Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini, za ponedeljak, 15. septembar, sa početkom u 13 časova.

Na ovoj sednici svečano je obeležen Međunarodni dan demokratije - 15. septembar. Tom prilikom Narodnoj skupštini obratili su se nosioci najviših državnih funkcija u Republici Srbiji, kao i visoki predstavnik Ujedinjenih nacija.

Na početku sednice, koja je održana u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, izvedena je himna Republike Srbije "Bože pravde".

Sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, prisustvovali su Dejvid Lens Klark, rezident i koordinator Ujedinjenih nacija, predsednik Republike Boris Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković, članovi Vlade i generalni sekretar Vlade, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Nikola Hajdin, predstavnici verskih zajednica, Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, Saša Janković, zaštitnik građana, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general-major Miodrag Jevtić, načelnik Vojnomedicinske akademije, Milorad Veljović, direktor policije, Saša Vukadinović, direktor Bezbednosno informativne agencije, Aleksandar Tijanić, direktor Radio televizije Srbije, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, Dejan Simić, direktor Beogradske opere i predstavnici diplomatskog kora.

Predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić-Dejanović pozdravila je prisutne goste i obratila im se rečima:

“Podsetimo se da je septembra 1997. godine Interparlamentarna unija, Svetska organizacija parlamenata usvojila Univerzalnu deklaraciju o demokratiji. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je, sledeći inicijativu Interparlamentarne unije, donela Odluku prošle godine kojom je proglasila 15. septembar za Međunarodni dan demokratije. Kroz istoriju demokratija je ili cvetala ili je bila sputavana, čak u pokušaju da bude i eliminisana, ali se skoro u svim društvima na svetu javljala jača, sigurnija, sadržajnija i stabilnija.

Uzvišeni cilj demokratije je da sačuva i promoviše dostojanstvo i osnovna prava ličnosti, da ostvari društvenu pravdu, promoviše ekonomski i socijalni razvitak zemalja, ojača koheziju društva i na taj način stvori odgovarajuće uslove za očuvanje međunarodnog mira. Demokratija, razvoj i ljudska prava su stoga međuzavisni. U demokratiji ljudska prava su promovisana i zaštićena na način da mogu da utiču na formulisanje zakona i politike kao slobodno izražavanje, slobodno udruživanje i pravo na izbore predstavnika na slobodnim i fer izborima.

Demokratija je ne samo ideal kome treba težiti, nego i oblik vladavine koji treba primeniti u saglasnosti sa modalitetima koji reflektuju različitosti iskustava i kulturnih posebnosti, a sve u skladu sa međunarodno priznatim principima, normama i standardima. Stoga napredak demokratije zavisi od različitih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih faktora. Jednom rečju, ne postoji univerzalni recept za oblik demokratije.

Parlamenti su centralne institucije demokratije. Oni treba da omoguće glasačima da mogu da ocenjuju članove parlamenta za ono što rade. Neodvojiva demokratska funkcija parlamenta je, ali i njegova obaveza, da bude efikasan, što znači da mora da bude dobro organizovan kako bi obezedio servis za potrebe svih građana. U demokratiji, gde su svi građani poštovani i jednaki, žene imaju podjednako važnu ulogu kao i muškarci. Žene čine nešto više od polovine svetske populacije. Društva su mnogo pravednija, a demokratija je jača, kada žene učestvuju u svim aspektima političkog života.

Srbija kao demokratska država u svemu poštuje sve međunarodne instrumente koji sačinjavaju suštinu međunarodnog prava i princip Povelje Ujedinjenih nacija. U tom procesu posebno se zalaže za striktnu primenu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima usvojene 10. decembra 1948. godine, kao i Međunarodnog sporazuma o civilnim, političkim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima usvojenim decembra 1966. godine. Posebnu pažnju poklanja principima Međunarodne konvencije o eliminaciji svih formi rasne diskriminacije, kao i Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama. Za parlamentarnu demokratiju od posebne je važnosti Deklaracija o kriterijumima za slobodne i fer izbore koja je usvojena marta 1994. godine.

Srbija je pokazala i dokazala da su joj principi ove deklaracije neodvojivi deo izbornog procesa. Poseban zadatak svih parlamenata je da se, u skladu sa principima Povelje Ujedinjenih nacija, maksimalno zalažu da se poštuju teritorijalni integritet i suverenitet svih država i da se politika sile eliminiše u odnosima među državama.

Stoga očekujemo prihvatanje naše inicijative u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija gde tražimo da se usvoji rezolucija kojom bi se od Međunarodnog suda pravde zatražilo mišljenje o protivpravnom, jednostranom i nelegalnom proglašenju nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Međunarodni sud pravde koji je i oformljen u cilju odbrane principa Povelje i međunarodnog prava ne bi trebalo da se ogluši o taj zahtev.

Mislim da s pravom možemo očekivati da će Međunarodni sud pravde u svom mišljenju podržati i univerzalni demokratski princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, pa time i teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u njenim međunarodno priznatim granicama. Parlament Srbije unapređuje demokratiju svojom reprezentativnošću, odražavajući društvene i političke različitosti populacije, obezbeđenjem jednakih prava i zaštite svih poslanika, na način da možemo slobodno i kreativno da realizujemo svoje mandate i da naš rad bude dostupan javnosti. Kroz milenijume, godine, dane, lica demokratije se menjaju čineći čoveka slobodnijim, snažnijim, spremnijim da uspešno trasira put od biologije do kulture.

Na Međunarodni dan demokratije pridružimo se onima koji tvrde da demokratije, posebno parlamentarne, nikada nije dovoljno,” poručila je na kraju Slavica Đukić-Dejanović.

Nakon izlaganja predsednice Narodne skupštine, prisutnima se obratio predsednik Republike Srbije Boris Tadić.

Ističući da Ujedinjene nacije, sve zemlje svetske organizacije danas proslavljaju demokratiju na svečan način, Tadić je rekao da ovaj događaj svedoči da je demokratija postala planetarna vrednost, da je ona politički oblik vladavine koji je standard i mera za sva uređena slobodna društva. Prema njegovim rečima, ovaj događaj svedoči i o tome da svet postaje jedinstven, bar u prihvatanju demokratije kao političkog i tržišne privrede kao ekonomskog poretka - to su danas vladajuće ideje “kojima je došlo vreme.”

Tadić je podsetio da posle strašnih iskustava 20. veka, posrtanja slobode i krvavih ratova, danas mir, sloboda i ravnopravnost ljudi i naroda zrače snagom najviših opšte prihvaćenih vrednosti i dodao da u praksi i stvarnom životu to često biva narušeno, a ugrožavanje ovih vrednosti je moralni i politički prekršaj koji civilizacija osuđuje.

Obraćajući se javnosti i učesnicima svečane sednice, Tadić je podsetio da je Srbija pre dva veka svojom demokratskom, narodnom revolucijom oslobođena, zbacila feudalnu vlast i pristala na demokratiju i da je na tom dugom putu morala da savlada mnoge neprijatelje, domaće i strane. Predsednik Republike je ocenio da je Srbija danas slobodna demokratska država, sa institucijama, zakonima i političkom praksom koji su standardizovani za savremeni demokratski svet i pritom upozorio da su populizam, demagogija i kvarenje vlasti porastom korupcije najčešće opasnosti po demokratiju.

Prema njegovim rečima, naša demokratija je mlada i krhka i mora sticati što više prijatelja i branioca. Demokratska vlast mora iskoristiti narodno poverenje da razvija demokratski duh, učvrsti demokratske institucije i uljučuje sve više građane u društvene reforme.

Na kraju svog izlaganja, predsednik Republike Boris Tadić je rekao:

“Nijedna demokratska vlast ne sme da zaboravi da su građani nosioci suvereniteta, dakle najviša vlast. I još jedno istorijsko iskustvo i pouka koju su nam ostavili stari mislioci: Nema dobre države bez dobrih građana, a dobre građane može da stvori samo dobra država”.

Svoje obraćanje učesnicima svečane sednice, rezident koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji Dejvid Lens Klark (David Lance Clark) započeo je tako što je čestitao Srbiji na napretku koji je ostvarila u demokratizaciji tokom proteklih godina. Posebno je istakao značaj izbora za ostvarivanje napretka, ocenivši da su mnogobrojni izbori u Srbiji imali izuzetno impresivne rezultate.

Klark je rekao i da je Srbija ostvarila značajan napredak i u oblasti ljudskih prava, uključujući osnivanje kancelarije državnog ombudsmana i usvajanje zakona o pravima osoba sa invaliditetom. Međutim, ukazao je i da su na planu ljudskih prava u Srbiji posebno ugoržene dve grupe - Romi i osobe sa invaliditetom, koji se suočavaju s mnogim problemima, od kojih je obrazovanje najteži.

Lens Klark je rekao i da je imao priliku da sa predsednicom Narodne skupštine razgovara o prednostima i kapacitetima parlamenta i da su se dogovorili da se razmotre predlozi novog zakona o Skupštini i Poslovnika.

Podsećajući na izjavu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da je demokratija od suštinskog značaja za mir, ljudska prava i razvoj, Klark je rekao da demokratizacija nije “sprint nego maraton” i da će Ujedinjene nacije u toj borbi stajati rame uz rame sa narodom Srbije.

Poslednje izlaganje na ovoj sednici imao je predsednik Vlade Mirko Cvetković.
U svom obraćanju narodnim poslanicima i gostima istakao je da je vreme da Srbija, poučena istorijskim iskustvima, počne sa izgradnjom moderne države koja ima jasne ciljeve i načine da do njih dođe.

On je ukazao da je Vlada opredeljena za evropsku budućnost zemlje, očuvanje Kosova i Metohije, jačanje ekonomije i socijalne odgovornosti, borbu protiv kriminala i korupcije i za poštovanje međunarodnog prava. Dodao je da su ti jasni principi realna osnova bržeg razvoja demokratske Srbije.

Premijer je naglasio da je jedan od najvažnijih zadataka očuvanje teritorijalnog integriteta i suveriniteta zemlje. U borbi za očuvanje Kosova i Metohije izabrali smo put mira, pregovora i diplomatsko pravne borbe, što je, takođe, dokaz demokratičnosti, jer želimo da naša zemlja postane istinski faktor stabilnosti u ovom delu Evrope. Istovremeno, kako je rekao, tražimo i da se na ovim prostorima poštuje međunarodno pravo i za to ćemo se boriti u UN i očekujemo da će Generalna skupština UN i Međunarodni sud pravde izreći pravu ocenu o nelegalno proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.

„Da bismo očuvali Kosovo i Metohiju potrebno je da ekonomski ojačamo Srbiju”, istakao je premijer, “a jedini način za to je da budemo otvoreni za protok roba i kapitala i prema istoku i prema zapadu. Zato evropska budućnost Srbije nema alternativu.”

Predsednik Vlade je naglasio da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom najozbiljniji korak koji je Srbija učinila u tom pravcu. On je, takođe, ukazao na značaj gasno-naftnog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji treba da osigura energetsku stabilnost naše zemlje i njen ubrzani razvoj.

Sednica u Domu Narodne skupštine završena je intoniranjem himne Evrope “Oda radosti.”

Nakon toga, predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović zaključila je Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.