Na samom početku sastanka predsednik Odbora Milimir Vujadinović pozdravio je Komisiju za nestala lica Vlade Republike Srbije, kao i relevantne predstavnike iz Republike Hrvatske, Republike Srpske, te relevantnih institucija u Republici Srbiji. Predsednik je istakao da centralna tema i cilj ove sednice da se najvažnijim predstavnicima države predstavi šta je Srbija učinila po pitanju nestalih lica u prethodnom periodu. „O važnosti ove teme govori sam podatak da je na prostoru SFRJ nestalo 10.000 lica, odnosno 10.000 porodica traži svoje najbliže. Od toga preko 40 odsto predstavljaju lica srpske nacionalnosti. To govori o razmerama i o obimu nesreće koja je pogodila ovaj narod i ovu zemlju“, istakao je Vujadinović.

Predsednik Odbora pozdravio je pozvane goste, ističući da je Dom Narodne skupštine dom svih Srba iz regiona. Među gostima našli su se specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih u Hrvatskoj Veran Matić, tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković, načelnik Službe za otkrivanje ratnih zločina Momčilo Stevanović, predsednik Srpskog narodnog vijeća, zastupnik u Hrvatskom saboru prof. dr Milorad Pupovac i voditelj kancelarije SNV Zagreb Jovan Vlaović. Predsednik je pozdravio i predsednika Zajedničkog veća opština Vukovar Srđana Jeremića, direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica mr Milorada Kojića, sekretara Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidoru Graorac Štrkić i saradnika Bojana Kelemana, potom direktora Republičkog sekretarijata za raseljena lica i migracije Republike Srpske Ljubu Ninkovića.

Predsednik Odbora na sednici je dobrodošlicu poželeo i predstavnicima Bezbedonosno-informativne agencije, Radivoju Milankovu, Vojnobezbedonosne agencije potpukovniku Nenadu Spasiću, Vojnoobaveštajne agencije potpukovniku Miroslavu Veselinoviću, kao i samostalnom savetniku u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Đorđu Aleksiću. Sednici su prisustvovali i predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac, stručni saradnik Crvenog krsta Srbije Milica Bjelobaba, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza" iz Beograda Dragana Đukić, i predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih, zarobljenih i nestalih lica, Mirjana Božin i Slobodanka Koldžić.

Aktivnosti Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije na rešavanju problematike pitanja nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ predstavio je Veljko Odalović, predsednik Komisije, generalni sekretar Narodne skupštine. On je istakao da je najteža posledica sukoba koji se desio na prostoru bivše Jugoslavije nerasvetljena sudbina, u ovom trenutku još 9.996 lica svih nacionalnosti. „To jeste razlog za brigu, jer od prvih nestanaka, prošle su tri decenije i to je nešto što za porodice i sve one koji su na bilo koji način u svemu ovome, zajedno sa nama, frustrirajuća činjenica“, dodao je predsednik Komisje. Naveo je i to da bez obzira koliko je do danas urađeno po ovom pitanju, ova problematika ne sme da gubi prioritet. Odalović je objasnio da su lica koja su nestala u sukobima na prostoru Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova i Metohije najverovatnije tamo i sahranjena, a ono što region očekuje od Srbije kada se bavi ovom problematikom, jeste da preuzme odgovornost iako, odgovornost nije samo na srpskoj strani. Istakao je da je angažovanost svih u Komisiji, kada se pristupa ovoj problematici, takav da pitanja nacionalnosti nisu prioritetna, već namera da se pomogne, bilo informacijom ili bilo kojim drugim mehanizmom rasvetljavanje sudbina nestalih lica. „Imamo aktivnu ulogu, dobru nameru i dobru volju i to je ono što nas ponekad dovodi u vrlo delikatnu i tešku situaciju, uprkos dobrim namerama.“ On je dodao da sve relevantne organizacije i službe učestvuju u rasvetljavanju zločina, nestalih lica i neotkrivenih grobnica, ali da nepostupanje nadležnih institucija u regionu veoma često usporava ovaj proces. Predsednik Komisije je govorio i o pravnom okviru sa regionom koji je, kada je u pianju Hrvatska, proistekao iz Dejtonskog sporazuma, koja insistira na novom pravnom okviru, što bi po mišljenju Komisije dodatno usporilo razrešavanje pitanja nestalih lica. Odalović je naveo da je sa Bosnom i Hercegovinom potpisan Protokol o saradnji, kao nastavak saradnje koja je već postojala i vodila se na osnovu zaključaka sa regionalnih sastanka nadležnih vladinih tela za nestala lica. Sa Crnom Gorom uspostavljen je poseban Protokol o saradnji, s obzirom da Srbija i Crna Gora nisu bile strane u sukobu, a ovim Protokolom uspostavljene su veze i podeljene informacije, što je značajno doprinelo razrešavanju pitanja nestalih i stradalih lica sa teritorije Crne Gore. Što se tiče međunarodne saradnje Odalović je istakao saradnju sa dve institucije kao veoma značajne u ovom procesu, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i Međunarodne komisije za nestala lica, čiji angažman region neretko pokušava da marginalizue.

Odalović je naveo da je dalji podsticaj o rešavanju pitanja nestalih lica usledio kroz Berlinski proces na londonskom samitu za Zapadni Balkan, gde je stavljen akcenat na pomirenje i rešavanje pitanja koja proističu iz sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Dodao je i to da je u sedištu Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu potpisan Okvirni plan, kojim su domaće institucije zemalja potpisnica osnovale posebne grupe za istraživanje nestalih lica, neidentifikovanih lica i bazu podataka.

Predsednik Komisije predstavio je mehanizam Radne grupe za lica koja su nestala na području AP Kosova i Metohije, a kojim je do sada razrešeno 75 odsto slučajeva nestalih lica, odnosno sudbine 6 064 osobe na ovom području.

Odalović je u daljoj prezentaciji naveo da broj lica srpske naionalnosti koji se traži i vodi kao nestalo prema evidenciji Komisije iznosi 2 397, dok se u Republici Srpskoj kao nestalo vodi još 1654 osobe srpske nacionalnosti. U nastavku sednice, predsednik Komisije izneo je dalje podatke u vidu panel prezentacije.

Nakon predstavljanja aktivnosti Komisije, usledila je diskusija, gde su gosti i članovi Odbora izneli svoje stavove po ovom pitanju.

Pod drugom tačkom dnevnog reda, predsednik Odbora Milimir Vujadinović informisao je članove Odbora za dijasporu i Srbe u regionu o službenim putovanjima, od 19. do 24. maja, kada je posetio Mostar, Tiranu, Skadar i Podgoricu, kao i putovanje u Vukovar 21. juna 2021. godine. Predsednik je konstatovao da je opšti utisak sa putovanja da gde god srpski narod nema zvanične političke institucije, situacija u kojoj se nalaze je izuzetno teška. Takođe utisak je da su naši sunarodnici iz regiona zagledani u Srbiju i na ekonomski i privredni napredak i političku stabilnost. Takva situacija po automatizmu znači bolji položaj Srba u regionu.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milimir Vujadinović, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora: Miodrag Linta, Milan Ilić, Aleksandar Marković, Hadži Milorad Stošić, Justina Pupin Košćal, Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Slobodan Alavanja, Goran Milić, Milan Đurica, Petar Vesović, Mladen Bošković i Janko Langura.