Predsedavajući sednici, potpredsednik Narodne skupštine Konstantin Arsenović pozdravio je, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, studente Fakulteta političkih nauka, koji su pratili deo sednice sa galerije velike sale.
Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Riza Halimi, Zaharije Trnavčević, Balint Pastor, Žika Gojković, Dragan Marković, Zlata Đerić, prof. dr Vladimir Mariinković, Bojan Đurić, prof. dr Slobodan Samardžić, Đorđe Milićević, prof. dr Janko Veselinović i Dragan Šormaz.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović, ministar finansija Lazar Krstić,
ministar privrede Saša Radulović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, ministar odbrane dr Nebojša Rodić, ministar regionalnog razvoja i lokalne samouprave Igor Mirović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i ministar saoobraćaja Aleksandar Antić.

(Posle pauze.)

PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Nastavljamo rad. Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Fakulteta političkih nauka koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
S obzirom na to da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici, na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja: Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova, Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja i Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana. Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje, ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu s tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na POSTAVLjANjE POSLANIČKIH PITANjA.
Prvi je narodni poslanik Riza Halimi.
RIZA HALIMI: Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodo ministri, moje pitanje je povezano sa nedavnim tragičnim događajem u Bujanovcu kada je ubijen policajac i atmosferom koja je stvorena, nažalost, tom prilikom, atmosferom preplavljenoj, da kažem, raznim člancima i lažnim informacijama o najvećem selu s albanskim stanovništvom u Preševskoj dolini, Velikom Trnovcu, o kom se nažalost ponovo, nije prvi put, stvara lažna slika kao o balkanskom centru droge u kom se, kako se kaže u ovim netačnim napisima, u svako vreme mogu naći na tone droge i u kom, kaže se, verovatno nema više od 7.000 stanovnika a ima preko 6.000 švercera droge. To znači da su maltene i deca i učenici i nastavnici i lekari i svi redom, pa čak i rukovodioci, pa i predsednik opštine, svi šverceri droge.
Ovde je pitanje čemu vodi, gde vodi i kome je potrebno stvaranje ovakve napete situacije i zašto nadležni organi ne daju odgovarajuće odgovore, pogotovo kada se pored ove iskrivljene slike sa drogom paralelno formira jedna druga predstava, i opet ne prvi put, da navodno policija u Veliki Trnovac ne može da uđe, što je notorna laž. Dugo vremena se ćutalo. Tek sada sramežljivo se čuje neka izjava da ipak tamo ima jedan punkt policije i da žandarmerija dva-tri puta dnevno prolazi kroz Veliki Trnovac, a ja dodajem da tu živi najmanje 15 policajaca, pripadnika lokalne policije. Otkud ideja da u to veliko naselje ne ulazi policija?
Sada se bojim, u ovoj situaciji... (Predsedavajući: Vreme.) U skladu sa tom situacijom postavljam pitanje – zašto se ne daje identitet ubice i, ako je tačno da je ubica prešao na teritoriju Kosova, da li je službeno zatražena pomoć od Euleksa i kosovske policije da se definitivno procesuira ovaj težak incident? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi da da odgovor? (Da.) Reč ima premijer Dačić.
IVICA DAČIĆ: Neću sada da ulazim, dame i gospodo poslanici, u objašnjavanje celog ovog slučaja. Prema informacijama koje MUP i policija imaju o ovom događaju, počinioci se nalaze na teritoriji Kosova i u toku je intenzivni rad na dodatnim informacijama. Reč je o ljudima koji su učestvovali i koji su deo te nedozvoljene trgovine, istina ne narkoticima nego cigaretama.
U svakom slučaju, podržavam ono što je istakao gospodin Halimi. Mislim da treba da radimo na uspostavljanju što većeg poverenja u tom delu naše zemlje. S tim u vezi sam primio delegaciju predstavnika Albanaca sa juga Srbije. Vlada Srbije je, takođe, usvojila zaključke na predlog Zorana Stankovića kada je reč o ove tri opštine sa juga Srbije. Ministarstvo će raditi na realizaciji tog dogovora.
Ono što je za Srbiju važno jeste da je sigurno da Albanci koji žive na jugu Srbije treba da se u potpunosti integrišu u srpske institucije i srpsko društvo i da se svi problemi koji postoje rešavaju dijalogom. Sigurno je da to ne znači da mogu biti dopuštene razne kriminalne radnje ili neprijateljska delatnost koja je povezana sa narušavanjem našeg teritorijalnog integriteta.
Ne treba i ne sme da postoji u našoj zemlji nijedno selo gde policija ne može da dođe. Treba zajedno da radimo na tome da se utvrdi puna istina o ovom slučaju i svim drugim koji su se dešavali na tom delu. Ima dosta ubistava među Albancima ili krivičnih dela koja nisu rešena još iz prošlosti. Vlada Srbije je spremna za razgovore i na tragu onoga o čemu se razgovaralo i dogovaralo još pre desetak godina, posle 2000. godine, kada su i izbili problemi na jugu Srbije.
U svakom slučaju, tenzije treba izbegavati, treba smirivati situaciju. Policija nije, niti MUP, izdala nikakvo saopštenje u tom smislu u kojem ste vi govorili. To su više bili neki medijski napisi, a zvanična saopštenja će biti izdata kada ceo taj slučaj bude rešen. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Riza Halimi, izvolite.
RIZA HALIMI: Zahvaljujem na obaveštenju i informaciji u kojoj, po meni, ima dosta stvari koje do ovog trenutka nisam znao. Bez daljeg je tu zajednički interes da se uloga MUP i policije do kraja realizuje kao i u svakom drugom delu države i upravo zato se traži od svih faktora u društvu da se to područje tretira isto u svim domenima, i u ekonomskom i u socijalnom i u političkom i u svakom smislu. Ne bi smelo da se o tom području govori, kao dosada, samo kada ima incidenata. Da ipak bude drugi povod, da bude pozitivnih stvari.
Verujem da je započet proces, ono što je malopre premijer rekao, u kom bi trebalo dugo vremena gomilani procesi da se rešavaju. Od prvog sastanka sa gospodinom Vučićem i ovog poslednjeg sa gospodinom Dačićem sada dva najodgovornija rukovodioca Vlade, i uopšte države, obećavaju da će stvari da krenu u pozitivnom pravcu.
Smatram da ne bi smelo dopustiti bilo koju slabost državnih organa, u ovom slučaju policije, da se slabosti pokrivaju preko ovakvih senzacionalnih tema. Neka se vidi čija i koja odgovornost je u pitanju, jer kako se dugo vremena tu navodilo da se očekivalo vozilo sa ogromnom količinom droge, a policija šalje samo jednu patrolu, po meni je to apsolutno bilo nelogično. Red je da nadležni o ovom slučaju daju detaljnije informacije, da ne bi bilo prostora za različita tumačenja, što bi stvorilo nepotrebnu konfuziju. Ja sam za to da se što efikasnije ovaj slučaj reši i da jedno ili više lica, koliko je uključeno, dobiju zasluženu kaznu, jer se stvarno tu radi o kriminalnom delu. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Imam tri minuta a dosta pitanja, pa ću zato odmah da krenem. Očekivao sam da ovde bude više ministara, onih koji treba da čuju moje pitanje, ali svejedno.
Gospodine Dačiću, zašto se prilikom privođenja osumnjičenih za privredni kriminal postupa tako da se ponižava i vređa njihovo osnovno ljudsko dostojanstvo? Video sam kako je Petar Matijević, ugledni privrednik, priveden sa lisicama na rukama, povijene glave, pritisnut da gleda u zemlju, kao da je u pitanju neki veliki zlikovac ili narko-diler. Petar Matijević je dobar privrednik. Zapošljava dve hiljade ljudi. Njegova imanja su uzorno obrađena i nema razloga da se tako postupa. Zbog čega se tako postupa?
Drugo pitanje je za gospođu Mihajlović. Da li se Srbija odrekla svojih obaveza, koje je preuzela u Kjotu, da će da smanji upotrebu i sagorevanje fosilnih goriva i da ih zameni biološki obnovljivim gorivima? Ovo pitam zato što fabrika bio-dizela u Šidu još ne radi, jer nisu ukinute akcize, što je uvedena akciza na uvoz bio-dizela iz Nemačke. Zbog toga je uvoz prestao i na pumpama u Srbiji vozači uopšte ne mogu da kupe bio-dizel.
Pitanje za gospodina ministra finansija Krstića. Vaš prethodni kolega Mlađan Dinkić je prošle godine u ovo vreme odlučio da se prihodi Uprave za zemljište, Uprave za vode, Uprave za šume eksproprišu i uvedu kao prihod budžeta, s tim da se na kašičicu daje novac za njihove projekte, u znatno smanjenom obimu. I ove godine radovi u ove tri oblasti su znatno reducirani i u manjem su obimu. Da li postoje izgledi da se taj novac, ti izvorni prihodi vrate ovim upravama, da mogu normalno da finansiraju svoje poduhvate?
Još jedno pitanje, za gospodina Glamočića. Setva ove, 2013. godine, najvažniji privredni zadatak, biće obavljena lošije nego što smo očekivali jer seljaci nemaju novca, seju svoje seme koje manje rađa, nemaju novca da kupe đubrivo.
Predlagao sam da se Direkciji za rezerve odobri kratkoročni zajam u dinarima, da kreditiraju ratare da kupe đubrivo i seme. To bi oni vratili u žetvi 2014. godine isporukom zrna žita, od čega bi Srbija mogla da ima veliki devizni prihod za izvoz milion, možda dva miliona tona pšenice. Da li ima izgleda da se to još pre okončanja setvenog roka uvede i reši ovo pitanje? Inače, kakva setva, takva žetva. Setva je loša pa, prema tome, nema izgleda za neki veći rod u 2014. godini. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi da da odgovor? (Da.) Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Evo, Zaharije je pokazao kako može za tri minuta da postavi pitanje svima.
Prvo bih hteo da kažem da je danas prisutno, mislim, 13 članova Vlade od 21, i mislim da je to veoma značajan broj, imajući u vidu neku praksu u ranijem periodu.
(Janko Veselinović: Pola godine vas nije bilo.)
To nije do nas. Vi znate koliko ja volim da dolazim u Skupštinu. Prema tome, ako imate takve želje, kad god mi se obratite, ja ću doći. Apsolutno ne bežim od toga i stvarno mislim da to nije nikakav problem, sa naše strane.
Čuo sam da će biti izmene Poslovnika, da će biti možda više puta mesečno, dva puta ili tako nešto. Apsolutno smo za i podržavamo to. Uostalom, suština političke borbe jeste polemika, iznošenje različitih stavova i ovo je najbolje mesto, sa izabranim predstavnicima naroda.
Kada je reč o onome što je gospodin Trnavčević pitao vezano za hapšenja, svakako se mora voditi računa o dostojanstvu ljudi. Niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv. Nažalost, u našoj praksi je bilo drugačijih slučajeva. Otprilike je uvek bilo obrnuto. Apsolutno mogu da se složim s takvim pristupom, ukoliko je on sveobuhvatan. Nije dobro setiti se nekih ljudi samo kada se njih to tiče, kao da neko drugi nema svoje dostojanstvo, kao da neko drugi nema svoje porodice i kao da su pogođena prava pojedinaca samo kad neko od njih bude na dnevnom redu. Valjda treba sistemski da se borimo protiv jedne takve prakse. Ne govorim sad o tom konkretnom slučaju, nego govorim generalno.
Znate da se više puta neko žali na to da postoji medijski linč protiv nekoga, a dok su drugi bili izloženi istom takvom medijskom linču, nisam primetio da je bilo ko davao bilo kakvu reakciju. Navešću vam jedan primer. Znate da sam ja reagovao kad god je nekome nešto prećeno, uvek, i davao naloge policiji itd. i politički reagovao, da niko u ovoj zemlji ne sme nikome da preti. Nisam čuo da se neko od vas izjasnio, da je dao bilo kakvu izjavu o tome što se npr. mojoj deci preti već mesecima. Šta sad, vi imate porodicu, a ja nemam? Budite korektni onda prema svima. Borimo se protiv nasilja. Biti nekulturan i nasilan nije stvar demokratskih principa, to je stvar za policiju.
Kada je reč o pravima ljudi koji se hapse, privode i sude, apsolutno se slažem da to sve mora da bude u skladu sa zakonom i poštujući njihovo dostojanstvo. Važne su institucije i važan je način na koji to funkcioniše. Bio sam uvek protiv toga. Znate da sam ja i policiji više puta govorio da, po mom mišljenju, kada je reč o snimcima, to treba da bude, a kada je reč o klasičnom kriminalu, sve ovo drugo, trebalo bi voditi računa na koji način se to može zloupotrebiti. Nisam siguran da to uvek policija radi. Ne pušta policija te snimke, ali negde ima i toga.
Moramo praviti sistem koji će biti jednako pravedan za svakoga, ko god se nalazi u jednoj, drugoj ili trećoj poziciji. Kada je hapšen Dragan Džajić, u tom momentu malo je ljudi reagovalo na takav način, veoma malo.
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine predsedniče, vreme.
IVICA DAČIĆ: Slažem se sa vama, gospodine Trnavčeviću, ali nemojte ni vi da nalazite… Ne znam gde ste našli Matijevića. Nisam primetio da je njegov snimak… Molim?
(Zaharije Trnavčević: Šta niste primetili?)
Nije policija snimala. Kada je reč o tome, to treba da se razgovara i sa medijima.
Da vam kažem jednu stvar. Na koji način policija postupa, to je predviđeno zakonom. Ako su prekršili zakon, zna se kako se postupa. Ako nisu prekršili zakon, da li je neko vezan ili nije vezan, to je stvar procene nadležnog policijskog službenika koji to radi. To nije pitanje ljudskih prava ili ne. Drugo je pitanje snimaka i objavljivanja takvih snimaka, a treće je pitanje objavljivanja punih imena i prezimena. Imate situaciju da se najveće siledžije i kriminalci objavljuju pod pseudonimom, a neki drugi pod punim imenom i prezimenom. Ali to je sada stvar kojom treba da se bavi RRA.
PREDSEDAVAJUĆI: Vreme! Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Prihvatam jedino to što kažete da to treba sistemski da se reši, a to je toliko stara stvar da se čudim da dosada nije rešena.
U ovom slučaju nije važno, gospodine Dačiću, ko je snimio. Naravno da policija nije snimila, ali su snimili novinari, foto-reporteri koji su bili. Nisu snimili onaj trenutak kada su policajci upali u vrt gospodina Matijevića kao da se zaista izvodi jedna operacija u kojoj postoji rizik da će Matijević da pobegne itd.
Nisam pitao, a isto znajte da je i tu povređeno pravo osumnjičenih, a to je da su u istražnom zatvoru držani po nekoliko meseci, znatno duže nego što je sama priroda prekršaja iziskivala. To nije u redu i Ustavni sud je gospodinu Miroslavu Miškoviću priznao da je istražni zatvor bio predug. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Pošto ne radi elektronska jedinica, neugodno mi je, ali moram vas zamoliti da promenite mesto.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Poštovani gospodine Trnavčeviću, daleko od toga da se Srbija odrekla bilo kakve svoje obaveze kada govorimo o zaštiti životne sredine. Ne zato što je to obaveza, nego zato što o tome moramo da vodimo računa.
Dakle, prema našem nacionalnom planu vezanom za obnovljive izvore energije, akcize će svakako da budu sklonjene 2015. godine. Tako je određeno i to je u skladu sa svim direktivama. U međuvremenu se pravi pravilnik o namešavanju. Vi verovatno sve o tome znate. Prema tome, to je period koji je potreban našoj privredi da može uopšte da koristi. Ali nije u pitanju samo Srbija, odmah da vam kažem, to su uglavnom i sve ostale zemlje Jugoistočne Evrope.
Još jedna stvar. Kada već govorite o tome da se odričemo bilo kakvih naših obaveza, da znate da su neke stvari proces i da sve što radimo, pogotovo u ovoj oblasti, koja je jedna teška oblast i oblast u kojoj, na kraju krajeva, moramo da se pripremimo i za otvaranje pregovora sledeće godine, Poglavlja 27. Treba da znate i da je Srbija na Energetskoj zajednici prošle nedelje usvojila tzv. LCP direktivu, u kojoj će takođe fosilni izvori...
Kada govorimo pre svega o termoelektranama, do 2027. godine polako ili morati da postanu potpuno čisti proizvođači električne energije ili će, ukoliko su previše časova rada bili na mreži, morati da budu sklonjene. U prvom trenutku, recimo, ta direktiva je bila određena za 2018. godinu, pa se shvatilo da to nije moguće, jer bi ceo region ostao bez termoelektrana.
Hoću da kažem – odnosi se i na ovo. Razumem vaše pitanje za jednu kompaniju, shvatam zašto to pitate, ali sa druge strane, postoji plan i strategija potpuno u skladu i sa našim mogućnostima, ali isto tako i sa onim što se zovu naše obaveze.
PREDSEDAVAJUĆI: Imate pravo na dva minuta. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Ne mogu da se otmem utisku da je u ovom slučaju fiskalni interes Srbije nadjačao ovaj ekološki interes i obavezu da se širi i povećava proizvodnja obnovljivih energenata.
Govori se o tome da iza ovoga stoji i naftaški lobi i inostrani „Gaspetrol“ itd., koji ne žele ovu vrstu konkurencije. Ne vidim razlog da se čeka 2015. godina da se ukine akciza na uvoz bio-dizela iz Nemačke, kao što ne vidim ni razlog da se tek tada, a ne sutra, ovoga časa jednom vašom odlukom ukine i akciza na domaći bio-dizel i da fabrika u Šidu počne da radi.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Krstić.
Sistem nam ne funkcioniše baš kako treba. Znam da je trebalo prvo on, pre Trnavčevića, međutim, neće nam ništa nedostajati ako gospodin ministar iskoristi svoja dva i po minuta. Nemojte sada zbog toga da reagujete.
Izvolite, gospodine ministre.
LAZAR KRSTIĆ: Samo ću kratko. Što se tiče sopstvenih prihoda, to je jedno kompleksno pitanje. Što se tiče same Uprave za vodu i drugih, takođe je kompleksno pitanje, zato što treba naći pravi balans između toga da institucije koje su ranije ostvarivale sopstvene prihode, a koje zapravo sakupljaju te takse i ostale stvari, ostanu motivisane da to nastave da rade, ali sa druge strane, moramo da uzmemo u obzir činjenicu da sve te prihode, naročito one koji dolaze iz monopola, koje je država opredelila određenim institucijama, moramo da držimo na državnom nivou i da prosto prioritetizujemo tamo gde su nam potrebni. To je u principu suština razgovora koje smo vodili sa svim institucijama, uključujući i Uprave za vodu. Toliko.
PREDSEDAVAJUĆI: Sledeći na listi je narodni poslanik Dragan Andrić.
(Zaharije Trnavčević: Nisam zadovoljan odgovorom.)
Gospodine Trnavčeviću, nemate pravo. Molim vas, sedite.
Da li gospodin Dragan Andrić želi reč? (Ne.)
Onda ima reč narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite. BALINT PASTOR: Dame i gospodo, uvaženi predsedniče Vlade, imam pitanje za vas.
„Ptica slomljenih krila“ je spomenik podignut 1994. godine u Subotici, u znak sećanja na 852 civila pogubljena 1944. i 1945. godine. Ovaj spomenik je ukraden pre desetak dana, tačno dve nedelje pre Dana mrtvih, dana kada se mađarska nacionalna zajednica seća svojih nevinih žrtava iz 1944. i 1945. godine, a istom prilikom se, naravno, sećamo i žrtava drugih naroda ili nacija nastradalih u tom periodu.
Konkretno pitanje za vas, gospodine Dačiću – zašto se Vlada nije oglasila povodom sramnog čina krađe spomenika „Ptica slomljenih krila“ u Subotici? Kada Vlada želi da reaguje na ovaj događaj?
Želim da vam kažem da mi na ovaj događaj ne gledamo samo kao na krađu, još manje smatramo da se radi o ataku samo na žrtve i njihove porodice, već se po nama radi o poruci upućenoj mađarskoj nacionalnoj zajednici koja može da naruši proces poboljšavanja odnosa između srpskog i mađarskog naroda. Zbog toga smatramo da Vlada treba da reaguje.
Drugo pitanje, gospodine Dačiću, tiče se toga zašto Vlada još uvek nije donela odluku o stavljanju van pravne snage dve odluke iz 1945. godine kojima se svi stanovnici, i mađarske i nemačke nacionalnosti, tri vojvođanska sela proglašavaju kolektivno ratnim zločincima.
Želim da vas podsetim da je ova narodna skupština krajem juna usvojila Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, da se dan nakon usvajanja te deklaracije predsednik Mađarske, gospodin Ader, ponovo izvinio srpskom narodu, ovde u Narodnoj skupštini, za zlodela učinjena 1941. i 1942. godine, da ste vi na zajedničkoj konferenciji za štampu obećali javno da će Vlada u najskorije vreme staviti van pravne snage te tri odluke iz 1945. godine. Proteklo je dosta vremena i zbog toga vas pitam – kada Vlada želi konačno da stavi van pravne snage te dve odluke? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Kao što ste sami rekli, spomenik u Subotici je postavljen 1994. godine i sve indicije koje policija ima nisu usmerene ka tome da ovaj događaj ima neku međunacionalnu ili političku pozadinu. Ukradeno je 400 kg bronze, ali su ostale ploče na kojima su imena streljanih. Policijska uprava Subotica formirala je posebnu grupu za rasvetljavanje ovog krivičnog dela i naravno da bismo bili veoma zadovoljni ukoliko bi se otkrili počinioci.
Inače, tendencija je u Vojvodini takva da je najmanje krivičnih dela počinjenih na toj međunacionalnoj osnovi upravo ovih godina, da se iz godine u godinu taj broj smanjuje i da tome svakako doprinosi atmosfera političke tolerancije i razgovora, dijaloga, ne samo sa susednim državama već i u Srbiji, između ostalog i sa Savezom vojvođanskih Mađara. Budite uvereni da će Vlada Srbije, odnosno MUP preduzeti sve, kao i kada su druga krivična dela slične vrste u pitanju, da se počinioci otkriju.
Hoću da kažem da smo od 1994. godine imali mnogo teških međunacionalnih godina, istina ne u Vojvodini, ali kada je tenzija bila mnogo viša i veća, tako da ne mogu da verujem da je danas, 2013. godine, to urađeno iz međunacionalnih, pored političkih ili verskih razloga. Ali u svakom slučaju, naravno da najoštrije osuđujemo takve akte.
Kad je reč o drugom pitanju, Vlada odnosno Generalni sekretarijat Vlade i ja kao premijer čekamo da (kao što sam i tada rekao, neko treba da pripremi te odluke) Ministarstvo pravde dostavi te predloge kako bi to moglo da bude na odlučivanju. Pošto je jedno pitanje političkih odluka i deklaracije koja je ovde doneta, a drugo je pitanje kako sva ta pravna dejstva koja su nekada imala na neki način poništiti, ali da to sve bude pravedno i da na neki način bude deo onoga što je rađeno i kad su drugi narodi u pitanju, uopšte građani Srbije.
U svakom slučaju, mi idemo dalje ka normalizaciji i produbljenju naših odnosa sa Mađarskom. Mislim da su naši odnosi u usponu i da je prilikom susreta dvojice predsednika republika to bilo sastavni deo celog tog događaja i nadam se da će veoma brzo ta akta biti na sednici Vlade.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedniče Vlade, zahvaljujem što ste ovde pred javnošću u Narodnoj skupštini rekli da najoštrije osuđujete krađu tog spomenika, ali mislim da je Vlada trebalo pravovremeno, tj. odmah da reaguje da bi svima bilo jasno kakva je poruka Vlade povodom ovakvog čina.
Ne želim da budem nekorektan, ali odgovorite mi, molim vas, jasno – šta bi bilo da se takva krađa, jednog takvog spomenika desi na primer na teritoriji AP Kosova i Metohije? Da li bi Vlada tada reagovala? Mislim da bi reagovala. Mislim da bi trebalo da reaguje, a mislim da je i u ovom slučaju trebalo da pravovremeno, tj. odmah reaguje.
S druge strane, ova pitanja sam postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, a ne ministru unutrašnjih poslova. Hvala vam što ste podelili informacije s nama vezano za to da policija radi svoj posao, u to nismo ni sumnjali, ali mislim da je tu poruka najbitnija. A poruka mora da dođe od Vlade, mora da bude jasna i mora da bude osuđujuća u o odnosu na ovaj čin.
Vi ste, naravno, u pravu kada nabrajate i Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva i zajedničko poklonjenje pred žrtvama u Čurugu predsednika Nikolića i predsednika Adera. Ali, s druge strane, fali još ta odluka Vlade. Mislim da je trebalo da bude doneta do 1. novembra i da bi tada to bila prava poruka jer se radi o tehničkoj odluci Vlade, ali nedonošenje te odluke, nažalost, nosi u sebi političke, i to negativne političke poruke.
Što se tiče odluke iz 1945. godine, želim samo da citiram jednu rečenicu iz te odluke od 29. januara 1945. godine: „Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača ustanovljava da su svi stanovnici Mađarske narodnosti opštine Čurug, sreza Žabaljskog u Vojvodini, odgovorni kao izvršioci, podstrekači ili pomagači za zločine i proglašava ih ratnim zločincima“.
Šta može da bude sporno, gospodine Dačiću, 2013. godine vezano za to da u pravnom sistemu Republike Srbije ne može da postoji jedna odluka koja govori o kolektivnoj krivici svih pripadnika jednog naroda u tri sela, u Čurugu, Žablju i Mošorinu? Očekujem odgovore. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.
ŽIKA GOJKOVIĆ: Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo članovi Vlade, drage kolege poslanici, pokušaću kao i gospodin Zaharije Trnavčević da postavim u prvom obraćanju što više pitanja, a pošto smo potrošili već dosta vremena obećavam da se neću javljati za dodatna objašnjenja da bi što više ljudi moglo da stigne da postavi pitanje predstavnicima Vlade.
Moja prva pitanja odnose se na Ministarstvo odbrane. Gospodina Rodića bih pitao – kakvi su planovi Ministarstva odbrane u vezi sa brodom „Bodrog“ i da li će isti biti uskoro u upotrebi?
Moje drugo pitanje takođe gospodinu Rodiću – šta je sve Ministarstvo odbrane uradilo na planu rešavanja stambenog problema pripadnika Vojske od jula 2012. godine, tj. otkad je formirana ova vlada, i koji su planovi za budućnost kada je u pitanju rešavanje ovog, već dugo godina gorućeg problema?
Želim samo da kažem gospodinu Rodiću – imate podršku našeg poslaničkog kluba isključivo zbog onoga kako ste ponašali, kako ste radili na mestu na kojem ste radili dok niste došli u Ministarstvo odbrane, i nadam se da ćete tako nastaviti da radite i u ovom ministarstvu.
Moje sledeće pitanje je Ministarstvu pravde. Nažalost, ministar pravde nije ovde, ali ako postoji mogućnost možda bi premijer mogao da odgovori, ili ću se zadovoljiti pismenim odgovorom. Odnosi se na zakon o poreklu imovine – dokle se stiglo sa izradom zakona o poreklu imovine i kada se očekuje da taj zakon dođe u poslaničke klupe?
Smatramo da je donošenje ovog zakona izuzetno važno, pogotovu što je ova vlada pokazala opredeljenost da se bori sa korupcijom i kriminalom, ali kako ste i sami rekli da se sistemski moramo izboriti, malopre ste gospodinu Trnavčeviću rekli i upravo delimo vaše mišljenje kada je u pitanju sistemska borba sa kriminalom, smatramo da će uvek ostati prostora i gorkog ukusa da je ova borba selektivna i da ima neke svoje prioritete dokle god ne ugledamo zakon o poreklu imovine i dokle god se stvari konačno ne zovu pravim imenom.
Iskoristio bih prisustvo ministra za sport, gospodina Udovičića, i pošto pitanje ipak postavljam predsedniku Skupštine, koji nije ovde, ali bih apelovao na vas da nam pomognete kada je u pitanju rešenje jednog problema koji možda nije velik ali verujemo da je korisno.
Naime, u poslednjih nekoliko mandata u Skupštini je postojao i radio Odbor za sport i omladinu. Smatram da je taj odbor odlično radio, da smo imali sjajnu komunikaciju sa nadležnim ministarstvom, da smo mi poslanici između sebe imali sjajnu komunikaciju, da smo normalno sarađivali, da je to možda jedan od retkih odbora gde je uvek bilo kvoruma i gde nije bilo nikakvih stranačkih, političkih prepucavanja i politikantstva.
Zamolio bih vas da nam pomognete da zajednički utičemo na predsednika Skupštine da odbor ponovo zaživi sa svojim radom i budite ubeđeni da ćemo vam puno pomoći u svim onim problemima koji nisu mali i na koje nailazite. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Samo vas podsećam da je danas postavljanje pitanja Vladi, ministrima i predstavniku Vlade.
Da li neko želi da da neki odgovor? (Da.) Reč ima prof. dr Nebojša Rodić. Izvolite.
NEBOJŠA RODIĆ: Gospodine Gojkoviću, hvala za postavljeno pitanje. Koliko sam iznenađen pitanjem, toliko sam bio iznenađen kada sam se susreo s problemom broda „Bodrog“. Moram da vam kažem, prvo mi je bilo interesantno otkud uopšte naziv jednog plovila „Bodrog“, jer je reč o koritu koje je napravljeno 1904. godine, i moram vam reći da ono neće biti u upotrebi i neće biti deo ratne flotile Vojske Republike Srbije.
Reč je o koritu koje nije za eksploataciju i nije za upotrebu. Izgrađeno je 1804. godine. Imalo je dosta neobičnu sudbinu na način da je 1914. godine taj brod korišćen za ispaljivanje prvih granata na grad Beograd početkom Velikog rata, da je 1918. godine taj brod bio potopljen od strane Austrijanaca i nakon tri godine izvađen iz Dunava. Ista sudbina ga je zatekla 1941. godine kada je ponovo potopljen, ali ovaj put od strane vojske Kraljevine Jugoslavije, a 1944. godine potopili su ga domobrani Hrvatske.
Bio je u eksploataciji sve do 1963. godine. Od 1963. godine taj brod nije u aktivnoj upotrebi. Danas se on nalazi – to je deo naše istorije i moram da kažem da je to potpuno teško objašnjivo i prihvatljivo – na obali Dunava kod Ade Huje i služi kao pristan, služi kao dok za prelaženje s broda koji je privezan do kopna.
Pravno, on je vlasništvo preduzeća „Dunav grupa agregati“ iz Novog Sada, suprotno zakonskim propisima kojima je 2005. godine, rešenjem Muzeja nauke i tehnike u Beogradu koje je utvrđeno pod brojem 234/1- 2006. godine, proglašeno kao kulturno dobro Republike Srbije. On ovog trenutka kao plovilo ne bi mogao, jer mi nemamo toliko sredstava, da bude vraćen za plovidbu. To je realnost, i velika šteta s obzirom na to da je samo 10 takvih brodova napravljeno u svetu.
Naš plan, i mi smo dostavili dopis Vladi Republike Srbije, jeste da se ovo korito, ovaj brod izvuče na kopno, da bude lociran na ušću Dunava, u istom položaju kao što je to bilo i 1914. godine u samom početku Velikog rata i da služi kao muzej. Na taj način mislim da bismo mogli da ga u vremenskom periodu od 28. jula 2014. godine stavimo u funkciju, da negde do 11. novembra 2018. godine, kada će se obeležavati završetak Velikog rata, imamo kao muzej.
Da iskoristim priliku, kada ste to pitanje potegli, da kažem da ćemo na istoj lokaciji postaviti jednu mini-podmornicu koja je pripala Vojsci Srbije, želeći da na tom prostoru koji koristi rečna flotila Vojske Srbije napravimo jedan izložbeni prostor koji može da bude interesantan za mladu generaciju, odnosno za one koji su u prilici da to vide samo na nekom snimku, kao što je bilo pre par nedelja to učinjeno na televiziji Srbije.
Moram da kažem da sam brod lično obišao, video i da to predstavlja, kriveći i samog sebe, odraz našeg odnosa prema kulturnom blagu, s obzirom da sam bio u prilici da vidim na kakav način su naši susedi taj brod uspeli da restauriraju, da ga stave u funkciju i da bude ploveći, što mi, zbog materijalnih nemogućnosti nećemo, niti imamo nameru da učinimo.
Mislim da je sasvim dovoljno da se brod izvuče i da ga učinimo muzejskim prostorom gde će moći da se pogleda sve ono što je bilo zbivanje u Beogradu i u Srbiji 1914–1918. godine.
To je ono što bih mogao da vam kažem kada je u pitanju brod „Bodrog“, nazvan po reci Bodrog koja izvire u Slovačkoj a uvire u Mađarskoj.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li ste se javili ponovo, gospodine Gojkoviću?
ŽIKA GOJKOVIĆ: Ako možemo samo da dobijemo objašnjenje za stanove, pošto je ipak to važnije pitanje.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Udovičić.
VANjA UDOVIČIĆ: Poštovanje, dobar dan, dame i gospodo, samo sam hteo da zahvalim na savetu. Po mom postavljanju uvideo sam da je to jedan od odbora koji nije ovde u Skupštini i u razgovoru sa predsednikom Skupštine dogovorili smo se da će se u narednom periodu i to dogoditi. Koliko sam informisan, danas je bilo na glasanju formiranje samog odbora za sport. Nadam se da će u skorije vreme i to doći.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Rodić. Imate tri i po minuta.
NEBOJŠA RODIĆ: Ako mogu da dam kratak odgovor. Znači, u vremenskom periodu otkada je konstituisan ovaj saziv Vlade pa do danas u Vojsci Srbije 1.572 lica rešilo je svoje stambeno pitanje po jednom od modaliteta koji se po pravilniku koristi.
Ono što nameravamo da učinimo po master planu, to je da još ukupno 625 stanova dodelimo koristeći nepokretnosti koje će biti participacija i ustupanje za izgradnju stambenih jedinica po principu koji je već korišćen i koji se pokazao da može da bude respektabilan kada je u pitanju Vojska Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, imam tri pitanja.
Prvo pitanje je za ministra Lazara Krstića. Hajde da napravimo neke preventivne mere, kako bismo spasili ovu posrnulu privredu. Strane banke poslednjih godina uništavaju srpske privrednike tako što nateraju korisnike kredita da potpišu jedan član ugovora u kom se kaže da se daje autonomno pravo toj banci, ukoliko ona ima neko ubeđenje da taj komitent u budućnosti nije siguran, da blokira račun privredniku, iako taj privrednik plaća na vreme i kredit i rate.
Imamo nekoliko grupa, A, B, C, G, ne znam koliko grupa, korisnika kredita, odnosno komitenata, a da banke rade na štetu srpske privrede. Molim vas da mi odgovorite na to pitanje – da li će to biti smanjen depozit kod Narodne banke Srbije? Ne znam kako, ali to ponašanje tih stranih banaka hitno moramo da zaustavimo.
Pitanje za ministra privrede. Gospodine ministre, moramo isto tako hitno da reagujemo kako bi počeli izvođači radova u Srbiji da budu srpske fabrike, srpska preduzeća.
Jesmo mi to nasledili, bilo je ranijih godina, ali poslednjih godinu i po dana sve tendere koji su objavljeni i na koje su izašli srpski privrednici su izgubili iz razloga što ili nisu imali bonitet ili je trebalo da imaju proizvodnju nečega – kilograma, metara – toliko da sve fabrike u Srbiji koje se bave tom proizvodnjom nemaju tu količinu potrebne robe ili ne znam već čega na tenderu i da nam se polako a sigurno gase i ona preduzeća koja nemaju status restrukturiranja.
Moramo da vidimo kako tim preduzećima da pomognemo. Imajući u vidu da se preduzećima koja imaju taj status marta, odnosno juna sledeće godine ukida status restrukturiranja i pustićemo ih niz vodu da se podave, a ne znaju da plivaju.
Molim vas, nemojte samo da se bavimo merama kako ćemo. Naravno, treba i time da se bavimo, ali kako da za onaj novac koji se izdvaja iz budžeta države, iz budžeta gradova i opština budu izvođači radova srpske firme. Ovi drugi koji su izvođači radova angažuju kao podizvođače srpska preduzeća po nižoj ceni i do 45%.
Imam pitanje za ministra poljoprivrede. Bio sam tri dana u Beču i vodio sam 600 studenata u Beč. Obišao sam… Predsedavajući: Gospodine Markoviću, molim vas…) Dozvolite mi da završim. Imam još tri rečenice. Obišao sam zelenu pijacu u Beču i video sam kako izgledaju poljoprivredni proizvodi koji se prodaju na pijaci u Beču. Srpski poljoprivredni proizvodi su deset puta kvalitetniji, neću reći lepši, ali kako mi da pomognemo srpskom seljaku? On samo traži sigurnog kupca i na vreme da mu se isplati novac.
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Markoviću, sugerišem vam, iz dobrih namera, pošto je odgovor na pitanje svega pet minuta, vi u okviru ovih pet minuta ne možete dobiti odgovor. Zato vam preporučujem da svoja pitanja postavite u dva dela i onda ćete dobiti odgovor. Razumete? Imate za to druga dva minuta kada možete postaviti pitanje. Ovako, bojim se, nećete moći dobiti odgovor.
Ko želi da odgovori? Ministar Lazar Krstić. Izvolite.
LAZAR KRSTIĆ: Što se tiče bankarskog sektora, verujem da postoji konkurencija na tržištu stranih banaka kao i domaćih i da firme koje traže kredit mogu da kredit traže od različitih banaka. Te ugovore sastavljaju same. Nisam svestan da postoji član, niti mislim da je to u skladu sa zakonom, ali da član tog ugovora može da bude da banka sama donosi procenu, a da ih bez toga da klijent ne izmiruje svoje obaveze stavi u blokadu. To je stvar koja se ugovara između komitenta i banke, bilo strane, bilo domaće, a domaće banke su, znate odlično, kao i strane, ravnopravne na našem tržištu.
Što se tiče politike obaveznog depozita kod Narodne banke Srbije, to je domen za koji je nadležna Narodna banka Srbije a ne Ministarstvo finansija.
PREDSEDAVAJUĆI: Narodni poslanik Dragan Marković.
DRAGAN MARKOVIĆ: Imam pitanje za ministra privrede. Treba da mi odgovori na pitanje. Treba li da ponovim pitanje ili ne?
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Radulović.
SAŠA RADULOVIĆ: Nisam čuo da je pitanje koje je postavljeno upućeno ministru privrede, pošto ste pitanje uputili ministru finansija.
Radi se na planu restrukturiranja svih preduzeća, da se postave na zdrave noge u smislu da se očiste od dugova tako da mogu da nastave normalno poslovanje, da se nađe odgovarajući menadžment i da se nađu investitori koji će pomoći da to preduzeće nastavi da posluje.
Dobro ste uočili da imamo veliki problem sa uzimanjem kredita za radove koji idu stranim kompanijama a ne domaćim, da na tome gubimo dosta, gubimo rast bruto društvenog proizvoda koji bi trebalo da dobijemo. Da bismo došli do toga, moramo da postavimo ova preduzeća na zdrave noge.
Kod svih njih se radi takav plan. Znamo kako ćemo izvršiti čišćenje dugovanja tih preduzeća tako da mogu da nastave dobro da posluju. Moraće verovatno da dođe do sjedinjavanja nekih kompanija, pošto same neće moći da opstanu, ali to jeste fokus Ministarstva privrede.
Intenzivno se na tome radi i zakoni koji menjamo takođe treba da omoguće da taj postupak efikasnije sprovedemo. To jesu ključna pitanja na kojima danas radimo.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Imate dodatna tri minuta. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Imam dodatno pitanje, odnosno da ponovim – kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima? To je pitanje za ministra poljoprivrede.
Da li ćemo mi zaštititi poljoprivredne proizvode u Srbiji da se ne uvozi u količini, u meri koliko se uvozilo poslednjih godina i da tu pravimo direktnu štetu poljoprivrednim proizvođačima?
Predlažem vam, ministre za poljoprivredu, da vi organizujete nekoliko putovanja i da vodite poljoprivrednike u Evropu, da poljoprivrednici ponesu svoje proizvode u kesi, u torbi i da pokažu onima koji kupuju neke poljoprivredne proizvode iz nekih drugih država u Evropi da su srpski proizvodi najbolji.
Pošto nam je rečeno da ćemo u EU ući tek za 20 godina... Pa srpski seljak ne da će da propadne za 20 godina, nego ćemo uništiti sela i više niko neće živeti na selu. Sva ta imanja će biti pusta. To je pitanje za ministra poljoprivrede.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Glamočić. Izvolite.
DRAGAN GLAMOČIĆ: Zahvaljujem gospodinu Palmi na pitanju. Naravno da je Ministarstvu poljoprivrede glavni cilj da zaštiti naše proizvođače. Mi na tome upravo i radimo i preduzimamo niz mera kako bismo to uradili.
Ono čega treba da budu svesni naši proizvođači je da mi ne možemo sprečiti slobodan promet usluga, da oni moraju povećati svoju produktivnost, da ponude pod boljim cenama, da proizvodi budu što kvalitetniji. Ali u svakom slučaju, mi radimo sa naše strane sa podsticajima, sa bespovratnim sredstvima, sa regresiranjem, sa osiguranjem, sa nizom mera koje su u našem domenu. Taj deo podstičemo i sigurno će uvek imati našu pomoć i od strane Ministarstva.
Ako imate neki konkretan predlog, stojimo vam na raspolaganju u svako doba. Možete se najaviti, ili proizvođači koji su zainteresovani, stojimo na raspolaganju da zajednički radimo na tome. Nama je zajednički cilj naš jak poljoprivredni proizvođač i svesni smo toga da, ako se ne budemo pripremili, naši poljoprivredni proizvođači biće ugroženi kada otvorimo tržište. Svake godine tržište je sve otvorenije i otvorenije.
PREDSEDAVAJUĆI: Ministar Aleksandar Antić ima tri i po minuta vremena. Izvolite.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Odgovorio bih na pitanje koje je gospodin Marković postavio ministru Raduloviću, pošto nisam čuo da se u tom delu kolega Radulović osvrnuo, a vezano je za učešće domaćih firmi na tenderima i mogućnost da oni rade određene projekte. Pre svega, hoću da se osvrnem vezano za infrastrukturne projekte.
Nažalost, ogroman broj tih ugovora je potpisan na način da su uglavnom konzorcijumi stranih firmi uzeli te ugovore i u najvećem broju slučajeva oni na tim projektima uglavnom daju projektni menadžment, a dobar deo posla izvodi domaća operativa, ali u takvim ugovornim situacijama i opcijama da oni rade na 30 ili 40 posto ispod one ugovorene cene, u pokušaju da obezbede sebi bilo kakav posao.
Politika ove vlade će biti da pokušamo da obezbedimo takve uslove u tenderima u narednom periodu da mogu domaće kompanije na njima da nastupaju. Promovisaćemo opciju da izlaze zajednički u konzorcijumu na takve poslove i pokušaćemo pre svega u tim kreditnim linijama da obezbedimo da nam se ne dešava ovo što nam se dešavalo u proteklim godinama – uzmemo od neke strane države ili nekog investicionog fonda kredit, radimo projekat pod njihovim uslovima, posao dobiju njihove firme i te pare izađu iz ove zemlje.
Na kraju moram da kažem da ako postoji dobar primer, a mislim da je dobar primer ovo što smo uspeli vezano za most Beška. Taj posao je dobila „Alpina“. „Alpina“ je otišla u stečaj. Uspeli smo da obezbedimo takve tenderske uslove da „Mostogradnja“, domaća kompanija, državna kompanija, dobije taj posao i upravo je „Mostogradnja“ završila rekonstrukciju mosta Beška i to je dobra stvar za našu građevinsku operativu i to je dobra referenca za „Mostogradnju“ za naredni period.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine ministre za poljoprivredu, poljoprivrednim proizvođačima treba savet šta da seju sledeće godine. Oni nemaju statističke podatke šta je to bilo deficitarno u Srbiji od poljoprivrednih proizvoda ove godine. To je jedna molba da decembra meseca kažete – sledeće godine država preporučuje da poljoprivredni proizvođač seje tu i tu kulturu.
Još jednom da vas zamolim. Vi znate da je navodno mleko bilo zaraženo aflatoksinom, a to nije tačno, i da nije tačno da je srpska hrana zatrovana, kako su to neki pokušali da unište srpskog proizvođača, i da mi moramo da organizujemo... Da li će to biti samit ili neki drugačiji skup, vi kao ministar za poljoprivredu, velike evropske kupce poljoprivrednih proizvoda da dođu u Srbiju. Evo, ja se javljam kao domaćin, da taj skup bude u Jagodini, da napravimo prezentaciju poljoprivrednih proizvoda i da im kažemo da Srbija ima najbolje poljoprivredne proizvode u Evropi. Odgovorite mi, molim vas.
PREDSEDAVAJUĆI: Moram da podsetim narodne poslanike da narodni poslanik ima pravo da postavi pitanje u vremenu od tri minuta i dodato pitanje u druga tri minuta, a dva minuta ima pravo da komentariše odgovor, a ne da postavlja pitanje.
Ministar ima pravo da da odgovor na prvo postavljeno pitanje u vremenu od pet minuta i na drugo postavljeno pitanje dodatnih još pet minuta. Molim vas da se tako ponašate.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.
ZLATA ĐERIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine premijeru, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana javnosti Srbije, ponovo postavljam isto pitanje, mada je to pitanje prisutno u ovom domu već nekoliko godina, od vremena vlade premijera Cvetkovića, i upućujem ga ministru Raduloviću i ministru Krstiću, mada nisam sigurna koja je prava adresa u ovom trenutku, ali svakako očekujem odgovor i očekujem čak i pismeni odgovor nakon današnje rasprave, jer je pitanje takvo da zahteva detaljniju, konkretniju i tačniju analizu zbog javnosti Srbije.
Naime, Srbija je u ekonomskoj krizi, svi smo toga svesni. Traže se razni načini da se kriza prevaziđe. Godine 2010. ponuđeno je jedno rešenje koje je tada najavljivano kao pravi put u Eldorado. Mi smo otkrili put kojim ćemo rešiti probleme i svi će nam na tome pozavideti; otprilike, svi će prepisivati taj recept od nas.
Uz već postojeću diplomatiju koju imamo u svetu i koja jeste reprezentativna i koja zaista deli sudbinu Srbije, posebno tešku ekonomsku situaciju Srbije, tad smo se dosetili da pošaljemo i ekonomske ambasadore. Naime, oni će imati zadatak da u Srbiju dovedu investitore, da srpsku privredu podignu na noge i posle toga Srbija treba da procveta, za razliku od svih ostalih u okruženju.
Mislim da je tom prilikom upućeno preko 190 ljudi sa popriličnim apanažama na različite destinacije. Iako je nekoliko puta postavljano, upravo ja sam postavila pitanje i tadašnjoj vladi i ovoj sada, do dana današnjeg nemamo rezultate efekta njihovog rada. Građane Srbije, pošto nas to veoma često pitaju, interesuje, posle te gromoglasne najave da će oni doneti spas Srbiji – koliko su oni koštali?
Koliko je ovaj ekonomski avanturizam ili finansijski avanturizam koštao budžet Republike Srbije? Koliko je sada aktuelan i koji su finansijski efekti ekonomskih ambasadora u svetu?
To je pitanje na koje mislim da Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija treba da imaju odgovor. Ne znam kako je sada preraspodeljena ta nadležnost, ali u svakom slučaju, mi odgovor očekujemo. Što se tiče samih brojki, mislim da danas ministri ne mogu da mi kažu te detalje oko njihovog poslovanja, ali svakako očekujemo i objavićemo ono što dobijemo kao odgovor iz Ministarstava.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi da da odgovor? (Da.) Reč ima ministar Saša Radulović.
SAŠA RADULOVIĆ: Mnogo projekata smo preduzimali u prošlosti za koje nismo unapred radili analizu ni koje efekte očekujemo, niti smo pratili njihovo sprovođenje, niti smo pratili efekte koje smo zaista i ostvarili. Znači, niti smo najavljivali šta ćemo dobiti tom merom, niti smo posle pratili da li smo dobili to što smo očekivali.
Mislim da je to vreme iza nas i da na takav način više nećemo voditi ekonomsku politiku. Kada odvojimo novac poreskih obveznika da se potroši na neki program, onda moramo unapred da kažemo šta očekujemo od tog programa i da posle pratimo da li dobijamo efekte koje očekujemo. Nažalost, od ovog programa smo imali jako malo efekata i mislim da se taj program u tom obliku neće nastaviti.
S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova svakako planira, kako je opredeljenje Vlade Srbije, da se više bavimo ekonomskim pitanjima u budućnosti. To se odnosi i na Ministarstvo inostranih poslova i korišćenje naših ambasada u svetu, tako da i u ovim kontaktima koje sam imao dosada, osoblje ambasade koje je već tamo, koje se bavi zastupanjem naše zemlje u stranim zemljama, veliki deo svoje pažnje posvetiće upravo ekonomskom razvoju, predstavljanju Srbije i na taj način privlačenju investitora.
Mislim da nam neka dodatna trošenja na ekonomske ambasadore ili neke druge slične programe zaista nisu potrebna. Mislim da treba da se vratimo nekim osnovnim stvarima, onako kako to rade i druge zemlje u svetu. Ne treba izmišljati toplu vodu i treba jako pažljivo postupati sa novcem poreskih obaveznika, posebno zato što kad uzmete od nekog poreskog obveznika novac i date ga na neki program, negde ste učinili neku štetu i pitanje je da li taj program koji preduzimamo zaista daje vrednost građanima Srbije.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. ZLATA ĐERIĆ: Gospodine ministre, upravo ste odgovorili na pitanje onako kako sam i smatrala da možete odgovoriti. Znači, to jeste bio ekonomski ili finansijski avanturizam. Znači, bez istraživanja, bez ozbiljnog promišljanja smestili smo preko 190 ljudi, rekoh, na skupe destinacije o trošku građana Republike Srbije. To je veoma važno.
Znam da je to prošlost, ali taj novac je potrošen. I sami ste rekli da efekata nije bilo. Svi smo svesni da efekata nije bilo. Nas interesuje, pre svega građane Republike Srbije interesuje koliko su oni potrošili novca u tom periodu. Koliko su oni nas koštali? Drugo, gde su oni sada? Gde su ti ljudi sada? Da li ta ekonomska diplomatija još uvek negde živi? Da li troši i dalje novac i na koji način, jer to je ipak nešto što se građana Republike Srbije izuzetno tiče?
Svi su sada u Srbiji zabrinuti za svaki sledeći dan. Imamo veliku odgovornost da im svaki dan damo adekvatnu informaciju o tome gde se troši novac iz budžeta Republike Srbije koji građani s teškom mukom prikupljaju.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.
LAZAR KRSTIĆ: Pokušaćemo u ovom zakonskom roku od osam dana da dostavimo te informacije oko analize troškova.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima ministar Saša Radulović. Izvolite.
SAŠA RADULOVIĆ: Što se tiče Ministarstva privrede, taj program će biti ukinut. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Poštovani predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, imam nekoliko pitanja za ministra regionalnog razvoja i lokalne samouprave, gospodina Mirovića, a posredno i za ministra privrede.
Naime, radi se o tome da je Strategija ravnomernog regionalnog razvoja, koja je donesena 2007. godine, istekla prošle godine. Zanima me da li ministar, naravno zajedno sa svojim timom, radi jednu dugoročnu strategiju koja bi, po mišljenju stranke kojoj pripadam, trebalo da bude definisana na period do okvirnog ulaska naše zemlje u Evropsku uniju, a to je definisano do 2020. godine.
Kada je u pitanju ravnomerni regionalni razvoj, ovde se radi o prioritetnom pitanju naše zemlje, a to je da li ćemo izvršiti i uraditi ekonomsku demokratizaciju naše zemlje i da bez ravnomernog regionalnog razvoja, bez jednakih šansi kada su u pitanju regioni i lokalne samouprave u našoj zemlji, nema ni jednakosti, ni jednakih šansi ni u nacionalnom, niti u bilo kom drugom kontekstu i nivou.
Ovde smo mi kao partija definisali dve veoma važne tačke. To je obrazovanje. Ja ću vam samo navesti nekoliko gorkih činjenica, a to je da, recimo, u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu čak 13% stanovništva nema nikakvo obrazovanje. Znači, nema nikakvu struku niti kvalifikaciju. U sredinama koje su univerzitetski centri i gde postoji razvijen vid obrazovanja to nije slučaj.
Smatram da treba da se fokusirate na razvoj srednjeg stručnog obrazovanja. Navešću vam primer Bora, gde je pre nekoliko godina bilo čak sedam odeljenja u srednjoj stručnoj školi gde su se učenici obrazovali i kvalifikovali za rad u Rudarsko-topioničarskom basenu, a sada je ostalo samo jedno odeljenje, a takva je slika i po drugim nerazvijenim krajevima u našoj zemlji.
Drugo pitanje odnosi se na preduzeća koja se nalaze u procesu restrukturiranja. Mi ćemo kao stranka imati predlog da se obrazuju socijalne fondacije, po uzoru na Austriju, koje bi radile profesionalnu dijagnostiku, preko obuke do trajnog zapošljavanja ili definisanja tranzitnih radnih mesta, formiranje kancelarija za brze odgovore, podsticaj utakmice između opština na nivou i na poslu privlačenja investicija i zdrave konkurencije gde ćemo na kvalitetan način u kratkoročnom periodu moći da ostvarimo ravnomerni regionalni razvoj.
Moje mišljenje i stav partije kojoj pripadam je da… (Predsedavajući: Vreme, gospodine Marinkoviću.) Zahvaljujem. Završavam. Potrebna nam je fabrika u svakom velikom centru, veliki broj malih i srednjih preduzeća. Molim vas da nam kažete koji su vaši planovi i strateški pravci u tom smeru. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima ministar Igor Mirović. Izvolite.
IGOR MIROVIĆ: Hvala vam na tom pitanju. Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu prati, pre svega, primenu Zakona o regionalnom razvoju i kroz odgovarajuću uredbu meri i analizira stepen razvijenosti svih opština i gradova u Republici Srbiji, pa samim tim i svih naših oblasti ili svih naših regiona.
U pravu ste, postoje velike, ogromne razlike između pojedinih opština, pojedinih delova naše zemlje u stepenu razvijenosti, tako da čak odgovarajuća uredba pojedine opštine označava kao opštine u tzv. devastiranoj kategoriji i kroz taj grubi, ali u odgovarajućoj uredbi primenjen izraz na najbolji način opisuje stanje u pojedinim opštinama.
Nakon imenovanja pokušao sam da, pre svega kroz dnevne aktivnosti Ministarstva, promenim odnos prema prioritetima kada je reč o finansiranju projekata u opštinama koje moraju, poput opština koje su u devastiranoj kategoriji, a i u četvrtoj ili trećoj kategoriji, koje su po stepenu razvijenosti na dnu lestvice u Republici Srbiji, unesem takve prioritete da kroz finansiranje zajedničkih projekata damo prednost tim opštinama upravo da bismo podigli, kroz razvoj lokalne, komunalne infrastrukture, ali i kroz podsticanje ukupnog lokalnog ekonomskog razvoja, njihov stepen razvijenosti.
One će u narednih nekoliko godina, a sve dok ne izjednačimo barem delimično njihove ekonomske parametre sa parametrima razvijenih opština, biti najznačajniji prioritet u radu Ministarstva regionalnog razvoja. U tom smislu se priprema i nacionalni plan regionalnog razvoja koji će ugledati svetlost dana ili biti u Narodnoj skupštini, verujem, u veoma kratkom roku. Najverovatnije do Nove godine. Naravno, čekaćemo da druga ministarstva, jer se radi o veoma kompleksnom dokumentu, daju svoje primedbe i saglasnost na jedan takav dokument koji je, kada je reč o Ministarstvu za regionalni razvoj, u završnoj fazi.
Pristupamo sa evropskim partnerima i strategiji decentralizacije Republike Srbije. Pristupamo, za to je formirana i radna grupa, izmenama Zakona o regionalnom razvoju sa željom da formiramo, pre svega, ekonomske polove razvoja i da što više nadležnosti, pre svega kada je reč o lokalnom ekonomskom razvoju, prebacimo na polove razvoja. To moraju biti gradovi i opštine koji prirodno predstavljaju administrativne centre i regionalne ekonomske centre i da kao polovi razvoja, uz pomoć nadležnih ministarstava, s vremenom i sve više evropskih fondova, zaista označe jedan kvalitetniji ekonomski razvoj, posebno nerazvijenih.
Uspeo sam za kratko vreme da, čini mi se, uradim nekoliko stvari, a to je da političke kriterijume u radu Ministarstva eliminišem. Neprestano govorim o tome i u ime Ministarstva, verujem i u ime Vlade, da političke razlike ne mogu biti kriterijum kada se dodeljuju sredstva za lokalni ekonomski razvoj lokalnim samoupravama.
Mislim da sam u tome, za sada, delimično uspeo i uspeo sam da ukažem, i tu je značajno vaše pitanje i vi na to ukazujete, da postoje opštine i gradovi, a posebno opštine u Republici Srbiji koje zahtevaju mnogo, mnogo veću pažnju države upravo zbog toga što, ukoliko ta pažnja izostane, tih opština narednih 20, 30 ili 40 godina više neće biti. One će biti do te mere devastirane, da im onda naknada pameti i naknadna pomoć više neće trebati. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem na odgovorima. Imam još nekoliko pitanja.
SDPS je jako zainteresovan kada je u pitanju problem infrastrukture, problem održavanja puteva, pogotovo sada u ovom predstojećem zimskom periodu. Prvo pitanje se odnosi na Uredbu o kategorizaciji državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji Republike Srbije. Oni su prebačeni u nadležnost lokalnih samouprava. Zanima nas kako će se i na koji način ti putevi održavati i, naravno, politika Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave u domenu koordinacije i saradnje sa drugim resornim ministarstvima po pitanju jačanja infrastrukture.
I sami ste malopre pomenuli činjenicu da mnogi devastirani delovi Srbije nemaju ama baš nikakvu infrastrukturu, ni obrazovnu, ni putnu, ni ekonomsku, dakle ni privrednu.
Ja sam čak bio, radeći nekoliko strategija razvoja, učestvujući u tim timovima, u selima i delovima u južnoj Srbiji gde ljudi još uvek gledaju TV preko stabilizatora, zato što nemaju dovoljno jak napon struje, pa me zanima sledeće – ako nije moguće da do svakog sela, do svakog mesta dovedemo kvalitetan, dobar put ili auto-put, što je naravno u mnogim slučajevima želja ove vlade i nadležnih ministarstava, pa možemo da dovedemo vaj-faj, pa možemo da dovedemo bežični internet. To će biti jedan od puteva da mladi ljudi u tim mestima, u tim devastiranim područjima imaju izlaz u svet, da ne budu izolovani, da mogu da uče, da mogu da budu informisani, da rade. To možemo da uradimo.
Mislim da u dobroj koordinaciji sa Ministarstvom trgovine i telekomunikacija takvi projekti mogu da se realizuju, a sve u cilju da naši mladi ljudi budu što informisaniji, da budu što obrazovaniji i da podatak da preko 35% mladih ljudi nema posao, da preko 80% mladih ljudi kao svoj prioritet ima zapošljavanje u državnoj upravi i u državnim institucijama, da učinimo da se taj aspekt, koji je za našu partiju najbitniji, najbolniji u našoj zemlji i u našem ekonomskom životu poboljša i da na taj način pomognemo mladim ljudima, ali i onima koji žive u nerazvijenim područjima da i oni ostanu dole i da mogu da se razvijaju kao oni koji žive u razvijenim područjima. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je zapravo vezano, mislim da je to ono najurgentnije, za ministra prosvete. Vi ste, ministre prosvete, juče rekli, odnosno pitali javnost da li je ovo dno kada ste bili suočeni sa situacijom da tokom samo nekoliko sati tokom podneva gotovo 100 dece na teritoriji Beograda bude inficirano lošom, ili nezdravom hranom.
Da li danas imate isto tako pitanje, ili ste došli do nekog odgovora? Ako mene pitate, ja mislim da nije dno. Ja mislim da nas dno čeka tek u onom trenutku kada se budete suočili sa činjenicom da imate 1.000 škola bez elementarnog toaleta, prave tekuće vode i da će neka sledeća zaraza koja će izbiti u takvoj situaciji biti gora.
Pre tri dana ste, gospodine Jovanoviću, rekli da je vaša želja da implementirate finski model u obrazovni sistem ove zemlje. Juče ste konstatovali da vam neki fakulteti Beogradskog univerziteta duguju za grejanje 50 miliona dinara. Kako mislite da podmirite da dva modela, gospodine Jovanoviću?
To je isto pitanje i za vas, gospodine Krstiću – kako trpite u pravnom i ekonomskom poretku javne institucije koje duguju javnim snabdevačima za grejanje? Kakvo je moralno pravo onda predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, vašeg kolege ministra privrede ili vas da očekujete apsolutnu finansijsku i poslovnu disciplinu ili dostavljanje ličnih karata od rukovodstva FAP-a a da to tražite od radnika FAP-a iako nisu radnici FAP-a postavljali to rukovodstvo?
To je prvo pitanje za gospodina Jovanovića, a onda i za predsednika Vlade i ministra finansija.
Sada, rekao bih ključno političko pitanje, gospodine Dačiću. Juče ste bili u Londonu i ne znam da li ste uspeli da ispratite šta je vama i vašoj vladi uradio predsednik Republike koji je bio u poseti Moskvi. Da li ste razjasnili sa predsednikom Republike kakvu je to naredbu dao, koji će se zaključak Vlade menjati a vezan je za saradnju sa Ruskom Federacijom?
Da li postoji ustavni poredak, gospodine Dačiću, u ovoj zemlji? Ko može da menja zaključke Vlade? Gde tačno u Ustavu piše da to može da radi predsednik Republike? Kakav je to manir da se to radi pred predsednikom druge države, kog je, usput, morao da čeka 90 minuta, što je poniženje za ovu zemlju i što je jasna poruka za ovu zemlju?
Da li ste pitali predsednika Republike koje vam to ministre on kritikuje? Za koje ministre vaše vlade kaže da se ne snalaze? Ako to ne možete da pitate predsednika Republike, da li ste to pitali vašeg ministra, člana vaše vlade, Milana Bačevića? Mislim da ne misli na njega. Mislim da misli na gospođu Mihajlović i na još neke članove vaše vlade. Ko vodi ovu državu, gospodine Dačiću?
(Predsedavajući: Vreme.)
Da li se od radnika FAP-a očekuje da vrše pritisak na rukovodstvo da dostavi lične karte, a predsedniku Republike je dozvoljeno da poništava akte koje je donela Vlada i o kom zaključku se radi? Molim vas da dobijem odgovor na to pitanje. Vrlo je važno.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi da odgovori? (Da.) Reč ima ministar Tomislav Jovanović.
TOMISLAV JOVANOVIĆ: Uvaženi gospodine Đuriću, hvala na pitanju ili na pitanjima. Evo, nepuna dva meseca sam u jednom izuzetno kompleksnom sistemu koji zapošljava skoro 150.000 ljudi u čitavoj Republici Srbiji i kome gravitira svakog dana oko dva miliona ljudi, sistemu koji je inertan, ali koji moramo da ubrzamo. Naravno da su nastojanja svih nas koji učestvujemo u prosveti, na čelu sa mnom, da se približimo ili izjednačimo sa idealom koji se zove finski model. To je ono što je činjenica.
Ali činjenica je i da svake godine imamo i probleme na univerzitetu. Na primer, jedan broj značajnih institucija Univerziteta u Beogradu, fakulteta, ima problem sa elementarnim stvarima, sa grejanjem. Taj problem se svake godine rešava tek kad nastane problem.
Bio sam juče, na svoju inicijativu, u Senatu Beogradskog univerziteta i razgovarali smo otvoreno o svim problemima. Jedan od problema je grajanje. Mislim da ćemo taj problem rešiti zajednički i danas sam uputio rukovodstvu Grada Beograda dopis da pokušamo da ga zajednički rešavamo. To je predlog Senata Univerziteta, da pokušamo da i Beogradski univerzitet od strane Beograda bude tretiran na isti način kao što su to odnosi univerziteta u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu sa gradskim strukturama.
Doprinos Univerziteta u Beogradu je ravnopravan, ili izuzetno značajan, ne samo za Republiku Srbiju kao nacionalnog univerziteta, ono što oni žele da budu, a i s pravom to mogu da budu, pogotovo sa referencama koje poseduju i statusom koji imaju, ne samo kod nas nego i u svetu, da to prepozna i Grad Beograd i da vrednuje te rezultate bar približno na način kako to vrednuju gradovi u kojima se nalaze drugi univerziteti, vrednuje i Grad Kragujevac i Grad Niš i Grad Novi Sad, da odnosi univerziteta ili univerzitetskih institucija sa gradom ne budu na komercijalnoj osnovi, nego da nam budu na osnovama koje imaju drugi gradovi koji predstavljaju univerzitetske centre.
Na kraju, nemili događaj, koji ne sme da se ponovi, i to predstavlja zaista dno – neko je uzeo pravo da nam otruje juče preko stotinu dece. Izuzetno sam zadovoljan što je zdravstvena služba Beograda reagovala tako da spreči da nastanu teže posledice. Zbrinuto je 91 dete u dvema zdravstvenim ustanovama Srbije, pružena je adekvatna pomoć, a mi ćemo da učinimo sve da se to više nikada ne ponovi. To je ono što ne sme da se dešava u Srbiji, ne sme da se dešava ni u jednoj zemlji sveta. U šest različitih škola u različitim delovima Beograda se desilo da su deca bila u dodiru sa kontaminiranom hranom. Na sreću, završilo se bez trajnih posledica. To je nanelo strahovitu štetu obrazovnom sistemu Republike Srbije. Mislim da sam time odgovorio na ono što je bilo pitanje.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Mislio sam da ministarka i premijer žele da odgovore, pa im uskraćujete priliku.
Znate šta, gospodine Jovanoviću, hvala vam na tom odgovoru, ali ja mislim da je obaveza i za vas i za profesore, odnosno članove Senata Univerziteta, da elementarno pratite političke vesti oko sebe. Ako ste se danas dogovorili da se obratite gradskim vlastima, nekako mislim da je normalno da ste pogledali vesti i da ste shvatili da ste pre mesec dana srušili gradsku vlast i da u Beogradu trenutno nema gradske vlasti u tom smislu, tako da se bojim da nećete moći da dobijete pozitivan odgovor.
Drugo, hajde da govorimo na srpskom jeziku. Kada kažete da ne bude regulisano na komercijalnim osnovama, da li to znači da imaju jeftinije grejanje? Pa ko će platiti razliku, gospodine Jovanoviću? Da li vi razumete koliko je to suprotno od onoga o čemu govore gospodin Radulović, gospodin Krstić i gospodin Vučić? Na srpskom jeziku to to znači, razlika između pune i subvencionisane cene, tako nastaje FAP, tako nastaju Železnice, tako nastaje Srbijagas. O tome se radi. Zato ne može finski model, zato što finski model ima neku cenu, ona zavisi od veličine društvenog proizvoda, a to nije moguće u Srbiji.
I neka vam rešava taj problem Beogradskog univerziteta npr. član Saveta tog univerziteta – ministar Bačević. Mislim da je sramota da univerzitet koji je dao počasni doktorat Vladimiru Putinu kuburi sa grejanjem. Možda vi ne mislite, ja mislim da je to sramota. Kada čeka Putina sat i po vremena, može deo razgovora da posveti i tome. Doktorat, naravno, nije ni uzeo, što je odnos prema ovoj zemlji.
Gospodine Krstiću, kad kažete da moramo da pravimo balanse, da moramo maksimalno da uzmemo te javne prihode koji potiču iz monopola, eksploatacija nafte i gasa je monopol. Šta ste vi rekli predsedniku Nikoliću i gospodinu Bačeviću kad je krenuo u Moskvu – je l' okej da rudna renta bude tri posto? Ili, ako više volite da govorimo na nivou brojeva, kolika je vaša procena da će u 2013. godini biti šteta za lokalne samouprave, autonomnu pokrajinu i budžet Srbije od toga što je renta tri, a nije sedam posto?
Bez toga, bez objašnjenja ili davanja odgovora na ta pitanja, nema rešenja za FAP u Priboju. To razumete i vi i oni koji šalju poruke radnicima FAP-a. Bio bi uverljiviji zahtev da se sklone sa pruga, da možete da im pokažete kao direktora Železnica osobu koja je izabrana na konkursu i osobu koja ispunjava one uslove koje ministar Radulović najavljuje u svojim intervjuima. Ovako deluje neuverljivo.
Gospodine Raduloviću, tražite lične karte. Recite mi, molim vas, kakva je lična karta Železnica Srbije? Šta građani Srbije dobijaju za 130.000.000 evra koje će dati? Da ne daju 130.000.000 evra, mogli bi da uzmu, svako od nas po 20 evra i da verovatno plate taksi, s obzirom na to koliko se voze tokom godine. (Predsedavajući: Vreme.) Recite građanima Srbije šta se za taj novac dobija.
Od vas, predsedniče Vlade, očekujem odgovor na pitanje – da li ste razgovarali sa predsednikom države?
PREDSEDAVAJUĆI: Moram još jedanput da zamolim narodne poslanike. Ako želite da dobijete odgovor, imajući u vidu raspoloživo vreme, onda nemojte postavljati deset pitanja, i to značajnih pitanja.
Može vam se u pisanoj formi dostaviti... Slažem se, u redu, dobićete u pisanoj formi.
Reč ima predsednik Vlade Ivica Dačić.
IVICA DAČIĆ: Odvojio bih dva segmenta vezano za ono o čemu ste govorili. Sigurno da u parlamentarnom sistemu Vlada i predsednik Republike imaju svoju ulogu. I jedan i drugi organ su deo izvršne vlasti. Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Prema tome, svaka sugestija, predlog, kritika od strane predsednika može da se razmatra, ali Vlada autonomno donosi odluke.
Drugo, želeo bih da istaknem da je Vlada Srbije privržena realizaciji sporazuma sa Ruskom Federacijom. Znate da taj sporazum nije potpisan u vreme ove vlade, potpisan je još pre više godina. Sa druge strane, nama je interes da takve vrste sporazuma učvršćuju naše političko savezništvo sa određenim brojem zemalja. Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem saveznika i sa te strane bi bilo veoma neodgovorno da Vlada Srbije prekida ili raskida bilo kakve dogovore sa Ruskom Federacijom, u vreme kada mi očekujemo da oni budu naši glavni politički saveznici kada je reč o UN.
Ti ugovori moraju da vode računa, jer mi smo Vlada Republike Srbije, o srpskim interesima. Nadam se da će politika koju mi vodimo dovesti do toga da više ne govorimo o onome što je bilo pre pet, šest, sedam, deset godina, nego da vidimo kakav nam je ekonomski interes u ovom trenutku. Realizacija Južnog toka kroz Srbiju, koja treba da započne u decembru, vredi 1,7 milijardi evra. To je naš interes. Takođe, finansiranje izgradnje Južnog toka kroz Srbiju će u ovom trenutku finansirati ruska strana, a otplaćivaće Srbija godinama kasnije, delom iz naknade koju Srbija treba da uzima od protoka gasa.
U svakom slučaju, ministarka će objasniti o kojim je dokumentima reč. Ovde nema nikakvih problema vezano za strateški odnos prema Ruskoj Federaciji.
Moram da kažem da bih voleo da mogu engleskog premijera, nemačku kancelarku, američkog predsednika da čekam devedeset minuta, ali nismo još došli u tu situaciju, zato što će pre do njih stići Jahjaga ili Tači nego ja.
Zato, nemojmo rasturati prijateljstva i savezništva koja imamo. Naročito to ne treba da bude predmet različitih politizacija, jer nema podela. Mislim da je loše da se stvara utisak da je neko u Vladi za ili protiv saradnje. Saveznici se stiču, i zato mi sve radimo da to imamo i sa Amerikom i sa Nemačkom.
Mislim da DS ne bi trebalo da bude previše glasna kad je reč o svim tim zemljama, naročito o Nemačkoj. Kakav je bio vaš odnos prema Nemačkoj pokazala je poseta Angele Merkel, koja je bila najgora poseta kojoj sam ikad prisustvovao. Iako ste bili nemački favoriti u određenom periodu, došli smo do toga da su oni postavili nama uslov, prvi su pomenuli ukidanje paralelnih institucija na severu, a imali smo i imamo s njima najveći obim spoljnotrgovinske razmene.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
Šta smo dobili? Da li smo dobili podršku američke administracije što smo prodali „Sartid“ za dvadeset i nešto miliona dolara? U svakom slučaju, sad nas košta sto i nešto. Ali Ruska Federacija nema nikakav politički interes, niti vojni, na našem području. Mi ne treba da očekujemo od Ruske Federacije... To je moja kritika i našim političarima, koji kažu – mi ćemo sada da se prsimo ruskim plećima. Neće moći to tako. Oni hoće ekonomske veze, prijateljske veze i mislim da u tom smeru treba da idemo. Ulaganje u NIS mislim da će biti dugoročno isplativo i od interesa za celu Srbiju.
Tako da, voleo bih da sa svim zemljama razvijamo saradnju kao što smo započeli sa Ruskom Federacijom. Ne govorim o konkretnom dogovoru i sporazumu vezano za energetski sporazum, jer nismo u tome učestvovali. Energetski sporazum je dogovorila Vlada Vojislava Koštunice zajedno sa Borisom Tadićem.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
To je to. Mi sprovodimo energetski sporazum, a potpisao ga je, istina, jedini kohezivni faktor s tom vladom, Velimir Ilić. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Pojedini poslanici reaguju zbog trošenja vremena, misle da neće doći na red, ali po cenu produženja od tri minuta koja ću dati ministarki Mihajlović da da odgovor na jedno veoma, po meni, bitno pitanje... Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Neću se mnogo zadržavati na samom slučaju poluprivatne posete i uopšte komentara itd. Rekla bih da je ovog puta Putin šmekerskije odreagovao, ali ću reći o kom dokumentu se radi.
Dokument je donet 9. avgusta ove godine i zove se tačno Polazne osnove za usaglašavanje poslovnog plana i dugoročne strategije razvoja NIS-a. A šta smo u stvari hteli? Hteli smo da svi oni ljudi koji predstavljaju Republiku Srbiju u NIS-u, a mi danas imamo 29% u NIS-u, jednostavno imaju okvire u kojima se kreću, da ne može više da se desi da neko predstavlja Srbiju a da možda ne radi u interesu ili se ne bori da iskoristi i sačuva 29%, da se bori da taj NIS u tom delu posluje najbolje što može u datim uslovima.
Ono što sadrži dokument može da se vidi. Mislim da je to već tada postavljeno na sajt Ministarstva, ali je sada postalo zanimljivo. Ne verujem da ikome može da smeta, naprotiv. Mi smo ga radili zajedno sa ljudima iz Naftne industrije, od toga da će neko ko predstavlja Srbiju da se svakako zalaže i da se povećavaju prihodi, da se širi NIS, da se povećava proizvodnja, da se možda povećava broj kadrova iz Srbije itd. Dakle, to su stvari koje smo stavili u jedan takav dokument.
Nisam sigurna da je prava informacija došla do predsednika kad ima bilo kakav problem sa takvim dokumentom, ali mislim da je ovo prvi put da je Srbija rekla – mi imamo tamo 29%. To je vrlo značajno. Naftna industrija Srbije je veliki punilac našeg budžeta. Mi hoćemo to da sačuvamo i hoćemo da neko ko predstavlja Srbiju vodi računa sutra da ne izgubimo tih 29%. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Takav je Poslovnik, očigledno nema vremena da odgovore ministri Radulović i Krstić.
Najmanje ste, gospodine Dačiću, govorili o onome o čemu sam vas pitao. Vi ste rekli – ne mislim na konkretan sporazum, a ja sam vas baš za konkretan sporazum i pitao. To nije sitnica, to je pitanje ekonomskog i energetskog suvereniteta ove zemlje. Kada to izgubimo, više nemamo ništa.
Vrlo pažljivo sam slušao ministra Radulovića koji govori o rešenju problema „Srbijagasa“, govori o tome da „Srbijagas“ ima neke dugove, odnosno da neki imaju potraživanja prema „Srbijagasu“ i govori o konverziji potraživanja u kapital. Čuo sam vas kada govorite da „Srbijagas“ duguje Rusima. Znate šta, ozbiljni smo ljudi i umemo da saberemo jedan i jedan. Da li to znači da će ruska strana preuzeti vlasništvo i u „Srbijagasu“? Pa, pošto „Srbijagasu“ duguju toplane, da li to onda znači i po toplanama? Nadam se da to svi ovde u sali razumeju, ako članovi te, rekao bih, privatno-političko-porodične delegacije koja je boravila u Moskvi ne razumeju.
Ne znam kako je došlo do zabune da predsednik Republike ne čuje prave informacije. Sumnjam na gospodina Bačevića, koji je jedini tamo bio s njim. Bolje da su pričali o studiji za kanal nego o ovako ozbiljnim stvarima.
Dakle, to su važna pitanja, gospodine Dačiću. Neću postavljati nova pitanja, jer vi sada više nemate, čini mi se, po Poslovniku mogućnost da mi odgovorite, ali ovu su suviše ozbiljne stvari. Dok ste vi bili u Londonu, predsednik Republike je pričao kako će nas napasti neki saveznici iz Prvog svetskog rata, kako ćemo se obratiti Rusiji i Grčkoj. Zbog toga ne možemo da dođemo na red kod Obame, ili zbog toga što pogrešno procenimo da to nije u redu pred izbore, pa zato izgubimo izbore? Ali, to su iskustva nekih drugih, da ne ponavljam sada te greške.
(Predsedavajući: Vreme.) Nije bitno na kraju ko ispadne šmeker, a ko ne ispadne šmeker, ali hvala ministarki Mihajlović. Morate da razumete da predsednik ne razume. On veruje da žene moraju da heklaju i štrikaju.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Vlade, pitanje koje postavljam upućeno je predsedniku Vlade, a tiče se izbora na Kosovu i Metohiji.
Dakle, red je da se u ovoj skupštini o ovoj sudbinskoj stvari, koja će se dogoditi za dva-tri dana i koja preti da se Srbija nasilno liši najmanje 130 ili 140 hiljada svojih građana, red je da se u ovoj skupštini nešto kaže o tome, makar deseti govornik kao što sam ja danas.
Naime, ti izbori su neizbori ili antiizbori, i to je svima jasno. Još se ne zna ni birački spisak po kome će se ti izbori obavljati, niti se zna birački list i šta će na njemu stajati, na dva-tri dana pre izbora.
Što se Vlade tiče, gospodine predsedniče, ona je uspela da na Kosovu stvori atmosferu straha kod Srba, a u Srbiji da stvori atmosferu nezainteresovanosti. Možda je i ovo moje pitanje kao desetog govornika o toj stvari posledica takve jedne atmosfere koja je stvorena u Srbiji, ali je mnogo dramatičnija ova koja je stvorena na Kosovu.
Ljudi se jednostavno boje, prepadnuti su, a najviše pretnjama Vlade i pretnjama ljudi iz Vlade koji ih teraju na te izbore na koje oni neće da idu. Teraju ih raznim ucenama i raznim porukama da, ukoliko ne izađu, neće dobijati plate, izgubiće posao ili razne vrste zarada i primanja koja dobijaju od Republike Srbije, razume se, po njenim zakonima i po njenim pravnim propisima.
Gospodine predsedniče Vlade, postaviću vam jedno pitanje koje će biti vrlo jednostavno, a veoma je značajno zbog toga što vi o toj stvari niste nikada konkretnu stvar rekli, odnosno konkretan odgovor dali. Mnogo ste o tome govorili od 19. aprila, kada je potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, o mnogim stvarima, a i mi smo o tome mnogo govorili.
Mi smo imali neke tvrdnje u pogledu karaktera i prirode tog sporazuma, i to je publici jasno. Ono što nije jasno jeste ovo što ću vas ja pitati, pa imate priliku da sada kratko i jasno odgovorite.
Pitanje je sledeće. Ukoliko bi se desilo da se posle ovih izbora, ma kakvi oni bili, konstituišu srpske opštine na Kosovu i konstituiše zajednica srpskih opština, u kojoj državi će biti opštine i zajednica opština? Molim vas što konkretniji odgovor na to pitanje.
PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi dati odgovor? (Da.) Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Naravno, ne želim da bilo kom našem političaru zabranjuju dolazak na Kosovo. Ali koliko sam mogao da čujem, vi ste juče govorili u severnoj Kosovskoj Mitrovici, pozivajući na bojkot izbora. Nisu vam zabranili odlazak.
Onima koji pozivaju da se izađe na izbore zabranjuju odlazak na Kosovo. Zašto, jasno je svima. Zato što Tačiju odgovara da što manje Srba izađe na lokalne izbore ili da pobede oni koji će više da slušaju Prištinu, ne da slušaju nego da sarađuju s Prištinom više nego s Beogradom. Zato ste vi apsolutno u pravu kada kažete da se stvara jedna čudna atmosfera, ali ne straha od Srbije, nego stvorila se jedna potpuno pogrešna slika i atmosfera da onaj ko izlazi na lokalne izbore izlazi da pomogne Tačiju.
Želim samo da vas podsetim, nije ova vlada stavila u međunarodna dokumenta institucije Srba na severu Kosova, stavljeni su u vreme kada je o tome prva počela da govori Nemačka. Jasno je stavljeno do znanja da institucije Srbije ne mogu da postoje na Kosovu. Jesmo li mi toga svesni ili nismo svesni toga? Sad treba iz početka da pričamo celu tu priču. Institucije Srbije mirnim putem uz priznanje međunarodne zajednice ne mogu da postoje na Kosovu i Metohiji. Mi i ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu, ali smo ga Rezolucijom 1244 priznali kao posebnu teritoriju. To je uradila i vaša vlada potpisujući sporazum sa EU o readmisiji, jer se nije odnosio na teritoriju Kosova.
Vi sada ovde mene pitate u kojoj državi će biti ta zajednica srpskih opština. Mi nismo priznali nezavisnu državu Kosovo. Nas interesuje kako će Srbi na Kosovu da naprave svoje institucije. A zašto smo došli u tu situaciju da Srbi danas, 14 godina posle dolaska NATO-a na Kosovo, nemaju svoje regionalne institucije na Kosovu? Ne, mi smo imali politiku – celo Kosovo je naše. Od te politike – celo Kosovo je naše – dobismo politiku da je gotovo celo Kosovo izgubljeno.
Postoje velike razlike, gospodine profesore, između onoga što piše u knjigama i onoga što je u realnom životu. Lako je odavde iz Beograda da mi svi držimo predavanje o tome šta treba da se radi. Ne osuđujem bilo koga, svako će da odluči o svojoj sudbini. Svako će da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Ali da li je u interesu Srba da imaju svoje rukovodstvo? Da li je u interesu Srba da imaju legalne i legitimne organe koje priznaje sada i međunarodna zajednica? Da li je u interesu Srba da imaju svoju kancelariju i u Briselu? Ili je u interesu Srba da sedimo i pravimo se kao da se ništa ne dešava?
A kad zapuca prvi put… Dosta sam se ja toga naslušao. Dosta sam se „heroja“ naslušao u životu, i koji su sedeli na Andrićevom vencu. Pa kad je pripucalo u Krajini, zvanično obrazloženje je bilo – pa, nećemo valjda da ratujemo tamo za te planine?
Moj interes kao predsednika Vlade i članova Vlade jeste da pomognemo našem narodu. Znate, kada je čovek bolestan, nekad i silom mora da popije lek. Mi ne primenjujemo nikakvu silu niti kome možemo da pretimo, ali kakav je to način da državni službenici Srbije ne sprovode politiku Vlade Republike Srbije? Mogu da rade u privatnim preduzećima šta hoće, ali ne mogu da budu državni službenici.
Uostalom, da je ova zemlja bila pametnija, imala bi mnogo bolja rešenja za Kosovo i Metohiju. Imali smo politiku kao neki za vreme Drugog svetskog rata – treba čekati. Čekati, čekati, čekati. I šta čekamo? Neki iz Drugog svetskog rata još čekaju da se iskrcaju saveznici; ne u Normandiju, ne na Siciliju, nego kod nas. Neki naši iz 1999. godine čekaju još da stigne ruski S-300, ali prošlo je 14 godina. Otići će nam sve to, nećemo imati više za šta da se borimo.
Danas se za Kosovo ne gine, jer samo suludo može da se gine. Danas se za srpsko Kosovo glasa, jer dobijaš svoju vlast i svog predsednika zajednica srpskih opština.
Ovo za šta se vi zalažete će dovesti do toga da u severnoj Kosovskoj Mitrovici može da bude albanska vlast. Albanska vlast. Ako Srbi ne izađu, biće albanske i muslimanske partije na vlasti. I šta ćemo mi posle da radimo? Mi, naravno, to ništa ne priznajemo.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Dačiću; sedam minuta.
IVICA DAČIĆ: Izvinite, ali vi ste se žalili da ne pričamo o Kosovu. Evo ja hoću da pričam o Kosovu.
PREDSEDNIK: Gospodine Samardžiću, hoćete li dopunsko pitanje? (Da.) Izvolite, gospodine Samardžiću.
IVICA DAČIĆ: Pa dobro ništa vam ne vredi, ne mogu da...
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, vi možete meni da date reč, ali morate prvo da oduzmete reč govorniku koji govori ili da mu skrenete pažnju da stane. Dakle, hoću sada da odgovorim.
Naime, gospodine predsedniče Vlade, postavio sam vam to jednostavno pitanje samo zato da bih razbistrio ili doprineo razbistravanju jezika i objašnjenja oko svega ovoga. Ceo problem sa Srbima na Kosovu jeste što oni zapravo osećaju i znaju šta Vlada radi ali Vlada to neće da im kaže. Njima je jasno, razume se, nisu oni nepismeni politički, a i živeli su 14 godina u vrlo teškim prilikama. Njima je jasno da se ovi izbori održavaju po zakonima Kosova i jasno im je da je to rešenja podržala Vlada Srbije. Jasno im je da će tim izborima biti ukinute institucije koje su dosada postojale i koje su bile direktno vezane za deo sistema lokalne samouprave Srbije. Jasno im je da prelaze iz jedne države u drugu.
Dakle, nisu oni u problemu oko toga šta se s njima događa i ko im radi o glavi, ali njima smeta što Vlada to ne kaže. I što Vlada kaže sledeće, ono što ste vi sada ponovili – nećemo priznati nezavisno Kosovo. Znate šta, možda postoji vaš dogovor sa tim novim suverenima Srbije počev od Nemačke, to sam sad čuo da je Nemačka novi suveren Srbije jer je ona rekla da postoje pravne institucije pa je to tako, pa ste se i vi tako ponašali i u prvom i u drugom mandatu.
Može da se dogodi da oni i neki drugi zahtev podnesu i ostatku Srbije pa da se isto tako mi ponašamo. Znate, taj problem je u jasnom stavu, a problem je sledeći i oni ga vrlo dobro znaju. Ako je to tako, onda vi to recite, ali nemojte da im poturate kukavičje jaje. Znači, oni treba svojim glasovima da potvrde da ulaze u drugu državu, da menjaju institucije države Srbije za institucije države Kosova. Dakle, da oni glasaju za to, a da vi ostanete čisti pred istorijom, pošto vi, bože moj, tvrdite da ne treba da priznate nezavisnost Kosova.
E, o tome se radi. Zato je pitanje kratko i jasno, ne biste li vi konačno rekli o čemu se radi. Ali vi se bojite da će vam, ako to kažete, pasti smokvin list i da će car biti go. Pa neka bude go, zato što svi znamo šta radite. Eto, o tome se radi i zato je to pitanje tako jednostavno. Na tako jednostavno pitanje ne možete da odgovorite. Pričate veliku priču o istoriji, o angažmanu, o knjigama, o profesorima itd., a to nema veze s ovim. Vi znate da sam lično u toj temi praktično od 2001. godine, nezavisno od moje profesije.
Da bih vam dao mogućnost da još jednom nešto kažete, postaviću još jedno pitanje, koje je važno, gledajući te izbore. Naime, opet je jednostavno. Da li vi kao Vlada Srbije imate ili ćete imati bilo kakav uvid u brojanje glasova i u iskazivanje rezultata ovih izbora?
To me zanima prosto zato što u tim vašim dogovorima sa Prištinom, koji nisu, tako da kažem, transparentni, ne piše u sporazumu i u planu implementacije, nije jasno na osnovu čega će centralna izborna komisija proglasiti rezultate i da li su oni podložni kontroli, bilo kakvoj kontroli od naše vlade ili neke njene službe?
PREDSEDNIK: Predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ: Dobar dan, gospodine predsedniče.
Znate šta, sada kad slušam šta vi govorite, čini mi se kao da ste nevini, kao da ste se prvi put suočili sa pitanjem KiM. Mogu li ja samo da pitam ovde prisutne narodne poslanike – kada je proglašena nezavisnost KiM? Koje godine je to bilo? Ko je tada bio na vlasti? Da nije možda vaša stranka, gospodine Samardžiću? Šta ste preduzeli, gospodine Samardžiću?
Vaša je obaveza po Ustavu da branite teritorijalni integritet i suverenitet. Šta ste vi preduzeli, osim što ste polomili trafike i zapalili ambasade? Šta ste preduzeli? Imali ste vojsku, što niste izvršili mobilizaciju? Valjda vam je jasno da mi Kosovo možemo da povratimo samo ratom. Nemojte da lažete ovaj narod i da mu pričate svašta. Kada se povede u rat, onda dezertiraju. Znate, kada je rat, za juriš se javljaju najbolji. Kada je mir, za juriš se javljaju najgori.
Zato, dame i gospodo, da vam kažem jednu stvar. Nije Angela Merkel sa mnom sedela u istoj poslaničkoj grupi frakcije IPP. Sa vama je sedela, dame i gospodo, u IPP. Nije Madlen Olbrajt sedela sa mnom, nego je sedela sa vama iz DOS-a kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Kome vi sada to kažete smokvin list će da padne? I vi ste čisti pred istorijom?
Da vam kažem jednu stvar. Možete vi da pričate o Miloševiću šta hoćete, ali on je bar pokušao da brani Kosovo. Kada je nezavisnost Kosova proglašena, vi ste se toliko naljutili da ste srušili Vladu i time ste ostali čisti pred istorijom. A da ne govorim o drugim pitanjima koja su vezana za neke druge delove naše zemlje.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić dobacuje ali se ne razume, a narodni poslanik Zoran Radovanović dobacuje: Ćuti, bre, seljačino jedna.)
Ajde molim vas. Bez žustrine i bez polemike. Pa mi polemišemo... (Predsednik: Molim sve kolege da nemamo takve ispade.) ... gospodin Aligrudić i ja smo tu već godinama, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Samo hoću da vam kažem sledeće. Ne sporim se ja sa vama šta bi bilo možda najbolje za Srbiju, šta bi bilo najpravičnije, šta bi bilo božansko rešenje, ali se sporim oko toga da ne možete narod zvati na žrtvovanje za nešto za šta unapred znate da nije moguće. Treba narod naš da preživi. Jer ako oko Gračanice više nema Srba, teško ćemo ikada više moći da se pozivamo na tako nešto.
Zato pozivam Srbe sa KiM da ne slušaju političare koji u ovome samo gledaju da dobiju političke poene, nego da misle o sebi, da misle o sebi i svojoj sudbini, jer neće sutra da dođe ni Koštunica, ni Dačić, ni bilo ko drugi da vas puškom brani, nego ćete vi sami morati da se branite dole. Ne daj bože. Izaberite svoju vlast. Onaj ko ne uzme vlast kad mu se nudi, proći će kao DSS.
PREDSEDNIK: Gospodin Samardžić.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, vi ne da ste izgubili samo kompas u politici, nego ste izgubili glavu danas jer ne odgovarate na pitanja, a ono što govorite ponovili ste ovde bar 30 puta na različita pitanja. Vi imate refren, imate ploču koju stalno okrećete, to je pokvarena ploča, ali upotrebite je kada je potrebno da zamajavate, kao što i ove Srbe zamajavate vašom pričom.
Ponovo poredite neuporedive stvari. Mi poznajemo u istoriji fenomene i okupacije i secesije i svega toga, i na to nekada ne može da se utiče. I Srbija i Vlada Srbije na to ne može da utiče. Ono što može da se utiče jeste da se dobrovoljno to ne prihvati. Dakle, ovde imamo jedan iznuđeni akt koji vi poredite sa jednim dobrovoljnim, voljnim političkim aktom, a to je potpis na sporazum o normalizaciji odnosa kojim Srbija predaje Kosovo.
To je ta razlika, gospodine Dačiću, koju ne znam da li ćete razumeti. Ali to vi radite. I u tome je problem i u tome je ta glavna razlika. Znači, vi ste na vlasti, svaka čast, ali ste upotrebili sva sredstva da na njoj ostanete, i toj tzv. međunarodnoj zajednici, tj. zapadnim zemljama, dajete plezir, koja će vas pomoći da ostanete na vlasti. Demokratska stranka Srbije je imala takav izbor, ali ga nije preuzela.
Kada je o izboru reč, gospodine Dačiću – i, kada je o izborima reč, da, ipak treba imati neko pravo izbora, ono treba da postoji – zašto stalno umesto tih Srba vi govorite? Kao prvo, oni su građani Srbije. Treba da uživaju sva prava po zakonu, pa i prava primanja od Republike Srbije. Znači, vi umesto njih i u Briselu i ovde u Skupštini govorite šta je njihov interes. Pa dobro, nisu oni maloletni. Oni su 14 godina živeli pod tim uslovima pod kojima žive, pa su se opredelili da nastave da žive, a Srbija je obavezna da im pomogne u tome. Dakle, od visokih političkih pitanja i zaštite prava, pa sve do finansiranja.
Sad ste vi odjednom došli do zaključka da su Srbi na Kosovu teret svima nama ovde u Beogradu i u Srbiji, i da treba tog tereta da se otarasimo kao bube na reveru da bismo otišli u EU, a da biste vi ostali na vlasti zato što biste postali favoriti takve jedne strukture. I nemojte tu činjenicu da pokrivate raznim pričama koje nemaju veze sa temom o kojoj govorimo.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Đorđe Milićević.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svima u Srbiji jasni prioriteti Vlade Republike Srbije. Jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije svakako jeste normalizacija odnosa, nastavak dijaloga, mirovni proces i implementacija, i sprovođenje onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Drugi prioritet jeste ekonomija. Ne može se realizovati ijedan cilj Vlade Republike Srbije bez ekonomskog oporavka države.
Gospodine Dačiću, moje prvo pitanje, nisam imao nameru da ga postavim, ali ću morati, definitivno... Vi ste bili na prostoru KiM i onda kada su mnogi u ovoj sali politiku kada je reč o pitanju KiM vodili iz beogradskih centrala, odnosno iz centrala svojih stranaka u Beogradu, pre svega mislim na dan kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM. Vi ste i pre nekoliko dana, kao premijer Republike Srbije, bili na prostoru KiM i razgovarali s onima koji žive na KiM smatraju Srbiju svojom državom.
Gospodine Dačiću, moje pitanje je jednostavno – šta oni sa kojima ste razgovarali misle?
Moje drugo pitanje. Vlada Republike Srbije je pre izvesnog vremenskog perioda na sednici Vlade otvorenoj za javnost izašla sa vrlo jasnim predlogom seta ekonomskih mera, i ja želim da kažem da mi smatramo da to pokazuje da je Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledala ono što jesu aktuelni problemi danas, i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret onih socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Rekao bih da je ovaj predlog jedan deo sveobuhvatnog i sistemskog odgovora na ono što jesu evidentni problemi danas, i to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima konkretan i jasan plan i da ovaj predlog nije ni programska ni politička ni ekonomska proklamacija. Imate vrlo jasno izračunate, precizno definisane, ciljane rezultate koji će biti realizovani u narednom vremenskom periodu. Dakle, ovaj predlog je realnost i jeste stvarna potreba za koju svi mi zajedno treba da se zalažemo.
Nekoliko je karakteristika ovog seta ekonomskih mera. Tu su, pre svega, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, restriktivnost, odnosno ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta, jer ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima, dakle, ušteda na nivou države.
Vlada je pošla sama od sebe i pokazala nam svima koliko odgovorno moramo u tom pogledu da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Želim da kažem da ovo jeste hrabar i ekonomski ali i politički potez, koji treba da vodi ka ozdravljenju privrede.
Moje drugo pitanje, gospodine Dačiću, takođe za vas. Mi ćemo ovaj set ekonomskih mera imati formulisan kroz zakonske predloge, izmene i dopune zakona ovde pred republičkim poslanicima u republičkom parlamentu, ali nakon usvajanja toga, koji su to naredni koraci Vlade Republike Srbije koji će voditi ka ekonomskom oporavku i ekonomskom ozdravljenju države?
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Unajkraće, naravno da su građani Kosova i Metohije, odnosno Srbi koji tamo žive pre svega, kao i kod nas ovde, naravno kada su izbori u nekoj od opština, trenutno meta međustranačkog nadmudrivanja i prepucavanja. Ali mislim da je najveći broj njih shvatio da ovde nije reč o tome koja će sad stranka da pobedi na tim lokalnim izborima, nego da je reč o jednom – ima li država plan ili nema? Šta mi hoćemo i kojim putem hoćemo nešto da postignemo? Mi smo jasno rekli koji je plan. Lokalni izbori, zajednica srpskih opština i borba za dalje, za naša prava i za pravedno rešenje kosovskog problema.
Ako neko ima neki drugi plan, ako misli da taj plan može da se izbori za legalitet i legitimitet na međunarodnom planu, pre svega... A zašto kažem na međunarodnom planu? Zato što, valjda je svima nama jasno da mi ovde možemo da se dogovorimo šta god hoćemo, ali od naše odluke do realizacije svega toga dugačak je put.
I stalno ponavljam, ne treba da potcenjujemo naše snage, ali ne treba ni da precenjujemo naše snage. Ako neko misli da je rezolucija u Narodnoj skupštini dovoljna da vrati Kosovo i Metohiju u ustavne okvire, mislim da taj stvarno ne zaslužuje na ozbiljan način da se bavi politikom, više spada u neka romantičarska društva koja misle da je istina sve ono što oni misle.
Ponoviću još jednom, nemojte mi zameriti. Kada je Rusija ušla u Čehoslovačku šezdesetih godina, partijski komitet u Kolašinu je zasedao i zaključili su da Rusija mora odmah da se povuče iz Čehoslovačke. Onda se javio jedan i kaže – šta ako se ne povuče?, a predsednik kaže – pa zakazaćemo ponovo sednicu.
Pričaću vam stalno, zato što vi stalno zakazujete taj komitet, a moramo da shvatimo da taj komitet više ne postoji, niti ga iko više nešto pita. O Kosovu se danas raspravlja svuda u svetu, jedino izgleda ne smemo mi da raspravljamo o tome i da dajemo ideje kako da se to pitanje rešava.
Znači, moje mišljenje je, u različitim delovima postoji različito usmerenje, odnosno opredeljenje ljudi. Vrši se veliki pritisak, mnogo se veći pritisak vrši da se izbori bojkotuju nego da se izađe na izbore. Mnogo se veći pritisak vrši, politički pritisak. Vi znate da postoji ideja o kojoj govore vaši predstavnici, DSS-a i SRS-a, dole na Kosovu i Metohiji, da svima koji izlaze na izbore dele keče. Zašto? Mislite da to nije veća pretnja od nečeg drugog?
Kada je reč o ekonomskim merama, ovde su ministri, ovo je samo prvi deo onoga što mislimo da treba da se uradi. Nema uspeha ako se baziramo samo na štednji, mora da se neguje politika rasta. Zato mislim da će sada uslediti mere koje upravo treba da podstaknu rast.
Bilo je jedno pitanje danas, mislim da je gospodin Marković to pitanje postavio, znate, mi smo toliko kredita uzeli iz inostranstva koji su bili investicionog karaktera, govorili smo o tome da će oni da podstaknu naše javne radove, a nismo imali ni 1% društvenog rasta, nismo imali rast industrijske proizvodnje. Zašto? Zato što taj posao nisu radile naše firme, ili su ga radile po dampinškim cenama, stranci dobiju poslove i za upola ili za 60% vrednosti posla daju ga domaćim firmama. Od toga, osim što ćemo dobiti same objekte koji se grade, što ćemo otplaćivati kreditom, naša privreda nema nikakvog efekta.
Tako da se slažem da ovo mora da bude jedan set mera, ali kao i kada je u pitanju Kosovo, mi možemo da gledamo mirno kako tonemo u živo blato ili ćemo nešto da preduzmemo pre nego što bude kasno. Zato smo i doneli odluku, dve su ključne politike naše vlade – evropske integracije, zato što je to dobro za Srbiju, i drugo – ekonomska stabilizacija, odnosno konsolidacija javnih finansija i rast zaposlenosti i životnog standarda.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Milićević. Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Zahvaljujem.
Gospodine Dačiću, u potpunosti se slažem s vama. Štednja jeste dobra u periodu kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize i dobro je da se štedi na nivou države, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo naći način kako da se razvijamo, da povećamo prihode, da poboljšamo investicionu klimu, da stvorimo atraktivan investicioni ambijent i da nastavimo sa strukturnim, suštinskim reformama, bez kojih nećemo moći da osetimo pozitivne efekte.
Investicije i projekti jesu rešenja, i to jeste način da se Srbija razvija, tu ste potpuno u pravu. Tokom prethodnog vremenskog perioda imali ste i značajne međunarodne posete u cilju privlačenja stranih investitora. Pre nekoliko dana otvorili ste i Srpski investicioni dan u Londonu.
Moje sledeće pitanje je vrlo konkretno – da li je i u kojoj meri poboljšana, kakvo je vaše mišljenje, investiciona klima u Srbiji danas i šta je to što Vlada Republike Srbije može da učini, šta je to što mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije možemo da učinimo da bismo stvorili što atraktivniji investicioni ambijent u Srbiji koji će biti daleko privlačniji za strane investitore?
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Iskreno rečeno, profit je glavni podsticaj za strane investitore. Niko od stranih investitora ne dolazi u Srbiju da bi spasio Srbiju, nego da bi nešto zaradio. I to je valjda normalno. Nisu oni iz humanitarnih organizacija, nego svako ima svoju kompaniju.
Sa druge strane, da li će neko doći da radi u Srbiji zavisi pre svega od političke stabilnosti i zavisi od toga kakve ljudi asocijacije imaju kada se spomene uopšte reč Srbija u međunarodnim odnosima. Zato je za nas ključno pitanje pozicioniranje Srbije, imidž Srbije, da li Srbija predstavlja neki faktor ili ne u međunarodnim odnosima.
Ako želite da vam dam iskren odgovor, mislim da smo tek na početku jednog potpuno drugačijeg pozicioniranja nego što je bilo ono u nekoliko proteklih decenija. Zato i nivo i obim stranih investicija, naročito ovih direktnih, nije naročito velik, čini mi se, u ovim godinama, ali moramo da radimo isto tako i na podsticanju domaćih investicija.
Ono što je sigurna ocena, od koje niko ne može da pobegne, to je da je slika o Srbiji danas mnogo bolja nego što je bila. Samo tako možemo da… (Narodni poslanici dobacuju.) Ne znam ko je to sada rekao i dobacio. Sumnjam na, nije bitno na koga sumnjam. (Srđan Milivojević: Na nas se uvek sumnja.) To je opravdana sumnja. Šalim se, naravno.
Svako će da kaže za svoju vlast da je najbolja. Nije to bitno. Ja bih voleo da Srbija danas može da bude značajnija u međunarodnim odnosima nego što su neke male, pigmejske, patuljaste države iz našeg okruženja, koje ne predstavljaju nikakav strateški interes za te velike zemlje u regionu, ali su se one za to izborile, a mi smo ostali negde po strani i izgubili smo svaku moguću podršku, bez koje ne možemo da rešimo problem.
Ako želite da rešite neki problem, osnovni pristup jeste da utičete na one koji donose odluke. Mi, nažalost, nismo mogli odlučujuće da utičemo na one koji su donosili ključne političke odluke o sudbini bivše Jugoslavije. Bez ove promene, možemo mi da pričamo šta hoćemo, neće biti stranih investicija, jer je Srbija jedno vreme bila praktično parija u Evropi. Mi smo bili nedodirljivi. Vreme je sada drugačije i zato ne smemo da propustimo šansu. Dve su šanse propuštene – Dejtonski sporazum i Peti oktobar. Ako ovo propustimo, ne znam kada će doći sledeća. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Milićević. Izvolite.
ĐORĐE MILIĆEVIĆ: Iskoristiću priliku samo da se zahvalim na odgovorima i neću više trošiti vreme kako bih omogućio i ostalim kolegama i koleginicama da postave pitanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Kao što vidite, gospodine Milićeviću, vaš govor dočekuje se s aplauzom sa obe strane. To je dobro.
Reč ima gospodin Veselinović. Izvolite.
JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani predsedavajući, veliko hvala na uviđavnosti gospode iz pozicije što ćemo večeras moći da postavimo jedno pitanje.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, gospodine Dačiću, kako ste rekli – male pigmejske države u okruženju? Da li vi, predsedniče Vlade, verovatno ne uvažavate naše mišljenje, mislite da su subjektivna, ali pretpostavljam da uvažavate mišljenja Svetske banke? Po prekjučerašnjem izveštaju Svetske banke, Duing biznis 2014, sve te male pigmejske države su ispred nas, uključujući i Kosovo, koje ne priznajemo zajedno, je l' tako?, po svim merljivim parametrima koje Svetska banka ima.
Dakle, po tom izveštaju, Srbija je po uslovima poslovanja pala za sedam mesta, gospodine Dačiću, od vremena od kada ste vi preuzeli mesto premijera, i cela koalicija. U oblasti plaćanja poreza je otežala poslovanje, jer je povećala korporativni porez. Gospodine Krstiću, vi ste to verovatno znali kada ste preuzimali palicu ministra finansija, znali ste da je prethodni ministar povećao poreze malim i srednjim preduzetnicima. Povećao je, naravno, i porez na dobit.
Dalje, ima tu desetak parametara. Kada je reč o pristupu struji, ministarka Mihajlović, tu smo pali za 10 mesta. Kako ste to, gospođo Mihajlović, uspeli? Kako ste uspeli da vaš ministar ni uredne račune tri meseca ne može da izda i da pošalje platišama? Kako ste uspeli, ovo je zvaničan izveštaj, da mogućnost priključenja na struju u Srbiji padne, da Srbija padne za 10 mesta na ovoj rang-listi? To je jedan od vrlo bitnih uslova da bi neko mogao početi poslovanje, da ima struju.
Pitam, naravno, i ministra Radulovića – koliko će radnika tačno biti otpušteno u narednom periodu, 30, 50 ili sto hiljada? Ovih dana ste davali različite informacije.
Ministra Krstića pitam – da li ste, gospodine Krstiću, mimo povećanja PDV – što je neko neki dan rekao, to bi i moja baba znala, povećati PDV sa osam na deset posto na hranu, na mleko, na sve ono što obični građani koriste kompjutere, recimo, sa osam na 20, usluge u ugostiteljstvu sa osam na 20 – da li još neku meru imate kojom bi se sledeći izveštaj Svetske banke popravio? Da li imate neke planove na tom planu?
Gospođo Dejanović, pošto ste večeras tu, izuzetno sam vas cenio, vrlo ste kvalitetno obavljali posao predsednika Skupštine, vrlo smo nezadovoljni, verovatno i cela opozicija i građani, kako vršite posao ministra zdravlja. Ne rade aparati, CT, mamografi, nema lekova, uvozimo, je l' tako?, kineske zaliske. Nemam ništa protiv kineskih zalisaka, ali zaista imamo ozbiljne probleme u zdravstvu, gospođo Dejanović. Hvala.
PREDSEDNIK: Postavili ste pitanja velikom broju članova Vlade. Sada ćemo videti ko će dati odgovor.
Reč ima ministarka Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Odgovoriću na onaj deo, ne vezano samo za mogućnost priključenja električne energije. Potpuno se slažem da svi treba da imaju mogućnost da se priključe. To zašto je to palo za 10 mesta jeste svakako, rekla bih, razlog funkcionisanja same EPS i pokušaj da problemi koji postoje i koji su uočeni odavno, a tiču se priključenja električne energije i vlasništva i ko gradi i ko plaća i ko postaje vlasnik itd., to je nešto, između ostalog, što ćemo mi promeniti izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji će ići u javnu raspravu i završiti se do kraja ove godine.
Dakle, da, tu ste potpuno u pravu i taj problem se ne dešava samo kod nas. Dešava se i na drugim mestima. Nisam srećna što je to tako, kao što nisam srećna ni zbog toga što „EPS snabdevanje“ nije formirano u decembru 2012. godine, nego je osnovano avgusta 2013. godine. To su stvari u kojima se EPS očito nije snašla, jer upravo mogućnost za priključenje električne energije, recimo, da ne govorimo o preduzeću koje sam pominjala, jeste jedna od osnovnih stvari koje su neophodne kada otvaramo tržište i kada već pričamo da ćemo sledeće godine imati potpuno drugu situaciju.
Pokušali smo, kao Vlada, da donesemo određene odluke, da se te odluke brže sprovode. Nisu bile brže sprovedene. I dalje imamo EPS koji nije pripremljen za izlazak, odnosno za otvaranje tržišta. Kao što se tiče i „Srbijagasa“, koji će ući, nadam se u reformisanje, tako će i EPS morati potpuno da promeni način funkcionisanja. Vlada će vrlo brzo doneti dodatne mere. Ono što radi država, što radi Ministarstvo, što je moja obaveza, jeste da izmenimo Zakon o energetici, da u tom smislu imamo drugačije vlasništvo kada govorimo o priključku na mrežu i o tome ko će biti vlasnik.
Najveći problem mi trenutno imamo upravo s investitorima, koji treba da ulažu i da grade u obnovljive izvore energije, bilo da su u pitanju vetroparkovi itd. Upravo je taj problem kod mogućnosti priključenja. Duboko verujem da će izmenom zakona te stvari biti rešene.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Bio sam u dilemi da li uopšte da se javim. Ovo je većim delom bila diskusija, a ne pitanje.
Još jednom želim da ponovim da pitanje organizacije rada Narodne skupštine nije pitanje Vlade Republike Srbije. Vi donosite poslovnik o radu. Ne znam kada je ovaj aktuelni poslovnik donet, da li u vreme kada je Slavica bila predsednik, ili je nešto menjano? Mogli ste tada da napravite poslovnik koji je opoziciji davao veće mogućnosti, ali niste izgleda računali da ćete biti opozicija.
U svakom slučaju, nemam ništa protiv da produžite vreme, da bude češće, da budete pre. Nemojte sada da ispadne da vas neko namerno onemogućava da postavite pitanje. Ja jedva čekam da mi postavite pitanje. Stvarno ne razumem, da li vi mislite da mi izbegavamo dijalog sa vama? Zar vi mislite da se mi plašimo polemike sa vama? Ne razumem.
Ali isto tako, ako već sada govorimo o tome ko je za šta kriv, znate, da sam ja slušao, kad bih se sad vraćao u prošlost… Mislim da je Zoran Živković govorio da ćemo biti članovi EU 2007. godine, sećam se, otprilike, ili 2006. godine, tako nešto. Mnogo smo mi vremena izgubili. Sveukupno je situacija loša i ne čudi me uopšte na kom smo mestu po raznim kriterijumima.
Danas su me pitali Mađari za ovaj spomenik u Subotici. Videli ste šta se desilo sa Jovankom Broz i sa krađom. To je slika i prilika države u kojoj smo, jednog nesređenog stanja. Zoran Đinđić kao da je pisao možda i o sadašnjoj državi kada je svojevremeno pisao knjigu, čini mi se, „Jugoslavija, nedovršena država“, tako nešto.
U svakom slučaju, mi ne bežimo od kritike, niti kažemo da je nešto idealno, samo nemoj da ispadne da su svi problemi nastali sad kad je došao Lazar Krstić ili Saša Radulović. Niti su pak svi problemi stvoreni u vreme vlasti DS, jer ako tako krenemo, a DS obično kaže – svi su problemi nastali u vreme Miloševića, onda se to završava kao dečja igra – niko nije kriv.
Mislim da imamo šansu da postavimo Srbiju na zdrave osnove i u tome treba međusobno da se konsultujemo, da vidimo postoje li neki dobri predlozi, bolji predlozi. Mi smo zaista potpuno otvoreni za komunikaciju u tom smislu.
Danas sam video da je Đilas rekao da on ima rešenje za FAP, da Beograd naruči autobuse FAP. A ja ću sada da podsetim samo. Kada je bila gradska skupština? Pre koliko? Pre godinu dana je donela odluku da iz kredita kupi poljske autobuse. Sad smo se setili. Gde ste do sada bili?
I šta, dok nije došla Slavica, bio je raj u našim bolnicama? Dok je Tomica Milosavljević bio, tako je bilo lepo da su jedva čekali da odu u bolnice. Nemojte, molim vas. To su neozbiljne političke rasprave. Prihvatam ako je neko za nešto konkretno odgovoran, ako neko nešto loše radi. Dajem podršku svima onima koji će dobro da urade svoj deo posla.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
JANKO VESELINOVIĆ: Gospodine Dačiću, dvoumili ste se da li uopšte da se javite za reč. Bolje bi bilo da se niste javili, jer mi niste odgovorili ni na jedno od mojih pitanja.
Moje pitanje se ticalo činjenice da ste rekli da su države u okruženju, kako ste rekli pigmejske, sićušne itd., sve trenutno na rang-listi Svetske banke po mogućnosti ulaganja ispred nas. Tako je Crna Gora na 44. mestu, Bugarska na 58, Rumunija na 73. mestu, Kosovo ću preskočiti, Hrvatska je na 89, a mi smo na 93. mestu, po svim parametrima.
Gospodine Dačiću, zbog čega smo pali za sedam mesta samo za godinu dana? Šta je to što ova vlada nije imala kao uslove u svojim rukama? Koji su ministri, kako kaže predsednik Nikolić, dekoncentrisani ili tako nešto kada donose odluke na Vladi?
Moje pitanje je vrlo jasno – šta ćete preduzeti da u narednom periodu Srbija ne dotakne dno, jer smo sada vrlo blizu? Mi smo, recimo, među 10 najgore pozicioniranih zemalja u nekoliko oblasti, kao što je, recimo, proces dobijanja građevinske dozvole. Šta ste u poslednjih godinu dana uradili da pojednostavite proces dobijanja građevinske dozvole? Šta ste, gospodine Dačiću, uradili na tom planu? Da li ste na taj način privukli strane investitore?
Kada su u pitanju autobusi, gospodine Dačiću, mi smo se jako dobro pripremili za današnju sednicu. Evo vam pisma od 30. novembra 2012. godine gradonačelnika grada Beograda Vladi Srbije, u kom, između ostalog, kaže – ovim putem vas obaveštavam da ukoliko država Srbija može da finansira proizvodnju autobusa domaćih proizvođača, Grad Beograd je spreman da u 2013. godini kupi 100 solo autobusa pod istim uslovima kao što su uslovi za dobijanje kredita EBRD. Preporučuju da to budu autobusi na gas, a ne na dizel. Na taj način bi bio izbegnut sunovrat pribojskog FAP i danas bi gospodin Vučić mogao da sedi tu, umesto da ide u Priboj. O tome vam govorim, gospodine Dačiću.
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Dačić.
IVICA DAČIĆ: Iz ovoga što ste pročitali vidi se da nikako da izađete iz starog šinjela. Da li država može da finansira i da pomogne? Vi sad hoćete država da finansira, a malopre govorite o tome – subvencije, zašto ovo, zašto ono. Da država finansira autobuse.
Dobro znate da smo mi bili protiv te odluke koju ste doneli. Napominjete mi neke rang-liste i sve ostalo. Sve je to u redu. Želim da prihvatim i da će možda na nekoj rang-listi, sigurno, kao na Fifinoj, biti gore. Ali da vam kažem, teško je razgovarati na ovakav način. Mislim da su mnogo važnije rang-liste koje postoje kod naših građana. Na toj rang-listi vas negde nema baš u vrhu.
Što se toga tiče, vi hoćete da kažete da je u ovoj zemlji sve gore u odnosu na pre godinu dana. Hoćete da kažete da ova zemlja nije ostvarila nijedan iskorak, nijedan napredak. Hoćete da kažete da je ova zemlja u katastrofalnoj situaciji i zato sve više pada. Takve ocene ne stoje. jednostavno, nisu tačne.
Prvo, u međunarodnoj zajednici nigde nisam čuo nijedan vapaj, a kamoli kuknjavu za vama. Drugo, kako je to stanje u državi loše i katastrofalno, a građani Srbije ubedljivo daju prednost dvema strankama ili koalicijama koje su na vlasti?
(Narodni poslanici dobacuju.) Po vašim istraživačima, Tadić je još predsednik, jer tako su najavili pred onaj drugi krug, da ima 16% podrške nad Tomom Nikolićem. (Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje.) Ja sam glasao za Tadića, to je tačno, al' džabe kad vaši nisu izašli na izbore. Niste vi glasali za Tadića, ali nema to sada veze, nije to sada bitno ovde.
Vlada Srbije će uvažiti svaki konstruktivan predlog. I nemojte da se ljutite kad neko polemiše s vama. Možete da pričate, polemika je majka politike. Bolje je polemisati u parlamentu nego se tući po ulici. Zato postoji parlament, on je izraz narodne volje. Da narod misli isto, ne bi postojao parlament, postojao bi jedan suveren i kraj.
Zato, ako ima bilo kakvih predloga za bilo šta drugo, kao i oko Kosova, imamo alternativna rešenja, izvolite, dajte da razgovaramo. Nikad nisam bio protiv razgovora, dijaloga i pozivam vas i sada, ako imate neka dobra rešenja. Ja samo nisam za to da zato što ste opozicija kažete – e sad ne valja Briselski sporazum, da je bio Tadić, on ne bi dozvolio tako loš Briselski sporazum, on bi postigao nešto bolje.
Svako od vas, dame i gospodo, imao je kada da se dokazuje. Toliko je bilo godina za dokazivanje, ali je gotovo. Nema više dokazivanja. Sada se igra utakmica. Ovo više nije proba, nije trening. Igra se utakmica i od ovog zavisi sudbina naše države i budućnost naše dece. Zato je važno da se svi okupimo, ako možemo, oko tog interesa, a ko je na vlasti, menjaće se na izborima. Možda neće tako brzo, ali promeniće se kad-tad. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Kada vas slušam o tome da pričate kako smo mi danas u lošijoj poziciji nego kad ste vi bili na vlasti, ne mogu sa tim složim. Zakon o planiranju i izgradnji je doneo vaš ministar, koliko znam. Da li je tako? Zakon o planiranju i izgradnji je doneo Dulić. Zbog tog zakona mi imamo ozbiljnih problema u onome što se zove uslovi poslovanja i zbog tog zakona mi imamo investitore koji imaju problem da dobiju svoje dozvole. To je svakako bar polovina svih problema koji se sada osećaju kada pričamo o investitorima.
EPS, koji sam pominjala, do trećeg kvartala prošle godine radio je bez plana. Nije imao plan za vreme vaše vlade. Niste usvojili plan. Dakle, radio je bez plana, vizije itd. Vaš je bio direktor. Dakle, nemojte govoriti da je Ministarstvo držalo SPS, vaš je bio direktor. Dragomir Marković, ako se sećam. Vaš je bio Ćeran. Da li je tako? „Kolubara“? Pretpostavljam da je odgovaralo da nemate plan, da nema vizije, da nema ničega zato što ste u toj situaciji mogli da radite šta hoćete. E, to što ste radili sad se ispravlja ovih godinu i po dana.
Ali isto tako treba da znate da, kada govorite o uslovima poslovanja, vaša vlada je kasnila četiri godine sa podzakonskim aktima u oblasti energetike. Sada ti podzakonski akti postoje već godinu i po dana i sada može da se radi. Izmenjen je zakon da bi sve bilo transparentno, jer sve što ste radili u prethodnom periodu, radili ste tako da, nažalost, ne bude transparentno, da može da radi ko šta hoće. Sada se uspostavlja sistem. Nije lako, ali se uspostavlja.
Niko nije srećan kada na listi Svetske banke ima pad, ali ima pad kao posledicu onoga što ste vi radili. Potpuno sam sigurna da sledeći izveštaj neće biti takav. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima ministar Radulović.
SAŠA RADULOVIĆ: U poslednjih deset godina vodimo jednu potpuno promašenu ekonomsku politiku i mislim da je tome došao kraj. Posledice te ekonomske politike su veliki problemi za preduzeća u restrukturiranju. Njihove probleme smo gurali pod tepih godinama. Gurali smo glavu u pesak i sad je tom i takvom ponašanju došao kraj.
Svetska banka je procenila da nas to košta na godišnjem nivou oko 750 miliona dolara. Ova vlada je konačno odlučila da ne gura glavu u pesak, da se suoči sa problemima i da počne da ih rešava. To, naravno, ne može preko noći, međutim, ozbiljno smo pristupili tom poslu. Pristupili smo popisu imovine, popisu obaveza, da bismo konačno mogli da znamo dubinu problema i da pristupamo rešavanju tih problema.
Da smo ranije to radili, verovatno bi gubitak radnih mesta bio manji. Da smo to ranije radili, ne bismo ni došli u ovu tešku situaciju. Ova vlada je odlučila da je toj praksi kraj i da ćemo konačno postaviti stvari na zdrave noge.
Što se tiče pitanja gde se rangiramo na rang-listi, Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji su dva ključna zakona koji nas i guraju na dno liste. Mi smo to uočili. Napravljeni su nacrti ta dva zakona i oni su pred Vladom i očekujemo da uđu u skupštinsku proceduru do kraja godine i da budu izglasani.
Mislim da će ti zakoni pokazati koliki je reformski kapacitet ove vlade i da ćemo na osnovu toga uspeti da popravimo i naše mesto na rang-listi po uspešnosti, odnosno po regulatornom okruženju i ambijentu za poslovanje.
Podvlačim, neodgovornom ponašanju je došao kraj. Ova vlada se suočava sa problemima. Oni su teški. Mi ih rešavamo i rešićemo ih. Pristupamo ovome na jedan odgovoran način. Znači, uspostavlja se jedan sistem koji će dugoročno da funkcioniše. Na osnovu tih poteza koje povučemo privući ćemo i investitore koji će nam pomoći da oporavimo srpsku privredu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.
JANKO VESELINOVIĆ: Prvo da ministarki Mihajlović dam kontrapitanje na odgovor, na koje neće moći odgovoriti, ali nadam se da možemo da saznamo kako to da vi zadnjih godinu i po dana Srbiju pokušavate da menjate nabolje, a po pokazateljima Svetske banke mi tonemo sve dublje. Dakle, u ovoj konkretnoj vašoj oblasti za deset mesta smo pali niže. Pretpostavljam da činjenica da je jedna domaćica dobila račun od 23 miliona dinara za potrošenu struju nije uticala na to.
Predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Dačiću, mi smo imali situaciju i kada je gospodin Milošević bio predsednik vaše stranke i predsednik Republike Srbije, da je vaša stranka imala izuzetan rejting, a da je gospodin Milošević dobijao na izborima fenomenalnih 80 ili ne znam koliko procenata, pa su građani živeli nikad gore. Da li se vi radujete činjenici da vaš rejting, recimo, stagnira ili raste kada standard građana pada iz dana u dan?
Pristao bih da rejting stranke kojoj pripadam bude niži ali da građani žive bolje, da svi uložimo napore, da ne pravimo letove iznad Srbije i raznih okeana, raznim avionima, što vojnim, što civilnim, nego da radimo nešto za ovu zemlju i da ministri budu koncentrisani na Vladi po pitanjima o kojima razgovaraju i da donose podzakonske akte o kojima pričate na vreme kako bi se zakoni mogli primeniti.
Zašto niste menjali Zakon o planiranju i izgradnji zadnjih godinu i po dana? Imali ste prečih stvari. Šest meseci ste se bavili rekonstrukcijom Vlade. Čime se sada bavite? Bavite se pripremama za nove izbore. Bavite se punjenjem hala. Vaši aktivisti se, je' l tako?, tuku za novac koji treba da im bude isplaćen za odlazak u Beograd.
Gospodo, bavite se nekim pitanjima koji građani očekuju od vas, za koje ste dobili mandat na izborima.
Gospodine predsedniče Vlade, Grad Beograd je tražio od države, pošto ona može da se pojavi na tržištu kapitala, da se ona zaduži, a Grad Beograd bi platio te autobuse koji bi bili proizvedeni u Priboju, u FAP, i danas radnici ne bi imali razloga za štrajk. Tu je gospodin Antić, on će vam to najbolje potvrditi, pošto nećete imati mogućnosti da mi odgovorite. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
DRAGAN ŠORMAZ: Poštovani članovi Vlade Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, postaviću pitanje ministru Raduloviću u svetlu ovih štrajkova koji su aktuelni ovih dana, koje vidimo u preduzećima za restrukturiranje, poput FAP-a, Želvoza u Smederevu itd. Nije ih baš bilo ni toliko mnogo, ali je svaki pojedinačno veoma važan kada znamo koliko tih preduzeća u stvari trenutno čeka na rešenje situacije od strane Vlade Republike Srbije.
Pre nego što postavim pitanje, uvod ću početi jednim pitanjem koje je danas postavljeno u prepodnevnom delu rasprave, a glasilo je ovako – zašto svi ti radnici zovu Vučića da im rešava problem? Zašto zovu sportski radnici, zašto zovu ljudi koji imaju problem u zdravstvu itd. da im Vučić reši problem? Meni je to bilo jedno potpuno besmisleno pitanje. Ne znam ni kome će preko Skupštine to pitanje u stvari biti prosleđeno da da odgovor, da li tim građanima ili nekom drugom, ali meni je veoma jasno zašto. Zato što ljudi vide ko radi, ljudi vide ko daje sve od sebe da im pomogne.
Mogu navesti primere namenske industrije – PKC, velike investicije Finske u Smederevu, Mubadala kada dođe, a ja sam ubeđen da će doći, i to će biti veliki input za našu privredu, a Etihad je već u Jatu. Vlada pokušava da pomogne u IT sektoru, da ne kažem samo za gospodina Vučića, evo i gospodin Dačić je bio u San Francisku. Zatim, ova londonska konferencija koja je juče održana, tekstovi i čitav poseban broj „Fajnenšel tajmsa“ je o tome.
Znači, ova vlada pokušava i gospodin Vučić radi i ljudi to vide. Meni uopšte nije nejasno zbog čega dolazimo u situaciju da ljudi pozivaju njega da sa njim razgovaraju. Uostalom, i danas kada je otišao u FAP, poveo je sa sobom jednog od direktora „Mercedesa“, da bi se odmah našlo rešenje.
Moje pitanje za gospodina Radulovića je – koliko mi u stvari kao budžet imamo opterećenje od strane preduzeća u restrukturiranju i koje će rešenje biti? Koji je broj i kakva nas rešenja očekuju? Mislim da to građane Srbije i te kako interesuje u ovom trenutku.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima ministar Radulović.
SAŠA RADULOVIĆ: Trenutno imamo 153 preduzeća u restrukturiranju, sa preko 50.000 zaposlenih. Pored toga, imamo još 419 preduzeća koja su u ingerenciji Agencije za privatizaciju, u raznim fazama privatizacije, od pripreme, aukcija, tendera, gde odluka nije donesena itd., sa još 35.000 zaposlenih.
Pored toga, imamo i oko 550 društvenih preduzeća koja su u stečaju. Onda imamo još 911 preduzeća u kojima država ima neko manjinsko vlasništvo. To je jedan ogroman portfolio, potpuno smo ga zapustili i nismo se njime bavili. Na godišnjem nivou, to sam rekao malopre, po proceni Svetske banke, ona nas koštaju, odnosno poreske obveznike koštaju 750 miliona dolara. To Srbija jednostavno više ne može da izdrži. To je cena neodgovornosti u prethodnim godinama, koja nas je i dovela u ovo stanje. Guranjem glave u pesak i izbegavanjem problema problem samo postaje veći, nikako manji.
Mi smo prišli ovom poslu jako ozbiljno. Od početka septembra već smo krenuli u izradu tih ličnih karata, koje u suštini sadrže popis imovine tih preduzeća i njihovu procenu, popis obaveza, da vidimo ko su kupci, ko su dobavljači, da bismo mogli da snimimo stanje tih preduzeća, jer možete lečiti samo ono za šta znate gde je problem. Bez toga, jednostavno, ne ide. Ne može se privatizovati nešto, a da ne znate ništa o tome. Nije domaćinski na takav način uopšte da se ponašamo.
Imali smo velike otpore u tom postupku prikupljanja stvarnih informacija. Uspeli smo polako da prebrodimo neke najvažnije probleme i da polako ulazimo u fazu gde dobijamo podatke koji su više-manje kvalitetni, nakon čega može da se pristupi sagledavanju stanja, odnosno rešenju problema tih preduzeća.
Suština je da nas je to neodgovorno ponašanje tokom ovih godina dovelo u situaciju da je država izgubila kapital u tim preduzećima. On je postao negativan, što znači da imamo više dugovanja nego što ima imovine. Zbog toga smo i pristupili paralelno izradi novog zakona o privatizaciji, koji treba da bude transparentan, koji jasno utvrđuje odgovornost, koji utvrđuje jednostavne postupke i koji utvrđuje rokove. Fokus je na dve reči – transparentnost i odgovornost, a posebno odgovornost državnih službenika. Takođe i Zakon o stečaju treba da reši određena pitanja kako bismo mogli da završimo ovaj proces.
Nažalost, kapital smo izgubili. Međutim, postoje velika dugovanja koja ta preduzeća imaju i ona su uglavnom prema državnim poveriocima, tako da ćemo morati ići u postupak konverzije tih dugovanja u kapital, da očistimo ta preduzeća i da ih onda ponudimo investitorima, domaćim ili stranim. Podvlačim još jednom – domaćim ili stranim, koji će ih preuzeti, koji imaju tržište, bave se tom delatnošću, koji će znati da zaposle pravi menadžment, koji će znati kako da izvedu ta preduzeća na pravi put. Poreski obveznici, građani Srbije to više ne mogu da nose. Mislim da građani Srbije razumeju ovo.
Vlada je takođe svesna položaja radnika koji je jako težak, jer nakon deset godina zapuštenog stanja i ne može biti drugačiji nego težak. Država je spremila i socijalne programe i programe po kojima će pomoći tim ljudima, ali moramo konačno da se suočimo sa problemima i da ih rešimo. Ova vlada je odlučna da tome pristupi na takav način i mi ćemo ove probleme rešiti. Mislim da građani Srbije to razumeju, da povlačimo nepopularne poteze zato što to tako mora i zato što će nam posle toga biti bolje, jer bez toga neće biti ni privrednog rasta, ni pratećeg rasta zapošljavanja.
Uveren sam da ćemo, kada sprovedemo ove planove koje imamo na odgovoran način, na kraju uspeti, da ćemo rešiti taj problem i da ćemo iz jedne gubitničke situacije, gde nam ova preduzeća vuku novac iz budžeta i koštaju nas sve, preći u jednu dobitničku situaciju, gde će to biti motor razvoja i rasta. Ubeđen sam da ćemo uspeti.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
DRAGAN ŠORMAZ: Ministre, mogu reći da sam zadovoljan vašim odgovorom, zato što za 15 godina, koliko sam narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, slušam ministre šta govore i nisam čuo da mi je neko još ovako detaljno i precizno rekao i još me više zabrinuo zbog ove situacije koja jeste, nažalost.
Neki poslanici koji postavljaju pitanja ništa nisu slušali sve vreme šta ste govorili, a posle će postavljati nova pitanja i neće im biti jasno zašto je situacija takva kakva jeste i zašto su tabelarni prikazi Svetske banke o nama takvi kakvi jesu. Očigledno je da u ranijem periodu posao nije rađen kako treba, jer ako sam vas dobro razumeo, skoro dve hiljade preduzeća, tj. pravnih lica je u toj nekoj vrsti problema, manjeg ili višeg obima.
Neću vam postaviti više nijedno pitanje, ali ću reći na osnovu ovoga što ste rekli, ako nas čeka u narednom periodu, odnosno ovde je rečeno da ćemo možda tek za 20 godina ući u EU, ne, mi u naredne četiri godine treba da završimo pregovore. To je ono što nas čeka. Godinu i po do dve posle toga je ratifikacija tih pregovora u 35 poglavlja koje radimo, a sve je vezano i za reindustrijalizaciju zemlje i o ovome o čemu ste vi govorili, rešenje ovog problema. Znam da su ogromni problemi i u poljoprivredi i da nas tu čeka mnogo posla u tom periodu.
Ako nas sve to čeka, i zato želim da apelujem i na Narodnu skupštinu jer je u interesu svih građana, u narednih nekoliko dana nas čekaju sastanci sa poslanicima Evropskog parlamenta, očekujemo u decembru međuvladinu konferenciju i, naravno, početak zvaničnih pregovora, ne samo skrining, za ulazak u EU, onda sam zadovoljan time što ste vi skenirali, što znate koji je problem i imate mere, ali apelujem da u smislu tih mera budemo energični, efikasni i brzi.
Uostalom, zato nije ni čudo što građani traže i očekuju pomoć od prvog potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, jer on to i radi i pokazuje svakog dana. Znači, energija, borba, želja, danonoćni rad, rezultati, da bi nam svima na kraju bilo bolje, ali naravno i Srbiji u evropskoj porodici. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala. S obzirom na to da smo iscrpli tri sata, završavamo današnji rad. Zahvaljujem svima na učešću.
Nastavljamo sednicu u ponedeljak, u 10.00 časova.
(Sednica je prekinuta u 19.15 časova.)