Glavne teme na forumu su uticaj veštačke inteligencije na kreativne i kulturne industrije, uticaj veštačke industrije na svakodnevni život evropskih građana, uticaj na obrazovanje, zdravstveni sektor i javnu upravu. Skup su otvorili predsednik Parlamenta regiona Brisel Rašid Madran, predsednik Parlamenta Valonije Andre Frederik i predsednik Federacije Valonija-Brisel Rudi Demot.

Marina Raguš je u svom izlaganju istakla da „veštačka inteligencija može unaprediti i efikasnost rada javne uprave i kvalitet usluga koje država pruža građanima i privredi“ i dodala da „da će ova tehnologija oblikovati razvoj svih segmenata privrede i društva u budućnosti, a samim tim imati uticaj na demokratiju i rad nacionalnih parlamenata“. Upozorila je i da „uz potencijalne prednosti u vidu ekonomskog razvoja i unapređenja efikasnosti, razvoj veštačke inteligencije nosi sa sobom i određene izazove, a to su pre svega zaštita podataka o ličnosti, rizik da se iz podataka naslede pristrasnost i diskriminatorni faktori, smanjivanje potrebe za postojećim radnim mestima i druga etička pitanja“. Takođe, istakla je da je „Srbija bila 26 država koja je 2019. godine usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije (za period do 2025. godine)“.

Narodna skupština je u prošlom mandatu formirala Pododbor za informatičko društvo i digitalizaciju koji se još od osnivanja februara 2021. godine bavio digitalizacijom u našem društvu i veštačkom inteligencijom, da bi 19. januara 2022. godine održao javno slušanje na temu „Veštačka inteligencija i čovek u novom digitalnom dobu“. Tom prilikom se raspravljalo o tome da li će tehnologija vladati ljudima ili će koristiti čoveku, što je jedna od glavnih dilema i današnjeg foruma.

Na ovom parlamentarnom skupu učestvuje oko pedeset poslanika iz dvadeset država članica Evropske unije, četiri države kandidata i Norveške.