Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici dr Muamer Zukorlić, Ana Karadžić, dr Balint Pastor, Đorđe Vukadinović, Vojislav Vujić, Olena Papuga i dr Muamer Bačevac.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar finansija Siniša Mali.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

27/1 JI/LjL 16.05 - 16.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
Podsećam vas da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Dame i gospodo, poštovani prisutni, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, moje pitanje se odnosi na grad Priboj, tačnije iz islamske zajednice su me zamolili da vam se obratim sa pitanjem - da li možemo računati na vašu pomoć, vezano za rešenje problema lokacije za izgradnju džamije u Novom Priboju?
Naime, taj predmet je nekoliko godina star i na nivou opštine Priboj, dakle, od strane predsednika opštine, imamo veoma pozitivan stav, kao i od strane narodnih poslanika, kolega iz Priboja, ali, kako sam obavešten, predmet je došao do Republičke direkcije za imovinu i čeka se tu i saglasnost Vlade.
Od izuzetne važnosti bi bilo da se ovo pitanje što pre pozitivno reši, s obzirom da u Priboju postoji džamija u starom gradu, a u novom delu Priboja nemamo ni jedan verski objekat, a u pitanju je veoma značajan broj pripadnika islamske zajednice.
S obzirom i na celokupni ambijent vrlo pozitivnih međuetničkih i međukonfesionalnih odnosa u ovome gradu, kao i njegov celokupni geografski i geopolitički značaj, od ogromne važnosti bi bilo, pre svega iz razloga što je to stvarna potreba vernika, ali i zbog same uloge Priboja i celokupne građanske zajednice u ovome gradu, jer smo i tu imali puno pozitivnih primera celokupnih odnosa, ali bi podrška Vlade na ovoj temi bila od izuzetne važnosti, da omogućimo vernicima da krenu sa gradnjom, što bi značilo još jedan podstrek celokupnim i kulturološkim i političkim integracijama u ovoj multikulturnoj sredini.
Ja ću ovom prilikom kazati i još jednu poruku preneti od islamske zajednice, ovoga puta zahvalnost za to što je u okrilju ove Vlade Direkcija za restituciju oduzete imovine donela dva veoma važna rešenja za islamsku zajednicu. Posle blokade koja je nažalost trajala godinama od prethodnih vlada konačno smo dobili deblokadu i vraćena su dva veoma važna objekta. Jedan je Zgrada islamskih ustanova u centru Novog Pazara i Stara novopazarska banja, dva velika vakufa, što ima izuzetan značaj za islamsku zajednicu, ali, opet kažem, još veći značaj za celokupne međuverske i međunacionalne odnose.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Biću kratka i konkretna.
Ja bih trebala da budem u Priboju 10. februara, 7. februara sam u Prokuplju. Moguće je samo da se to promeni, zato što nam verovatno dolazi ministar spoljnih poslova Italije, 10. februara. Ako se to desi, onda ću samo pomeriti za par dana, ali, svakako ću u prvoj polovini februara biti u Priboju, tako da predlažem da imamo i sastanak, da razgovaramo oko ovoga, a do tada ću ja proveriti sa Republičkom
27/2 JI/LjL

direkcijom za imovinom o čemu se radi, dokle je stigao predmet. Ako postoje neki problemi, da ih rešimo, pa da dođem sa odgovorom u Priboj.
Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Izvolite, poslaniče.
MUAMER ZUKORLIĆ: Najlepše je kada čujete radosne vesti, pogotovo ovoga tipa, koje su veoma konkretne i oročene. Očekujem da upravo to bude dan kada ćete doneti ili konačni pozitivan odgovor ili samo rešenje po tom pitanju.
Siguran sam da se ovog trenutka građani Priboja, posebno nosioci odgovornosti u islamskoj zajednici, koji su najviše truda uložili na ovu temu, raduju i dok prate televizijski prenos ove Skupštine.
Podvlačim, jako su važni ovi gesti. Dakle, nekada ljudi koji su manje ili više verujući možda i ne razumeju neposrednu takvu potrebu, ali, evo, vidite vi, i na temu ovih dešavanja u Crnoj Gori, koliko su ta verska pitanja senzibilna.
Kada imamo pametne ljude u vlasti koji će to razumeti i preduprediti takve stvari, a sa druge strane i pokazati primerom, jer uvek kada pokažete primerom senzibiliteta prema različitosti, onda ostvarujete pretpostavku da možete i za svoj narod i svoj etnos potraživati ono što je njihovo pravo.
Ja bih u dopuni pitanja još skrenuo pažnju takođe na sugestiju građana i nešto o čemu je javnost prilično upoznata. Zadnjih meseci imamo nekako pojačano nasilje u Novom Pazaru, čak se povećao broj ubistava u određenim ugostiteljskim objektima. Ja bih upitao, pa i zamolio Vladu, šta ćemo preduzeti, šta će Vlada preduzeti? Naravno, spremni smo i kao narodni poslanici i sa ostalim strukturama da se uključimo, potpuno svesni da pojave nasilja nisu one koje mogu da se rešavaju nekim aktom ili jednom političkom odlukom.
Mislim da su to stvari koje nam skreću pažnju da moramo pridati važnost takvim pojavama. Istina, reč je o problematičnim ugostiteljskim objektima posle ponoći, alkohol i ostale poročne atmosfere koje tu imaju, ali je ovo nešto preko čega ne bismo mogli preći tek tako.
Istina, ja sam svojevremeno, još na početku ovog mandata ovde i Vladi i Skupštini predlagao formiranje jednog nacionalnog saveta za borbu protiv nasilja. Mislim da ovo u Novom Pazaru ne bi trebalo samo biti jedina tema, jer mi nasilje, kao što znate, imamo u povremenoj eskalaciji, u raznim strukturama, od maloletničkog, preko školskog, do porodičnog i tako dalje. Imamo određene potencijale koji se time bave, ali mislim da nam fali koordinacija. Zapravo, moje bi pitanje bilo - šta su promišljanja Vlade u ovom pogledu?
PREDSEDNIK: Zahvaljujem
Reč ima predsednica, Ana Brnabić.
Izvolite.

28/1 DJ/MT 16.15 – 16.25

ANA BRNABIĆ: Dodaću samo kratko jednu stvar, što se nasilja tiče i radnog tela ili kako god želite, nekog koordinacionog tela koje bi se bavilo nasiljem.
Mi smo kao Vlada napravili Radnu grupu za borbu protiv nasilja u školama i ja sam predsednica te Radne grupe. Imali smo jedan sastanak. Napravili smo neki konkretan plan aktivnosti koje ćemo preduzeti u narednih nekoliko nedelja. Za narednih otprilike desetak dana ja ću sazvati još jedan sastanak te Radne grupe, ali to se bavi samo nasiljem u porodici.
Dakle, MUP zaista dobro radi svoj posao i ima ozbiljne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i protiv nasilja. Kakva god percepcija bila, ti brojevi su danas manji nego što su bili ikada ranije, tako da mislim da nema potrebe za još jednim radnim telom.
Ali, ja ću zamoliti potpredsednika Vlade, ministra Stefanovića da pogledamo još jednom ovo o čemu vi pričate, pa možemo da imamo i poseban sastanak na tu temu. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Muamer Zukorlić, komentar.
Izvolite.
MUAMER ZUKORLIĆ: Moja sugestija se nije odnosila na još jedno radno telo, već na uspostavu jednog tela koje bi koordiniralo sve ove strukture. Mislim da, iako MUP i ostale poluge koje ga servisiraju daju svoj maksimum i definitivno mi imamo određene pokazatelje i pozitivne trendove i pomake na određenim prostorima, kao što, recimo, određena tela koja su fokusirana na određene segmente nasilja isto tako, siguran sam, daju svoj maksimum.
Ali, ono što, po meni, fali jeste taj široki front koji bi objedinio i postojeća tela i organe, ali isto tako ono što su možda uzročnici nasilja. Mislim da nam tu fali, recimo, koordinacija na relaciji prosvete, na relaciji medija, na relaciji prosto svih društvenih potencijala, ne samo državnih organa.
Jer, sigurno, vi će te se složiti sa mnom da pitanje nasilja samo kroz poluge vlasti i kroz poluge državnih organa, posebno policije, pravosuđa i tužilaštva jesu zapravo rešavanje nasilja tek kroz neku vrstu posledičnosti.
Međutim, ono što se sigurno možemo složiti, dakle, u značajnoj meri jeste da imamo određene propuste u celokupnom društvu oko odnosa prema nasilju, oko odgojnih dimenzija, prosvetnih dimenzija, medijske percepcije.
Dakle, mislim da nam tu fali koncentracije, energije i širenja upravo tog fronta gde bismo napravili svojevrstan sklad i svojevrsnu simbiozu, jednu jaču korporativnost u pogledu i percepcija i odgojnih i celokupnih i drugih, psiholoških koje se zapravo odražavaju, pre svega, na mlade ljude.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.
Izvolite.
ANA KARADžIĆ: Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana predsednice, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, prvi deo mog poslaničkog pitanja odnosiće se na Ministarstvo odbrane.
Poslednjih godina republička Vlada sastavila je i akcenat je stavila na opremanje i naoružanje Vojske Srbije, povećala je bezbednost države, njenih građana i borbenu gotovost.


28/2 DJ/MT

Ono što je meni kao socijalisti, kao levičaru i ono što je meni, pre svega, kao poslaniku Pokreta socijalista važno jeste što smo ulagali u poboljšanje uslova rada pripadnika vojske što je poboljšalo njihov socijalni status, ali smo svedoci da se poslednjih meseci sve više dešavaju medijski napadi iz različitih razloga.
Oni su učestali, žestoki, orkestrirani iz istih centara moći. Upravo govorim o „Krušiku“, govorim o „Milanu Blagojeviću“ iz Lučana, o namenskoj industriji uopšte.
Kampanja je zaista užasna i ja bih zamolila vas kao Vladu da podvučete neku crtu, da nam kažete kako je izgledala Vojska Srbije 2010, 2011, 2012. godine kada su na vlasti bili Đilas, Jeremić, Ponoš itd, Marinika Tepić, a kako ona danas izgleda, kako bi građani Srbije mogli da čuju zašto ovi napadi zaista postoje i šta je njihov glavni cilj? Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Đorđević.
Izvolite.
ZORAN ĐORĐEVIĆ: Zahvaljujem na pitanju.
Ja mogu da budem neko ko je bio svedok 2012. godine, 27. jula 2012. godine kada je Aleksandar Vučić došao na čelo Ministarstva odbrane. Tada jedna od stvari koju smo prvenstveno hteli da vidimo, to je da analiziramo stanje u kome se nalazi naša namenska industrija.
Stanje u kome se nalazila je, evo, u kratkim crtama, bilo takvo da ni jedno od njih nije bilo pozitivno, sve su bile u velikim minusima i u dugovanjima. Pogoni koji su još od NATO bombardovanja i NATO agresije bili uništeni nisu bili obnovljeni. Bilo je i te kako velikih problema, kada je u pitanju bila isplata plata.
To su sve problemi koji su svakako bili i koji su na neki način pritiskali našu odbrambenu industriju. Bili su veliki zahtevi našem Ministarstvu i Vojsci Srbije u tome da se opremi Vojska Srbije. Nažalost, kapaciteti koje su oni imali nisu mogli da s jedne strane omoguće da se izvozi i da se tako čini neki prihod, a sa druge strane i ono što je osnova bila da postojanje namenske industrije, a to je opremanje Vojske Srbije, nije moglo da bude na nekom visokom nivou.
Takođe, ono što je bilo evidentno jeste da je u nekim fabrikama bila i te kako zastarela tehnologija, tako da Vojska Srbije koja je imala zahteve za opremanjem, u smislu visoke tehnologije, jednostavno to nije mogla da očekuje od njih.
Onda je donesen plan kako da se radi i ličnim angažovanjem našeg predsednika, tada kao ministra odbrane, mi smo krenuli u reorganizaciju namenske industrije. Ona je dovela do toga da se u našoj namenskoj industriji danas proizvodi visoka tehnologija i neka oprema koja je na nivou svetskih proizvođača koji su najeminentniji i najkvalitetniji na svetskom tržištu, da postoji velika tražnja za njihovim oruđem i oružjem koje se proizvodi kod nas, da su neki brendovi koji su bili ranije i koji su bili na dobrom glasu uspeli da se sačuvaju i danas „Prvi partizan“ koji proizvodi municiju i te kako je prepoznat i tražen na svetskom tržištu.
Ono što je najbitnije, to je da smo prvi put od 1980. godina, prvi put 2016. godine uložili kao Vlada Republike Srbije 50 miliona evra u našu namensku industriju.
Koliko znam, i dalje se nastavilo sa tom praksom ulaganja u našu namensku industriju, jer smo mi prepoznali da sa jedne strane ona čuva našu vojsku, omogućava da sve ono što u nekim trenucima kada je potrebno našoj vojsci, a ne daj Bože da se desi neka okolnost, sigurno ne bi mogla da se nađe na međunarodnom tržištu. Može da obezbedi sve ono što je njoj potrebno s jedne strane.
28/3 DJ/MT

S druge strane, da svaki dan, evo u poslednjih par godina se vidi da svaka od tih namenskih industrija dobija novu tehnologiju i ovladava nekim novim tehnologijama.
Videli ste juče da je u Bosni i Hercegovini otvorena jedna fabrika koja upravo radi i za nas i to jeste nešto što mi želimo da povežemo Republiku Srpsku i Republiku Srbiju i na taj način, jer mislim da u suštini ono što je nama najbitnije jeste s jedne strane bezbednost, a garant te bezbednosti jeste naša vojska. Ukoliko je ona dobro opremljena, utoliko smo onda i svi mi i siguran sam bezbedniji. Ono što ja mogu da kažem, to je sigurno da Vlada Republike Srbije, a evo tu je i predsednica Vlade, može da vam potvrdi da mi svakako i te kako želimo da ulažemo u našu vojsku i da i dalje finansiramo sve, jer ona se nalazi na zdravim osnovama.
Poslednja stvar, kada su u pitanju izvozne dozvole i sve ono što se nalazi, sada na neki način žele da okaljaju našu vojsku, jeste samo želja da naša vojska i naša država oslabe. To je ono što je želja nekih. Nažalost, postoje neki ljudi u opoziciji kao što je i Dragan Đilas i ljudi oko njega, koji ne prezaju od toga i kojima bi bio jedini cilj da dođu na vlast, pa makar i po cenu toga da našu vojsku oskrnave i da je gurnu u neko blato. Želja je da i kroz to prikažu da mi izvozimo naoružanje na neka sumnjiva tržišta, da radimo neke stvari kao što ne treba, potpuno nemaju osnova.
Ono sa čime mi možemo da se ponosimo i ono što građani Srbije danas moraju da znaju, to je da mi treba da se ponosimo time kako i na koji način funkcioniše Republika Srbija kada je proizvodnja i promet naoružanja i vojne opreme. Ona je u samom vrhu kontrole prometa tog, primer kako neke druge države mogu da se ponose, mnogo ispred nekih država EU je u tome i mi ćemo i dalje da radimo na tome da budemo sigurni da izvoz naoružanja raste i da ono ide u prave ruke i naravno pod kontrolom UN i naše države. Hvala.

29/1 BD/VK 16.25 – 16.35

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Probaću opet da budem jako kratka.
Mislim da, sve u svemu, i da svi građani Republike Srbije vide da je stanje u našoj Vojsci neuporedivo, pa samo 2011. godine i danas. Dakle, naša Vojska je bila na izdisaju i to je nekako, čini mi se, nažalost, planski uništavana.
Danas, samo ako pogledate koliko imamo aviona, sako se ne varam, imamo 11 Migova 29 u ovom trenutku koji lete, 14, koliko danas imamo aviona, koliko imamo helikoptera. Samo smo devet najnovijih „Er-bas“ helikoptera naručili, od kojih je deo već isporučen. Da naša namenska industrija ne samo danas ima zaista značajan izvoz, nego da je danas naša namenska industrija ponovo tako poštovana da može da razgovara sa svetskim kompanijama, kao što je „Er-bas“ o saradnji.
Dakle, to je jedan ozbiljan kredibilitet. Da danas imamo mnogo veće plate u Vojsci, da danas brinemo i o porodicama naših vojnika time što gradimo stanove za službe bezbednosti, za koje su takođe tvrdili da su fatamorgana i da se nikad neće izgraditi.
Mi ćemo početkom aprila useliti prve porodice u zgrade u Vranju. Krenuli smo da gradimo u svim ostalim lokalnim samoupravama koje smo planirali, osim Beograda, gde je plan produžen zato što je nešto više stanova u prvoj fazi nego što je bilo planirano, tako da smo zajedno sa njima planirali i školu i obdanište, pa je zbog toga morao da se menja urbanistički plan. Ali, ja pretpostavljam da mi najkasnije u aprilu krećemo i sa kamenom temeljcem za prvih 1.000 stanova za službe bezbednosti u Beogradu.
Do opreme, do plata, uniformi, mnogo veće bezbednosti, sve u svemu, i uslova. I svi smo, svakako, ponosni na to. Ali, isto tako, mislim da ne postoji ni jedna druga zemlja, niti ja znam za tu zemlju, da opozicija napada namensku industriju jedne zemlje, da napada vojsku sopstvene zemlje i vojnu industriju. Ja to nikada do sada nisam čula.
Dakle, postoje neke stvari u normalnim zemljama, sa normalnim ljudima, nisu stvar političke borbe. To su stvari vanrednog nacionalnog interesa. Namenska industrija, vojska se ne napada.
Nažalost, jedan deo opozicije ovde ne prepoznaje ni u čemu nacionalni interes, od očuvanja Kosova i Metohije, do namenske industrije i Vojske Republike Srbije.
Ja očekujem i nadam se da će građani to prepoznati i da će to proceniti i oceniti na izborima i oni to znaju i zato bojkotuju izbore.
Ali, kada imate tu vrstu, takvu vrstu opozicije, znate zašto kažu da je u demokratiji potrebna jaka opozicija? Zato što je ona ne samo korektivni faktor, nego zato što vama jaka opozicija skreće pažnju na neke stvari koje možda ne radite dovoljno dobro, ne radite dovoljno brzo ili možete da ih uradite drugačije, u interesu građana.
Nažalost, mi u najvećoj mogućoj meri nemamo takvu vrstu opozicije, iako imamo, moram da kažem, ozbiljne i konstruktivne političke stranke i u opoziciji, koje plaćaju tu svoju ozbiljnost i konstruktivnost time što im kažu da su trojanski konji i ljudi koji u stvari rade za Aleksandra Vučića, ali dobro, to da ostavimo po strani. Ali, pošto mi nemamo tu vrstu opozicije, onda mi moramo sami da budemo ekstra motivisani da definišemo sami i one stvari koje možda ne radimo najbolje. I postoje, naravno, takve stvari.


29/2 BD/VK

Ja ću vam reći jednu stvar koju mi nismo završili, koja se tiče vojske, a koju moramo da završimo, a to je da sisteme kao što je, recimo, „E-beba“, prijava novorođenčadi u porodilištu, potpuno besplatno, za 10 minuta, bez ikakvih papira ili „E-recept“, da hronični bolesnici ne idu na svakih tri nedelje kod doktora da im prepiše iste lekove koje oni primaju već dve ili tri godine. Još uvek nismo uveli za vojne obveznike, zbog zaštite podataka o ličnosti, zbog osetljivosti podataka u našoj vojsci. Moramo tu da promenimo još neke zakone i moramo to da obezbedimo u najkraćem mogućem roku i vojnim obveznicima.
E, sada, da mi imamo ozbiljnu opoziciju, oni bi ljudi nas kritikovali za te stvari. Rekli bi – ljudi, jel možete da razumete da vi još uvek nemate „E-bebu“ ili „E-recept“ za vojsku i vojne obveznike, to je sramota, to ne sme tako. To je sve istina. Mi to moramo brže da radimo. Mi smo to pokrenuli. Nismo završili, moramo da završimo.
Evo, ja ću reći potpuno iskreno. Postoje neke stvari koje bi morali brže da radimo, ali umesto toga, pošto ih mrzi da gledaju, u stvari, u suštinu stvari i stvari koje se zaista tiču života građana, kvaliteta njihovog života, njihovih standarda, e onda oni napadaju namensku industriju i pričaju gluposti, izmišljaju afere koje mogu i štete zaista nacionalnim interesima, suštinskim interesima Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Ana Karadžić, dopunsko pitanje, ako želite.
Izvolite.
ANA KARADžIĆ: Zahvaljujem puno na odgovorima.
Pre svega, sve što ste naveli govori u prilog tome da to što se ulaže u vojsku jeste da se omogućava da se vodi politika vojne neutralnosti, koja je jedna od ključnih interesa Vlade Republike Srbije.
Pored politike vojne neutralnosti, ono što takođe smatram važnim jeste demografija i podsticaji, tako da moj sledeći blok poslaničkih pitanja, da kažem, odnosi se upravo na to.
Pre svega, pohvalila bih činjenicu da je od 2017. do 2019. godine uloženo 740 miliona dinara u predškolske ustanove, u vrtiće, kako u adaptaciju, tako i u izgradnju predškolskih ustanova. Dakle, proširuju se kapaciteti.
Uskoro, koliko sam shvatila, biće obavezno i za decu od tri godine da pohađaju taj predškolski program.
Ono što mene vezano za ovo zanima jeste kada će vaspitači koji su na određeno vreme zaposleni u predškolskim ustanovama moći da dobiju ugovore za stalno, ne samo zbog njihovih ličnih beneficija, da kažem, odmora itd, već zato što oni nisu u mogućnosti da idu na sve obuke koje su im potrebne¬? Stariji vaspitači, koji su pred penzijom, idu na te obuke, a zaista smatram da neće biti efikasno kroz par godina kad oni zaista odu u penziju i mladi vaspitači nastave da rade bez edukacija, da kažem.
Drugo pitanje bih takođe postavila vama, gospođo Brnabić, odnosi se na populacionu politiku. Uloženo je 1,2 milijardi dinara godišnje. Kada će se povećati suma za drugo i peto dete, o kojima ste govorili?
Treće pitanje vezano je za mlade bračne parove. Pre svega bih pohvalila subvencije namenjene ruralnim sredinama, subvencije koje ste omogućili gazdinstvima za mašine, za opreme i na taj način ih podstakli da ostanu na selima, otprilike 161 milijarda dinara. U skladu sa tim, moje pitanje je, što se tiče gradova i izgradnje stanova za mlade bračne parove, kada govorimo o subvencionisanim stanovima, predsednik Vučić je govorio o tome da će biti uloženo oko 500 miliona evra. Zanima me kada su ti stanovi planirani za izgradnju i koja bi otprilike bila ta cena kvadrata koju bi mladi bračni parovi trebali da plate?
29/3 BD/VK

Još samo jedno pitanje. Pošto ste otvorili juče Tehnološki park u Novom Sadu, svaka čast na tome. Takođe je predsednik govorio da će biti uloženo još sredstava. Da li se zna konkretno koji je plan i gde će biti otvoreni ti tehnološki parkovi u budućnosti i šta će još biti uloženo u digitalizaciju koju ste sprovodili vrlo efikasno do sada? Hvala.

30/1 TĐ/VZ 16.35 – 16.45

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Reći ću samo par reči o pronatalitetnoj politici, pa ću da ostavim i ministru Đorđeviću i ministarki Đukić Dejanović da nadopune sa konkretnijim informacijama.
Reći ću vam jednu lepu vest. Mi smo ove godine, odnosno mi smo 2019. godine imali konačno u Srbiji pozitivan prirodni priraštaj. Dakle, više rođenih, nego umrlih i za od prilike 614 više rođene dece nego 2018. godine. U tome smo, čini mi se, jedini u regionu. Dakle, velika zahvalnost svima koji su radili sa nama na ovome i čini mi se da to nije važno samo za… Možda nije važno, a mislim da je najvažnija stvar što se tiče našeg nataliteta i budućnosti Srbije, ali isto tako ukazuje zaista značajno veće poverenje naših građana u budućnost ove zemlje, u to da će imati sigurnost, da će imati prosperitet, da mogu da stvaraju porodice i mnogo smo uložili u to.
Kao što ste i rekli vi, mi smo u planu „Srbija 2025“ izdvojili dodatnih 700 miliona evra, za pronatalitetnu politiku, dve stotine miliona evra za vantelesnu oplodnju, ulaganje u dečije programe itd. Nešto ćemo ići, naravno, i sa izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i da ispravimo neke stvari na koje su nam ukazali i sa kojima se slažemo. Isto tako smo planirali 500 miliona za stanove za mlade bračne parove.
U ovom trenutku radimo na planu za izgradnju stanova, odnosno kako ćemo definisati kriterijume, šta su mladi bračni parovi, na koji najbolji mogući način možemo da definišemo te kriterijume da bi zaista pogodili ciljnu publiku koju želimo i podržali mlade ljude u Republici Srbiji.
Opet mi je drago da kažem da to Vlada ne radi sama. To danas radimo uz podršku Krovne organizacije mladih Srbije, KOMS, i videćemo… Svakako ja se nadam da u narednim danima dobijem izveštaj o tome kako to ide. Ja sam imala jedan sastanak sa njima u Novom Sadu, sa Krovnom organizacijom mladih Srbije i pričali smo i ovome, zamolila sam ih da sednu sa nama i da nam pomognu, onda će to ići na Vladu, resorna Ministarstva da procene i da usvojimo taj plan, a onda i da programiramo dalje sredstava i lokalne samouprave, što će sve biti u okviru tog plana.
Što se tiče naučno-tehnoloških parkova, pa i to je takođe jedan od pokazatelja, čini mi se, odgovornosti Vlade Republike Srbije i vladajuće većine i svih vas ovde koji ste nam dali podršku. Srbija do 2014. godine nije imala ni jedan jedini naučno-tehnološki park. Godine 2015. otvoren je prvi naučno-tehnološki park u Republici Srbiji, otvorio ga je Aleksandar Vučić, tada kao premijer, i to je bio naučno-tehnološki park Beograd.
Mi smo juče otvorili prvu fazu naučno-tehnološkog parka Novi Sad, ali do kraja mandata ove Vlade, mi ćemo imati četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji – Beograd, Novi Sad, Niš i Čačak. Imaćemo čitavu mrežu start ap centara po celoj Srbiji. Rekla sam juče, ponoviću danas, to jeste jedna nova kičma, kičmeni stub razvoja drugačije budućnosti Srbije.
Kada se poredimo sa regionom jedino je Slovenija zemlja koja ima jedan naučno-tehnološki park u Ljubljani. Dakle, trčimo brže od regiona, vidimo mnogo dalje i mislim da će nam se ovom u mandatu ove sledeće Vlade, ko god bio u njoj, da će nam se višestruko vratiti i da će uticaj na našu ekonomiju, ne ostanak mladih u Srbiji, na povratak mladih u našu zemlju, biti više nego očigledan. Tako da hvala vam na toj podršci.

30/2 TĐ/VZ

Reći ću vam još jednu stvar. Za sve one koji pričaju da su oni obrazovani, da su oni elita, da su oni kulturni, znate, do 2015. godine škole nisu bile povezane na internet, naše škole nisu imale internet. Sve naše škole su danas povezane na internet i do septembra ove godine 1.000 škola će imati brzi bežični internet, od nekih hiljadu i po škola. Mi danas imamo 10 hiljada digitalnih učionica. Mi imamo programiranje, kao obavezan predmet u školama. Tada su roditelji molili da programiranje bude obavezan predmet u osnovnim školama. Bila je Vlada za Vladom do 2014. godine koja nije znala kako to da reši ili je nije bilo briga kako to da reši.
Dakle, mi smo ispunili ono obećanje koje smo dali, a to je da je mandat ove Vlade, koja je Vlada kontinuiteta sa onom iz 2014. godine, ali i onom koju je poveo Aleksandar Vučić 2016. godine, da nastavimo da budemo fiskalno disciplinovani, da zadržimo našu makroekonomsku stabilnost i da dalje gradimo Srbiju, da smanjujemo nezaposlenost, ali istovremeno je veliki zadatak ove Vlade da krene u transformaciju naše ekonomije, našeg društva kako bi bili mnogo konkurentniji u budućnosti, kako bi naša ekonomija bila zasnovana na inovacija, nauci, istraživanju i razvoju.
Ponosna sam da kažem da smo mi to obećanje ispunili. Uradili smo sve što smo zacrtali. U tom smislu, bilo je izazovno, ali verujem da to svi vide, zaista da to svi dobronamerni, iskreni ljudi u Republici Srbiji vide i tako ćemo nastaviti. Sada molim ministre da kažu malo više o pronatalitetnoj politici.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Đorđević.
ZORAN ĐORĐEVIĆ: Zahvaljujem.
Svakako, pored ekonomskih reformi i naših uspeha u ekonomiji, pitanje ekonomskih migracija i pitanje populacione politike su jedno od najvažnijih pitanja kojima se ova Vlada bavi, što je svakako bilo i biće prioritet u nekom narednom periodu.
Čuli ste da i naš predsednik svaki put, kada se obraća javnosti, jedna od stvari koja jeste jeste pitanje demografije i mi smo svakako radili dosta na tome u prethodnom periodu i svedoci smo toga da, recimo, oni koji su kritičari onoga što mi radimo danas su u svoje vreme, dok su oni bili, kako kažu, njihovo zlatno vreme, za porodilje izdvajali 26 milijardi. Mi smo danas taj iznos ne udvostručili, već se on kreće za ovu godinu na predviđenih 68 milijardi. Znači, mi iz godinu u godinu, u skladu sa ekonomskih mogućnosti, to izdvajanje za unapređenje naše demografske slike svakako povećavamo.
To je vrlo teško i odgovorno i, s obzirom da se krećete u nekim ograničavajućim finansijskim sredstvima, vrlo je bitno da pažljivo odmerite u kom pravcu treba da idete da bi to imalo efekata.
Koliko smo bili uspešni govori ovo što je naša predsednica Vlade rekla da smo prvi put ove godine, odnosno prošlu godinu završili sa 614 dece više. Gledao sam tu statistiku i sve zemlje u okruženju, i Rumunija, i Bugarska, i Mađarska, i Bosna i Hercegovina, i Crna Gora, i Albanija, i Severna Makedonija, su završile sa negativnim brojem dece. Jedino Srbija ima pozitivan skor i naravno da to ne sme da nas ohrabri na nekom kratkom roku, već treba da nastavimo dalje da radimo. Nas je obradovala ta činjenica da je predsednik prilikom prezentacije „Srbija 2025“, kada je pričao o demografiji, populacionoj politici, upravo rekao da će ona biti i te kako prepoznata sa tih 700 miliona i dosta tih para je upravo odvojeno za populacionu politiku u smislu podsticaja rađanja, odnosno roditeljskog dodatka, dečijeg dodatka i svih ostalih nekih stvari koje sada dajemo i koje želimo upravo da unapredimo.

30/3 TĐ/VZ

U tom nekom smislu smo mi stali sa onim što smo imali prethodno, jer prethodna neka naša analiza se kretala u ograničenim finansijskim sredstvima koja su bila daleko manja o ovoga i sada pažljivo ministarstvo Slavice Đukić Dejanović i Ministarstvo rada radi na tome da prvo predstavi predsednici Vlade kako bi to otprilike izgledalo i kako i na koji način mi treba da svoju populacionu politiku usmerimo do 2025. godine, a onda, ukoliko postignemo neki konsenzus, naravno da izađemo i ka drugim ministarstvima i da idemo i na izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i da dođemo ovde u Skupštinu.

31/1 BM/MP 16.45- 16.55

Svakako to i radimo i u saradnji sa nevladinim organizacijama, jer nam je vrlo bitno da čujemo i neko drugo mišljenje i da vidimo da te mere koje budu bile, postignu neki opšti konsenzus u društvu, da znamo koliko izdvajamo i da na neki način zajednički donesemo odluku kako i u kom pravcu će taj iznos otići, a najveća želja nam je upravo da ovaj trend koji sada imamo, koji je, neko će reći mali, 614, ali za nas je i te kako veliki s obzirom da smo jedina zemlja koja smo u pozitivnom skoru, bude iz godine u godinu bude sve veći.
Siguran sam da ćemo uspeti u tome, jer smo svi kao Vlada na neki način usmereni ka ostvarivanju tog cilja i duboko sam uveren da će godine ispred nas, a i ova godina biti svakako bolja u tome nekom smislu i da ćemo vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru sa izmenom i dopunom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Nedimović.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem pre svega zbog javnosti, a isto tako da se nadovežem na vaše pitanje vezano za podsticanje mladih u ruralnim područjima i način preko ove mere kako da mladi mogu da ostanu i da žive u seoskim sredinama što mislim da je jako važno.
Pogledajte istočnu Srbiju i južnu Srbiju, ogroman prostor gde jako malo ljudi inače živi, a i još manje je mladih tamo prisutno. Pre nekoliko godina, 2017. godine Vlada Republike Srbije je otpočela sa primenom jedne mere, a to je podrška početnicima, mladim ljudima u poljoprivredi, starosti do 40 godina. Nije ovo nikakvo izmišljanje tople vode, ovo je jedan od instrumenata u kojima u evropskoj poljoprivrednoj politici, mnoge zemlje se koriste, ali za nas je ona neophodna iz jednog prostog razloga zato što na taj način pomažemo pomoću grantova, mlade poljoprivrednike da započnu svoju poljoprivrednu proizvodnju. Ne da oni prvo investiraju, pa da je onda čekaju, nego ovako unapred da ljudi dobiju. Krenuli smo sa finansijskom podrškom od, kada se prevede to u evre, na 10 hiljada evra, milion i 200 hiljada dinara i na prvom konkursu koji je bio 2017. godine prijavilo se negde oko 780 mladih poljoprivrednika.
Od 780 mladih poljoprivrednika, pravilnik poseban postoji, naročito apostrofiramo angažovanje u oblasti stočarstva, povrtarstva i voćarstva baš zbog ovih krajeva koji su nenaseljeni, gde su male parcele, usitnjene parcele, planinska područja gde je mnogo lakše ostvarivati ovu poljoprivrednu proizvodnju, a sa druge strane jako je važno da to budu one grane poljoprivrede gde je potrebno angažovanje mladih.
Nije isto kada u ovim sektorima poljoprivredne proizvodnje se angažuju lica od 25 i 30 godina ili kada imate lica od 60 godina. Produktivnost je mnogo manja, složićete se. Ne može čovek sa 60, 65, 70 godina da ostvaruje iste rezultate u voćarstvu i povrtarstvu gde se traži gola fizička radna snaga, gde se traži mnogo veće angažovanje. Prirodno je da tu onda insistirate na tome.
Od tih prvih, nepunih 800 prijava, 667 lica je ostvarilo pravo na ovaj podsticaj, isplaćeni su i ta lica još imala obavezu da u naredne dve godine investiraju još 25%. Mogu da vam kažem da na osnovu kontrola koje smo sproveli, da je veliki broj lica i uspeo da realizuje svoj biznis plan, ali pojavila su nam se i 15% lica u kontrolama koja nisu to uspela da urade.
Ali, ja bih to podveo pod klasičan onaj preduzetnički duh. Ne možete očekivati da kada neko hoće samoinicijativu da ima, kada hoće da se bavi nekim preduzetničkim biznisom, da od 10 projekata bude svih 10 uspešno.
31/2 BM/MP

Ako bude tri uspešna to opravdava smisao čitave priče, neka tri će nastaviti da žive, krenuće da prave mnogo veće vrednosti i samim tim generisati u čitavoj priči mnogo više novca i za ove koji idu poslednji.
Druga mera koja je bila, to je bilo 2018. godine, negde oko 1.300 aplikacije je bilo po istim uslovima, 1.160 ih je dobilo novac. Samo je sada ovaj put bilo više novca, ne 10 hiljada evra, nego 12,5 hiljada evra. Ove godine, i da time zaključim, pardon, prošle 2019. godine, imali smo jednu neverovatnu stvar. Pet i po hiljada mladih se prijavilo za ovu meru. Konkurs je gotov 7. januara, naravno ovo će staviti Vladu na nove muke, mnogo više finansijskih sredstava, nego što je iko planirao će biti neophodno za to, ali tu je ministar finansija, nadam se da prati ovo izlaganje pa će on to razumeti.
Naravno, šalu na stranu, ali jako je važno da je mnogo već broj mladih lica u ovom trenutku spreman da uđe u poljoprivrednu proizvodnju, naravno uz stroge mere kontrole. Iz jedno prostog razloga, da ne bi došlo do zloupotrebe.
Mi smo imali kontrole koje smo sprovodili u različitim sektorima i podizanja višegodišnjih zasada sistema za navodnjavanje, te se pojavljuju određena lica koja pokušavaju da zloupotrebe ceo sistem. Toga će uvek biti, ali mi moramo to da svedemo na najmanju moguću meru.
Ovo je jedan od alata, ova mera podrške mladim poljoprivrednim proizvođačima, jedan od alata čitavog spektra mera koja preduzima Vlada Republike Srbije kroz svoje koordinaciono telo, preko prof. Dejanović koja vodi čitavu tu priču i mislim da je jako važno da svako iz svog ugla da maksimalan doprinos.
Nije ovo kraj. U okviru Ministarstva poljoprivrede još dve mere mogu doću u obzir u narednom periodu, ali je neophodno da izmenimo i Zakon o poljoprivrednom zemljištu i Zakon o podsticajima u poljoprivredi. To je da ženama, koje su članovi poljoprivrednih gazdinstava, damo mnogo veća prava da bi one ostale na selu, jer ipak se sve vrti u seoskim domaćinstvima oko žena. Ako nema njih, teško da može biti i priče o zasnivanju porodice i teško da može biti priče o bilo kakvom razvoju.
S druge strane, postoji određena količina poljoprivrednog zemljišta, pre svega mislim na pašnjake, na utrine koje moramo u baciti u sistem i koji se mogu ponuditi po izuzetno povoljnim uslovima na mnogo veći i duži vremenski period po povoljnim cenama mladim poljoprivrednicima kako bi oni mogli da ostvaruju na jedan kvalitetniji način, da ostvaruju svoju poljoprivrednu proizvodnju i prave veći profit.
Ovo su mere koje stoje pred nama. Mi ćemo iz ugla koliko god možemo pomoći ovo. Činjenica da je u svetu prisutna depopulacija iz ruralnih područja, da se sve kreće prema gradovima, ali postoje nam na raspolaganju i neki drugi alati.

Pre svega, nama predstoji, složiće se koleginica Joksimović, i ova mera IPARD 3, mi smo u predlozima Evropskoj komisiji za ovaj budući program, predložili posebnu meru podrške gde će EU davati 75% novca za mlade poljoprivredne proizvođače, a naša država 25%. Tu meru IPARD 2 programu nismo imali. Mislim da je to jako važno da što više resursa koristimo.
Pred vama, pretpostavljam danas, u toku rasprave po amandmanima kada je bio Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Svetske banke, a tiče se programa podrške konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, i tu je jedan od alata biće podrška mladim poljoprivrednim proizvođačima, naročito sa akcentom na istočnu Srbiju, južnu Srbiju gde postoje desetine kilometara, na primer, između Soko Banje i Knjaževca gde 40, 50 kilometara skoro nikog da ne možete ni da vidite.
Mislim da je jako važno da koristimo ove alate koliko ćemo uspeti, vreme je pred nama da to realizujemo.
31/3 BM/MP

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Imate komentar?
Izvolite.
ANA KARADžIĆ: Zahvaljujem se.
Samo bih još jedno ponovila pitanje, znam da ne možete sada da odgovorite, ali ako budete u prilici, vezano za vaspitače, da li će biti prebačeni u nekom trenutku, da li će dobiti ugovor za stalno?
Želim samo da kažem da će poslanička grupa Pokreta socijalista podržavati i dalje Vladu Republike Srbije i sve što radite. Nisam istakla kao pitanje, ali svakako kao pohvalu budžet koji je odvojen za socijalna davanja. Koliko sam shvatila oko 100 hiljada lica, novčana pomoć za oko 100 hiljada lica i oko 400 hiljada dece koja žive u siromaštvu primaju dečiji dodatak. Tako da, ta odvajanja su za svaku pohvalu.
Pokret socijalista je levičarska partija, mi se zaista zalažemo za sve one kojima je pomoć najpotrebnija za prava svakog čoveka. Možda nismo velika partija, ali smo veoma uporna, dosledna i verna građanima Srbije.
Ne želim da nam poželim sreću predstojećim izborima, jer već radi i trud koji ste uložili je dovoljan. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Balin Pastor.

32/1 MG/IR 16.55 – 17.05

BALINT PASTOR: Imao bih pitanje za predsednicu Vlade u vezi ilegalnih migracija. Ja sam u nekoliko navrata već u NS RS govorio o toj temi, pošto je izuzetno važan za građane Republike Srbije, pogotovo za meštane onih naselja koja su pogođena migranskom krizom. Tačno je četiri i po godine od dana kada sam prvi put o ovoj temi u Narodnoj skupštini govori i ponovio bih neka pitanja.
Zašto Republika Srbija, nadležni organi Republike Srbije ne čuvaju južnu granicu Republike Srbije, da ti ljudi bez dokumenata ne bi ulazili u našu zemlju?
Drugo je pitanje – zašto se na ilegalne migrante zakoni Republike Srbije ne primenjuju? Zašto je moguće da ti ljudi tzv. ilegalni migranti obijaju kuće, ne samo prazne kuće, nego i one kuće u kojima ljudi stanuju? Ja bih spomenuo nekoliko naselja, Majdan, Rabe, Banatsko Aranđelovo u opštini Novi Kneževac na severu Banata, Horgoš, Martonoš i Kanjiža, u opštini Kanjiža u Bačkoj? Ti ljudi jednostavno od tih migranata, godinama ne mogu da žive.
Ja apelujem na veće prisustvo policije i moram da vam priznam gospođo Brnabić, da sam ja juče stupio u kontakt sa ministrom Stefanovićem i zamolio sam ga da policija bude u većoj meri prisutna u tim naseljima i da štiti naše stanovništvo, građane Republike Srbije. Zahvaljujući tome je policija juče i danas ceo dan prisutna u Majdanu i u Rabeu i u još nekim naseljima i radi onaj posao koji treba da radi.
Tako da pohvalim rad policije, rad MUP vezano za Majdan i Rabe u poslednjih 24 časa i apelujem na veće prisustvo policije i na to da svi nadležni organi Republike Srbije učine sve u interesu garantovanja bezbednosti građana Republike Srbije.
Ovi ljudi su ilegalni migranti, treba ih samo pogledati, većina njih ne beži od rata, to su ekonomski migranti koji žele da dođu preko nas u zapadnu Evropu, ali ne smemo dozvoliti da ugrožavaju bezbednost građana Republike Srbije.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Dakle, kada je Srbija bila najviše pogođena migracionim talasom 2015, 2016. godine, mislim da su zaista nekako združene snage vojske i policije pokazale na koji način Srbija može da se odbrani i sa druge strane, kako humano može da odgovori na ovakve izazove. Mislim da smo bili stabilan i predvidiv partner, ne samo svim našim susednim državama, već i celoj EU.
Vi znate da je naš specifičan problem i ne samo Srbije, nego svih zemalja Zapadnog Balkana, taj što nama migranti dolaze iz zemalja EU, da idu dalje u druge zemlje EU. Tako da je prva linija odbrane ipak EU zbog čega smo mi potpisali Sporazum o saradnji sa Fronteksom.
Dakle, da ne bi naše granice štitili samo na našim granicama, već da bi krenuli sve zajedno, da ih zajedno čuvamo i na granicama EU, da imamo i sa najvećim brojem susednih država zajedničke granične patrole i da smo mi 2015. i 2016. godine sprečili, ako se ne varam, preko 50.000 nelegalnih ulazaka u Srbiju, a da smo na najbolji mogući način sakupljali podatke i informacije o ljudima koji su legalno ušli i delili to sa našim partnerima iz EU kako bi zajedno videli šta da radimo sa tim ljudima.
Mi smo tada imali jedno koordinaciono telo u okviru Vlade Republike Srbije koja je pratilo celu situaciju. Ponovo ćemo reaktivirati to koordinaciono telo da bi pratili sva nova dešavanja kojima smo bili svedoci u poslednjih nekoliko dana i da bi se naši građani osećali potpuno sigurno i potpuno bezbedno. Na kraju krajeva, da bi podigli na maksimalnu moguću meru koordinaciju između svih naših službi bezbednosti i naših partnera iz EU, ali i drugih zemalja u okruženju.
32/2 MG/IR

Tako da je to ono što će preduzeti Vlada Republike Srbije. Verujem i zaista sam sigurna da ćemo uspeti da odgovorimo i na ovaj talas. Na kraju krajeva, danas smo mnogo spremniji nego što je to bio slučaj 2015. godine kada niko nije znao da će takva kriza ispiti, odnosno da će toliki broj migranata krenuti da ide ovom rutom koja je nakon toga, zahvaljujući našoj efikasnoj reakciji, pre sveta naših bezbednosnih snaga, zatvorena i onda su oni našli drugu rutu preko Crne Gore i BiH.
Dakle, Vlada će ponovo reaktivirati koordinaciono telo. Drago mi je što ste se čuli sa ministrem Stefanovićem i svakako, znate da će oni uvek promtno reagovati na svaku prijavu moguće eskalacije, za naše građane. U ovom trenutku zaista ne postoji razlog ni za brigu, ni za paniku i mi ćemo u svakom slučaju reagovati na vreme.
Takođe, nastavićemo da apelujemo na Brisel, da postoji neka zajednička evropska politika za migrante. Na kraju krajeva, zato što nije fer da se snalazi svako za sebe, ponovo kažem, zato što nismo zemlja ni koja je krajnje odredište, kao što ste rekli, ni koja je krajnja destinacija tih ljudi i zato što smo mi praktično okruženi jednim delom sa EU, odakle dolaze migranti. Ili, ako dolaze iz Severne Makedonije, ponovo oni dolaze iz EU zato što se Severna Makedonija u tom smislu graniči sa EU.
Dakle, videćemo da u maksimalnoj mogućoj meri razgovaramo i sa njima i sa Fronteksom i da nađemo najefikasniji način za rešavanje eventualnih novih situacija.
Izvinjavam se, dugujem odgovor oko predškolaca, to je jako važna stvar i ne radi se tu samo oko stalnog zapošljavanja, što jeste velika tema. Čini mi se da smo mnogo radili sa predškolskim ustanovama i sa sindikatima koji okupljaju zaposlene u predškolskim ustanovama i sa lokalnim samoupravama i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvom prosvete i moj kabinet, kako bi poboljšali uslove za rad u predškolskim ustanovama. Pričam samo o zaposlenima u predškolskim ustanovama i to je od ključne važnosti. Ako bih mogla da nekako iz ovog ugla savetujem buduću Vladu Republike Srbije, rekla bih da su mnogo uradili sada za osnovne škole, zaista dosta smo uradili i za srednje škole. Pokrenuli smo velike stvari i u visokom školstvu, poštujući autonomiju, ali sledeća Vlada treba ozbiljno da se bavi predškolskim ustanovama, zato što po svim istraživanjima koja danas vidite, sve ono što se uloži u predškolske ustanove se vrati kroz kasniji ekonomski rast i razvoj mladih, porodični život, sreću i lično ostvarenje.
Dakle, ono što je nama bila velika muka, što smo uspeli da rešimo jeste taj problem finansijske neodrživosti povećanja plata u nekim lokalnim samoupravama za predškolske ustanove. Dakle, mi smo svaki put kada smo povećavali plate u prosveti, povećavali plate i predškolcima. Neke lokalne samouprave su to mogle da isprate, neke nisu mogle da isprate zato što se plate daju iz budžeta lokalnih samouprava. Imali smo onda jednu veliku akciju da usaglasimo plate, jer nije fer da se neko u vrtiću u Priboju drugačije plaća, a drugačije plaća u Novoj Varoši ili Beogradu ili u Novom Sadu. To smo uspeli i to smo usaglasili, čak smo tokom 2019. godine nekako vanredno iz budžeta Republike prebacili u budžete lokalnih samouprava, kako bi one uspele da podignu plate tamo gde nisu uspevale i to smo sada izjednačili.


33/1 VS/MJ 17.05 – 17.15

Drugi veliki problem je problem koji takođe imamo već zaista dugi niz decenija, a to je da mi imamo i u prosvetu i donekle u zdravstvu to da imamo ljude koji su nekoliko godina ili dugi niz godina na određeno vreme. Tim ljudima ugovor za stalno, nekada mnogo više znači, nego povećanje plata, zato što znači sigurnost njima, njihovim porodicama, uzimanje kredita, rešavanje stambenog pitanja itd. I, time smo sada ozbiljno krenuli da se bavimo.
Mi smo praktično u prosveti i zdravstvu ukinuli, nismo formalno pravno, ali na komisiji smo ukinuli zabranu zapošljavanja, tako da za sve što je potrebno u prosveti i u zdravstvu idu odmah odobrenja za nova zapošljavanja.
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uputilo dopis lokalnim samoupravama da za predškolske ustanove svi koji su na duže vreme na određeno da ih prevedu, da im daju ugovore za stalno, i mi smo, i Komisija za zapošljavanje je dala saglasnost za 1.900 ugovora za stalno u predškolskim ustanovama i to ćemo nastaviti.
Videli ste verovatno da je Ministarstvo prosvete, ministar Šarčević danas nije tu, on ju u Tokiju, mi ćemo biti jedno od samo pet ili šest zemalja sveta koja sa Japanom potpisuje ugovor o saradnji u oblasti prosvete, što takođe dovoljno govori o našem kredibilitetu i reformama koje smo sproveli u poslednjih pet ili šest godina, ali u prosveti smo najavili konkurs za 5.000 ljudi koji su bili na određeno vreme da se prebace za stalno.
Naš cilj je da svi ljudi koji su duže od godinu dana na određeno vremenu da ih prebacujemo za stalno. I, znate šta, za naš budžet je to neutralan efekat, nama je to u redu, dakle, nemamo mi te plate, dajemo, pa dajemo, tim ljudima je to dodatna sigurnost. Ja sam kao predsednica Vlade jasnu instrukciju ministru prosvete da ovo moramo da završimo.
Razgovarala sam i sa ministrom Lončarom da ovo završimo u zdravstvu i da ti ljudi onda pored toga što danas imaju veće plate, mnogo nego i pre mera fiskalne konsolidacije, a u zdravstvu, čak otprilike 43% veće.
Dakle, ono što danas prima medicinska sestra, kao platu, toliko je 2012. godine platu imao doktor. Toliko je to promenjeno.
Kad završimo i ovo oni će imati sigurnost mi nastavljamo sa podizanjem plata, ali je potpuno drugačiji uslovi u kojima će oni raditi.
Što se predškolaca tiče prvih 1.900 već imaju saglasnost nastavljamo dalje da uvodimo red i u ovom sektoru. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Predsednice Vlade zahvaljujem se na odgovoru i ja sam svestan toga da Srbija niti je prouzrokovala migrantsku krizu, niti može sama da reši migrantsku krizu i uopšte se na to moj apel ne odnosi. Moj apel se odnosi isključivo na zaštitu našeg lokalnog stanovništva, jer želim da iznesem samo nekoliko podataka.
U Horgošu trenutno u naseljenom mestu Horgoš trenutno ima 300 migranata, ilegalnih migranata. Ti ljudi u Horgošu ne mogu od njih da žive, ne smeju decu da puštaju na ulicu. Ti građani, ilegalni migranti, ti ljudi, uopšte ne poštuju zakone Republike Srbije. Ne poštuju zakone zbog toga što na to nisu prinuđeni, ne poštuju zakone zbog toga što niko od njih nije legitimisan.
Moje pitanje se odnosi na to – zašto se ti ljudi ne legitimišu, kao što se legitimišu građani Republike Srbije i zna se tačno šta je posledica po Zakon o javnom redu i miru Republike Srbije ukoliko neko ne nosi lična dokumenta sa sobom, a građani Republike Srbije ili je inostrani državljanin, bilo koje druge države.
33/2 VS/MJ

Drugo pitanje je, kako je moguće da te ljude i legalne migrante u ta naselja dovode autobusima.
Recimo, za naseljeno mesto Majdan i Rabe, ne postoje redovne autobuske linije, ne postoje. Ukoliko se radi o nekakvom specijalnom prevozu, treba da postoji putna lista. Zna se šta su obaveze privrednih društava koja se bave prevozom lica. Policija sve kažnjava koji nemaju listu putnika, tako da bi se moj apel odnosio isključivo na ta pitanja.
Kažem još jedanput, policija je odlučno reagovala danas i juče u opštini Novi Kneževac. Ja bih želeo da to bude praksa i u budućnosti i da se to proširi i na opštinu Kanjiža.
Ja znam da se MUP suočava sa ogromnim problemima zbog nedostatka ljudstva, ali apelujem na sve da zaštitimo naše lokalno stanovništvo. Recimo, Majdan i Rabe su naselja sa ukupno 170 stanovnika, to su staračka domaćinstva, migranti, ileglani migranti ulaze u te kuće, ti ljudi su preplašeni, ne mogu jednostavno normalno da žive i ja apelujem na vas da Vlada Republike Srbije sve učini u interesu zaštite naših stanovnika.
Mi smo kao što smo bili i do sada, partneri u svemu tome. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ja bih samo želela da vas pozovem ja ću početkom sledeće nedelje zakazati sastanka i ponovo ću pokrenuti našu koordinacionu grupu u okviru Vlade, da se čujemo, dođite na taj sastanak, da sednemo zajedno, razgovaramo i vidimo da, svakako, u tim mestima koja ste nabrojali rešimo sve problem koji postoje, ali i da od sada pa u narednim nedeljama i mesecima predupredimo bilo kakve eventualne moguće probleme. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite, komentar.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se, predsednice Vlade.
Ja ću svakako vrlo rado se odazvati na taj poziv. Mi smo tu, zajednički nam je posao, zadatak da zaštitimo naše lokalno stanovništvo, jer u Republici Srbiji se puno puta govorilo o tome da treba biti human i treba razumeti te ilegalne migrante.
Lako je biti human u područjima koja nisu zahvaćena prisustvom ilegalnih migranata.
Jednostavno, treba razumeti one ljudi koji ne mogu normalno da žive, nisu mogli normalno da žive 2015. godine, pa smo zajednički te probleme na neki način rešili, a sada se ti problemi ponavljaju.
Znamo svi, a znate i vi da je jedna veća grupa ilegalnih migranata prekjuče pokušala na vandalski način da uđe u Mađarsku, rušili su ogradu. Ukoliko se oni tako ponašaju pored graničnog prelaza gde je prisutna policija i vojska jedne druge suverene države, kako se onda u staračkim domaćinstvima sa naše strane granice u Republici Srbiji, ljudi mogu osećati i zbog toga vam se najlepše zahvaljujem, što ste rekli da će se ponovo aktivirati ta radna grupa.
Ja mislim da je našim građanima izuzetno bitno što mogu da vide da je Vladi Republike Srbije bitno da se njihovi problemi rešavaju, kao i u ekonomiji, kao i u poljoprivredi, kao i u drugim temama i mislim da je bezbednost na prvom mestu.
Zaista, smatram da je naš zajednički zadatak da garantujemo bezbednost našim građanima i još jednom nudim partnerstvo za to u ime SVM. Hvala najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.


33/3 VS/MJ

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Gospođo Brnabić, mi smo se pre malo više od mesec dana ovde sreli i razgovarali i tu je bilo više tema, ali je ključno, centralno pitanje bilo situacija u Crnoj Gori, tada je to eskaliralo upravo i ja sam tu imao primedbe na ponašanje naših, odnosno na reakciju naše Vlade.
Vi ste uz dosta insinuacija, maltene, kao da neko poziva na nasilje, pominjali ste neke tenkove, svašta, ali ste rekli neke stvari koje zvuče razumno.
Rekli ste, moramo biti pametni, moramo biti promišljeni i taj problem moramo rešavati u dijalogu sa Vladom Crne Gore, jer je to sada nezavisna država i onda ste još aludirali ko je kriv, što jeste, itd.

34/1 JI/IĆ 17.15 – 17.25

Evo, prošlo je više od mesec dana, prošlo je pet nedelja, gospođo Brnabić, bili smo pametni i promišljeni, nismo reagovali ishitreno, čak naše Ministarstvo spoljnih poslova je propustilo priliku da reaguje, pa je njihovo Ministarstvo spoljnih poslova otprilike protestovalo zbog relativno sitnog incidenta ispred Ambasade Crne Gore u Beogradu, dakle, koje jeste za osudu, ali nije za tako dramatične reakcije. Čitava javnost njihova se tresla zbog tih par vatrometa, ili ne znam šta je ispaljeno u Knez Mihailovoj ispred ambasade.
Hoću da kažem, razumni smo bili, nismo reagovali, ja bih rekao ni onoliko koliko se mora, a šta je efekat toga? Šta smo postigli? Šta ste postigli? Dakle, za dijalog, kao i za tango potrebno je dvoje. Propustili smo priliku da učinimo nešto što svaka razumna suverena država može da učini, od Saveta bezbednosti, što deluje kao najkrupnija mera, ali je ovde u ovoj sali ministar Vulin, doduše kao svoje lično mišljenje rekao da je on čak i na to spreman i misli da bi to trebalo, znači, od alarmiranja Saveta bezbednosti, preko OEBS-a, preko Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Mi, zapravo, nismo učinili ništa, možda je bilateralno neko nešto razgovarao.
Evo, ja vas pitam da li ste vi kao Vlada, kao predsednik Vlade i predsednik je najavio da će razgovarati, ali ne znamo da li je tog razgovora bilo, da ćemo rešavati taj problem dijalogom? Do sada nismo videli nikakve efekte tog dijaloga, nego smo samo videli aroganciju, bahatost i eskalaciju arogancije, režima u Podgorici, pa i stiglo se od ovog skandaloznog zakona o navodnoj slobodi veroispovesti, stiglo se i do fizičkih napada na mladiće koji su protestovali i branili one svoje murale, odnosno trobojke, pa su kao najgori kriminalci rasterivani šok bombama, suzavcima, bilo je i prebijanja.
Dakle, to je moje prvo pitanje – da li se namerava i šta se namerava učiniti od onog što je razumna diplomatska mera ili lepeza mogućih mera?
Druga stvar, ali bojim se da druge stvari neće biti, odgovorite na prvo, pa ću onda u sledećoj turi postaviti i to drugo pitanje.
Izvolite.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Dakle, ponovo kao i toliko puta u našim debatama, kao što sam i malo pre pomenula o maniru jednog dela opozicije, ne čujem nikakve predloge, konstruktivne kritike, evo, ja bih uradio ovo ili uradio bih ono ili trebali smo da uradimo ovo, nikakav uzročno posledični sled.
Kada sazovemo ili zamolimo da se sazove sednica Saveta bezbednosti UN koji onda rezultat očekujemo od toga? Očekujemo da će se sazvati? Očekujemo da ćemo nešto dobiti. Šta ćemo dobiti? Šta je onda rezultat toga?
Dakle, ja sam vam rekla i prošli put, to paradiranje radi paradiranja, to vreme u Srbiji ja se nadam da je prošlo zato što imate odgovornu vlast, odgovorne ljude koji ne paradiraju nego nešto rade, a kada se paradira bez ikakve jasne vizije šta želimo da postignemo i gde će to i u koju situaciju dovesti Srbiju, i Srbiju u odnosu na taj drugi problem, pa onda ja ne vidim da to zaista ima nekog smisla.
Kao što smo i prošli put pričali, čini mi se da je prava i pametna diplomatija kad je ima mnogo više u kontaktima koji se ne vide, nego paradiranjem nečega što neće doneti nikakav rezultat, a ni vi sami ne znate šta bi očekivali od toga.


34/2 JI/IĆ

Meni se čini da smo mi dosta dobili. Meni se čini da su mnogi prema tom zakonu iz inostranstva mnogo suzdržaniji, nego da smo mi paradirali, kako bi vi to voleli ili kako se to nekada radilo i da mogu da kažu, evo, sad opet imamo problem između neke dve strane koje su nerazumne.
Mi smo jasno rekli da se mi sa tim zakonom ne slažemo, da on ugrožava prava i slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, ali isto tako da je Crna Gora suverena država, čiji suverenitet mi poštujemo i u čiji suverenitet mi ne želimo da se mešamo, ali da imamo pravo i da imamo obavezu da zaštitimo srpski narod u Crnoj Gori ili gde god on živeo.
To mišljenje se danas poštuje i mislim da u tom smislu, da je to racionalno reagovanje dovelo, između ostalog, do toga da su neke druge međunarodne sile i faktori suzdržani prema tome i da je svaki naš nesmotreni potez mogao da posluži kao alibi za podršku tom zakonu, to ja mislim.
Isto tako bih iz ovog Doma od narodnih poslanika volela da čujem, ako se ne slažu sa tim što Vlada radi, predlog šta bi mogli drugačije da uradimo, ali predlog sa tim šta očekujemo mi onda od toga, zato što je ipak, odgovornost na nama kada tako nešto uradimo, šta očekujemo, koji rezultat?
Završiću sa time da svi građani Republike Srbije i svi Srbi, ne samo u Crnoj Gori, nego u celom regionu, treba da znaju da se mi ovim zaista aktivno bavimo, ali da je naš stav taj da poštujemo suverenitet Crne Gore, da nam je stalo do najboljih mogućih odnosa sa Crnom Gorom, ali da sa druge strane, da hoćemo, moramo i da je naša obaveza da čuvamo interes srpskog naroda u Crnoj gori i da ćemo uraditi sve, pre svega, u direktnom razgovoru sa zvaničnicima u Crnoj Gori, što predsednik Vučić i radi i što je radio, da probamo da dođemo do nekog rešenja.
Hvala.
PREDSDEANIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Samo sam skrenuo pažnju da, nažalost, zasada efekata tog rada vašeg tihog nema ili se ne vidi, a kolika je podrška tih centara iz sveta, iz inostranstva, zakonu ili Srbiji, to ćemo da vidimo. Za sada niko nije osudio taj zakon, iako je morao da bude osuđen. Imam svega par minuta, tako da moram da pređem na neke druge stvari.
Dakle, ako vas zaista zanima, vrlo ću rado, a i ovde, u ovom Domu kažem šta mislim i govorio sam šta bi trebalo da se preduzme. Da li će biti rezultata? Ne znam. Vidimo da ih od ovoga nema. Za sada se tamo naši sunarodnici dole, uz vođstvo SPC zaista se sjajno bore i sjajno drže, ali mislim da bi im barem moralna podrška odavde dosta značila.
Maločas, vi ste rekli u svom izlaganju da se vojska ne dira, vojska se ne napada, namenska industrija se ne napada, postoje stvari koje se u jednoj državi normalnoj i ozbiljnoj ne dovode u pitanje. Ja se tu donekle slažem sa vama, tj. u velikoj meri se slažem, ali se plašim da ste vi tu imali na umu potezanje priče o aferama i nekim skandalima koji su javnosti izbile povodom stanja u našoj vojsci, a posebno u vezi sa namenskom industrijom.
Znači, niko ne napada i niko ne ruši namensku industriju ili vojsku, barem sam ja poslednji koji bi to činio, nego je reč o tome da se tu urušava vojska, urušava namenska industrija čudnim poslovima, čudnim biznisima, gde je proizvođač, državni proizvođač na gubitku, državni trgovac, SDPR i državni izvoznik je na gubitku i loše posluje, a jedino dobro prolaze privatni posrednici. Ne govorim o vezi tih posrednika sa nekim rođacima ili bliskim članovima familije nekih predsednika vlasti. To je problem, gospođo Brnabić. Znači, nemoj da menjamo teze.
34/3 JI/IĆ

Uostalom, u ovoj aferi se govori tek nekoliko meseci, znači nije to urušilo našu namensku industriju, niti bih je ja urušavao bilo čime, namerom ili rečju, ali mislim da je ukazivanje na zloupotrebe doprinelo, zapravo, bezbednosti i namenskoj industriji.
Pošto imam samo još jedan minut, samo bih vas pitao, pošto ste vi predsednik Vlade, Vlada je, odnosno država je vlasnik većinski „Telekoma“, vi ste se izjašnjavali o tome - da li mislite da bi možda mogla Vlada aktivnije da se uključi u ovaj spor, u ovaj komercijalni, ali nije tu reč samo u trgovini i biznisu, spor između „Junajted grupe“ i „Telekoma“ u vezi mogućnosti da svi građani ove zemlje mogu da gledaju sve kanale i sve programe? Nećete vi pisati taj sporazum, to ne očekujem, ali očekujem da ohrabrite strane u sporu, da nađu rešenje u interesu svih građana ove zemlje, bez ucena, bez stavljanja na stranu, svrstavanje bilo kojeg ovde od ove dve strane.
Ljudi, kada ima konkurencije za očekivati je da od toga građani profitiraju, drugo niže cene i bolja ponuda. Mi imamo tuču provajdera i operatera, a građani nemaju baš bolju uslugu, ni sa jedne, ni sa druge strane.
Hvala.

35/1 DJ/CG 17.25-17.35

PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Ovo što kažete da vi predlaže, a ne znate da li će biti rezultata. Nije to tako strašno. Strašno je što, po mojoj proceni vi ne znate ni šta bi rezultat značio. Ajde da tražimo sednicu Saveta bezbednosti UN po ovom pitanju. Rezultat je šta? Šta očekujemo mi od toga? Tražili smo i šta očekujemo? Šta će biti posle toga? Šta je posledica toga? Šta je rezultat? Dakle, ne da li će biti rezultata, nego šta je rezultat prema kome ćemo mi da ocenimo da li smo rezultat imali ili ne? Ja sam sto posto sigurna da vi ne znate šta je rezultat koji očekujemo, nego je važno da se pokaže da mi kao nešto radimo. Ne znamo šta je rezultat. Ne znamo ni šta želimo da postignemo, negde hajde da mi vidimo da neko vidi da mi nešto radimo.
Znate šta, mi imamo potpuno suprotnu logiku. Nama nije bitno da neko vidi da nešto radimo, nego da imamo rezultat, a vama je bitno da neko misli da nešto radite, a mi ne znamo šta treba da bude rezultat toga. Nego je samo to, to paradiranje toga, evo radimo, mi smo rekli, pitali, pisali, nikome ništa, neme veze. Mi pisali niko nam nije odgovorio i tako se malo po malo kamen po kamen urušava ugled Srbije. Pišeš jedno pismo, pišeš deset pisama, pišeš sto pisama. Sledeći put kada Srbija pošalje pismo, to pismo više nikakve težine nema. Eto, to je tako nekada rađeno.
Danas, zato što promišljamo šta radimo svako obraćanje Srbije, svako pismo Srbije, svaki telefonski poziv predsednika Srbije nešto znači, ima neku težinu. Umesto da pišemo tamo tako kao što stignemo da bi pokazali da nešto radimo, u stvari niti šta stvarno radimo, niti smo šta isplanirali, niti očekujemo da ćemo imati neki rezultat, niti znamo šta da očekujemo, jer nije ni važno, sve u svemu.
Danas je, hvala Bogu, za Srbiju i sve njene građane potpuno drugačija politika. Diplomatija se vodi onako kako je vode ozbiljne zemlje. Ne mora uvek da bude lupanje o fanfare i busanje u grudi, nego je važno da da rezultat. Da li nema rezultata? Pa, ja se tu takođe ne bih složila sa vama zato što je i do sada izostala reakcija na taj zakon. Dakle, on još uvek nije dobio podršku bilo kojih međunarodnih faktora, bilo kojih i od njihovih jako bliskih partnera, do manje bliskih, nije pozdravljen taj zakon, makar da sam ja to videla. Pa, i to valjda znači nešto. Da vidimo polako.
Opet, najvažnije je da se mi nećemo mešati u suverenitet Crne Gore, kao što ne bi voleli da se niko meša u suverenitet Republike Srbije i naše donošenje odluka. Ali, takođe, da se ne stidimo kao što smo se nekada stideli da kažemo da Srbi žive u Crnoj Gori, kao što Srbi žive u Makedoniji, kao što Srbi žive u Bosni i Hercegovini, kao što postoji Republika Srpska i činjenica je, kao što Srbi žive u Hrvatskoj i da ćemo mi braniti njihove interese, da je to naše pravo i naša obaveza. To je mnogo drugačija politika nego što je vođena do 2013. i 2014. godine. Mnogo, mnogo različita politika.
Što se tiče napada na namensku industriju ili na neke generalno stvari koje se tiču, ja mislim, makar po meni, nacionalnih interesa Republike Srbije. To, da li je nešto afera ili nije afera, da li je neko uradi nešto što nije bilo dozvoljeno ili ne, nije ni na vama ni na meni da kažem. Valjda zato postoje institucije, valjda se zato toliko borimo za vladavinu prava. Hajde da ne donosimo zaključke pre nego što institucije nadležne urade svoj posao.
Postoje neke stvari koje se koriste kao napadi na namensku industriju, čak ovde ova stvar se direktno ne koristi kao napad na namensku industriju nego direktno na Vojsku Republike Srbije, a to je Morović.


35/2 DJ/CG

Kada neko iz opozicije, iz jednog dela opozicije, iz jedne političke grupacije, nisam pričala o vama i vi niste pričali o meni, pa vam zato kažem. Dakle, ja vam kažem da ne pričam stvari napamet. Kada kažem da se napada namenska industrija i Vojska Republike Srbije, nisam rekla da je vi napadate, nego da se napada i da je to nedopustivo u svakoj normalnoj zemlji i kod bilo koga koji iole voli i poštuje svoju državu.
Afera da se na vojnom gazdinstvu „Morović“ gaji marihuana je napad na Vojsku Republike Srbije. Ne ni na namensku industriju, ne ni na bilo koju porodicu bilo koga u ovoj Vladi koju toliko vole da napadaju. Ovo je napad na Vojsku Republike Srbije.
Jesmo li čuli „izvini“? Jesmo li imali jedan dokaz na to? Da li sutra ko god ukuca iz inostranstva „Morović“ ili „Vojska Srbije“ će videti da gaje marihuanu? Sad, bilo tačno, ne bilo tačno, oni će to videti. Koliko ljudi ima koji to nikada neće proveravati, nego će uzimati zdravo za gotovo da pripadnici Vojske Republike Srbije i Vojska Republike Srbije i Ministarstvo odbrane na vojnom gazdinstvu gaje marihuanu? Da li smo čuli „izvinite, pogrešila sam“? Ne.
Otišle su kamere, ja sam se šalila pre neki dan, to mi je zaista prva stvar koja mi je pala na pamet. Milion koka tamo. Ja sam očekivala da gospođa Tepić izađe sutradan i kaže: „Istina je, nema marihuane, ali među onih milion koka postoje koke špijuni i koke nosilje i Vojska Republike Srbije pravi koke špijune. Te koke špijuni su posebno obučene da nose novac za otpriznavanje Kosova“. To je sledeći korak.
To će biti sledeća afera, gde koke nose novac da bi neko povukao priznanje Kosova, pošto smo čuli i da plaćamo otpriznavanje Kosova zato što su ti ljudi tako koji su učinili gest najdubljeg poštovanja prema Republici Srbiji time što su povukli priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, znate šta su oni uradili? Oni su svi korumpirani. Niko od njih ne razmišlja o međunarodnom pravu, o vladavini prava, o međunarodnom pravnom poretku, miru i stabilnosti. Niko od njih nema poštovanja prema Republici Srbiji, prema naporima da imamo dijalog sa Prištinom, prema tome da smo pokazali da smo ozbiljan, iskren partner. Ne. Gospođa Tepić je rekla da su oni svi korumpirani, a mi ih korumpiramo.
Ista ona koja je rekla da se u Moraviću gaji marihuana, još 380 nekih gluposti, nema ni veze, ali vam ovo ponavljam zato što je to napad, direktni napad na Vojsku Republike Srbije, da kažete okej, nije čak ni na namensku industriju jer su Bog zna kakvi, ne znam ni ja, mirotvorci. Evo, ja vam kažem, nije. To je sve samo lični, personalni interes, da se sruši namenska industrija Republike Srbije, kao što je rušena svih ovih godina, pre toga dok su oni bili na vlasti, oni bili odgovorni za to kako ona izgleda, pa nije postojala, pa smo je sada ponovo izgradili, pa je sada ruše aferama. E tako i Morović isto.
Dakle, pogledajte zaista za te koke, ja sam videla da postoje ovi, neke zemlje imaju delfine koji su špijuni, mi imamo koke, one su u Moroviću, dobro su sakrivene između koka nosilja. Pustimo ih i one lete tako, naše koke i lete, da. Reći će vam Marinika Tepić. One lete tako i nose direktno novac tamo zemljama koje treba da povuku priznanje Kosova. Tako da, to je sledeća afera.

36/1 BD/MT 17.35 – 17.45

Poslednja tema – spor između „Junajted grupe“ i „Telekoma“. Evo, poštovani narodni poslaniče, baš vi to da me pitate, vi koji ste mi rekli da u julu kada sam bila ovde, kada sam rekla da „Telekom“ daje „N1“ program, kada ste i vi i „N1“ rekli da to nije istina i da predsednica Vlade Republike Srbije ne govori istinu, da ne kažemo da laže, da ne postoji u „Telekomovoj“ ponudi „N1“. Ne postoji, jel tako bilo? Ja imam link na tu vest sa „N1“. Vi ste, takođe, rekli, i bilo je malo ta sprdnja, zezanje na Tviteru – e, ne zna premijerka da li „Telekom“ ima „N1“ ili nema „N1“.
Dakle, taj „Telekom“ koji nema „N1“, vidite, taj „Telekom“ je danas zabranio „N1“. Znači, taj koji nema „N1“, oni su danas zabranili taj „N1“. Ne znam kako su ga zabranili kad ga ne daju?
Jesmo li pre sedam meseci zaključili da ja ne govorim istinu i da „Telekom“ u svom programu nema „N1“? Kako su ga sad isključili? Jel može jedno ili drugo?
Na ovome insistiram zato što je ovo eklatantan primer i toga kako pojedini mediji izveštavaju i kako se istina u ovoj Republici Srbiji za pojedine ljude i političke grupacije menja iz dana u dan u odnosu na to kako im ona odgovara, bez toga da bilo kakvo objašnjenje duguju zašto su onda rekli jedno, a danas govore potpuno suprotno, bez ikakvog objašnjenja i nema veze. Tada nije bio „N1“ u „Telekomovoj“ ponudi, ali danas ga ima i „Telekom“ ga je isključio. Otkud smo došli do toga da ima kad ja nisam govorila istinu?
Da li će Vlada Republike Srbije da se meša u to? Ne. To je komercijalni dogovor između dve kompanije. Ne bi se mešali ni da nije dignuto na nivo političke kampanje, političke kampanje, da ponovim još jednom, koji se tiče samo i isključivo toga da li u Srbiji postoji sloboda medija ili ne postoji sloboda medija, da li mi sad gasimo taj svetionik slobode „N1“ koji je na tom kanalu 38. po gledanosti, pa baš imamo interes veliki da ga gasimo.
Dakle, kada je to postala tema slobode medija, a svi znaju da nema nikakve veze sa slobodom medija i svi znaju da nema nikakve veze sa gašenjem „N1“ i svi znaju da nema nikakve veze sa cenzurom, dakle, kada se pokrenulo da je to u stvari cenzura i sloboda medija, e onda sam se ja umešala zato što je to onda politička kampanja i moja dužnost i obaveza je bila da reagujem da bi svima ostalima, i građanima Republike Srbije i našim partnerima, pre svega u EU, jasno i glasno rekla – ljudi, ovo nema nikakve veze sa tim. „Telekom“ je molio „Junajted grupu“ da nastavi emitovanje dok ne postignu dogovor oko novog ugovara. „Junajted grupa“ nije dala da se nastavi emitovanje.
Ako se ne varam, juče je „Telekom“ poslao pismo, i objavili su to u našim medijima, „Junajted grupi“ da su oni oformili svoj tim i da su odmah spremni za nastavak razgovora i ponovili ponudu da u toku razgovora praktično samo aneksiraju postojeći ugovor, tako da nastave da se vide svi kanali do trenutka kada se potpiše novi ugovor. Ništa lakše, ništa jednostavnije. Samo se aneksira ugovor. Postoji opet „N1“ na „Telekomu“, na onom „Telekomu“ na kom ste vi rekli „N1“ da ne postoje, pre sedam meseci, postoji ponovo i nikakav problem.
Da li ja mogu da utičem na to? Ne, zato što to nije u mojim rukama, nije u rukama ni Vlade Republike Srbije, ni „Telekoma Srbije“, ni bilo koga drugog. Ovo je samo i isključivo u rukama „Junajted grupe“. Kada „Junajted grupa“ kaže – želimo da se ponovo vidi „N1“ i svi naši kanali, hajde da aneksiramo ugovor, imate dozvolu da nastavite da emitujete, svi građani će ponovo biti u mogućnosti da gledaju taj „N1“ na „Telekomu“, na kome, kao što ste vi rekli, nije postojao pre sedam meseci, a onda su ga posle sedam meseci isključili. Hvala.

36/2 BD/MT

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Vukadinović, komentar.
Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Lako je vama da budete efektni i elokventni kada imate sve vreme ovog sveta.
Gospođo Brnabić, vi ste sada opet podmetnuli i zamenili tezu. Naravno da nije mogao u čitavom sistemu „Telekoma“ da se vidi „N1“ i naravno da sam ja bio u pravu i oni su bili u pravu. Nego, u jednom delu, kod onih operatera koje je u međuvremenu „Telekom“ kupio, tamo su mogli da se vide ti kanali „Junajted grupe“, „N1“ i sport kanali, znači, koje je on u međuvremenu kupio u okviru ove akcije objedinjavanja i ukrupnjavanja, protiv čega ja nemam ništa. Tamo je moglo. Oko toga se vodi spor. I dalje u velikom delu, u najvećem delu kabla koji drži „Telekom“ ne mogu da se vide ti kanali.
Nije to mnogo važno, ali pokazuje kako se vi služite poluinformacijama, da ne kažem nešto gore ovde.
Samo još, pošto ste direktno rekli, to je opet i nepravedno i grubo, rekli da ja ne znam ni šta bih želeo, kada je reč o situaciji u Crnoj Gori. Vrlo znam šta bih želeo, kao i većina ovih koji protestuju zbog situacije u Crnoj Gori. Želim povlačenje spornog i skandaloznog Zakona o slobodi veroispovesti. To je cilj. Dakle, to je cilj, druga stvar kako će to. Ali, verujte, to što do sada još nije taj cilj ostvaren, što se još uvek igra utakmica, ako mogu da kažem, nije zasluga vaše mudre politike, ove Vlade, ni vas, niti predsednika, niti Ministarstva spoljnih poslova, nego onih ljudi tamo koji se bore, mitropolita Amfilohija, vladika, episkopa, sveštenstva, vernog naroda srpskog i crnogorskog, pravoslavnog, koji ne daju svetinje.
Da je po nama, tj. po Vladi, po reakcijama ove države, oni bi davno taj zakon i primenili i implementirali, na našu žalost.
Dakle, nemojte se kititi tuđim perjem, nego pogledajte da se nešto učini što se može. Dakle, bez dolivanja ulja na vatru, ali ne ni kukavički, ni ponižavajuće, kao što vi radite.
Dakle, naši se zahtevi ignorišu. Tretman naš na međunarodnim konferencijama je mnogo drugačiji od onoga što vi ovde pričate i mediji bliski vlasti. Dakle, upravo je suprotno od toga, gospođo Brnabić, kao što je uglavnom i medijski … (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Prošlo vam je vreme.
Zahvaljujem.
Ko bude prešao cenzus na narednim izborima, imaće prilike da menja Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.
VOJISLAV VUJIĆ: Uvažena predsednice Skupštine, predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, drage moje kolege, ja da zamolim predsednicu Skupštine da u nekoj sledećoj raspodeli mene stavite bar dva mesta od Vukadinovića. Ja ću da se vratim na početak odgovora između njega i premijerke. Kolega Vukadinoviću, čuli ste da od tog paradiranja nema neke velike vajde. Morate da budete konkretni. Tu podržavam premijerku.
Gospodine Nedimoviću, vi ste danas izneli set mera koje je Ministarstvo poljoprivrede već do sada realizovalo. Ja vam čestitam na tome i pohvaljujem vas. Ali, naravno, nikad verovatno nije dovoljno dobrih ideja.


36/3 BD/MT

Mogu da vam kažem još dva predloga, dva predloga koja su se u praksi pokazala kao vrlo dobri. Oni su sprovedeni u Jagodini. Skupština grada Jagodine je donela dve interesantne odluke o kojima možete da razmislite, pa da ovde nekad budu i kod nas na dnevnom redu. Prva odluka je da se poljoprivredni proizvođači oslobode plaćanja poreza na zemlju, bar onu obradivu zemlju, iako možda treba razmišljati i o tom delu da ona koja nije obradiva, a nalazi se u zonama gde ima ljudi koji su dobri domaćini, možda bi trebalo i više da se oporezuje.
Druga ideja i predlog koji je dao dobre rezultate, to su subvencije za poljoprivredne kredite u smislu kamate. Znači, poljoprivredno gazdinstvo vraća glavnicu, a grad plaća kamatu. Naravno da ti programi mogu da budu različiti od gazdinstva do gazdinstva. Vas razumem kad radite neke mere koje su opsežne i koje tretiraju veliki broj poljoprivrednih gazdinstava da prosto moraju da budu fokusirane i sužene u određenom delu. Realno ako gledamo, bez jakog i osnaženog seljaka i bez dece, svaka država gubi svoju snagu i u nekom trenutku gubi i svoj smisao.
Kad već spominjem decu, ja ću da postavim i pitanje Slavici Đukić Dejanović. Interesuje me, obzirom da su već mere i predlozi, tj. konkretni zakoni koje je usvojila ova naša Skupština, znači, to su te pronatalitetne mere, već se sprovode. Hoću da vas zamolim da mi date odgovor kakvi su rezultati.
Za ministra poljoprivrede, evo i za ministra finansija koji je tu, naravno, i za premijerku, možda još jedan predlog. U Srbiji postoji oko 600.000 registrovanih traktora. Prosečna starost traktora kod nas je preko 30 godina. Imao sam prilike da vidim kako to izgleda na terenu. Troše više ulja nego što troše nafte. Teško je naći delove za sve te traktore.
Ministarstvo poljoprivrede daje 50% subvenciju za kupovinu traktora ili svih ostalih priključnih mašina. Lično mislim da je poljoprivrednim gazdinstvima, posebno onim manjim, teško da isfinansiraju traktor koji je najjeftiniji 15.000. Cene tih traktora idu i do 50, 60. Gospodin Rističević zna kako se kreću te cene. Idu i preko 100.000 ti veliki traktori.
Predlog je da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada subvencionišu direktno proizvođača traktora, mi ga imamo u Srbiji, kao što je nekad sličan model finansiranja "Fijata".
(Predsednik: Zahvaljujem. Vreme ste dosta prekoračili.)
Završavam za 15 sekundi.
Ako damo subvenciju proizvođaču, on će automatski moći cenu da spusti, tako da će svakome da bude dostupnije. Hvala.

37/1 TĐ/VK 17.45 – 17.55

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Branislav Nedimović. Izvolite.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani poslanici, ja se kolega zahvaljujem vama na ovim predlozima i krenuću jedan po jedan, da pokušam, koliko god je to moguće, da elaboriram.
Hajde da krenem od ovih traktora. U Srbiji u ovom trenutku postoji oko 470.000 dvoosovinskih traktora po probnom popisu koji je rađen pre nešto više od godinu dana. To je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku i činjenice su sledeće.
Najveći broj traktora, do 86%, su do 60 kilovata. To su oni mali traktori koji se uglavnom nalaze ispod Save i Dunava i koji su na malim gazdinstvima i koji služe za obrađivanje poljoprivrednih površina najčešće u oblasti voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva, a isto tako i ne mogu da se koriste veći traktori iz prostog razloga, jer su usitnjene parcele. Sedam posto traktora, koji su najnoviji, nalaze se uglavnom na prostoru Vojvodine. Činjenica je da je prosečna starost traktora na prostoru Srbije 19 godina.
Neophodno je iz tog razloga, kako bismo učinili poljoprivrednu proizvodnju jeftinijom, imati mere koje se tiču nabavke traktora. Vlada Republike Srbije je od 6. januara raspisala poziv za subvencionisanje traktora koji se sklapaju u Srbiji. Zašto traktori koji se sklapaju u Srbiji? Iz jednog prostog razloga, zato što to direktno utiče na naš srpski BDP, ne knjiži nam se kao minus ukoliko to uvozimo, nego sklapaju se u Srbiji i direktno pozitivno utiče na osnaživanje srpskog BDP.
Takvih kompanija koje sklapaju traktore u Srbiji ima pet ili šest. Uglavnom radi se o sledećim kompanijama, to je IMT koji se nalazi u Jarkovcu, koji proizvodi traktore 539 i 549. To su uglavnom traktori cena od 8.000 do 20.000 evra. To su traktori koji ulaze u grupu do 60 kilovata i koji su najdominantniji na prostoru Srbije.
Isto tako imamo u Novom Sadu u okviru „Agropanonke“ traktore „Belaruse“ i „Mahindra“ koji se sklapaju tamo. U Boljevcu imamo traktore „Solis“. Imamo još jednu kinesku kompaniju koja na prostoru Srbije sklapa traktore i koji se mogu podvesti pod tu klasifikaciju da su oni proizvedeni u Srbiji.
Na cenu traktora od 15.000 evra država da 800.000 dinara, 7.000 evra da pomoć. Dakle, idemo tako. Kad kupite traktor po fakturi, konkurišete i dobijete povratno.
Ima još jedna stvar koja se može iskoristiti, a ona se vezuje na ovo drugo pitanje, odnosno drugi predlog koji ste imali a tiče se subvencionisanih kamatnih stopa. Vlada Republike Srbije već nekoliko godina preko poslovnih banaka, u zavisnosti od konkursa nekad bude 10, 11, 12 poslovnih banaka, subvencioniše kamatne stope za poljoprivredne kredite. One su 1%, kamatne stope, dakle spušta ih sa 7, 8% na 1%, razliku plati država, ukoliko je reč o populaciji mlađoj od 40 godina ili ženama nosiocima gazdinstva. Ukoliko je reč o ostaloj populaciji, ostalim poljoprivrednim proizvođačima, kamatna stopa subvencionisana je 3%.
Postoji vremenski rok otplate na tri i na pet godine. Hajde da to prevedemo u traktore. Postoji mogućnost da ukoliko uzmete subvencionisani kredit od države, kupite traktor po kamatnoj stopi od 3% na pet godina rok otplate, gde ne morate da dajete hipoteku, nego zalog da bude taj traktor zato što je period amortizacije traktora pet godina i automatski iskoristite tu meru i tražite povrat od 50% od države. Dakle, kombinujete i jedno i drugo.

37/2 TĐ/VK

Ne morate unapred da dajete novac, nego upravo taj traktor koji kupujete bude vam zalog. To se može i za druge poljoprivredne mašine raditi. Može se raditi i za nabavku repromaterijala, za setvu, za sve ostale neophodne aktivnosti u poljoprivredi. Godine 2019. je negde oko milijardu dinara država dala za plaćanje ovih kamatnih stopa i pokazalo se to kao dobro. Najviše se to koristilo kod repromaterijala, ali isto tako jako puno poljoprivrednih proizvođača je kupilo traktore na ovaj način i posle tražilo povrat.
Da ne bi tu bio kraj u čitavoj ovoj priči, nama je potrebna intenzivna nabavka nove mehanizacije, novih traktora, kako bismo zanovili i spustili ovaj prosečan period starosti, a sa spuštanjem prosečnog perioda starosti vi pojeftinjujete poljoprivrednu proizvodnju, jer ste sami rekli - troše više ulja nego nafte. Da biste imali optimalnu potrošnju, vi morate imati nove traktore.
Ako ste pažljivo pratili izlaganje predsednika Vučića u okviru projekta „Srbija 2025“, 70 miliona evra je u okviru tog projekta odvojeno za kupovinu nove mehanizacije. Mislim da je to jako važna mera, jer ćemo mi morati nju da kombinujemo sa nekim drugim merama, možda po modelu i staro za novo. Kada kupite jedan traktor, a onaj stari se ne rashoduje, a obično ga svi drže, pa se onda on vodi kao da tu postoji, a služi samo za delove, vi nemate neko dramatično spuštanje prosečne starosti. Ukoliko radite staro za novo, taj sistem se može ubrzati.
Postavlja se pitanje, vi ste postavili pitanje, odnosno imali ste jedan predlog, zašto se ne subvencionišu proizvođači nego se subvencionišu poljoprivredni proizvođači, kako bi se ta stvar ubrzala, odnosno kako oni ne bi morali unapred da daju novac? Sa ovom kreditnom podrškom može se to nadomestiti, a s jedne druge strane kom poljoprivrednom proizvođaču da uplatimo taj novac, odnosno kojoj fabrici, kojim traktorima? Ako bismo jednog favorizovali, došli bismo u situaciju da neko kaže – ja ne želim taj traktor, ja želim ovaj drugi traktor.
(Vojislav Vujić: Ko da nižu cenu.)
Ko da nižu cenu? To je teoretski moguće, ali u praksi je to realno neostvarivo. Bilo bi jako puno mogućih eventualnih zloupotreba sa tim.
Da se vratim na ono prvo pitanje koje ste imali vezano za otpis poreza na imovinu koja se tiče obradivog poljoprivrednog zemljišta ili eventualno nekog drugog poljoprivrednog zemljišta. Radi se o izvornom prihodu jedinica lokalnih samouprava. Vlada Republike Srbije je u 2017. godine, kada smo imali sušu, sećate se, kada su bili jako niski prinosi, preporučila jedinicama lokalnih samouprava da otpišu porez na imovinu po ovom osnovu iz jednog prostog razloga da to bude kao jedna od mera podrške poljoprivrednim proizvođačima. Radi se isključivo o izvornom prihodu lokalne samouprave koji samo skupština jedinica lokalne samouprave može da otpiše. Vaša ta mera je svakako kvalitetna. Ukoliko na drugi način regulišete sistem prihoda, onda je ona i opravdana.
Znam nekoliko takvih lokalnih samouprava koje to isto rade, ali u krajnjoj liniji to je na odgovornosti svakog predsednika opštine, gradonačelnika da li će to tako da radi.
Još jedna stvar, želim da naglasim, nama je neophodno u procesu poljoprivredne proizvodnje nabavka novih mašina i da se vratim na ove traktore. Imamo jedan drugi alat koji nam stoji na raspolaganju, i to je preko IPARD-a. Tu uglavnom nabavljaju traktore koji su veći, robusniji, snažniji, koji su veće snage i koji su skuplji. Mi smo skoro sav novac koji nam je bio kroz IPARD program na raspolaganju, kroz aplikacije, potrošili za kupovinu traktora, što je dobro. To znači da su srpski poljoprivredni proizvođači imali interesa da uđu u to i da dobiju 65% povrat za kupovinu traktora. To su traktori koji koštaju po 60, 70, 80 hiljada evra.
37/3 TĐ/VK

Mislim da je jako važno da imamo i ovaj alat. Sad ćemo imati još jednu u ovoj godini, još jednu meru. To je tzv. garantni fond, gde ćemo za dobre biznis planove preko poslovnih banaka, 60% kolaterala neće morati da obezbeđuje poljoprivredni proizvođač, nego će obezbediti država i poslovna banka, a on samo 40% kolaterala.
Danas krediti nisu toliko skupi koliko je problem imati sredstva obezbeđenja, kolateral, da bi uopšte bilo šta mogli da kupite, nevezano da li je reč o traktoru, drugoj mašini, možda nekoj farmi ili nečem sličnom. Kolaterali su najveći problem i upravo iz tog razloga ovaj projekat koji zajedno radimo sa USAID-om će nam omogućiti da preko tri poslovne banke, kroz ovaj program garantne šeme, možemo poljoprivrednim proizvođačima, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva, vinogradarstva da ponudimo ovakav vid podrške. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Slavica Đukić Dejanović.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vujiću, zaista su mere pronatalitetne politike istinski prioritet ove Vlade i prosto podatak da je predsednica Vlade i predsednica Saveta za populacionu politiku Vlade, a da je predsednik države predsednik Nacionalnog saveta za populaciona pitanja i demografiju, govori o tome sa kojih sve aspekata i koliko integrativno i multisektorski radimo na svakom od pitanja kojih smo se ponekada ovde doticali, a koji zapravo rezultiraju već određenim rezultatima.

38/1 MG/MJ 17.55 – 18.05

Ono što jeste činjenica to je da pronatalitetna politika ili populaciona dinamika, kako se to danas u terminologiji EU radije govori, je svojstvo i karakteristika svake zemlje i istina je da su naši demografski indikatori još uvek zabrinjavajući i istina je da se niko ovakvim pitanjima nije organizovano bavio na nivou Vlade, gde je bilo pojedinačnih inicijativa, posebna inicijativa stručnjaka da se po neko istraživanje uradi, ali da se primene mere populacione politike i to intergrativno o čemu smo imali prilike da čujemo od ministara tokom davanja odgovora na vaša pitanja i da vaša nadzorna funkcija, kada je ovaj segment u pitanju, je zaista ispunila sve ono što Poslovnik i akta Skupštine predviđaju, upravo govori i činjenica da gotovo nema četvrtka poslednjeg u mesecu, a da nema i odgovora i pitanja iz ove sfere.
Dakle, mi smo pre tri godine prvi put otvorili u Vladi budžetsku liniju, a ocenili da jedinice lokalne samouprave tamo gde postoji i teče život da one treba da odrede šta su prioriteti populacione politike na kojima treba raditi i onda smo prvi put oglasili, odnosno dali nepovratna sredstva jedinicama lokalne samouprave i to je bilo u iznosu od 130 miliona, 15 jedinica je dobilo, lokalne samouprave gradova i opština sredstva.
Sledeće godine, to je već bilo 500 miliona iz budžeta, 2019. godine i ove godine po 650 miliona. Zašto su jedinice lokalne samouprave koristile ta sredstva? Najveći broj gradova i opština je ocenio da je nezamislivo da dajemo podršku porodici na neki način drugi, a da ne zadovoljimo prioritet, da ima što je moguće više mesta u predškolskim ustanovama. I, zaista od toga da se proširi prostor, da se uslovi komfora u obdaništima poprave, a ovim merama smo smanjili samo po ovom osnovu liste čekanja za 2.500 mališana u mnogim manjim mestima, pre svega seoskim područjima po privi put otvorilo jasleni uzrast i brigu za decu od nula do tri godine. To je bio onako konkretan korak koji je država uradila, s tim da su i lokalne samouprave morale da se pripreme tako da sa 15 do 20% sopstvenih sredstava podrže ova nepovratna sredstva koja su dobili, koja su koristili.
Drugi segment je bio korišćen uglavnom za podršku pedijatrijskoj službi i patronažnoj službi za koju Unicef, kad govori o prednostima i karakteristikama Srbije uvek kaže – pa, ako nešto u Srbiji jeste dobro organizovano, to su segmenti zdravstvenog sistema u ova dva dela. Ali, je činjenica da ima udaljenih sela, da ima i beba i starijih u tim udaljenim selima i da zaista kroz kupovinu vozila za obilazak takvih porodica, i tu smo izdvojili prilična sredstva i veliki broj jedinica lokalne samouprave je zapravo u svojim zahtevima imao izvesnu pomoć u kupovini opreme medicinske, to su uglavnom ultrazvučni aparati i transportna sredstva.
Treći segment vrlo konkretne podrške bili su „start ap“ podrške mladim ljudima uglavnom u poljoprivrednim gazdinstvima, koji planiraju da ostanu na selima i mi smo im pomogli da zapravo sa tim početnim finansijskim sredstvima naprave prve korake u tom segmentu. Zašto je to važno? Zato što istraživanja kažu da su u Srbiji upravljanja migracijama, o kojima je ministar Đorđević nešto više govorio, fokusirane na različite teme uključujući i demografske i ekonomske aspekte. Koji je to profil čoveka koji najčešće napusti Srbiju i ode iz Srbije i imamo problem depopulacije. Pa, to je upravo mlad čovek koji je došao na školovanje ili radi nekih drugih životnih potreba iz seoskih sredina u gradove, on se tu prilično dobro adaptirao i on najradije odlučuje da napusti Srbiju i on je naš najčešće emigrant.



38/2 MG/MJ

Prosečan čovek koji napušta Srbiju u ovom momentu ima 28,7 godina po procenama RZS, svaki peti ima visok stepen obrazovanja i značajan broj prvorođenih beba se rodi u inostranstvu i to jeste naša realnost.
Dalje mere koje su izuzetno značajne i koje zapravo zajedno sa gradovima i opštinama radimo, vezane su za savetovališni rad. Savetovališni rad kada je u pitanju reproduktivno zdravlje je izuzetno značajan, jer se moramo suočiti sa činjenicom da su nam neznanja u ovoj oblasti prilično velika i da zbog toga i maloletničke trudnoće i naročito teški oblici dečijeg rada nisu frekventni, ali ih evidentiramo, postoje i na suzbijanju ovih pojava radimo i na zakonodavnom planu, ali i u praksama. Šta bi bili još konkretni ili baš apsolutno konkretni rezultati primenjenih mera, dakle, ne samo ovi podsticaji, ne samo povećanje vidljivosti i ne samo taj integrativni rad u kome Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo zdravlja, naravno Ministarstvo finansija, sva ostala ministarstva daju nemerljiv doprinos.
Pre svega, apsolutni brojevi koji kažu da jedino u Srbiji u odnosu na 10 zemalja sa kojima smo pravili paralelne analize, a to su sve države bivše Republike Jugoslavije, Mađarska koju veliku pažnju posvećuje ovim pitanjima, Albanija, Rumunija i Bugarska, jedino se kod nas rodio veći broj beba u 2019. godini, u odnosu na 2018. godinu i jedino je kod nas smanjena smrtnost i to u kojim regijama? Za Beograd smo očekivali da će biti veći broj beba, ali za jugoistočnu Srbiju nismo.
To znači da taj duh integrativnog rada u Vladi, investicije na jugoistoku Srbije zadržavaju ljude dole i dole se rađaju ta deca. Zaista je to jedan vrlo ohrabrujući korak. Republički zavod za statistiku još nije izašao sa podatkom koliko se dece, kog reda rođenja više rodilo, ali analizu pravimo mi u kabinetu i očekujemo da će broj trećerođenih beba biti čak za 600 do 700 hiljada veći u 2019. godini u odnosu na 2018. godinu. To znači da su mere Vlade zaista dale rezultate, da u pogledu regionalizacije, u pogledu davanja istih šansi svakom detetu da se najpre rodi, a onda da odrasta na najadekvatniji način, da je to zapravo jedan duh koji neguje Vlada i to ne može nijedan kabinet, nijedno ministarstvo zajedno. To možemo svi skupa i to i činimo. Hvala vam na ovom pitanju.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Da li imate još neko pitanje? Izvolite.
VOJISLAV VUJIĆ: Zahvaljujem se na odgovorima i želim da taj trend nastavite i sa radom, a i sa povećanjem populacije.
Pitanje za gospodina Lončara. Nikako ne mogu da preskočim sada verovatno najaktuelniju temu u čitavom svetu, korona virus. Interesuje me, pratim naravno šta se dešava u okruženju, ali samo da vas pitam koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji?
Kakvi su vaši planovi ako se tako nešto ne daj Bože desi i da li o aktuelnom problemu komuniciramo kao država i vi kao resorno ministarstvo sa okolnim zemljama i da li ćemo u toj situaciji svi zajendo raditi u jednom istom pravcu? Da li postoji jedan plan saradnje sa zemljama koje nas okružuju?
Obzirom da gospodin Dačić nije ovde, zamoliću premijerku da mi da odgovor, u stvari to nije konkretno pitanje, ali prosto interesuje me i čuo sam da je bilo nekoliko pitanja, jednostavno imam želju da znam šta vi kao premijer, svi zajedno kao Vlada, šta očekujete i u kom pravcu će se odvijati ova situacija dalje u Crnoj Gori, na osnovu diplomatskih iskustava, kakve ima naša zemlja?


38/3 MG/MJ

Interesuje me kako na vaš rad direktno utiče izjava specijalnog izaslanika predsednika Amerike Ričarda Grenela koji traži da Srbija prestane sa aktivnostima koje su vezane za priznavanje tzv. nezavisne države Kosovo? Hvala.
PREDSEDNIK: Prvo pitanje je bilo za ministra Lončara. Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, imam obavezu da vas informišem kao najviši dom u Srbiji o trenutnoj situaciji, prvenstveno kod nas, u našoj zemlji, a i u regionu i u svetu. Ovo pitanje kao što ste sami mogli da vidite, shvatamo na najozbiljniji način i da svi znate kako to funkcioniše.

39/1 BM/VZ 18.05 – 18.15

Mi, srećom nemamo ni jedan registrovan slučaj, što ne znači da ga neće biti. O čemu se radi? Radi se da je ovo 21. vek, radi se da ne možete da zaustavite putovanja, da ne možete da zaustavite migracije, epicentar znate da je u Kini. Mnogo toga zavisi od mera koje budu preduzete u Kini.
Mi smo sve vreme u komunikaciji, na stalnoj vezi sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja je u obavezi, kada se nešto ovako dešava, da izdaje saopštenja vezana za trenutnu situaciju i vezana za mere koje trebaju da se preduzmu.
Ono što želim da uverim i vas i sve građane Srbije, da sve one mere koje su do sada predložene da se preduzmu, da smo mi u Srbiji preduzeli i više od toga što su oni zahtevali od nas, odnosno što nam je bila obaveza da uradimo. Od bukvalno samog početka smo aktivnu ulogu uzeli, od aerodroma, graničnih prelaza, komunikacija sa kineskom ambasadom, komunikacija sa turističkim agencijama, komunikacije sa zemljama u regionu, sa onima sa kojima se graničimo, od te pojačane kontrole, od nadzora ljudi iz Kine koji dolaze ovde, da li su to Kinezi, da li su to ljudi koji su naši, koji su bili tamo, zatekli se, pa su se vratili, da li se radi o turistima iz Kine, koji su došli ovde prolazeći kroz niz zemalja u regionu i odradili, ponavljam i više od onoga što su mere Svetske zdravstvene organizacije obavezivale.
Šta je ono šta će se dalje dešavati? Postoje dva problema, a to je što još nema kompletnih informacija o samom virusu. Korona virus je poznat od ranije, ali ovo je sada neka nova mutacija i ne zna se dovoljno podataka, posebno oko prenošenja tog virusa. Ono što nas zabrinjava, u ovom momentu, svi slučajevi, ima ih 68, ako se ne varam van Kine, u Evropi i u ostatku sveta, i većina njih su bili, to su ljudi koji su bili u Kini, tamo su se zarazili, pa su došli u neke od tih zemalja i onda su dobili simptome i dijagnostikivani su i potvrđeno je da se radi o korona virusu. Imamo ono što upozorava, to je slučaj u Nemačkoj osobe koja je bila u komunikaciji samo, sa nekim ko je bio u Kini i boravio u tom području.
Šta to znači? To znači da ćemo morati da još više povedemo računa, jer nemamo zvanično još podatke, kako se tačno prenosi, kao što imamo za ostale viruse, jer da imamo te podatke i još neke druge, mi bi tačno mogli da predvidimo iz prethodnih iskustava koja su bila i kod nas i u drugim zemljama, mogli bi da predvidimo kako će to da ide i u kom pravcu će da ide. Ali, bez obzira i na te koje nemamo, mi se uvek spremamo na neku goru opciju od one što bi trebala da bude.
Ono što se očekuje da vrhunac se dostigne u narednih 10 do 15 dana. Znači, to je ono što se očekuje po prognozama Svetske zdravstvene organizacije i stručnjaka koji rade na tome. Za tih 10-15 dana ne može da se uradi ništa revolucionarno da se to spreči, sem mera izolacije i tamo na licu mesta gde se dešava da se odrade mere, da se spreči migracija tog stanovništva i tih ljudi koji su se tamo zatekli. To je jedan od načina da ide.
Druga stvar je da svi najozbiljnije shvate i kada dođu u kontakt sa ljudima koji dolaze iz tog područja ili su bili tamo, ili žive tamo, pa su došli ovde, da se automatski registruju i da se stave pod neku vrstu nadzora i da se isprate do kraja. Mi to radimo sa tim ljudima, sve vreme dok provedu u Srbiji, ako idu dalje. Danas sam imao sastanak na insistiranje kineske ambasadorke Kine, koja je ovde, upravo smo na dnevnoj komunikaciji, sve što je do nas ponudili smo pomoć koju mi možemo da pružimo i da uradimo.
Želim da kažem, znači, ne treba da bude nikakva panika ako se desi neki slučaj i kod nas. Teško je to sad bilo ko da predvidi, ali je najbitnije da reakcija bude pravovremena.

39/2 BM/VZ

Ono što smo mi uradili, naši timovi rade bukvalno 24 časa najstručnijih ljudi. Imamo spremne sve uslove, imamo spremne izolacije, imamo spremne stručnjake, imamo spremna specijalna vozila, imamo specijalnu opremu, imamo reagense, ako se sećate, mislim da smo jedni od retkih koji smo ovo sačekali sa reagensima za korona virus. To ne za jedan, nego za četiri tipa. Svi su to nabavljali navrat na nos, mi smo to imali ovde i mogli smo, podsećam, to su reagensi koji za dva sata donose rezultat da li ima korona virusa ili ne.
Naravno, stupili smo u kontakt sa najprestižnijim evropskim i svetskim laboratorijama gde bi u slučaju da se pojavi taj rezultat i prekontrolisali još jedno. Jer, to je princip, tako se radi, tako struka insistira i tako se radi.
Ono što mi ne možemo da predvidimo kada će, ko će doći kod nas, da li će biti zaraženi ili neće biti zaraženi. Sledeća stvar koju mi radimo, mi se brinemo i za sve naše građane koji su poreklom iz Srbije, koji već neko vreme ne žive u Srbiji, ali im se desi, ako što je bio ovaj bračni par, odnosno ova žena, koji žive u Kini, ali su otišli na odmor u Indiju. Zadesilo ih je tamo, srećom za ženu iz Srbije, stigli su rezultati, ona je negativna, nema korona virus, ona nije u bolnici. Muž se pati, ali bukvalno, gledamo da pratimo za svakog našeg građanina i ne sad iz nekog razloga, nego da bi mogli na vreme da reagujemo i da sprečimo.
Ono što treba da znate, formirali smo jedan tim naših stručnjaka koji se bave samo time. To su ljudi koji su već imali iskustva i kod nas i u stranim zemljama, i u drugim zemljama sa raznim virusima. Ono što je najbitnije, imamo odgovore za sve moguće situacije koje bi mogle da se dese. Ne bi voleli da se dese, ali imamo odgovore i moliću i vas i sve građane da pažljivo slušaju samo proverene podatke, da ne slušaju poluinformacije i dezinformacije, jer i toga ima i to se dešava. Znači, to u momentu može da bude najgore.
Ova stvar mora da se ostavi da je struka radi, da slušamo njih, jer jedino tako možemo iz ovoga da izađemo sa što manje posledica. Mi ne možemo izvan celog sveta, izvan Evrope. Kako bude drugima biće i nama, ali moramo da pristupimo najozbiljnije.
Ova stvar ne sme da se pretvori u neku dnevno političku aktivnost, u neku promociju nečega, u nešto sasvim drugo, jer ovde moraju svi da shvate da se ovde radi o ljudskim životima i da svaka greška može da nas skupo košta. Od naše ozbiljnosti zavisi dosta toga. Imamo odgovornost i prema nama i prema našoj deci da ovde odreagujemo samo onako kako to struka zahteva. Za sada imamo sve, nema apsolutno mesta panici, ne treba da bude iznenađenje ako bude neki slučaj kod nas. Ali, ne znači ni da treba da se opustimo i da mislimo da se to negde dešava na drugom mestu, da je nemoguće da dođe kod nas.

40/1 VS/MP 18.15 – 18.25

Još jednom bih se zahvalio svim našim ljudima, našim stručnjacima koji su od početka ove novonastale situacije sve vreme aktivni, bukvalno 24 časa, koji mnogo ono što mi ne vidimo i kada se god pojavi nešto sumnjivo, i kada se god pojave građani koji su doputovali, gde oni budno prate šta se dešava, rade na analizi i da zamolim naše građane da ne zloupotrebljavaju, jer imamo situaciju, jer imamo jedan red na Infektivnoj klinici ljudi koji oni misle da imaju korona virus.
Kada uzmete anamnezu, nema teoretske šanse da imaju korona virus, i onda traže da ime se uradi testiranje na korona virus.
Sa druge strane imamo drugi red koji traže da im se uradi testiranje na korona virus, jer žele da idu u neku zemlju koja traži potvrdu da su se testirali da nemaju korona virus.
Ja molim samo za razumevanje. Mi toliko novca nemamo da trošimo da bi neko dobio potvrdu da negde ide ili neko što je sanjao da ima korona virus pa treba da mu se uradi ili da se poziva broj telefona koji smo rekli za ljude koji su došli iz Kine da se oni obrate na taj broj telefona da istog momenta ekipa specijalizovana sa specijalnim vozilom dođe po njih da oni ne bi ulazili u javni prevoz, da ne bi ulazili u taksi, da ne bi bili u kontaktu sa nekim drugim da uzmemo, a ne da se zove taj broj telefona i da se kaže kako su bili u autobusu i kinuo jedan Kinez, na sledećoj stanici se ispraznio autobus, ostali su samo vozač i Kinez u autobusu pa bi oni došli da se testiraju.
Znači, ljudi molim vas, ovo nije ni malo smešno, molim za ozbiljnost i molim da se slušaju saveti onih ljudi koji to stručno rade, jer jedino tako možemo da izađemo iz ovoga.
Ova situacija se prati iz dana u dan, blagovremeno ćemo obaveštavati šta se dešava, mi ne možemo sada ni mnogo veći umovi od nas ne mogu da predvide u kom pravcu će to da ide, ali mi ćemo gledati da odradimo sve što je do nas i da iskoristimo znanja naših stručnjaka, da pomognemo ne samo nama, nego i onima koji su najugroženiji u ovome.
Još jednom hvala svim ljudima na razumevanju i hvala našim stručnjacima koji rade sve vreme budno na ovome.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Rep ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić.
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče naših očekivanja i šta mislimo da će se dalje dešavati u vezi spornog zakona u Crnoj Gori, dakle evo poslednja vest koja je izašla ne znam da li ste videli to je da je na sastanku u Patrijaršiji odlučeno da se pokrene inicijativa pred Ustavnim sudom Crne Gore povodom spornog zakona.
Dakle, sinod SPC će pokrenuti ovu inicijativu. Još jednom mi kao zemlja koja poštuje suverenitet Crne Gore i vladavinu prava i mi i oni smo zemlju predpristupnom procesu EU apelujemo tamo na vladavinu prava, tako da ćemo sačekati tu odluku, ali to je jedan konkretan korak. Iskreno, ja očekujem da vidim šta će reći i evropske institucije, i to u okviru teme vladavine prava, a isto tako, možda i malo više povodom teme, nepovredivosti imovine.
Dakle, ovo čak i ako se ne tretira kao versko pitanje i pitanje prava manjinskih zajednica, srpskog naroda u Crnoj Gori je par ekselans, pravno pitanje neotuđivosti imovine.


40/2 VS/MP

Dakle, i u tom smislu očekujem da vidimo šta će se dešavati, za šta god se odlučimo biće presedan u bilo kom drugom slučaju. Pored toga, primetno je da u ovom trenutku još ništa nije rekla Venecijanska komisija, oni su za ovaj zakon tražili mišljenje Venecijanske komisije. Dobili su komentare Venecijanske komisije koje nisu implementirali, mislila bih da će Venecijanska komisija u jednom trenutku da možda reaguje i svakako u komunikaciji sa EU.
A, onda i najvažnije, ono što mislim da je najefektivnije, to je da Republika Srbije pruža stalnu kontinuiranu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori, kao i svuda. Svuda je ostalo da bude u kontinuiranoj komunikaciji, isto tako pruža podršku i SPC i da se zajedno borimo za očuvanje interesa i svih prava srpskog naroda, gde god oni živeli.
U tom smislu je meni neverovatno opet ovo što je rekao narodni poslanik. To nije nešto što vi možete sebi da pripišete, već sve što se dešava u ovom trenutku je rezultata aktivnosti našeg naroda u Crnoj Gori.
Ja ću podsetiti da na žalost, ne mogu da se setim da je iko pre predsednika Vučića imao inicijativu i okupio predstavnike našeg naroda iz celog regiona, na jednom mestu u isto vreme, da razgovaramo, u Republici Srbiji. Mi smo imali najmanje tri takva sastanka, poslednji, ako se ne varam je bio u Kraljevu, kada smo imali otvaranje aerodroma, kada su bili svi predstavnici Srba iz regiona, uključujući i Sloveniju.
To je prvi put da postoji tako nešto, da smo zajedno seli, da smo zajedno pričali, da smo zajedno dogovorili podršku, otvaranja srpskih kulturnih centara, konkretno, podršku projektima našeg naroda i naših zajednica u zemljama u kojima žive, od školstva, infrastrukture, preko kulture, preko učenja jezika, srpskog jezika u tima zemljama, i tako dalje.
Vidite kada kontinuirano radite na tome kao što je radio Aleksandar Vučić, čija je to inicijativa, onda imate jedno jedinstvo naroda koje je pre svega srpski narod, predstavnici srpskog naroda, a ne ove ili one političke stranke, ili političke afilijacije u Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji ili gde god drugde bilo, ili BiH.
Dakle, onda ljudi znaju, stave svoje partijske po strani i za neke interese srpskog naroda se bore na legitiman način, zajedno i time su jači.
To je rezultat ovih inicijativa.
Nema nikakve potrebe da se kitimo tuđim perjem. To su trebali da rade neki pre nas, zato što nisu imali svoje rezultate. Mi imamo rezultate, oni govore dovoljno o nama, sve ono što smo radili i neke stvari o kojima nismo pričali, neke stvari o kojima danas ne pričamo, jedino je važno da imamo rezultat za srpski narod i sve naše građane u samo Republici Srbiji.
Vratiću se opet, kada kažem rezultat, evo, pitala sam, koji rezultat vi tražite? Rezultat je, povući taj zakon. To je fenomenalno reći. Ko ne bi želeo takav rezultat?
Šta ste nas kritikovali, šta nismo uradili kao da bi dobili taj rezultat? Nismo tražili sazivanje Saveta bezbednosti UN, povodom ovog pitanja.
Da li mislite da sazivanje SB UN povodom ovog pitanja bi vam dalo željeni rezultat ili bi uradilo upravo ono što sam ja rekla pre toga, a to je da svaki put kada se nešto desi, vi sazivate SB UN i onda kada vičete tako 10 puta – Vuk, kada budemo imali ozbiljan životni problem i pišemo UN, šta će reći? Evo ih opet ovi sa svojim desetim pismom.
Treba biti promišljen, pametan, treba znati kada šta raditi, kada koje diplomatsko oružje upotrebiti, a ne tako.

40/3 VS/MP

Reći ću vam još jednu stvar, to su sve one stvari koje očekujemo, i ovo, Ustavni sud da vidimo ustavna pitanja, u nadležnosti naravno i u okviru suvereniteta Crne Gore, ali i u okviru njihovih evropskih integracija, vladavine prava, nepovredivosti imovine, pitanja i u okviru evropskih integracija, prava i slobode građana koje god vere, nacionalnosti oni bili u jednoj državi koja želi da postane član EU, u našim bilateralnim odnosima, ja se isto nadam da će biti još dodatnih sastanaka, razgovora između predsednika Vučića i Mila Đukanovića.

41/1 JI/IR 18.25 – 18.35

Na kraju krajeva, to je sve ono što ćemo mi uraditi, što očekujemo i u kom smeru mi gledamo. Ali, rekla bih vam da ovde nije to toliko bilo zapaženo.
Na kraju, kao rezultat svih inicijativa imamo i konačno, mislim prvi put od septembra srpski jezik da se uči u školama u Sloveniji. To nije bilo moguće ranije zato što mi nismo imali adekvatnu komunikaciju sa Slovenijom i zato što tamo niste imali jedinstven zahtev Srba. Nažalost, oni tamo nisu nacionalna manjina, što zaista mislim da nije primereno i nije u skladu sa evropskim vrednostima koje mi poštujemo i koji se nama nameću.
Imali ste nekako tri potpuno odvojene grupe Srba u Sloveniji, koji su se samo isključivo svađale. Dakle, nijedan zajednički projekat nisu mogli da dogovore. E, sada, konačno imamo uspostavljeno jedno telo, svi rade zajedno, stavili su svoje razmirice po strani i od septembra imamo učenje srpskog jezika u Sloveniji. I to je rezultat tog kontinuiranog rada, napora i upornosti.
Što se tiče obustave aktivnosti u vezi sa povlačenjem priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i zemalja koji su, nažalost, pre svega, u tom prvom talasu bez naročitih, ja mislim, razmišljanja ni znanja činjeničnog stanja, ni situacije, nažalost, pre svega, pritiskom nekih drugih međunarodnih sila priznavale tzv. Republiku Kosovo.
Mi smo rekli da povlačenje takse svakako ne može. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedno sa drugom. Takse nisu uvedene zato i ne možete da kažete da je nešto što je uvedeno, bez obzira na bilo šta drugo sada treba da se povuče, a da mi uradimo neku drugu stvar koja nije bila uzrok tih taksi.
Jedino o čemu mi možemo da pričamo je da dok traje dijalog, a dijalog može da se nastavi tek nakon što se ukinu takse, može da se kaže da je status kvo, pa u tom statusu kvo, ukoliko oni ne pokušavaju da se učlane u neke međunarodne organizacije i nema novih priznanja, da nema novih otpriznavanja, ali to je stvar širih razgovora, zato što to nije tako lako ni obećati ni ispuniti, zato što postoje države koje misle svojom glavom i koje će reći – vidite, mi smo u tom trenutku, ta Vlada je tada pogrešila, to nije u skladu ni sa našim interesima. Mi sada znamo situaciju na terenu. Ne možemo mi tako lako da utičemo na te zemlje sada i da kažemo – nemojte slučajno da povučete priznanje.
Dakle, to je stvar jedne druge debate, jednog drugog dijaloga u kojima treba sve ostale druge stvari da se sagledaju. Ali, svakako ta jedna sa drugom tom stvari ne može biti nikako povezana, ne može se stavljati znak jednakosti. Taksa za takse. Taksa moraju da se povuku da bi se nastavio dijalog, pa ćemo onda sve ostalo videti.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar, gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Pa, evo, ja možda, kao ministar za evropske integracije uz dužno poštovanje svih stavova koji su izneti ovde i sa strane naše premijerke i sa strane poslanika.
Imam samo donekle malo drugačiji pristup, a vezan je za ono što jeste pristupni proces, dakle, iz Srbije, ali i Crne Gore, jer pristupni proces mora da se vodi i ja sam o tome obavestila i odgovarala vam na taj način na vaše pitanje, obavestila relevantne institucije EU, zato što sam podsetila da pristupni proces, ako je jednak za sve mora da bude vođen i po jednakim pravilima.
U tome je suština i dodata vrednost procesa. Dakle, to nije unošenje bilateralnih pitanja u proces, jer mi smo, dakle i Srbija i Crna Gora su zemlje koje pregovaraju, dakle, u pristupnom su procesu, zemlje kandidati za članstvo.

41/2 JI/IR

Ali, znate Srbija je jedina država koja pregovara članstvo i koja je imala obavezu, koju smo mi voljno i rado ispunili, da sačini poseban akcioni plan, dakle, nacionalne manjine u okviru Poglavlja 23. dakle, vladavina prava. I mi smo pokazali na taj način da smo kao zemlja nedvosmisleno, jasno, iskreno opredeljeni da poštujemo multietničnost, multikonfesionalnost i svaku drugu različitost koja postoji u našoj zemlji.
Te su crkve i verske zajednice u Srbiji sve slobodne da uređuju svoje unutrašnje, dakle, da strukturiraju svoje odnose unutar crkvi i raspolaganje svojom imovinom po najboljim evropskim standardima. Mislim da to zavređuje pažnju i da treba da bude istaknuto.
Ono što radi Crna Gora, zaista smatram da nije u skladu sa temeljnim principima na kojima počiva i sam proces evropskih integracija i sam pristupni proces.
Dakle, mi radimo naš deo posla u smislu ukazivanja činjenica da ono što se dešava zaista treba na neki način da naiđe na reakciju.
Šta znači reakcija? To je ono pitanje koje ste postavili i na koje je premijerka, ja mislim, dala jedan ispravan odgovor. Dakle, šta su očekivanja? Da li su očekivanja da se povuče ovaj zakon? Lično smatram da neće doći do toga da će iko pozvati Crnu Goru da povuče zakon, jer kao što se zakoni ne pozdravljaju, tako se i zakoni ne povlače po nečijem pozivu, ali alarmirati, na neki način, ne previše, ne unoseći previše tenzije u onako već krhke odnose u regionu, mislim da zaslužuje da bude primenjeno kao instrument, ali to nikakve veze sa Savetom bezbednosti UN nema. To bi bio jedan potpuno pogrešan pristup u okviru multilateralnih mehanizama koji postoje u našoj diplomatiji, tu je OEBS, za početak, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, dakle, gde može. Međutim, da li znate šta sam ja primetila? To je da kad god je pitanje vladavine prava i stanja medija u Srbiji svi se iz opozicije, dakle iz nevladinog sektora i te kako pozovu na institucije i kancelarije OEBS, a nisam čula da se iko, dakle, ako idemo već od tog nekog nižeg nivoa alarmiranja, da ne dođemo do toga da baš država odmah diže ti pitanje, niko se nije setio da možda uputi neku vrstu ili pisma ili skretanja pažnje i tako dalje nadležnim kancelarijama OEBS, koje se bave različitim dimenzijama, od demokratije ljudskih prava, do slobodnih izbora, poštovanja medija i tako dalje.
Prema tome, zaista mislim da je Srbija odmereno reagovala, zaista mislim da smo uradili i ono kao što je premijerka rekla, složiću se, nije sve vidljivo i ne mora sve da bude tako pretreseno u javnosti, ali mi svakako na odgovor, na način kao pristupajuća zemlja koja ima interes da ima sa Crnom Gorom dobre odnose, ali i te kako ima interes i pravo da zaštiti, pre svega, ljudska prava, da se ne bi dogodilo i nekome drugome. To je vladavina prava, a ne samo kada štitite interes svoje zajednice ili svojih građana koji predstavljaju naše građane koji se izjašnjavaju kao Srbi, već da se to ne dogodi ni nikome drugome, kao što su očekivanja od Srbije bila u tom pogledu i Srbija ih je voljno, iskreno i dosledno sprovela. E, takva očekivanja, makar tolika treba da se ukažu.
Zaista ne očekujem poziv za povlačenje, da budem sasvim otvorena, ovog zakona, ali svakako da se temeljno preispita kako Crna Gora sprovodi obaveze iz svojih pregovaračkih poglavlja o vladavini prava.
Smatram da je to jedan fer pristup, da bi tako isto svako drugi reagovao da se bilo šta dešava u Srbiji u pogledu statusa, dakle, i neotuđivih verskih prava koji su deo ljudskih prava.

41/3 JI/IR

Znači, mi radimo, mislim da radimo razumno, mislim da nismo pogoršali do neslućenih razmera odnose, ali da smo svakako svoj deo posla uradili. Možda on nije uvek vidljiv, ali hoću da građani znaju da sve instance premijerka, predsednik države, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo za evropske integracije radi svoj posao.
Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujuć.
Izvolite.

42/1 DJ/IĆ 18.35 – 18.45

VOJISLAV VUJIĆ: Da se zahvalim svima na odgovorima i pošto sad po Poslovniku ova zadnja dva minuta nemam pravo više da postavljam pitanje, ja ću da pozdravim i ministra ekologije, gospodina Trivana.
Gospodinu Nedimoviću, samo još jednu stvar, ono što sam ja malo pre davao kao predlog nije se odnosilo na velike poljoprivredne proizvođače, fakat, oni su jaki, oni mogu da iznesu tu priču, država treba da im pomogne, odnosilo se na one male sitne, i upravo na one male traktore o kojima smo pričali.
Dobar je vaš predlog, može da im se izađe u susret i još neka metodologija koja bi mogla da im se osmisli kako da im se izađe u susret da oni mogu da se udružuju u zadruge. Veliki broj tih malih sitnih nije dovoljno pismen, bez ikakve uvrede, ili nema dovoljne veštine koje su potrebne za otvaranje jedne zadruge i vođenje zadruge. Da li postoji mogućnost da ljudi u lokalnim samoupravama koji se bave temom poljoprivrede mogu da iznađu neko vreme i da se organizuju tribine, gde bi ovi ljudi mogli da se upoznaju sa načinom kako najlakše osnovati poljoprivrednu zadrugu? Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.
OLENA PAPUGA: Hvala, predsedavajući.
Pošto nema ni jednog resornog ministra kome sam namenila pitanja, pitanja postavljam svim ministrima koji su ovde prisutni, a posebno premijerki Brnabić.
Prvo pitanje se odnosi na male privrednike i zanatlije. Zbog gomile nepotrebnih papira i preduge procedure mnogi od njih ulaze u sivu ekonomiju i rad na crno. Preduzetnici i zanatlije se snalaze da bi preživeli. Evo vam jednog primera, preduzetnik daje platu na primer 50 hiljada dinara po svakom zaposlenom. Porez je 10%, 5.279 dinara, PIO 14%, 9.600, zdravstvo 5,15%, 3.500 itd. Sve u svemu, ako bih nabrojala sve one obaveze koje privrednik treba da da državi na tih 50.000 plate neto izlazi da on treba državi da da 30.490 dinara po zaposlenom. Pitam vas, da li mali preduzetnik ili zanatlija to može da uradi? Da li on jednostavno može da izmiri sve te obaveze i jednostavno da ne uđe u neku crnu ekonomiju?
Pitam, koliko je država utrošila domaćih i inostranih sredstava za otvaranje stranih firmi u Srbiji u 2019. godini? Molim vas, navedite mi koja je lokalna samouprava pomogla nekom malom i srednjem preduzetniku, a i zanatliji i u kom obliku?
Pitam vas, zašto je država u poslednjim godinama, ne sada, nego već decenijama, uništila udruženja zanatlija, koja su u nekim selima, ja znam u Vojvodini, a sigurno i u Srbiji su ta udruženja zanatlija postojala i preko 200 godina, znači, oni su brinuli na neki način o tome kako će zanatlije da funkcionišu itd. Država to jednostavno više ne pomaže. Sva, uglavnom, udruženja zanatlija su uništena i, u stvari, više ni ne postoje. Pitam vas, da li će i kada će država doneti zakon o zanatlijama, što zanatlije čekaju već godinama?
Drugo pitanje postavljam, pošto nema resornog ministra Šarčevića za obrazovanje, možda ministarki Joksimović, kažete da, a i ja znam da nas je Evropska komisija pohvalila da imamo dobro obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Poglavlje 23 smo, ja mislim, dobro uradili, nemam primerki, stvarno brinemo o pripadnicima nacionalnih manjina, ali mogu da kažem da nacionalne manjine još uvek nemaju udžbenike.
Znači, drugo polugodište je počelo u Vojvodini, pripadnici Rusinske nacionalne zajednice u drugom razredu nemaju matematiku, u šestom razredu nemaju matematiku, biologiju, istoriju, geografiju, informatiku i tehničko.

42/2 DJ/IĆ

Taj drugi i šesti razred ove godine uče po novom programu. Znači, roditelji su bili primorani da kupe deci stare udžbenike, da bi sada možda u aprilu morali da kupe nove udžbenike, tako da, zato što će se matura polagati po novom programu.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, gospođa Ana Brnabić. Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Što se tiče malih privrednika i zanatlija, čini mi se da nam je poseban fokus u 2018. i 2019. godini bio na male privrednike, paušalce i samim tim, naravno, i zanatlije, kao deo te grupe.
Mi smo u poslednje tri godine smanjili porez za ukupno nekih 3%. Slažem se da to možda ne deluje mnogo, to je značajno izdvajanje za državnu kasu, odnosno značajni prihodi koje mi nećemo prikupiti, ali sa svim smanjenjima poreza uvek mislimo na teško stečenu finansijsku stabilnost zemlje. Dakle, smanjili smo porez 3% i nastavićemo da smanjujemo porez.
Paralelno sa tim smo povećavali svake godine neoporezivi dohodak, što je isto tako olakšica pri isplati plata. Trenutno je neoporezivi dohodak oko 16.300 dinara. Kada sam ja, ako se ne varam, kada sam bila ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, neoporezivi dohodak je bio oko 11.000 dinara. Dakle, nije ni malo beznačajno.
Upravo sam pre dva dana predstavila reformu sistema paušalnog oporezivanja i to je bila jedna od najvećih teškoća, pre svega paušalcima, pa kažemo da su i mali privrednici tu. Zašto? Zato što smo imali sistem u kome su poreska rešenja kasnila i po dve godine, u kome vi niste znali koliko vi treba da platite porez te godine i onda pošto vam kasni dve godine, stigne vam porez za sve te dve godine, sa tim da treba da ga platite u narednih 15 dana.
Vi niste tačno znali koliki porez treba da bude zato što je on dosta arbitrarno ostavljen na odlučivanje poreskoj upravi, odnosno poreskim inspektorima i mi smo hteli da napravimo taj sistem potpuno drugačiji, da on bude potpuno transparentan, da bude potpuno, tačno i jasno kontrolisan, da bude objektivan, čime smo u ogromnoj meri u stvari zatvorili taj prostor za korupciju, jer gde god imate arbitrarnost, gde god imate da neko diskreciono odlučuje koliko će neki privrednik platiti, tu imate ozbiljan ne samo prostor za korupciju, nego poziv za korupciju.
Mi smo to izmenili, tu je zaista Ministarstvo finansija i Poreska uprava kao deo Ministarstva finansija jako povukla, radili smo zajedno sa privrednicima i sada imamo sistem gde vi potpuno transparentno odete na sajt Poreske uprave, ukucate sve vaše parametre, čime se bavite, koja je šifra delatnosti, u kojoj lokalnoj samoupravi, kojoj zoni, kliknete na kalkulator i on vam da koji porez treba da platite.
Da ne bi kasnilo, ovo se sve radi elektronski. Elektronski se i to za godinu unapred šalju prijave, tako da se plaća porez. Tu smo uveli jedan potpuni red i transparentnost i smanjili svaki prostor za korupciju. Onda smo da bi posebno podstakli preduzetništvo, mala i srednja preduzeća, mikrofirme, od 1. oktobra 2018. godine za mlade ljude koji su u proteklih 12 meseci završili školu, bilo da je tehnička škola ili gimnazija ili završili fakultete i ljude koji su više od šest meseci nezaposleni registruju na Nacionalnoj službi za zapošljavanje od 1. oktobra 2018. godine ako otvore firmu svoju, u prvih 12 meseci su u potpunosti oslobođeni poreza, plaćanja poreza i doprinosa, upravo da bi imali 12 meseci da razviju svoj posao, da se nauče, da nađu tržište, da se ne plaše da će država odmah da im ispostavi račun u prvom mesecu poslovanja. Zahvaljujući tome smo od 1. oktobra 2018. godine do 1. decembra 2019. godine imali osnovanih novih nekih 780 preduzeća koja zapošljavaju oko 900 ljudi.

43/1 BD/CG 18.45-18.55

Ono što je najlepše u toj priči, što su ta preduzeća upravo tamo gde nam najviše trebaju. Dakle, najveći broj preduzeća je registrovan u Brusu, pa imamo Loznicu, Trstenik, Knić, dakle, tačno tamo gde je nama možda teže da dovedemo strane direktne investicije, a ti ljudi imaju svoje ideje i sada smo im dali priliku da započnu svoje poslovanje.
Od 1. marta ove godine smo zakonima koji su izmenjeni ovde u Skupštini u decembru 2019. godine to poresko oslobođenje proširili na inovacione kompanije i to za prvih tri godine od formiranja.
Onda smo 1. januara 2019. godine usvojili novu uredbu koja subvencioniše značajno samo opremu, samo kupovinu opreme za mala i srednja preduzeća, preduzetnike, čime se značajno poboljšala krvna slika naše privrede, zbog čega nam se polako oporavlja industrijska proizvodnja, zbog čega ćemo mi imati, odnosno smo imali rast u 2019. godini značajno, značajno veći nego planiranih 3,5%.
Videli ste, ako niste, pogledajte, danas je i Evropska komisija rekla da je zahvaljujući ekonomskom rastu Srbije podignut ekonomski rast čitavog zapadnog Balkana. To je u velikoj meri zbog građevine i mnogo naših većih izdvajanja u infrastrukturu i kapitalne projekte, kapitalne investicije, ali i u velikoj meri zahvaljujući oporavku industrije, što je i zbog toga što smo ponovo svetski prvaci u privlačenju stranih direktnih investicija, ali i zbog toga što smo dosta promenili uslove u preduzetništvu.
Konačno, dali smo posebne poreske olakšice za stare zanate, tako da sada i u toj samoj prijavi imate da kliknete i da se bavite starim zanatima, da bi vam se u skladu sa tim umanjio porez.
Sigurno postoji još mnogo stvari koje ćemo uraditi, koje ćemo moći da uradimo. Ali, čini mi se da smo do sada uradili više nego bilo ko ranije za naše preduzetnike, mikro, mala, srednja preduzeća, u smislu poslovanja, uvođenja elektronske uprave, smanjivanja troškova samom elektronskom upravom, na kraju krajeva, i ovde smo imali, prošle nedelje ste usvojili Zakon o arhivskoj građi, kojim uvodimo konačno elektronsko arhiviranje.
Sve te stvari štede dodatne troškove našoj privredi. Više ne morate da iznajmljujete magacine da bi štampali sve, čuvali sve u papiru, digitalizujete, uništite i to je to. To će velikim kompanijama uštedeti stotine hiljada evra godišnje. Malim, mnogo manje, ali nešto značajno. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović.
Izvolite.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Hvala.
Evo, poštovana poslanice, zaista nije moj resor, ali potrudiću se, makar onoliko koliko pratimo tu situaciju u okviru Poglavlja 23 i Akcionog plana koji sam već pomenula za nacionalne manjine. Postoji Memorandum o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i na pismima nacionalnih manjina iz 2016. godine.
Da budem iskrena, jedno vreme je najveći problem bio upravo sa udžbenicima na bugarskom jeziku i tu se nekako fokusirala pažnja dok smo rešavali te probleme. Cela procedura ide na sledeći način. Vi znate da se odeljenje opredeljuje na osnovu broja učenika, mora da postoji određeni minimalni broj učenika da bi se formiralo odeljenje. Ako je ispunjen taj uslov, onda se program usaglašava sa nacionalnim savetom, savetom nacionalnih manjina, pa se vrati izbor učenika po odobrenju Saveta udžbenika, pa se onda knjige prevode.
43/2 BD/CG

Mogu da vam kažem da je postojao problem i dosta se čekalo na izvesne prevode po katalogu udžbenika koji je odobren, jer nekada nije bilo ni dovoljno prevodioca. I to je bio jedan od problema, a onda, taj prevod i kada se uradi, mora da se verifikuje.
Što se tiče pitanja za Rusine, koje ste konkretno pomenuli, zaista ne znam šta se tu dogodilo. Hvala na signalu. Sigurno sam da će ministar Šarčević pripremiti adekvatan odgovor ili preduzeti neke od aktivnosti.
Mislim da je problem kada ne postoji matična država dodatni, u smislu nekih preciziranih aktivnosti, jer Ministarstvo obrazovanja potpisuje ugovore sa Zavodom za izdavanje udžbenika. Za to novca ima u budžetu, da se oko toga razumemo. To je promocija i podrška nacionalnih zajednica. To je poseban republički fond koji je formiran, tako da, zaista mogu eventualno da obećam u ime ministra Šarčevića da vam dostavimo podatke. Ali, hvala na signaliziranju. Zaista nemam o ovome informacija, ali nikada do sada, osim ove teme koja je bila na dnevnom redu sa bugarskom nacionalnom manjinom, nismo imali ozbiljnijih problema.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Izvolite, koleginice.
OLENA PAPUGA: Još jedno pitanje postavljam, a tiče se salašarskog života.
Na salašu između Crvenke i Sivca bračni par Dragica i Danilo Kaluđerski u 21. veku žive bez struje. Znači, dvadeset godina vode uzaludnu borbu da im se uvede struja na salaš. Salaš nije zabačen, jer se nalazi odmah do regionalnog puta Novi Sad-Sombor, znači, nije salaš negde da ne može da se uvede struja. Nalazi se samo na 200 metara od fabrike „Jafa“ u Crvenki.
Iz godine u godinu, oni vode borbu da im se uvede struja. Jednostavno, kontaktiraju sa lokalnom samoupravom u Kuli, sa Elektrodistribucijom u Somboru itd. Taj električni vod oko četiri kilometra koji bi trebao da se pruži, kako bi salaš Kaluđerski mogao da dobije struju. Na taj električni vode se ne bi priključili samo oni, što bi bilo stvarno nekako na neki način nepotrebno, ali bi se na taj električni vod priključilo oko stotinu salaša i vikendica koje nalaze oko tog salaša Kaluđerski. Pa vas pitam da li je Srbija zaboravila na te male ljude koji su svoj život proveli na salašima i na te ljude koji su, i mladi ljudi, odlučili da žive na salašima? Da li je moguće da taj deo Vojvodine dobije struju, da se priključe na taj električni vod?
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar Nedimović.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem.
Samo bih zamolio tu inicijativu da mi prosledite. Otići ću ja do njih da oni skupe sve te ljude koji su zainteresovani, sesti sa predsednikom opštine iz Kule i da dogovorimo da se to reši. Nije to nikakav veliki problem, samo mora biti više korisnika da bismo znali. Nije problem izanketirati ljude i hvala vam na tome. Daću sve od sebe da to rešim.
PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite, koleginice, dva minuta komentar.
OLENA PAPUGA: Samo da odgovorim da se taj salaš zove Dadin etno salaš. Znači, on ima i neki taj brend etno salaša. Mislim da je to još bolje.
Još da odgovorim ministarki Joksimović. Kod Rusina stvarno ima taj problem, ali ne samo kod nas, ima kod svih nacionalnih zajednica. Jednostavno, ja sam više puta upućivala poslanička pitanja. Privatno sam razgovarala sa ministrom Šarčevićem. Jednostavno, do sada ništa nije urađeno.


43/3 BD/CG

Mogu da kažem da moja nacionalna zajednica ima lektore, prevodioce. Mi imamo obrazovanje na jeziku svoje manjine 278 godina. Tako da, razumete, imamo tu neku vertikalu obrazovanja i da nije problem ni u Nacionalnom savetu Rusina, nije problem ni u tom nekom kadru koji prevodi udžbenika.
Tako da, ja ne znam da li je to neki nemar, šta se tu dešava, ali stvarno, roditelji su time oštećeni što su morali deci da kupe knjige u septembru stare i sada će knjige, prošle godine su knjige stigle u aprilu i morali su da kupe knjige po novom programu, jer će deca morati da pređu i taj program, jer će polagati maturu po novom programu, taj drugi i šesti razred.
Tako da, mislim da stvarno treba da se to ne ponavlja, jer mislim da stvarno možemo da se pohvalimo pred Evropom da imamo dobro obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, a stalno zapinjemo godinama na udžbenicima.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac.
Izvolite.

44/1 TĐ/MT 18.55 – 19.00

MUAMER BAČEVAC: Uvaženi predstavnici Vlade, uvažena premijerko, uvaženi ministri, moram još jednom da postavim pitanje koje je bilo postavljano nekoliko puta ovde u ovoj Skupštini, a odnosi se na jednu ekološku katastrofu.
Naravno da već shvatate da ću pitati gospodina Trivana nešto, ali to neće biti vezano za zagađivanje vazduha, iako je to značajna tema i vrlo aktuelna i vrlo neprijatna, već je reč o gradskoj deponiji u Prijepolju koja je zaista u jednom očajnom stanju, deponiji koja se nalazi na obali reke Lim i o toj deponiji je ovde govoreno nekoliko puta.
To je, ne preterujem kad kažem, ekološka bomba, ogromna deponija na samom ulasku u grad Prijepolje, koja sa svakim nadolaskom reke može da povuče to đubre, a tu ima i organskog otpada i možete svašta videti. To je nesnosno, nesnosno je proći leti tuda, zimi i nekako. To je deponija koja zaklanja grad. To je deponija koja se nalazi na magistralnom putu za Crnu Goru i koju vidi svako ko prođe ka Crnoj Gori ili želi da dođe u Prijepolje, a to je kraj koji, u prirodnom smislu, ima mnogo toga da ponudi, i kulturno i turistički. Podsetiću vas da je to jedna mešovita sredina koja bi mogla da razvija zdrav turizam.
Moram vas pitati – šta se dešava? Ovo je bila zaista aktuelna tema, a građani Prijepolja nisu dobili ništa. Da li je moguće da nije zaživelo rešenje o odlaganju smeća na regionalnu deponiju „Banjic“, iako je mnogo novca uloženo, milionske cifre, u tu sabirnu deponiju koja je trebala da bude zajednička deponija i za Novu Varoš i za Prijepolje i za Sjenicu i za Priboj.
Podsetiću vas da je bila i Odluka Vlade da se vrši deponovanje đubreta na deponiju „Duboko“ u Užicu, ali ni to nije zaživelo. Zar je moguće da ovakve proceduralne probleme ne možete vi, kao ministar koji se bavi isključivo ovim, da rešite? Zaista je ovo veliki problem na koji nailaze građani Prijepolja i ovog kraja.
Ima još mnogo sličnih deponija, ali ni jedna nije ovako vidljiva i ovako preti da zagadi sve naše reke. Lim je reka sa ogromnim potencijalom koja se uliva u druge veće reke, a one praktično obiđu, kompletno se naše reke sustiču ka Savi, odnosno ka Dunavu. Znači, može da bude izvor ogromne zaraze.
Stoga vas molim da mi date bilo kakav odgovor, ali ako nemate konkretno rešenje, molim vas da što pre poradite na njemu.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar gospodin Trivan.
Izvolite.
GORAN TRIVAN: Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, poštovani poslaniče, ne znam koji put treba da na isti način odgovorim i vi kao da niste u toku sa onim što se dešava.
Dakle, nesumnjivo jedna od najvidljivih deponija koju imamo u Prijepolju. Podsećam vas da taj problem traje, koliko desetina godina? Koliko desetina godina odlažete tamo kao lokalne samouprave sve ono što se ne može odlagati? Ono što smo zatekli kada smo počeli da radimo ovaj posao je apsolutni nedostatak, ne samo planova, nego novca, projekata, itd.
Dakle, već skoro dve i po godine, tri se bavimo tim problemom. Finansirali smo na desetine miliona u rešavanju tog problema. U svakom slučaju, ono što mogu da vam kažem je da će svakako biti rešen tako što završavamo projekte zajedno sa lokalnom samoupravom.
Dakle, naravno da smo u toku sa svim detaljima koji se tiču toga i, naravno, da smo u reorganizaciji regiona na kome mora da se reši pitanje odlaganja, ne samo u Prijepolju, nego, kako ste i rekli, u Sjenici, Tutinu itd.

44/2 TĐ/MT

Vrlo intenzivno radimo na tome, ne spavamo, vrlo se bavimo tim problemom, jer, podržavajući ono što se vi rekli, to je deponija koja je paradigma našeg nereda, nerada, neurednosti koja traje 40 godina i ako ste mislili da može da se reši za dve godine, naravno da se varate.
Isto tako, bez potrebe da ovoliko jetkosti unesem u to, ona je potrebna samo zarad toga da hoću da vam kažem da smo uložili milione, da radimo projektno-tehničku dokumentaciju bez koje nema rešenja. Možete imati para koliko hoćete, ali ako nemate projektno-tehničku dokumentaciju, ne možete ga ni rešiti.
Problemi koji su nasleđeni, o kojima vi i ja ne moramo ovde javno da pričamo, kako su opštine u međuvremenu komunicirale, koliko su ili nisu želele. Na njihovim teritorijama postoje regionalne deponije i to je vreme koje je sada iza nas zato što smo vrlo odlučni da više nema licitiranja sa tim, da moramo da uradimo posao kako to dolikuje i, kažem vam, pogledajte šta će se desiti ove i sledeće godine. Dakle, uveravam vas da će biti odlično urađeno i za sva detaljna pitanja, ona najdetaljnija koja nisu sad možda za javnost, slobodno dođite u ministarstvo, informisaćemo vas o svakom detalju, pa ćete videti koliko puno napora ulažemo da dođemo do rešenja problema. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pošto je sada 19.00 sati, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem svima na učešću.
Sa radom nastavljamo sutra u 10.00 sati.

(Sednica je prekinuta u 19.00 časova.)