Sastanak su otvorili predsednik francuskog Senata Žerar Laršer i predsedavajući Odbora za evropske poslove francuskog Senata i Nacionalne skupštine Žan Fransoa Rapan i Sabin Tile. Na početku sastanka održan je minut ćutanja povodom nedavne smrti predsednika Evropskog parlamenta Davida M. Sasolija.

Nakon prezentacije rezultata i dogovora postignutih na sastanku KOSAK Trojke od strane predsedavajućih, usledile su tri sesije na kojima se diskutovalo o prioritetima francuskog predsedavanja Savetom EU, novim metodama rada u okviru KOSAK i dvanaestogodišnjici od uvođenja evra, postignućima i budućnosti evropske monete. Na sastanku su pored članova parlamenata država članica EU, učestvovali i predstavnici odbora za evropske integracije parlamenata država kandidata za članstvo Albanije, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore u svojstvu posmatrača i predstavnici parlamenata Velike Britanije, Švajcarske, Norveške i Gruzije, u svojstvu specijalnog gosta.

U prvom delu, istaknuta je važnost jedinstva EU koja se suočava sa sve većim demokratskim deficitom i moto francuskog predsedavanja Savetu EU glasi „Obnova snaga i osećaj pripadanja”. Istaknuto je da, uprkos pandemiji, pokušavamo da se vratimo normalnom životu, čemu je dokaz i organizacija ove Konferencije. Istaknuta je sve veća uloga i značaj nacionalnih parlamenata na nivou EU, jačanje poverenja i osnaživanje fundamentalnih prava. Državni sekretar Ministarstva za Evropu i spoljne poslove Klement Bone predstavio je prioritete francuskog predsedavanja Savetu EU kao što su suverenija Evropa, novi model rasta kroz digitalnu, zeleniju i više socijalnu i humaniju Evropu koja ispunjava očekivanja svojih građana. Podsetio je na kapacitete Evropske unije da se bori protiv migrantske krize, jača spoljašnje granice Unije i nastavlja da snažnije koordinira spoljnu i bezbednosnu politiku EU i najavio održavanje konferencije o Zapadnom Balkanu u junu 2022. godine.

Stojković se na početku svog izlaganja zahvalila Parlamentu Francuske na organizaciji KOSAK i poželela uspeh u narednih šest meseci predsedavanja. Istakla je da je za stabilnost demokratije važna bezbednost i saradnja svih aktera na nivou EU, i u tom smislu ne treba da bude zapostavljena i mora biti osnažena kroz metodologiju pregovora koja se sada vodi u okviru klastera i čiji je jedan od najvećih zagovornika upravo Francuska. Istakla je da Republika Srbija i Narodna skupština nastavljaju da dosledno rade na ostvarenju reformi, uz to poštujući i uvažavajući sve različitosti i probleme sa kojima se suočava i EU. Stojković je istakla da je odluka o otvaranju klastera 4 dobra i da će omogućiti Srbiji da dodatno kandiduje važne projekte iz oblasti životne sredine, obnove diverzititeta, poboljšanju kvaliteta vazduha, vode i tla, kao i cirkularne ekonomije. Srbija je ostvarila vidljiv napredak na planu zakonodavne i institucionalne reforme u više oblasti, uključujući nacionalne manjine, sprečavanje pranja novca, trgovine ljudima, azila, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, i u toku su ustavne reforme o kojima će se građani izjasnioti na referendumu 16. Januara 2022. godine. Stojković je naglasila da smatra da je proces pristupanja definisan brojnim obavezama, odlukama koje moramo doneti, a koje zahtevaju snažnu političku volju, sprovođenje pravnih reformi i rešavanje sporova sa susedima. Takođe, i Evropska unija mora biti kredibilan partner koji će kroz razne mehanizme angažovanja i prisustva u regionu, uključujući i finansijsku podršku, omogućiti da države kandidati za članstvo u EU brže i efikanije ispunjavaju svoje obaveze, zaključila je Stojković.