2. februar 2021. Treća sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

2. februar 2021. Treća sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

Utorak, 2. februar 2021.

Treća sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu

Na sednici, od 2. februara, članovi Odbora održali su sednicu na temu položaj i perspektive Srba u regionu u kontekstu podrške Republike Srbije i uticaja na položaj srpske zajednice u regionu.


Na samom početku sednice, predsednik Odbora Milimir Vujadinović poželeo je dobrodošlicu gostima, rečima da oni zapravo nisu gosti, već prijatelji koji su došli u svoj dom, Dom Narodne skupštine, gospodinu Ivanu Stoilkoviću, predsedniku Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslaniku u Sobranju Republike Severne Makedonije,  Gordani Jović-Stojkovski, predsednici Srpske zajednice u Makedoniji, Pavlu Jakoju (Brajoviću), Udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača Rozafa“ iz Skadra, Albanija, Ekremu Duleviću, predsedniku  Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, Esinu Lekiću, članu Udruženja Srba „Jedinstvo“, u Fieru, Albanija, dr Ivanu Bošnjaku, kopredsedavajućem međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina i Dušku Ćutilu, direktoru Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina.   

Predsednik je istakao da je ova sednica nastavak prethodne sednice,  o položaju srpske zajednice u regionu, samo sa prijateljima iz drugih zemalja. Istakao je da su ciljevi ove dve sednice odgovori na pitanja: šta danas opterećuje srpsku zajednicu u regionu, koliko znači pomoć Republike Srbije i šta je to što bi Odbor mogao da učini da pripomogne zajednici kroz inicijative. Istakao je i da su problemi sa kojima se susreće srpska zajednica u zemljama gde je malobrojnija, kao što su Makedonija, Albanija, Slovenija i Rumunija izraženiji nego u zemljama kao što su Crna Gora, Republika Srpska i Hrvatska.  

Predsednik Odbora se i ovog puta zahvalio potpredsedniku Narodne skupštine dr Vladimiru Orliću na prisustvu i zamolio ga da se obrati prisutnima. 

Potpredsednik Narodne skupštine dr Vladimir Orlić zahvalio se na ponovnom organizovanju sednice sa visokoprioritetnom temom za samu Srbiju i region. Orlić je istakao da je tema sednice položaj Srba na prostorima na kojima se nalaze vekovima unazad i predstavljaju autohtono stanovništvo, pogotovo kada su u pitanju Albanija, Skadar grad, Severna Makedonija, Severni Banat, koji kako je rekao, ne bi bili ni izgrađeni da nije bilo srpskog stanovništva. Naveo je da Srbi na ovim prostorima neretko moraju da se bore za svoja osnovna prava, što jeste razlog za organizovanje ovakvih vrsta sednica. Dodao i je to da se veoma često govori o desetinama hiljada Srba koji žive na ovim prostorima, a da je zadatak, između ostalog i Narodne skupštine, da se taj broj precizno i utvrdi. „Gde god da nas ima, važno nam je da se taj broj utvrdi, jer samim tim na snazi dobijaju argumenti da se pre svega, naš narod bavi svojom kulturom, svojom istorijom i svojom tradicijom“, naveo je Orlić. Podvukao je i to da je zanemarivano i zataškavano da na pomenutim prostorima Srbi imaju pravo na obrazovanje na sopstvenom jeziku, literaturu, kao i jake veze sa Srpskom maticom.  

Milimir Vujadinović  istako je da danas postoji volja da se položaj Srba u regionu poboljša, što nije uvek bilo, pa su samim tim i problemi nakupljeni, ali da postoji i rezultati, koji još možda nisu vidljivi u okolnim zemljama zbog zatvorenosti sistema u kojima žive.  

Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Republike Severne Makedonije istakao je da položaj Srba u Makedoniji u svakom pogledu zavisi od međunarodnog položaja Srbije, kako u ekonomskom tako i političkom pogledu. Kako je rekao Srbija je počela da ekonomski prednjači u regionu, pa je i položaj Srba u Makedoniji počeo da se menja. Rekao je da je to je najveća pomoć koju Srbi u Makedoniji mogu da da dobiju, a s obzirom da se i pozicija Srbija u prethodnih nekoliko godina promenila, počeli su i projekti i otvorio se prostor za dalju saradnju. Kada je reč o svakodnevnim izazovima sa kojima se susreću Srbi u Makedoniji, naveo je za primer pritisak nametanja kolektivne odgovornosti direktno Srbiji. „Da bi opstali u Makedoniji moramo da opstanemo kao politički Srbi“, jer kako je rekao ako se Srbi oslone samo na nevladine organizacije, ostaće bez političkog uticaja u Makedoniji. „To  je jedini način za opstanak naših prava u Severnoj Makedoniji, čiji smo i konstitutivni element“, istako je Stoilković. On je objasnio da je političkim delovanjem dobijen Sveti Sava, kao državni praznik Srba u Makedoniji, Agencija za prava zajednica, a podnesen je i predlog zakona koji se nalazi  u skupštinskoj proceduri, a tiče se garantovanja poslaničkog mandata za pripadnike nacionalnih manjina. Stoilković je govorio i o popisu stanovništva koji će biti sproveden u aprilu mesecu, a za koji sumnja da neće biti propisano sproveden, zbog postojanja ogromnog prostora za manipulaciju, jer kako je rekao, ne postoji popisna metodologija, i ne zna se kako će izgledati popisni list. 

Gordana Jović-Stojkovski je objasnila način organizacije i funkcionisanja Srpske zajednice u Makedoniji i dodala da je ona bila krucijalna za formiranje Demokratske partije Srba u Makedoniji 1991. godine. Dodala je i to da je jedan od elementarnih problema i vlast Albanaca u Makedoniji, koja svaku inicijativu koju Zajednica pokušava da realizuje diskredituje. 

Pavle Jakoje Brajović govorio je o izuzetno teškom položaju Srba u Albaniji, u kojoj postoji mnogo srpske istorije koju treba očuvati, ali da je nedvosmisleno da se Srbi bore za svoj položaj. Dodao je da se i u Albaniji, kao i u Severnoj Makedoniji manipuliše sa brojem Srba koji tamo žive.  O položaju Srba u Albaniji govorio je i Ekrem Duelević, osvrćući se na neuspeli projekat za izgradnju srpske škole.  

Dr Ivan Bošnjak, kopredsedavajući međuvladinih mešovitih komisija za unapređenje položaja manjina govorio je i postignutim rezultatima u regionu, počev od Makedonije i Albanije, pa do Rumunije i Hrvatske.

Duško Ćutilo, direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima AP Vojvodina, prisutnima je obrazložio da se  Fond od osnivanja, pa do prošle godine bavio isključivo programima podrške izbeglim, prognanim i raseljenim licima iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Hrvatske, ali i Kosova i Metohije. Realizovani su i programi podrške povratničkim sredinama. Od ove godine Fond je počeo da se bavi Srbima koji žive u zemljama u regionu, a cilj je da se Fondom obezbede sredstva za saradnju u oblasti kulture, prosvete, nauke i sporta. 

U nastavku rada usledila je diskusija u kojoj su učestvovali članovi Odbora.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandar Čotrić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Biljana Jakovljević, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Stefan Srbljanović, Sanja Lakić, Mladen Bošković, Janko Langura, Milan Ilić, Aleksandar Marković, mr Slavenko Unković, Radovan Tvrdišić, Hadži Milorad Stošić i Justina Pupin Košćal. 


Odbori vezani za ovu aktivnost


Video (1)

Utorak, 2. februar 2021. | Treća sednica Odbora za dijasporu i Srbe u regionu 02.02.2021.



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
29 30 31 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 1 2
nedelja, 18. april
  • Nema najava za izabrani datum

Ceo kalendar dogadjaja