Konferenciju je otvorila predsednica Narodne skupštine Republike Srbije prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. O velikom značaju konferencije svedoči i prisustvo generalnog sekretara Interparlamentarne unije Andersa B. Džonsona, koji se takođe obratio prisutnima. Učesnicima su se obratili i zamenik šefa misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur, stalni koorinator UN u Srbiji Vilijam S. Infante i zamenica šefice Kancelarije Saveta Evrope Nađa Ćuk.

Teme konferencije bile su ljudska prava i uloga parlamentaraca, univerzalni sistem zaštite ljudskih prava, sistem za zaštitu i praćenje ljudskih prava Saveta Evrope, sistem parlamentarne kontrole, nadzor i uloga državnih institucija za ljudska prava.

Na Konferenciji je predstavljena publikacija „Ljudska prava: Priručnik za parlamentarce“ u izdanju Interparlamentarne unije i Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a čiji je prevod na srpski jezik i štampanje pomogla Misija OEBS-a u Srbiji.

U toku konferencije obeleženo je 120 godina od članstva Srbije u Interparlamentarnoj Uniji i Dan demokratije.

Otvarajući Konferenciju “Ljudska prava i parlamentarci“, predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović je istakla da Srbija prepoznaje značaj ljudskih prava, što je vidljivo i u zakonodavnoj aktivnosti:

„Poštovane ekselencije,

Kolege narodni poslanici,

Cenjeni gosti,

Iskorakom iz carstva sloboda u sistem uređenih odnosa, čovečanstvo je postavilo temelje razvoja društva i stvorilo prve države. Iskorakom u demokartiju, taj prvi korak dobio je svoj puni smisao. Sa takvim početkom najtešnju vezu ostvarujemo upravo kada, koristeći se svojom slobodom, slavimo pravo drugog; pojam demokratija ispunjavamo punim smislom naročito onda kada, rečeno volterijanskim rečnikom, borba za pravo ljudi da misle drugačije postaje svrha našeg rada.

 I evo nas danas, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, gde smo se sastali da govorimo upravo o ljudskim pravima; moje je zadovoljstvo nemerljivo, najpre stoga što o ovoj svevremenskoj temi govorimo u najvišem zakonodavnom i predstavničkom telu u našoj zemlji, ali i zato što nas je okupilo nekoliko izvanrednih povoda.

Naime, konferencijom o ljudskim pravima Narodna skupština obeležava Međunarodni dan demokratije - treću godinu zaredom. Počev od 2008. godine - kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija, na predlog IPU, proglasila 15. septembar Danom demokratije - Narodna skupština prigodnim aktivnostima podseća na demokratske tekovine i vrednosti.

Ove godine, Narodna skupština obeležava i 120 godina od učlanjenja u Interparlamentarnu uniju - najstariju i najbrojniju međunarodnu parlamentarnu organizaciju na svetu. Interparlamentarna unija osnovana je 1889. godine i jedna je od najstarijih međunarodnih organizacija uopšte, a Srbija joj je pristupila samo dve godine posle osnivanja.

Ciljevi za koje se zalaže Interparlamentarna unija predstavljaju temelje društva. To su: međunarodni mir, održivi ekonomski razvoj, jačanje parlamentarne demokratije, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, ravnopravnost muškaraca i žena, veća zastupljenost žena u javnim poslovima, zaštita prava dece kao najosetljivijeg segmenta društva.

Srbija je ponosna na svoj istorijat u ovoj organizaciji, te nam prisustvo dragih prijatelja i uvaženih gostiju, tim pre, snaži osećaj zadovoljstva i počastvovanosti. Stoga, dozvolite mi da naročito zahvalim uvaženom generalnom sekretaru IPU, gospodinu Andersu Džonsonu - koji je u prehodnim godinama, svojom posvećenošću, obeležio rad ove organizacije - što je među svojim mnogobrojnim obavezama odabrao da danas bude ovde, sa nama, u Beogradu.

A publikacija pred nama, Priručnik o ljudskim pravima, deo je napora da se proklamovane vrednosti ožive u praksi i tako ostvari efikasniji rad parlamenta u oblasti ljudskih prava.

Priručnik je namenjen poslanicima, legitimnim predstavnicima naroda, koji žele da se dodatno angažuju na zaštiti i promovisanju ljudskih prava.

Objavljen je 2005. godine, u saradnji Interparlamentarne unije i Kancelarije komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava, a sadrži predloge šta treba da se preduzme kako bi se konkretno primenila Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Ovo druženje dugujemo i našim prijateljima, Misiji OEBS-a u Srbiji, koja je omogućila prevođenje priručnika, i kojima želim da zahvalim što su i ovom prilikom, kao i nebrojeno puta dosad, podržali aktivnosti NSRS. 

Dame i gospodo, dragi prijatelji,

Ljudska prava predstavljaju temelj, na kojem se zasniva naša civilizacija i iz koga se crpi snaga za formulisanje kulturnih obrazaca i pravnih normi.

Srbija jasno prepoznaje značaj ljudskih prava, što je vidljivo i u zakonodavnoj aktivnosti – i tu, pre svega, mislim na usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o ravnopravnosti polova i ratifikaciju brojnih međunarodnih konvencija, ali i na spoljnopolitičke aktivnosti u prihvatanju evropskih principa na putu ka članstvu u Evropsku uniju.

Građani Srbije su osetljivi na niz pitanja u domenu ljudskih prava, naročito zbog istorijskog iskustva našeg naroda.  U ime budućnosti od koje očekujemo da u njoj neka otvorena pitanja i budu zatvorena, neka ovaj skup i ideje koje ćemo razmeniti bude još jedan zalog za naredne decenije u kojima ćemo na temeljima demokratije i ljudskih prava graditi svet u kojem živimo“.