Članovi Odbora za zaštitu životne sredine razmatrali su na sednici održanoj 18. februara pitanja u vezi sa sečom stabala platana u Ulici Bulevar kralja Aleksandra u Beogradu.

Sednici, kojoj je predsedavao Čedomir Jovanović, predsednik Odbora, prisustvovali su Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja sa saradnicima, Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo Beograd“, Marko Blagojević, direktor gradske Agencije za investicije, profesori Šumarskog, Građevinskog i Biološkog fakulteta u Beogradu, predstavnici Akademije arhitekture Srbije, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predstavnik Instituta za zaštitu zdravlja Srbije, kao i predstavnici Udruženja građana „Sačuvajmo beogradske platane“.

Predsednik Odbora Čedomir Jovanović istakao je, otvarajući raspravu o jedinoj tački dnevnog reda sednice, da je problem rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra nasleđen, kao i da je projekat urbanističkog rešavanja ovog problema kompromitovan. On je naveo da je dužnost predstavnika nadležnih organa da daju odgovore na pitanje zašto postoje razlike u obrazloženjima za seču drvoreda, da li je razlog loše stanje stabala ili je razlog rekontrukcija Bulevara, da li se drveće seče iz oba razloga i da li postoji mogućnost da se jedan deo drvoreda ostavi. On je podsetio da u ovom procesu nema jasnih procedura, da je javnost izuzeta iz ovog procesa, kao i da već donete odluke nisu neopozive i da budući postupci na gradskom nivou treba da budu sprovedeni na drugačiji način.

U raspravi, u kojoj su učestvovali svi prisutni predstavnici državnih organa, nevladinog sektora i stručne javnosti, navedeno je da je stanje beogradskih drvoreda u centralnim zonama zabrinjavajuće. Uzrok tome je radikalno orezivanje stabla sprovedeno devesetih godina, ali i samo loše stanje stabala koja nikada nisu orezivana. Za potrebe rešavanja problema izrađene su dve studije o stanju drvoreda u Beogradu, 2006. i 2008. godine, koje su pokazale da je funkcionalnost drvoreda u Bulevaru 10 godina, kao i da ga treba zameniti. Obe studije su potvrdile loše zdravstveno stanje stabala i predlog stručnjaka je bio da se izvrši sukcesivna zamena drvoreda. U studiji iz 2008. godine, koja se odnosila samo na drvored u Bulevaru, pregledano je 687 stabala sa zemlje i iz vazduha i uočena je velika trulež na drvoredu, nastala usled radikalnog orezivanja. Predložena mera je bila orezivanje grana, kako bi se sanirala trulež i sukcesivna zamena stabala u celom drvoredu. Radovi na rekonstrukciji Bulevara su prilika da se zamene stabla, koja bi ionako morala da se menjaju, istaknuto je u raspravi. Rekonstrukcija Bulevara odnosi se na radove na kolovozu, trotoarima, toplovodu, vodovodu i kanalizaciji, elektro mreži i drugim komunikacionim mrežama, kao i na tramvajskim šinama. Ceo projekat vredi 1,8 milijardi dinara obezbeđenih u budžetu Grada Beograda i iz zajma Evropske investicione banke. U raspavi su se čuli primeri dobre prakse iz zemalja EU, kao i apel nadležnima da se proces seče platana zaustavi, da se sagledaju sve relevantne činjenice u vezi sa sečom stabala i da se posečeno drveće zameni istom vrstom. U raspravi je ocenjeno i da Odbor raspravom na ovu temu daje svoj doprinos da se ovakva situacija ne ponovi nigde u Srbiji.

Sumirajući rezultate duže rasprave, predsednik Odbora je zaključio da se zatraži hitan sastanak sa gradonačelnikom Beograda i stručnim službama koje su radile projekat rekonstrukcije Bulevara, da se izvrši uvid u svu raspoloživu dokumentaciju, da se zaustavi seča platana u Bulevaru do održavanja sastanka članova Odbora sa gradonačelnikom i da se sve moguće dostupne informacije u vezi sa rekonstrukcijom i studijama o stanju drvoreda učine javnim.