Svečana sednica sazvana je povodom obeležavanja Sretenja - Dana državnosti Republike Srbije.
Otvarajući svečanu sednicu, predsednik Narodne skupštine pozdravio je, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, predsednika Republike, predsednika i članove Vlade, Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja, časne oce i predstavnike verskih zajednica u Republici Srbiji, članove diplomatskog kora, predstavnike državnih institucija i dobitnike odlikovanja Republike Srbije.
Himnu “Bože pravde” izveo je hor Prvo beogradsko pevačko društvo, a zatim se prisutnim gostima obratio predsednik Republike Tomislav Nikolić:

“Dame i gospodo narodni poslanici,
Vaša svetosti, časni oci,
Vaše ekselencije,
Dame i gospodo,
Na današnji dan, pre 209 godina, podignut je Prvi srpski ustanak, a pre 178 godina, donet je Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije.
Uspesi u Prvom i Drugom srpskom ustanku, u evropskoj istoriji poznatim kao "srpska revolucija", omogućili su da u vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića budu postavljeni temelji moderne srpske nacije i države.
Sretenjski ustav je sadržao najsavremenija civilizacijska rešenja tog vremena. Njime je u Srbiji utemeljena demokratija i stvoren osnov za rešavanje važnih pitanja tadašnjeg srpskog društva kao što su nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i ljudska prava.
Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje iz 1814. i 1830. godine i belgijski ustav od 1831. godine. Jedan je od prvih demokratskih ustava u Evropi i pokazuje kako je u Srbiji, čim su se stekli uslovi, stvarana organizovana država, zasnovana na osnovnim načelima pravde.
Ustav je usvojen na zasedanju Narodne skuštine održanom 15. februara 1835. godine, na veliki hrišćanski praznik Sretenje. Skupština je zasedala u porti pravoslavne crkve u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici kneževine.
Ustavom je Miloš ograničio svoju vlast rekavši: «Zaklinjem se svetom, jednosušnom i nerazdjelnom Trojicom da ću Ustav knjaževstva Serbije držati točno i sovjestno u cjelosti i da ću svakog pridržavati da ga takođe u cjelosti drži;
da ću braniti nepovredivost pravoslavne vostočne cerkve u Serbiji,
da ću svim silama i sredstvima čuvati cjelost Serbije i obštenarodnu slobodu ličnosti, i bezbjednost imanja i prava svakog Srbina;
a najposle, da ću se svakojako starati, da obezbjedim i uzvisim blagostojanije i svega naroda srpskoga voopšte i svakoga Srbina ponaosob. Tako mi Bog pomogao!»
Poseban odeljak Ustava posvećen je ličnim pravima građana: neprikosnovenosti lične slobode, nepovredivosti svojine, slobodi veroispovesti. Posebna pažnja posvećena je jednakosti i pravu na izbor življenja.
Ustav sadrži i odredbe koje se odnose na određen broj procesnih prava, kao što su: ne bis ne idem, nulum crimen sine lege, pravo na žalbu višoj vlasti, zabrana retroaktivnosti zakona.
Ustav eksplicite zabranjuje ropstvo stipulišući: „Kako rob stupi na Srbsku zemlju, ot onoga časa postaje slobodnim, ili ga ko doveo u Serbiju, ili sam u nju pobegao”.
Međutim, usvajanje Sretenjskog ustava nije naišlo na odobravanje u inostranstvu. Prigovorile su kako je nezamislivo da Srbija ima ustav kakav nema veći deo evropskih zemalja. Postavljalo se čak i pitanje - šta će Srbiji ministarstva, među njima ministarstvo inostranih dela, i šta će Srbiji zastava.
Bilo je po njihovom mišljenju revolucionarnih elemenata, koji su došli pre svega iz Francuske. Zatražili su njegovo suspendovanje obrazlažući svoj zahtev jednostavnom sentencom „ Ustav treba menjati, jer je uneo francuski rasad u tursku šumu“.
Knez Miloš je povukao objavljeni ustav. Želeo je da samostalno vodi svoju državu, ispunio je zahteve svog naroda, ali je morao da se pokori volji sila od kojih je zavisio.
Zato je istorijski put srpske ustavnosti bio posut trnjem, pun uspona i padova, brisan vetrovima sa istoka i zapada. Na ustave Srbije, narodne ili oktroisane, savremene i manje savremene, uticalo je istorijsko breme viševekovne zavisnosti od tuđe volje, ili bolje reći samovolje.
Na našu pravnu tradiciju možemo da budemo ponosni, bez obzira na teške istorijske okolnosti. Od Dušanovog zakonika, šest samostalnih ustava koje je Srbija imala kao kneževina, a zatim kao kraljevina, donetih 1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903, do savremenih ustava i važećeg iz 2006. godine, Srbija ima svetlu tradiciju koja nimalo ne zaostaje za onom u drugim evropskim zemljama.
Tome su najviše doprineli naši običaji, koje su nam preci, nekada u pesmama nekada u predanjima, prenosili sa generacije na generaciju, kao i univerzalne vrednosti koje su utkane u suštinu našeg bića.
Običaji su osnovni izvor svakog našeg propisa, zakona, ustava. Zato su kod nas neprikosnoveni: poštenje, poštovanje drugih, patriotizam, slobodoljublje. Tako je u Srbiji vekovima...., bilo i biće.
Snaga ustava proizilazi iz spremnosti i odlučnosti svakog građanina da ga brani. Bez podrške građana ustavna prava bi bila zagarantovana samo na papiru, kao spisak lepih želja.
Obavezani rečima i delima velikih predaka, koji su u izuzetno teškim okolnostima uspevali da sačuvaju našu otadžbinu, i danas moramo da odbranimo Srbiju, lepu demokratsku državu, satkanu od žrtava svih koji su pali braneći je.
Da sačuvamo Srbiju u okviru njenih granica.
Možda će sutra neke ''umne glave'' izvrgavati podsmehu ove moje reči. Napisaće i izreći da su žrtve i iskušenja besmisleni. Srbija je demokratska zemlja u kojoj je i to moguće.
Voleo bih kada bi im uzor bili oni koji o svojoj državi pišu ili govore a žive u državama članicama Evropske Unije, recimo.
Promenila se Srbija, dozvoljava svakome da glasno i nekažnjeno iskaže svaku svoju misao.
Da je ovakva Srbija postojala ranije, ja nikada ne bih zbog izgovorenih reči bio u zatvoru.
Da je ovakva Srbija postojala ranije, mnogi bi odavno bili u zatvoru zbog izvršenih krivičnih dela.
Ali, i posle najtamnijih noći sviće novo jutro; izborili smo se za demokratiju, borimo se protiv kriminala, borimo se da zaposlimo Srbiju, pregovaramo sa privremenim institucijama u Prištini, sa pravom očekujemo datum za pregovore sa Evropskom Unijom.
Ne smemo da gubimo nadu i nećemo da prekinemo pravedne napore za očuvanje naše teritorije i identiteta. Našeg srca i duše: Kosova i Metohije.
I danas su aktuelne reči knjaza Miloša i svih koji su pre nas stvarali Srbiju kao državu u kojoj se živi na osnovu demokratskog Ustava.
Zato vam kažem: Izabran sam da branim Srbiju pridržavajući se tačno i savesno ustava Republike Srbije, ne postoji niko drugi koga bih slušao.
Očekujem da i Vi, izabrani predstavnici građana, sve svoje napore usmerite ka zajedničkom cilju: očuvanju našeg bića u našoj zemlji, ponosnoj Srbiji.
Svim građanima Srbije čestitam Dan državnosti!
Hvala!”

Povodom Dana državnosti, predsednik Republike Tomisav Nikolić odlikovao je zaslužne pojedince i institucije. Predsednik Komisije za odlikovanja prof. dr Oliver Antić pročitao je ukaze, a predsednik Republike uručio je odlikovanja koja su dobili: Osnovna škola “Lazar Savatić”, Prvo beogradsko pevačko društvo, pukovnik Tomislav Bećaglavić, Institut za fiziku, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, šahistkinja velemajstor Milunka Lazarević, Fond B92 za akciju “Bitka za bebe”, dramska umetnica Marija Crnobori i Narodna biblioteta Srbije. Posthumno su odlikovani pilot Goran Savić, stariji vodnik prve klase Slaviša Marković i stariji vodnik prve klase Nebojša Milić.
U ime nagrađenih, prisutnima se obratio se Dejan Ristić, vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije.

Pesmom “Vostani Serbie”, u izvođenju Prvog beogradskog pevačkog društva,
predsednik Narodne skupštine mr Nebojša Stefanović zaključio je Prvu svečanu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.