Na samom početku sastanka Raguš je gostima je poželela toplu dobrodošlicu u našu prestonicu, izrazivši zadovoljstvo što će Srbija postati bogatija za ambasadu Irske sledeće godine, što je kako je istakla, od izuzetne važnosti za produbljivanje saradnje dve zemlje. Upoznala je delegaciju sa predlogom Narodne skupštine da se i u ovom sazivu osnuje Grupa prijateljstva sa Irskom, što bi se trebalo ozvaničiti naredne sednice na Odboru za spoljne poslove NS. Apostrofirala je da je, na čelu sa predsednicom Narodne skupštine Anom Brnabić, poseban fokus ovog saziva stavljen na jačanje parlamentarne diplomatije i istakla da je geopolitički i bilateralno veoma važno da se pojača saradnja parlamentaraca Srbije i Irske.

Predsednik Odbora za evropske poslove Parlamenta Irske Kolm Brofi, kao predvodnik delegacije, složio se sa Raguš da će otvaranje ambasade ojačati veze dva naroda, ali da parlamentarna saradnja ne sme da zaostaje, kako na formalnom nivou i međunarodnim forumima, tako i na neformalnim nivoima. Brof je preneo i poruku Odbora za evropske poslove Parlamenta Irske, a to je da se snažno zalažu sa proširenje Evropske unije, koji bi trebalo da bude otvoren i uravnotežen proces za sve zemlje kandidate. Dodao je EU treba da vrati fokus na proces proširenja i da se pomeri sa tačke stagnacije po ovom pitanju, u kojem se nalazi već nekoliko godina. Zamenik predsednika Odbora Brendan Holvin, govorio je o značaju pridruženja EU i benefita koji je EU imala na Irsku, od ekonomskog rasta do rešavanja geopolitičkih pitanja. Napomenuo je da snaga Evropske unije leži u njenoj raznovrsnosti, ali da se osnovni principi ove zajednice, poput demokratije i ljudskih prava, moraju poštovati.

Predsednica Odbora za spoljne poslove Marina Raguš, istakla je da je Srbija više nego spremna sa sledeći korak u procesu evrointegracija, ali da je proces, koji za Srbiju sada već traje 21 godinu, usadio i evroskepticizam u srpski narod. Iskoristila je priliku da govori i o stagnaciji dijaloga Beograda i Prištine i podvukla da je 15 odsto Srba napustilo Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju u prethodnih godinu dana, što ukazuje na etničko čišćenje koje se dešava u samom srcu Evrope. Razlog tome su hapšenja Srba na KiM bez pravnog utemeljenja, ukidanje dinara iz platnog prometa gde srpska zajednica na KiM čini većinu, zabranjivanje patrijarhu sprskom Porfiriju i sedmorici arhijereja SPC da uđu na teritoriju KiM, kako bi prisustvovali svečanom početku rada redovnog godišnjeg zasedanja Sabora u Pećkoj patrijaršiji, kao i mnoge druge represije koje takozvana prištinska vlada vrši nad pripadnicima srpskog naroda. Ona je istakla da ovakvi potezi govore u prilog tome da Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ljudska i građanska prava, a da je incident u Banjskoj bio posledica političke samovolje Aljbina Kurtija. Srbija je osudila taj akt i preduzela sve pravne radnje. Raguš je na interesovanje irske delegacije govorila i o Rezoluciji o Srebrenici, kao i o zajednici sprskih opština na KiM, koje ni posle 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nisu osnovane.

Sagovornici su se složili da o otvorenim pitanjima treba otvoreno i govoriti i da političko liderstvo podrazumeva rad na izazovima, ali da Srbija od evrointegracija ne treba da odustane.

Učešće u razgovoru uzeli su i članovi Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Dunja Simonović Bratić i Vladimir Đorđević.