U uvodnom delu sednice, učešće su uzeli i potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević, savetnik predsednika Vlade za regionalnu saradnju i odnose sa verskim zajednicama mr Vladimir Božović, v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za konzularne poslove, ambasador Aca Jovanović, kao i predstavnik Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Vukman Krivokuća.

Predsednik Odbora mr Ivan Kostić iskoristio je priliku da se zahvali prisutnima na učešću, ističući da je ovo prva sednica Odbora u ovom formatu u protekle četiri godine i izrazio nadu da će se ubuduće jednom godišnje održavati skupovi ovakvog tipa. Predsednik je naglasio da pitanje Srba u dijaspori treba da postane nacionalno pitanje i u skladu sa tim treba raditi na poboljšanju položaja srpske dijaspore. Kostić je dodao da parlamentarci imaju značajnu ulogu u donošenju važnih dokumenata, poput Deklaracije o pravima Srba u regionu, Deklaracije o genocidu u Jasenovcu, ali i u kreiranju republičkog budžeta kojim bi se značajnija sredstva opredelila za srpsku dijasporu.

Potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević naglasio je da je Narodna skupština otvorena za dijalog i saradnju sa svim Srbima koji žive u dijaspori i da će u okviru svojih nadležnosti, zajedno sa nadležnim institucijama Republike Srbije, raditi na poboljšanju položaja svih Srba i očuvanju srpskog nacionalnog identiteta kako u regionu, tako i šire. Kako je istakao, veza između Srba u dijaspori i Matice treba da bude jaka, stalna i neraskidiva i dodao da se samo kontinuiranim dijalogom mogu lakše rešavati pitanja od obostranog značaja. Milićević je zaključio da nacionalne manjine u Srbiji uživaju visok nivo poštovanja manjinskih prava, i skladu sa tim naglasio da država neće odustati od insistiranja na poštovanju svih zagarantovanih manjinskih prava i sloboda pripadnika srpske dijaspore, pre svega u zemljama regiona.

Vladimir Božović je, osvrćući se na položaj Srba u regionu, izneo podatak da je položaj srpske dijaspore, pre svega u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj izuzetno loš, imajući u vidu činjenicu da je nakon rata broj povratnika izuzetno mali, da srpsko stanovništvo ne može da ostvari osnovna prava poput prava na obrazovanje na maternjem jeziku, prava na penziju, stanarska prava i slično. Sa druge strane, Božović je kao dobar primer naveo Mađarsku u kojoj oko 10.000 Srba ostvaruje visok stepen prava i sloboda i uživa veoma dobar položaj. Neki od prioriteta Vlade u narednom periodu, kako je naveo, biće otvaranje tzv. „Srpske kuće“ u centru Podgorice, a koja će predstavljati sedište srpskih medija, kulturne i istorijske baštine, radiće se i na tome da 65. 000 Srba koji žive u Sloveniji dobiju status nacionalne manjine, a ohrabrivaće se i dijalog između srpske pravoslavne i rumunske pravoslavne crkve oko verskih pitanja.

Ambasador Aca Jovanović naveo je da je mir i stabilnost regiona jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade i da se do regionalnog pomirenja može najbolje doći kroz intenzivnu ekonomsku saradnju i zajedničke infrastrukturne projekte, dok je Vukman Krivokuća naveo da prioritetna pitanja poput ustavnog i zakonskog definisanja pravnog položaja srpskog naroda, pre svega u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Albaniji, imovinsko-pravnih pitanja, jačanje saradnje crkve i sloboda ispovedanja, učešće i zapošljavanje u državnim organima, očuvanje srpskog jezika i pisma, treba rešavati u koordinaciji svih državnih organa Republike Srbije.

Zamenik predsednika Odbora za dijasporu Miodrag Linta informisao je prisutne da oko dva miliona Srba živi na teritoriji zemalja regiona i da je veoma važno što se na ovoj sednici mogu razmeniti mišljenja i doći do zajedničkih rešenja za poboljšanje položaja srpske dijaspore. Linta je posebno istakao da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj postoji sistemska diskriminacija srpskog naroda, dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine i etnički motivisano pravosuđe, kao i da je sve više primetna rehabilitacija ustaštva i ustaške ideologije, što predstavlja ozbiljan problem, i naglasio da se jedino zajedničkim insistiranjem na jednakim standardima i reciprocitetu, doslednom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma u slučaju BiH, može doći do trajnog mira i stabilnosti u regionu.

U nastavku sednice, učešće u dijalogu uzeli su i Mladen Bosić, drugi zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, Staša Košarac, Klub poslanika SNSD - Milorad Dodik u Parlamentarnoj skupštini BiH, Andrija Mandić, predsednik Nove srpske demokratije u Crnoj Gori i narodni poslanik u Skupštini Crne Gore, Ivan Stoilković, narodni poslanik Sobranju Makedonije i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji, Slavoljub Adnađ, narodni poslanik u rumunskom parlamentu i član Saveza Srba u Rumuniji, Nine Horvat, narodni poslanik samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom Saboru i izaslanik predsednika Srpskog narodnog veća SNV, Ljubomir Aleksov, narodni poslanik u mađarskom parlamentu i predstavnik Samouprave Srba u Mađarskoj, kao i predstavnici Nacionalnih saveta Srba u Sloveniji, Makedoniji, Rumuniji, kao i udruženja Srba u Albaniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.

Predsednik Odbora je nakon diskusije predložio da se zaključci sa Sedme sednice Odbora usvoje na narednoj sednici i upute nadležnim državnim institucijama i organima Republike Srbije, radi preduzimanja odgovarajućih mera.

Predsednik Odbora se na kraju sednice zahvalio na prisustvu studentima srpske nacionalnosti iz regiona, kao i Društvu srpskih domaćina i UNDP-u, koji je podržao održavanje sednice.