Predsednik Poslaničke grupe prijateljstva Boško Ristić istakao je da Srbija pridaje veliki značaj saradnji sa Nemačkom, kao jednom od najvažnijih država Evropske unije i dodao da parlamentarci Srbije žele da sarađuju sa nemačkim parlamentarcima u svim oblastima.

Boško Ristić naglasio je da je pridruživanje Srbije Evropskoj uniji i usvajanje vrednosnog sistema koje to članstvo podrazumeva njen spoljnopolitički prioritet. Taj put nije jednostavan, rekao je Ristić, ali naša zemlja preduzima aktivnosti kojima šalje poruku da želi da bude činilac mira, stabilnosti i bezbednosti u regionu i u Evropi. Boško Ristić upoznao je goste sa reformama političkog sistema u Srbiji i u tome posebno istakao važnu ulogu Narodne skupštine. Rekao je da je izmenama Poslovnika unapređen rad i postignuta veća efikasnost rada Narodne skupštine. Rekao je da su izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika ukinute blanko ostavke i ojačana uloga narodnih poslanika u odlučivanju, a ograničenjem upotrebe imuniteta sprečena njegova zloupotreba i povećana odgovornost nosilaca javnih funkcija.

U cilju jačanja kontrolne i nadzorne funkcije Narodna skupština je formirala nezavisna regulatorna tela, koja su stekla značajan kredibilitet u našem društvu, jer su njihove preporuke doprinele promenama u sistemu, istakao je Boško Ristić. Dodao je i da je u proteklom periodu unapređena stručna služba Narodne skupštine i da predstoji jačanje kontrolne uloge skupštinskih odbora.

Istakao je i da će Srbija nastaviti sa sprovođenjem reformi, s ciljem modernizacije i demokratizacije društva i jačanja institucija.

Poslanik Kai Gering rekao je da je cilj njihove posete realizacija programa podrške koju nemački Bundestag dodeljuje studentima iz više zemalja. Najavio je da će i naredne godine pet studenata iz Srbije dobiti ovu stipendiju i biti u prilici da se upozna sa radom Bundestaga.

Nemački parlamentarac pozdravio je reforme u Srbiji i interesovao se za stanje ljudskih prava. Boško Ristić odgovorio da u Srbiji da nema sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da postoje mehanizmi za njihovu veću zaštitu, ali da su neki slučajevi diskriminacije manjina, kao što je bila zabrana Parade ponosa, posledica uvreženih predrasuda, koje su iskorišćene u dnevnopolitičke svrhe.