U raspravi o Izveštaju članovi Odbora zamerili su što u njemu nema podataka o sredstvima koja su posredstvom Kancelarije prosleđena na Kosovo i Metohiju, kao i o namenama za koje su iskorišćena.
Članovi Odbora ukazali su da nema podataka o efektima primene Odluke Vlade Srbije da se spreči da zaposleni na Kosovu i Metohiji istovremeno primaju plate i iz Beograda i iz Prištine. Takođe je izneta primedba da se otpuštaju radnici bivšeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju, a zapošljavaju novi i zatražena je informacija o broju novozaposlenih. Postavljeno je i pitanje zašto bar jedan od četiri zamenika direktora ove kancelarije nije na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je i da bi direktor Kancelarije morao češće da bude prisutan u ovoj pokrajini.
Uz više primedaba i sugestija, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili ovaj izveštaj.
Šef tehničkog tima Beograda u razgovorima sa Prištinom Dejan Pavićević obavestio je Odbor o primeni sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima sa privremenim institucijama u Prištini. Pavićević je rekao da za sada nema većih problema u primeni ovog sporazuma, a da će neki uočeni tehnički problemi biti rešeni na tripartitnom skupu u Briselu.
U raspravi o ovoj temi, pojedini članovi Odbora izneli su mišljenje da se primenom sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima uspostavlja granica između Srbije i Kosova i postavili pitanje šta će Srbija učiniti ukoliko kosovska vlada bude naplaćivala carinu i porez privrednicima sa severa Kosova i Metohije. Takođe, kako je rečeno, problematično je i postavljanje oficira za vezu, jer se može tumačiti da su oni ambasadori. S tim u vezi, postavljeno je pitanje kakva će u praksi biti njihova uloga.
Odbor je informisan i o dosadašnjim aktivnostima Tužilaštva za ratne zločine u procesu protiv Ramuša Haradinaja pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i eventualnoj reviziji tog procesa, kao i o ostalim aktivnostima u vezi sa prikupljanjem dokaza i procesuiranjem zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da je Srbija dostavila Haškom tribunalu 198 dokumenata koji se odnose za Haradinaja, ali da je to tužilaštvo „veoma aljkavo“ radilo, pa se dešavalo da su svedoci odustajali od izjava, menjali ih ili se nisu odazivali na pozive za svedočenja. Fijasko u procesu protiv Haradinaja rezultat je velikih propusta u zaštiti svedoka.
Vukčević je rekao i da je poseban akcent naše Tužilaštvo stavilo na saradnju u regionu, bez čega nema efikasnosti u rasvetljavanju ratnih zločina. On je rekao da će, tek pošto Tužilaštvo u Hagu odluči da li će se žaliti na oslobađajuću presudu Haradinaju, moći da se pristupi prikupljanju dokaza za moguću reviziju tog procesa.
Članovi Odbora izneli su mišljenje da Tužilaštvo Srbije u ovom slučaju nije dovoljno dobro obavilo svoj posao i da su oslobađanjem Haradinaja žrtve ubijene drugi put. Rečeno je da je bilo naivno očekivati da će Tužilaštvo, u saradnji sa UNMIK-om i Euleksom, čiji je dobar deo duboko korumpiran, pronaći dovoljno dokaza za Haradinaja.
U raspravi je izneto mišljenje da Tužilaštvo ipak nije odgovorno za oslobađanje Haradinaja, već da je Haško tužilaštvo ceo ovaj slučaj vodilo traljavo, da je zaštita svedoka bila katastrofalna, kao i da je sama odluka skandalozna i neprihvatljiva.
Članovi Odbora zatražili su da se ova rasprava nastavi i pokrenu aktivnosti u vezi sa prikupljanjem dokaza i procesuiranjem zločina počinjenih na teritoriji Kosova i Metohije.
Na ovoj sednici za zamenika predsednika Odbora izabran je narodni poslanik Goran Bogdanović.
Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsednik Odbora.