Utorak, 18. jul 2023.
Na Četvrtom sastanku Ekonomskog kokusa Narodne skupštine, održanom 18. jula 2023. godine, uvodnim obraćanjem obratio se predsednik Ekonomskog kokusa Narodne skupštine mr Ninoslav Erić, i tom prilikom upoznao prisutne sa delokrugom rada Ekonomskog kokusa, istakavši da su prioriteti rada Kokusa uspostavljanje dobrog mehanizma javno-privatnog dijaloga i kreiranja javnih politika, kao i unapređenje zakonskih okvira, koji su interesu privrede i ekonomskog razvoja Srbije.
Na dnevnom redu sastanka je bilo predstavljanje ključnih novina u Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji i Predlogu zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, o kojima je govorio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Vesić je govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, istakao da se ovim izmenama i dopunama Zakona postižu četiri stvari a to su: ubrzavanje postupka, veća transparentnost postupka, evropsko usklađivanje i pospešivanje zelene gradnje.
Ministar je naglasio da se predloženim izmenama i dopunama Zakona ostvaruje nekoliko ciljeva, kao što su unapređenje elektronskog sistema za izdavanje građevinskih odozvola, odnosno uvođenje E – prostora, uvođenje novih elemenata „Zelene agende“, sa posebnim osvrtom na energetsku efikasnost novih zgrada, koje će morati da imaju energetski pasoš.
Među ciljivima koji se ostvaruju predloženim izmenama i dopunama Zakona su i povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, uvođenje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije, koja je prethodno 2014. godine ukinuta.
U nastavku sastanka, u okviru treće tačke dnevnog reda: Izmene propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja – Perspektive privrede i lokalne samouprave, govorila je Violeta Jovanović izvršni direktor NALED.
U okviru izlaganja, navela je da NALED, kada je reč o ukidanju naknade za konverziju, aktivno zagovara ovu reformu, jer primena ovog rešenja otključava brojne zapuštene lokacije, koje su atraktivne za gradnju i investicije. Istakla je da je u pogledu prihoda koje je ostvarila Republika Srbija po ovom osnovu, poslednjih 20 godina, inkasirala svega oko 30 miliona evra. Negativne posledice se ogledaju i u izgubljenim investicijima, radnim mestima i poreskim prihodima, naglasila je Jovanović. Osvrnula se na pozitivne efekte uvođenja energetskih pasoša za sve objekte, čija je svrha da korisnicima pruži informaciju o energetskim karakteristikama zgrade, što dodatno doprinosi podizanju standarda urbanističke gradnje u zemlji.
Kada je reč o Predlogu zakona o dopunama Zakona o ozakonjenju objekata, Jovanović je navela je Predlog zakona usmeran prevashodno na građane, sa jasnim ciljem da se vlasnicima i stanarima u nelegalno izgrađenim objektima omogući da se priključe na struju, vodu i grajanje. Ove izmene su privremenog karaktera, dok država ne reši pitanje velikog broja objekata nelegalne gradnje, za šta se i NALED svakako zalaže, u cilju iznalaženja trajnog rešenja, kroz masovnu legalizaciju, naglasila je izvršna direktorka Violeta Jovanović.
Na kraju sastanka, usledila je diskusija o pomenutim predlozima zakona u kojoj su učestvovali narodni poslanici - članovi Ekonomskog kokusa, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, predstavnici NALED i predstavnici zainteresovanih organizacija.
Sastanku je predsedavao predsednik Ekonomskog kokusa Narodne skupštine mr Ninoslav Erić.
