4. decembar 2017. Izlaganje potpredsednika Narodne skupštine Đorđa Milićevića na parlamentarnoj konferenciji „Parlamentarci protiv narkotika“

4. decembar 2017. Izlaganje potpredsednika Narodne skupštine Đorđa Milićevića na parlamentarnoj konferenciji „Parlamentarci protiv narkotika“

Utorak, 5. decembar 2017.

Učešće delegacije Narodne skupštine na Prvoj međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji „Parlamentarci protiv narkotika“

Delegacija Narodne skupštine učestvovala je na Prvoj međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji „Parlamentarci protiv narkotika“, koja je održana u Moskvi, 4. decembra 2017. godine.


U delegaciji Narodne skupštine bili su potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević i narodni poslanici Dubravka Filipovski, Marko Đurišić i Vladimir Đukanović.

Domaćini Konferencije bili su Državna duma Federalne skupštine Ruske Federacije i Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije, u saradnji sa Organizacijom Ujedinjenih nacija.

Glavni cilj Konferencije, na kojoj su učestvovali parlamentarci iz 60 država, bio je uspostavljanje parlamentarne dimenzije međunarodne saradnje u borbi protiv narkotika i produbljivanje postojećeg pravnog okvira za jačanje te saradnje na planu suzbijanja širenja i upotrebe svih vrsta narkotika.

U plenarnom delu Konferencije, kojim je predsedavao Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume, šef delegacije Narodne skupštine, narodni poslanik Đorđe Milićević je istakao da je za Republiku Srbiju veoma važno učešće na svim skupovima koji se odnose na proizvodnju, trgovinu i krijumčarenje opojnih droga i da Srbija nastoji da aktivno učestvuje u zajedničkim naporima na planu rešavanja problematike povezane s upotrebom i zloupotrebom droga, u kreiranju politike i stručnih pristupa na tom području, kao i da unapredi nacionalni sistem primerima dobre prakse drugih država.

Istakao je da proizvodnja, trgovina i krijumčarenje opojnih droga u Republici Srbiji predstavlja jedan od najprofitabilnijih oblika organizovanog kriminala, kojim se bavi najveći broj organizovanih kriminalnih grupa, pri čemu je naglasio da položaj Srbije i njeno mesto na međunarodnom putu droge (tzv. „Balkanska ruta“) doprinose da velike količine droge prolaze, ali se i zadržavaju u našoj zemlji.

Napomenuo je da se situacija na ilegalnom tržištu droga u Srbiji i u okruženju znatno izmenila u poslednjih nekoliko godina, usled pristupanja susednih zemalja, Bugarske i Rumunije, Evropskoj uniji, kao i jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. države Kosovo. Ova događanja, kako je izneo, znatno su izmenila pravce za krijumčarenje heroina koji je usmeren ka tzv. šengenskim granicama i na pravac Bugarska-Rumunija-Mađarska, kako bi se izbegle pojačane kontrole putnika i robe na granicama u Srbiji. Dodao je da heroin u Srbiju dolazi sa područja Avganistana i Irana, preko Turske i Bugarske, pri čemu se značajan deo narkotika ilegalnim putevima unosi iz Makedonije na teritoriju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, da bi se, drugim kanalima, unosila na teritoriju centralnog dela Republike Srbije.

Narodni poslanik Đorđe Milićević je, potom, u svom izlaganju napomenuo da je u Srbiji marihuana i dalje najzastupljenija droga, imajući u vidu način proizvodnje i činjenicu da u našoj zemlji postoje uslovi za uzgajanje kanabisa. Napomenuo je da je u porastu broj otkrivenih laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga, kao što je npr. metakvalon (jedina do sada pronađena laboratorija na teritoriji Evrope).

Posebno je ukazao da su organizovane kriminalne grupe srpskog porekla, u poslednje vreme, sve prisutnije na interkontinentalnom tržištu kokaina koji se krijumčari iz Južne Amerike u Evropu.

Istakao je da je, u cilju suzbijanja narkokriminala i smanjenja zloupotrebe opojnih droga, Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za borbu protiv droga u Republici Srbiji za period od 2014. do 2021. godine, sa opštim ciljem unapređenja i očuvanja zdravlja stanovništva, kroz smanjenje korišćenja droga i štetnih posledica prouzrokovanih zloupotrebom droga. Dodao je da su ciljevi koji se žele postići navedenom strategijom efikasna i koordinisana borba protiv droga u Republici Srbiji; efikasnija primena mera kojima se postiže smanjenje zdravstvenih i socijalnih posledica zloupotrebe droga naročito među decom i mladima, unapređenje mera zaštite porodice, uključivanje svih segmenata društva u aktivnosti vezane za borbu protiv droga i dr.

Na kraju, narodni poslanik Đorđe Milićević je naglasio da je za uspešnu borbu protiv krijumčarenja i nedozvoljene trgovine opojnom drogom, od značaja i potpisivanje međunarodnih sporazuma iz ove oblasti, u vezi s čim je istakao da je Republika Srbija potpisala sporazume o saradnji u oblasti borbe protiv droga sa velikim brojem zemalja, kako u Evropi tako i celom svetu.

Nakon plenarnog dela Konferencije, održani su tematski paneli posvećeni sledećim temama: sesija I - Unapređenje zakonodavnih propisa u borbi protiv nezakonite trgovine drogom; sesija II - Zavisnost od droge: moderni pristupi lečenju i rehabilitaciji i sesija III - Uloga neprofitnih organizacija u borbi protiv lečenja narkoticima.

Učestvujući na sesiji I, narodni poslanik Đorđe Milićević je izrazio uverenje da je lako postići saglasnost da je nelegalna trgovina drogom verovatno ključni bezbednosni izazov svih država sveta i da ne treba biti previše stručan, da bi se došlo do zaključka da su narkotici uzroci i izvor najtežih oblika kriminala, zbog čega je, kako je naglasio, neophodno da se sa ove konferencije pošalje jasna poruka da je borba protiv nelegalne trgovine drogom put ka bezbednijem i, pre svega, zdravijem društvu.

Istakao je da parlamentarci u borbi protiv narkotika imaju dvostruku ulogu. Primarna je izgradnja normativnog okvira koji će svim elementima državnog sistema obezbediti instrumente neophodne za ovu tešku borbu, dok je, s druge strane, kako je istakao, obaveza parlamentaraca da insistiraju da svi, pre svega državni akteri, u potpunosti koriste sve instrumente koji su im na raspolaganju, odnosno da zakone primenjuju dosledno i u potpunosti.

Naglasio je da je Srbija, uz klasične krivične zakone, unazad nekoliko godina, donela i niz zakona kojima je direktno ili indirektno unapredila rad državnih organa na suzbijanju nelegalnog tržišta droga.

Posebno je ukazao da se u Srbiji primećuju pozitivni trendovi, kada je u pitanju suzbijanje trgovine drogom i da statistički podaci, koji mogu i da zavaraju, ali ipak daju povoda za optimizam, ukazuju na sve veće količine zaplenjene droge, porast broja otkrivenih laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga, kao i broja razbijenih organizovanih kriminalnih grupa.

Narodni poslanik Đorđe Milićević je ukazao i na okolnost da ni izgrađen normativni okvir nije dovoljna garancija za uspešno suprotstavljanje organizovanim kriminalnim grupama, zbog čega i parlamentarci u Srbiji insistiraju na regionalnoj i široj međunarodnoj saradnji, naročito bezbednosnih službi, te je dodao da je profesionalnost naših službi prepoznata od brojnih međunarodnih partnera.

Na kraju je istakao da, iako se borba protiv organizovanog kriminala najčešće posmatra kao posao bezbednosnih službi, smatra da je sveobuhvatan pristup jedini pravi put ka suzbijanju trgovine drogom, posmatrano u nacionalnom okviru. Zato se i krug zakona koji su od značaja za ovu borbu, kako je izneo, mora posmatrati najšire moguće, što podrazumeva da se o ovoj temi što više upoznaju i oni parlamentarci koji se ne bave bezbednosnim pitanjima, upravo imajući u vidu razarajuće efekte koje konzumiranje droga ima na najšire slojeve društva.

Na kraju Konferencije, učesnici su usvojili tekst zajedničke deklaracije kojom se:

- naglašava važnost koju doprinosi parlamentaraca širom sveta imaju u borbi protiv pretnje koju droga predstavlja, uključujući doprinos koji daju pravovremenim usvajanjem zakonskih akata na osnovu relevantnih normi međunarodnog prava, kako bi zaštitili društvo od izazova koji predstavlja droga;
- podvlači važna uloga međunarodne solidarnosti u uspostavljanju pouzdanog međunarodnog sistema i u upravljanju njime, u cilju zaštite društva, uključujući ranjive grupe, od droga;
- pozivaju Ujedinjene nacije da nastave da se bore sa problemom koji se odnosi na drogu, kao jednim od ključnih prioriteta u njihovom radu i da odrede adekvatna sredstva i kapacitete kako bi se bavili time;
- preporučuje da države potpisnice nastave da obezbeđuju dovoljno finansijskih sredstava za relevantne programe Ujedinjenih nacija, kao i drugih međunarodnih asocijacija i struktura;
- ističe važnost pružanja dalje podrške javno-privatnim partnerstvima u oblasti borbe protiv narkotika;
- podstiču dalji doprinosi masovnih medija, internet zajednice, kao i institucija koje se direktno bave sprečavanjem zloupotrebe droga i zaštitom najranjivijih grupa stanovništva, uključujući žene, decu i mlade, od njenog uticaja;
- apeluje na najistaknutije javne ličnosti, predstavnike kulturne zajednice i istaknute sportiste da izražavaju svoju podršku zaštiti društva od pretnji koje droga predstavlja i da istupe u promovisanju zdravog načina života;
- prepoznaje uloga porodice i porodičnih vrednosti u podizanju zdrave generacije u okruženju bez droga.