Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Riza Halimi, Olena Papuga, Mirko Čikiriz, Dragan Marković, Konstantin Arsenović, Čedomir Jovanović, Slobodan Samardžić, Zvonimir Stević, Goran Bogdanović, Bojan Jakovljević, Zaharije Trnavčević, Đorđe Stojšić, Vojislav Vujić, Borisav Kovačević i Zoran Ostojić.
Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnih poslova Ivica Dačić, potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, kao i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, ministarka omladine i sporta Alisa Marić, ministar za građevinu i urbanizam Velimir Ilić, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić i ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

35/1 AL/MJ 16.15-15.25

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se postavljaju poslanička pitanja: Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, prof. dr Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i mr Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koja se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima prvo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta. Predsednik Narodne skupštine upozoriće svakog narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno da odgovore, ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema oni to moraju obrazložiti, odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovor na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice, čije utvrđivanje zahteva duže vremena i složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti ili najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje. Takođe, prema članu 207. Poslovnika posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji postavlja pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje i da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta. U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s time što nisu dozvoljene replike i ukazivanje na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.
RIZA HALIMI: Hvala gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje pitanje da uputim predsedniku Vlade. Zapravo, ja sam još 19. novembra prošle godine postavio pismeno
35/2 AL/MJ

pitanje na koje još uvek nisam dobio odgovor, a ticalo se izgradnje memorijalnog centra žandarmerije iznad albanskog sela Lučane kod Bujanovca i naravno moje interesovanje je bilo - šta će Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeti da se nezakoniti radovi zaustave i da se onemogući provokacija koja je tim spomenikom napravljena u odnosu na albansko stanovništvo koje ima sveže sećanje iz vremena kad su tu na tom području bili sukobi u kome su učestvovali i specijalne snage policije?
Pošto nema ministra prosvete, postaviću drugo pitanje koje se tiče prvo finansiranja nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koje je ugroženo u ova tri meseca ove godine, jer je došlo odlukama ili preporukama Vlade da Kancelarija za ljudska i manjinska prava smanjila orijentaciono za četiri puta finansiranje ovom savetu, savetu albanske zajednice. Obrazloženje je da se to radi zbog toga što na poslednjem popisu izašlo negde 5.800 Albanaca i da zbog toga kao što vidite to se odrazilo poprilično u odnosu na 61.000 Albanaca koji su popisani 2002. godine.
Po meni je sada ovde veoma ozbiljno pitanje. Nije ovde samo problematika nacionalnih saveta čija delatnost je ozbiljno ugrožena. Samo što je tek počelo da se osposobljava za rešavanje veoma osetljivih i dugo nagomilanih problema u oblasti prosvete u jednoj poprilično dobroj saradnji sa Ministarstvom prosvete, sada odjednom dolazi ova opstrukcija, po meni blokada direktno od strane Vlade, kao što od Ministarstva prosvete se opstruiše Nacionalni savet Albanaca. Opet sumnjam pošto je u pitanju delovanje predsednika Koordinacionog tela, da je u pitanju po meni pogrešan pristup u rešavanju problema u toj oblasti.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Ivica Dačić.
IVICA DAČIĆ: Dame i gospodo poslanici, kada je reč o spomeniku žandarmerije, sigurno da spomenik poginulim pripadnicima žandarmerije ne uznemirava više javnost nego što uznemirava više od 20 spomenika poginulim pripadnicima OVK, OVPBM itd. na koje država nije reagovala u poslednjih desetak godina. Imajući u vidu situaciju koja je postojala na jugu Srbije u vezi sa uklanjanjem spomenika iz centra Preševa, taj spomenik žandarmerije još nije zvanično ni otvoren, otkriven.

36/1 TĐ/CG 16,25-16,35

Sa te strane ne vidim nikakvih razloga da se oko toga pravi veliki spektakl. Nedavno sam imao sastanak sa predstavnicima ambasada, koji čine tzv. grupu prijatelja juga Srbije. Spomenuo sam da bi možda bilo logično da na KiM, oni koji su priznali nezavisnost Kosova tamo imaju ambasade, da naprave jednu grupu prijatelja severa Kosova, što im do sada nije padalo na pamet. Generalno razgovarali smo o načinu na koji bi trebalo prevazići sve ove probleme.
Definisano je više tačaka. Između ostalog, to je odgovor na vaše drugo pitanje, a to je želja da Albanci budu potpuno, ne samo Albanci, nego i svi drugi pripadnici nacionalnih manjina nacionalnih zajednica, budu integrisani u naše društvo. To znači da budu potpuno ravnopravni činioci društvenog i političkog i svakog drugog života u Srbiji, a to će podrazumevati i rešavanje ovog pitanja o kojem je gospodin Halimi govorio, a to je pitanje finansiranja rada Nacionalnog saveta.
Novi šef koordinacionog tela, gospodin Zoran Stanković, mislim da radi korektno i dobro svoj posao i da je uspostavio kontakt sa albanskim predstavnicima na jugu, sa predstavnicima međunarodnih zajednica, sa stranim ambasadorima. Imamo moju podršku, kao premijera, i cele Vlade Srbije, bez obzira što nije ministar. Nadam se, nama je interes da se sačuva mir, bezbednost, stabilnost. Naravno, najveći problem koji postoji na jugu, koji pogađa Albance i Srbe, a to je veliko siromaštvo i zaostalost ovog kraja.
Bez ikakve želje da se podižu tenzije, sve ove stvari treba rešavati u skladu sa zakonom. Ako zakoni nisu dobri, treba ih menjati, ali moraju da postoje jasna pravila koja će važiti za sve slučajeve i da se time izbegnu tenzije koje se već u najavi mogu očekivati, kao što je najava izgradnje memorijalnog centra za poginule pripadnike OVK, OVPBM, za koje svakako ne možete da kažete da će naići na oduševljenje građana na jugu Srbije. Da bismo sprečili sve negativne posledice, dijalog je najbolje rešenje, ali postoje zakoni, postoji Ustave naše zemlje i oni moraju da budu poštovani.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Halimi.
RIZA HALIMI: Poštovani gospodine predsedniče, da je provokacija u Lučanu, sasvim je očigledno i na osnovu peticije koju su građani tamo podneli. Bio sam direktni učesnik pregovora koji su tada rešavani. Znam pouzdano da su među specijalnim snagama bili pojedinci koji su učestvovali u organizovanom ubistvu predsednika Vlade ove države i da je tamo bilo dosta ubijenih civila u to vreme. Dvesta metara iznad čisto albanskog naselja se gradi, i to nezakonito, memorijalni centar žandarmerije, koji se čitavo vreme čuva preko žandarmerije. To znači vanredno stanje, što je po meni apsolutno neprihvatljivo.
Što se Preševa tiče, znate da je intervencija došla u trenucima kada je bilo veoma izvesno da je postojala želja i spremnost da se zajednički reši taj problem, ali ovde ta spremnost nije postojala.
Vraćam se opet predsedniku Koordinacionog tela. Rekao sam da je u velikom riziku blokada Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, jer su sredstva oko četiri puta smanjena od početka ove godine. Po meni, apsolutno bez i jednog razloga.
Opet ponavljam, na osnovu javno iznetog stava predsednika Koordinacionog tela da će se zalagati da omogući predstavnicima opština da razrešavaju postojeće direktore. Došlo je do sukoba i veoma ozbiljnog kršenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o nacionalnim savetima.

36/2 TĐ/CG

Postavljam pitanje – što nam treba nacionalni savet, ako zakonske kompetencije ima jedan predstavnik Vlade da sve to blokira? Zar vi smatrate da je to područje eksperimentalno? Za nas tu ne treba da važe zakoni. Ko ovde ima pravo, na osnovu kojih nadležnosti može jedan, po meni, imponovani, nametnuti od strane Vlade samo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, da on ima snagu da se preko predsednika opština nezakonito razrešavaju direktori? To je po meni bez presedana. Tamo se stvara siva zona, može svašta da se uradi. Da li je to onda interes državne politike? Da li je sada stalo nekome u centru da se stvori haos u školama, ali i u svim institucijama koje smo legalno na izborima izabrali? Čemu to sve vodi?
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Apsolutno se slažem sa vama gospodine Halimi da treba da se poštuju zakoni. Isto tako, u ovoj državi građani imaju odgovarajuća prava, imaju odgovarajuće obaveze i odgovornosti. Pravo građana je da izaberu da li će učestvovati na izborima. Kao što znate, neki su učestvovali na izborima, a neki nisu. Vi jeste i ja vam odajem priznanje zato što ste time pokazali da smatrate Srbiju svojom državom.
Sa druge strane, postojale su političke grupacije koje su pozivale Albance da bojkotuju izbore, ali i da bojkotuju popis. Direktna posledica bojkota popisa stanovništva jeste verovatno smanjivanje nekih finansijskih sredstava koja su namenjena Nacionalnom savetu.
To je tema o kojoj se može razgovarati i mislim da nema nikakvog razloga da od toga nastane bilo kakav problem, a naročito ne politički. Ako je to tema koja je problematična, na sledećem sastanku sa šefom koordinacionog tela pokrenuću to pitanje i razmotrićemo šta se dešava i da li je zaista ugrožen rad Nacionalnog saveta. Ukoliko jeste, sigurno ćemo preduzeti mere da se stvore svi uslovi. Nama je cilj da se nastavi proces integracije Albanaca u srpsko društvo, u državu Srbiju i da učestvuju u svim institucijama, od policije, sudstva, carine i svega ostalog što postoji u našoj državi. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Halimi.
RIZA HALIMI: Gospodine predsedniče, sigurno se slažemo da bi trebalo poštovati izbore, iako znate da je dva dana pre poslednjih izbora u Bujanovcu je bilo intervencije žandarmerije, a povezano sa bojkotom popisa i primedbama koje smo tada upućivali da je neosnovano nametnuto na tom popisu samo ćirilično pismo, koje je nametnuto i na poslednjim izborima. Zbog čega su ti izbori kod nas bili nenormalni? Zato što je u pitanju bila deformisana ćirilica, koju ni Srbi nisu mogli, koji dobro znaju ćirilicu, da pročitaju. Niko nije znao šta je dva iks, tri iks, c iks, jer su tako bila ispisivana imena Albanaca. U ove 23 godine sam pratio sve izbore i uvek smo koristili latinicu ili albansku azbuku. Zašto je to tada bilo i kod popisa i kod poslednjih izbora? To treba vi u Vladi da izanalizirate. Kome je to trebalo da se tako nešto nametne.
Ne slažem se sa logikom da treba sa predsednikom Koordinacionog tela ovo raspraviti, kada je Kancelarija za ljudska i manjinska prava vladin organ. O tome Vlada treba da raspravlja. Nije smelo da se dopusti da se blokira rad Nacionalnog saveta tri meseca.

37/1 AV/VZ 16.35 – 16.45

Opet ponavljam, u vremenu tek što su počeli nešto ozbiljnije da rade, dokazani su prvi rezultati, dolazi do blokade. Ali, ponavljam, blokadu direktno vrši ministarstvo time što je dalo kompetenciju predsedniku koordinacionog tela, da u dogovoru sa predsednikom opštine Bujanovac nezakonito smenjuje direktore, na osnovu toga što prethodno se smenjuju predstavnici nacionalnog saveta u školskim odborima, a ministarstvo ćuti, iako ima zakonsko pravo da interveniše. Hvala.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Olena Papuga, izvolite.
OLENA PAPUGA: Poštovani predsedniče, predstavnici Vlade, kolege poslanici, svoje poslaničko pitanje postavila bih ministarki zdravlja, Slavici Đukić Dejanović i ministru prosvete, Žarku Obradoviću.
Moje pitanje se odnosi na studente, odnosno na visoko obrazovane medicinske sestre i tehničare, koji su stekli diplome organizatora zdravstvene nege na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, Univerziteta u Novom Sadu.
Godine 2003. su, na Medicinskom fakultetu, pored studija medicine, stomatologije i farmacije, otvoreni studijski smerovi za osnovne akademske studije zdravstvene nege i za strukovnu medicinsku sestru. Iz budžeta Republike Srbije se, od školske 2006. godine, svake školske godine izdvajaju sredstva za školovanje 70 studenata, budućih organizatora zdravstvene nege, znači, četiri godine studiranja, a na strukovnim studijama upisuje se i 30 samofinansirajući studenata, budućih strukovnih medicinskih sestara, tri godine studiranja.
Iz toga proizilazi da od školske 2008/2009. godine je upisana i prva generacija diplomskih akademskih studija zdravstvene nege, odnosno master studija. Zahvaljujući osnovnim akademskim studijama zdravstvene nege, kao i master studijama zdravstvene nege, na katedri za zdravstvenu negu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, od školske 2009/2010. godine, sedam master diplomiranih organizatora zdravstvene nege učestvuju u nastavi i predaju na Medicinskom fakultetu. Takođe, značajan broj organizatora zdravstvene nege zaposlilo se i u državnoj Medicinskoj školi u Novom Sadu, znači, predaju predmete u oblasti zdravstvene nege.
U obrazovnom sistemu pronađeno je rešenje za visoko obrazovane medicinske sestre, gde one u skladu sa stepenom obrazovanja imaju definisani koeficijent i, shodno tome, odgovarajuću materijalnu nadoknadu. Problem postoji u tome što medicinskim sestrama koje završe fakultete, u kliničko-bolničkoj praksi nije definisan njihov položaj.
Tamo gde su one najpotrebnije, unutar svih nivoa zdravstvene zaštite, visoko obrazovane medicinske sestre i po završetku studija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, obavljaju poslove predviđene za medicinske sestre sa srednjom školom, bez mogućnosti da učestvuju u podizanju nege pacijenata na viši nivo, za šta su i školovane.
Pozivajući se na usvojena dokumenta, kada je reč o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srbiji, kao što su strategija za pridruživanje EU, kao i evropska direktiva EU u obrazovanju medicinskih sestara, postavila bih poslaničko pitanje – zašto se ne priznaju u praksi diplome studenata, tj. visoko obrazovanih medicinskih sestara, koje su stekle obrazovanje na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a priznaju se diplome strukovnih medicinskih sestara stečene na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu?
(Predsednik: Vreme gospođo Papuga.)
Dobro.
PREDSEDNIK: Ministar Slavica Đukić Dejanović.

37/2 AV/VZ

SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: U skladu sa statutom pojedinih ustanova, popunjava se kadar koji takođe mora biti usklađen sa Republičkim kadrovskim planom, koji donosi Ministarstvo svake godine, i mi smo ove godine upravo završili, pre nekoliko dana, popunjavanje kadra u zdravstvenim ustanovama za 2013. godinu.
Statuti ustanova predviđaju koji profil i u kom broju je potreban svakoj ustanovi, u skladu sa zdravstvenom delatnošću koju obavlja, i pitanje je statuta ustanove da li će uposliti osobe sa visokim ili višim obrazovanjem, a što je obično limitirano finansijskim sredstvima koja pripadaju toj ustanovi.
Kada je u pitanju kadar u Vojvodini, Sekretarijat za zdravlje Vojvodine i te kako ima mogućnost da predloži Ministarstvu zdravlja određene promene o kojima se možemo dogovarati i uskladiti ih sa zakonom.
PREDSEDNIK: Gospođa Papuga.
OLENA PAPUGA: Interesuje me – zašto? Sredstva se izdvajaju iz budžeta Republike Srbije. Znači, država se odriče određenih sredstava iz budžeta da bi se školovali ti studenti, na primer, 70 studenata svake godine studiraju iz budžeta republike Srbije. Znači da oni, kada završe tu visoku školu, neće imati posla. Koji je onda interes države da iz budžeta izdvaja ta sredstva? Na kraju krajeva, to su sve medicinske sestre, kadar koji možda i radi, pa vanredno studira, posle noćnih smena idu na predavanja. Nije mi jasno - zašto nije usklađeno to da Ministarstvo prosvete i Ministarstvo zdravlja nekako ne funkcionišu zajedno?
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Vi ste potpuno u pravu, da postoji neusklađenost upisne politike i realnih mogućnosti u državnim institucijama, zapošljavanja i drugih profila. Taj problem imamo, na primer, sa medicinarima, lekarima koji završe medicinske fakultete u skladu sa upisnom politikom, ali koja nije usklađena sa realnim mogućnostima upošljavanja. U tom smislu Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete imaju dogovor, da na zajednici npr. medicinskih fakulteta se prosto planiraju potrebe i upisna politika svede na one nivoe koji će značiti veći broj upodobljenih upisnih kvota, nego što su bile do sada. Ali, to će praktično značiti da će se manji broj medicinara školovati i obrazovati na najvišem nivou.
Procena, ali zaista, ministar obrazovanja bi bio kompetentniji u tom delu, je da oni koji žele da se obrazuju u skladu sa potrebom svakog čoveka da se obrazuje, da im to ne treba uskraćivati, a koliki će kapaciteti za zapošljavanje biti, zaista zavisi, pre svega, od ekonomskog potencijala zemlje, jer sasvim je jasno da bismo mogli otvoriti mnogo veći broj zdravstvenih ustanova nego što ih imamo, kada bi to mogla da izdrži Srbija.
PREDSEDNIK: Olena Papuga.
OLENA PAPUGA: Razumela sam da vi preporučujete tim studentima koji studiraju, tim medicinskim sestrama koje studiraju, da to studiraju po svom nahođenju, pa kao, obrazuju se za svoju potrebu, zato što su tako u životu odlučili, da se doobrazuju, ali da im to u životu ništa ne čini. Ne razumem šta preporučujete takvim studentima na dalje da rade, ili koji će upisati te strukovne studije.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Mirko Čikiriz.
MIRKO ČIKIRIZ: U skladu sa aktuelnim razgovorom o Briselu, ja bih postavio nekoliko pitanja gospodinu Ivici Dačiću i za naš politički stav, u želji da se dođe do najboljih rešenja.

37/3 AV/VZ

Prvo, budući da su srpske opštine na Kosovu međusobno udaljene, da nisu teritorijalno povezane, ne računajući opštine na severu Kosova, da je svaka opština vlasnik imovine na svojoj teritoriji, nama nije jasno kakvu to posebnu imovinu treba da ima zajednica srpskih opština, ako je svaka opština vlasnik svoje imovine, koja je to posebna imovina zajednice? Šta je to, jesu to neke zgrade, objekti, šuma, zemljište, šta? Koju to imovinu, mimo nesporno postojeće opštinske imovine, mi tražimo za zajednicu srpskih opština? Da li zajednica treba da ima sopstvenu imovinu? Da li je bitnije to neko nadtelo ili srpski narod? Sa ovlašćenjima u svojim opštinama to je, po nama, suštinsko pitanje.
Da li se predlogom plana Srbima na Kosovu dozvoljava da imaju kompaktan nacionalni korpus? Po našem mišljenju, ne postoje nikakve prepreke. Postoje li prepreke da srpski nacionalni korpus u okviru zajednice opština rešava zajednička pitanja, da zajednica ima svoju skupštinu, da koordiniraju i zauzimaju zajedničke stavove i ka Briselu i ka Srbiji i ka Beogradu i ka Prištini.
Da li zajednica ima svoja izvršna ovlašćenja i vladu, ili to imaju srpske opštine sa veoma širokim nadležnostima iznad postojećih evropskih standarda, specifične i posebne po Ahtisarijevom planu? Zatim, da li srpska zajednica ima ovlašćenja i ulogu u oblasti policije i pravosuđa? Kakvu to posebnu policiju treba da ima zajednica srpskih opština koje nisu geografski međusobno povezane?
Da li se Srbima nudi da imaju svoje opštinske sudove i u Kosovskoj Mitrovici i odeljenje Apelacionog suda u Kosovskoj Mitrovici iz Prištine? Dalje angažovanje, po nama, treba da bude usmereno da dobijemo srpske sudove u svim srpskim opštinama, koji bi po sastavu odražavali etnički sastav stanovništva.

38/1 MO/LŽ 16.45 – 16.55

Po Ahtisarijevom planu, koji je ugrađen u dosta zakona Kosova, sastav policije odgovara etničkom sastavu stanovništva u opštinama. To znači da će u svih devet srpskih opština Srbi biti pretežno zastupljeni u policiji, a predsednici opština će postavljati komandire policije, što nije slučaj i u Srbiji.
Mislimo da veća pažnja treba da bude posvećena srpskom stanovništvu koje postoji, srpskim opštinama koje postoje i njihovim pravima, nego nečemu što nije opština i što nije život. Prava opština sa srpskom većinom treba pobrojati i uporediti sa pravima opština u Srbiji, kako bi imali jako realnu sliku.
Naš stav je da se u Briselu izborite za što je moguće veća ovlašćenja srpskih opština, da dobiju što veće nadležnosti, ukoliko one nisu ugrađene u Ahtisarijevom planu.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Treba se boriti za prava Srba u opštinama, a ne za prava nad tela sa posebnim ovlašćenjima, jer ne treba od gotovog praviti veresiju. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Ovo je jedno posebno i specifično pitanje u odnosu kompleksa cele materije, vezano za dijalog i za probleme i otvorena pitanja oko Kosova i Metohije. Pretpostavljam, ne mogu da se setim tačno, ali mislim da je poslanička grupa SPO glasala za Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije, u kojoj je tačno definisano i napisano sve ovo o čemu vi postavljate pitanja. Platforma, koju je pripremio predsednik Republike Tomislav Nikolić, se nalazi u obrazloženju te rezolucije. Ovde uopšte nije bila, koliko razumem pisca te platforme, ideja o zajednici srpskih opština, nije ideja koja bi onemougćila ovlašćenja optština. Nama nije interes da se vodi borba između opština i zajednica kada je reč o ovlašćenjima. Ovde je, po autorima Platforme, bila ideja i da neke od tih nadležnosti budu izvorne nadležnosti koje zajednica ima, a koje sada nemaju opštine.
Da ne ulazim dublje u tu temu, zato što govorimo o jednoj potpuno nepotrebnoj stvari, zato što prištinska strana apsolutno ne prihvata bilo kakva izvršna ovlašćenja te zajednice. Tako da se ne raspravljamo mi sada oko toga kakva bi zajednica trebalo da bude, jer ona trenutno ne postoji. Ona trenutno ne postoji i pitanje je da li će uopšte biti formirana. Naravno da je najvažnije pitanje čime će ta zajednica da se bavi. Pitanje imovine, pitanje nadležnosti zajednice jeste u stvari postavljeni kao jedan od načina transformacije institucija Republike Srbije u institucije te zajednice, a samim tim i imovine. Znači, ovo je jedno kompleksno pitanje i u stvari ključne tačke u dijalogu se vode upravo oko toga.
Kada sam već otvorio tu temu, vi ste ovde nekolio puta postavljali pitanje kada će se raspravljati u parlamentu i zašto se ne informiše parlament? Vi znate da sam ja informisao ne samo državni vrh o svemu ovome što se dešava, nego i sve građane Srbije i nisam sakrio ni jedan jedini detalj o onom što je razgovarano. U odnosu na prethodnu sednicu posvećenu Rezoluciji ništa se nije dogodilo što bi promenilo našt stav, niti je išta prihvaćeno što je drugačije u odnosu na prethodno stanje. Uostalom, za ovih osam-devet meseci, koliko postoji Vlada Republike Srbije, isključivo se radilo na primeni već postignutih dogovra, a jedini novi dogovor koji je postignut jeste o razmeni po jednog oficira za vezu pri Misiji EU u Prištini i u Beogradu.
Znači, za sada nema nikakvog zvaničnog predloga, niti novog predloga Srbije koji bi odstupao od prethodnog. Naravno, problemi sa kojima se suočavamo jesu takvi da ova pitanja o kojima ste vi, a pretpostavljam da vi to pitanje postavljate sa aspekta - zašto Srbija ne prihvati sada Ahtisarijev plan? Nije problem u tome da
38/2 MO/LŽ

prihvatate Ahtisarijev plan. Mi moramo jednu stvar da znamo - čak ni Ahtisarijev plan se na Kosovu ne primenjuje. Čak se i za njega danas treba boriti. Problem je u tome što mi sa svakim novim pregovorima imamo sve slabiju poziciju i slabu polaznu tačku. Mi danas treba da doživimo uspeh naših razgovora i pregovora u tome što ćemo, eto, primeniti kosovske zakone, koji se sada ne primenjuju. Ovo o čemu vi govorite, jeste tako, ali na papiru. Razgovarao sam i sa predstavnicima opština koje su konstituisane po tom planu i one imaju mnoge primedbe koje se upravo sastoje i odnose na ovo o čemu sam govorio.
Znači, Srbija je spremna na dogovor, spremna je na kompromis i nije to sporno, ali Srbi na Kosovu i Metohiji treba da imaju ovlašćenja, zajednicu koja će imati ovlašćenja koja neće biti protokolarnog tipa, ali ne pre svega na uštrb opština. Hoću da vam kažem da nećemo mi biti ti koji ćemo nešto da odbijamo, niti želimo da odbijamo, ali moraju svi da shvate da mi ne vodimo ove pregovore da bismo primenili kosovske zakone. Ako je taj problem tako jednostavan i može se rešiti samo primenom Ahtisarijevog plana ili kosovoskih zakona, što ga ne reše onda? Zašto pozivaju Srbiju na ragovore?
Ovo mora biti poseban politički dogovor i plan za rešenje problema koji postoje, jer nisam čuo da se nijednom drugom regijom ili teritorijom, kao što je sever, bavi čitava međunarodna zajednica, a da pri tome kaže – vi ne možete da budete ništa posebno u odnosu na opštine koje na Kosovu postoje. Ako je to tako, zašto se tome posvećuje tolika pažnja? Zašto? Zato što niti mi imamo faktički suverenitet na terenu većeg dela teritorije Kosova, niti oni imaju neki svoj navodno izmešljeni suverenitet na severu Kosova. Tu treba naći rešenje koje bi omogućilo da idemo dalje. Mi smo zaista opredeljeni za dolazak do kompromisa. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Čikiriz. Izvolite.
MIRKO ČIKIRIZ: Zahvaljujem se premijeru.
Naravno da SPO zna da je jako složen i težak pregovarački proces, ali ono što mi želimo da kažemo i što ste vi ponovili, a što smo mi pričali dve decenije unazad, jeste da smo nekako mi sa svakom novom rundom pregovora našu pregovaračku poziciju slabili. Dobro je da i vi rezonujete na način na koji rezonujemo i mi.
Zbog toga smo mi smatrali da, recimo, ako bi zajednicu srpskih opština uporedili sa upravnim okruzima u Srbiji, koji su geografski povezani, u koje ulazi nekoliko opština na tom području, koji su povezani i geografski i što se tiče infrastrukture imaju niz infrastrukturnih zajedničkih projekata, naš je samo cilj bio da vam skrenemo pažnju da se ne iscrpljujete previše na nadležnostima zajednice, koja će i onako teško funkcionisati, ali je u svakom slučaju potrebna i niko njeno postojanje ne spori, već da se puna pažnja posveti onom što postoji, a na Kosovu i Metohiji postoji devet srpskih opština. Treba snažiti njihove institucije i treba veću pažnju posvećivati našem stanovništvu na Kosovu. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, gospodine predsedniče Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za predsednika Vlade. Sada ćete vi možda reći zašto ga to ne pitam kada ga vidim mimo ovog dnevnog reda. Zato što je stalno u Americi i stalno u Americi bije bitku kako da dovede investitore u Srbiju i kako da objasni Americi da Srbija nije ono što su godinama njihovo mediji prikazivali, kako su Srbi ovakvi ili onakvi.

39/1 MZ/VK 16,55-17,05

Gospodine predsedniče Vlade, danas u Skupštini tačka dnevnog reda je Zakon o radu, gde su ugrožena prava porodiljama, trudnicama, dobro je što je taj zakon došao na dnevni red, da poslodavci ne mogu da otpuste majke koje rađaju decu s posla.
Isto tako, imamo jedan mnogo veći problem. Šta ćemo sa ženama koje rađaju decu, a nigde ne rade? Svako od nas u izbornoj kampanji govori o borbi protiv bele kuge, obilazi porodilišta, ne znam, nosi kese, itd, a kada se izbori završe niko više ne spominje taj problem. Nije dovoljno to što Jedinstvena Srbija radi u tri grada, tamo gde je u vlasti - u Jagodini, Kruševcu i Vrnjačkoj Banji, gde dajemo po 1.200 evra kada se rodi dete. Ne želimo da tu tačku predlaže Jedinstvena Srbija, da neki ne kažu – eto, mi želimo da dobijemo određene političke poene, već vas molimo da Vlada predloži tu tačku dnevnog reda, da li kada se bude vršio rebalans budžeta ili da vidimo kako da izdefinišemo.
Veliki broj majki danas je u situaciji da bi rodila drugo ili treće dete, a živi na selu. I pored toga što poljoprivredni proizvođač nije zaštićen i selo, aflatoksinom smo uništili poljoprivrednu proizvodnju, ne samo mleko, nego ne valja nam ni kukuruz, sutra će neko da kaže kako nam ne valjaju ni jabuke, ni pasulj, sve nešto tuđe je bolje, a svoje da uništavamo. Molim vas da se izvrši nadoknada štete poljoprivrednim proizvođačima. Ovo je isto pitanje za ministra trgovine. Ministar trgovine ne kažem da ima odgovornost, i on, čovek, stalno negde putuje, kako da pomogne Srbiji. Ali, ministre za trgovinu, moramo da zaustavimo ono što se proizvodi u Srbiji, da se uvozi u Srbiju. Jer jedino tako možemo da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču.
Svake godine u Srbiji nestane jedan grad veličine 30.000 stanovnika. Ovo govorim jer radim tamo gde me je narod priznao, ali bih želeo da se u celoj Srbiji radi ono što se radi tamo gde me je narod priznao, u Jagodini. Isto tako vas molim, predsedniče Vlade, da Vlada pomogne svim lokalnim samoupravama u Srbiji, da jubilarne nagrade prosvetnim radnicima ne isplaćuju lokalne samouprave, jer to nije predviđeno u prilivu budžeta lokalnih samouprava gde su prilivi sve manji.
(Predsednik: Vreme.)
Poslodavac zaposlenih u prosveti je Ministarstvo prosvete i država, a ne lokalna samouprava. Veliki broj škola danas u Srbiji ima blokirane račune, da ne mogu da isplaćuju ono što je osnovno i ono što je važno za održavanje školskih objekata i zgrada.
Ista tako vas molim, vas i Vučića, da sada kada odete u Brisel, vi imate ovlašćenje, a isto tako imate i odgovornost i da preuzmete odgovornost da se reši to pitanje problema Kosova i Metohije, da ponovo ne stavljamo glavu u pesak i da odlažemo neki vremenski period u nekih narednih šest meseci ili dve godine.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Markoviću. Imaćete prilike na još jedno potpitanje u trajanju od tri minuta.
Izvolite, gospodine Dačiću, ako želite.
(Narodni poslanik Siniša Kovačević govori s mesta, ali je isključen mikrofon.)
Nemojte, molim vas. Prvo, nemojte na takav način govoriti u Narodnoj skupštini. Pitanja nisu upućena narodnim poslanicima, upućena su članovima Vlade koji na to odgovaraju, a gospodin Dačić želi da odgovori na ovo i na to ima pravo.
Gospodine Dačiću, izvolite.

39/2 MZ/VK

IVICA DAČIĆ: Mislim da je ovo o čemu je govorio gospodin Marković osnovno pitanje o kojem, čini mi se, još nismo ni razgovarali, iako sam o tome govorio u svom ekspozeu kada sam izabran - pitanje nataliteta i velikih problema sa kojima se u biološkom smislu suočava Srbija. Zato se u Vladi trenutno raspravlja i analizira koje bi to mere mogle da budu primenjene, čak i u ovim uslovima ekonomske krize i deficita budžeta, itd. koje bi bile podsticajne, u smislu olakšica za majke, porodilje, putem dečijih dodataka itd, a naročito onih koji su bez posla.
Kada je već reč o nezaposlenima, nezaposlenost je problem broj jedan sa kojim se suočava Srbija. Sigurno je da je to pre svega pitanje za one koji se bave ekonomijom i finansijama i uopšte ekonomskim razvojem, na koji način možemo u narednim godinama imati veći društveni i privredni rast, jer mi ne možemo sitnim koracima da se izvučemo iz krize. Duboko smo u krizi. Daleko smo zaostali u odnosu na čak i druge zemlje u regionu. Podatak jedan je da mi, u odnosu na 1989. godinu, imamo svega 68% bruto društvenog proizvoda iz tog vremena. Kada je reč o industriji, svega 40%, u odnosu na 1989. godinu.
Ne ulazeći sada u raspravu, jer nisam ni želeo da otvorim to pitanje, ko je kriv, šta se sve događalo, šta se desilo, govorim o tome da i druge zemlje koje su bile u sličnim situacijama, koje su preživele ratove, krize, su se brže vratile na put ekonomskog razvoja, nego što to mi činimo. Zato bez jake, bez brze i velike stope rasta, ne možemo ostvariti brze korake ka podizanju životnog standarda i rasta u zaposlenosti.
Ekonomisti su zadovoljni kada kažemo da će bruto društveni proizvod ove godine porasti 2%, ali 2% za građane koji imaju najniže plate u proseku u regionu ne predstavlja nikakav veliki i značajniji pomak. Ovo jesu, siguran sam, važna pitanja.
Mora da se osmisli situacija kako da se stimuliše i rast nataliteta, ali i strane investicije, otvaranje novih radnih mesta. Želim Draganu Markoviću da čestitam, jer on je u relativno malom gradu kao što je Jagodina nedavno otvorio fabriku u kojoj će biti zaposleno 500 novih radnika. Danas, zaposliti svakog novog radnika jeste na neki način herojsko delo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Ministar Ljajić ima reč.
RASIM LjAJIĆ: Slažem se da mi na svaki način treba da pomognemo domaću proizvodnju i to jeste jedan veliki problem generalno cele ekonomije i privrede Srbije. Međutim, takođe treba da kažemo da nismo sami i da se mi, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i procesu priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, moramo pridržavati određenih pravila koja važe za sve.
Samo da vam kažem da mi moramo, recimo, da menjamo Zakon o akcizama na alkoholna pića u jednom članu zato što, po procenama Svetske trgovinske organizacije, mi favorizujemo domaće proizvođače, gde je akciza na alkoholna pića manja od akciza za strana alkoholna pića. Mi moramo, tu nema pregovora. Ako hoćemo da budemo deo Svetske trgovinske organizacije, taj zakon moramo da uskladimo. Imamo još dva zakona koja na taj način moramo da menjamo, bukvalno u jednom članu.
Znači, svaka protekcionistička mera koja bi bila protumačena na način da mi favorizujemo domaće učesnike na tržištu, ne bi bila dobro primljena. Jesam za to da na svaki način podstičemo, pomažemo domaću proizvodnju u svim segmentima, ali takođe da budemo realni, da ne sme to da bude protumačeno na bilo koji način da neke učesnike na tržištu dovodimo u privilegovan položaj u odnosu na druge, bez obzira što su nama domaće i draže.
PREDSEDNIK: Gospodine Markoviću, izvolite.

39/3 MZ/VK

DRAGAN MARKOVIĆ: Prvo mi je neumesno da pojedini poslanici dobacuju kada je jedna ovako ozbiljna tema i kada su prisutni predsednik Vlade i ministri Vlade Republike Srbije. To se kod mene kaže, da kada neko stalno dobacuje a nikad ništa ne radi, zove se "džibronja".
Nisam zadovoljan odgovorima ni predsednika Vlade ni ministra trgovine, jednostavno, prvo da kažem gospodinu ministru trgovine Ljajiću, da obiđete nekoliko marketa čiji su vlasnici Slovenci i Hrvati i u tim marketima možete da vidite 70% proizvoda koji nisu iz Srbije.

40/1 JJ/IR 17,05-17,15

Oni imaju privilegiju kada su u pitanju i poreski zakoni u Srbiji i sa druge strane, prave konkurenciju onim malim prodavnicama, porodičnim radnjama, ljudima koji su ostali bez posla i nemaju šta da drugo da rade nego otvorili prodavnicu prehrane itd.
Kada je u pitanju predsednik Vlade želim samo da me razumete šta sam hteo da vas pitam, da jednostavno ova tri pitanja su veoma bolna u ovom trenutku za građane Srbije i kada su u pitanju jubilarne nagrade i poljoprivredni proizvođači i borba protiv bele kuge. Mi moramo da predsedniče Vlade da to u ovoj godini imamo na dnevnom redu. Sve ankete govore da je najveći problem da su nova radna mesta i borba protiv bele kuge i taj mali čovek koji se zove seljak poljoprivredni proizvođač. Ako mi o njima ne mislimo. Mi znamo da je teško stanje i da je teško stanje nasleđeno i da je svetska ekonomska kriza zakačilo i Srbiju, koja se bori kako korisnici budžeta da budu zadovoljni i da na vreme se isplate plate. Ali, moramo da pomognemo majkama koje nigde ne rade, one moraju da imaju status onih majki koje su zaposlene do određeni vremenski period, da li to kada se rodi dete tri godine ili pet godina nema veze, ali to u ovoj godini i ove godine mora da dođe na dnevni red.
Isto tako, Vlada mora da vodi računa i da zabrani lokalnim samoupravama da povećavaju cene usluge u vrtiću, jer je i to borba protiv bele kuge. Mi imamo u pojedinim gradovima gde se prima veliki broj radnika, a sa druge strane novac koji se sakupi od dece koja dolaze u vrtiće idu na te plate i to je jedan veliki problem za roditelje koji treba da plaćaju ono što se zove…
Predsedniče Vlade, da li vi slušate mene ili šta vam priča Suzana? Hvala bogu da samo jedan džibronja ima ovde, pa to ne stvara problem.
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vreme. Imate pravo na još dva dodatna minuta nakon odgovora gospodina Dačića.)
Tako da predsedniče Vlade, stvarno vas molim da obećate zajedno sa ministrima koji sede ovde, naravno da se informiše i prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić, kada majke koje rađaju decu, a nigde ne rade mogu da očekuju, ne moraju one da primaju platu 30.000, ali hajmo 15.000 dinara od trećeg meseca trudnoće i dok dete ne napuni dve godine. To nije mnogo za Vladu, a mnogo je u borbi protiv bele kuge.
PREDSEDNIK: Gospodine Markoviću, moram da vas prekinem jer ste ušli već u peti minut, a imate pravo po Poslovniku tri minuta.
Sledeći prijavljeni je Konstantin Arsenović.
KONSTANTIN ARSENOVIĆ: Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, imam dva pitanja. Jedno je upućeno Vladi ili premijeru, a drugo je pitanje za ministra pravde.
Naime, Zakonom o vojsci Srbije koji je stupio na snagu 1. januara, članom 193. je regulisano da će Vlada u roku od 90 dana iznaći rešenje da se reši problem duga vojnih penzionera koji je nastao u periodu od 2004. do kraja 2007. godine. U međuvremenu su se promenile dve vlade i ovo je treća vlada. Do tada nije doneto nijedno rešenje, tako da su penzioneri bili prinuđeni da to svoje pravo ostvare putem suda. Ali, ima veliki broj, oko 10.000 ljudi koji nisu mogli da isfinansiraju i da ostvare to svoje pravo. Zato i postavljam ovo pitanje.
U međuvremenu, u čemu je i problem, penzioneri su prešli u nadležnost Ministarstva rada, a članom 79. je regulisano da Ministarstvo rada ovu obavezu ne preuzima već ona i dalje ostaje u nadležnosti Vlade. Praktično ovo je pitanje ni na nebu ni na zemlji. Zato molim odgovor – ko je nadležan i kada će se ovo pitanje rešiti?
Drugo pitanje vezano je takođe za problem 11,06% oko usklađivanja penzija. Dobio sam odgovor od Ministarstva pravde i u celini sam zadovoljan, ali nisam
40/2 JJ/IR

zadovoljan odgovorom Upravnog suda. Zapravo, Upravni sud je rekao da radi pilot presudu koja je trebala biti razmatrana 11. marta 2013. godine, a danas je 28. mart. Pitam, da li je ta pilot presuda dostupna javnosti?
S druge strane, zašto ovo spominjem? U obrazloženju Upravnog suda dalje se govori – da nije primereno da se na ovakav način vrši pritisak na sudstvo, zbog čega javnost ne treba da vrši pritisak i prejudicira odluku Upravnog suda. Postavljam pitanje, da li je poslaničko pitanje koje je upućeno bilo kom organu pritisak, pa i sudu, pritisak na sudstvo? Lično mislim da nije. Naprotiv moja je želja da se ovaj problem razreši i da se utvrdi ko je u pravu. Neću da tvrdim ni da su vojni penzioneri u pravu, ali Ustavni sud je doneo odluku kojom je rekao da su penzioneri u pravu i da je narušeno osnovno ljudsko pravo u ostvarivanju onoga što im po zakonu pripada. Toliko, možda bih posle komentar.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Arsenoviću.
Kome ste vi tačno gospodine Arsenoviću uputili pitanje?
KONSTANTIN ARSENOVIĆ: Prvo pitanje sam uputio Vladi pošto mi je nejasno ko je nadležan? Drugo pitanje je upućeno Ministarstvu pravde.
PREDSEDNIK: S obzirom da ministar pravde nije prisutan pretpostavljam da ćemo odgovor na ovo pitanje dobiti pisanim putem.
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Hvala gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prilika gospodine Dačiću za jednu vrstu razgovora koja nam je svakako potrebna. Iako, način na koji koristimo ove oskudne šanse za dijalog, on se uklapa u onu atmosferu u kojoj vi najradije ne želite da razgovarate, olako prelazeći preko nje uz konstataciju da nije važno ko je sad odgovoran za sve ono kroz šta je ovo društvo prošlo.
Meni, vama, verujem većini u ovoj zemlji nisu potrebna podsećanja i tu ćemo se lako složiti oko te vaše ideje. Problem je što ste, gospodine Dačiću, kao lider vaše Vlade zajedno sa vašom Vladom ne uverljivim u argumentaciji kojom pokušavate da objasnite tu veliku transformaciju do koje je navodno došlo.
Vi ste, gospodine premijeru, u izbornoj kampanji, a i posle izborne kampanje vodili jednu politiku. Ne mislim na lične odnose, mislim na podršku koju ste tražili u nastojanju da ostvarite ciljeve koji su u ovom trenutku potpuno suprotni ciljevima vaše Vlade.
Nisam ličan, ali mislim da je najslikovitiji primer rečenica koju ste izgovorili neposredno nakon izbora obrazlažući nam mogućnost naše međusobne saradnje. Tada ste rekli da nećete valjda samnom praviti Vladu kada je vrlo dobro poznat stav mene i stranke koju predstavljam oko onoga što se dešava na Kosovu. Niste u tome bili usamljeni. Aktuelni predsednik Republike je u poslednjem TV duelu sa Borisom Tadićem, Tadiću u lice rekao da će praviti vladu sa LDP koji je spreman da proda Kosovo.

41/1 VS/SU 17,15-17,25

Moram da vas pitam, gospodine predsedniče Vlade, da li mi imamo Vladu danas, ili je nemamo? Biću i po tom pitanju vrlo jasan. Juče je vaš kolega ministar rekao da ne bi želeo da je u vašoj koži.
Mi ne likujemo zbog teške situacije u kojoj se vi nalazite i u tome nema opet ničeg ličnog. U teškoj situaciji je naša zemlja.
Kada ste pomenuli Ahtisarijev plan, setio sam se rasprave koju smo vodili ovde u parlamentu pre šest godina. Ništa nećemo mi kao stranka dobiti zbog toga što je još jedanput potvrđeno da je naše društvo, a i lideri, da su sposobni za naknadnu pamet.
Interesuje me da li će biti izbora nakon briselske runde razgovora? Ako ste uvereni da radite dobro, hoćete odvesti Srbiju u te izbore?
(Predsednik: Vreme.)
A ako ne radite dobro i ne uspete u ovim važnim pregovorima, da li ćete otvoriti mogućnost da možda te pregovore vode oni koji su na početku znali koliko je pogrešan put kojim ste, između ostalog, i vi poveli Srbiju?
PREDSEDNIK: Gospodine Dačiću, izvolite.
IVICA DAČIĆ: To da imamo Vladu pokazuje i činjenica da se nalazimo ovde pred vama u punom kapacitetu i neće biti izbora. Na izbore se ide onda kada postoje problemi u parlamentarnoj većini, ili onda kada postoji opšta društvena kriza iz koje se izlaz može naći samo u izborima.
Ali, nije ovde najvažnije pitanje hoće li biti izbora. Ja se tu slažem sa vama u smislu da ponekad neke izjave koje se daju ne vode dovoljno računa o državnim i nacionalnim interesima koji su ponekad važniji od naših stranačkih. Ne ponekad, nego uvek važniji od stranačkih.
Ne vidim zašto bi se išlo na izbore, ni ako se postigne dogovor, ni ako se ne postigne dogovor. A naročito ne vidim zašto bi se išlo na parlamentarne izbore, a ne i na predsedničke?
U svakom slučaju ne vidim da postoji, moram da kažem potpuno otvoreno, predsednik Nikolić je inicirao temu političkih razgovora oko KiM. On je predložio da ja vodim taj dijalog. Onda odgovornost snosimo svi. Ako smo pošli ovim putem, onda smo svi za njega odgovorni, uključujući i one koji su glasali za Rezoluciju i platformu koju je predložio predsednik Nikolić.
Mislim da je to pošteno i sasvim otvoreno. Mi o tome nismo razgovarali u vladajućoj koaliciji. Nismo razgovarali zato što za to nisu postojali nikakvi razlozi.
Kad je reč o politici koja se vodi u odnosu na probleme koji postoje oko KiM, ne vidim da je to problem u pregovaračima. Ja lično ne pregovaram ni sa kim. Ja sam ovde predsednik Vlade Republike Srbije. Predsednik Republike je predložio da ja, kao predsednik Vlade, vodim pregovore, odnosno dijalog. Ja nemam ni jedan lični razlog da u tome učestvujem. Na protiv. Imao bih mnogo razloga da u tome ne učestvujem.
Ali, ovde je reč hoćemo li mi da se bavimo ovim pitanjima, ili nećemo? Hoćemo li mi, i sve te priče o izborima, ako ste slušali dobro o čemu je govorio i predsednik Nikolić, pa i Aleksandar Vučić, govorili su uvek o tome da ako neko misli da može bolje, da nije sporno i da se ide na izbore, a ne da ćemo ići na izbore ako se nešto desi ili se ne desi.
U ostalom, ja još nisam čuo da vlast govori o izborima, uglavnom govori opozicija. Što bi vlast govorila o izborima?

41/2 VS/SU

Ali, izbori nisu tema. Ovde je tema mnogo ozbiljnija i nije kratkoročna. Ona je prouzrokovana decenijskim i vekovnim problemima koji su iza nas i ja zaista ne bih mogao, ne znam koliko vremena mi dajete da odgovaram ovde na ovakva pitanja, jer stvarno ne mogu da kažem ono što želim da kažem, jer je veoma ozbiljna tema, ali svi vi očekujete da ja govorim o KiM, na jedan ozbiljniji način nego što bi to bili odgovori na neka pitanja koja su uvek malo više usmerena sa pozicije vlasti ili opozicije.
Samo hoću da vam kažem da je Vlada Srbije jedinstvena u politici koju vodi, a to znači da mi želimo da rešimo problem Kosova, ne tako što ćemo ga predati, da mi želimo da rešimo problem KiM zato što smatramo da ne treba time da se bave buduće generacije, ne zato da bismo ih spasili muka, nego što će svako rešenje do kojeg se bude dolazilo posle 10, 20, 50 godina biti još gore i tragičnije po naš narod nego što je sada.
Zato, mi moramo da znamo da neke stvari moramo da uradimo zbog nas, ne zbog datuma za pregovore u EU. Vi znate, ja sam se više puta izjasnio o tome da od svake lažne predstave je mnogo bolje imati jednu realnu sliku o tome šta se dešava, kakav je naš realni odnos, kakav je realni odnos snaga u kojim se borimo, realni raspored naših prijatelja, neprijatelja, saveznika i šta možemo da očekujemo.
Nisam optimista zato što ne vidim među onima koji odlučuju strateškog saveznika sa kojim možete da napravite dogovor koji bi bio u interesu našeg naroda.
Sa druge strane, nisam optimista ni zbog toga, što Prištinu niko ne tera na kompromise, ali to što ja nisam optimista, ne znači da mi nećemo do poslednjeg trenutka insistirati na kompromisima, na onome što je naš interes, a naš interes je da ne ispustimo jedan pogodan momenat, da dođemo do jednog održivog rešenja, ali i da idemo nekoliko brzih koraka napred ka evropskim integracijama.
Budite uvereni, da tu šansu nećemo ispustiti, ako je bude bilo. Pri tome, ono o čemu se govori jeste ono što ste vi ovde raspravljali i usvojili, nikada drugo se ništa nije govorilo ni na razgovorima i dijalogu u Briselu.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Valjda vam je jasno, gospodine Dačiću, da ste zapravo potvrdili sve ono što sam ja rekao. Ne mislim da je naš najveći problem u tome što nemamo strateškog partnera. Mislim da je i vaš, govoriću u ime svoje stranke, osnovni problem u činjenici da ne postoji, gospodine Dačiću, podrška u našem društvu za ono što vaša Vlada mora da uradi. Te podrške nema, zbog toga što ja ne znam za evropsko društvo koje bi bilo u stanju da donese tako teške odluke kao što su one odluke koje mora da donese srpsko društvo. Ne znam da je i jedno evropsko društvo imalo toliko neodgovorne elite i lidere, beskrupulozne prema samom društvu u čije su ime navodno govorili.

42/1 DJ/SM 17.25-17.35

Mi vama ne možemo da pomognemo ni na koji način. Sve što smo mogli da uradimo, uradili smo suprotstavljajući se, između ostalog i vašoj pogrešnoj politici, pogrešnoj politici aktuelnog predsednika i svih onih koji danas sa strane posmatraju sve ono što se u ovom trenutku dešava pred nama, što je mnogo više od razgovora o statusu devet srpskih opština i Srpskoj zajednici na Kosovu.
Ovde se, gospodine Dačiću, odlučuje o tome da li će naš narod imati snage da se iščupa iz tog pakla u kojem nestaje čitav jedan vek. Tu imamo problem. Reći ću vam, dozvoliću sebi da možda pogrešim, da mi se čini da predsednik Republike pruža ruku Tačiju, da sutra ne bi pružio ruku vašem dogovoru uz konstataciju da je on učinio sve, a i da druga strana nije spremna ni za kakav ustupak.
Čini mi se, gospodine Dačiću, da je Srbija jedina zemlja u kojoj temu rekonstrukcije Vlade i vanrednih izbora od parlamentarnih, a vi ste pomenuli sad i predsedničke, nameće sama vlast, koja nije zakoračila ni u drugu godinu svog regularnog mandata i da to nije slučajno. Šta znače poruke koje u vaše ime za sad izgovaraju drugi, apelujući na najveću stranku u vašoj koaliciji i njenog lidera, od koga očekujete više podrške u ovom trenutku? Mislim na prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića.
Tačno je da vi imate, gospodine Dačiću, pravo da svoj skup opisujete kao Vladu, a da li vi imate iste ciljeve? Imate li istu politiku? Da li vi treba da uradite ono što niko nije uradio, a da posle toga razmišljate o tome da li će Srbija na izbore ili ne, a vi putem nekog Vuka Brankovića 21. veka?
(Predsednik: Vreme.)
Još samo jednu rečenicu gospodine predsedniče.
Pitam vas, zašto učestvujete u nečemu što je unapred osuđeno na neuspeh zbog svih ovih činjenica koje sam vam nabrojao i onoga što ste sami, više ili manje direktno potvrdili?
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Da ne bi bilo nikakve dileme, Aleksandar Vučić je i do sada učestvovao u pregovorima, jer nijedna odluka koja je doneta nije doneta bez naše međusobne konsultacije i saglasnosti. Znači, između mene kao premijera kao mog zamenika, i što je još važnije predsednika najveće političke stranke u Srbiji, oko ovog pitanja i pristupa postoji apsolutno jedinstvo, tako će i biti 2. aprila.
Kakve odluke ćemo doneti, ili zajedno ili nikako, jer ovo nije nikakva lična i pojedinačna stvar, od toga zavisi budućnost, ne naša lična samo, nego i budućnost cele države, čitavog naroda, možda i budućih pokolenja. Tako da, mi smo i danas dva puta razgovarali na ovu temu. Ne postoji ni jedna tačka oko koje se razlikujemo. Naš pristup jeste da učinimo sve da Srbija ne bude kriva za propast pregovora, koji su inače trebali da budu završeni još na prošlom sastanku, jer je tako bilo predviđeno. Ketrin Ešton je nekoliko puta ustajala, zatvarala sastanak. Insistirao sam da se to produži, da postoje i dalje razgovori.
Ovo je zaista teška odluka koja mora da se donese. Mi neku odluku moramo da donesemo. Niko nas ne tera ni na jednu odluku i apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovićem u oceni i proceni kakvo nam je i javno mnjenje i uopšte društvena klima koja postoji, koja sa jedne strane, ako kažete – ja neću u EU, sutra će vas optužiti da ste zaustavili evropski put i ekonomski razvoj Srbije. Ako kažete – zbog toga treba prihvatiti ove predloge i zahteve; onda će reći da ste prihvatili nešto što nije pravedno za ovu državu.

42/2 DJ/SM

Znate, kada sam išao na jedan od ovih sastanaka, poruku koju sam dobio odavde iz Beograda posle mog poziva na konsultacije - šta da radimo, bila je - nemoj da prihvataš, al nemoj ni da odbijaš. To nije bio Aleksandar Vučić. Znači, u svakom slučaju, veoma je važno imati hladnu glavu pred ono što će se desiti, jer mi danas ovde naravno možemo i da vodimo rasprave i ja se trudim da to sve bude u jednoj mirnoj atmosferi, zato što su toliko teške odluke i teški su dani, a ne znam šta nam se dobro dešavalo posle takvih dana, nekoliko godina nakon toga.
Posle Rambujea, došlo je bombardovanje. Možda je u Rambujeu moglo da se ostvari nešto više. Već nakon toga došla je Rezolucija 1244, koja je možda izgledala dobro ali se različito čitala, a naročito nije primenjivala. Onda su došli jedno pregovori, drugi, ne mogu više da se setim kada su se tačno vodili, mislim da smo bili u Beču ili tako nešto, pa smo mi imali onaj naš plan, to se sećam u vreme Vlade Vojislava Koštunice, bilo je - više od autonomije, manje od nezavisnosti.
U protekle dve godine su se vodili ovi, da ne preskočim Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde smo mi u stvari zatražili, odnosno predložili da Evropska unija posreduje u ovim tehničkim pregovorima. Posle toga su došli tehnički pregovori, gde mi neke stvari nismo hteli da prihvatimo. Već sledeća ponuda posle godinu dana i predlog i realno stanje na terenu nas dovode do toga da ni ono što ste možda pre godinu dana mogli da ostvarite, sada je veoma teško da realizujete. Zato su važne odluke o kojima će se razgovarati u narednim danima. Mi ćemo sutra imati ponovo sednicu državnog vrha na tu temu.
Ako biste sada pitali da Skupština raspravlja o nečemu, mi ne bismo imali o čemu da raspravljamo, zato što mi nemamo ni jedan papir koji je ponuđen kao predlog. Sistem rada Ketrin Ešton jeste da vidi šta su se strane dogovorile. Mi se u suštini još ništa nismo dogovorili, osim što smo se dogovorili da se formira zajednica srpskih opština i da ona treba da čini, ja mislim, devet opština, za desetu još se ne zna, to je Novo Brdo, da li je mislim, nekad je više Srba, nekad više Albanaca, ali dobro devet ili deset.
Koje su nadležnosti kada krenete u tu temu, odmah postoji, Tači počne da govori da on ne želi da to bude republika srpska, itd. Prošli put sam mu bacio na sto Zakon o lokalnoj samoupravi, pošto kažu da oni imaju zakon, ne mogu oni da menjaju ustav i zakon. Ja sam rekao – evo ti zakon pa idi na sever. Isto kao što sam i nama pričao, da uzmemo Ustav pa da idemo u Prištinu. To je ljudi realnost koja postoji. Mi trenutno sada ako bismo zasedali, mi nemamo šta drugo da donesemo osim odluke koju smo doneli prošli put, jer mi naše mišljenje o tome nismo promenili. Ako se bude bilo šta donelo, neko kompromisno rešenje, sigurno da parlament treba o tome da raspravlja i da usvoji to o čemu se budemo dogovorili.

43/1 GI/MJ 17.35-17.45

Ne može se ni postići bilo kakav dogovor ako ne postoji jedinstvo unutar Vlade, pre svega. Naravno, veoma je važno i da predsednik Republike bude u tom procesu, da on deli to mišljenje Vlade, jer je opasno da u tome postoje pukotine.
Izvinjavam se što prekoračujem stalno ovo vreme, ali pitanja su toliko ozbiljna. Sad će sledeći da govori gospodin Samardžić i on će opet oko Kosova i verovatno ću morati ispočetka ponovo da ovo sve govorim. Teško je da to sve stane u nekoliko minuta. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović. Izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine Dačiću, svi argumenti koje ste pomenuli samo dokazuju da više nemate o čemu da pregovarate - i Rambuje, i Rezolucija, i bečki pregovori, i Ahtisarijev plan, koji smo izbacili, a sad bi se za njega tako rado uhvatili, pa UN.
Nešto drugo je suština i to je bilo pitanje, gospodine Dačiću. Da li ste vi spremni da žrtvujete svoju političku poziciju, da odete u taj Brisel? U Briselu se ne pregovara o Kosovu. U Briselu se odlučuje o svemu onome što je preživelo i Kosovo i Krajine i devedesete godine i ratove, prvi i drugi, ili ne.
I vi i ja i većina u ovoj sali zna da su izbori pred nama u junu ili u septembru mesecu. Pa šta? Da li ćete zbog izbora otići iz Brisela kao što ste otišli poslednji put ili ne? O tome se radi.
Ne osuđujem vas za ovo što sada radite. Za ono što je urađeno kasno je sada da o tome razgovaramo. Mi smo dužni našoj deci i nama, gospodine Dačiću, da omogućimo život na koji dosad niko ovde nije imao pravo, malo mira i spokoja, a ta politika u kojoj ste vi danas, u čijem ste centru, nažalost, ona govori o znatno široj listi prioriteta od tog koji vam pominjem. Radi se o vašoj ličnoj spremnosti da preuzmete odgovornost sa ili bez Nikolića, sa ili bez vašeg prvog potpredsednika i lidera najjače stranke u koaliciji. To treba da kažete Srbiji. Nemate vi šta više na Kosovu da branite. Te ratove i borbe smo izgubili. Radi se o Srbiji i pravu da stanemo na svoje noge ovakve kakve su.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade i predsedniče Vlade, dosadašnji razgovori koji su vođeni od usvajanja one Rezolucije i Platforme 13. januara do danas, pokazali su da su vođeni o jednoj temi, a to je položaj Srba na nezavisnom Kosovu.
Ono što je do sada remetilo fikciju o realnosti kako je zapad nametao nama o Kosovu, jesu srpske institucije, institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. One su realnost koja zapravo remeti onu sliku koja kaže da je Kosovo nezavisno.
Sama činjenica da ste krenuli na institucije Republike Srbije na Kosovu da ih menjate, govori da se zapravo uklapate u tu nametnutu sliku realnosti, da odustajete od ove realnosti kojom mi raspolažemo. To je najveći problem koji vidim u dosadašnjem toku razgovora.
U krajnjoj liniji, o ovom o čemu govorim, govori činjenica da ste vi i počeli da upotrebljavate izraz paralelne institucije za institucije Republike Srbije koja funkcioniše na Kosovu i Metohiji i koje su funkcionalne, koje dobro funkcionišu. U uslovima u kojima rade, one odlučno funkcionišu. Dakle, u uslovima jedne okupacije.

43/2 GI/MJ

Moje osnovno pitanje u vezi sa time jeste – ko vam je dao mandat da razgovarate o položaju Srba u nezavisnom Kosovu i to na nezavisnom Kosovu kako ga vide oni koji su ga napravili kao nezavisno, dakle, zapadne politike i Albanci na Kosovu?
Podsetiću vas na samu Rezoluciju koju ste usvojili 13. januara, kažem "ste" zato što moja poslanička grupa za nju nije glasala, da ona ima u preambuli u stavu 3. jedan jasan stav koji kaže – polazište za razgovore, bez obzira da li će rešenje biti opšte ili posebno, jeste da rešenje bude u saglasnosti sa Ustavom Srbije i sa Rezolucijom 1244. To piše na mestu koje sam naveo i piše, takođe, u Platformi kada prepričava ova polazna načela.
Dakle, niste se držali ni Ustava Srbije, ni Rezolucije 1244 u dosadašnjim razgovorima. Držali ste se pogrešnih dokumenata, onih kojih nema ni u toj platformi, a to su ustav Kosova i plan Martija Ahtisarija. To je bila polazna pozicija i za vas i za Albance do sada po svemu onome što smo saznali o vašim razgovorima, po onome kako su nas svi izveštavali. O tome vi niste rekli ovo što ja kažem, ali je evidentno da se niste držali ni Ustava, ni Rezolucije 1244, jer da jeste, onda biste govorili o nekoj drugoj temi, a ne o tome kako napraviti institucije za Srbe u okviru plana Martija Ahtisarija koje će njih da zadovolje. Kao što znate, Srbe na Kosovu i Metohiji ne zadovoljavaju nikakve institucije, sem onih postojećih. Zato sam i postavio takvo pitanje.
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Mandat za razgovore u Briselu je dala Narodna skupština Republike Srbije kroz Rezoluciju koju je ovde usvojila ogromnom većinom glasova.
Okvir u kojem se kretala pregovaračka pozicija naše zemlje je bio sadržan u Rezoluciji i u obrazloženju te Rezolucije, u kojoj je bila sadržana Platforma koju je predložio i Vladi dostavio predsednik Republike Tomislav Nikolić.
U Platformi su jasno navedene osnovne karakteristike tog našeg predloga, a to znači da se mi zalažemo da se dođe do sveobuhvatnog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, ali ako se ne želi razgovarati o statusnim pitanjima i rešavanju statusnog pitanja, da u uslovima kada Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije na osnovu prenetih ovlašćenja preko ustavnog zakona kosovskim institucijama, moguće je razgovarati o formiranju zajednice srpskih opština, koja bi bila jedna vrsta autonomije u okviru Kosova koje ima prenete nadležnosti od strane Republike Srbije.
Znači, mi nikad nismo razgovarali, niti pregovarali o nezavisnom Kosovu, niti nam je neko za to dao mandat, niti smo ga tražili Kada je reč o paralelnim institucijama, nikad nisam upotrebio taj termin. Govorio sam o problemu paralelizma institucija, što stoji takođe u obrazloženju Rezolucije i Platforme.
Pozivam vas da pročitate pažljivo za šta ste glasali ovde u Skupštini ili za šta niste glasali, jer u svemu tome je napisano toliko jasno da se pominje da su na Kosovu neophodne institucije koje su prihvatljive i za Prištinu i za Severnu Mitrovicu, a samim tim i za Beograd i da se na takav način ide ga rešenju problema paralelizma institucija.

44/1 MG/CG 17,45-17,55

Znam da nije lako razgovarati o ovim temama. Pristup može da bude različit. Samo želim da kažem da zaista nemam nameru da pričam bajke o KiM, o realnoj situaciji, ali to ne znači da ga volim manje od onih koji pričaju bajke. Nemam nikakav interes da ne govorim istinu a ta istina je osnova za sve ono što radimo. To je da pronalazimo rešenje.
To rešenje svidelo se nama ili ne ovde u zemlji ili u svetu mora da polazi od nekoliko činjenica. Prvo da Srbija ne može da vrši svoju vlast ni da primenjuje Ustav i zakone na najvećem delu teritorije Kosova. Istovremeno ni Priština ne može da primenjuje na severu. Srbija mora da uđe u rešavanje problema upravo zbog sebe jer zemlja koja ne zna gde joj počinje, a gde joj prestaje suverenitet ne može da računa ni na kakav razvoj, ni na kakav napredak, ni kakvu budućnost.
Osuđeni smo samim tim na polagano i teško odumiranje svoje države. Ne smemo da bežimo od odgovora na teška pitanja. Ne smemo to da ostavimo budućim generacijama zato što će ti odgovori biti još teži i tragičniji za Srbiju i naš narod kada se o njima razgovara posle određenog vremena.
Nadam se da ćemo u budućnosti moći da živimo a ne da ginemo za našu zemlju. Zato treba govoriti istinu, voditi realnu politiku, odmeriti svoje snage i sve mogućnosti koje postoje, donositi odluke i nositi odgovornost za te odluke koje donosimo. Moramo svima jasno da kažemo bez prikrivanja šta Srbija može a šta ne može da uradi i da ne govorimo samo o teritoriji čiji ogromni deo ne kontrolišemo, nego o ljudima koji žive na KiM. Srbija ima pravo da se za to bori zato što je to legitimno pravo svake države i svakog naroda na svetu.
Danas sa Prištinom razgovaramo, tražimo zajedničko rešenje. Umesto sukoba, ratova, žrtava koje su bile u prethodnim vekovima smo napravili jedan istorijski iskorak da bi svi imali budućnost. Mi smo na Balkanu u upaljenom slepom crevu koje će biti ili izlečeno ili odsečeno. To je surova realnost u kojoj živimo. Da li nam se ona sviđa ili ne potpuno nebitno.
Spremni smo na kompromise, ali više od ovoga što smo ponudili i o čemu smo razgovarali, pokazali spremnost na neke dodatne kompromise o kojima bi onda razgovarali, mi jednostavno ne možemo. Poniženje nije rešenje. Niko nema prava da govori da Srbija u Briselu nešto odbija. Ne, Srbija u Briselu traži da se naše narodu da najvažnije i najveće pravo koje važi svuda u svetu i koje ima svaki narod. Pravo da živi, da zaštiti svoj život i da ga uredi. Više od toga ne treba da tražimo a manje ne treba da damo.
Srbija je ovog puta u dobroj meri učinila sve što je mogla. I dalje ćemo činiti sve do utorka. Ako prođe utorak činićemo i dalje. Tražićemo svaku mogućnost za rešenje. Izašao je gospodin Jovanović. Ako je njegovo pitanje da li sam spreman da žrtvujem svoju političku poziciju – jesam i ne zanima me pitanje izbora, nego hoćemo ovo sada rešiti na jedan način koji će omogućiti i da idemo dalje u evropskim integracijama ali i da dođemo do jednog održivog rešenja koje će moći da bude primenjeno u praksi. Mogu u Briselu da potpišem šta god hoćete. Ako to ne može da bude primenjeno na Kosovu od strane Srba, ili to Srbi neće, od toga ništa ne zavisi.
Zato dame i gospodo, mi smo učinili sve. Da li će to biti prepoznato i uvaženo i da li će Srbija biti ohrabrena i podržana u svom putu ka EU, zaista nije pitanje na koje danas mogu da odgovorim. Nažalost taj odgovor pripremaju neki drugi, ali veoma je važno da oko ovoga postoji jedinstven pristup kod nas da smo spremni da uvažimo tešku situaciju koja postoji na KiM i da idemo i na teške kompromise.

44/2 MG/CG

Sa druge strane poniženje nije rešenje i ako neko očekuje da će Srbija popustiti u poslednjem momentu a ne gledati u nama partnere za razgovore, mislim da duboko greši. Isto tako kao što nam nije u interesu da dođemo do rešenja koje je nepravedno, nije nam od interesa ni da odlažemo pitanje evropskih integracija za kraj 2014. ili početak 2015. godine. Još jednom govorim ne radimo mi ovo zbog EU, radimo zbog nas. Uostalom sve radimo zbog Srbije.
Naša politička pozicija je shodno tome nebitna. Znam da se na ovome ne može pokupiti politička popularnost ali ako ste vlast onda morate da nosite odgovornost za predložena rešenja. U tom smislu ponavljam, ja kao premijer i predsednik najveće političke stranke u Srbiji, gospodin Vučić stojimo na istim političkim stanovištima sa željom, nadom i strahom čekamo taj 2. april, ne zato što se plašimo za naše političke pozicije nego da li će biti prepoznato to što je Srbija iskoračila napred. Mi više od ovoga ne možemo.
Dame i gospodo poslanici nemojte da mislite da neko ignoriše Narodnu skupštinu pred ovim temama. Ne razgovaramo zato što mislim da će vreme pred nama sigurno tražiti da se o ovome ozbiljno razgovara, ali kao što je rekao i gospodin Jovanović postoje neke stvari gde mi ne možemo više sami sebi pomoći, jer nismo mi više sada u pitanju. U pitanju je naša sposobnost da se izborimo za naše predloge.
Na žalost da je Srbija jača bilo bi nam lakše. Da su nam prijatelji bliže bilo bi nam lakše. Da imamo nekog prijatelja na zapadu ne bi verovatno ni došli u ovu situaciju. Možemo još jednom svi da kažemo da nam se to ne sviđa ali nikada ne smemo da smetnemo sa uma da nije naša uloga da ovde vodimo državu u izgubljene bitke, nego da pronađemo pravo rešenje, da sačuvamo narod i ostvarimo naše nacionalne i državne interese. Budite ubeđeni da će to tako i biti. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Vlade vi ste više puta govorili o tim plemenitim i konačnim ciljevima da se vrlo brzo završi taj problem sa Albancima na Kosovu i sa Kosovom. Nije ovo prvi put da o tome govorite.
To je neuverljivo. Neuverljivo je da se može brzo završiti to pitanje pa i nekim kompromisom a drugo neuverljivo je da vi u to iskreno verujete. Tu postoji jedan drugi razlog koji svi znamo – ova brzina sa kojom ste prionuli da rešite to pitanje tako brzo zapravo potiče iz te strategije jurenja za EU. Jurenja za horizontom koji se nikada neće moći doseći i to ste nasledili iz prethodne Vlade. Tu je osnovna greška.
Dakle problem ćete rešiti tako što ćete predati Kosovo da biste dobili nagradu članstvo u EU, a danas nije reč o članstvu, nego o datumu. To je a pro po ovog vašeg obrazloženja.

45/1 AD/VZ 17,55-18,05

Drugo pitanje koje sam hteo da vam postavim se zapravo tiče parlamenta i tiče se vaše obaveze iz Rezolucije, da ćete davati redovne izveštaje, pazite kako piše, o tokovima razgovora, ili o toku razgovora, ne o rezultatima.
Uveravam vas i znam pouzdano da je bilo takvih povoda da se ovaj parlament sastane i nema bolje situacije za razgovor o ovoj stvari nego na parlamentu i povodom pojedinih faza razgovora. Dakle, imali smo neke papire, kao što dobro znate, koje vi niste izlagali, ali su ih izlagali mediji u Srbiji.
Naime, to što vi niste učinili, jeste zapravo greška ne činjenja. Vi ste ostavili prazan medijski prostor u koje su utrčali mediji koji su pod jakom zapadnom kontrolom i zapadnim uticajem i krenuli sa falsifikovanim papirima, dakle, i "Blic" i "Politika", o tome o čemu ste vi razgovarali.
Ne kritikujem te medije, oni su takvi kakvi su i njima je na čast što tako rade, ali kritikujem vas. Da ste napravili parlamentarnu raspravu i dali poslanicima papir koji ste juče izložili na RTS i za koji mislim da je autentičan, mi bismo imali jednu zdravu raspravu o tome, ne bismo se slagali, ali bi smo imali o čemu da govorimo.
Uzmite drugi povod, recimo, zaključci o carinama od 17. januara. Bilo je puno zamešateljstvo u javnosti šta je bilo učinjeno. Rekli ste - to će ići na poseban račun neke banke itd, Tači je rekao - ići će u Fond za razvoj. Kada sam dobio taj zaključak, video sam da je Tači upravu.
Mogli smo to izbeći sa jednom parlamentarnom raspravom ili, bar, raspravom na Odboru za KiM. O tome se radi. Ta vaša medijska politika je loša, ali mislim da je ona namerno loša. Ona je loša zato što vi, zapravo, imate skrivenu agendu celog ovog vašeg razgovora. To je da se ipak pokupe neke mrvice koje će se dati, a daće se Kosovo za te mrvice.
Gospodine predsedniče Vlade, zaista vam ne želim takav uspeh i želim da se ostvari ono što zapravo zapadni činioci i čine - neće dati ni te mrvice. I zbog toga će te vi 2. aprila imati priliku da se opet zahvalite, kao i 20. marta. A 20. marta ste napravili potez koji je otvorio bar neko svetlo u tom tunelu. Rekli ste - ovo ne može. Po svoj prilici, reći ćete i 2. aprila - ovo ne može, ali, nažalost, samo zato što u pitanju nisu ni one mrvice na koje biste pristali da su vam ih dali.
To je vaš pregovarački problem, problem vaše pozicije, što ste jednu veliku stvar, kao što je ovaj problem, bili spremni da založite za jako malo, za ništa, kao što je rekao potpredsednik Vlade – ponudili su nam ništa. Zbog ništa se ne može davati Kosovo, a ne može se davati ni za mnogo važnije i veće stvari.
PREDSEDAVAJUĆA: Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.
ZVONIMIR STEVIĆ: Poštovana potpredsednice skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovani narodni poslanici, obraćam vam se kao narodni poslanik sa KiM, tačnije iz centralnog dela KiM, odnosno Gračanice.
Mi Srbi sa KiM sa posebnom pažnjom, zebnjom i tenzijama pratimo proces pregovora o KiM. Za nas je to sudbonosno i životno pitanje.
Ovom prilikom socijalisti KiM daju punu podršku državnom rukovodstvu zbog jedinstva političkog konsenzusa, istorijske odgovornosti u borbi koji se vodi za očuvanje nacionalnih državnih interesa srpskog narodna na KiM.

45/2 AD/VZ

Gospodine predsedniče Vlade, vama dajemo posebnu podršku, jer smo sigurni u vas i ubeđeni da ćete zaštiti i državne i nacionalne interese, a ne uske partijske ili lične interese. Kada kažem da vam dajemo punu podršku i da smo sigurni u vas, želim da kažem da smo na čelu sa vama i koalicija PUPS-JS, na parlamentarnim izborima prošle godine na KiM pobedili i dobili podršku glasača.
Svesni smo nepobitne činjenice da je pitanje KiM teško, složeno i da pregovori nisu nimalo laki, ni jednostavni, već da je ceo državni vrh izložen brojnim pritiscima sa različitih strana i na različite načine. Pitanje KiM, da se razumemo, nije ni jučerašnje ni sadašnje, ono je višedecenijsko i vekovno. Ako bi sada uzeli, kao što sam kada smo usvajali poslednju rezoluciju za primirje, i ako bi analizirali to, treba nam za to mnogo vremena, a to je bila jedanaesta rezolucija, onda se postavlja sustinsko pitanje – šta su ovih prethodnih 10 rezolucija dale, koje rezultate, u interesu Srba na KiM?
U medijima je bilo dosta informacija i nagađanja o čemu ste pregovarali i šta naša srpska strana traži da bi zaštitila Srbe na KiM? Možete li vi lično, kao glavni pregovarač, da nam date neke konkretne primere i da nam kažete – kako bi to konkretno izgledalo za Srbe koji žive na Kosovu u njihovom svakodnevnom životu, ako se postigne bilo kakav dogovor o većem stepenu nadležnosti za institucije zajednice srpskih opština?
Srbi sa KiM se zahvaljuju svima onima, parlamentu, poslanicima i državnim institucijama koje vode "zdušnu brigu" o Srbima na prostoru KiM. Predložio bih vam, pošto je prošlo 13 godina, prošlo je 50, 100, 200 godina, život Srba na KiM, da boravimo na KiM, da boravimo u Gračanici, u Ranilovu, u Goraždevcu, na Brezovici, u severnom delu, na jedno mesec dana do dva, pa da onda dajemo svoje mišljenje, jer je lako o tome ovde govoriti.
Postavljam vam zato tri pitanja, i mislim da za dalju budućnost Srba na KiM da su veoma važne i bitne oblasti. Moja pitanja se zasnivaju na tome, a to su pitanja lične imovinske bezbednosti Srba na KiM, pitanje funkcionisanja različitih organa zajednice srpskih opština u oblasti pravosuđa, policije, organa uprave, zdravstva, obrazovanja i prostornog planiranja. Treće pitanje je finansiranje organa zajednice srpskih opština različitih interesa i aktivnosti srpskog stanovništva.
Povodom prvog pitanja, u slučaju bilo kakvog incidenta...
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
To ćete iskoristiti u naredna tri minuta.
Da li neko želi da odgovori? (Da.)
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Sada smo već otišli u detalje tog dogovora. Opet moram da vas vratim na početak. Sve ovo o čemu je gospodin Stević govorio, to su sve teme o kojima nije postignut dogovor. Tako da, svako objašnjavanje kako bi to izgledalo jeste jednostrano naše mišljenje kako mi mislimo da bi to izgledalo.
Kada govorimo o zajednici, smatramo da zajednica treba da ima dve vrste ovlašćenja. Jedna su ovlašćenja koje bi opštine koje postoje prenele deo svojih ovlašćenja na tu zajednicu. S druge strane, mislimo da treba da postoje izvorna ovlašćenja koja bi centralna vlast prenela na zajednicu.
Priština ne prihvata da centralna vlast prenese bilo kakvu ozbiljnu nadležnost. S druge strane, ovo o čemu vi govorite, vezano je pre svega za pitanje, kada govorite o ličnoj imovinskoj sigurnosti, odnosno bezbednosti, koje je vezano za pitanje policije i pravosuđa. Tu za sada i dalje ne postoji. Postoji, moram da budem iskren, ne dovodi se u pitanje to da struktura treba da odražava etičku strukturu stanovništva, ali je to nešto što već postoji sada kao pravo.
45/3 AD/VZ

Ovde je reč o nečemu drugom, a to je kakva je mogućnost da zajednica utiče na kadrovsku strukturu, na kadrove koji upravljaju policijom, pravosuđem, tužilaštvom itd, i kakve bi bile nadležnosti te zajednice u tim oblastima. Na to za sada ne postoji spremnost Prištine da razgovara uopšte o tim temama.
Ni koncepcija, koju je predložio predsednik Nikolić, koja je zasnovana upravo o ovome o čemu ste govorili, a to je da ove opštine gde Srbi imaju većinsko stanovništvo, imaju neke svoje nadležnosti koje bi omogućile da se život organizuje na takav način da Srbi imaju zaštitu, da znaju ko ih čuva, ko im sudi, ko ih tuži i da imaju specifične, i da imaju pravo, to ste spominjali, na direktno finansiranje od strane Srbije.

46/1 AL/LŽ 18.05-18.15

To su još teme o kojima se razgovara. Gospodin Samardžić je malopre spominjao pitanje ovih carina, kako je on rekao, pa je kasnije ustanovio da je Tači u pravu. Nije Tači u pravu. Zato što smo se mi dogovorili da se dažbine koje se naplaćuju, uplaćuju na račun koji bi otvorila EU u Komercijalnoj banci nekoj. Prištinske vlasti to ne prihvataju i traže da to ide preko budžeta. Taj račun još nije otvoren. Upravo zbog tog različitog tumačenja sporazuma, jer mi se jedno dogovorili kod Ketrin Ešton, onda se oni vratili u Prištinu i rekli da to nije moguće po njihovim zakonima i da to mora da pređe preko njihovog računa. U stvari Borko Stefanović to zna, jer to je bila još tema verovatno i u ono vreme kada je i on razgovarao.
Znači, gospodine Steviću, mi za sada znamo kakvi su naši pogledi na to. Do čega ćemo doći i da li ćemo uopšte doći do nekog dogovora, videćemo.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodin Stević, dopunsko pitanje. Izvolite.
ZVONIMIR STEVIĆ: Zahvaljujem se predsedniku Vlade na odgovorima. Bespredmetno je da dajem obrazloženja na pitanja na koja sam postavio. Dali ste odgovore na ono što je bitno, da građani Srbije i KiM znaju i da su čuli vaše odgovore i moja pitanja. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.
GORAN BOGDANOVIĆ: Poštovani predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, trudiću se da ne držim političke govore ovde, a i da ne dajem blanko podršku premijeru dok ne vidimo šta će uraditi 2. aprila.
Gospodine predsedniče Vlade, pre svega vama se obraćam, pošto ste vi čovek koji trenutno vodi pregovore u Briselu, koliko god vi želeli i danas pokušavali na neki način da se pravdate da delite zajedničku odgovornost, ali sva odgovornost je na vama i jako mi je žao što imamo malo vremena da danas raspravljamo o vrlo bitnoj temi.
Tako da ću iskoristi ova tri minuta da postavim vrlo konkretna pitanja, jer iz dosadašnje rasprave nismo mogli da saznamo ništa o tome šta se dešavalo u Briselu sem da nema nikakvog rezultata. Niko ovde danas nije pominjao šta se dešava u pregovorima oko struje, niko nije pominjao šta se dešava oko telekomunikacijama, niko nije pominjao kada će zaživeti Fond za razvoj severa KiM. Šta je sa oficirima za vezu? Zbog čega nema razmene? Koji problemi postoje? Iz svega toga sa punim pravom su Srbi na KiM zbunjeni jer nemaju prave informacije i ono malo informacija koje dobijaju iz medija su kontradiktorne, kako vaše tako i predsednika Republike. Zato vas molim da budemo potpuno jasni, koncizni, kratki na ova moja pitanja.
Postaviću vam još jedno pitanje na koje ne samo po meni nego i Srbi na KiM žele da čuju konkretan odgovor – šta se nudi na briselskom papiru koji vam je ponuđen, iako vi danas ovde tvrdite da nikakav papir nije postojao, a svi znamo, poslanici i građani i mediji koji su objavili taj papir, od osam tačaka ili osam fraza. Stvarno jesu fraze. Čak ono što piše je manje od onoga što vam Ahtisari nudi. Iz tog razloga želimo da znamo da li je taj papir verodostojan, da li stvarno ponuđen? Drugo, da li postoji jasan plan i strategija u slučaju neuspeha pregovora?
Vidim da ste danas često koristili rečenicu da ništa niste dogovorili, da niste sigurni šta će biti 2. aprila i da li ćete postići dogovor…
( Predsedavajuća: Vreme.)

46/2 AL/LŽ

…a svi znamo da ako ne bude dogovora na šta su spremni Albanci. I sami ste rekli da nemamo prijatelja u međunarodnoj zajednici, da posebno one zemlje koje podržavaju nezavisnost KiM su spremne da urade nešto što može u ovom trenutku da bude loše za Srbe na KiM.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Predsednik Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ne znam tačno šta ste me pitali na kraju. Da li ste me pitali, pošto se u vama izgleda bori sa jedne strane neko ko bi hteo da nešto kritikuje a onda na kraju kažete da svi znamo šta nas čeka ako ne prihvatimo. Šta onda predlažete, da prihvatimo? Ili ćete i vi kao što sam već čuo – nemoj da prihvatiš ali nemoj ni da odbiješ. Lako je to da pričate iz poslaničke klupe gde sedite. Ja tamo ne razgovaram sa Tačijem. Ja razgovaram skoro sa celim svetom. Lako bismo mi sa Tačijem.
Moram da kažem da mi nismo sakrili nijedan papir koji je zaista prihvaćen. Struja i telekomunikacije uopšte nisu raspravljani. Tražio sam da se to stavi na dnevni red zato što je to jedna od tačaka koja piše u zahtevima Saveta EU, a vidim da niko ne pokreće to pitanje.
Na kraju dolazimo do toga da neko kaže – vi se niste time bavili i baš nas briga niste ispunili sve uslove. Jednostavno, ta tema je sada za njih sporedna i niko tu temu ne spominje. Drugo, oficiri za vezu. Dogovoreno je kao što sam rekao, da se razmeni po jedan oficir za vezu pri misiji EU u Beogradu i Prištini, koji nemaju diplomatski status. To je dogovoreno. Pitali ste za Fond za razvoj. Dogovoreno je ovo što sam rekao, da se napravi Fond za razvoj severnog Kosova koji bi imao račun koji je otvoren od strane EU sa tri potpisnika, Priština, sever Kosova, EU u Komercijalnoj banci i da ono što se uplaćuje sa administrativne linije ide direktno na taj račun.
Međutim, kao i kod oficira za vezu i ovde kada dođete, gospodin Stefanović dobro zna, i sednete načelno i onda kada oni krenu u operacionalizaciju svega toga, a on kaže – jesmo mi dogovorili oficira za vezu, ali on ipak mora da ima kancelariju gde će da sedi. Normalno je da će da ima kancelariju. Ako ima kancelariju onda je to kancelarija za vezu. Ketrin Ešton kaže – ne, to je kancelarija gde sedi oficir za vezu. Oni pregovore pokušavaju da iskoriste za jačanje svoje nezavisnosti. Isto kao kod fonda, sada su zaključili da je pravno nemoguće da nešto što se plaća kao akciza da ide na neki drugi račun i da mora prvo da prođe kroz ovaj trezor da bi išao na račun. Pošto se mi ne slažemo sa tim sada je to u jednoj fazi ćutanja. Niti ko pominje. Sada su se svi bazirali i prebacili svoju pažnju na Zajednicu srpskih opština. To je trenutna situacija koja postoji u razgovorima.
Kao što sam rekao, nije danas lako prognozirati šta će se desiti u narednim nedeljama zbog toga što nisam siguran koliki će pritisak biti na drugu stranu.

47/1 TĐ/IR 18,15-18,25

Kada je reč o papiru o kojem ste govorili, Ketrin Ešton, koju nisam ja predložio, znači da EU posreduje. To je rešenje koje je usvojeno u Generalnoj skupštini UN. Nije lako da zemlja koja je potpisala rezoluciju, gde se to traži, sada traži da se vrati u UN. To je nemoguće. Možemo da mislimo da je moguće. Znate, između Kine i nas postoji samo jedna mala razlika, a to je milijardu i dvesta, trista miliona stanovnika i pravo veta u Savetu bezbednosti. Zato nije isto kada se razgovara o kineskim problemima teritorijalnog integriteta i suvereniteta i srpskim.
Ketrin Ešton ne pravi papire, to sam već rekao, nego pokušava da napravi oko čega smo se zajednički dogovorili. Ovo što je izašlo u medijima jeste papir koji je Đentilini probao da napiše oko čega smo se dogovorili i zato su te fraze, ali čak i te fraze koje je on napisao na plenarnom sastanku nisu usvojene. Taj papir ne postoji u formalno-pravnom smislu. To je bio jedan pokušaj da se rezimira šta je dogovoreno. Inače, taj papir je apsolutno besmislen, ne zadrži nikakve suštinske stvari, kao što je pitanje ovlašćenja, pitanje policije, pravosuđa, apsolutno je jedan pokušaj da se dogovorimo oko nekih okvira kako bi se pokazalo da postoji neki napredak. Prištinska strana je prva dala primedbe na takav papir. Oni su imali primedbe na to što je napisano, iako je bilo potpuno besmisleno i na njihovoj strani.
Gde se prekinuo razgovor? Kod toga kada smo rekli da mislimo da ne trebaju samo opštine da imaju nadležnosti, nego i zajednica treba da ima izvorne nadležnosti. Zaključili smo da je bolje da prekinemo i nastaviće se 2. aprila. Loše je što će sada ispočetka svi da pričaju svoju priču, mada svi znamo ko šta misli. Jednostavno, budite ubeđeni da nemamo nikakvih razloga da krijemo sve ono što se tamo od nas traži. Nikakvih tajnih papira neće biti, nikakvih tajnih obaveza, koje bismo preuzeli. Nemamo razloga da sve to krijemo. Uostalom, svi znate naše opredeljenje. Ako možemo da rešimo na dobar način ovaj problem koji imamo, a da dobijemo ubrzanje u evropskim integracijama, mislim da bi to bio istorijski uspeh za Srbiju. Da li ćemo uspeti? To je veliko pitanje.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima gospodin Goran Bogdanović.
GORAN BOGDANOVIĆ: Ipak je postojao papir. Bez obzira što je gospodin Đentilini pisao taj papir, taj čovek je vrlo bitan u Evropskoj komisiji, u EU. Ne možemo sa nipodaštavanjem gledati na sve to.
Međutim, ipak ste neke stvari pojasnili ovde. Koliko sam razumeo, nikad dogovor nije postojao oko struje. Koliko sam razumeo, nikakav dogovor, čak se i nije razgovaralo o telekomunikacijama. Fond za razvoj severa Kosova, nisam najbolje razumeo, a bojim se ni građani nisu razumeli, koji je razlog da taj fond ne funkcioniše, sem što se niste složili da novac koji se uplaćuje na administrativnim prelazima ne ide preko budžeta vlade Kosova.
Ako, gospodine predsedniče, međunarodna zajednica tj. EU prihvati zajednicu opština po našem modelu sa sve nadležnostima, koje mi tražimo, koje smo ovde u Skupštini usvojili, interesuje me, ne samo mene, nego i građane na Kosovu, po čijim zakonima će funkcionisati ta zajednica opština? Malopre smo čuli od vas da država Srbija ne može na čitavoj teritoriji KiM da deluje niti njen Ustav i zakon deluju na čitavoj teritoriji. Rekli ste da Tači ne može, tj. zakoni Kosova ne mogu da deluju na severu, a sa druge strane, ni srpski zakoni ne mogu da budu južno od reke Ibar. Koji zakoni će biti?
Moramo da budemo potpuno jasni i precizni. To građani, pre svega na Kosovu, očekuju. To su dileme koje moramo da otklonimo. Zato smo mi, kao DS, tražili
47/2 TĐ/IR

sednicu gde bi razmatrali sve to. Nažalost, niko nas nije, ne samo nas, nego i čitav parlament, udostojio da upravo ovakve dileme koje postoje, pre svega kod građana, otklonimo. Očigledno da mi danas nemamo mnogo vremena da damo sugestije, da damo predloge, iako niko, evo bar mene, niti bilo kog poslanika sa KiM, nije u bilo kojoj fazi pregovora konstatovao. Ako smo mi…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…prethodna Vlada, pravili tu grešku, vi ste, znate, bili u prethodnoj Vladi i trebalo bi da otklonite to.
Ispraviću vas, gospodine predsedniče, na prostoru KiM postoji 10 opština…
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Bogdanoviću, molim vas.
Da li neko želi da odgovori?
Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ne znam kako da odgovorim kolegi iz prethodne Vlade, koji je bio zadužen za pitanje KiM. Voleo bih da je i tada govorio, kao što sada govori, ali nisam siguran da je tada uvažavao zahteve opozicionih stranaka da se razgovara o dijalogu sa Prištinom, nisam siguran da je zakazivana sednica Skupštine da bi se informisali o svemu tome. Samo mogu da kažem da, kao predsednik najveće koalicione stranke, ponekad nisam bio informisan o potezima koji su bili preduzimani, a konkretno ću reći za pitanje promene Rezolucije u Generalnoj skupštini UN. Ona je promenjena preko noći.
Prema tome, mislim da uz dužno poštovanje koje imam prema vama, pošto smo zajedno radili, ovo sve govorite samo zbog toga da biste jednu temu, koja je popularna za vas koji živite dole, da postavite jedno retorsko pitanje – po čijim zakonima. Kao da niste glasali za Rezoluciju i Platformu gospodina Nikolića, kao da niste pročitali šta u njoj piše.
Što se sada iznenađujete? Kao DS nije vodila, a sada je protiv jedne takve politike i ovog dijaloga koji se vodi. Nije protiv, barem tako pričate zapadnim ambasadorima. Čak kažete da mi bolje vodimo vašu politiku nego vi. U ostalom, podneli ste amandman da biste me podsetili da vratimo na predlog predsednika Nikolića onu platformu, koja je bila u prvobitnoj varijanti. To su sada političke razmirice i ne bih hteo da zaoštravam ovu temu, jer potpuno razumem…
Ne znam što se vi radujete izborima? Dobro, svako ima pravo da se raduje…
(Srđan Milivojević, s mesta: I da se plaši.)
…i plaši. Pošto se nikada nisam ni radovao, ni plašio, tako sam i prolazio, a oni koji su drugačije procenjivali tako su i prošli na izborima.
U svakom slučaju, ne treba ni potcenjivati, ni precenjivati svoje snage. Ko ovde pominje izbore? O kakvim izborima vi pričate? Pričate o izborima u momentu kada se rešava pitanje Kosova i budućnosti Srbije.

48/1 AV/VK 18,25-18,35

To je neodgovorno, neozbiljno, na takav način ne želim da razgovaram na političkoj sceni Srbije. Ako neko misli da je to pametno…
S druge strane, mene ne interesuje ko priča, ja iznosim svoj politički stav. Ako vi niste smeli ništa da kažete vašem predsedniku, ja smem da kažem svom predsedniku Republike i svom predsedniku partije, odnosno sebi.
Ovo je sada jedno teško mesto u našoj istoriji. Zašto je teško? Zato što posledice mogu da budu veoma teške, na jednu ili na drugu stranu. Ako mi sada našu raspravu opterećujemo time - šta će da bude samnom posle tog dijaloga, pa sigurno ja neću biti narodni heroj zbog toga, sigurno me niko neće spominjati po dobru, ako se složimo, a i ako se ne složimo. S druge strane i najveća stranka u koaliciji, bez obzira što sam ja premijer, će takođe snositi posledice neodgovornosti za politiku koju vodimo, uključujući i predsednika Republike, naravno. Znači, veoma je teško vreme i ako gledamo naše lične pozicije, apsolutno ne možemo da uradimo ništa.
Ali, jesmo li mi u stanju da donesemo odluku ili nismo u stanju da donesemo odluku? Zato što nismo bili u stanju svih ovih godina da vodimo zemlju, zato što nismo bili u stanju da mi upravljamo procesima, a ne da procesi upravljaju nama, došli smo u situaciju da svake godine imamo sve manje o čemu da raspravljamo.
Imali smo principe, imali smo mnogo početnih principa na početku, sada kako ide, i crvenih linija i sve su nam principi manji i slabiji i crvene linije su sve bleđe. Bojim se, ako ovako nastavimo, a naročito ukoliko, ono o čemu je govorio gospodin Bogdanović je veoma ozbiljna stvar jer je on rekao da mi svi znamo na šta je Priština spremna. Znamo na šta je Priština spremna, ali to je obaveza više da se ponašamo odgovorno prema našem narodu, a ne da potpaljujemo i podmazujemo bubnjeve, a da ih posle ostavimo na cedilu.
Zato je velika odgovornost i ne mislim da je odgovornost samo vlasti, mislim da je trenutak u kojem celo društvo bi trebalo da kaže šta oko ovoga misli. Niko nema pravo da sada kaže – mene to ne interesuje, ja se sada bavim, ne znam ni ja, turizmom, ili ne znam kojim problemom u Srbiji, svako ima pravo, svako ima obavezu da odgovori na ovo pitanje. Jer, ako je to lično pitanja svakog od nas, niko ga neće rešavati. Zato sam zahvalan Bogdanoviću što je i pokrenuo sva ova pitanja, jer veoma je važno da se zna puno informacija o svemu ovome.
Zašto nije fond formiran? Jer Srbin neće da ide preko budžeta Kosova, to je osnovni razlog, a Priština neće drugačije da pristane, iako je bila pristala u Briselu i to je sada osnovni razlog zašto fond nije formiran. To nema nikakve veze sa nama. Srbija je ispunila sve što je preuzele na sebe kao obavezu, barem od onog vremena od kad ja učestvuje u tome, a pretpostavljam da je i ranije tako bilo, jer su uvek bila problem polovična rešenja koja je kasnije svako tumačio na svoj način.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodin Bogdanović.
GORAN BOGDANOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, stvarno nisam postavio pitanje – kada će biti izbori, nego sam postavio konkretna pitanja vezano za KiM. Dobro znate ko priča o izborima. To priča predsednik Srbije, gospodin Nikolić. Dobro znate ko traži promenu premijera. Gospodin Stefanović, predsednik Skupštine. Prema tome, DS nije uključena u sve to, iako mi želimo izbore, želimo da ovu i ovako neozbiljnu Vladu što pre smenimo.
Samo ću vas podsetiti, počeo sam malopre, da bi znali, vrlo je bitna stvar, na KiM postoji 10 opština sa srpskom većinom, ne devet, nego 10. Novo Brdo, gospodine predsedniče, za vašu informaciju, po Ahtisarijevom planu, pošto su promenjene granice, sada ima 70% Srba, 30% Albanaca, jer su uključena sela iz
48/2 AV/VK

opštine Gnjilane, iz opštine Kosovska Kamenica. Molim vas, to su vrlo ozbiljne stvari. Nije slučajno da se pominje devet opština, jer severna Kosovska Mitrovica, po Ahtisarijevom planu, se ne tretira kao posebna lokalna samouprava, nego ima nešto veća ovlašćenja nego što imaju mesne zajednice, po Ahtisariju.
Znam da ste vi vešti da premostite, pogotovo u ovakvim situacijama …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da optužite za bilo šta i bilo koga, ali budite sigurni, moje izjave i moje delanje oko KiM se nije menjalo od 2001. godine do današnjeg dana…
(Predsedavajuća: Hvala gospodine Bogdanoviću.)
… za razliku, možda, od nekih drugih.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Jakovljević. Izvolite.
BOJAN JAKOVLjEVIĆ: Informacije radi, samo da kažem da prosto nije tačno da nisu informisani svi relevantni faktori na KiM. Uvek, posle svakih pregovora, gospodin Vulin je u roku od dva dana na KiM, tako da to, javnosti radi, moram da kažem.
Ove godine, 23. marta, delegacija u sastavu Oliver Ivanović, Zoran Ostojić, Ranđel Nojkić, Petar Miletić i Dejan Radenković, boravila je u Briselu i imala sastanak sa gospodinom Jelkom Kacinom, koji je posle sastanka izjavio da je ova delegacija podržala, u ime Srba sa KiM, Ahtisarijev plan koji, da podsetim, nije prihvaćen ni od ove Skupštine, niti od strane UN, a s obzirom da su se predsednici četiri opštine sa severa KiM ogradili od stavova ove delegacije, postavljam pitanje, predsedniče, vama. Ko je ovlastio ovu delegaciju da ide na ove i ovakve pregovore? Drugo, da li je tačno da je ova delegacija prihvatila Ahtisarijev plan, kako je izjavio gospodin Kacin? Pod tri, ko je snosio troškove odlaska ove delegacije na ovaj sastanak?
Predsedniče Vlade, za vas je pitanje.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Izvolite gospodine Dačiću.
IVICA DAČIĆ: Stvarno ne znam ko je snosio troškove, niti Vlada Srbije ima bilo kakvu vezu sa organizacijom ovog događaja. Koliko sam obavešten, tome je prethodila određena konferencija koja je bila održana u Istanbulu, na kojoj su bili i drugi poslanici svih stranaka. Ne znam ko je sve bio, zaista. Bio je Dejan Radenković, ne znam za ostale detalje, to je stvar o kojoj treba vi da raspravite ovde u Skupštini. Vlada Srbije nema nikakve veze sa tim.
U svakom slučaju, Ahtisarijev plan, kao što znate, Srbija nije prihvatila. Postoje dve stvari, nisu ga prihvatile ni UN. Amerikanci kažu da postoji alergija na 2A, kod Albanaca je alergija na autonomiju, a kod Srba alergija na Ahtisarija. Zato mislim da ta informacija apsolutno ne može da bude tačna, da je ta delegacija prihvatila Ahtisarijev plan, niti pak njih neko pita da li će da prihvate, niti je važno šta će oni da kažu, da će to da utiče na Srbiju da prihvati Ahtisarijev plan, uz dužno poštovanje članova te delegacije. Hvala vam.

49/1 MO/SU 18,35-18,45

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Da li želite da postavite dodatno pitanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević. Izvolite.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, na predlog Pokreta poljoprivrednika i privrednika "Bogata Srbija", prihvatili ste avgusta meseca, a 2. septembra potpisali odluku kojom je imenovan Nacionalni agrarni savet. Od tada za šest meseci, da li ste, gospodine predsedniče, možda dezavuisali sopstvenu odluku, povukli je?
Pitam vas ovo jer je potpredsednik Nacionalnog agrarnog saveta, Danilo Golubović, državni sekretar, bojkotovao rad ovog saveta, u kome je potpredsednik, i imenovao je nekakav svoj savet, kome je dao zadatak da do septembra meseca napiše ono što smo mi već uradili, a to je Nacrt strategije razvoja agrara do 2037. godine.
Molim vas da mi odgovorite da li je ova vaša odluka od 2. septembra, o formiranju i imenovanju Nacionalnog agrarnog saveta na snazi? Da ili ne?
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Da, na snazi je. Videću o čemu se radi, da li postoje neki problemi i kakvi problemi u funkcionisanju.
PREDSEDAVAJUĆA: Izvolite, gospodine Trnavčeviću.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Postoje veliki problemi. Taj njegov bojkot i nagovaranje drugih članova i sejanje sumnje da li smo mi uopšte potrebni itd. doveo je do ozbiljnog zastoja. Ovaj dokument, koji ćete dobiti, nadam se do kraja aprila meseca, u konačnom finalnom tekstu, mogao je da bude znatno ranije gotov. Međutim, u ovoj zemlji se ne ceni vreme uopšte kao jedno opšte dobro, nego se dopušta da ono protiče u sporovima, neslozi itd.
Osim toga, gospodine predsedniče, moram da vam kažem da generalni sekretar Vlade, kao izvršilac vaših odluka, do dana današnjeg nije našao dve prostorije za adresu i sedište Nacionalnog agrarnog saveta, niti su članovi Nacionalnog agrarnog saveta dobili pismeno rešenje da bi u svojim ustanovama mogli da pravdaju službena putovanja iz Novog Sada do Beograda itd.
Prema tome, molim vas, gospodine predsedniče, da generalnom sekretaru, Veljku Odaloviću, date nalog da nađe dve kancelarije za smeštaj Nacionalnog agrarnog saveta i da pošalje rešenja svim članovima, da bi mogli punopravno da nastave i dovrše ovaj rad. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje koje je možda malo više životno, a malo manje je epsko i nebesko, pošto smo se do sada uglavnom bavili ovim kosovskim pitanjem. Postavio bih pitanje ministarki zdravlja, gospođi Đukić Dejanović, malo premijer da dobije pauzu, pošto svi uglavnom njega pitaju, a tiče se, po meni, prilično alarmantne situacije vezane za naš zdravstveni sistem. Prošle godine mi smo ocenjeni poslednji na rang listi od 34 evropske zemlje, po 42 kriterijuma u odnosu na to kakav je zdravstveni sistem Srbije u Evropi. Bugarska je pretposlednja, a mi smo apsolutno poslednji.
U poslednjih nekoliko meseci desilo se više slučajeva u Srbiji da su ljudi prinuđeni da sprovode humanitarne akcije, da moraju da zavise od toga da li poznaju neku estradnu ličnost, pa će se organizovati koncert ili ne, moraju da praktično zavise od toga da li poznaju nekog u nekim informativnim kućama. Neki od
49/2 MO/SU

tih slučajeva, kao što sami znate, ne bih da spominjem imena, su se dosta loše završili, tragično. Ono što je po meni izuzetno važno, to je da pitam vas - da li, kao prvo, postoji neka institucija u ovoj zemlji koja može organizovano da analizira neki slučaj i da nekog pošalje u inostranstvo na lečenje, transplantaciju, ako bolujete od neke retke bolesti, da ne morate da zavisite od milostinje, ili postoji Republički fond za zdravstveno osiguranje koji se takvim stvarima bavi?
Ova zemlja plaća mnoge stvari, da ne spominjem, od Miladina Kovačevića, pa do aviona za haške optuženike, fudbalske klubove itd. Mislim da bi konačno to pitanje moralo da se reši na sistematski način i da sistem odreaguje brzo, da ako bolujete od nečega što u Srbiji ne može da se izleči ili vam je potrebno da budete na listi negde drugde, da se to i desi, a ne da imamo slučajeve kao što je ovaj. Svake nedelje imamo neku humanitarnu akciju i ljudi se konstantno obraćaju za pomoć, na kraju krajeva i Vladi, ali vidimo da takvi slučajevi dosta loše završavaju. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Zahvaljujem na pitanju i na prilici da i u ovom visokom domu dam obrazloženje o tome koliko je zapravo donatorstvo neophodno za autoritet jedne zemlje u rešavanju problema transplantacije. U našoj zemlji u ovom momentu ima 80.000 donora. U Hrvatskoj ima blizu dva miliona. I za one transplantacije za koje, doduše, imamo stručnog kadra i prostora, ali ih nismo organizovali, problem je donatorstvo.
Mi bismo u velikim evropskim i svetskim centrima bili rado viđeni bez dinara učešća sa našim pacijentima, kada bi donatorstvo bilo na višem nivou. Naravno da se u svakom društvu, pa i kod nas, najsporije menja svest ljudi, ali mislim da smo napravili korake o značaju donatorstva i da Ministarstvo, a što je još važnije i veliki broj nevladinih organizacija, medija obrazovnih i svih drugih institucija i uglednih pojedinaca vrlo korektno radi na tome.
Ono što je činjenica, to je da postoji Pravilnik, koji je doneo Republički zavod za zdravstveno osiguranje, o slanju pacijenata na lečenje van zemlje. Ali, isto tako je činjenica da nemamo jednog pacijenta sa istom dijagnozom i da vrlo skupe intervencije, a koje nažalost nekada jedino mogu da spasu život, u inostranstvu treba obezbediti ravnomerno i bez ikakve diskriminacije. U tom smislu, Srbija, u kojoj 250 evra ide po glavi stanovnika za sve potrebe zdravstva, a u Hrvatskoj je to negde oko 750 evra, zaista stoji jako, jako loše.
Status finansijski popravljanja, sa jedne strane, za zdravstvene potrebe je i te kako vezan za ekonomsku poziciju zemlje, a sa druge strane izuzetno je značajno da popravimo svoj kredibilitet i ugled u svetu, da obezbedimo našim pacijentima da se u najsavremenijim i tehnološki najopremljenijim centrima mogu transplantirati, odnosno vršiti ove intervencije, na taj način što ćemo povećati donatorstvo.
Pozivam ovom prilikom sve građane da o tome razmisle, sve poslanike da o tome razmisle, potpuno svesna činjenice da podjednako tugujemo i saosećamo sa porodicama kojima je nemoguće pomoći u ovoj ekonomskoj situaciji, a saosećanje je samo jedna ljudska osobina koja treba da nas prosto stimuliše na praktične korake.
Direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je izneo naš zajednički stav. Mi smo zemlja koja ima izvanredan stručni potencijal, prostorni potencijal i mi treba da razvijamo transplantacionu hirurgiju u našoj zemlji. Za to vreme i dok to ne uradimo, a i onda će biti problem donatorstva takođe, jer možete potpuno osposobiti ekipu, a da se desi da nema dovoljno odgovarajućih donora, ostaje kao osnovni problem veći stepen svesti o donatorstvu u Srbiji.

50/1 JJ/SM 18.45-18.55

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.
Gospodine Stojšiću, izvolite.
ĐORĐE STOJŠIĆ: S obzirom da dolazim iz Vojvodine, ali ovo je tema koja stvarno ne bi trebalo da bude opterećena time odakle ko dolazi, ili ko je pripadnik koje političke stranke. Izuzetno je loša situacija, da kažem samo da imamo na dva miliona ljudi postoje dva aparata za zračenje, da imate praktično jednu magnetnu rezonancu u Sremskoj Kamenici, naravno imate i privatne, ali vi ako odete kod privatnika ti snimci vam ne znače mnogo. Imate ukupno jedan ukupno "pet" skener, na dva miliona stanovnika, itd.
Institut u Sremskoj Kamenici je ranije bio deo zdravstvenog sistema koji je u Vojvodini građen i stvaran. Mislim, što se tiče bar tog sektora, određeni nivo reforme i decentralizacije bi bio poželjan. Moja koleginica Olena Papuga je takođe postavila pitanje iz vašeg domena, ali bar što se tiče ljudi sa kojima mi imamo kontakt i onoga što se u Vojvodini dešava, situacija u zdravstvu je prilično alarmantna. Naravno, problemi su nastali tokom više decenija, vi ste tu samo nekoliko meseci, ali mislim da pod hitno bi moralo da se pristupi mnogo ozbiljnijoj reformi u zdravstvenom sistemu.
Nažalost, u medijima imamo situaciju da vidimo svakih nekoliko nedelja ili meseci šta se desi kada taj sistem ne funkcioniše. Moja sugestija je da ipak bi bilo potrebno da se formira nekakav fond na nivou, da li vašeg ministarstva, itd, koji bi, iako nemamo donore u zemlji, iako nemamo terapiju u zemlji da se onda brzo reaguje i da ljudi mogu da se pošalju negde u inostranstvo i da ta izdvajanja stvarno ne budu nešto što nije na listi prioriteta kada se pravi budžet. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆA: Hvala. Ministarka Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Potpuno se sa svim vašim konstatacijama slažem, ali bih htela da kažem da u ovih nekoliko meseci sredstva koja su zapravo bila zamrznuta sedam godina, su počela da se koriste i sa 30 miliona evra Klinički centar u Novom Sadu će biti potpomognut u pogledu prostora, jer je to Sekretarijat ocenio kao svoj prioritet.
Dakle, sedam, osam godina se radio projekat, iako smo imali sredstva koja su stajala, a evo, u ovih nekoliko meseci mi smo projekte priveli kraju, planiramo u ovoj godini da, ako dinamika bude kako je dogovoreno sa pokrajinskom sekretarkom, dobiju se ta sredstva i budu uložena u prostor.
S druge strane, vi ste potpuno u pravu da nismo zadovoljni stepenom tehničke opremljenosti i nije savršena, ali u odnosu na druge krajeve Vojvodina i Klinički centar Vojvodine i Kamenica, imaju dosta korektnu opremu, ali to ne znači da od sredstava koja planiramo, a kojih je 10 miliona, značajan deo neće otići u ove dve velike institucije.
Takođe, bih htela da vam kažem, da svi zahtevi i prioriteti koji se čine u zdravstvu dolaze po predlogu pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo, jer je to u skladu sa aktima, na koje je zapravo dala saglasnost ova skupština.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Vojislav Vujić.
VOJISLAV VUJIĆ: Gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, moje pitanje bi moglo najdirektnije da bude upućeno gospodinu Mlađanu Dinkiću, ministru finansija i privrede, ali on danas, nažalost nije sa nama, ali smatram da među prisutnim ministrima ima onih koji mogu da daju odgovor na ovo pitanje.

50/2 JJ/SM

Dolazim iz Vrnjačke Banje, turističkog mesta koje je dugo važilo za kraljicu kontinentalnog turizma. Svedoci smo da se zadnjih godina ulagalo poprilično u nova turistička mesta, u nove turističke centre, u pitanju su bili milionski iznosi u evrima, što je naravno za svaku pohvalu.
Moje pitanje je – da li će Vlada da dozvoli da Vrnjačka Banja bude zaboravljena i da se ne nađe nigde u strategija razvoja turizma Srbije, a važila je za sada za mesto broj jedan, po pitanju broja registrovanih noćenja? Znači, kada saberemo sve ostale centre, Vrnjačka Banja je ispred svih, ispred nas je bio samo grad Beograd, ali verovatno zbog kapaciteta koje ime.
Znači, moje pitanje je konkretno – da li će se, kada i koliko u narednom periodu ulagati u Vrnjačku Banju? Ako to ne uradimo desiće se da Vrnjačka Banja doživi propast, kao što je doživeo i srpski seljak posle ove afere sa aflatoksinima. Hvala.
PREDSEDNIK: Vlada me obaveštava da ćete dobiti odgovor u pisanom obliku.
Gospodin Ilić, izvinjavam se.
VELIMIR ILIĆ: Pošto Mlađan Dinkić nije tu. Nedavno sam posetio Vrnjačku Banju, pre neki dan, možda ste i saznali za to. Imala je radova koji su se izveli i finansirani su iz pomoći građevine. Podsticaj građevinske industrije.
Mogu vam reći da je pre neki dan su i poslednji računi isplaćeni. Sve je plaćeno i vi ste ušli u program Milanskog edikta i treba još da završite neke poslove. Vaši izvođači nemaju više ni jednu situaciju spremnu, sve što uradite, sreo sam se sa njima i oni su obećali da će početi radove čim se vreme prolepša, biće plaćeno. Sredstva su potpuno obezbeđena.
Drugo, ima jedan most koji je u pitanju. Dogovoreno je da se završi. Niz projekata koji ste započeli, svi su do sada plaćeni. Poslednji projekat je plaćen pre neki dan. Znači, radite po onom programu koji je usvojen. Biće vam plaćeni i naredni projekti čim stignu prve situacije.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Vujić. Izvolite.
VOJISLAV VUJIĆ: Svakako vam se zahvaljujem na odgovoru, ali bez obzira na to što sam narodni poslanik, trudim se da svo svoje slobodno vreme provodim u Vrnjačkoj Banji, u razgovoru sa naravno građanima i u aktivnom učešću u sprovođenju lokalne vlasti.
Ono što je meni poznato da nam je za sada odobren jedan kolektor dužine nekih 150 metara i čija je investicija 4 miliona dinara ili 40 hiljada evra. Bio sam konkretan u pitanju smatrajući kada će Vrnjačka Banja da bude uvažena kao neka druga turistička mesta, obzirom da za razliku od drugim mi imamo 144 godine tradicije organizovanog bavljenja turizmom. Te investicije od 4 miliona dinara koja su svakako dobro došla i na njima se zahvaljujemo nisu dovoljne da pokrenu Vrnjačku Banju da možemo da stanemo rame uz rame sa ozbiljnim evropskim turističkim centrima.
PREDSEDAVAJUĆI (Konstantin Arsenović): Reč ima gospodin ministar. Izvolite.
VELIMIR ILIĆ: Vi ste bili ponudili projekat sportske hale, to je završeno. Ponudili ste projekat prilaznica, saobraćajnica, okretnice i sve ono što ste hteli da završite i to je završeno. Rekonstrukciju kompletnu parka, tu su radovi u toku, biće završeni veoma brzo. Imate još nekih projekata koje ste doneli. Nadam se da sve što ste doneli, to je ispunjeno. Očekujem ovih dana da donesete nove projekte i da konkurišete, sigurno i kod Ministarstva turizma, a naravno i za komunalno i za pomoć građevinskoj industriji.
50/3 JJ/SM

Prema tome, samo spremite projekte i sve će biti u redu, donesite samo projekte. Ponavljam, nijedan projekat koji ste doneli nije odbačen, svi su završeni. Ostaje pitanje deponije, vi to znate. Tu je sigurno i ministarka. To je pitanje koje morate da rešite jer ste jedan turistički centar koji ne može da ima tako rešeno pitanje komunalnog otpada. Na tome će se sigurno raditi. Prilazni putevi preko Dragosinaca, Goču, sve je to završeno i to ste tražili. Prema tome, spremite nove projekte i neće biti nikakvih problema. Ponavljam, vaš predsednik zna sve projekte koje doneo, bili su prihvaćeni.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima Vojislav Vujić. Izvolite.

51/1 VS/MJ 18.55-19.05

VOJISLAV VUJIĆ: Stvarno ne bih da vam protivurečim poštujem to što kažete, ja ne bih ovo pitanje danas postavio da situacija na terenu nije malo drugačija.
Mi u ovom trenutku skoro u većini ministarstava imamo kandidovane projekte. To o čemu ste sada rekli to su stari dugovi koji su izmireni prema ljudima koji su izvodili radove, i to su projekti koji su recimo, pričali ste o sportskoj hali ona je rađena 2006, 2007, 2008. godine.
Moje pitanje je – da li projekte koje sada imamo, znači, kod ministarstava ne odnosi se samo na vaše ministarstvo možemo da očekujemo da ćemo u kratkom vremenskom roku da ih dobijemo. Pre svega zato što smo turističko mesto, zato što reprezentujemo celu Srbiju. Kod nas ima više stranaca što je dobro nego u svim ostalim turističkim centrima. Znači, ne bih da me niko ne shvati pogrešno, ali Vrnjačka Banja ne smemo da dozvolimo da stane u rang sa ostalim mestima sa sličnim brojem stanovnika, jer je ona ipak reprezent Srbije u turizmu. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
Molim vas prijavite se. Izvolite.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče, i članovi Vlade, drage kolege i koleginice poslanici, moja pitanja se tiču bezbednosnog sistema ove zemlje u širem smislu te reči pa je logično da su upućena premijeru, odnosno ministru unutrašnjih poslova i ministru odbrane i koordinatoru službi bezbednosti u zemlji.
Počeću sa vrlo konkretnim pitanjem – koliko lica se danas u Srbiji obezbeđuje, a da nisu nosioci funkcija koje po zakonu država bezbednosno štiti. Kriterijumi po kojima ta lica država štiti vreme trajanja njihovog obezbeđivanja do godine ili više godina, koliko državu košta njihovo obezbeđenje u proseku, mesečno i ukupno godišnje? Po onome što ja znam neki su godinama pod tim obezbeđenjem koji košta papreno.
Nisam siguran i želeo bih da znam koliko to nadležne službe preispituju, postoje li objektivni razlozi za takvo nešto u tolikom vremenu, a koliko znam, neki sede i ovde u Skupštini, a ne obezbeđuju se kao poslanici, i pri tome neka od tih lica se obezbeđuju u zemlji, a po onome što pratim kad odu u inostranstvo oni su bez obezbeđenja, verovatno ti koji žele da ih liše života su zainteresovani samo da to u zemlji rade, napolju neće.
Drugo pitanje, kada će se pristupiti i da li će inovaciji, odnosno dogradnji, aktuelizovanju strategije u nacionalnoj bezbednosti koja bi podrazumevala obuhvatanje, odnosno obavezivanje na adekvatno uređenje svih elemenata i učesnika u sistemu bezbednosti Srbije prema sadašnjoj strategiji nacionalne bezbednosti. Imamo u okviru toga proglašene sadašnjom strategijom bezbednosti kao elemente sistema bezbednosti, sve subjekte iz oblasti privatnog obezbeđivanja. Radi se i želeo bih da znam tačne podatke.
Znam da se radi o desetinama i desetinama hiljada ljudi pod oružjem u okviru agencija i drugih subjekata bezbednosti i što je još gore po bezbednost ove zemlje veliki broj tih agencija vode i vlasnici su stranci i ti naši ljudi pod oružjem su faktički, da tako kažem pod komandom stranaca u našoj zemlji.
(Predsedavajući: Vreme gospodine Kovačeviću.)
Dobro javiću se kasnije.

51/2 VS/MJ

PREDSEDAVAJUĆI: Da li neko želi da da odgovor? (Da.)
Reč ima premijer.
IVICA DAČIĆ: Da bi neko dobio status lica koje se obezbeđuje od strane MUP-a, potrebno je da postoji procena njegove ugroženosti, a tu procenu daju osim MUP-a i bezbednosne službe, civilna, BIA ili vojne službe bezbednosti.
Takođe, postoji jedan broj ljudi koji se obezbeđuje po službenoj dužnosti. Znači, na osnovu funkcije koju obavlja. Naravno, u poslednjem periodu vladala je prava poplava, da tako kažem, profesija i ličnosti koje su tražile obezbeđenje policije, što stvara zaista velike probleme u našem ministarstvu, pre svega zbog velikih troškova koji se na takav način ostvaruju, zbog zauzetosti svih resursa raspoloživ za obezbeđenje koja se ostvaruju preko uprave u okviru direkcije policije, ali to rade i druge uprave i službe u policiji. Kada tome dodamo i obezbeđenje koje vrše vojne službe, BIA itd. sigurno je da je taj broj dosta veliki.
Kada je reč o licima koje obezbeđuje Uprava za obezbeđenje ličnosti i objekata u MUP-u, taj broj je po podacima od pre neki dan 58.
Kada je reč o drugom pitanju, privatne bezbednosti, strategija nacionalne bezbednosti je definisala da treba takođe kao i u drugim oblastima da postoji jedno partnerstvo između državnog sektora, onih državnih institucija koje se bave pitanjima bezbednosti i privatnog sektora bezbednosti.
Imajući u vidu kao što ste i vi rekli gospodine Kovačeviću da ima više desetina hiljada, a neki kažu od 100.000, znači da ima više onih koji su u privatnom sektoru bezbednosti, nego što su u okviru državnog, odnosno MUP-a. To podrazumeva da postoji jasna strategija kakvo partnerstvo postoji između ta dva sektora i kakva je čija uloga i naravno, kakav je sistem licenciranja.
Mi smo bili predali te zakone u skupštinsku proceduru, zakon o privatnoj bezbednosti, čak mislim da je bio predat i zakon o detektivskoj delatnosti, pa je vraćen iz procedure zbog različitih primedbi, jer nemoguće je zadovoljiti baš sve strukture, jer svako tu ima neke svoje interese, ali je to zaista veoma važno da se u ovoj godini to pitanje reguliše, jer je to praksa svuda u svetu i nama je ranije MUP imalo jedan pristup da je praktično bilo, kako bih rekao, ljubomorno na neke druge koji počnu da se bave pitanjima bezbednosti.
Ja sam naprotiv dao saglasnost da se formira komunalna policija, jer smatram da je dobro da se policija oslobodi vršenja nekih poslova koji su, kao što je uklanjanje kioska, nelegalnih objekata, ne znam ni ja, iseljavanja iz stanova, pa tako i u ovom slučaju. U mnogim zemljama, direktor FBI mi je rekao da u Americi postoji 16 do 17 hiljada različitih bezbednosnih subjekata. Zato je kod nas potpuno logično da to bude deo, da to što postoji kao strategija nacionalne bezbednosti se primeni i u praksi, odnosno, da se donesu odgovarajući zakoni.
Vraćam se na ono prvo pitanje koje ste postavili, sa jedne strane MUP ne može da kaže kada se neko obrati za obezbeđenje, da nas to ne interesuje, zato što nosimo odgovornost ako se nešto desi, a opet postoje nekada i u javnosti kritike zašto neko ima političko obezbeđenje, zašto nema. Mi smo, kao što znate, to ponudili.

52/1 DJ/CG 19.05-19.15

Mislim da gotovo svi lideri političkih stranaka imaju policijsko obezbeđenje. Govorim o parlamentarnim strankama, s tim što nema gospodin Marković i gospodin Koštunica nema policijsko obezbeđenje ali ima po mestu stanovanja. Ne smatram da je loše, mislim da je dobro zato što se time pokazuje jedan odgovoran odnos prema svima, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima Borisav Kovačević. Izvolite.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, deo odgovora sam dobio. Biću slobodan da u pismenoj formi dostavim pitanje, znam da ne možete danas dati sve te cifre i podatke, ali bi bilo jako dobro da se u Skupštini znaju svi ti podaci. Uz to ima još jedna oblast u okviru sistema bezbednosti koja jeste elemenat sistema bezbednosti, naglašeno u Strategiju za nacionalnu bezbednost a to su mediji. I ništa dalje o tome nije rečeno. O njihovoj ulozi. O njihovoj obavezi itd. Kad to spojim, bez želje da neko pomisli da okrivljujem medije za to, ali verovatno priterani ekonomskom situacijom, borbom za tiraž itd. ponašaju se onako kako se ponašaju mediji, naravno neki manje neki više, da o tome ne pričamo.
Međutim, ova zemlja je došla u situaciju već odavno, i sve više je u situaciji da ona kao država nema više tajni. U dobrom delu. Ne optužujem medije, ali iz te borbe, u dobrom delu svojim naporima da obezbede tiraž i oni doprinose tome. Uzmite uređene zemlje. Tamo ako se nešto na nivou državnom proglasi zatvorenim, tajnom, mediji to ne napadaju. Ja ću vam samo primera radi postaviti jednu hipotetičku situaciju.
Sutra da ova Skupština razmatra krajnje zatvoren značajan problem državni i Skupština drži zatvorenu sednicu imali biste strahovit napad, imali biste stampedo štampe da otkrije o čemu se radi. Umesto da imamo štampu koja je organizovana i vaspitana tako da ako je nešto državna tajna, u to se ne čačka.
Samo jedna od stvari, samo jedna od stvari koju imam u vidu, a mnogo je toga. Prema tome ako je neko u sistemu bezbednosti on se mora bezbednosno i ponašati. Ja ne vidim da tu ima takvog ponašanja. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Zoran Ostojić.
ZORAN OSTOJIĆ: Hvala predsedniče, premijeru, gospodo ministre, koleginice i kolege. Samo kratko da odgovorim gospodinu Jakovljeviću jer je oko te posete evropskom parlamentu bilo dosta u medijima, a i zbog kolege Dejana Radenkovića, njemu to teško pada. Ja sam navikao da takva pitanja dobijam. I gospodin Dačić je doveden u neprijatnu situaciju, odgovara o nečemu što ne znam. Niko nije bio član Vlade da bi Vlada imala veze s tim. Nema ni Skupština.
Bio je sastanak u Istambulu koji je organizuje Centar za inkluzivno upravljanje, a plaća te sastanke, a bilo ih je desetine do sada, švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova. To je odgovor ko je platio i Istambul i put u Brisel. Na tim sastancima se pozivaju Srbi s Kosova. I to je jedino mesto gde Srbi s Kosova, unazad nekoliko godina diskutuju između sebe. Svađaju se, ovi sa juga, ovi sa severa. Znači ta aktivnost je naterala Srbe i dovela do toga da imaju i da probaju da imaju zajednički stav. Povremeno učestvuju i Albanci. U Istambulu su učestvovali, ako vas interesu. Tamo su bili i predstavnici vaše poslaničke grupe. Obično učestvuju predstavnici svih poslaničkih grupa, osim DSS na tim sastancima. U Istambulu je bio iz vaše, čak je jedan visoki državni funkcioner član Vlade bio u Istambulu. Pošto se sastanci održavaju po pravilima gde ne treba govoriti ko je bio i šta je pričao, ja ću to poštovati. Jasno je ko je platio.

52/2 DJ/CG

Odgovor za Brisel. Tamo nismo bili kod Jelka Kacina, nego kod radne grupe poslanika iz evropskog parlamenta zadužen za jugoistočnu Evropu. Ta radna grupa u punom sazivu bila je krajem prošle godine ovde u Skupštini na Odboru za evropske integracije. Predsednik te radne grupe je evropski poslanik Kukan. Kod njega smo bili. Oni su bili ovde u parlamentu. Prema tome, ako mislite da je to bila izdaja, onda je i ovo izdaja. Ako je to pitanje. A to da ja i Radenković prihvatimo Ahtisarijev plan, to je možda značajno, značajnije što ga je Srbija odbacila ili UN, ali kad ja i Dejan ga prihvatimo, to znači da će se i primenjivati. Šalim se.
Da vas podsetim oko Ahtisarijevog plana. Sada idem da pitam gospodina Dačića. LDP je podržao u načelu, kao dobru osnovu za pregovore pre šest godina Ahtisarijev plan. Sada gospodin premijer kaže, na žalost na jugu Kosova, odnosno većini Kosova se ne ostvaruje u potpunosti. Tačno je. Da ste kao Vlada, ne samo vi, ali pošto ste bili u prethodnoj to ide opet i vama, da ste održavali kontakte sa Srbima sa Kosova, pravim predstavnicima Srba s Kosova, kako onima koji su institucijama, tako onima koji nisu, a ne samo sa severa vi bi znali zašto se ne poštuje, a verovatno bi uz pomoć Beograda taj plan možda se i poštovao u potpunosti.
Sada da se vratimo na pitanje. Gospodine Dačiću, nećemo da vam stavljamo so na ranu, apsolutno razumemo vašu situaciju, ali vam kažem da bi dobili podršku za razgovore mi mora da znamo o čemu se tamo razgovara. Ja ću citirati samo jednu rečenicu iz intervjua ruskog ambasadora.
(Predsednik: Ja vas molim vrlo kratko, pošto smo već na isteku četvrtog minuta.)
On kaže da je Moskva u stalnom kontaktu sa Beogradom i da je potpuno upoznata sa svim nijansama pregovora. To su detalji. Vi ste nama danas neke izneli. Da smo se redovno sretali mi bi onda možda znali šta to treba da podržimo, u kom smeru da kritikujemo itd. Međutim, činjenica je da smo iz štampe saznavali, dok vidimo neki drugi saznaju iz ličnih kontakata. Mi smo ipak poslanici da bi se informisali o tako važnim stvarima iz novina, a sem toga Rezolucija vas je obavezivala da nas informišete bar na način na koji to Tači radi u svom parlamentu.
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Ostojiću.
Gospodine Dačiću ako želite izvolite.
IVICA DAČIĆ: Još jednom ću samo ponoviti da je bilo čini mi se osam susreta jel tako, sa Tačijem uz posredovanje Ketrin Ešton. Na pet susreta tema je bila sprovođenje prethodno dogovorenog, odnosno implementacija onih sporazuma koji su od ranije bili. Na poslednja tri sastanka se počelo razgovarati o ovoj temi. To znači od, ja mislim negde sredine januara. Sve o čemu se pričalo, odnosno okvir u kojem smo se mi kretali je sadržan u Rezoluciji, odnosno obrazloženju ove Rezolucije, odnosno to je ta koncepcija kojim se putem išlo. Ta koncepcija je toliko zaokupila čak i predstavnike EU da više ne raspravljamo ni o kojoj drugoj temi samo o zajednici srpskih opština.
Ja sam u jednom momentu pomenuo, dobro ako nećete zajednicu srpskih opština daj da se vratimo na one uslove koje imamo kao Savet evropske unije koji je postavio, kao što je malo pre neko spomenuo, mislim Bogdanović, energetiku, telekomunikacije. Ne oni sada neće da se vraćaju na to. Njima se svidela ova ideja. Zašto im se svidela? Zato što tu Priština vidi verovatno mogućnost da zajednica srpskih opština u stvari bude nešto, a u stvari ništa. Da se zove tako, ali da nema neka ozbiljnija ovlašćenja.

53/1 GI/VZ 19.15-19.25

Stalno sam navodio primer Vojvodine koja ima i svoju Vladu. Navodio sam i primere drugih autonomija širom Evrope koje imaju različite vrsta autonomije, regiona itd. Ima ih više od 200 u Evropi. To za njih, jednostavno, nije prihvatljivo. Čak i neke zapadne zemlje, ne možda otvoreno, kažu da ne može da budu izvršna ovlašćenja, a to su fraze i gluposti, jer svaka opština ima izvršna ovlašćenja. Znači, ovde nije reč o tome. Oni se plaše da to bude jedan paralelni sistem vlasti i stalno spominju Republiku Srpsku.
Tačiju je lako da informiše, jer on ništa novo... Kod njih se sve odluke donose jednoglasno zato što oni jednostavno se trude da implementiraju sve ono što već piše. Vrhunac njihovih kompromisa je da li će da daju regionalnog komandanta Euleksa, što vi znate, koji ste pominjali sad Ahtisarijev plan, ja mislim da se tu čak i spominjala mogućnost nekih regionalnih ili itd.
Mi se trudimo da ne govorimo u pravnim i političkim kategorijama koje mogu da prave i koji mogu da prave međusobne smetnje, a to znači da sada ne pričamo ni odakle dolaze nadležnosti, ni da li ima izvršna ovlašćenja ili nema, nego da se bavimo opisom šta bi u stvari ta zajednica mogla da radi, a da pri tome Srbi što tamo rade i što se uopšte konstituiše zajednica bude u cilju očuvanja i iskazivanja određene posebnosti, odnosno našeg identiteta na Kosovu i Metohiji.
Bojan je malo pre diskutovao. Bojan je bio samnom. Pomenuću samo jedan primer. Mi smo na tom trećem sastanku unazad ako gledate, znači u januaru, pričali i složili se da se formira zajednica srpskih opština i onda smo se dogovorili u sledećoj nedelji da se održi sastanak eksperata i političkih eksperata, da tako kažem, koji imaju neku političku težinu i da razgovaraju o sadržaju te zajednice sa namerom da sledeći sastanak bude pripremljen, pa da znamo da li možemo nešto da se dogovorimo. Sa naše strane su otišli Marko Đurić, Vulin, Zorana Vlatković i Bane Mitrović iz MUP i sa njihove strane vodila je Edita Tahiri. Osam puta sam se sastajao sa Tačijem. Taj sastanak je počeo tako što je Edita Tahiri počela da priča o genocidu. Zaključak tog ekspertskog skupa je bio da ne mogu oni ništa da se dogovore, nego moramo Tači i ja da se dogovorimo. Možete zamisliti kako to izgleda, kada nemate na tom ekspertskom nivou? Sve je u stvari politička priča. Zato je sa jedne strane dobro što nema nekog papira, pa sada to morate da prihvatite, ali sa druge strane je i loše, jer mi nemamo. U stvari, ako se čeka da se mi sami dogovorimo oko nečega, pitanje je na šta će sve to izaći?
Ne mogu da vam opišem kako to izgleda. Pokušao sam da to predstavim ljudima iz EU. Tamo gde se razgovara, uglavnom se najviše razgovara u formatu Tači i ja, dva prevodioca, Ketrin Ešton i Đentilini. Kada izađem napolje kod ostalih članova delegacije, smo me gledaju, samo da pitaju - da li ste potpisali nešto ili niste i ako nisam potpisao, to je opšta radost. U tim društvenim uslovima se vode razgovori. Objektivno je to stvarno.
Zahvaljujem se i prihvatam odgovornost u smislu da je možda moglo da se razgovara, ali ta rasprava bi bila samo političke prirode i ne bi imala nikakve konkretne zaključke da kažemo imamo nešto, pa se prema njemu izjašnjavamo da li prihvatamo ili odbijamo.
Zadovoljan sam i današnjom raspravom, bez obzira što su bila postavljana pitanja zato što mislim da smo ozbiljno pristupili ovom problemu i sama atmosfera u skupštini pokazuje da su svi svesni težine ovog problema. Zato vam se zahvaljujem u svakom slučaju.

53/2 GI/VZ

PREDSEDNIK: Hvala.
Sada je isteklo tri sata. Dozvoliću još gospodinu Ostojiću pravo na tri minuta i nakon toga zaključujem rad. Izvolte.
ZORAN OSTOJIĆ: Razumem vaš odgovor. Vi kažete da Rezolucija nema papira, o čemu da pričamo? Tači kaže da ustav Kosova nema papira, pa nešto priča. Detalje, bar ove koje ruski ambasador kaže, nijanse, evo. Verujem da je svima interesantan deo ovoga što su čuli o detaljima.
Kako ćete dobiti podršku javnosti ako ne zna javnost šta se dešava i kuda to ide? To je bila moja načelna primedba.
S druge strane, činjenica je da ni prošla, ni ova vlada nije održavala kontakte sa Srbima koji su u institucijama. Činjenica je da vaš zamenik, koga predsednik Skupštine nije pročitao kao onoga koji neće doći, a nisam ga video, a jutros sam rekao da se Vučić neće pojaviti i, kao što vidite, bio sam u pravu, do sada nije učestvovao ili ako je učestvovao jedanput ništa nije govorio.
Gospodine Dačiću, znate da je premijer Tači u zadnja jedan, dva ili tri sastanka vodio i učestvovao je njegov zamenik premijera Petrović, s kojim je Vučić obećao da će se videti pre šest meseci, iz čega proizilazi objektivno položaj vaše Vlade i vaš položaj. Zato sam na početku rekao da razumemo mi vašu situaciju. Ako mislite da je ovo reprezent vaše Vlade, onda neka bude.
Zato vas pitam, pošto ste rekli da neće biti izbora, a o izborima je pričao Nikolić i koliko sam ga razumeo, pričao je o parlamentarnim izborima i ne znam kako Nikolić može da se natera da ide na predsedničke izbore, ali znam kako mogu da dođu do parlamentarnih izbora. To je mnogo lakše, jel tako, pošto kažete da neće biti izbora. Odgovorite samo na dva pitanja: koji je smisao vaše Vlade ukoliko ne dobijemo datum za početak pregovora i ne postigne se nikakav sporazum sa Kosovom? Da li u ekonomiji cveta stanje, dinar jača, evro slabi, strane investicije nagrnule itd? Nije. Sve je loše.
Zašto bi ta Vlada dalje opstajala u okolnostima u kojima čovek koji je iza vas, predsednik Skupštine, u rekonstrukciji Vlade pominje novog premijera? Koliko znam, rekonstrukcija podrazumeva promenu nekih ministara, a novi premijer znači novu vladu. Odgovorite mi da li je vaša želja za rekonstrukcijom Vlade, pošto do sada nisam čuo da ste o tome pričali, ili niste pričali pre nego što su vaši koalicioni partneri otvorili to pitanje, uključujući i promenu premijera, jer obično premijer vrši rekonstrukciju Vlade? Da li je rekonstrukcija Vlade nešto što će uslediti kao, kažete, zamena za izbore koji se neće desiti?
Ne zaboravite odgovor na to pitanje – kakav je smisao daljeg opstanka Vlade ukoliko se nikakav dogovor ne postigne, jer faktički tada ćemo ostati i bez normalizacije odnosa sa Kosovom? Srbi sa Kosova će biti oštećeni, a i građani Srbije zbog ne dobijanja datuma će oštećeni, odnosno politika vaše Vlade, evropskih integracija će doživeti ozbiljan poraz. Uz dva poraza ne vidim smisao daljeg opstanka te vlade, posebno u okolnostima unutrašnjim koje vidimo najbolje gledajući ovu sliku.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

54/1 MG/LŽ 19,25-19,35

IVICA DAČIĆ: Nisam mislio više da se javljam, ali da ne ispadne da neću da odgovorim na ovo Ostojićevo pitanje.
Pitanje rekonstrukcije Vlade nije bila tema naših razgovora u proteklim nedeljama, jer smo se bavili drugim pitanjima. Inače sam ako se sećate, prvi govorio o rekonstrukciji Vlade u smislu ulaska još nekih ljudi iz pojedinih oblasti, što nije naišlo na veliko odobravanje nekih koalicionih partnera, a nije SNS.
U svakom slučaju bilo je različitih ideja, i ne vidim u tome ništa sporno da se o tome razgovara. Isto tako kao što je i istina da nikad nismo razgovarali na temu izbora, na temu promene premijera, što je sve moguće o tome razgovarati, ali to onda nije rekonstrukcija Vlade, nego izbor nove Vlade. U svakom slučaju nije dobro da to bude tema kojom se samo bavimo u javnosti, jer je to nelogično i neozbiljno, jer mi moramo da preuzimamo brojne obaveze koje imamo širom sveta. Idete i razgovarate, a stalno treba neko da vas pita - imate li vi mandat, da li vi možete, da li ćete vi biti za godinu dana, ili za šest meseci i tako dalje.
U tom smislu želim i javno da kažem, da mi nemamo spornih pitanja kao Vlada. Mislim da sve odluke u Vladi su bile donete jednoglasno, od kada je Vlada izabrana. Sigurno da u dnevno političkim stvarima, u operativnim stvarima ima i pitanja o kojima različito i mislimo, što je i normalno, jer da i mislimo isto ne bismo bili u različitim strankama, ali o strateškim pitanjima nije bilo nikakvih razlika. Zato ja ne vidim razloga da se sada govori o izborima, čak iako se ide na izbore, o tome se ne priča sada kada se donose važne odluke.
Da li Vlada treba da opstane ako ne postignemo rešenje ili ne dobijemo datum? Znate šta, možda ste s jedne strane u pravu, ali s druge strane moram da vam kažem otvoreno, iskreno, malo koja druga Vlada ima šanse da dođe do tog rešenja.
Zato što bi to praktično značilo da Srbija ne bi ni trebala da ima Vladu. Da je to zaista tako potvrđuje nam prošlost. Zato što je teško da neko bolje od mene može optužiti za nacionalnu izdaju, za razliku od nekih drugih koji su morali da vode računa o svom političkom rejtingu da bi vukli tako teške i dramatične poteze ili predsednika Nikolića, ili predsednika SNS, gospodina Vučića.
Zato ne mislim da je to važno pitanje za izbore. Za Srbiju jeste važno pitanje, a izbori su drugorazredno pitanje u ovom trenutku. Zato u ovom trenutku ne mogu da kažem šta će se desiti sledeće nedelje, osim da ćemo učiniti sve što možemo da izvučemo najbolje moguće za našu zemlju i za naš narod. Verujte mi, ako ne uspemo to znači, ne da nismo hteli ili da nismo umeli, nego da nismo mogli. Veliko je pitanje da li će iko ikad više moći od toga? Toga svi moramo da budemo svesni.
Zahvaljujem se i izvinjavam se ako sam bio duži od onoga što ste mi odvojili. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto smo završili tročasovno postavljanje pitanja članovima Vlade, završavamo današnji rad. Zahvaljujem svima na učešću.

(Sednica je prekinuta u 19,30 časova.)