Jelena Žarić Kovačević navela je da je postupak promene Ustava uređen samim Ustavom i Poslovnikom Narodne skupštine. Predlog za promenu Ustava podnosi se Narodnoj skupštini u pisanom obliku, a nadležni Odbor utvrđuje da li je predlog podnet od strane Ustavom ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, navela je ona.

Ukoliko Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, nadležni Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo utvrđuje Predlog akta za promenu Ustava i Predlog ustavnog zakona, i dostavlja ih predsedniku Narodne skupštine, koji predloge odmah dostavlja narodnim poslanicima. Akt o promeni Ustava usvaja se sa dvotrećinskom podrškom narodnih poslanika, a u slučajevima utvrđenim Ustavom Narodna skupština je, nakon toga, dužna da donese odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta. Nakon potvrđivanja Akta o promeni Ustava na referendumu, Narodna skupština donosi odluke o proglašenju Akta o promeni Ustava i proglašenju Ustavnog zakona, detaljno je objasnila Žarić Kovačević.

Predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo je navela da je Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa (2013-2018) identifikovana potreba izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku. Neophodnost promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe potvrđena je i u Strategiji razvoja pravosuđa za period 2020 – 2025. godine, koju je usvojila Vlada 10. jula 2020. godine, dodala je ona.

Jelena Žarić Kovačević je istakla i da su u Akcionom planu za Poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine, predviđene konkretne radnje koje treba da budu primenjene, a koje su definisane u skladu sa preporukama Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu za Pregovaračko poglavlje 23.

Ona je naglasila da je baza od koje bi se krenulo u postupku promene Ustava predlog koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini 2020. godine, naglašavajući da je to važno državno pitanje i da je za njegovu pripremu neophodno uključivanje stručne javnosti, relevantnih institucija i organizacija, kao i svih zainteresovanih strana, kroz konsultacije, javna slušanja i javne rasprave.

Dirk Lorenc se složio da je u pitanju intenzivan i složen proces, koji zahteva inkluzivne konsultacije i istakao je podršku Delegacije EU u Srbiji skorijem usvajanju ustavnih promena. Ocenio je da brzina i uspeh na tom polju dovode i do napretka u drugim oblastima, uključujući i otvaranje novih pregovaračkih klastera.