Predsednik Stefanović je upoznao Džonsona sa radom srpskog parlamenta i koracima koje preduzima u cilju jačanja njegove uloge, posebno kroz rad odbora koji bi, prema njegovim rečima trebalo da imaju jaču ulogu u kontroli izvršne vlasti.
Uloga parlamenta u međunarodnim odnosima, što je i jedna od tema zasedanja skupštine IPU, po rečima generalnog sekretara IPU, često je razmatrana u stogodišnjoj istoriji ove međunarodne organizacije parlamenta, i uočljivo je, kako je primetio Džonson, da su odnosi parlamenta i izvršne vlasti kada je u pitanju spoljna politika, uvek bili predmet razmatranja.
Kada je u pitanju razvoj parlamentarizma u Srbiji, predsednik Narodne skupštine upoznao je svog domaćina sa aktuelnim ali i budućim programima saradnje sa međunarodnim organizacijama i drugim parlamentima u edukaciji i prenošenju iskustava, što je, kako je rekao, važno za srpski parlament u kome je u ovom sazivu veliki broj poslanika koji tu funkciju obavljaju prvi put, dodavši da je u Narodnoj skupštini danas veliki broj mladih i posebno žena.
Generalni sekretar IPU, Anders Džonson rekao je da parlament treba da bude pokretač promena i da sam stvara viziju parlamentarizma za budućnost a da međunarodne organizacije potom treba da učestvuju u realizaciji planova.
Predsednik Narodne skupštine obavestio je svog domaćina da će učestvovati na ovogodišnjem javnom slušanju u Ujedinjenim nacijama gde će se takođe okupiti lideri parlamenata i gde će se obratiti učesnicima sa jednom od tema aktuelnih za srpski parlament i naš region.
Tokom razgovora generalnog sekretara Džonsona su zanimali i stavovi predsednika Narodne skupštine o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, odnosno o nastavku dijaloga zvaničnika Srbije sa Prištinom.
Predsednik Stefanović je upozorio na činjenicu da se podrška Prištini i njenim aspiracijama često shvata kao ohrabrenje za dalji progon Srba sa Kosmeta i izrazio zabrinutost za bezbednost nealbanskog življa. Što se pregovora tiče, Stefanović je skrenuo pažnju na ozbiljnost sa kojom Srbija pristupa dijalogu sa Prišinom ali je naglasio činjenicu da nikako ne treba vezivati rešenje Kosmetskog problema sa pristupanjem Srbije EU, jer u kriterijumima iz Kopenhagena, o pristupanju novih članica Uniji, ne postoji onaj koji se odnosi na priznavanje drugih država i oni su jednaki za sve zemlje kandidate, pa bi tako trebalo da budu isti i za Srbiju.