Sastanku su prisustvovali članovi Stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Predsednik Narodne skupštine izrazio je zadovoljstvo zbog posete i ponovio privrženost Srbije vrednostima Saveta Evrope, posebno kad je reč o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Istakao je činjenicu da Savet Evrope podržava Srbiju u nastojanjima za sticanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji i izrazio očekivanje da će pregovori o poglavljima sa EU započeti krajem decembra, odnosno u januaru sledeće godine.
Ocenjujući da je vladavina prava ključno pitanje, Stefanović je podsetio da je u tom pogledu dosta toga učinjeno u proteklom periodu. Posebno je govorio o ulozi Parlamenta i istakao da se, pored zakonodavne, pažnja sve više posvećuje jačanju nadzorne uloge i to kroz rad skupštinskih odbora. Kao jedno od ključnih pitanja, predsednik Narodne skupštine označio je Briselski sporazum i ocenio da lokalni izbori održani 3. novembra na Kosovu i Metohiji predstavljaju dobar korak, i pored činjenice da je bilo prigovora na sam proces izbora. Takođe je ocenio da je bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji još uvek razlog za zabrinutost.
Izražavajući zahvalnost za principijelno poštovanje pozicije Srbije, kao članice Saveta Evrope, odnosno njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, Stefanović je zahvalio i na pomoći Stalne delegacije Narodne skupštine u PSSE i ocenio da je njen rad u Savetu Evrope verovatno najaktivniji od našeg pristupanja toj organizaciji.
Predsednik Narodne skupštine upoznao je sagovornika i sa ekonomskom situacijom u zemlji i posebno ukazao na problem nasleđenog velikog javnog duga. Kao jedan od prioriteta ekonomske politike, naveo je smanjenje budžetskog deficita i u tom kontekstu ukazao na problem raskida sa dosadašnjom višegodišnjom praksom subvencioniranja državnih kompanija.
Generalni sekretar Saveta Evrope takođe je istakao aktivno učešće naše delegacije u toj organizaciji, koja je, po njegovoj oceni, jedna od najaktivnijih. Usvajanje „Istambulske deklaracije“ u srpskom Parlamentu ocenio je kao veoma značajan doprinos naše zemlje principima Saveta Evrope i dodao da učešće Srbije u toj organizaciji doprinosi postizanju njenog cilja da postane članica Evropske unije.
Torbjorn Jagland je, kao značajne elemente promovisanja evropske politike Srbije, naveo reforme u oblasti pravosuđa i proces pomirenja u regionu i u tom svetlu pomenuo neposredno završeni susret sa parlamentarnom delegacijom Bosne i Hercegovine. Podsećajući na neutralan status Saveta Evrope u odnosu na kosovsko pitanje, rekao je da su sve aktivnosti Saveta Evrope i procesa monitoringa usaglašene sa zvaničnim Beogradom. Naglasio je da je proces monitoringa važan za poštovanje standarda Saveta Evrope u poštovanju ljudskih prava i da postoji značajan prostor za delovanje, bez ulaženja u pitanje konačnog statusa, pri čemu ne treba činiti bilo šta što bi ugrozilo proces u Briselu.
Odgovarajući na pitanje koje se odnosilo na regionalnu saradnju i pomirenje u regionu, predsednik Stefanović je naveo da pokrajinski organi u Vojvodini funkcionišu na šest zvaničnih jezika, kao i da ih ima više samo u Evropskoj uniji. Ocenio je da je nedavna poseta hrvatskog predsednika Josipovića i njegov dijalog sa predstavnicima izbeglih Srba iz Hrvatske, kao i današnji susret sa delegacijom Bosne i Hercegovine govore da je Srbija otvorila novo poglavlje u odnosima sa susedima. Kao jednu od zajedničkih ocena sa sastanka sa delegacijom Bosne i Hercegovine, Stefanović je naveo da iz prošlosti treba učiti, ali da treba gledati u budućnost.
U razgovoru su učestvovali i članovi Stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, narodni poslanici Vesna Marjanović, Svetislava Bulajić, Stefana Miladinović i Vladimir Ilić.