Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
2. mart 2018. Učesnici sastanka Generalnog odbora za pravosuđe, unutrašnje poslove i bezbednosnu saradnju Parlamentarne skupštine PSJIE
Ponedeljak, 5. mart 2018.
Održan sastanak Generalnog odbora za pravosuđe, unutrašnje poslove i bezbednosnu saradnju Parlamentarne skupštine PSJIE u Sarajevu
Član stalne delegacije Narodne skupštine u Parlamentarnoj skupštini PS JIE, narodni poslanik Darko Laketić učestvovao je na sastanku Generalnog odbora za pravosuđe, unutrašnje poslove i bezbednosnu saradnju Parlamentarne skupštine PSJIE, održanom 2. i 3. marta 2018. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Sastanak je bio posvećen temi „Alternativni krivični postupak u krivičnom procesuiranju u jugoistočnoj Evropi”.
Sastankom je predsedavao zamenik predsedavajućeg Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH i predsedavajući Generalnim odborom Bariša Čolak, a prisutni su bili predstavnici parlamenata Turske, Rumunije, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Hrvatske.
Na sastanku je zajednički konstatovano da se uvođenjem zajedničkog rešavanja sporova u krivičnom postupku rasterećuje pravosuće, te da se time omogućava pravosudnim institucijama da u značajnijoj meri svoje kapacitete usmere na rešavanje komplikovanijih krivičnih dela, poput organizovanog kriminala i korupcije, što su izazovi u svim zemljama jugoistočne Evrope. Takođe, smanjuje se broj kaznenika u zavodima za izvršenje sankcija čime se smanjuju finansijski troškovi, a sa druge strane, omogućava se humanije postupanje prema okrivljenima.
Darko Laketić je u svom izlaganju istakao da šira primena alternativnih sankcija pruža brojne pozitivne efekte i mogućnosti da se poboljša efikasnost sankcionisanja počinilaca krivičnih dela. Iskustvo zemalja, koje već dugi niz godina realizuju alternativne vidove sankcionisanja jasno ukazuje da alternativne kazne utiču na smanjenje kriminaliteta, posebno kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci krivičnih dela, što doprinosi i smanjenju recidiva. Alternativne sankcije omogućavaju da se kontroliše i primenom različitih metoda koriguje funkcionisanje osuđenog, a da se on ne isključuje u potpunosti iz svog socijalnog okruženja, da u mnogim situacijama sačuva zaposlenje i manje ugrozi i poremeti svoj porodični status. Laketić je istakao da primena alternativnih sankcija daje mogućnost izricanja primerenijih kazni prema prirodi i težini izvršenog krivičnog dela, kao i ličnosti počinioca, postiže se bolja individualizacija kazni i kod počinilaca krivičnih dela se razvija odgovorniji odnos prema posledicama sopstvenog ponašanja i uopšteno prema socijalnoj sredini, odnosno društvu. Značajno je što i lokalna zajednica u izvršavanju alternativnih sankcija ima aktivniju ulogu, efikasno i javno se sprovodi reintegracija počinilaca lakših krivičnih dela u društvo. Laketić je informisao da su neophodne pripreme za uvođenje alternativnih sankcija u Srbiji počele tokom 2006. godine. Usvojene su neophodne izmene tadašnjeg zakonodavnog okvira i prilagođen je akt o sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Od tada je postignut značajan napredak u normativnom i organizacionom okviru, intenzivno je rađeno na senzibilizaciji javnosti, što su sve preduslovi za stvaranje povereničke službe. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Republike Srbije, održava dobre kontakte i neposrednu saradnju sa Upravama za izvršenje krivičnih sankcija zemalja iz regiona, prvenstveno Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. U dosadašnjoj saradnji smo podelili svoje iskustvo sa navedenim Upravama, rekao je Laketić, obzirom na sličnost naših zakonodavnih okvira.
Na kraju sastanka usvojeni su Rezolucija i Izveštaj koji će biti potvrđeni na Plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE, na kojoj će učestvovati predsednici parlamenata zemalja učesnica PSJIE, u Ljubljani 13. i 14. aprila. Prilikom usvajanja ovih dokumenata učesnici sastanka su prihvatili sve amandmane koje je delegacija Narodne skupštine RS predložila. Zaključeno je da je sastanak bio izuzetna prilika da se sagledaju pozitivna iskustva regiona sa ciljem da sve države učesnice unaprede svoje pravosudne sisteme, kako bi se efikasno rešavala krivična dela kojima se narušavaju temeljne društvene vrednosti.
Na sastanku je zajednički konstatovano da se uvođenjem zajedničkog rešavanja sporova u krivičnom postupku rasterećuje pravosuće, te da se time omogućava pravosudnim institucijama da u značajnijoj meri svoje kapacitete usmere na rešavanje komplikovanijih krivičnih dela, poput organizovanog kriminala i korupcije, što su izazovi u svim zemljama jugoistočne Evrope. Takođe, smanjuje se broj kaznenika u zavodima za izvršenje sankcija čime se smanjuju finansijski troškovi, a sa druge strane, omogućava se humanije postupanje prema okrivljenima.
Darko Laketić je u svom izlaganju istakao da šira primena alternativnih sankcija pruža brojne pozitivne efekte i mogućnosti da se poboljša efikasnost sankcionisanja počinilaca krivičnih dela. Iskustvo zemalja, koje već dugi niz godina realizuju alternativne vidove sankcionisanja jasno ukazuje da alternativne kazne utiču na smanjenje kriminaliteta, posebno kod mladih koji se prvi put javljaju kao izvršioci krivičnih dela, što doprinosi i smanjenju recidiva. Alternativne sankcije omogućavaju da se kontroliše i primenom različitih metoda koriguje funkcionisanje osuđenog, a da se on ne isključuje u potpunosti iz svog socijalnog okruženja, da u mnogim situacijama sačuva zaposlenje i manje ugrozi i poremeti svoj porodični status. Laketić je istakao da primena alternativnih sankcija daje mogućnost izricanja primerenijih kazni prema prirodi i težini izvršenog krivičnog dela, kao i ličnosti počinioca, postiže se bolja individualizacija kazni i kod počinilaca krivičnih dela se razvija odgovorniji odnos prema posledicama sopstvenog ponašanja i uopšteno prema socijalnoj sredini, odnosno društvu. Značajno je što i lokalna zajednica u izvršavanju alternativnih sankcija ima aktivniju ulogu, efikasno i javno se sprovodi reintegracija počinilaca lakših krivičnih dela u društvo. Laketić je informisao da su neophodne pripreme za uvođenje alternativnih sankcija u Srbiji počele tokom 2006. godine. Usvojene su neophodne izmene tadašnjeg zakonodavnog okvira i prilagođen je akt o sistematizaciji radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Od tada je postignut značajan napredak u normativnom i organizacionom okviru, intenzivno je rađeno na senzibilizaciji javnosti, što su sve preduslovi za stvaranje povereničke službe. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Republike Srbije, održava dobre kontakte i neposrednu saradnju sa Upravama za izvršenje krivičnih sankcija zemalja iz regiona, prvenstveno Crne Gore, Makedonije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine. U dosadašnjoj saradnji smo podelili svoje iskustvo sa navedenim Upravama, rekao je Laketić, obzirom na sličnost naših zakonodavnih okvira.
Na kraju sastanka usvojeni su Rezolucija i Izveštaj koji će biti potvrđeni na Plenarnoj sednici Parlamentarne skupštine PSJIE, na kojoj će učestvovati predsednici parlamenata zemalja učesnica PSJIE, u Ljubljani 13. i 14. aprila. Prilikom usvajanja ovih dokumenata učesnici sastanka su prihvatili sve amandmane koje je delegacija Narodne skupštine RS predložila. Zaključeno je da je sastanak bio izuzetna prilika da se sagledaju pozitivna iskustva regiona sa ciljem da sve države učesnice unaprede svoje pravosudne sisteme, kako bi se efikasno rešavala krivična dela kojima se narušavaju temeljne društvene vrednosti.
