Na početku sastanka, potpredsednik Skupštine istakao je da Republika Srbija poštuje vrednosti solidarnosti i saradnje na čijim se temeljima zasniva rad Frankofonije i dodao da se francuski jezik izučava u srpskom obrazovnom sistemu gotovo dva veka, u okviru svih nivoa obrazovanja.

„Stalna delegacija Narodne skupštine aktivno učestvuje u radu Parlamentarne skupštine Frankofonije, u meri u kojoj je to moguće“, istakao je Marinković, s obzirom da Srbija ima status posmatrača, od 2008. godine. Rad delegacije Narodne skupštine potkrepio je činjenicom da je tokom 2018. godine aktivno učestvovala je na Konferenciji šefova delegacija za region Evropa u Bukureštu, Plenarnom zasedanju u Kvebek Sitiju i zasedanju za region Evropa u Andori. Narodna skupština poštuje principe solidarnosti i princip međukulturnog dijaloga kao ciljeve u Povelji Frankofonije, dodao je Marinković. Istakao je i da je Srbija sve aktivnija na polju parlamentarne diplomatije i da Skupština želi da pokrene proceduru za promenu statusa u okviru PSF-a, te da očekuje podršku u postizanju tog cilja. Potpredsednik je dodao i to da Narodna skupština podržava reformsku politiku Vlade usvajanjem sistemskih zakona iz oblasti ekonomije, kako bi se što više približila tekovinama Evropske unije, čije je pristupanje jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta RS, ali i kako bi poboljšala kvalitet života građana Srbije.

Krabal je pohvalio volju Srbije za reformama i istakao njenu političku stabilnost. Naveo je da je aktivno učešće delegacije Narodne skupštine u Frankofoniji neosporno, kao i da će podržati Srbiju po pitanju promene statusa iz posmatrača u pridruženog člana. Generalni sekretar je rekao da Srbiju i Francusku spaja dugi niz godina prijateljstva i da Francuska nije zaboravila da je imala velikog saveznika u toku Prvog svetskog rata. Krabal je naveo i da u osnovi Frankofonije leže kultura i demokratija, ali da se one moraju ojačati i obnoviti ekonomskim aspektom. Parlamentarna skupština Frankofonije postavila je sebi za cilj da od 2019. do 2022. godine, usvoji jednu vrstu akcionog plana, u kojem će razmotriti i usvojiti nove ciljeve Frankofonije. Dodao je da je demokratija u srcu Frankofonije, ali i da je ljudski napredak veoma važan i da se mora insistirati na razgovorima, jer oni vode ka bližoj saradnji i boljoj trgovini.

Tema razgovora bila je i saradnja u oblasti kulture na svim nivoima, ali i politička i ekonomska prisnija saradnja, te mogućnosti za osnivanje biznis saveta između dve zemlje.