normalno.
Ovakva dehumanizacija nije viđena ni u jednoj evropskoj zemlji. Probajte da mi nađete neku zemlju u našem okruženju, idite dalje, gde god, gde ćete da mi pokažete da se ovo dešava prvom čoveku te zemlje i njegovoj porodici. Probajte da mi nađete neku zemlju u kojoj će biti potpuno relevantno i normalno da jedan od osumnjičenih, uskoro i okrivljenih, za najteža krivična dela, najmonstruoznija krivična dela, da njegova reč ima istu težinu kao reč predsednika države, predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, i da se to u potpunosti izjednačava. Probajte to negde da nađete.
Da li možete da zamislite El Čapa kako objašnjava da on nema ništa sa drogom, ali da je predsednik Vlade sa njim dilovao kokain? Ne možete da zamislite. Da li možete da zamislite vođe meksičkih narko-kartela koji su isporučeni SAD u kojima oni kažu – da, da, mi smo to sa Obamom uradili, a i Tramp je nešto prebacivao? I to je potpuno relevantno. Samo u Srbiji imate dovoljno medija i dovoljno političara, imate, mislim onaj Aleksić, do juče je bio vaš kolega, koji kaže – režimska propaganda protiv Belivuka i Miljkovića, propaganda. Da li je potrebno reći bilo šta, osim pokazati ono što su ti zlotvori uradili? Da li je potrebna propaganda za tako nešto? Još se bune zbog toga što država ima hrabrosti to da pokaže i što ima hrabrosti da stane iza onoga što je radila i da ne dozvoli da se ikada ovo više desi.
Iskreno sam ponosan što sam uz Aleksandra Vučića i što pokušavaju da nas povrede i uvrede na isti način i na istoj strani. Čovek u životu sam bira svoje prijatelje, a što ga neprijatelji izaberu, izaberu ga nepogrešivo, i tačno znaju zašto su ga izabrali. Kao što o vama, o meni govore vaši prijatelji, e tako govore i vaši neprijatelji. Nepogrešivo govore i vaši neprijatelji.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, Novi Pazar je prostor čijom bezbednošću ja, kao ministar unutrašnjih poslova, nisam zadovoljan. Intenzivno radimo i sa policijskom upravom i imenovali smo više ljudi na lokalu, pokušavamo da popunimo sve, da popunimo sva ona mesta koja nisu bila popunjena. Znate da smo 58 dana držali žandarmeriju, što nije nikakvo rešenje, to je sredstvo koje je rešilo u tom trenutku nešto, ali nije rešilo sistemski zaista ništa.
Što se tiče konkretne situacije u Novom Pazaru, ostajem vam dužan za odgovor i ostajem vam dužan i da se vidimo i u Novom Pazaru i da razgovaramo, ali i sa svim političkim faktorima, kao i sa bezbednosnim faktorima. Verujem da je Novom Pazaru potrebna pomoć. Znamo koliko je izložen, od blizine granice, do različitih političkih uticaja koji se tamo evidentno ostvaruju. Imate jednu potpuno objektivnu stvar. Nakon zatvaranja zapadne Evrope za koronu mnogi pripadnici kriminalnih grupa 
31/2MZ/CG

su bili proterani iz tih zemalja ili nisu mogli da se vrate, vratili su se u Novi Pazar. Došlo je odmah do prepoznavanja međusobno. Naravno da je došlo do sukoba. Svi zajedno moramo da pokažemo da kao država jesmo u stanju da nađemo sistemski odgovor, ako su u pitanju kadrovske promene – i kadrovske promene, uopšte ne bežim od toga. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. 
Izvolite.
SAMIR TANDIR: Hvala.
Očekujem odgovore od ministra zdravlja, znači, postavio sam jasno pitanje što se tiče novih mera i kada je u pitanju formiranje zdravstvenog centra Prijepolje dokle se stiglo sa organima. 
Sledeći set pitanja. Prvo, hvala ministru policije na odgovoru. Slika koju mi, nažalost, često imamo priliku da vidimo nije slika Novog Pazara, to su neodgovorni pojedinci, ali ono što posebno treba da ispitamo jeste na desetina, a možda i stotine ljudi koji su na platnom spisku nekih drugih država. Mene to jako zanima zašto te ljude plaćaju. U razgovorima otvorićemo i tu temu.
Ono što je moje pitanje jeste, danas u Skoplju održan je sastanak lidera zemalja inicijative „mini Šengen“. Mislim da većina javnosti to doživljava kao jedan formalni sastanak, to je jako važna inicijativa i očekujem, pitanje za predsednicu Vlade – koje su projekcije uticaja na naš izvoz, BDP i otvaranje novih radnih mesta, kada je u pitanju inicijativa „mini Šengena“? Mi kao najjača bošnjačka stranka to podržavamo i ja pozivam druge zemlje, a posebno Bosnu i Hercegovinu, da se pridruži ovoj inicijativi.
Pitanje za ministra prosvete Ružića – da li je Ministarstvo prosvete upoznato sa problemima koji ovih dana kulminiraju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Profesori Škrijelj, Mulić i profesorica Vukanić su otpušteni samo zato što su obavestili Ministarstvo da bivši rektor ne ispunjava uslove da se kandiduje na tu poziciju. Ljudi su brutalno kažnjeni otpuštanjem sa radnog mesta samo zato što su sebi dali za pravo da misle. 
Zanima me da li ste upoznati šta se dešava sa studentskim domom u Novom Pazaru. Znači, to je nešto što apsolutno ne možemo da tolerišemo i ja očekujem vaš odgovor. Jako poštujem vaš rad, ali ovo je situacija koja zaista preti da kulminira. Ljudi više godina rade svoj posao jako odgovorno i sada neko sebi daje za pravo da ih isključi. Pitanje studentskog doma je jako važno pitanje i očekujem konkretan odgovor, kao i od ministra zdravlja koji je ostao dužan za odgovor u proteklom bloku pitanja. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Izvinjavam se, ja sam trebala da odgovorim na deo ovog prvog pitanja, pa ću sada.
Samo da kažem dve reči ili dve rečenice o slučaju Belivuk i svemu onome što se dešavalo u poslednjih nedelju dana ili nešto više od toga i da kažem da smo ponovo videli vid političke borbe kakav mislim da nikada, nikada u istoriji Srbije nije viđen. Mislim da je deo opozicije dotakao novo dno. 
Kada se radi o ubicama i kriminalcima kakvi su Miljković i Belivuk, a svi smo mogli da se uverimo u to šta su i kako ti ljudi radili, onda je jedino normalno da bez obzira na političko mišljenje ili političku pripadnost, bez obzira na to koga politički volite ili ne volite, da kažete – hajde da se zarad ove zemlje i svih njenih građana ujedinimo i podržimo borbu protiv takvih ubica i kriminalaca, podržaćemo 
31/3MZ/CG

vas i to ćemo uraditi zajedno, jer to nema nikakve veze sa politikom. Normalan čovek, iole pristojan, mislim da nikada sebi ne bi dozvolio da kaže ili pomisli – jao, vidi, možda ovo mogu da iskoristim u svrhu političke borbe, da sebi podignem rejting, a nekog drugog srušim sa vlasti. 

32/1JI/LŽ17.10 – 17.20

Nažalost, to se u Srbiji dešava danas, i to je ono što vidimo, da ne pričam o tom svedočenju zato što psihopate i ubice ali i generalno najobičniji kriminalci mogu da govore šta god žele u svoju odbranu, i najčešće to čine, najčešće izvrću činjenice, informacije najogavnije, najbrutalnije lažu, što im naravno nije strano. Kome može biti strano da laže ako može da isecka ljude u komadiće i pravi ćevape od njih. Dakle, laž im je zaista, čini mi se, ne dođe naročito teško. 
Dakle, ne radi se o tome šta oni govore, nego se radi o tome ko i kako koristi njihov iskaz, njihove reči, njihove laži. Da li vi možete da kažete da takvim psihopatama i ubicama verujete više nego bilo kome drugom na ovom svetu, ko nikoga nije ubio, da počnemo od toga? Kakav ste čovek ako možete da kažete više verujem Belivuku i Miljkoviću, pošto ste videli šta su sve radili, nego da ne pominjem legitimno izabranog predsednika vaše zemlje? Kakav ste to čovek? Kakvu politiku vi propagirate i kakvu bi zemlju voleli da vidite? Bilo kakvu, čak i zemlju u kojoj su Belivuk i Miljković na slobodi, dok god Aleksandar Vučić nije predsednik. To je njihova politika. 
Da li je to njihova politika? Da li je to novo dno koje smo dotakli u političkoj borbi u Republici Srbiji? Znači, umesto da kažete kao ozbiljni ljudi -  ujedinjeni smo protiv ubica i kriminalaca. Ne, njihova politika je - ujedinjeni smo sa ubicama i kriminalcima, protiv Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije. 
Samo da čujemo to jasno i glasno. Jer, to je tako. Sve što smo videli u poslednjih desetak dana govori to i ne govori ništa drugo. Opet kažem, potpuno mi je irelevantno šta je on govorio. Irelevantno mi je šta govore takvi ljudi. Zaista, ljudski mi je irelevantno. To je sve dalje stvar institucija u koje ja verujem. 
Ali, kako je to neko iskoristio, u kom cilju, mi je skandalozno, i više od toga. Izuzetno tužno. Da ste vi toliko politički nemoćni i bezidejni, koliko je deo naše političke opozicije da su vam ne samo relevantne reči Miljkovića i Belivuka, nego se na njih pozivate i takve ljude citirate. Pa, dokle ste ljudi došli? Zar ne mislite da vam nije više mesto u politici? Zar vam samo ovo ne govori da vam više nije mesto u politici. Ako nemate šta da kažete protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, nego se pozivate na Belivuka, ja mislim da ste vi sa politikom završili. Mislim da su završili već pre nekog vremena, ali ovo je zaista tačka na tu priču. 
Lično, želim da dam zaista svu podršku i hrabrost i Aleksandru Vučiću i Aleksandru Vulinu, koji je brutalno napadnut, samo zato što radi svoj posao odgovorno, i kako treba i uz Aleksandra Vučića je prvi stavio svoju glavu u torbu i svoju porodicu na liniju. 
Jer, kada se obračunavate sa takvim ljudima, kada vodite borbu protiv takvih ljudi i tako otvoreno, vi zaista svaki dan kada ustanete možete da se pitate da li ćete doživeti noć, ili nećete. I, to je istina, posebno zato što nisu svi oni danas u zatvoru, nego ima i veliki broj njih koji su na slobodi, koje još uvek jurimo uz podršku i pomoć stranih partnera i koji su opasniji nego ikada, ali, kada još dobiju odavde tu političku i medijsku podršku koju dobijaju, ih, koliko su onda tek jači i koliko ih to tek dodatno osnaži. Samo toliko sam želela da kažem o tom slučaju da bi ljudima nekako još jednom bilo potpuno jasno u stvari o čemu se ovde radi i šta se ovde događa.
Što se tiče zaista neverovatno pozitivne inicijative koju je predsednik Aleksandar Vučić pokrenuo pre nekog vremena Mini Šengen inicijative koja se od danas, praktično zvanično zove „Open Balkan“ ili otvoreni Balkan, to je jedna od najlepših stvari koje su nam se i politički i ekonomski desile u poslednjih ne znam koliko decenija, pa mislim od sukoba na ovim prostorima devedesetih godina i jedna od stvari koja u ovom trenutku jeste za našu ekonomiju i kvalitet života možda i 
32/2JI/LŽ 

najvažnija inicijativa, da krenemo samo od toga, da ne nabrajam zaista konkretne benefite koje ćemo doći, ali da krenem samo od toga kakav se signal šalje saradnje, razumevanja, boljih odnosa, drugačije budućnosti na ovim prostorima, naravno u ovom trenutku između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, ja se nadam uskoro i još nekih drugih partnera sa Zapadnog Balkana.
Ne mogu da razumem politiku gde se neki još razmišljaju da li da se priključe ili ne, posebno ne mogu da razumem politiku onih kojih kritikuju inicijativu Otvoreni Balkan, zaista vi dajete potpuno drugačiji signal, pre svega mladim ljudima na ovim prostorima. 
Danas su potpisani sporazumi za tri važne stvari. Jedna je lakša trgovina, lakši transport robe, druga je praktično, slobodno kretanje i otvaranje tržišta za radnu snagu, dakle slobodno kretanje ljudi koji traže posao ili žele da se prijave za posao u ove tri zemlje i treća je saradnja u slučaju prirodnih katastrofa.
Tako da smo generalno mnogo jači, ako želite i u prirodnim katastrofama, koje, nažalost danas vidimo skoro svakog meseca neka prirodna katastrofa, pa i u zemljama Evrope, u zemljama širom sveta, biće ih nažalost i ovde, ali od danas smo mnogo jači i zajedno smo.
Mislim po nekim našim prognozama da ovo sada zavisi u kom stepenu implementacije ove inicijative, ali u punoj saradnji predviđenoj inicijativom „Otvoreni Balkan“, dakle potpuna sloboda kretanja roba, kapitala ljudi, usluga, to našem BDP-u može da doprinese sa dodatnih 3%, što je zaista neverovatno i što govori o svemu onome što bi mi mogli još dodatno da uradimo kada bi se ceo Balkan pridružio. 
Ali, o tom potom, ovo je više nego odličan početak i znam kakav entuzijazam i predsednika Aleksandra Vučića, ali i premijera Zajeva i premijera Rame. Iskreno sam pratila detaljno sa velikim nestrpljenjem sve ono što se dešavalo juče i danas u Skoplju i sve dodatne razgovore oko stvari koje će se raditi u budućnosti.
Konačno, što se tiče epidemiološke situacije, dakle, ona se svakako komplikuje i pogoršava iz dana u dan, taj rast ne može da se poredi sa onim što smo videli u prethodnim talasima zahvaljujući ponovo tome što mi sada već imamo, rekla bih 50% punoletnog stanovništva koje je vakcinisano. Bilo bi mnogo bolje da smo mi bliži 60% ili 70% i zato još jednom molim ljude da se vakcinišu, posebno mlade ljude i zaštite stariju populaciju kojima je već prošlo neko vreme od revakcine i da zaštite naš zdravstveni sistem od dodatnog udara, dakle od ljudi koji će biti hospitalizovani. 

33/1GD/MĆ17.20 – 17.30

Zbog kovida u ovom trenutku naš zdravstveni sistem u tom smislu ne trpi opet zahvaljujući tome što smo mi izgradili kovid bolnicu u Beogradu, kovid bolnicu u Kruševcu. Uskoro ćemo završiti kovid bolnicu u Novom Sadu, tako da se svi novi slučajevi primaju isključivo samo u kovid bolnice, što nam omogućava da čitav ostatak zdravstvenog sistema radi nesmetano i pruža pomoć i podršku svom ostalom stanovništvu. 
Konačno ću vam samo pročitati današnje brojeve vakcinisanih. Dakle, mi u ovom trenutku imamo 2.687.143 punoletnih stanovnika Republike Srbije koji su se vakcinisali, što je 49,8% tako da smo praktično na 50% vakcinisanih. 
Čak 53 lokalne samouprave ima preko 50% vakcinisanih. Tu su se u poslednje vreme, dakle, u poslednjih nedelju dana, mislim da je i Darija pričala o tome juče, priključili Odžaci, Golubac, Gadžin Han, Pančevo, Svilajnac, a od danas i Sokobanja. 
Imamo deset lokalnih samouprava koje su blizu 50%, ali nažalost imamo još osam lokalnih samouprava koje su ispod 30% vakcinisanih i Tutin koji još uvek nije ni na 15% vakcinisanih, pa vas ja molim nekako da zajedno vidimo šta da uradimo dodatno za Tutin i Novi Pazar da zaštitimo te ljude, da razgovaramo sa njima, da im objasnimo koliko je vakcina sigurna, bezbedna i sve one dileme koje oni imaju da ne stoje. Prijepolje je na iznad 50% vakcinisanih, tako da vam čestitam na tome, ali hajmo dalje. 
Što se tiče vakcinacije mladih, to je do 30 godina starosti, mi smo u ovom trenutku na 18,4% na nivou Srbije, ali imamo 21 lokalnu samoupravu koji su ispod 10%. 
Prijepolje je na 14,11%, tako da je ispod republičkog proseka. Hajde da tu zajedno radimo sa mladima u Prijepolju da se vakcinišu da bi napravili onaj uspeh koji ste generalno napravili u vakcinaciji punoletnog stanovništva. 
Sve čestitke za gradsku opštinu u Beogradu Stari Grad koja je prava opština koja je dostigla 50% vakcinisanog stanovništva do 30 godina starosti. 
Mi  ćemo nastaviti da radimo na tome  i to je jedan od mojih osnovnih zadataka, da putujem po Srbiji, razgovaram sa ljudima. Razgovarala sam kako da dodatno, i sa nekim festivalima, pojačamo kampanju za vakcinaciju mladih. Od toga nam sve zavisi, tako da moramo da nastavimo svi zajedno da pričamo, apelujemo i da molimo ljude i da im objašnjavamo zašto je ovo važno i koliko je vakcina bezbedna. 
Hvala vam i izvinite na dužem odgovoru. 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Branko Ružić. 
Izvolite. 
BRANKO RUŽIĆ: Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani poslaniče, što se tiče ova dva pitanja koja ste spomenuli, inspekcija će svakako izvršiti nadzor u pogledu ovih tvrdnji vezano za otpuštanje tri profesora. Inače su oni pokrenuli radno-pravne sporove, ali to nas ne abolira od potrebe da izvršimo inspekcijski nadzor. 
Inače, da li je to bio motiv ili ne, ja zaista ne znam, ali znate i sami da ste upravo u ovom Domu usvojili to mišljenje, da nastavnik u zvanje redovnog profesora koji je ispunio uslove za penziju može da obavlja svoju dužnost samo do isteka mandatnog perioda, bez obzira što je zakon o visokom, koji ste ovde izglasali ukazao na ovo ograničenje, tako da od 1. oktobra na državnom univerzitetu će na dužnost stupiti novi rektor. 


33/2GD/MĆ

Što se tiče Studentskog doma i nepravilnosti na koje je ukazano ministarstvu, takođe će biti poslata inspekcija ako je pitanje koje ste uputili i na koje aludirate navodna zloupotreba prostora Studentskog doma, tako da, u svakom slučaju, to je ono što će biti utvrđeno inspekcijskim nadzorom. 
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
SAMIR TANDIR: Hvala predsednici Vlade i prvom potpredsedniku na odgovorima. 
Ja zaista imam poverenje, ministre Ružiću, u vaš rad i, naravno, zajedno ćemo kroz razgovore pratiti, jer dosta pažnje javnosti je okrenuto prema državnom univerzitetu i mislim da rad celokupnog univerziteta mora da bude mnogo više transparentan, da on sada nije i očekujem da ćemo, posle izveštaja inspekcije, diskutovati ovde o njihovom radu. 
Preduvjet za sve investicije jeste politička stabilnost. Mi sada u našoj zemlji imamo političku stabilnost i treba odati priznanje i predsedniku i predsednici Vlade, ali svakako i nama narodnim poslanicima. 
Ono što hoću da kažem jeste da, uprkos svim izazovima, uprkos ratovima, bošnjački i srpski narod dele životni prostor i u Republici Srbiji i u BiH i u Crnoj Gori. 
Dužni smo da učinimo sve što je u našoj moći da se odnosi između ta dva naroda relaksiraju i da se oni podignu na najveći mogući nivo. Jedan od najglasnijih predstavnika politike pomirenja, kreator politike jeste lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić. Mi kao najjača bošnjačka stranka i ovde u parlamentu i kroz svoje delovanje promovišemo politiku pomirenja i smatramo da ta politika zaista nema alternativu. 
Hoću da iskoristim ovu priliku da predstavnike Vlade, predstavnike parlamenta i sve građane pozovem da od 6. do 8. avgusta posete opštinu Svrljig gde će se održati tradicionalna manifestacija Belmužijada. Naša zemlja je jako lepa zemlja i toliko ima lepih opština u Srbiji, a jedna od najlepših je opština Svrljig. 
Hvala vam. 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. 
Reč ima dr Muamer Bačevac. 
Izvolite. 
MUAMER BAČEVAC:  Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana. 
Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove. 
Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac. 
Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar.  Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara. 
33/3GD/MĆ

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci


34/1BD/VZ17.30 – 17.40

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.
Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd. 
Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama. 
Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Ja samo želim da vam kažem da ću pogledati ovo sa ministrom Sinišom Malim, ali takođe i sa ministarkom Marijom Obradović, da ćemo sesti zajedno. 
Znam za taj problem. Znam za problem u još nekim lokalnim samoupravama. Taj čitav sistem je prilično nakaradno napravljen i postavljen sa četiri nivoa lokalnih samouprava, a posebno i dugo nije revidiran, što treba da uradimo, to je istina, ali posebno zato što je sistem podsticanja lokalnih samouprava u jednoj, drugoj, trećoj ili četvrtoj kategoriji, tek potpuno pogrešan, zato što je, u stvari, sistem koji je napravljen, a koji mi nismo stigli da promenimo, od svih onih drugih stvari koje smo uradili, ali zaista je vreme da to, Marija, pogledamo, kako treba, u stvari, daje motivaciju lokalnim samoupravama da se takmiče u tome ko je gori, a ne u tome ko je bolji. U stvari, svako želi da bude u što goroj kategoriji, a ne da dokazuje da je u što boljoj kategoriji, što dovodi do toga da su svi samo sve lošiji. 
Čitav taj sistem mora da se promeni, da apsolutno treba više da se pomažu oni koji su najsiromašniji, gde se najteže živi. 
Ali, opet, sa druge strane, mora da se nađe način da se motivišu svi da idu ka trećoj, odnosno drugoj, odnosno prvoj kategoriji po razvijenosti. 
Tako da vam obećavam da ćemo sesti i pogledati taj sistem i zaista jeste krajnje vreme da ga promenimo i da revidiramo lokalne samouprave pod te četiri kategorije, po nivou razvijenosti.
Konačno, mi se, kao što znate, trudimo da kada nam ekonomija ide dobro, kada imamo predviđen dobar rast BDP-a, što jeste slučaj ove godine, mnogo bolje nego što smo očekivali. Mi smo prognozirali rast od 6%, na pad od prošle godine od svega 0,9%. Mislim da će u ponedeljak izaći i procena za drugi kvartal, koji verujem da će biti iznad 12%, a prognoza je bila 10,2% – 10,5%, tako da je opet drugi kvartal bolji od prognoziranog. Odgovorno trošimo novac, pri tom kasnimo, nažalost, u nekim projektima, što moramo da popravimo.
Mi ćemo imati bolju situaciju u budžetu nego što smo očekivali krajem godine, tako da ćemo ponovo izdvojiti određena sredstva iz tekuće budžetske rezerve za lokalne samouprave na kraju godine. Tako da ćemo i tu pokušati da ublažimo sve te negativne efekte o kojima ste vi pričali, ali pokušavamo da sve ono što možemo, naravno, da finansiramo iz republičkog budžeta i finansiramo i time malo ublažimo tu razliku, koja je zaista nefer i nastala je, nisam sigurna, na kojim kriterijumima, ali moramo da se bavimo time više.
Hvala vam što ste nam skrenuli pažnju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Da li želite, poslaniče, dalje?
Izvolite.

34/2BD/VZ

MUAMER BAČEVAC: Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom. 
Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca. 
Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi. 
Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći. 
Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.
Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.
Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Vulin.
ALEKSANDAR VULIN: Znate, sistematizacija u MUP-u je doneta godinama ranije i tada je određeno gde, kako, koja policijska uprava ima koji broj pripadnika. Ukoliko bismo se dosledno držali ovog procenta od tri policajca na hiljadu stanovnika, bojim se da kada bi to pomnožili i podelili sa ovim milionima kojima mi živimo, da bi policija bila brojnija od zdravstva, od prosvete i brojnih drugih institucija, tako da to teško da možemo da uradimo u svakoj opštini. Svaka policijska uprava koju biste sad anketirali, bi vam rekla da ima mali broj ljudi, treba mi više ljudi. To je sasvim razumljivo i to je sasvim u redu.
Nije stvar u pukom prebrojavanju, već je stvar i o obukama i tehnici i svemu što je potrebno. To je ono što se radi.
Pominjali ste pozornike. Mi smo sada pokrenuli jednu veliku akciju uvođenja, danas se to moderno zove policajac u zajednici, a to je pozornik. To je onaj policajac koji ima svoj reon, tu je maltene do penzije. On poznaje svakoga, radi tu. Ja očekujem da ćemo do kraja ove godine već obučiti i zaposliti preko 400 takvih policajaca. Da bi prošao osnovu policijsku obuku, mora da prođe devet meseci, pa prođe sve one bezbednosne provere. Dakle, potrebno je bar godinu dana da bi se to efektivno radilo i prošlo.

34/3BD/VZ

Ja ljude ne delim po veri i naciji i ne verujem u ključ. Mislim da je SFRJ uništio ključ, da sama činjenica što je neko Bošnjak ili činjenica što je neko Srbin o njemu meni ne govori baš ništa. Meni govori njegova stručnost, govori mi njegovo znanje, njegov patriotizam, njegov odnos prema zemlji, njegov odnos prema poslu. To su stvari koje ja računam kao nešto što je bitno. Koje je vere i koje nacije, ne znači mi baš ništa.
Kada je žandarmerija u Novom Pazaru bila 58 dana, radeći da se one užasne scene onog pucanja po kafićima i međusobnog ubijanja ljudi, da koliko-toliko smiri situaciju, mislim da smo u tome jednim delom uspeli, nisam zadovoljan do kraja, ali jednim delom jesmo uspeli, nije bilo nijedne jedine pritužbe na rad žandarmerije, a odmah da vam kažem da je ogromna većina pripadnika žandarmerije nije bila ni iz Novog Pazara, ne znam, pravo da vam kažem, koje su vere i nacije, ne bih mogao da se izjasnim, morao bih da proverim to, ali sad ne mogu to da vam kažem. 

35/1TĐ/MP17.40 – 17.50

Znam da nije bilo ni jedne jedine pritužbe, iako ti ljudi nisu bili iz Novog Pazara, niti sa prostora Raške oblasti, ni jedne jedine, što govori da sama vera i nacija neće doneti ništa. Naravno da uvek treba voditi računa i o tome, što je prirodno, što je logično. Ako imate većinsko stanovništvo ove ili one nacije, to je logično zbog poznavanja običaja, zbog poznavanja prostora, ali jedan od problema koje imamo u Novom Pazaru jeste što je vrlo teško biti uspešan policajac u Novom Pazaru kada je toliko rodbinski povezan, što je prirodno i razgranato, dosta je teško zaustaviti nekoga ko vam je brat od ovog ili onoga, s kim ste bliski ceo život, mala sredina, radilo se. Vrlo često onda, čak i iz Policijske uprave za Novi Pazar, traže intervenciju spolja, a upravo da ne bi bili opterećeni međusobnim rodbinskim odnosima. 
Znate, ja imam poverenje u svakog svog policajca, ali meni malo, malo pa stigne neka prijava koja kaže ovo je moj brat od strica, a ja pogledam brat od strica na poternici, brat od ovoga na poternici, brat od onoga na poternici. Dakle, ja neću da sudim o policajcima na osnovu toga, nego sudim samo i jedino isključivo na osnovu njihovog rada. Treba voditi računa o nacionalnoj zastupljenosti, ali to meni, dok sam ja ministar unutrašnjih poslova, neće biti preovlađujući faktor, jer to bi onda značilo da u svim opštinama gde su npr. Mađari u većini treba da bude Mađar načelnik policijske uprave, da u Bačkom Petrovcu mora da bude Slovak, da u Preševu mora da bude Šiptar. Zašto?
Izvinite, zašto? Ja hoću dobrog policajca i uopšte mi nije nikakav problem, kao što znate, u direkciji imam više Bošnjaka. I što  da ih nemam? Dabogda ih bilo, svi da budu, zato što su dobri policajci, i to je jedino što me zanima. Tako da sve ostalo ide u drugi plan i sve ostalo nije argument.
Kada se desilo da je jedan Srbin u Novom Pazaru, policajac, učinio jednu ružnu i neoprostivu stvar, kada je u pitanju njegovo ponašanje pred džamijom, taj policajac je odmah bio suspendovan, protiv njega se vodi disciplinski postupak. On je Srbin, ali on je Srbin iz Novog Pazara. Morao je da zna da to ne sme da uradi, morao je da zna da to nikada ne sme da se desi. Nisam siguran da ga je činjenica što je Srbin naterala da to uradi. Nije. On je rođen tu. Ko zna šta mu je bilo u glavi i zbog toga je kažnjen, i to nikada neće biti deo Ministarstva unutrašnjih poslova i nikada neće biti deo naše politike, ali ne verujem da je vera i nacija određujuća i da ključ koji je uništio države u kojima smo živeli, mnogi od nas smo generacija, da treba da bude osnovni kriterijum.
Osnovni kriterijum je obrazovanje, osnovni kriterijum je poštenje, osnovni kriterijum je sposobnost. Sve ostalo dolazi posle toga. Ja u takvoj Vladi radim i  takvo Ministarstvo vodim i uvek gde god sam bio takvo ministarstvo sam vodio i uvek ću se držati tog kriterijuma. Hvala. 
PREDSEDNIK: Reč ima premijerka Brnabić. 
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Dodaću samo još jednu stvar koju ste vi u vašem obraćanju pomenuli, ali samo da je naglasim.
Nama se uskoro približava cenzus, odnosno popis stanovništva. Popis se dešava jednom u deset godina. Sada smo pomerili zbog pandemije prouzrokovane korona virusom za 31. oktobar 2022. godine. 
Prethodni popis su neki političari, neki politički lideri, neke političke stranke, grupacije bojkotovali. To je jedna od najneodgovornijih stvari koje neko može da uradi i da savetuje građanima koji u te opcije njihove veruju. Dakle, popis 
35/2TĐ/MP

stanovništva i broj stanovnika na jednoj teritoriji u jednoj lokalnoj samoupravi jedini relevantni podatak  za institucije u čitavom nizu oblasti i za čitav niz odluka, kao što je, recimo, broj policije i broj policajaca koji su zaposleni u toj lokalnoj samouprave, kao što je, recimo, broj zaposlenih u toj lokalnoj samoupravi, broj zaposlenih, maksimalan broj zaposlenih se određuje uostalom i po broju stanovnika u tim lokalnim samoupravama, a koji se izvlači iz cenzusa, budžet, budžetska sredstva i transferi, budžet za nacionalne saveta nacionalnih manjina i razne neke druge stvari.
Vi bojkotujete ili savetujete vašim građanima ili ljudima koji vam veruju da bojkotuju nešto što će onda imati užasne reperkusije za kvalitet života tih istih ljudi u narednih 10 godina, a vama taj bojkot neće doneti ali apsolutno ništa, apsolutno ništa. Ljudi će za šest meseci ili godinu dana zaboraviti da ste bojkotovali popis. 
Dakle, samo želim još jednom da apelujem sada da nemamo više takve neozbiljne i neodgovorne odluke od političara zato što, još jednom ponavljam, bojkot popisa stanovništva politički ne donosi apsolutno ništa, ali kao posledicu ima da ste tim istim ljudima u tim lokalnim samouprava uskratili mnogo u narednih 10 godina. Hvala. 
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. 
Reč ima poslanik Bačevac. 
MUAMER BAČEVAC: Hvala vam na ovim konstatacijama i to je istina i to je ono što je SDP zastupao. Nažalost, stranka vašeg koalicionog partnera i našeg, gospodina Zukorlića, je bila u bojkotu i ona je napravila ogromnu štetu građanima Novog Pazara i Sandžaka. Eto, 30 hiljada manje stanovnika se prikazuje i toliko manje policajaca i toliko manje zaposlenih i toliko u javnim institucijama i toliko manje lekara i toliko manje svih. 
Da vam još nešto kažem, jedinu kampanju pozitivnu za vakcinaciju u Sandžaku vodi samo jedna partija – SDP Rasima Ljajića. Jedna partija je antivakserska, a druga se pravi blesava. Ti rezultati koje ste pomenuli su rezultat naše pozitivne kampanje, jedino naše. Svi drugi su u manjoj ili većoj meri protiv vakcinacije. 
U svakom slučaju, vama hvala premijerka. Želim da se zahvalim i gospođi ministarki za zaštitu životne sredine Vujović. Znate, ovo stanje, ova epidemija i čovečanstvo nije samo pogođeno njome, nego i njen vinovnik i meni je drago što je u fokusu ove Vlade, centralna tema ove Vlade zaštita životne sredine. Imam obavezu ispred gradonačelnika i njegovog kabineta u Novom Pazaru da se zahvalim gospođi Vujović, jer ste zaista učinili mnogo da se reše osnovni problemi koje imamo sa životnom sredinom u Novom Pazaru, ogromne svote novca, rešili ste i problem u Prijepolju – Stanjevine, u Novom Pazaru ste inicirali asfaltiranje do našeg Golog brda, 20 miliona ste opredelili za projekat regionalne deponije Novi Pazar, Tutin i Raška, 20 miliona za uređenje dve zelene površine, 6,2 miliona ste dali za privatna ložišta itd. To je patriotizam. To je borba za bolju Srbiju, a sve drugo su prazne priče. 
PREDSEDNIK: Hvala. 
Reč ima Dragan Marković. 
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da su ovi iz opozicije uspeli da nam nametnu temu i da se mi bavimo temom koja ništa dobro ne donosi građanima Srbije, ali pre nego što budem govorio o njima, želim samo da pitam ministra Aleksandra Vulina da li on zna ili ne zna da sada možda svaki 15-ti automobil može da prođe tehnički pregled. Znači, kolaps jer se primenjuju neki standardi koji nisu primereni u Srbiji, imamo vozila koja su stara dve, tri godine a da im se traži nešto i ta vozila ne

35/3TĐ/MP

mogu da imaju dogradnju, jer građani u Srbiji voze vozila gde je prosek starosti, mislim, između 10 i 15 godina, pa da vidimo kako taj problem da rešimo, a posebno autoprevoznici. Oni koji imaju kamione, oni nemaju šanse da registruju nijedno vozilo. To da znate.  

36/1AL/MJ17.50 – 18.00

Znači, kolaps je. Šestomesečni tehnički pregled za prevoznike, kako za putničke, tako i za teretni saobraćaj ne može niko da prođe. To je pitanje za vas.
Pitanje za Dmitrovića - zašto niste reagovali ili možda se reagovali, a organi i tužilaštvo ili sudstvo nije preduzelo ništa da se na osnovu krivične prijave Ive Đilas da je pretukao njen bivši suprug Dragan Đilas i tasta, evo, juče, prekjuče vidimo i dadilju i moramo da se borimo, tu je i ministarka pravde, da se uvede neki zakon, nešto što nikada ne zastareva. Ovo nije lustracija, ovo je krivično delo koje je izvršeno i potpisano od strane lica koje je doživelo fizički napad od strane svog bivšeg supruga i sve institucije u Srbiji treba time da se bave, a ne samo kad je u pitanju ovaj lažov, prevarant i siledžija i upravo ti lažovi, prevaranti, siledžije zloupotrebljavaju nešto što se zove laž svedoka. Svedoci mogu da lažu, ministre i ministarka pravde. Oni mogu da lažu, mogu da lažu i advokati, ali ta laž ne može da se prenosi preko političkih konferencija za štampu, a da se kasnije ispostavi, a ne kasnije, već sada, niko u Srbiji ne veruje u tu priču. Ali, oni zloupotrebljavaju tu temu, pa je šalju u one zemlje koje ne vole Srbiju, mogu slobodno da kažem tako, i mi tome moramo da stanemo na put, jer ćemo sve vreme. 
Evo, danas, poštovana premijerko, već dva sata i 15 minuta vi ste svi skupa pričali o nečemu što je laž, o nečemu što niko ni lud u Srbiji ne može da prihvati da je to istina to što su pričali ti kriminalci i ubice u zatvoru. Sada, njima je najlakše uzmu dve kamere stave stativ na asfalt i drže konferenciju i objavljuju ih mediji, pa onda preuzimaju neki strani mediji te njihove priče i Srbija se kriminalizuje na način, a da ne postoji ni jedna istina u toj priči.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Markoviću. Isteklo je tri minuta.
Reč ima ministarka Popović.
MAJA POPOVIĆ: Ja bih vam odgovorila da svaki okrivljeni ima pravo da iznosi odbranu na način kako smatra da njemu najviše ide u prilog u smislu oslobođenja njegovog od krivičnog gonjenja.
Međutim, u ovoj situaciji vezano za „Krik“ koji je objavio iskaz Belivuka i kasnije iskaz Miljkovića je neverovatno da se to, kao što je ministar Vulin malopre i rekao, uzima kao nešto utvrđena istina. To su samo njihovi inicijalni iskazi. Postavlja se pitanje na koji način, ja sam to postavila pitanje već u ranijim izjavama, na koji način su njihovi iskazi dospeli u javnost imajući u vidu da je u toku predkrivični postupak, odnosno u toku istražni postupak koji je sam po sebi javan? Evidentno je da je u tom nekom postupku neko izvršio krivično delo i bez ovlašćenja postupajućeg tužioca izneo odbranu okrivljenog u javnost. Ko je to - to će se sigurno utvrditi u narednom periodu. 
Moram da vas ispravim jeste vi u prethodnom delu vašeg izlaganja rekli da mogu da lažu. Zakonska terminologija nije da oni mogu da lažu, nego da iznose svoju odbranu na način kako smatraju da im najviše odgovora, što znači da oni mogu da lažu, ali svedoci ne mogu da lažu. Svedoci ne smeju da lažu, jer se oni zaklinju da će pred sudom govoriti istinu. Ukoliko svedoci lažu prilikom davanja svojih iskaza oni takođe vrše krivično delo davanja lažnog iskaza. 
Vezali ste i predmet Đilasa koji je izvršio nasilje u porodici itd. I dalje čekamo reakciju nadležnog tužilaštva. Nažalost, ta dela zastarevaju u određenom roku. Mi u eventualnim izmenama zakonskog teksta možemo da predvidimo da određeni dela nasilja ne zastarevaju. Za sada je to rezervisano za ratne zločine i teža dela da ih sada ne nabrajam. To je interesantan predlog imajući u vidu da uopšte nasilje, kao takvo je u 


36/2AL/MJ

ekspanziji, a posebno nasilje nad ženama. Tako da možete da stavite u predlog u tom smislu ka Ministarstvu pravde da uputite imajući u vidu da ćemo mi u narednom periodu menjati i Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Ministar Vulin.
ALEKSANDAR VULIN: Zahvaljujem.
Vidite, zakon za koji ste vi glasali, gospodine poslaniče, Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je regulisao ove tehničke preglede i na osnovu koga je donet Pravilnik o tehničkom pregledu vozila koji donosi Ministarstvo saobraćaja je donet 5. juna 2018. godine. Od tada do danas je ostavljen prostor od tri godine da se prilagode tehnički pregledi da se prilagode ovom zakonu. Tri godine. Nakon tri godine od nekih 853 privredna društva koja su imala ovlašćenja da se bave tehničkim pregledima sada po tom zakonu funkcioniše oko 500 privrednih društava i 121 privredno društvo je prestalo sa radom, ali je podneto još 546 zahteva za otvaranje novih tehničkih pregleda. 
Razumem da ima nekada i gužve, nekada je i malo sporije, nekada se uigravaju. Svaku primedbu koju imate, kao što smo imali za onaj primer gde jedno vozilo nije prošlo tehnički pregled jer nije imalo neku prskalicu na faru, mi smo podneli prijavu protiv tog tehničkog pregleda koje se tako ponašalo. Molim vas, kada god imate tako nešto, obratite se saobraćajnoj policiji. To je u našoj nadležnosti i mi ćemo uraditi i proveriti, ali tri godine se odlaže primena ovog Pravilnika. Jednom je moralo da počne. 
Kao što se u ovom parlamentu glasali, sećate se, za putne, za novi zakon o tome da morate da prijavite svoje prebivalište, da ako promenite adresu morate to da promenite i u svim drugim dokumentima koji su validni. Jednom mora da počne. Sada je počelo, 2018. godine je donet zakon. Dobar deo vas je glasao za taj zakon, danas se taj zakon primenjuje. Bićemo naravno maksimalno tolerantni u okviru zakona i u okviru Pravilnika koji donosi Ministarstvo za saobraćaj i na osnovu toga naravno učinićemo sve da svako vozilo bude ispravno. 
Znate kako, daleko bilo, kada se desi nešto, onda neko dođe i kaže – kako ste mogli da imate neispravno vozilo u saobraćaju i kako je vozilo prošlo tehnički pregled i onda imate napade sa svih strana otkud to da je nešto sa neispravnim kočnicama moglo da bude u saobraćaju, pa što se to desilo, pa ko je kriv, pa onda počnemo da odmotavamo, pa dođemo do tehničkog pregleda, pa do policajca koji je to dopustio itd. 
Naravno da nijedno vozilo neće ispasti iz saobraćaja za manja oštećenja, za ogrebotine, za nedostatak prskalice ili tako nekih gluposti, ali ono što je bitno to je bitno i vodiće se računa o tome. Sve primedbe građana molim vas obratite se saobraćajnoj policiji. Mi smo tu da pomognemo, da proverimo kao što smo podneli prijavu protiv ovog tehničkog pregleda koji je za ta to isključio vozilo, što stvarno nema nikakvog smisla. Za sve obratite nam se. Mi smo tu da pomognemo, ali mora da se poštuje zakon koji smo sami doneli i Pravilnik koji je iz tog zakona proizašao. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Još neko od članova Vlade? (Ne.)
Reč ima Dragan D. Marković.
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Nametnuta nam je tema o „Geoksu“ koji će biti zatvoren i spočitava se da je zbog toga kriva Vlada. Naravno da nije kriva Vlada jer tehnologija proizvodnje je veoma važna, modele koje proizvodi ova fabrika, tržište itd.


36/3AL/MJ

Država bi mogla da se okrivi da je danas kurs evra 150 dinara, da nam je nekoliko država uvele sankcije itd. Prema tome, država Srbija nikada nije bila ekonomski stabilnija, sigurnija, zdravstveno bezbednija, međunarodno popularnija i to ne sme da se dozvoli da neko ko na ulici se bavi politikom, a ne tamo gde treba da se bavi politikom i da ako kaže da nešto ne valja, a šta si ti uradio? Znači, razlika između ove države i bivše one koji su bili na vlasti kao Dragana Đilas ova država dovodi investitore i dovodila je, a Dragan Đilas dovodio je Tanju Fajon i one druge evropske parlamentarce da pokažu oni kako je ugroženo ljudsko pravo u Srbiji, kako ovo ili ono. 

37/1MJ/IĆ18.00 – 18.10

Što više treba Tanja Fajon da dolazi, evo, ja prihvatam da je ugostim jedno 10 dana i da joj kažem šta je Srbija. Siguran sam da je ta žena i ti parlamentarci su videli kako taj siledžija i ti njegovi plaćenici oko njega rade i vole Srbiju.
Ja ako nešto kritikujem ja moram da predložim šta je to bolje. Ako je ova fabrika loša, ako je država loše radila, šta je to što ćeš ti da uradiš i da dovedeš 70.000 radnika iz SRbije da radi u nemačkim fabrikama. To je bila misaona imenica nekada. Ja ovo govorim ne kao političar, kao privrednik 40 godina i nisam ni kabinetski, ni paušalni političar već znam danas koliko je teško zaraditi novac i koliko je teško motivisati da dođe neko iz najjače ekonomske države u EU koja se zove Nemačka.
Sada mi, evo, predsednik otišao u Makedoniju, pa više je proveo vremena objašnjavajući ko su ovi hohštapleri, jer ga napadaju i novinari i svi redom, itd. nego ono što će biti od sutra, odnosno za dva-tri meseca i za šest meseci bolje za građane Srbije, da možemo da izvozimo, da ne čekamo red na granicama itd.
I ne samo iz Skoplja, gde god da ode i oni jedva čekaju da Vučić uđe u avion da ga napadnu kako ne znam ovo ili ono i on tu posetu devalvira na način kao što je…
Tako da, kad je Dačić putovao i obilazio svet i kako su, odnosno povlačili su priznanja o nezavisnosti Kosova i Metohije, veliki broj država, naravno, uz pomoć i zajedno sa predsednikom Vučićem. Onda mu oni izmislili kako, ne znam, uzimaju se pare od privrednika i daju se tim državnicima i zbog toga, ne znam, te države su povukle priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.
Mi moramo da donesemo zakon, ministarko pravde i predsednice Vlade. Ove laži će biti iz dana u dan sve više i ako se mi bavimo, to se kod mene kaže - „upec'o si se“ u priču koju su oni nametnuli i mi smo se danas svi upecali. I ne samo danas, nego svakog dana.  Mi smo u pravu, oni lažu. Mediji znaju da lažu, ali to je, kažu – sloboda govora. Pazi, Boga ti, jel imaš odgovornost za slobodu govora?
PREDSEDNIK: gospodine Markoviću, moram da vas prekinem, jer je četiri minuta, a predviđeno je tri, ali ja sam, eto, demokratski opredeljen.
Zato, hoćete li imati treće obraćanje ili nećete?
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Nema nikog?
PREDSEDNIK: U stvari, premijerka se javila. Izvolite. 
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Pošto sam prilično ekstenzivno odgovarala o „Geoksu“ tokom ove sednice, neću to ponavljati, ali ću reći samo još jednu stvar, dakle, tokom 2020. godine najveći broj zemalja na svetu i ja, ako se ne varam, mislim, sve zemlje članice Evropske unije doživele su ogroman rast nezaposlenosti. Ljudi su usled pandemije masovno ostajali bez posla, firme su se zatvarale na kraju krajeva i zbog toga što vlade nisu na vreme reagovale ili nisu reagovale sa pravim mehanizmima podrške kako bi sačuvali radna mesta.
Srbija je i po ovome bila prilično jedinstvena. Tokom 2020. godine, i pored pandemije korone virusa, registrovana zaposlenost u Srbiji se povećala. Dakle, mi smo zahvaljujući svemu onome što smo uradili i tu još jednom posebna zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on vodio krizni štab zadužen za privredu, i vodio nekako naše pravce toga kako ćemo da odgovorimo, kojim merama, u kom trenutku, sa koliko novca za direktnu finansijsku podršku privredi i građanima. 
Mi smo uspeli zahvaljujući tome, za razliku od nekih drugih zemalja da povećamo neto zaposlenost, dakle da se nezaposlenost dodatno smanji. To je u Srbiji prošlo, pravo da vam kažem, prilično nezapaženo.
37/2MJ/IĆ

Dok vi imate nezaposlenost u zemljama članicama EU koja je otišla i na preko 20%, Srbija je održala svoju zaposlenost, odnosno nije povećavala stopu nezaposlenost. Sada se dešava da jedna kompanija odlazi iz Srbije, da je ta kompanija imala ogromne gubitke, trpela tokom korona virusa, ali takođe i da je na njenu odluku u stvari presudno mislim, uticalo to što se kod nas dešava kontinuiran rast plata i prosečnih plata i minimalca i što se njima ne isplati više da posluju na taj način u Srbiji, već će nalaziti zemlje gde je radna snaga jeftinija.
Mi sada razgovaramo danima o tome, danima nas koje kakvi kritikuju za odlazak jedne kompanije. Ljudi koji su dozvolili da tokom mnogo manje krize, svetske ekonomske krize 2008, 2009. godine, preko 400.000 ljudi, između 400 i 600 hiljada ljudi ostane bez posla, se sada pretvaraju da su baš jako mnogo zainteresovani za 1.000 ljudi.
Još jednom kažem, ljudi u Vranju, koji su bili zaposleni u „Geoksu“ neće ostati na cedilu. Koliko vidim, i predsednik Aleksandar Vučić je najavio već za septembar posetu Vranju i vodićemo računa o svakom pojedinačno zaposlenom u tom „Geoksu“, o svakoj porodici, kako bi prošli kroz tu tranziciju za koju smo još jednom znali da dolazi. Zato što nismo želeli da gradimo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage. Znali smo da će takve investicije polako odlaziti iz Srbije.
Spremali smo se na takav scenarijo i spremamo se na takav scenarijo, ali to će značiti potpuno u jednom trenutku potpuno raskrstiti sa takvom prošlošću gde smo dovodili investitore, dajući im subvencije da bi naše ljude držali na minimalcu. To više nije slučaj u Srbiji. 
Tako da, još jednom, ponosna sam i na kraju krajeva što je i u vreme pandemije kod nas velika stvar što jedna kompanija odlazi i zatvara se, a ne kao što je to slučaj u većini zemalja Evrope, što ne zaposlenost raste i ide na dvocifreno, nego da bude i preko 20%. Takođe i ovaj slučaj govori o tome kakva je Srbija zemlja danas i koliko je ona različita od te 2011. i 2012. godine. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Dragan Marković Palma.
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Fabrike se zatvaraju svugde u svetu i zašto se dislociraju velike kompanije iz nekada najrazvijenijih evropskih država i izabrali baš Srbiju? Zato što Srbija ima najbolje uslove. Zato što Srbija ima dobre i stručne radnike.
Šta je poenta? Poenta je da Srbi koji se zovu gastarbajterima rade u celom svetu, da ih vratimo da dođu u Srbiju i da rade, ako su tamo radili u nemačkom fabrikama i ovde, ako su radili u švajcarskoj fabrici i ovde da rade u švajcarskoj fabrici. Tako da nije to nešto što bi moglo da se kaže – e, vidi, ova jedna od ne znam koliko hiljada subjekata malih i velikih kompanija radili ili ne radi. Jedna fabrika ništa ne može da umanji, niti BDP, kada je u pitanju punjenje budžeta, ali država je prihvatila da zaposli pola radnika, odnosno pola od 1.500 i siguran sam da će država da dovede još nekog drugog, novog investitora i da zaposli one ostale koji su radili u toj fabrici.


38/1BM/CG18.10 – 18.20

Ono što je za vas važno ministri, da znate, da nema nedelja da prođe, a da neko ne bude zainteresovan iz najrazvijenijih država Evrope i sveta da otvori svoju fabriku u Srbiji. Vi imate svoje resore, pa se ne bavite tim poslom, a ja moram da se bavim i određeni resorni ministri, moram da se bavim dovođenjem investitora jer je to danas najvažnije.
Ono što ste ispustili da kažete – nije više subvencija iz budžeta za penzije kao što je nekada bilo, nije. Šta to znači? To znači stabilnost budžeta države, sigurnost, sve ono što se zove i zlato u Narodnoj banci Republike Srbije, itd. To su pokazatelji i činjenice. Mogu ovi koji su u opoziciji navikli da kradu, da lažu i mažu, kako se kaže kod mene, da pričaju šta god žele. Ali uvrede kao što su doživeli i Vulin i predsednik Vučić, neću da govorim šta su meni radili, jer nisu me ni tužili, zato što nema dela, a nemate zakon koji se zove zakon o kleveti, nego možete da pričate šta god hoćete, šta god vam padne napamet, itd. Ti ljudi isto moraju da odgovaraju. Moraju da odgovaraju.
Da napravimo zaključak. Najbolja država, predsednice Vlade, vama govorim i vama ministrima, najbolja država za investitore je Srbija. To nisam rekao ja. Srbija je kuća na putu. Koliko je povećan broj vozila u tranzitu? To pričajte. Pustite lopova Đilasa. Koliko danas više putničkih vozila i teretnih prolazi kroz Srbiju. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Akoš Ujhelji.
AKOŠ UJHELjI: Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, predsedništvo, članovi Vlade, narodni poslanici.
Želeo bih da u pravom krugu postavim poslaničko pitanje premijerki Vlade Republike Srbije.
Kao što znate poslanička grupa SVM je podržala rebalans budžeta za 2020. godinu, kao i budžet za 2021. godinu, pošto su bili sastavljeni tako da su stvorili dobar osnov za suzbijanje pandemije izazvane virusom Korona i pomoć privredi, a svakako glavni cilj nam je bio da očuvamo svako radno mesto i da ne ostavimo ni jednog radnika bez posla. Sada već možemo reći da u najvećoj meri je to ostvareno. 
Svi znamo da je uticaj pandemije Kovid 19 na globalnu ekonomiju ogroman, a posledice su teške. Zbog toga je jako važno da se fiskalna politika i dalje fokusira na privatni sektor i da nastavi da se smanjuju ukupno poresko opterećenje rada, čime se dodatno rasterećuje privreda, odnosno povećava konkurentnost privatnog sektora, zadržavaju postojeća radna mesta.
Bitno je reći i to, da su na rashodnoj strani prioritet imali infrastrukturni i kapitalni projekti, te politika penzija i plata, a Vlada Republike Srbije je vodila računa o tome da sa povećanjem ove dve najveće kategorije rashoda ne izađe iz planiranog održivog okvira. Zahvaljujući makroekonomskoj i fiskalnoj stabilnosti postignutoj u prethodnoj godini Republika Srbija je imala dovoljno prostora da monetarnim i fiskalnim merama pomogne privredi, ublažavanju negativnih efekata pandemije.
Bio je predviđen sveobuhvatni paket mera kojim je pružena pomoć privredi čiji su se pozitivni efekti odrazili na makroekonomske pokazatelje. Ukupna vrednost paketa mera, pomoć privredi i stanovništvu iznosila je oko 12,5% BDP. Odgovorno vođenje ekonomske politike i konstantno dobro stanje u budžetu ponovo je stvorilo dovoljno prostora da Vlada Republike Srbije pomogne privredi u ublažavanju negativnih efekata pandemije virusa Korona, te je stoga usvojen novi treći ekonomski paket mera za podršku privredi i građanima, vredan 294,4 milijardi dinara, čime je
38/2BM/CG

između ostalog obezbeđeno dodatnih 500 miliona evra za privrednike kroz prvu garantnu šemu i 500 miliona evra kroz druge garantne šeme kako bi se obezbedila dodatna likvidnost privredi. Moramo ponovo naglasiti da je sve urađeno u cilju očuvanja postojećih radnih mesta. 
Moje pitanje glasi. Koje mere planira Vlada Republike Srbije, odnosno kakve programe predviđa za ubrzavanje privrednog oporavka, a u cilju ne samo očuvanja, već i otvaranja novih radnih mesta. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima premijerka Brnabić.
ANA BRNABIĆ: U ovom trenutku ono što je planirano su dodatne poreske olakšice, pre svega za zapošljavanje mladih, zato što mi i dalje imamo prilično visoku stopu nezaposlenosti mladih, ona je nešto oko 21, 22%, što je opet kada pogledate odakle smo krenuli 2012. godine kada je bilo preko 51% nezaposlenosti mladih, odlično. Ali, daleko da smo mi zadovoljni ovim gde smo danas.
Tako da, od 1. januara 2022. godine planirao dodatne poreske olakšice za zapošljavanje mladih, posebno za mlade koji treba da dobiju prvo radno mesto. Program „Moja prva plata“, Darija je o tome pričala, je imala prezentaciju rezultata za sada ide zaista jako dobro. Tako da, gledamo sa ministrom finansija da li možemo da izdvojimo dodatna sredstva da nastavimo sa programom i da proširimo obim programa „Moja prva plata“. Mislim da oko 80% učesnika ostaje verovatno na poslovima koje su dobili u okviru tog programa.
Takođe, daćemo dodatne poreske podsticaje, odnosno smanjiti poreze za ulaganje u inovacije, u istraživanje i razvoj i kreiranje intelektualne svojine u Srbiji ponovo da bi dodatno stavili fokus na investicije koje stvaraju dodatnu vrednost, koje plaćaju ljude više nego dva ili tri puta prosečne plate, a onda praktično i pune budžet pa mi iz tog budžeta onda dajemo podršku za sve one ljude koji su nisko kvalifikovani kako bi unapredili njihove veštine i čitavu privredu vukli ka gore.
Mi ćemo nastaviti sa ogromnim investicijama u infrastrukturu, putnu i železničku infrastrukturu. Biće, mislim, dodatni budžet, još veći budžet za investicije u zaštitu životne sredine zato što su na kraju krajeva i to sada investicije i infrastrukturu, vodovodne, kanalizacione mreže, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne sanitarne deponije, transfer stanice itd. Nadamo se da nećemo imati potrebe više da toliko novca ulažemo u direktnu finansijsku podršku privedi zbog posledica pandemije zato što se nadamo, ne znam i ne garantujem, i ne znamo, da je najgore što smo videli od korona virusa iza nas. 
Postoje različita mišljenja u svetu i da je tek najgore ispred nas i da će biti još varijanti i da će biti različitih sojeva, da će privreda još trpeti. Ja se nadam da tako neće biti, ali opet moramo biti spremni zbog čega se i trudimo ponovo da smanjujemo deficit koji je planiran da imamo na kraju krajeva rezerve i za dodatne mere podrške ukoliko bude bilo potrebno, ali to je na kraju krajeva i do svih nas. 
Zbog toga nam je toliko važna vakcinacija. Još jednom molba da oni koji se nisu vakcinisali odu da se vakcinišu, posebno mlađi ljudi, ljudi do 30 godina starosti. Tu imamo ogroman prostor za napredak. Ako tako bude bilo onda čuvamo jedni druge i čuvamo našu ekonomiju, samim tim čuvamo naše plate i penzije i naš rast i napredak. Tako da, u zavisnosti od toga ćemo videti kakve dodatne podsticaje da planiramo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima poslanik Akoš Ujhelji.

39/1MZ/LŽ18.20 – 18.30

AKOŠ UJHELjI: Hvala lepo. 
Moje drugo pitanje želeo bih da postavim ministarki za evropske integracije, a odnosi se na IPA III. Prioriteti oba programa su pružanje pomoći zemljama korisnicima u ispunjavanju političkih, ekonomskih i drugih kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, izgradnju administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa, kao i pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i kohezionih fondova, nakon pristupanja Evropskoj uniji. 
Pomoć treba, između ostalog, da pruži podršku zemljama u njihovim naporima jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, reforme državne uprave, reformi privrede, poštovanju ljudskih i manjinskih prava, unapređenju regionalne saradnje, dostizanju održivog razvoja i smanjenju siromaštva. 
Pomoću kriterijuma za izdvajanje sredstava vodi se računa o kapacitetima svake zemlje da koristi fondove i da upravlja njima, kao i o poštovanju uslova za pristupanje. IPA pomaže da te zemlje ostvare standarde i vrednosti na kojima je izgrađena unija. Na taj način IPA je prava investicija u budućnost. Zahvaljujući IPA programima u proteklim godinama, uspešno smo ostvarili izuzetno važne projekte u Vojvodini, kao što je npr. izrada tehničke dokumentacije za prugu Subotica-Baja, revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej, izgradnja Mađarskog doma kulture na Paliću, izgradnja više kilometara biciklističkih staza u Subotici, izgradnja graničnog prelaza Rabe-Kubekhaza.
Ako prevedemo gorenavedena ulaganja na dinare, onda možemo reći da Evropska unija na svaki naš dinar doda još oko sedam dinara. To nijedna druga zemlja do sada nije uradila, osim Evropske unije. Moramo podvući i reći da je Ministarstvo za evropske integracije, na čelu sa ministarkom Joksimović, u proteklom periodu uradilo ogroman posao i zahvaljujući tom radu država je uspela da bez gubitka ijednog dinara završi kapitalne projekte i investicije koje je delom finansirala Evropska unija. 
Prema predlogu Evropske komisije, Evropska unija bi do 2027. godine trebalo da obezbedi bespovratna sredstva u iznosu od 14,5 milijardi evra za IPA III jugoistočnoj Evropi i Turskoj koji će se koristiti za finansiranje projekata koji doprinose sprovođenju političkih, ekonomskih i institucionalnih reformi i napredak u procesu evropskih integracija.
Moje pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi realizacija programa IPA III?
PREDSEDNIK: Hvala. 
Reč ima ministarka Joksimović. 
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem, poslaniče. 
Hvala i na pohvalama, dobro je da neko prati IPA. Mnogo pričamo o tome i zaista je važno da pomenemo ovo pitanje, zato što pretpristupni fondovi koji stoje Srbiji na raspolaganju, kao zemlji koja pristupa, su zaista doprineli, ne samo u Vojvodini, ono što ste vi pomenuli, već zaista širom Srbije, pre svega regionalnom razvoju, a i naravno u skladu sa našim nacionalnim prioritetima i pre svega našim Nacionalnim planom investicija „Srbija 2025“, gde zaista kombinujemo gde god možemo grantove Evropske unije sa budžetskim sredstvima. 
Mi smo nedavno, evo, pre jedno dve nedelje, organizovali jednu veliku konferenciju koju je otvorio predsednik Vučić, a učestvovao je i komesar Varhelji, gde smo zaista, ja sam organizovala tu konferenciju, prošli šta je sve to urađeno u IPA II perspektivi, za naše građane da bude jasnije, to je period 2014-2020. godina, dakle, sedmogodišnji period, koje smo sve projekte iz tih fondova, naravno, kombinujući i sa budžetskim sredstvima i sa svim onim što smo na jedan dobar način programirali i 
39/2MZ/LŽ

sprovodili, šta smo sve uradili. Dakle, podstakli regionalni razvoj, podstakli brojne projekte iz infrastrukture, iz zaštite životne sredine takođe, saobraćajne, putne infrastrukture, socijalne infrastrukture, digitalne infrastrukture, čak i zdravstvene infrastrukture i, naravno, onih programa koji su usmereni na demokratiju, vladavinu prava, institucionalne reforme u raznim oblastima itd. 
Na toj konferenciji zaista smo, ja sad ne bih ponavljala šta smo sve identifikovali kao najvažnije projekte, ali je jako važno ono što čini mi se da je tada i predsednik Vučić rekao, a čini mi se potvrdio i komesar Varhelji, to je da smo odgovorno zaista dobro do sada, spremno i efikasno koristili ova sredstava i u procesu programiranja, dakle, prioritizacije šta je to što je važno, a što se uklapa sa onim što je obaveza države kandidata koja koristi, a to je da bude u skladu sa reformama u oblasti evropskih integracija, sa ukupnim napretkom države i da pokriva one oblasti koje i Evropska unija hoće da podrži u samoj zemlji koja pregovara članstvo.
Isto tako, rečeno je tada i ja ću ponoviti da smo zaista time pokazali da cenimo svaki evro koji je ušao u Srbiju, dakle od poreskih obveznika Evropske unije, i da smo na zaista krajnje odgovoran način, a na korist i dobrobit građanima Srbije, bilo gde da žive u Srbiji, dakle, na bilo kojem mestu u Srbiji da žive, jer ovi programi posebno podstiču razvoj manje razvijenih opština i naravno lokalni ekonomski razvoj.
Kada je u pitanju IPA III perspektiva koju ste pomenuli, to je zapravo sada nova sedmogodišnja perspektiva 2021-2027, koju je, kako ste rekli, opredelila Evropska unija – 14,1 milijardu evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate ukupno, dakle, u ovom sedmogodišnjem periodu, i za koju smo mi već prošle godine, evo da i to spomenem, uradili sve međuresorne konsultacije u Vladi Republike Srbije, pripremili neki načelni okvir i strateški odgovor koji svaka država mora da napiše kao strateški dokument svojih planova, da bismo uspešno programirali i ta sredstva.
Ono što je važno, to je da će u ovoj perspektivi najveći deo sredstava iz te IPA III sedmogodišnje perspektive ići na zelenu agendu i održivo povezivanje. Čak 42,4% sredstava ukupnih će ići na projekte iz životne sredine. Mislim da je ovo jako važno da čuju i lokalne samouprave i svi zainteresovani, dakle, i poslovna zajednica i akademska zajednica, i da na vreme razmišljaju u tom pravcu, jer će se zaista otvarati značajna sredstva. 
Istovremeno, to nekako dopunjuje ono što je i „Srbija 2025“, naš investicioni plan, i uopšte što su naši prioriteti, tako da mislim da je zaista važno da se na vreme interesuju i prate posebno lokalne samouprave. Takođe, značajan deo novca će ići na konkurentnost, podsticanje konkurentnosti i inkluzivnog rasta, što je oko 22% ukupnih sredstava, prekogranična saradnja, između ostalog, sa Mađarskom imamo jednu od najboljih prekograničnih saradnji unazad desetak godina, tu će takođe ići sredstva, i naravno na vladavinu prava, dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije itd.
Sve u svemu, želim da vam kažem da je Srbija sigurno prednjačeća zemlja u regionu i kao zemlja koja pregovara, koja je uspostavila mehanizme i za programiranje i za sprovođenje međuresorne konsultacije redovno imamo, sve moje kolege ministri, naravno, u dogovoru i sa lokalnim samoupravama, sa akademskom zajednicom, nevladinim sektorom, pratimo ovo i pratimo ono što su prioriteti Evropske unije, jer su to, između ostalog, i naši prioriteti. Novi izvor rasta bi trebalo da bude upravo to ulaganje u zaštitu životne sredine, a koje dolazi ne samo iz finansiranja i budžeta i budžetskih sredstava i evropskih fondova, već i kroz investicije. Upravo su direktne strane investicije najbolji način da na neki način pojeftinite ovaj veoma zahtevan finansijski model zaštite projekata i zaštite životne sredine, jer sve one kompanije 
39/3MZ/LŽ

koje dođu iz zemalja koje imaju visoke standarde u oblasti zaštite životne sredine, one su svoju tehnologiju, svoj know-how već donose i time, naravno, i nama olakšavaju i pojeftinjuju, a sa druge strane i podižemo udeo onoga što je zelena ekonomija. 
Mislim da smo postigli i neki konsenzus u pogledu toga i predsednik i premijerka su vrlo aktivni i prate u skladu sa novom metodologijom i korišćenje IPA fondova, svi smo uključeni u to i zaista mislim da će to biti jedan dodatan podstrek za sve naše građane u narednom sedmogodišnjem periodu, a svakako će doprineti, naravno, i nekom bržem putu evropskih integracija.
Vama hvala zaista na interesovanju. Vrlo često pričamo o drugim aspektima evropskih integracija koji su visokopolitički, ne uvek tako prijatni u nekim segmentima, ali dobro, proces je kompleksan, ali ovo je važna komponenta od koje svaki građanin u Srbiji je do sada, u svakoj od opština u Srbiji, video makar neku korist. Da li je to bila lokalna infrastruktura ili je to postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ili programi lokalnog ekonomskog razvoja ili IPARD programi za poljoprivredu, za ruralni razvoj, nabavljanje i zanavljanje opreme i mehanizacije, što je takođe deo našeg prava na korišćenje IPA fondova, mislim da je zaista značajno da o tome govorimo, a time podignemo i svest svih da se više zainteresuju. 

40/1JI/MĆ18.30- 18.40

Nije to kvantna fizika, znate, nije lako napisati projekat, ali postoje procedure može se to naučiti, mi već radimo sa lokalnim samoupravama širom Srbije, sa zainteresovanim korisnicima da nauče pravila pisanja zrelih projekata, jer zrelost projekta je ključno za dobijanje sredstava iz evropskih fondova, ali kažem to nije nešto što ne može da se nauči ponekad mi to mistifikujemo, mnogi već u Srbiji to dobro rade, dobro koriste i cilj je da to podignemo na još viši nivo sve u interesu održivog rasta i razvoja naše zemlje, što je prioritet Vlade Republike Srbije. 
Hvala. 
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji. 
AKOŠ UJHELjI: Hvala lepo. 
Prvo bih želeo da se zahvalim na odgovorima. Verujem da ste sve nas ubedili da Vlada Republike Srbije čini sve u cilju otvaranja novih radnih mesta, pokretanja privrede, povećanja standarda i uređenja svih društvenih oblasti od ekonomije do kulture. Ubedili ste nas da ne samo da imate jasan dugoročni plan mera finansijske i ekonomske politike, već preduzimate i konkretne mere. 
Poslanička grupa SVM smatra da je jako važno da negujemo dobre odnose sa susednim zemljama, jer na takav način možemo postići izuzetno dobre rezultate, a ovo što govorim potvrđuje i to da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji. 
Posebno pozdravljamo izuzetno dobru saradnju ministarke Joksimović sa ministrom Sijartom, jer to pokazuje da ako imamo zajednički cilj sa komšijama, a to je pre svega ulazak Srbije u EU možemo uvek naći partnere koji će nam pomoći bez obzira na nacionalnu pripadnost. 
Hvala na pažnji. 
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić. 
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.
Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića. 
Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje. 
Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan. 
S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?


40/2JI/MĆ

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo. 
U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije. 
Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.
Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. 
Reč ima ministar Milan Krkobabić. 
MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, gospođo Brnabić, cenjeni narodni poslanici, ovo je jedinstvena prilika da odgovaramo građanima Srbije na pitanja koja oni prosleđuju preko narodnih poslanika. 
Meni je, poslaniče Stošiću, izuzetno zadovoljstvo danas da ukratko skiciram ove naše aktivnosti. Veliko je interesovanje građana Srbije danas za dodelu praznih kuća. Ako uzmemo, recimo da u jednoj Sremskoj Mitrovici trenutno postoji nekih 60 zahteva, da u Beloj Crkvi, pa da ne idem dalje dole do juga, ali moram da istaknem i jedan interesantan podatak ovde u Narodnoj skupštini Srbije.
Rekli ste da sam imao susret sa predstavnicima lokalnih samouprava. Tačno imao sam, ali bio je interesantan i po nečem, jer su i predstavnici lokalne samouprave opštine Preševo uzeli učešće. To znači da smo uspeli da postignemo puno poverenje, punu saglasnost u ozbiljnost i neophodnost jednog ovakvog programa. 
Ali, hajde da budemo konkretni, sad nas gledaju i slušaju neki ljudi u Srbiji, nije njima do opštih fraza, oni hoće neke konkretne stvari. Vidite koliko ih interesuje zatvaranje fabrike, vidite koliko ih interesuju druge konkretne životne stvari. Recimo, danas ti mladi ljudi u Srbiji koji imaju manje od 45 godina nisu vlasnici nikakve imovine, a državljani su Republike Srbije, imaju mogućnost da odaberu kuću u ruralnom delu i da dođu u njeno vlasništvo. 
Republika Srbija, ovo Ministarstvo je spremno da izdvoji do 1.200.000 dinara. To je nešto što je konkretno, nešto što je vidljivo, pre svega, želeo bi da se obratim mladim ljudima koji žive na selu. Danas je poznato da u selima Srbije žive tri generacije i da ona najmlađa generacija često nije ni vlasnik imanja, niti je neko ko može da odlučuje o nekim bitnim stvarima. Ovo je njihova šansa, šansa da se osamostale, da dođu nad krova nad glavom i da nastave da rade svoju osnovnu delatnost u sklopu tog svog domaćinstva. Najveći broj zainteresovanih je upravo iz te treće generacije. 
Istovremeno, ovo nemojmo da potcenimo, imamo puno mladih ljudi danas koji žive u velikim gradovima, žive sa roditeljima, evo sad nas gledaju iz stanova sa 60, 70 kvadrata, misle da zasnuju porodicu ili su zasnovali, a recimo rade od kuće nešto što je imanentno 21. veku i što će biti imanentno danima koji su pred nama. Znači, to je neka ciljna grupa kojoj se takođe obraćamo. 

40/3JI/MĆ

Ono što mogu da vas obavestim, ako uzmem neke proste računice da ovaj prvi korak Vlade Srbije koji je podržala i premijerka Brnabić i predsednik Republike Vučić, od 500 miliona dinara, to je kap vode u moru, to je toliko interesovanje. Ja se nadam da će ovo biti samo prvi korak i da ćemo mi nastaviti tu akciju. Cilj nam je, poslaniče Jovanoviću, tamo gde si otišao daleko od Beograda da nijedna prazna kuća u Srbiji ne ostane, tu je naš cilj, to je naš zadatak, to je naša patriotska misija.
Nisam ministar Vulin, ali uzeću malo tog njegovog temperamenta u pomoć. Iskoristiću priliku da vam kažem jedan zanimljiv podatak. Nedavno je naša poslanička grupa imala posetu Francuskom parlamentu i senatu. Interesantno će biti da čujete ovo. Neposredno pre korone, zvaničan podatak njihovog sekretarijata za ruralni razvoj je sledeći, proces odlaska ljudi iz gradova u sela je zaustavljen. Više je u Francuskoj pre godinu i po dana otišlo ljudi iz gradova u selo nego obrnuto blizu jedan procenat. Izgleda da je to jedan globalni proces koji se preliva i na nas. 


41/1GD/VZ18.40 – 18.50

Naravno, ovde imamo probleme koje su populacioni, koji su ekonomski i koji su, ne smemo da zaboravimo, bezbednosni. Pre svega, ne smemo da ostavimo prazne krajeve. Usud puste zemlje se nadvio na Srbijom, gospodo. Ovo nije patetika, ovo nije lament, nego realna činjenica koja preti Republici Srbiji.
Znači, akcija je u toku. Interesovanje je ogromno. Tu je i premijerka. Očekujemo da će nastavak akcije biti već od 1. novembra. 
Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
HADžI MILORAD STOŠIĆ: Zahvaljujem.
Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije. 
Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu. 
Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela. 
Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima. 
Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela. 
Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima. 
Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju. 
Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.
Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu. 
Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji. 
Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote. 
Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.
41/2GD/VZ

PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Krkobabić.
Izvolite. 
MILAN KRKOBABIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospodine Stošiću, najavili ste danas dve lepe stvari, dve dobre vesti za žitelje sela Srbije. Vlada Srbije je danas sa dve uredbe definisala dva konkretna programa. Jedan se odnosi na organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“. To je nešto što je odgovor i na pitanje narodnog poslanika Tandira, upućeno za Svrljig. 
Znači, korona je učinila svoje. Ljudi su pomalo otuđeni. Dakle, ne pomalo, ja bih rekao više nego malo i nužni su ti socijalni kontakti kroz određene manifestacije, kulturne, sportske i da ne nabrajam. Znači, hoćemo da organizujemo susrete sela i oni će biti organizovani u narednom periodu. 
Naravno, sve se svodi na ključnu podršku, finansijsku podršku i evo ovo sada je jedan poziv za lokalne samouprave, one mogu da konkurišu za učešće na tim manifestacijama u iznosu do 500 hiljada dinara. 
Znači, to su inicijalna sredstva koja će pomoći da jedan veliki broj manifestacija u seoskim sredinama u narednom vremenskom periodu bude održan. 
Ja računam da će ovi poljski radovi biti završeni već oktobra meseca i da će ljudi, da će žene tih naših naselja konačno moći malo da odahnu. 
Nadam se da će ove mere u vezi pošasti zvane korona biti otklonjene i da će ljudi krenuti u neposredne kontakte. Želim da imaju sportske susrete, da imaju kulturne manifestacije. Jednom rečju, da ono što se zvala otuđenost ostane iza nas. To je prvi program.
Drugi program je isto veoma bitan. On se odnosi na transportna vozila, minibuseve. Danas je osnovno kako iz nekog sela stići u drugo selo, kako stići u centralno mesto. Imaju ljudi automobile, ali oni koji nemaju, oni koji su bolesni, oni koji su stari, oni koji idu u škole i te kako zavise od toga. Znači, ovo je naš prvi pokušaj. Vlada Srbije je definisala sredstva. Ona su namenjena. Lokalne samouprave će konkurisati i ja očekujem da već u naredna dva, tri meseca prva naša sela koja budu ispunjavala kriterijume dobiju te univerzalne minibuseve. 
Znači, biće to naš pokušaj da tim, hajde da kažemo, multifunkcionalnim, namenskim vozilima odgovorimo nekim zadacima. To će biti preteča nečemu što ja vidim kao budućeg automehaničara na putu, koji će biti opremljen svim poljoprivrednim alatima za popravku poljoprivredne mehanizacije, nešto što rade u Kanadi, nešto što rade u drugim i evropskim i svetskim zemljama, a daje dobre rezultate, gde su razdaljine velike, a gde su naselja rasuta. 
Znači, ništa nije čudno da imamo i multifunkcionalno vozilo koje će pružiti i stomatološku, lekarsku zaštitu, apotekarske usluge da to vozilo jednom nedeljno stigne u to selo i da tim ljudima omogući da obave osnovne stvari. Znači, koncept je – idemo na prag domaćinu, idemo sa državnom upravom, idemo sa poreskim službenikom,  da pokušamo da ova automatska obrada podataka o kojoj govorimo, za koju smo mnogo uložili i trudimo se bude dostupna. Znači, da taj građanin, a pre svega građanin u selima Srbije ili seljanin, kako bi rekao Ljubivoje Ršumović ili seljak, kako kaže većina, ili domaćin bude građanin prvog reda. 
Zahvaljujem. 
PREDSEDNIK: Hvala. 
Reč ima gospodin Stošić. 
Izvolite. 
41/3GD/VZ

HADžI MILORAD STOŠIĆ: Poštovani gospodine ministre, još jednom se zahvaljujem na ovim iscrpnim informacijama, naročito u ova dva nova projekta koja je ministarstvo definisalo i koji će pružiti mogućnost mladim ljudima da svoju budućnost vide u životu na selu, jer selo daje takođe velike pogodnosti za život, naročito sada u ovim uslovima. 
Ako realizujemo program koji je najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić – izdvajanje sredstava za rešavanje najbitnijih životnih pitanja u ruralnim područjima, u selima i u delu kanalizacije i vodovoda i putne mreže i ostale infrastrukture, onda svakako imaće mogućnost da mladi ljudi jednostavno se opredele da žive, da stvaraju svoju budućnost, da stvaraju svoje porodice samostalno uz pomoć Ministarstva za brigu o selu i drugih ministarstava, normalno uz punu podršku i Vlade i predsednika Republike.
Informacije koje ste izneli su od izuzetnog značaja, pre svega za građane koji su zainteresovani za ove pogodnosti koje nudi Ministarstvo za brigu o selu i Vlada Republike Srbije. 
Lokalna samouprava, ja sam  malo u prethodnom periodu pozvao građane koji su zainteresovani, da potraže informacije i da konkurišu na ovim javnim pozivima, ali pozivam i lokalne samouprave da one pruže mogućnost da građani dobiju prave informacije, da dobiju prava uputstva kako bi mogli da realizuju svoje potrebe preko ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije. 
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji. 
Sve vas puno pozdravljam i želim puno zdravlja. 
Hvala. 

42/1BD/MP18.50 – 19.00

PREDSEDNIK: Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je na mom satu, koji je jedini merodavan, još 13 minuta, mislim da vas ne bi ovaj skupštinski sat malo poremetio, a pošto imamo, kao što sam više puta već govorio, jedan zaista neobičan Poslovnik, koji ide od najmanje stranke i od poslanika koji nemaju stranke i poslanički klub, do najvećih, uvek na kraju ostanu poslanička grupa SPS-a i SNS-a na kraju, i čak ponekad uopšte ne dobiju pravo da postave poslanička pitanja.
Imajući to u vidu, a dobro, ne žalite se što ste najveći, to je sve u redu, ali imajući u vidu da sada Snežana Paunović i gospodin Dragan Šormaz, ja bih zamolio i jedno i drugo, u skladu sa našim dobrim odnosima, ali i da se ti odnosi još poboljšaju, gospodine Šormaz, da Snežana Paunović i gospodin Šormaz imaju samo po jedan krug pitanja, to je po tri minuta i molim predstavnike Vlade da kratko odgovore, ako se slažete, a pretpostavljam da se slažete.
Snežana Paunović ima reč.
SNEŽANA PAUNOVIĆ: Zahvaljujem, predsedniče. 
Kada smo vam ukazali poverenje da budete predsednik Skupštine, to je blanko značilo i da ćemo poslušati vašu sugestiju.
Bez obzira što sam jedina žena koja danas postavlja pitanje, uglavnom su to postavljali narodni poslanici, a na većinu pitanja odgovorila je premijerka. To je ona praksa u Srbiji koja kaže da muškarci uvek imaju dileme, a žene uvek rešenje.
Probaću da budem najkraće moguća. Pitanje, zapravo jedna sugestija pre svega za vas.
Sugestija za vas. Vreme iza nas, Kovid 19 ja sam o tome govorila i kada smo imali Predlog zakona o podršci deci sa porodicom, nekako mi se čini, stičem utisak da smo prema porodiljama u vreme kovida možda ostali malo manje darežljivi, da tako kažem, nego u odnosu na sve ostale. I u tom smislu bih da zajedno, ne zato što nije nemoguće predložiti jedno rešenje u vidu leks specijalisa, koji imam u glavi, nego bih zaista želela da to bude sinhronizovano između zakonodavne i izvršne vlasti, predložila da kada se vratimo ili u redovnom zasedanju na jesen, možda donesemo odluku koja bi značila ili leks specijalis, mislim da je to najpraktičnije, jednokratnu preporuku da se porodiljama u vreme kovida, koje su zaista podnele veliku žrtvu, pre svega zbog uslova koji nisu bili humani i negde su izazivali strah, zdravstvena pomoć nije bila moguća u svakom trenutku, da se eventualno donese mera koja bi značila da kada krenu u penziju, dobiju taj staž uvećan za onaj period koliko su provele na porodiljskom bolovanju, otprilike za 12 meseci, ako se ne varam, ili za nešto kraće.
To bi značilo da svaka od njih, pod okolnostima da su to mlade i hrabre žene, zaista, koje su se opredelile za taj korak u ovo vreme, kada budu odlazile u penziju, istina, to je vreme koje verovatno nećemo svi mi dočekati na ovim funkcijama, ali mi se čini da ih treba ispoštovati i ostaviti mogućnost da dobiju tu beneficiju od recimo šest ili 12 meseci. Ja sam pre za 12 meseci, ali prihvatiću svaku sugestiju koja se dogodi i da to zajedno kao Vlada i Skupština, prosto, uradimo i to bude još jedna od onih mera koja pomaže ovoj pronatalitetnoj politici.
Znam da smo uradili mnogo, ali statistika nam ne ide u prilog. Prvi put je rođeno manje od 62.000 beba, a imali smo 50.000, pre svega 53.000 umrlih kao posledica Kovida 19 i negde sama takva statistika plaši. Tim pre su ove žene i njihova hrabrost, ove mlade žene zaslužile da im se možda na ovaj način odužimo.
Eto, od mene jedna inicijativa, više nego što je pitanje. Ja se nadam da ćete razumeti i da ćemo naći najadekvatnije rešenje za sve ovo.

42/2BD/MP

Imala sam pitanje i za gospodina Selakovića, ali biću i jedina dama i kolegijalna i ostaviti vreme za kolegu Šormaza. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Premijerka Brnabić ima reč.
ANA BRNABIĆ: Evo samo kratko. 
Dakle, mi smo išli u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Probali smo da uradimo maksimalno što možemo da uradimo u ovom trenutku, ali moram da naglasim da mi u ovom trenutku nismo 100% zadovoljni tim zakonom.
Dakle, postoje još neke stvari koje su predlagale organizacije civilnog društva, pre svega, sa kojima smo razgovarali i razmatrali ovaj zakon, a koje imaju mnogo smisla, i to recimo jednu od velikih stvari, važna stvar je podrška preduzetnicama porodiljama, koje moramo da otvorimo nakon Kovida, kada se još jednom finansijska situacija stabilizuje i znamo tačno sa kojim budžetom raspolažemo, zato što u ovom trenutku ipak moramo da čuvamo novac i za ukoliko je potrebna dodatna podrška i građanima i privredi. Tako da, na tome nastavljamo da radimo. To nije zatvorena tema.
Druga stvar, kao što je predsednik Vučić najavio, imaćemo dodatnu finansijsku podršku porodiljama za rađanje dece i na tome ćemo raditi brzo. Ali, ja se u potpunosti slažem sa vama da treba da vidimo šta još možemo da uradimo. Za sada sigurno još dve stvari na kojima ćemo raditi. Ovo je jedna koju je najavio predsednik Vučić. I ova druga, gde smo mi rekli organizacijama civilnog društva da nastavljamo zajednički rad na daljim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
DRAGAN ŠORMAZ: Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, moje pitanje upućujem potpredsednici Vlade i ministarki kulture i informisanja Maji Gojković.
Naime, poznato je da je još pre neku godinu predsednik Republike Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu i na osnovu te inicijative izgrađen je Memorijalni kompleks u ataru sela Pranjani i avionska pista, koji su posvećeni misiji "Halijard".
Šta je misija "Halijard"? Naime, posle pada Italije, saveznici su napravili novi plan kako da skrše nacističku Nemačku i između ostalog, SAD su prvo poklonile Sovjetskom Savezu nekoliko njihovih budžeta, danas bi se to merilo stotinama milijardi u novcu i u zlatu, da obnove svoju ratnu mehanizaciju, da obnove svoje oružje i municiju, a druga akcija koja se dešavala je da su piloti, pre svega američki, ali i britanski, bilo je tu i Popljaka, Italijana itd, bombardovali naftna postrojenja, fabrike oružja, pa čak i jedinice nemačke armije na Istočnom frontu. Znači, uništavali su logistiku nemačke vojske.
Svi piloti su imali upustvo da u slučaju da ih protivavionska artiljerija nemačka pogodi, da pokušaju sa svojim avionima da dođu do prijateljske savezničke teritorije, do vazdušnog prostora iznad Srbije i da tu iskaču. Nisu imali uputstvo da iskaču u okolini Zagreba ili Varaždina, nego upravo iznad Srbije, zato što bi tu bili sigurni. Zašto su bili sigurni? Bili su sigurni zato što ih je čekala jugoslovenska vojska u otadžbini iliti četnici, što RTS izbegava da kaže u nekim svojim prilozima, pod komandom Draže Mihajlovića, spašavali su ih, dovodili su ih u okolinu sela Pranjani, ali i u okolinu Koceljeve, gde su imali dva, znači, imali smo dva aerodroma sa kojih smo spašavali te pilote.
42/3BD/MP

To je najveća akcija spasavanja pilota ili bilo koga drugog u Drugom svetskom ratu iza neprijateljskih linija. Znači, Srbija je u to vreme bila okupirana. 
Šta je ono što je najfascinantnije u celom tom slučaju? To je lojalnost naroda, jer Nemci nisu uopšte znali šta im se dešava. Kako to da je taj narod toliko dobro čuvao tu tajnu? Zato što je bio lojalan, zato što je verovao u kralja, otadžbinu, Boga i verovao u vojsku kojom je komandovao Draža Mihajlović. Zato je ta čitava akcija uspela. Niko, Nemci pojma nisu imali šta im se dešava u čitavom tom slučaju.
Žao mi je što imam ovako malo vremena, ali na kraju ću samo poštovanu potpredsednicu Gojković pitati, s obzirom da ste odavno prepoznali i afirmisali značaj misije "Halijard", a da ste sada, između ostalog, zaduženi i za resor kulture, kome delom pripada i kultura sećanja, moje pitanje za vas je da li će obeležavanje misije "Halijard" biti uvršćeno u državni program obeležavanja godišnjica, istorijskih događaja, oslobodilačkih ratova Srbije? Hvala. 

43/1TĐ/MJ 19.00 – 19.10

PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković.
Izvolite.
MAJA GOJKOVIĆ: Hvala, poslaniče Šormaz, što ste spomenuli i otvorili ovu zaista važnu temu za Republiku Srbiju i za Vladu Republike Srbije i što ste jedan od poslanika koji već više godina insistira na tome da naša država na ovaj način uvrsti u državni program obeležavanja godišnjice istorijskih događaja - oslobodilačke ratove Srbije i da operacija Halijard, odnosno operacija „Vazdušni most“ dobije svoje sada pravo i zvanično mesto među ovim najvažnijim datumima.
Nedavno smo, 23. juna ove godine, imali sednicu usvajanja državnog programa. Tom sednicom i tim našim odborom je predsedavala resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević. Zaista su u tom državnom programu, ne znam koliko ste upoznati sa tim, ali pretpostavljam da postoji na sajtu Vlade, izvučeni najvažniji istorijski događaji kroz razne oslobodilačke ratove u Srbiji.
Međutim, primetila sam odmah da još uvek nema, bez obzira što država i državni vrh i Vojska Srbije obeležava zajedno sa Fondacijom Halijard i ambasadom SAD i drugih država koje su pripadale onda antifašističkim snagama čitavog sveta, koji su učestovali na pravoj strani u Drugom svetskom rat, nije uvrštena Halijard misija kao važan datum, iako se, kažem, svake godine u prisustvu državnog vrha, negde oko 10. septembra, obeležava ovaj važan događaj zato što je to najveća operacija u Drugom svetskom ratu spašavanja života savezničkih pilota. Ukupno 500 savezničkih pilota je spašeno zahvaljujući udruženoj saradnji jugoslovenske vojske u otadžbini i običnih ljudi, seljaka koji su se organizovali da pomognu američkim, britanskim, čini mi se, kanadskim, poljskim itd. pilotima koji su zbog njihovih pogođenih letelica završavali u tada jugoslovenskim, odnosno srpskim selima. 
Sada se obeležava već 78 godina. Želim da naglasim da je prvi predsednik koji je došao da oda poštu ljudima koji su dali svoje živote, koji su učestvovali u ovoj misiji, koji su time rizikovali živote i njihovih žena i njihovih porodica, jer da su Nemci upali u ta sela oni bi svi bili pobijeni, što se i dešavalo kasnije kada su piloti napustili ovu teritoriju, došao, održao je govor, već dva puta je prisustvovao toj ceremoniji i 2020. i 2021. godine. 
Godine 2021. je bila predsednica Vlade, bila sam ja, mnogi ambasadori, bili ste i vi gospodine Šormaz, Vladimir Marinković i mnogi drugi poslanici i predsednik je prisustvovao ceremoniji otvaranja Memorijalnog centra, izgradnje sada prave piste za razliku od Drugog svetskog rata gde su seljaci napravili provizornu pistu. 
Ubeđena sam da po ovim kriterijumima koji postoje u državnom programu obeležavanja Halijard misija mora da bude upisana u ovu knjigu i da Republika Srbija zajedno od ove godine i sa Republikom Srpskom, jer ovaj treći aerodrom je bio pored Doboja u jednom malom selu u Republici Srpskoj. Obeležava se i ove godine i doći će na to obeležavanje i predsednik Milorad Dodik koji je i prošle godine prisustvovao ovoj ceremoniji.
Dakle, mi smo izdvojili novac kao Vlada Republike Srbije, počeli da obeležavamo zvanično sa Fondacijom Halijard, sa ambasadama i ispunjavamo sve kriterijume da i ovaj važan datum bude tu. To je nesumnjiv istorijski značaj. Ovaj događaj se proučava na vojnim akademijama, da nauče i mladi vojnici kako mogu da se spasu uz pomoć lokalnog stanovništva od toga da ih neprijatelj ne uhvati i svakako jedan obrazovni karakter, jer svi ovi državni praznici i važni datumi u našoj istoriji zaslužuju da i mlađe generacije budu upoznate sa slavnim delovima naše istorije. Mi 
43/2TĐ/MJ

treba da budemo ponosni što smo u Drugom svetskom ratu imali dva oslobodilačka pokreta koja su se zajedničkim snagama, svako sa svojom ideologijom, borili protiv Nemaca, što dokazuje operacija Halijard. 
Inače, da vas obavestim, upravo se snima film Radoša Bajića koji se zove „500 zaboravljenih“ i koji će opisati događaje o ovoj operaciji. Molim podršku parlamenta da možda i ispravimo ovaj državni program i da počnemo zajedno da obeležavamo na ovaj zvaničan način ovaj važan istorijski događaj. Hvala puno. 
PREDSEDNIK: Hvala. 
Pošto je isteklo vreme, ako Darija želi nešto kratko? (Ne.)
Voleo bih da se i SAD ponose ovim događajem i nadam se da će to biti na mnogo višem nivou, nego do sada. 
Idemo dalje. 
Zahvaljujem se predstavnicima Vlade, premijerki. Hvala. 
Završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem svima na učešću, a mi sada idemo dalje.
Zaključujem pretres koji je vođen po 3. tački dnevnog reda, a da bismo mogli da pređemo na odlučivanje. 
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem četvrtak, 29. jul 2021. godine, sa početkom u 19.06 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu. 

44/1AL/IĆ19.10 – 19.15

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre neog što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 185 narodni poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za odlučivanje. 
Prelazimo na odlučivanje.
Pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da je Narodna skupština obavila zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. 1. i 2. dnevnog reda, a s obzirom na to da na predloge zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika odlučivati samo o predlozima zakona u celini.
Prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 187, za – 186, nije glasalo – jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturi.
Druga tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje - Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 187, za – 187.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Treća tačka dnevnog reda.
Pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 3. tačka 6. Ustava Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuje zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih sporazuma i ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje - Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi Broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje: ukupno – 187, za – 187.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Dame i gospodo, pre zaključivanja sednice dozvolite mi da kažem da je ovo naša poslednja sednica u julu, pošto je 3. avgusta godinu dana od konstituisanja ovog novog saziva Narodne skupštine, moram da vas obavestim da je u tom periodu održano 38 sednica Narodne skupštine, da smo zasedali ukupno 90 radnih dana, da je usvojeno 155 zakona i 106 ostalih akata, znači, ukupno 261 odluka, odnosno akt Narodne skupštine Republike Srbije.
44/2AL/IĆ

Shodno tome, želim samo još da vas podsetim da je u stvari aktivnost Narodne skupštine započela konstituisanjem, odnosno izborom rukovodstva, a to je bilo 24. oktobra. To je praktično još kraći rok od godinu dana, to je devet meseci. 
Imajući sve to u vidu, mislim da smo obavili dobar posao za državu Srbiju, za naše građane i ja želim na tome da vam čestitam. Mrkonjić je govorio ranije – pre roka, ali mi smo sada zaista u roku… Svi akti koji čekaju na usvajanje u Skupštini, više tih akata nema. Mi smo sve što je došlo usvojili. 
Shodno tome, zakazaću sledeću sednicu kada se sakupi dovoljan broj zakona. To će biti naravno u drugoj polovini avgusta, ali u poslednjoj nedelji najverovatnije. 
Isto moram da kažem da će rukovodstvo Narodne skupštine morati da radi i u ovom vremenu. Mi već u ponedeljak imamo sastanak na koji će doći i predsednik Republike Aleksandar Vučić sa radnom grupom opozicije koja ne želi učešće stranaca u dijalogu. Nastavljamo sa radom. Da napomenem, tu je i predsednica Odbora za ustavna pitanja Jelena, koja je sada pod maskom pa ne mogu da je prepoznam gde je. Imamo jasan plan naših aktivnosti na promeni Ustava. Očekujemo posete predsednika parlamenata Švedske i Slovenije, Slovenija koja je predsedavajuća EU u narednom periodu.
Shodno tome, želim da zahvalim svima na jednom zaista ogromnom trudu i radu koji smo uložili.
Pošto smo obavili razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, zaključujem sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu. Hvala vam.
(Sednica je završena u 19.15 časova.)


Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31 1 2 3 4 5