Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović sazvala je Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini za 20. oktobar, sa početkom u 16,10 časova, za koju je utvrdila sledeći dnevni red:

1. Obraćanje Narodnoj skupštini predsednika Ruske Federacije, Dmitrija
Anatoljeviča Medvedeva.

Sednici su pored narodnih poslanika prisustvovali šefovi diplomatije Republike Srbije i Ruske Federacije Vuk Jeremić i Sergej Lavrov, članovi delegacije Ruske Federacije, predstavnici republičkih organa, institucija i organizacija, kao i diplomatski kor.

Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Anatoljevič Medvedev je, obraćajući se narodnim poslanicima, čestitao 20. oktobar, Dan oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora, istakavši da je taj praznik upisan u zajednički letopis naše pobede. U Srbiji se čuva sećanje na sve one koji su dali svoje živote za njeno oslobođenje. Uverio sam se u to danas, kada sam polagao cveće na Groblje oslobodilaca, gde su sahranjeni sovjetski vojnici i oficiri, rekao je predsednik Medvedev i dodao da želi da zahvali narodu Srbije na odgovornom i plemenitom odnosu prema istoriji Drugog svetskog rata. Srbima, po rečima Medvedeva, ne treba objašnjavati na čijoj strani je tada bila pravda.

Hrabro i samopožrtvovano ste se borili protiv fašista, ali takav otpor nacistima, kao što se zna, nije se pružao svugde, jer je čitav niz država u Evropi, ne samo podržavao, nego i ratovao na strani Hitlerovog režima, dok su neke zemlje izabrale kolaboracionalizam, metodično potpomažući Hitlerovu ratnu mašinu svojim isporukama. Moramo otvoreno da kažemo da je odgovornost takvih političkih režima, takođe, očigledna. Da nije bilo takve podrške, broj žrtava fašizma mogao bi biti drugačiji. Kažem to ne da bih uzbudio fantome prošlosti, toga se treba sećati, pogotovo oni koji sada pokušavaju da prekroje istoriju za sebe kako bi postigli svoje lične političke interese, rekao je ruski predsednik u nastavku i dodao da je Rusija za poštenu analizu pouka istorije, kako se učinjene greške ne bi ponovile.

Govoreći o potrebi uspostavljanja efikasnijeg sistema evropske bezbednosti, predsednik Medvedev je objasnio da je inicijativa Rusije da se sklopi novi ugovor, da se stvori savremeniji, efikasniji sistem evropske bezbednosti, koji bi funkcionisao nezavisno od blokovske pripadnosti i ideologije.

Bezbednost je nedeljiva i to je najvažnija pouka Drugog svetskog rata i žalosnih događaja iz 90-tih godina i nekih dramatičnih događaja iz novije istorije iz ove decenije, rekao je predsednik i precizirao da je reč o balkanskoj krizi i događajaima u avgustu 2008. godine na Kavkazu, koje su bile nazvane gruzijskom agresijom. Svi su oni pokazali neefikasnost sadašnjeg sistema bezbednosti i neophodnost da se isti modernizuje.

Priprema i potpisivanje ugovora o evropskoj bezbednosti postao bi početak formiranja jedinstvenog prostora bezbednosti u evroantlantskoj zoni. Obezbedio bi pouzdane i jednake garancije za sve zemlje i učvrstio jasna pravila sprečavanja i mirnog rešavanja sukoba. Takvo se rešavanje mora i može odvijati u fazama. Prvo, prihvataju se obaveze u odnosu na neupotrebu sile, slede mere za jačanje poverenja i mere za razvoj konstruktivnog dijaloga između strana u sukobu. Baš u takvom obliku, a ne kroz donošenje, ponekad, apsurdnih i veoma opasnih političkih odluka.

Rusija i Srbija su, kako je nastavio predsednik Medvedev, jedinstvene u razumevanju strogog poštovanja principa međunarodnog prava u neprihvatanju jednostranih, a ponekad i nasilnih metoda rešavanja međunarodnih problema. Primer konstruktivne političke saradnje između naših zemalja je pitanje rešavanja kosovske krize. Događaji do kojih je došlo posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, potvrdili su da se nedostatak napretka na pregovorima koristi kao povod za jednostrano delovanje, uključujući priznavanje novih subjekata međunarodnog prava. U osnovi rešavanja kosovskog problema treba da bude međunarodno pravo, uključujući svakako odluke organizacije UN, Rezolucije Saveta bezbednosti, pre svega, Rezolucija 1244. Rusija je spremna da i ubuduće pruža svu neophodnu pomoć Srbiji u odbrani njenih nacionalnih interesa. Ne može se, međutim, povlačiti paralela između događaja na Balkanu i na Kavkazu. Ono što je Rusija učinila, kada je reč o dve kavkaske republike je u potpunosti u skladu sa Poveljom UN i na taj način doprinela je jačanju stabilnosti u kavkaskoj regiji, zaključio je Medvedev.

Osvrćući se na dalje unapređivanje međusobnih odnosa Ruske Federacije i Srbije, predsednik Medvedev je rekao da ćemo težiti da našoj međudržavnoj saradnji damo obeležja strateškog partnerstva.

Osnova tih procesa bili su i jesu naši ekonomski odnosi. Prošle godine, između naših zemalja, postignuti su dogovori o strateškim pitanjima koji se odnose na zajedničke projekte u oblasti nafte i gasa i to su temeljni dogovori, rekao je on i osvrnuo se na rezultate današnjih pregovora sa predstavnicima Srbije. Predsednik Medvedev je istakao da smo na kraju pregovora potpisali čitav niz važnih dokumenata. Ti dokumenti razvijaju našu saradnju u svim pravcima, ali da ekonomija ne može da obuhvati sva pitanja našeg života. Veoma je važno da očuvamo onaj duh koji je uvek doprinosio razvoju posebnih odnosa između naših naroda. Dodatan podsticaj takvoj saradnji biće i dani duhovne kulture koji će se održati iduće godine u Srbiji i isti takvi dani Srbije u Ruskoj Federaciji 2011. godine, rekao je Medvedev i zaključio, da će koristi od ukupne saradnje imati ne samo Rusija, Srbija i Balkan, nego i čitava Evropa. To je najvažniji međunarodni rezultat moje zvanične posete Srbiji.

Na kraju svog obraćanja, predsednik Ruske Federacije, je još jednom izrazio zadovoljstvo što je prvi šef strane države koji se na posebnoj sednici, sazvanoj na Dan oslobođenja Beograda od fašizma, obratio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović zahvalila se predsedniku Ruske Federacije i zaključila Prvu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.