Drecun je na početku sastanka izrazio zadovoljstvo povodom organizovanja prvog sastanka sa Poslaničkom grupom prijateljstva i ambasadora SAD u aktuelnom sazivu, izražavajući nadu da će dve strane nastaviti kontinuiran dijalog, te da Srbija poseban značaj pridaje odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama. „Od vitalnog interesa za naš narod i našu državu jeste partnerstvo sa SAD, a ako je sudeći po izjavama naših i američkih zvaničnika, to partnerstvo poprima jedan strateški okvir“, izjavio ke predsednik Grupe. Istakao je da je njegov cilj da ambasada i PGP svojom saradnjom daju doprinos u razvoju odnosa dve zemlje, najpre susretima parlamentaraca, i da komunikacija dva parlamenta treba da bude jedan od stubova strateškog partnerstva. „Čini mi se da uprkos razvijenim i istorijskim diplomatskim odnosima, ipak postoji nerazumevanje i stereotipi sa obe strane u javnosti i zato je od vitalnog značaja da što češće razgovaramo, otvaramo značajne teme i međusobno se bolje upoznajemo“. Izneo je i podatak da je ekonomska saradnja Srbije i SAD u usponu i da 30 000 srpskih građana radi u američkim preduzećima koja posluju u našoj zemlji. Drecun je ambasadoru predložio inicijativu koja bi podrazumevala otvaranje spomen sobe operaciji Halijard, navodeći da postoji preko 2000 fotografija koje nisu poznate javnosti, a koje svedoče o ovom događaju, te da zna da i američka vojska ovu operaciju karakteriše kao jednu od najhrabrijih operacija spašavanja pilota u Drugom svetskom ratu.

Drecun je iskoristio priliku da sa ambasadorom razgovara i o našoj Autonomnoj pokrajini Kosovu i Metohiji, navodeći da pored toga što su SAD priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, smatra da ovaj potez nije činilac stabilizacije u regionu, čemu svedoče i svakodnevni napadi na srpsko stanovništvo na području KiM. „Želim da vam obrazložim našu poziciju na Kosovu i Metohiji. Apsolutno smo opredeljeni da na miran i politički način rešavamo pitanje naše pokrajine, sve drugo su dezinformacije. Priština vodi hibridnu operaciju sa pokušajem da optuži Beograd za destruktivne aktivnosti, destabilizujuće i agresivne namere. Ono što je za nas prioritet jeste formiranje Zajednice srpskih opština, jer nam je taj institucionalni mehanizam, koji bi Priština priznavala, neophodan kako bi srpski narod mogao da opstane i bude ravnopravan sa građanima albanske nacionalnosti,“ istakao je Drecun. Dodao je da je srpski narod na KiM degradiran i da se institucije koje privremeno funkcionišu na ovom području, prema Srbima odnose kao prema građanima drugog reda. Podvukao je da je zaustavljanje terora nad Srbima, posebno na severu Kosova, urgentno pitanje, te da je znak za upozorenje i iseljavanje 15 odsto srpskog stanovništva sa ove teritorije, nakon dolaska Aljbina Kurtija na vlast po drugi put. Naveo je da bi ovakav trend mogao da se nastavi i da Srbija očekuje podršku SAD po ovom pitanju. „Stepen ostvarenosti ljudskih prava srpskog stanovništva na KiM je izuzetno nizak, ako uopšte i postoji“, ukazao je Drecun, skrenuvši pažnju i na činjenicu da stvaranje takozvane kosovske vojske predstavlja još jedan faktor ugrožavanja Srba. Iskazao je i zabrinutost namerom prištinske strane koja želi da ovu vojnu formaciju postavi na sam sever KiM, uz administrativnu liniju i tako omogući prelivanje destabilzujućih aktivnosti prema jugu Centralne Srbije. Drecun je ovu temu zaključio stavom da predlog francusko-nemačkog sporazuma nije neutralan, za razliku od statusno neutralnih razgovora koji se vode u briselskom dijalogu.

Predsednik Grupe govorio je i o parlamentarnoj saradnji i istakao da srpski kokus koji je brojao 30 članova 2004. godine u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država, sada broji samo šesnaest. Naveo je da je zadatak Grupe da se ovaj trend promeni, uz podršku američke ambasade, kako bi se nedoumice i stereotipi u vezi našeg naroda pojasnili i razrešili.

Izrazio je zadovoljstvo saradnjom Srbije i Amerike u oblasti odbrane, dobrim vezama sa Nacionalnom gardom Ohaja i pozvao ambasadora da prenese poruku američkim kongresmenima da je Srbija opredeljena za mir i rešena da se odnosi dve zemlje razvijaju u prijateljskom ambijentu. Naveo je da će u narednom periodu organizovati javna slušanja PGP i pozvao ambasadora da prisustvuje i doprinese ovoj saradnji.

Ambasador se zahvalio na otvorenom i iskrenom razgovoru sa članovima PGP i naveo da pored toga što po nekim pitanjima dve zemlje ne dele iste stavove, ne znači da dve zemlje ne mogu biti prijateljske. On je naveo da Srbija i Amerika imaju više sličnosti nego razlika i da dve zemlje treba da se fokusiraju na oblasti od zajedničkog interesa. Izrazio je veru da Srbija i Amerika mogu zajedničkim delovanjem mnogo da učine jedna za drugu i da ne smeju da dozvole da ih različiti stavovi u nekim pitanjima sprečavaju u tome. Složio se sagovornicima da je komunikacija od ključne važnosti za strateško partnerstvo i predstavlja osnov za međusobno razumevanje i poštovanje, a da parlamenti predstavljaju u tome veoma važan faktor. Istakao je da će čim se predsednički izbori u SAD završe, stupiti u vezu sa kongresmenima i senatorima SAD, kako bi došlo do sastanka i kontakata. Hil je takođe iskazao zadovoljstvo dobrim vezama u oblasti odbrane i dodao da i SAD želi mir, kako u Evropi, tako i u svetu. Ambasador je istakao da Amerika snažno podržava dijalog Beograda i Prištine, kao i osnivanje ZSO, te da se energično suprotstavljaju blokadi srpske robe od strane Prištine. Zahvalio se na predlogu za osnivanju sobe operacije Halijard i dodao da je od velike važnosti da građani obe zemlje budu svesni istorije koje Srbija i SAD dele. Istakao je stav da dve zemlje mogu uraditi mnogo više na polju ekonomske saradnje i da je zadatak obe strane, ne samo da gledaju u prošlost, već da grade sadašnjost i stvaraju novi istoriju.

Članovi PGP sa ambasadorom su razgovarali i o različitim vidovima saradnje, kulturnoj razmeni i povezanosti dva naroda. Bilo je reči i o reformama izbornog procesa u Srbiji, a ambasador Hil odao je poštovanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić na posvećenosti ovom procesu.

Učešće u razgovoru uzeli su i članovi Poslaničke grupe Đorđe Stanković, Ana Jakovljević, Aleksandar Đukić, Radoslav Milojičić, Natalija Stojmenović, Staša Stojanović, Olja Petrović, Miloš Gnjidić, Zoran Dragišić, Branislav Josifović, Marko Milošević, Branko Vujković, Vladimir Đorđević, Uglješa Mrdić, Slobodan Petrović, Ivan Rajičić, Ana Eraković, Miroslav Petrašinović, Ana Miljanić, Goran Spasojević i Slavica Radovanović.