„Dozvolite mi da se na početku zahvalim Fondaciji K. Adenuar i gospodinu Boneu sa kojim sam u ovom periodu, od kada sam predsednik Narodne skupštine, ostvario veoma dobru i kvalitetnu saradnju. Ovo nije prva publikacija o kojoj smo govorili i nije prva publikacija koja je pomagala narodnim poslanicima da bolje sagledaju šta je suština njihove uloge.
Mi u ovom sazivu imamo veliki broj narodnih poslanika koji su to prvi put u životu. Da bi oni na najbolji mogući način obavljali svoju funkciju u ovoj, bez obzira kako to nekada izgledalo u javnosti, najvažnijoj državnoj instituciji potrebno je da imaju izgrađen, pojačan kapacitet da tu funkciju obavljaju. To se ne odnosi samo na ono što vidite u plenarnoj sali. U plenarnoj sali ono što građani najčešće vide je održavanje sednica na kojima se razgovara o samom procesu donošenja zakona, o kojima se razgovara često i na jeziku koji nije samo pravni, već se govori i političkim žargonom i gde postoji borba političkih stranaka, što je potpuno prirodno u jednoj demokratiji. Međutim, ono što se često ne vidi je zalaganje narodnih poslanika u radu odbora i naravno, u ovakvim aktivnostima, kakva su javna slušanja koja su postala važan i sastavni deo zakonodavnog procesa.
Mi danas promovišemo izdanje profesora Marijane Pajvančić i Instituta Konrad Adenuar, ali treba nekoliko rečenica da posvetimo i samom institutu javne rasprave jer je to nešto što je možda do sada nedovoljno korišćeno u našoj zemlji i možda je sada veoma aktuelno da razgovaramo o tome. Ovo je za parlament kao najvažniju predstavničku instituciju veoma važno, jer se radi o učešću građana u zakonodavnom procesu, u mogućnosti da utiču na donošenje odluka i to je važno za svako društvo i za demokratičnost svakog društva. Učešće civilnog društva u zakonodavnim aktivnostima i drugim mogućnostima koje stoje na raspolaganju građanima da budu adekvatno informisani o radu najvažnije državne institucije Narodne skupštine je nešto što svakako utiče na proces donošenja zakona.
Vi danas imate, kako je to propisano Zakonom o Narodnoj skupštini, javnost rada Narodne skupštine. Mi smo se potrudili da pored onoga što je standardno, imamo i TV prenos koji postoji već dugo vremena, imamo i internet prenos svih plenarnih sednica ali imamo i „lajf skrining“ svih sednica odbora. Dakle, svi skupštinski odbori se direktno prenose internetom i vi imate mogućnost da vidite kako se narodni poslanici za to spremaju, šta tamo izlažu, kako govore i naravno, kakve se odluke tamo donose. Objavljuje se sve što smo izrekli na tim sednicama i to se stenografski objavljuje često u istom danu, čak posle nekoliko sati na sajtu Narodne skupštine. Sve što se izrekne na sednicama Narodne skupštine imate odmah kao stenografsku belešku i možete videti kako je ko glasao, da li je bio za, da li je bio protiv ili uzdržan, da li je uopšte bio prisutan i naravno šta je rekao tokom samog zasedanja.
Pored toga tu su konferencije za novinare koje su veoma često u Narodnoj skupštini, saopštenja za javnost, veoma aktivan veb sajt Narodne skupštine i sve to omogućava i međunarodnim institucijama i građanima Srbije i svim zainteresovanim stranama, kroz uvid u stenografske beleške, jednu javnost rada.
Ono što je relativno novo i što nije dovoljno korišćeno je upravo institut javnog slušanja. Mi smo insistirali da skupštinski odbori pred donošenje nekih važnih zakona, ali ne samo zakona, imaju institut javnog slušanja i to u procesima za koje su odbori smatrali da su veoma važni. Predsedavam Odborom za prava deteta i u tom odboru smo imali već tri, a uskoro i ćemo imati četvrto javno slušanje. To su javna slušanja koja su se ticala veoma aktuelnih i gorućih tema poput inkluzije.
Inkluzija je tema koja je u ovom društvu, nažalost, nedovoljno aktivna, nedovoljno vidljiva, usled mora svakodnevnih političkih događaja, ali je veoma važna.
Kada imate javno slušanje gde će doći predstavnici roditelja, pa kada imate predstavnike, recimo, romske zajednice, pa predstavnike škola, predstavnike državnih institucija i izvršne vlasti, predstavnike Skupštine, onda se tu često razvije rasprava čije domete možete da sagledate tokom javnog slušanja. Takođe, imali smo javno slušanje o zloupotrebi dece na internetu. To su teme koje nisu dovoljno obrađivane u našem društvu i mi smo smatrali da su to bile veoma važne stvari.
Imali smo specijalnog tužioca za „sajber“ kriminal. Ljudi su došli da nam kažu šta su stvarni problemi, jer mi svi pričamo o onome što je posledica, ali kada dođete do rešavanja problema, često se to svede na banalne stvari, kada na primer tražimo od nekoga računar sa podacima ili da kažem, nije još uvek optužen od firme, da sačuva te podatke, ne da ih preda, da ih sačuva, ona nema na to po zakonu pravo i taj neko može da obriše sa službenog računara sve podatke kojima je pristupao na određenom savetu ili je kontaktirao sa decom, pre nego što se formalno podigne optužnica.
Izmene takve vrste u zakonodavstvu, takvih vrsta propisa, omogućuje da se mi efikasnije borimo. Ja sam dao samo ova dva primera koja sam ja lično imao direktno na javnom slušanju a to javno slušanje je dovelo do konkretnih rešenja koja će kasnije biti pretočena u zakon.
Dakle, smatram se radi o veoma važnoj instituciji. U knjizi ćete moći da vidite kako se to radi u Bundenstagu, šta su stvari koje su nemački parlamentarci inovirali, šta su uradili bolje od nas, šta su uradili slično ili isto i mislim da postoji prostor da i Narodna skupština napreduje. Naravno, mi imamo u planu donošenje i novog zakona o Narodnoj skupštini, koji će poboljšati komunikaciju Narodne skupštine sa građanima, ali za to nam je potrebna podrška javnosti. Kažem, to je nešto što je veoma važno.
Suština čitavog procesa jeste da se glas građana čuje, da narodni poslanici budu neko ko građane predstavlja, ali i da se omogući građanima i da kroz ovakav institut javnog slušanja direktno učestvuju u procesu donošenja odluka, bilo da su zakoni to ili da se predlažu neka druga rešenja.
Zbog toga smatram da je pravo vreme da diskutujemo o ovakvoj temi, posebno što je pred nama i proces evropskih integracija Srbije. U tom procesu Srbija će imati ozbiljne i velike izazove i ja sam juče i u mađarskom parlamentu razgovarao sa našim mađarskim kolegama o tome. Sve ono što danas čak ljudi i ne vide, i da vam kažem, proces pregovora je samo prvi korak. Nas posle učlanjivanja u EU tek čekaju izazovi koji su sačekali sve članice EU.
U ovom procesu, praćenje procesa pregovora, za šta Narodna skupština ima ozbiljne nadležnosti, praćenje čitavih procesa pregovora, formiranjem novog komiteta za stabilizaciju pridružavanja, koji će faktički pratiti ovaj rad, ali naravno, saradnja svih drugih skupštinskih odbora u ovom procesu i sa glavnim pregovaračem i sa ministrom zaduženim za evropske integracije.
Dakle, institut javnog slušanja će imati u narednih 10-ak godina pravu dimenziju u Narodnoj skupštini i voleo bih da što više vas učestvuje u ovakvim procesima i da dođete da čujete, na kraju krajeva i da kažete šta vi mislite, jer sve to ostaje zabeleženo, ostaje kao trag i mnogo toga se kasnije implementira u neke buduće zakone.
Što je kvalitetnije organizovano javno slušanje, što više ljudi učestvuje, više institucija i državnog i civilnog društva, to smo imali zaista prilike da vidimo, zakoni su kasnije u skupštinskim raspravama usvajani na jedan mnogo mirniji način, bez previše sukobljavanja, jer su suštinske programske nesuglasice bile raščišćene ili na sednicama odbora ili na javnim slušanjima.
Zahvalan sam što ste ovu publikaciju napisali i što je njena promocija baš u Narodnoj skupštini i nadam se da će naša saradnja i u narednim godinama biti ovako uspešna i povećati ugled Narodne skupštine, ali povećati i naše kapacitete. Hvala vam“