Sastanku je prisustvovao i Aleksandar Senić, predsednik Odbora za evropske integracije Narodne skupštine. Pored predsednika odbora sastanku su prisustvovali Inara Murnice, predsednica Parlamenta Letonije, Urban Ahlin, predsednik Parlamenta Švedske, Edgar Rinkevis, ministar spoljnih poslova Letonije, Frans Timermans, prvi potpredsednik Evropske komisije.
Na dvodnevnom sastanku se razgovaralo o prioritetima predsedavanja, ekonomskim i investicionim izazovima, odgovoru Evropske unije na terorističke napade i sveukupnoj bezbednosti, boljoj regulativi, prioritetima i izazovima Istočnog partnerstva, kao i pronalaženju adekvatnog rešenja za krizu u Ukrajini.
Na marginama sastanaka predsedavajućih odbora za evropske poslove parlamenata Evropske unije održan je i treći sastanak parlamenata južnog dela EU, na kome je uzeo učešće i predsednik Odbora Aleksandar Senić. Glavne teme ovog sastanka bila su pitanja migracije, ekonomsko upravljanje, sa akcentom na povećanje ekonomskog rasta i unapređenje politike zapošljavanja, kao i bezbednosni izazovi u regionu južne Evrope. U razgovorima je posebno naglašena važnost principa solidarnosti i podele odgovornosti među država članicama, kako u podsticanju investicija i obezbeđivanju novih radnih mesta, tako i u borbi protiv terorizma. To će, po mišljenju zemalja učesnica sastanka, doprineti stvaranju bezbednije i snažnije integrisane Evrope koja će nastaviti da štiti i poštuje osnovne slobode i prava svih građana, kao i slobodu izražavanja, bez koje nema demokratije. Politika migracija mora se razvijati u pravcu obrazovanja, ekonomskog razvoja i podsticanja konukretnosti.
Na zvaničnom sastanku COSAC usvojen je polugodišnji izveštaj i predstavljen dnevni red plenarnog COSAC -a koji će se održati 31. maja – 2. juna 2015. godine.
U prvom delu sastanka, predstavljeni su prioriteti predsedavanja, koji su usklađeni sa postavljenim ciljevima Evropske unije i obuhvataju ekonomski razvijenu, konkurentnu, digitalnu i aktivnu Evropu. Akcenat je stavljen na jačanje jedinstvenog tržišta i unapređenje politika koje zaostaju za standardima, uspostavljanje Energetske unije koja treba da obezbedi energetsku sigurnost država članica i unapređenje politike prema susedima, na istoku i jugu, kako bi se obezbedila bezbednost na granicama Evropske unije. To jeste i generalni prioritet svih zemalja članica Unije.
Iako zvanično politika proširenja nije među prioritetima letonskog predsedavanja Savetom EU, predsednici odbora i drugi visoki zvaničnici u više navrata podstakli su zemlje kandidate da ispunjavaju kriterijume za članstvo, ističući da će to biti osnovno merilo u odnosima sa zemljama zapadnog Balkana na putu pristupanja Evropskoj uniji. Takođe je rečeno, da integracija ovog dela Evrope doprinosi miru i bezbednosti, ali i prosperitetu, a da je princip solidarnosti ključan u razvoju politike proširenja, uz posvećenost država kandidata reformama u svim oblastima.
U drugom delu sastanka, razgovaralo se o perspektivama i izazovima Istočnog partnerstva, kao i krizi u Ukrajini. Učesnici sastanka bili su jednoglasni u oceni da je izuzetno važno graditi poverenje, razumevanje i unapređivati saradnju među državama, posebno susedima, jer sigurnost i bezbednost susedstva znači i mir u Evropskoj uniji. Učesnici su poslali nedvosmislenu poruku solidarnosti Ukrajini, povodom krize i sukoba na istoku, obavezali se na dalju pomoć, ali istakli da je važno da Ukrajina nastavi unutrašnje reforme i restrukturiranje i u tom smislu pozvali na odgovornost.
Predsednik Odbora, Aleksandar Senić, imao je niz bilateralnih razgovora sa predsednicima odbora tokom dvodnevnog sastanka u Rigi. On se sastao sa predsednicom Odbora za evropske poslove Letonije, predsednikom Odbora Luksemburga, Portugala, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U razgovorima je istaknuto snažno opredeljenje Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, posvećenost reformskim procesima i usaglašivanju zakonodavstva sa pravom EU, ali i doprinos koji Srbija daje dostupnim inicijativama, politikama i misijama Evropske unije i u ovoj fazi. Predsednik je izrazio nadu da će se poglavlja o pregovorima sa Srbijom otvarati na osnovu tehničke pripremljenosti. On je upoznao predsednike odbora da su pojedina poglavlja administrativno pripremljena, od strane Vlade Srbije i Evropske komisije, te izrazio uverenje da će države članice podržati napore obe strane i otvaranje spremnih poglavlja u prvoj polovini ove godine.