Pre prelaska na postavljanje poslaničkih pitanja, predsednik Narodne skupštine mr Nebojša Stefanović je, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravio studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su pratili rad Narodne skupštine sa galerije Velike sale.

Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Zaharije Trnavčević, Balint Pastor, Mirko Čikiriz, Dubravka Filipovski, Čedomir Jovanović, Saša Milenić, Slobodan Samardžić, Miletić Mihajlović, Nada Kolundžija, Momir Stojanović, Riza Halimi, Bojan Đurić, Stefana Miladinović, Gorica Mojović, Jadranka Joksimović i Ranka Savić.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su Ivica Dačić, predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova, Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Suzana Grubješić potpredsednik Vlade za evropske integracije, Žarko Obradović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

16.20-16.30

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Generalni sekretar Vlade Republike Srbije obavestio je Narodnu skupštinu da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja.
Pre nego što krenemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta, kako bi odgovorio na pitanje.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju u najviše od tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi Narodne skupštine, tako što će naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše ime i u svoje ime pozdravim studente Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji u ovom trenutku prate naš rad sa galerije Velike sale.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

6/2 MG/SM

ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Poštovani narodni poslanici, predsedniče, predstavnici Vlade, ministri ovo je lepa prilika da nas jednom mesečno da postavimo pitanja u ime građana, koji su nas birali i poslali.
Imam pitanje za gospodina Rasima Ljajića. Srbija ima sjajne visokokapacitetne hibride, a ima i pristup stranim najboljim hibridima, ali pored toga mi nemamo dovoljan rod kukuruza. Zašto? Jedan od glavnih razloga je taj što je potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji tri puta manja nego u Evropskoj uniji, tako da biljke ne mogu da formiraju rod koji očekujemo.
Da li gospodine Ljajiću nameravate i šta mislite o predlogu da se raspiše tender za uvoz 150 do 200.000 mineralnih đubriva, s tim da budu raspoloživa u Srbiji do 20. marta, da se poljoprivrednicima daju na kredit od osam meseci da vrate isporuku zrna kukuruza i na taj način bi imali rod koji bi omogućio da 2013. godine, posle ove sušne, katastrofalno sušne godine koja nas je koštala dve milijarde dolara da izvezemo oko milion i po do dva miliona tona kukuruza, što je efekat od blizu 500 miliona evra? To je jedno pitanje.
Imam pitanje, ali ovde nema gospodina Mlađana Dinkića, ali pitaću premijera, Ivicu Dačića. Gospodine predsedniče, nedavno je ovaj dom prihvatio Zakon o ruskom kreditu za železničku prugu Valjevo-Zvornik. Jesam za to da se kompletira ta železnička mreža, ali tom prugom, nažalost nema robe, nema ni putnika koji će da učine da ta pruga bude isplativa.
Postoji predlog da Srbija od Svetske banke zatraži otvaranje jedne kreditne linije u iznosu od 500 miliona evra i da se tim novcem plaća izrada projekata za navodnjavanje i sistema za zalivanje, tako da smanjimo zavisnost agrara Srbije od loših vremenskih prilika. Gospodine Dačiću, posle znanja, najisplativije ulaganje je u vodu i zalivanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima potpredsednik Ljajić.
RASIM LjAJIĆ: Predlog je odličan, gospodine Trnavčeviću. Nažalost, mi nemamo para da tu ideju realizujemo. Budžet robnih rezervi za ovu godinu je 3,5 milijarde. Ako se ima u vidu da je prosečna cena đubriva oko 400 evra po toni, vidite da nemamo ni za polovinu, da potrošimo i ceo budžet. Mi smo ove godine potrošili svega 20.000 tona đubriva, dali samo ga u zamenu za pšenicu.
Dakle, idealno bi bilo da možemo i pola ovoga o čemu ste vi govorili, da možemo čak i 50.000 tona da podelimo, ali naprosto budžet je takav, restriktivan da ne možemo više da uradimo. Za sve prehrambene i neprehrambene proizvode imamo 3,5 milijarde, zapravo imaju robne rezerve. Plus to da su robne rezerve, uslovno rečeno oštećene novim zakonom gde su im uskraćena prava na sopstvene prihode i moramo da se pružamo koliko smo dugi sa ove 3,5 milijarde.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.
ZAHARIJE TRNAVČEVIĆ: Gospodine Ljajiću, znam kako stoji sa budžetom, ali znam da je moguće da Direkcija za robne rezerve, po nalogu Vlade i vašeg Ministarstva za trgovinu uzme zajam sa jednom regresiranom i prihvatljivom kamatom, jer je to veoma isplativ posao, koji donosi profit.
Prema tome, ne radi se o bespovratnom ulaganju, ne treba da bude iz budžeta, nego da se da nalog, saglasnost da se Direkcija za robne rezerve zaduži kod neke banke. Nekada su postojali primarni krediti i onda se govorilo o tome da su oni aksceleratori jedne visoke inflacije, što je apsolutno bilo netačno. Bilo je zloupotreba, nenamenskih trošenja tog pozajmljenog novca, ali poljoprivreda se ovog časa nalazi u takvom stanju, poljoprivrednici nemaju, zadruge nemaju uopšte jeftine kredite. Jeftinim kreditima bi mogli da obave jedan posao koji bi njima i Srbiji doneo veoma značajnu korist.

7/1 BD/VZ 16.30-16.40

Prema tome, dajte nalog, neka se zaduži Direkcija za robne rezerve, da uzme od jedne, dve banke, "Poštanske štedionice", ne znam ni ja od koga. Taj zajam će biti vraćen u novembru 2013. godine, bez ikakvih potresa, udara inflatornih itd.
PREDSEDNIK: Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodo predsednici, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ovog obraćanja postaviću nekoliko pitanja premijeru i ministru unutrašnjih poslova, a ta pitanja će se odnositi na otvaranje novih graničnih prelaza prema Mađarskoj.
Kao što znate, ovaj Dom je 15. novembra potvrdio sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Mislim da svi dobro znamo kakvo je stanje na našim graničnim prelazima, pogotovo prema Mađarskoj. Ta ogromna zadržavanja ne čine problem samo za žitelje koji žive na teritoriji Vojvodine, nego to stvara probleme za sve građane Republike Srbije. Mi već godinama vidimo rešenje u otvaranju novih graničnih prelaza.
Savez vojvođanskih Mađara je još krajem 2008. godine pokrenuo ovo pitanje pred Odborom za inostrane poslove Narodne skupštine. Tada smo i dobili odgovor od ministra Dačića da je u planu da se otvore novi granični prelazi prema Mađarskoj.
Ovoj sporazum koji je ratifikovan i koji je stupio na snagu predviđa nekoliko novih graničnih prelaza. To je prvenstveno granični prelaz kod Bačkih Vinograda. Ovaj sporazum predviđa da će se taj granični prelaz otvoriti nakon obezbeđivanja adekvatnih tehničkih i infrastrukturnih uslova.
Postavio bih pitanje – dokle se stiglo? Da li možemo očekivati tog novog graničnog prelaza u januaru ili februaru, najkasnije, sledeće godine? Kao što znate, Mađarska je investirala oko dva miliona evra u te objekte. Putevi su izgrađeni sredstvima EU. Taj granični prelaz je skoro gotov, skoro završen, fali još nekoliko metara asfalta. Kao što sam rekao na početku, mi smo zainteresovani, mislim, čitava Republika Srbija i svi njeni građani, da se taj granični prelaz što pre otvori i da se rastereti saobraćaj na graničnom prelazu Horgoš.
Drugi granični prelaz je drumski granični prelaz Horgoš-Reske. Tamo bi se, nakon obezbeđivanja tehničkih i infrastrukturnih uslova, odobravao saobraćaj za vozila kojima nije dozvoljen saobraćaj na autoputu. Mislim, da je taj granični prelaz isto tako važan, kao što je i otvaranje novog graničnog prelaza kod Riđice u zapadnoj Bačkoj. Nadam se da će gospodin premijer moći da nam kaže dobre vesti svim građanima Republike Srbije u vezi otvaranja ovih graničnih prelaza. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Gospodin Dačić ima reč.
IVICA DAČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je raznim sporazumima koje smo potpisali sa Republikom Mađarskom definisano otvaranje nekoliko graničnih prelaza, između ostalog i granični prelaz Bački Vinogradi - Ašothalom i ponovno otvaranje graničnog prelaza Horgoš-Reske na staroj lokaciji, između Srbije i Mađarske.
Da sada ne objašnjavam detalje, formirane su i te mešovite komisije koje se bave ovim pitanjima. Tu je uvek problem infrastrukturnih uslova. Kada je reč o ovom prelazu kod Bačkih Vinograda, ostalo je sa naše strane da se izvrši asfaltiranje u dužini od oko 100 metara. Tu obavezu je preuzela lokalna samouprava, ali nema veze, insistiraćemo na tome i da se pomogne, kao i da "Telekom" izvrši povezivanje objekta telefonskim i optičkim kablom sa objektom "Telekom" u Bačkim Vinogradima.
7/2 BD/VZ

Naravno, neophodno je telefonska i informatička oprema za opremanje samih kancelarija, ali to nije suštinski problem. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima Mađarske strane, obavešteni smo da radovi sa Mađarske strane nisu u potpunosti završeni i da se otvaranje graničnog prelaza predviđa za mart 2013. godine. Naravno, pratićemo ovo. Naš je interes da se to što pre uradi, jer je to u interesu i dobrih odnosa koje imamo sa Mađarskom i dobrih bilateralnih odnosa i političkog dijaloga koji vodimo, jer je jasan bio u Mađarskoj predsednik republike. Očekuje se da u toku sledeće godine bude i određenih političkih inicijativa i događaja koji bi značili doprinos nekom istorijskom pomirenju i stavljanju tačke na probleme iz prošlosti, da će učestvovati dvojica predsednika. Mi ćemo imati zajednički sastanak u sledećoj godini dve Vlade – mađarske Vlade i srpske Vlade. Ovo je zaista nama u interesu da što pre završimo, ne samo ovaj granični prelaz, nego i druge prelaze.
Podsetiću, ovaj prelaz Horgoš-Reske je bio zatvoren praktično i sada ga treba ponovo vratiti u funkciju. Naravno, treba razmisliti i o drugim prelazima i ne samo tu. Mi imamo inicijative i od strane Rumunije, Bugarske, ali tu postoji određeni problem, pošto su sve te zemlje članice EU i onda ponekad one nemaju dozvolu, pošto žele da pristupe šengenskom prostoru, nemaju dozvolu za otvaranje tih tzv. malograničnih prelaza. Onda se desi da ljudi koji treba da pređu graničnu liniju, moraju da idu po stotinu ili čak više kilometara, da obiđu, da dođu do nekih prelaza i to svakako nije dobro.
Naš je interes da svuda tamo gde se graničimo sa EU, znači, i Mađarska i Rumunija i Bugarska, ali i u budućnosti Hrvatska obezbedimo što više prelaza da bi to praktično moglo da funkcioniše na način koji je najbezbolniji za građane i najefikasniji. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima gospodin Pastor.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se gospodinu predsedniku Vlade na odgovorima.
Želim prvo da kažem da u gradu Subotici u vlasti učestvuje i SVM i SPS. Doduše, nemamo gradonačelnika, ni SPS, ni SVM, pa predlažem da zajednički izdejstvujemo nekako da se u gradu Subotici asfaltira tih sto metara puta da bi se to završilo. Šalu na stranu, zaista se zahvaljujem na ovim odgovorima. Molio bih vas, predsedniče Vlade, da učinimo sve da bi se ovi granični prelazi što pre otvorili, pre svega kod Bačkih Vinograda i kod Horgoša stari granični prelaz. To je i u interesu dobrih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Mađarske. Stvarno je dobro što će doći do istorijskog pomirenja u prvoj polovini sledeće godine. To izuzetno značajno za mađarsku manjinu u Srbiji i srpsku manjinu u Mađarskoj.
Ovaj problem je, pre svega, problem građana Republike Srbije. Znate da se za vreme Božića po Gregorijanskom kalendaru na Horgošu čekalo i do sedam sati, a na Kelebiji i do tri, četiri časa. Stvarno bi bilo dobro da se ti granični prelazi što pre otvore. Nadam se da neće doći do novog odlaganja i da će se najkasnije u martu otvoriti granični prelaz kod Bačkih Vinograda.
Što se tiče starog graničnog prelaza kod Horgoša, tu još ima mnogo toga da se uradi, ali se nadam da će Vlada Republike Srbije učiniti neophodne korake da se i taj granični prelaz u toku 2013. godine otvori. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

8/1 AD/CG 16,40-16,50

MIRKO ČIKIRIZ: U aktuelnoj situaciji u borbi protiv korupcije i kriminala bih rekao da SPO tu borbu u potpunosti podržava, ali istovremeno i snaženje institucija i protivimo se bilo kojoj vrsti zloupotrebe politike u obračunu sa korupcijom i kriminalom, koji su postali nesnošljivi u našem društvu.
Prvo pitanje je pitanje drugog značaja, pre svega, za premijera, ali od prvog značaja za naše poljoprivredne proizvođače. Naime, opšte je poznato da SSP u pogledu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU stupa na snagu 1. januara. Interesuje me da li će Vlada preduzeti nešto da zaštiti naše poljoprivrednike, pošto oni još uvek, ipak, nisu spremni za konkurenciju na evropskom tržištu? Kada će Zakon o podsticaju poljoprivredi da bude u skupštinskoj proceduri?
Drugo pitanje je, budući da je Ministarstvo kulturu donelo medijsku strategiju, koja predviđa postojanje šest regionalnih javnih servisa, ta strategija je doneta pre nešto više od godinu dana, ali očigledno je da postoje uticaji snažnih medijskih lobija koji bi da zagospodare medijskim prostorom cele Srbije, interesuje me da li će se ući u proces formiranja šest regionalnih javnih servisa, da bi ljudi iz unutrašnjosti Srbije dobijali informacije od značaja za njihovu sredinu, za njihov život, a ne da gledaju u popodnevnim satima svakog dana Beogradsku hroniku ili privilegovani Studio B? Pošto ministar kulture nije ovde, to je pitanje za premijera.
Treće pitanje je za ministra finansija. Jedan dobar primer iz Engleske pokazuje, da ministar finansija svakodnevno dostavlja državnom revizoru u Engleskoj izveštaje o utrošku sredstava tog dana i pravda utrošak sredstava. Ide nova godina, zemlja je u teškom stanju, velika je stopa nezaposlenosti, pada kupovna moć stanovništva, dinar je opao u odnosu na 2008. godinu za 50%, za 40% su poskupele životne namirnice, ali vidimo da se lokalne samouprave, znam da to nije vaša direktna nadležnost, ali ministarstvo može da interveniše, prilično raskalašno ponašaju i najavljuje se gostovanje silnih pevača, koji će za velike honorare sada nastupati, a gradovi su u sjaju kao da je blagostanje, da li je Ministarstvo finansija dalo neku preporuku lokalnim samoupravama i njihovim javnim preduzećima da se pridržavaju mera štednje? Hvala.
PREDSEDNIK: Moram da vam postavim jedno pitanje, gospodine Čikiriz. Da li ste možda pitali za Zakon o podsticajima u poljoprivredi? (Da.)
Ako sam vas razumeo, pošto je taj zakon stigao nama u proceduru 13. decembra, nisam ga stavio na ovu sednicu, pošto je to moj deo posla i zato to hoću da vam kažem, ali biće na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine i to je sigurno.
Reč ima gospođa Grubješić. Izvolite.
SUZANA GRUBJEŠIĆ: Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, to jeste sada, videla sam, aktuelna tema, ali ima malo pravih informacija. Ne ukidaju se carine od 1. januara. Carine ostaju i postepeno se SSP carine ukidaju do ulaska zemlje u EU. Tako da nema razloga da naši poljoprivredni proizvođači strepe da će sada biti odjednom ukinute carine i da će doći do naglog uvoza robe iz EU bez carina.
Svesni smo toga da još uvek nismo konkurentni, tako da su zaštitni mehanizmi ugrađeni u sam SSP. Ali, čisto informacije radi, Hrvatska je ukinula carine na uvoz robe iz EU još 2006. godine, a tek sledeće godine, 2013. godine ulazi. U tom periodu je bio period prilagođavanja i oni su taj period, izgleda, dobro iskoristili. Makedonija je ukinula 2011. godine, a kada će ući u EU, to ne znamo. Videćemo. U svakom slučaju, nema bojazni da će 1. januara doći do ukidanja carina.
PREDSEDNIK: Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.
8/2 AD/CG

DUBRAVKA FILIPOVSKI: Moje pitanje je za gospodina Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Gospodine Obradoviću, kada će Ministarstvo prosvete izraditi pravilnik koji će biti obavezujući za sve visokoškolske ustanove u Srbiji, na osnovu kojeg će fakulteti u Srbiji izdavati diplome na engleskom jeziku.
Trenutno imamo prilično nedefinisanu situaciju, s obzirom na informacije koje imam, da Univerzitet u Novom Sadu izdaju te diplome na engleskom jeziku po nekom sopstvenom pravilniku. Neki fakulteti ne izdaju, a mnogi najviše na zahtev studenata izdaju samo potvrde o broju položenih ispita.
Vrlo je opasno da naše visokoškolske ustanove nemaju standardizovan pravilnik kojeg bi se svi pridržavali i na osnovu kojih bi se te diplome izdavale. To je, u ostalom, i naša obaveza po EU. To traži EU od nas.
Drugo pitanje vezano za ovo se odnosi na nostrifikaciju diploma u Srbiji. Veliki broj naših mladih obrazovanih ljudi je otišlo iz naše zemlje, nadam se da će se veliki broj njih i vratiti, posle mera koje ova Vlada preduzima, ali jedan određen broj njih ima problem sa nostrifikacijom diploma, jer ono u stvari jako dugo traje i puno košta.
Takođe znam da nije lako proveriti i izmeriti znanje koje je stečeno na drugim univerzitetima i znam da mnoge zemlje imaju probleme sa nostrifikacijom diploma, ali ima i zemalja u našem okruženju koje su ovo pitanje na pravi način uredile. Recimo, u Hrvatskoj se do pre nekog vremena čekalo godinu dana na nostrifikaciju diplome. Ona je isto koštalo jako mnogo, ali sada nostrifikacija diploma u Hrvatskoj traje dva meseca i košta 40 evra i imaju veliki i pojačan broj zahteva mladih ljudi iz njihove dijaspore koji bi se vratio. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Obradović. Izvolite.
ŽARKO OBRADOVIĆ: Hvala, poštovani predsedniče.
Gospođo Filipovski, pokušaću kratko da odgovorim na vaša suštinska pitanja. Jer, nije samo pitanje nostrifikacije diploma ili izdavanje diploma naših univerziteta i fakulteta, nego i pitanje cene izdavanja tih diploma.
Ako dozvolite, počeću od trećeg pitanja, pitanja cene. Naime, jedna od primedbi koju smo dobili prilikom ocenjivanja kvaliteta našeg visokog obrazovanja, na prošloj ministarskoj konferenciji od strane zemalja koje učestvuju u evropskom prostoru visokog obrazovanja, bilo je da izdajemo diplome i da to naplaćujemo, što se u drugim zemljama to čini uz minimalne troškove ili da troškova uopšte nema, odnosno da se izdavanje diploma ne naplaćuje. To je tema o kojoj ćemo sigurno razgovarati na sledećoj sednici.
Okolnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, zato što nema razloga da već kada studenti plaćaju ceo proces, odnosno gde država finansira 54% studenata na svim državnim visokoškolskim institucijama u Srbiji, da se izdavanje diplome posebno plaća. Želimo da vidimo zašto pojedini univerziteti naplaćuju i zašto su cene izdavanja tih diploma visoke.
U istom kontekstu, razmatraćemo i ovo pitanje koje ste vi postavili, pitanje izdavanja diploma na engleskom jeziku. Tačno, radimo pravilnik, ali smo želeli zajedno sa Nacionalnim savetom za visoko obrazovanje i predstavnicima "Konusa" da usaglasimo stav, iako mogu da upotrebim jedan tradicionalni rečnik, i da donesemo najbolje rešenje.
Sledeće pitanje koje ste postavili je pitanje koje, na žalost, postoji dugi niz godina unazad. Postoji jedan paradoks, da insistiramo na priznavanju u zemljama evropskog prostora visokog obrazovanja ili na nekim drugim univerzitetima širom
8/3 AD/CG

sveta ili u zemljama gde naši mladi ljudi odlaze i traže da se ta diploma nostrifikuje. S druge strane, taj proces nostrifikacije stranih diploma u našoj zemlji je jako usporen zbog veoma komplikovane procedure priznavanja tih diploma unutar univerziteta, s obzirom da se to upućuje matičnom fakultetu, pa onda oni procenjuju sadržaj diplome, odnosno studijskog programa i to traje jako dugo.
Prošle godine smo na Beogradskom univerzitetu imali pripremljen jedan nacrt zakona koji bi bio usvojen na Vladi, a potom dostavljen Skupštini gde bi pokušali kroz donošenje tog zakona da rešimo pitanje nostrifikacije tih diploma.

9/1 AL/MĆ 16,50-17,00

Pokušaćemo to da uradimo, s obzirom da smo pri kraju 2012. godine, u toku 2013. godine da rešimo to pitanje i samim tim pomognemo svim onim ljudima koji su završili negde u drugim zemljama fakultet, da ta diploma bude ovde priznata i da može da se koristi.
PREDSEDNIK: Gospodin Čedomir Jovanović.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, hvala vam što se danas ovde u parlamentu i svim vašim ministarkama i ministrima. Imam za vas konkretno pitanje, ne predlog jer mislim da je kasno za nešto tako. Kraj je godine i u svakom pristojnom poslu na kraju godine se svode računi i formuliše politika za neko vreme koje je pred nama.
Kada ćete podneti ostavku, gospodine Dačiću i na takav način pomoći ovoj zemlji, jer vi ste predsednik Vlade koji u Srbiji ne postoji? Ne mogu reći da sam srećan zbog toga. Jesam oduvek bio kritičar onoga što ste radili kao predsednik Vlade sa velikom dozom razumevanja za okolnosti u kojima donosite političke odluke. Reći ću vam zašto treba da podnesete ostavku. Zato što ste vi lider institucije koju je samu sebe degradirala degradirajući tako i čitavu zemlju.
Gospodine Dačiću, u Srbiji je mnogo važnije šta rade radne grupe. Radna grupa piše zakon pa se on onda usvaja u parlamentu aklamacijom. Izvrgava zakon o preduzećima ruglu tako što kadruje po Srbiji, praveći od zemlje partijsku tvrđavu jedne stranke pred kojom ste se vi poklonili. Mislim na SNS. Radne grupe hapse bez naloga. Radne grupe uređuju medije. Radne grupe vode pregovore sa Kosovom. Zašto onda imamo Vladu i vas kao predsednika?
Ekonomska politika, borba protiv korupcije, rešavanje nacionalnih problema, pre svega problema na Kosovu su sve teme na kojima ste vi statirali i tom svojom nemoći otvorili prostor za nešto što samo naivni mogu razumeti kao politiku koja je motivisana dobrim namerama i jasnim ciljem ka kome naše društvo treba da se kreće.
Šta je vizija Srbije u 2013. godini iz vaše perspektive, iz perspektive vaše vlade? Na šta ona danas liči?
Gospodine Dačiću, vi ste lider zemlje u kojoj radne grupe određuju pravila života a tabloidi nam ih saopštavaju. Nijedna institucija u Srbiji nije afirmisana u prethodnih šest meseci, iako su bile na jako niskom nivou kada ste vi na vlast došli na poziciju predsednika Vlade. Nijedna, a mnoge su degradirane. Ispred vas sedi Mlađan Dinkić, on je lider URS. Borba protiv korupcije u zemlji koja nema direktora policije, u zemlji u kojoj vi kao ministar policije iz novina saznajete šta se u policiji dešava, u zemlji koja nema prvog čoveka policije u Nišu, Novom Sadu ...
(Predsednik: Vreme.)
... Prvi čovek policije u Kragujevcu je u ratu sa gradskim vlastima. Ko onda vodi tu borbu? Borba protiv pojedinaca ili sistemska borba. Ako je sistemska, gde su zlotvori? Šta su naši ciljevi? Gde je prostor za svakog od nas?
PREDSEDNIK: Hvala gospodine Jovanoviću.
Predsednik Vlade gopodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ne znam da li imam potrebe da odgovaram na ovo vaše pitanje – kada ću podneti ostavku. Neću podneti ostavku. Možete da me razrešite. Ipak mislim da ovo nije komunistička emisija nego Narodna skupština Republike Srbije. U tom smislu, razumem ovo o čemu je govorio gospodin Jovanović, samo moram da kažem da institucije radnih grupa ili kriznih štabova ste uneli vi posle 5. oktobra 2000. godine i mislim da sve u ovoj zemlji mora da funkcioniše po zakonu.
9/2 AL/MĆ

Ako ima nešto u čemu se slažem oko onoga što ste rekli, moramo sistemski da rešimo sva ta pitanja koja spominjete, i borbu protiv korupcije, i kada je reč o ekonomskim odnosima, i kada je reč o policiji i kada je reč o svim drugim pitanjima i temama koje su važne za jedno društvo.
Znate šta sam u ekspozeu govorio kada sam ovde biran. Prvo, rekao sam da moramo da zaustavimo ekonomski pad. Srbija je ekonomski padala slobodnim padom, da tako kažem. Da li smo uspeli u tome da narod živi bolje? Sigurno da Vlada za ovih šest meseci nije imala dovoljno prilike ni da postigne velike uspehe, ni da postigne velike neuspehe. U ovom periodu sigurno da je postavljeno nekoliko važnih grana za ekonomski kolaps koji nam je pretio i koji nam još uvek preti. Ali, Srbija se ne nalazi u krugu zemalja kojima u ovom trenutku preti bankrot ili kolaps, kao što je u nekim zemljama u regionu. Tačno je da je Srbija u ovoj godini imala najveći pad, ali zar to nije ono o čemu sam ovde govorio u ekspozeu? Tada sam rekao da je Srbija zemlja koja ima najnestabilniji kurs, koja ima najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, zemlja u kojoj imate najveće kamate na razne kredite, zemlja u kojoj nemate dovoljno podsticaja i poslovni ambijent kakav je u drugim zemljama u regionu. Sigurno da se to nije desilo posle izbora ove vlade.
Naravno, ova vlada će biti i jeste odgovorna za sve. Ali, ako narod ne može da živi bolje, onda ne može ni vlast da živi bolje od naroda. Toliko treba da budemo pošteni prema našem narodu, a ne da je situacija u zemlji sve gora a neki sve bogatiji. Gde je tu pravda? U ovoj zemlji je potrebno više pravde u svakom pogledu.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Nemojte vi da delite pravdu.)
PREDSEDNIK: Gospodine Jovanoviću, nemojte da dobacujete iz klupe.
IVICA DAČIĆ: Ne znam zašto se nervirate. Ne obraćam se vama. Obraćam se narodnim poslanicima i građanima Srbije i odgovaram na vaše pitanje, a odgovorio sam u prvoj rečenici.
Kada je reč o drugim temama, o EU gospodine Jovanoviću – kada ste bili bliže EU nego što je Srbija sada? Kada? Imate li odgovor na to pitanje? Obećavali ste ovom narodu ulazak u EU ko zna kada, a dozvolili ste da vas u EU vode Nikolić, Vučić i Dačić i to uspešnije nego vi.
Obišao sam celu Evropu i svet i nisam čuo da mi je iko izrazio žaljenje za tzv. evropskim, demokratskim snagama koje više nisu na vlasti u Srbiji. Zašto? Zato što vi više niste ni evropske, ni demokratske snage, jer to više nije vaš monopol, isto kao što ni Srbija nije monopol bilo koje druge stranke koje smatra da je jedino ona držač plamena u nacionalnom smislu. Zato sam apsolutno spreman da odgovaram za ovo što radim. Ne odgovaram vama, odgovaram narodu koji će to glasati na izborima.
(Predsednik: Vreme.)
U parlamentu možete da postavite pitanje nepoverenja Vladi. Slobodno, ali nisam još sreo Vladu koju je podržavalo više poslanika nego što je to sada.

10/1 TĐ/LŽ 17.00-17.10

PREDSEDNIK: Hvala vam. Prošlo je već pet minuta i 51 sekund.
IVICA DAČIĆ: Da li ima ograničenja?
PREDSEDNIK: Ima, pet minuta. Analogijom, član 214.
IVICA DAČIĆ:Promeni ste Poslovnik.
Nema problema, tu sam celo veče sa vama. Odgovaram na sva moguća pitanja. Nema tog pitanja koje vi možete da postavite, a ne koje ja ne mogu da vam odgovorim. Nema dobrih i loših pitanja. Postoje samo dobri i loši odgovori, a siguran sam da su vaši odgovori u ovih 12 godina, posle 5. oktobra, bili katastrofalni. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala, gospodine Dačiću.
Reč ima gospodin Jovanović. Izvolite.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Meni je jasno da vi pokušavate uspešno da glumite ovde u parlamentu. Zar se ne osećate neprijatno u atmosferi koja vas je zatekla ovde u Skupštini, u tim oštrim pitanjima kojima vas izlažu poslanici srpskog parlamentu? Oštrija su samo u Pjong-jangu kada se pojavi veliki vođa.
Šta ste vi postali? Neko ko deli pravu po Srbiji. Tako o sebi govorite. Vi ste predsednik Vlade koji treba da kaže ovde u parlamentu na kraju godine – izvinite, građani, ono što smo planirali nismo uradili, 170 hiljada vas je ostalo bez posla, povećala se inflacija, smanjile se investicije, razorili smo poslovni život u zemlji, pokrenuli negativnu energiju, uveli vikend racije, traumirali vas svojim besmislenim međustranačkim i koalicionim sukobima. Ministar ste policije.
Ko vam je branio četiri godine da se borite protiv korupcije i kriminala? Ko u Srbiji prisluškuje predsednika Republike? Ko u Srbiji prisluškuju predsednika Vlade? Kako prolaze oni lideri u zemlji koji zloupotrebljavaju institucije i na tome grade svoju politiku? Na lažima? Vrlo dobro znate odgovore na ta pitanja.
U politici sam duže od 12 godina. Sedamnaest godina sam u politici. U tih 17 godina mnogo više sam se borio protiv vas, nego nešto radio, između ostalog, sa vama. Verujte mi, značajnije mi je ono što sam zajedno sa vama uradio, nego što sam radio protiv vas. Vi ste me prinudili da trošim svoj život u besmislenim sukobima. Ovde nismo došli da bi ratovali sa onima koji su danas vlast. Ovde smo da bi štitili interese ljudi i o sposobnosti samo nas da te interese formulišem i na jasan način predstavimo, politički zavisili.
Loša nam je zemlja danas, gospodine Dačiću, ne zato što je teška ekonomska kriza, nego zato što imamo krizu upravljanja. Ko vodi ovu zemlju? Vi ili vaš prvi potpredsednik? Pitajte narod oko sebe, pa ćete dobiti odgovor na to pitanje. To nije dobro. To nikada nije bilo dobro i ne može biti dobro sada. Nemojte da se pozivate na istraživanja. Radne grupe istražuju, pa otkrivaju, da Srbi više vole svoje lidere, nego sami sebe, više nego Miloševića i Tita zajedno. Dosta sa tim ludilom u 21. veku na kraju 2012. godine.
Samo jedna poruka Srbiji – nismo u stanju da odgovorimo na pitanje šta je cilj našeg naroda i naše zemlje, pomozite da ga formulišemo? Na šta liči kosovska politika? Da li treba Cvijan da se obrati Ustavnom sudu, da bi dobili odgovor od Ustavnog suda, pošto samo na njegova pitanja odgovaraju? Evo, DSS ovde, nikada se nismo slagali oko kosovske politike. Parlamentarna grupa je postavila pitanje Ustavnom sudu – da li su postupci Vlade Republike Srbije u pregovorima sa kosovskim institucijama i EU u skladu sa Ustavom ili ne? Ustavni sud ćuti. Šta onda reguliše naše odnose, ako ne Ustav i zakoni? Tabloidi, na svečanostima na kojima se pojavljujete da sutra ne bi bili šikanirani na naslovnim stranama? Pred kim se to povlačite i vi i vaša stranka i većina vaše koalicije?
10/2 TĐ/LŽ

Na šta liči naša zemlja danas? Nećemo da pričamo o aferama. To me ne interesuje, a mogao bih mnogo toga da kažem.
(Predsednik: Vreme.)
To što znam prisiljava me da vam se suprotstavljam u onome što delovi vaše Vlade rade, a vi o tome ćutite. Ko ćuti, sa tim se slaže.
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Znate šta, ne pripadam grupi ljudi koja želi da deli revolucionarnu pravdu. U svakom slučaju, imam pravo da iznesem svoje mišljenje i kada govorim ko je u pravu ili nije u pravu, govorim sa političkog aspekta. Uostalom, mi smo političke stranke koje se bore za podršku građana.
U tom smislu, razumem potrebu da to što vi govorite, kao opoziciona stranka. Ne utičem na to koja ćete pitanja da postavite Vladi Republike Srbije. Ako vi niste zadovoljni žestinom tih pitanja prema Vladi, ne mogu da teram same članove Vlade da pitaju sami sebe. Tu stojimo pred vama, pa pitajte šta hoćete. Ako ne znamo da vam odgovorimo ili nemamo podatke, dobićete pismeno.
Ne vidim razlog za toliku galamu. Zašto? Čini mi se da imamo zajedničke ciljeve. Ovo je sve borba za politički prostor na političkoj sceni. To sve razumem. Ovo je borba za pozicioniranje. U ovom smislu, što želim da govorim kao predsednik Vlade, mene to ne zanima. Sada govorim o tome da je položaj u kome se Srbija nalazi veoma težak. To je možda jedan od najtežih perioda u istoriji. Od realnog i kritičkog sagledavanja te stvarnosti zavisi da li će politika koju vodimo biti realna i ostvariva.
Na kraju mandata ove vlade neće se meriti to šta smo želeli, nego šta smo uradili. Niko nema tu čaroliju ili čarobni štapić da za šest meseci postojanja Vlade reši neka goruća pitanja, kao što je ekonomska kriza ili problem KiM. Moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo, realnog odnosa snaga i posledica tih naših odluka. To je odgovoran odnos prema narodu i prema državi.
Sada smo u vremenskoj odrednici, gde svaka odluka ima velike i dalekosežne posledice. Zato kada i razgovaramo o KiM, a o tome će se sigurno parlament izjasniti u prvim nedeljama sledeće godine, o rezoluciji koju će zajedno predložiti, odnosno koju će zajedno pripremiti predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, to će biti predlog Vlade, pošto mi imamo tu zakonsku inicijativu, odnosno mogućnost predlaganja dokumenata, važno je da nađemo balans između odluka koje treba da donosimo i posledica koje iz tih odluka mogu da proisteknu.
Ovo vreme je mnogo odgovornije i ozbiljnije, nego što je partijski interes svake od naših stranaka. Mislim da nema razloga za ovakve tonove, osim ukoliko svi ne glumimo. Nemam potrebe da glumim, jer sve što sam pričao, pričao sam i ranije, i ono što sada govorim, mislim da radim odgovorno u ime Vlade Srbije, a prema ovom narodu i ovoj državi.
Da li smo uspešni u tome, proceniće građani na izborima. Oni će deliti pravdu. Možemo da dajemo svoje mišljenje vezano za to. Ne vidim bilo koju od političkih stranaka, kao neprijatelja. Ne vidim bilo koga kao prostor za ubiranje političkih poena u kritici jednih ili drugih.
Znam da ovde ima i političara koji vole da samnom polemišu, neki su to namerno radili. To je odgovaralo i njima da mene napadaju, i meni da njih napadam. To je lepo izgledalo za javnost i svi su bili zadovoljni. Niko danas ne može da dobije na temi Kosova bilo kakve poene, jer je situacija veoma loša. Nalazimo se maltene na izgubljenom terenu. Evropske integracije, sledeći prolazni rok će biti u martu.

11/1 AV/VK 17,10-17,20

Ne bih voleo da se vraćamo na temu Kosovo ili Evropa.
(Predsednik: Vreme.)
Ne bih voleo da to bude glavna tema naših rasprava jer je pojednostavljena. Zato moramo da napravimo balansiranu politiku koja će se jednostavno truditi da nas ne postavlja pred tu dilemu. Zato, gospodine Jovanoviću, hvala vam što ste me kritikovali, ali budite uvereni da neću podneti ostavku zato što mislim da radim u interesu naroda i države i to će, uostalom, narod najbolje proceniti kada za to dođe vreme, a to će biti za četiri godine. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Samo se prijavite još jednom, molim vas.
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospodine predsedniče, dugo traje ovih pet minuta, namučiste se da ih potrošite. Tako to obično bude kada nemate šta da kažete. U ovoj Skupštini, konstituisanoj nakon majskih izbora, naša poslanička grupa je podnela najviše zakona i inicijativa koji, osim imena naše stranke, koje se nalazi ne mestu na kome se mora naći kao pokretač inicijative, ni po čemu ne mogu biti tretirane kao partijske inicijative, već pre svega kao izraz najozbiljnije brige za čitavo društvo. Pogledajte na kakvom ste sporazumu vi napravili svoju Vladu i na šta liči politika Vlade šest meseci posle tog sporazuma. Što se vi samnom sporite oko Kosova? Rešite to u okviru svoje vladajuće koalicije sa predsednikom države, on vas je doveo na mesto predsednika Vlade. Sa njim ste danas u nesporazumu u okviru kosovske politike i platforme, ne samnom. Samnom ste oduvek bili.
Od 1996. godine, gospodine Dačiću, puno je argumenata koji bi valjda svakom razumnom bili dovoljno čvrsti dokazi da nas makar sluša, nas iz LDP. Od 1996. godine svaki naš nesporazum, bez obzira na težinu sukoba koji su ga pratili, okončan je tako što ste se vi naknadno presvlačili, što od onoga da je šačica huligana pokrala izbore, što smo stigli do lex specialis, što od Nikolićevog, Šešeljevog i Vučićevog referenduma i JUL-ovskog, koji smo rekli - ne NATO, stižemo do Vučića koji u Vašingtonu moli Amerikance da još malo ostanu na Kosovu, što od našeg pitanja - što gurate Srbe na barikade pre godinu dana, mi danas stižemo do srpske žandarmerije koja te barikade ruši. Ne možete tako da se presvlačite doveka.
(Predsednik: Vreme.)
Kraj je svemu tome. Zato treba da podnesete ostavku.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Saša Milenić.
SAŠA MILENIĆ: Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, pošto ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Selaković, nije tu, pitanje upućujem samo predsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću.
Narodni poslanici stranke Zajedno za Šumadiju pripremaju jedan zakonski predlog za Narodnu skupštinu, između ostalog i zato što smo uvereni da su poslanički zakoni potrebni našoj demokratiji. Na samom smo početku priprema i verujemo da ćemo to ubrzo usaglasiti i formulisati kao zajednički predlog poslaničke grupe URS, ali da bi taj predlog imao skupštinsku većinu na svojoj strani neophodnu za usvajanje zakona, mislim da je odlučujuće kakav će stav prema tom predlogu zauzeti Vlada Republike Srbije. Zato to i pitam, uz eventualne sugestije.
Reč je, naime, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U postojećem zakonu, kao što znate, postoji čitav niz mera, obaveza koje u interesu transparentnosti, zakonitosti rada, preveniranja koruptivnog delovanja moraju da obavežu nosioci javnih funkcija.

11/2 AV/VK

Međutim, ono što je za nas neshvatljivo i potpuno neprihvatljivo, da se u smislu postojećeg zakona nosiocima javnih funkcija smatraju isključivo izabrani predstavnici građana. Pored toliko državnih organa i službi u glomaznom državnom aparatu, jedino su građani i njihovi izabrani predstavnici sumnjivi na korupciju. Ni najviši oficiri vojske i policije, načelnici uprava i službi, nemaju nikakvih obaveza po osnovu tog zakona, oni su potpuno nesumnjivi na korupciju, ali su na korupciju sumnjivi per definizione mi a priori izabrani predstavnici građana.
Povodom najaktuelnijih kragujevačkih zbivanja i političkih procesa koji se tamo vode, uzeću upravo policiju za primer, da bih izbegao nesporazume reći ću da stranka Zajedno za Šumadiju ima poverenja u srpske policajce. Policajci u Kragujevcu su naše komšije. To su ljudi koji profesionalno, odgovorno u devedeseto procentnom obimu…
(Predsednik: Vreme.)
… obavljaju svoje složene poslove, ali da bi u policiju imali isto takvo poverenje, zahtevamo proveru načelnika i odgovarajućih funkcionera policije, a ovakav zakon bio bi prvi korak u tom pravcu. Zanima me stav Vlade.
PREDSEDNIK: Hvala.
Predsednik Vlade, izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto nije tu ministar pravde, Ministarstvo pravde je nadležno za taj zakonski okvir, kada je reč o borbi protiv korupcije. Sigurno da treba razmatrati sve ove zakone. Više puta sam isticao i u vreme mandata prethodne vlade da mi ponekad uzmemo neku temu kao tabu temu i kao jedan totem koji niko ne sme da kritikuje. Onda na osnovu toga nekoliko eksperata sedne i piše određene zakone, govoreći o tome da su to evropski standardi. Tako smo došli do nekoliko zakona koji su u primeni pokazali da ne samo da nisu evropski standardi, nego da upravo u evropskim okvirima ima više različitih rešenja, od toga, sećate se ovde, jedno vreme je glavna tema bila da li gradonačelnici mogu da budu poslanici, pa da li poslanik može da bude ministar, milion nekih tema koje nisu evropski standardi. Zato mislim da sva ova pitanja bi trebalo da se razmotre i analiziraju upravo sa tog aspekta najboljih primera i najbolje prakse koja postoji u EU.
Takođe, mislim da svima treba da bude jasno da korupcija nije rođena u Srbiji. Kao i sve ostalo, nastalo je tamo gde je bilo najviše para. Ali postoji jedna druga priča o tome. Mnogi načini za finansiranje stranaka, lično uzimanje para su u nekim zapadnim zemljama proglašene za legalne, kao što je uzimanje provizije za određene poslove itd. Zamislite ovde kod nas kada bi neko to tako uradio. Imam moje kolege, ministre unutrašnjih poslova u evropskim zemljama, čiji suprug ima firme koje se bave biznisom. Zamislite da je to ovde kod nas. Onda ispada da smo mi najgori. Ovo što govorim, uopšte ne želim nikoga da branim, nego samo govorim o tome da moraju da se naprava analize koje će upravo sistemski rešiti sva ova pitanja i, između ostalog, ovo što ste vi predložili, izmene i dopune zakona, ne samo o agenciji, nego uopšte raznih sistemskih zakona koji bi trebalo da budu usmereni na borbu protiv korupcije. Ne znam šta će biti u tom vašem predlogu zakona i na koji način vi to mislite. Vlada će zauzeti stav i nije nikakav problem da raspravljamo o svim tim temama, ali u ovom trenutku, možda to i nije tema kojom treba da se bavi samo vaša stranka ili koalicija, možda postoji čitav niz drugih primera koji su u primeni ovog zakona se pokazali kao da ne funkcioniše možda na najbolji mogući način. Hvala.

12/1 MO/SU 17,20-17,30

PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.
SAŠA MILENIĆ: Hvala vam na odgovoru i jednoj implicitnoj podršci koja se u njemu nalazi. Želeo bih da bude naprosto jasno u ovoj inicijativi koliko je to od značaja i za kredibilitet Vlade i za podršku politici Vlade u borbi protiv korupcije, koja upravo može biti obesmišljena, ne od strane političkih aktivista, nego od strane činovnika državnog aparata i delova službi koje bi trebalo da ulivaju najviše poverenja građanima u pogledu njene autentičnosti.
U tom smislu mogu samo da podržim vaše razmišljanje i da motivišem za još intenzivniji i afirmativni odnos sledećim primerima, kažem, ponovo motivisanim aktuelnom situacijom, iz Kragujevca dolazim, gde su tekući politički procesi tema broj jedan. Znate, ne deluje uverljivo kada načelnik policijske uprave u jednoj lokalnoj sredini privodi sa optužbom za zloupotrebu službenog položaja ljude, prema svemu što znamo, siromašnije od sebe. Ne deluje preterano uverljivo kada jedan lokalni policijski funkcioner posle svih prijava svim nadležnim organima za pretnje novinarima, za ozbiljne sumnje korupcije u njegovom najužem krugu, za pretnje izabranim predstavnicima građana ne snosi nikakve sankcije, ali zbog toga intenzivira policijske akcije prema lokalnoj samoupravi i izabranim predstavnicima građana.
Stiče se utisak kao da iza takvih funkcionera države zapravo stoji moć kojoj ni izabrani predstavnici građana, pa ni Vlada Republike Srbije ne mogu ništa. To je onda ono što obeshrabruje u inicijativi koju zastupa Vlada Republike Srbije, a to je ono što, inače, i poslanička grupa URS bezrezervno podržava, baš kao i moja stranka Zajedno za Šumaciju. Da, borba protiv korupcije i protiv kriminala, ali izgleda da će i protiv organizovanog kriminala i korupcije organizovana borba dati potrebne rezultate tek kada se kao prethodni uslov ispuni reforma policije, tužilaštva i pravosuđa, što je uslov stvaranja aparata za uspehe u toj borbi.
Dakle, podržavam ovo razmišlj anje koje ste izneli i stvorićemo motivaciju da zajednički na tom poslu budemo i efikasni i brzi.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, na pitanje koje ću postaviti voleo bih da mi odgovori predsednik Vlade, jer se tiče strateške orijentacije u politici Srbije. Mada, kada ga budete čuli, odlučite sami ko će odgovoriti.
Dakle, pitanje glasi – da li Vlada Srbije ima u planu preispitivanje režima odnosa Srbije i EU? Da ne mislim da je ovo urgentna stvar, ne bih ni postavio pitanje, ali ću obrazložiti zašto smatram da je ovo urgentna stvar. Pri tome neću govoriti o KiM, prosto da pokušamo da razmišljamo o ovoj stvari bez obzira na ovo pitanje. Što se tiče KiM, EU, kao što znate, ne traži od Srbije da prizna KiM, već samo traži od Srbije da preda KiM. Ali, nije to jedini problem u odnosima Srbije i EU i zato ću fokusirati pitanje upravo na ostatak tog odnosa.
Politika uslovljavanja EU prema Srbiji je bezobalna već godinama. Ali, nije samo ni to problem, postoji problem sposobnosti EU za širenje i mi o tome moramo razmišljati kao partneri koji imamo i ugovorni odnos. Uzgred budi rečeno, taj ugovorni odnos sadržan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju još nije stupio na snagu. Taj sporazum je potpisan pre četiri i po godine, 29. aprila 2008. godine, a dan danas nije stupio na snagu, što samo po sebi govori o odnosu EU prema Srbiji.

12/2 MO/SU

Problem je ovde sada u EU. Ona u ovom trenutku, po svemu što se događa unutar njenih institucija i njene politike razvoja, nema sposobnost za širenje i to se može pokazati na nizu činilaca. Ona nema budžetsku sposobnost za širenje. Ona još nije usvojila budžet ni za iduću godinu, a kamo li za period od 2014. do 2020. godine. Sudeći po onome koliko za Srbiju izdvaja, to je sve manje para. Ona nema sposobnost apsorpcije radne snage iz novih zemalja, dakle, svog tržišta rada da bi se dalje širila. Ona nema institucionalnu sposobnost širenja. Ona nema društvenu sposobnost širenja. Evropska unija se sve više zatvara, što se pokazuje prema njenoj viznoj politici prema Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Međutim, nije problem u tome što je EU takva, problem je u tome što Srbija ne menja svoj stav prema EU i svoj ugovorni odnos, bar u onome što može da učini. U EU Srbijom se bavi nekoliko njihovih činovnika i funkcionera koji imaju zapravo ulogu da okreću onaj dolap iz Rakićeve pesme. Srbija ima mnoge manjke u ovom odnosu, koje ću možda stići da kažem u sledećem javljanju, ali dovoljan razlog, obzirom na te manjke, da Vlada zaista ozbiljno preispita odnos Srbije i EU, bez nekih velikih problema, na osnovu sopstvenih činjenica, sopstvenih analiza onoga što je do sada učinjeno i sopstvene strategije razvoja.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Pošto je ovo uopšteno pitanje, mislim da je veoma teško dati odgovor na pitanje koje je u stvari već jedno retorsko pitanje koje podrazumeva da mi sada treba da izvršimo promenu naše strategije u odnosu prema EU.
Sigurno da postoje problemi u zemljama koje su članice EU kada je reč o proširenju, odnosno problemi koji se tiču njihovog javnog mnjenja, koje je protiv proširenja EU, što je i logično, zato što postoji veliki broj država koje više daju novca EU nego što dobijaju. Sigurno da Srbija nije među tim zemljama i neće biti među tim zemljama.
Ako bismo sada gledali šta treba da budu prioriteti naše spoljne politike u narednom periodu, ne vidim mogućnost da Srbija može da vodi spoljnu politiku uspešno ukoliko nema jedan konstruktivan odnos kada je reč o evropskim integracijama, objektivno gledano. Vi ste toga svi svesni. Uostalom, na tome ste i pobedili Miloševića 2000. godine. Niste ga pobedili na tome što ste vikali da je on izdao nacionalne i državne interese, nego ste govorili da je on zaratio sa celim svetom. Govorili ste i da je počinio ratne zločine, ne vi lično, naravno, nego govorim o DOS, kako se to tada zvalo. Svako ima deo svoje biografije koji nije baš slavan, ali dobro.
U svakom slučaju, mislim da bi danas povukli neodgovoran potez prema našoj državi i prema našem narodu ukoliko bismo prekinuli naš proces evropskih integracija. To ne znači da Srbija ne može ni da donese drugačiju odluku. Može, ali moramo da budemo svesni da je 56% naše trgovine sa EU, da najveći broj investitora dolazi iz EU, da su Nemačka i Rusija naši najveći spoljnotrgovinski partneri, s tim što od uvoza iz Rusije 70% ide na naftu i gas.

13/1 JJ/SM 17.30-17.40

Takođe, moramo da budemo svesni pri tome, da EU i Rusiji najveći spoljno trgovinski partner. Znači, zašto bi Srbija rekla – neću u EU. Zamislite sutra situaciju, za dvadeset godina, da naša deca žive u zemlji koja će biti jedina u ovom regionu koja neće biti članica EU i gde će odlazak u Albaniju biti odlazak u EU. Ja ne mogu da se borim za takvu Srbiju, bez obzira što mi je Srbija draža i na prvom mestu u odnosu na EU, zato što ne idemo mi u EU zbog njih, nego zbog nas.
Kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, niko nas ne tera, niko nam ne brani da te nacionalne, državne interese branimo kako želimo i kako mi to hoćemo. Ali, ne vidim kako mi drugačije možemo odbraniti osim ukoliko ne učestvujemo u igri. Ne možete pobediti u utakmici u kojoj ne učestvujete. Da li ćemo mi ovde pobediti? Veliko je pitanje šta mi možemo sada da uradimo. Vi kažete sada – EU nas tera da predamo Kosovo. Moram da vam kažem i da vas pitam, nismo li ga mi već skoro potpuno predali? Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi.
Vi sada govorite i gledate to sa aspekta knjiga. Uostalom i vi profesore Samardžiću predajete. Koji ono predmet predajete? Evropske integracije? Šta predajete? Da li je tako? Pa koji predmet predajete? Koji ćete predmet predavati ako ukinemo to?
Sa druge strane, znate kako, ne možete i vi iz DSS samo da udarate šamare drugima, a da ne podnesete neki šamar. Kao što ste prošli put govorili ovde i o meni ružne stvari, a govorio je gospodin koji živi i Parizu. Da li je tako? Sada vama nije loše u Parizu EU, a kada dođete u Beograd, to je najgora moguća institucija koja postoji u Srbiji. Molim vas, vratite se svi u Srbiju, pa onda pričajte protiv EU.
(Predsednik: Molim vas, da ovde završimo ovaj deo izlaganja, imate priliku.)
Ili vratite svoju decu, da ovde dele sudbinu ostaloga naroda, a ne da terate tuđu decu, pošto ste nama to govorili da budu protiv EU. Nemam razloga da branim EU više od vas. Oni su vas doveli na vlast 2000. godine.
(Predsednik: Gospodine Dačiću, moram da vas zamolim da ovde završite, pošto je prošao već šesti minut.)
Pa, zar nisam u pravu gospodine Stefanoviću.
PREDSEDNIK: Gospodine Samardžiću izvolite.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Molim vas, malo mira, ako možete da upozorite poslanike da mi dopuste da kažem nešto.
Gospodine predsedniče Vlade, što bi rekli profesori, ali u osnovnoj školi – vi ste promašili temu, s obzirom na moje pitanje. Uopšte niste odgovorili na moje pitanje koje je bilo kratko i jasno. Uvek se trudim da postavim kratko i jasno pitanje da ne bi dopustio ministru i predsedniku Vlade da ide mnogo okolo. Ali, vi prosto ne umete ili nećete da govorite konkretno i jasno na pitanje, nego pričate mnogo što šta.
Naravno, o tome ja neću govoriti. Ali, imate jedan šlagvort koji ste mi dali maločas kada ste rekli da Srbija nikada nije bila bliža EU nego sad. Znate, to što vi plivate punom parom prema EU, ne znači da je vama jasno kuda idete. Dakle, vi plivate najjače što možete, imate iluziju da se približavate nekom cilju koji ne postoji. Tu je moje pitanje. Vi pričate o Albaniji u EU, da li vi znate o čemu govorite, da li vi znate kakva je danas situacija u EU kada je bar reč o proširenju. Prosto je neverovatno koliko nemate elementarnih informacija. Vi o EU govorite kao da je ona struktura iz 2000. godine, kao da se ona ne pomiče. Za 12 godina dovoljno se stvari u Uniji dogodilo da Srbija ima pravo da postavi ovo pitanje o kome vam govorim.
13/2 JJ/SM

Zbog toga moje drugo pitanje glasi na sledeći način i molio bih vas da se koncentrišete, ukoliko mislite da mi odgovorite. Da li će Vlada pokrenuti skupštinsku raspravu oko ovog pitanja - kako u Evropsku uniju, sa kojim instrumentima, sa kojim ciljem, da li u EU, da li je moguće ući i da li je moguće ostvariti taj konačni cilj? Mi zaista imamo potrebu za jednom celodnevnom raspravom i molim vas da odgovorite na to pitanje, da li će ona to učiniti.
Evo, o čemu se radi. Vlada Srbije danas, kao i prethodna Vlada, deluje reakcijom. Deluje pasivnim odgovorom na sve ono što EU zahteva. Moje prvo pitanje ticalo se toga da Vlada počne aktivno da radi, da prvo pogleda šta se događa u njoj samoj, u ovoj državi u EU i onda sam siguran da bi izvukla zaključke u pogledu promene te politike. Ovako kako se stvari događaju, imam utisak da postoji samo jedan motivacioni razlog za ovaj put Srbije u EU, a to je strah.
Vi se zapravo bojite da EU ne sankcioniše Srbiju ukoliko ona pokrene neko pitanje u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji uzgred budi rečeno još uvek nije stupio na snagu. Nemojte se bojati, ne sede tamo ale i aždaje, tamo su ljudi kao što su i naši ljudi. Pokušajte to, ali prvo dobro osmislite celu strategiju, jer jedino tako možete biti kredibilni sagovornik tamnošnjim funkcionerima. Siguran sam da bi Unija aktivirala mnogo važnije činioce i ljude za razgovor na takvu temu, nego ove koje aktivira sada. Jer, ti ljudi koji se sada bave to je jedan rukavac birokratije EU koja održavaju Srbiju u ovakvom stanju u kakvom jeste, a to je koja održava permanentnu kontrolu nad Srbijom, a ne pomaže joj u tom putu ka Uniji ni najmanje.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ: Znate šta, kad čujem vas kako govorite protiv EU, dođe mi da je podržim. Zašto? Zato što mislim da to nije principijelno. To nije bila osnova naše politike sa kojom ste došli na vlast. Vi ste, da vas podsetim, učlanili Srbiju ponovo u UN posle 2000. godine. Da li je to bilo u našem nacionalnom i državnom interesu? Vi ste, da vas podsetim, amnestirali albanske separatiste i teroriste i pustili ih iz srpskih zatvora. Vi ste, da vas podsetim, izručili Miloševića Haškom tribunalu protivustavno, a sada se obraćate Ustavnom sudu. Izručili ste protivustavno, jer tada nije postojao Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ako govorite o strahu, kako ste reagovali u martu 2004. godine kada je počeo ponovni pogrom Srba na Kosovu i Metohiji? Kako ste reagovali kada je proglašena nezavisnost? Ako niste imali taj strah, zašto je vrhunac naše aktivnosti bio proterivanje ambasadora i paljenje stranih ambasada? Mislite da smo time zaštitili srpske nacionalne i državne interese? Nismo. (Ne, zapisali su mi ovde da predajete politički sistem EU. Dobro, izvinite.)
Čini mi se da su i vaša deca radila u našoj misiji u EU. Čekajte, jedan i sada. Ako je tako, onda ga vratite u Srbiju. Nemojte kakav je to način? Vi ste pre četiri godine rekli da samnom ne biste popili ni kafu. Ja to vama ne govorim, samo vam kažem, budite prema ovom narodu iskreni. Time ako prekinemo odnose i pregovore sa EU naštetićemo našem narodu i našoj deci, možda nećemo vašoj, pošto će verovatno i dalje da rade tamo, ali dosta više toga, te priče koje se odnose na neke uopštene stvari.

14/1 VS/MJ 17.40-17.50

Mi sada ovde imamo situaciju, znate, ja sam prvi protiv toga i uvek sam govorio da nećemo u EU, ako traže od nas da se odreknemo interesa.
Vi ga preteraste! Preteraste ga, zbog toga, zato što ovde apsolutno, promenili ste vašu politiku, na tome niste pobedili na izborima. Nikada nisam bio eurofanatik, na protiv, uvek sam kritikovao, ali nemojte vi sada mene da kritikujete, što sam se sastao sa Tačijem, a zaboravljate da ste i vi pregovarali sa Tačijem 2006. godine, ili ne znam koje godine, da je on bio u Rambujeu, zaboravljate da su vaši lideri DOS, čak je jedan i ljubio ruke Madlen Olbrajt, da bi bio kulturniji. To je bila vaša koalicija koja je srušila Miloševića. Sa vašeg aspekta, verovatno mislili što smo ga rušili, a vi ste oslobodili one koji su bombardovali Srbiju, jer ste povukli presude gde su svi oni osuđeni na zatvorske kazne, a primili ste ih prvi, Solanu, posle toga kada su došli, što ih niste uhapsili? Je li tako, zašto ih niste uhapsili kada su sudovi doneli te odluke, sada ste se setili da ste protiv EU, a zemlju ste doveli do toga vi koji ste pobedili 5. oktobra, da danas, em smo dalje od EU, em što smo došli do toga da postavljate neku lažnu dilemu, samo ovaj narod da se odrekne EU, Kosovo će nam se ponovo vratiti. Neće, za to moramo da se borimo i kažite ovom narodu, hoćemo li da se borimo ili nećemo, političkim sredstvima, u kafanskim krugovima, u salonskim raspravama, na okruglim stolovima ili među tim narodom na KiM, pa ako treba i bilo kojim drugim sredstvima. Snosite posledice za svoje reči.
PREDSEDNIK: Reč ima Slobodan Samardžić.
SLOBODAN SAMARDžIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, treba da pogledate Poslovnik ovog parlamenta, iako pretpostavljam da ga znate. Vi treba da odgovarate na naša pitanja, a da li se sećate pitanja koje sam vam postavio. Ako se sećate, zašto niste odgovorili na njega? Zašto na pitanje koje je kratko i jasno, a glasilo je da li će Skupština raspravljati o tome, prizivate aveti prošlosti i maltretirate i sebe i Vladu i poslanike i gledaoce ako gledaju, sa nekim temama koje nisu predmet današnje rasprave, one su sve legitimne, ali one se podvode pod dnevni red u ovom parlamentu. To je ono što je zaprepašćujuće i ja lično mislim da se cela Vlada zastidela vašeg odgovora, prosto zato što je tema aktuelna i veoma važna za ovaj parlament, bez obzira šta ko mislio o tome.
Pogledajte samo u stenogramu o čemu se sve pričalo. Pričali ste o svemu što vam je palo na pamet, o svemu što vam leži na srcu, na duši. Vi ste rešili zbog jednog prostog pitanja da se osvetite onome ko je postavio pitanje, ličnim stavom, a mi nemamo ništa lično međusobno, mi ovde radimo državni posao. Ja u parlamentu, a vi u Vladi.
Zašto je to tako? Zato što ne umete da odgovorite na pitanje, i to je istina ovde. Na ovo pitanje se moglo odgovoriti u roku od dva ili pet minuta, svejedno. Vi ste imali pred celim javnim mnjenjem Srbije da to učinite. Nije ovo trivijalno pitanje, ovo je pitanje naše budućnosti, a ko šta misli, neka argumentuje u ovoj skupštini. Ne, vi niste ni jedan argument izneli, nego ste iz mračne prošlosti izvukli aveti i to ne treba da činite. Mene je vaš istup podsetio na 1992. godinu, na način kako je Skupština tada radila i zaprepašćen sam iako sam i ranije slušao vaše istupe, u ovim prilikama kada niste odgovarali na pitanja. Sada ste preterali.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Poštovani gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svako ima pravo da iznese svoj politički stav u jednom ili drugom smislu, u negativnom ili pozitivnom, imam i ja pravo, a kao uvod u pitanje koje ću postaviti, verujem da ću dobiti konkretne odgovore, jer mislim da ova vlada znalački odgovorno
14/2 VS/MJ

vodi Srbiju i jednu politiku koju vidi pred sobom kao retko koja u poslednjih 20 godina. Ona je tako vođena i takva harmonija u njoj postoji. To nije samo moje mišljenje ili mišljenje ove poslaničke grupe iz koje govorim, to je mišljenje većine poslanika u ovom parlamentu i to je mišljenje većine naroda u Srbiji.
Moje pitanje nije političko, već se odnosi i zamoliću gospodina ministra privrede i finansija, mislim da bi on mogao da odgovori, opština Žagubica jedna je od najsiromašnijih i najnerazvijenijih i ima veoma skroman budžet. Iz svog budžeta je u ovoj godini izdvojila 19 miliona na ime naknade za oduzeto, a nedostajuće poljoprivredno zemljište i to na osnovu pravosnažnih i izvršnih presuda suda.
Račun opštine je svakodnevno u blokadi i bez obzira na visinu priliva, 50% uvek se blokadom oduzima opštini, a danas je na primer šest miliona otišlo za ove potrebe. Po istom osnovu će u 2013. godini, očekuje se 26 miliona da će otići za izmirivanje ovih potreba. Postavljam pitanje da li je moguće da iz republičkog nivoa se pripomogne ovakvim lokalnim samoupravama, konkretno, Žagubici.
Drugo pitanje se odnosi na realizaciju projekata obrazovnih ustanova u okviru onoga što je poboljšanje energetske efikasnosti, a koje je odobrio Fond za zaštitu životne sredine, gde imamo da su neki projekti realizovani, kao osnovna škola "Sveti Sava" iz Požarevca, situacije su predate, svi papiri, da li će to biti naplaćeno, to je u vezi ministarke Zorane Mihajlović i vas gospodine ministre.
Još projekti nekih škola iz istog fonda koji nisu realizovani, da li će biti realizovani u sledećoj godini?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Dinkić.
MLAĐAN DINKIĆ: Naravno da je u slučaju ne razvijenih opština moguće obrazložiti zahtev za tekuću budžetsku rezervu i uputiti Ministarstvu finansija, i ukoliko se radi o opravdanim zahtevima, mi takve zahteve odobravamo. To važi za svaku opštinu u Srbiji, uključujući i opštinu Žagubica, tako da je predlog da vidimo o čemu se tačno radi, da vidimo koliki su prihodi, koliki su nam rashodi i da za ove stvari koje su sudske presude, koje umanjuju budžet, da se obratite za podršku u vidu tekuće budžetske rezerve.
Inače, razmišljamo o tome kako da u narednom periodu dodatno promenimo strukturu transfera najmanje razvijenih opština, da pojačamo transfere onim najmanje razvijenim opštinama, ali tog momenta možemo intervenisati iz tekuće budžetske rezerve, pa vas molim da nam to tražite.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Vezano za projekte energetske efikasnosti i sve ono što se finansiralo iz Fonda za zaštitu životne sredine, naravno da sve što ima validnu dokumentaciju, kompletne izveštaje da su poslovi završeni, svakako da će naredne godine te obaveze biti i izmirene. Mi trenutno već dva meseca radimo na prikupljanju dokumentacije koja nije potpuna u projektima. Oko 1400 ugovora postoje koji su sklopljeni u samom fondu.
Konkretno, za vas, pošto ste već nagovestili o kom projektu se radi, svakako da ukoliko je dokumentacija kompletna, biće završeno, ali poslaćemo vam i zvaničnu informaciju.

15/1 DJ/IP 17.50-18.00

PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.
MILETIĆ MIHAJLOVIĆ: Gospodo ministri, ja sam zadovoljan sa odgovorom i nadam se da su i svi zainteresovani iz Braničevskog okruga, koji se tiču ovog pitanja, verujem i iz drugih opština širom Srbije, koji imaju ove probleme, da su takođe zadovoljni.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.
NADA KOLUNDžIJA: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, ministri u Vladi, predsedništvo, pitanje ću postaviti predsedniku Vlade Republike Srbije, zato što imam utisak da je ovo možda jedina prilika da on zaista glumi da je predsednik Vlade, pošto očigledno po svemu onome…
PREDSEDNIK: Gospođo Kolundžija, molim vas da ipak takvim rečnikom ne govorimo u Narodnoj skupštini.
NADA KOLUNDžIJA: U redu, izvinjavam se.
Dakle, ovo je jedina ili retka prilika da on bude predsednik Vlade i zato ću postaviti pitanje predsedniku Vlade, rizikujući naravno da kao i sa drugim poslanicima, odgovor bude možda malo previše ličan.
Ono što je suština mog pitanja, ja mogu da delim zadovoljstvo zbog ogromne transformacije koja se desila među nekim političkim partijama koje danas čine Vladu Republike Srbije. Mogu da kažem da i građani Srbije mogu da budu zadovoljni činjenicom da se ta transformacija desila tako da je ta promena koja sada vodi ovu vladu i cilj koji je ova vlada utvrdila, jeste cilj za koji mi duboko verujemo da je od opšteg interesa za građane Srbije.
Ono što jeste problem, jeste da se neke stare navike nisu promenile. Činjenica da je nakon šest meseci postalo potpuno očigledno da sve što su ustavne definicije i ustavne nadležnosti Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, da je sve izmešteno sa onih mesta gde bi to trebalo po pravilu da bude, ukazuje na ozbiljan poremećaj u društvu koji može imati vrlo dalekosežne posledice.
Ako je Ustavom predviđeno da Vlada utvrđuje i vodi politiku, onda je pretpostavka da se jedno važno pitanje, kao što je pitanje politike prema Kosovu, platforma ne piše u kabinetu predsednika Republike, nego da se ona piše u Vladi. Dakle, ako već u kabinetu pišu trgovci sanitarijama, onda je pretpostavka da u Vladi se postiže saglasnost, a da ne izlazi formalni predsednik Vlade, koji osporava tu istu platformu i na taj način, po našem dubokom uverenju, dovodi u pitanje moguću poziciju Republike Srbije u pregovorima koji se vode.
Kao što smo ranije često ponavljali, Demokratska stranka podržava napore Vlade da se kroz pregovore rešavaju sva pitanja i mi ostajemo dosledni tom stavu. Ono što je zabrinjavajuće, jeste da se platforma o tom pitanju pravi na jednom mestu, umesto da se kreira u Vladi Republike Srbije, koja je Ustavom odgovorna za kreiranje i vođenje politike. Istovremeno, iz te vlade stižu poruke koje dovode u pitanje tu istu platformu.
Dakle, pitanje za premijera, da li oseća odgovornost što kao premijer Vlade ne vrši Ustavom data ovlašćenja koja pripadaju Vladi?
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade, Ivica Dačić.
IVICA DAČIĆ: Znam, sada više ne smem ni da odgovaram, izgleda. Ja kada odgovaram, svi se ljute što sam oštar. Kada mene napadaju i kritikuju, onda je sve u redu.
15/2 DJ/IP

Malo pre sam pričao o ovome i polemisao sam sa gospodinom Samardžićem, zbog toga što sam u poslednjim nedeljama bio svedok raznih skupova, na kojima su učestvovali ljudi iz te stranke, gde su nazivali najpogrdnijim imenima i mene i predsednika Republike, potpredsednika Vlade, zbog kosovske politike. Zato sam i govorio da ne treba, jednostavno sam podsetio na neke stvari, a ne na mračnu prošlost. Ne znam šta je iz svega toga mračno, osim ovaj deo koji je bio u poslednjim godinama.
U svakom slučaju, isto je i sada kada gospođa Kolundžija to govori. Ona govori sada o transformacijama. Ja moram da vam kažem da sam ja Nadu upoznao devedesetih godina sa Nebojšom Čovićem u SPS, da li je tako? Ne znam kako i šta je bilo sa tim transformacijama, ali je na kraju postala i šef poslaničkog kluba DS. Pozdravljam te transformacije, samo što je otišla u pogrešnom smeru, ali ništa lično.
Moram samo da vas podsetim, znate šta, stvarno deluje smešno kada vi iz DS sada kritikujete nekoga, da li je autoritativan predsednik Vlade? Šta hoćete da kažete, da je Mirko Cvetković bio pravi predsednik Vlade? Šta hoćete da kažete, da se politika oko Kosova pisala u kabinetu Mirka Cvetkovića? Da li to hoćete da kažete? Zato mislim da ste, što bi rekao prof. Samardžić – promašili temu.
Što se tiče toga, hvala vam što me vi podržavate da treba da budem jači premijer, imaću to u vidu i ne bojte se za to. Ne postoje nikakvi sukobi između Vlade Srbije i predsednika Republike oko pitanja Kosova. Postoji dijalog o načinu na koji treba ostvarivati ono što mislimo da treba da budu naši ciljevi. To je potpuno legitimno.
Kao što sam rekao, naš je zajednički dogovor da Vlada Srbije i predsednik Republike, pripreme ovu rezoluciju, koja će ići u parlament. Biće zajednička sednica Vlade i predsednika Republike. Podsetiću i sledeću stvar, nosilac izvršne vlasti je Vlada Republike Srbije, ali predsednik Srbije takođe ima deo izvršne vlasti.
Izvršna vlast u Srbiji je bicefalna, znači ona ima dva svoja dela i svako treba da radi svoj deo posla. Zato u Vladi Srbije apsolutno ne postoje nikakve razlike oko pitanja, naprotiv, postoji. Nijedna odluka u Vladi Srbije nije doneta preglasavanjem, sve su odluke donete jednoglasno i nije održana nijedna telefonska sednica Vlade.
Ne kažem i ne mislim da je ova vlada najbolja u istoriji Srbije, ali mislim da ćemo sve što znamo i umemo učiniti da pomognemo državi i narodu da prođemo kroz ovaj težak period u kojem se nalazimo.
Naravno, prihvatam sve kritike. Legitimno je pravo da svako iznosi svoje mišljenje, samo moram da reagujem kada su u pitanju neke stvari koje nisu principijelne. Dozvolite mi da budem u tome oštar. Polemika je valjda suština politike.
Nikada neću uzeti kamen pa da bacam na vas. Možda je neka reč prejaka, ali treba nekoga ubediti, a ne samo pobediti. Trudiću se maksimalno da negujemo duh tolerancije. Uostalom, niko nije više ispoštovao Narodnu skupštinu, nego što je ova Vlada Republike Srbije. Ubeđen sam, jer sam poslanik od 1992. godine. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala predsedniku Vlade.
Reč ima gospođa Kolundžija. Izvolite.
NADA KOLUNDžIJA: Gospodine Dačiću, zaista je potpuno neverovatno da vi kao predsednik Vlade se spuštate na ovaj nivo debate. Vi jako dobro znate da ja nikada nisam bila član SPS. Za mene je lična i svaka druga uvreda da to neko kaže da jesam.
15/3 DJ/IP

Dakle, ako niste imali neki jači argument da diskvalifikujete moje argumente, mislim da niste ipak sebi smeli da dozvolite, što se mene tiče, ja sam dobro, da se spustite na ovako nizak lični nivo, zaista.

16/1 GI/CG 18,00-18,10

Ono što je suština mog pitanja jeste da je pitanje platforme i pitanje politike o Kosovu, za koju je svaki građanin u ovoj zemlji zainteresovan na način na koji se odvija sada recimo u institucijama, bile one nadležne ili ne bile nadležne, nanose ozbiljnu štetu poziciji Srbije u pregovorima, jer ako iz predsedništva Srbije izađe platforma, a onda ona biva napadnuta iz Vlade Republike Srbije, diskvalifikovani delovi te platforme, prethodno najavljeno da će platforma ići u Skupštinu, a onda je rečeno da neće ići platforma u Skupštinu, da će svi delovi pregovora biti javni, a onda najavljeno da će neki delovi te platforme ipak biti tajna. To je ono što treba da vas zabrine kao predsednika Vlade Republike Srbije, jer ste po Ustavu vi i dalje, ma kako tvrdili da ste u harmoniji sa svim institucijama, odgovorni za vođenje politike. Vi ćete, na kraju krajeva, biti i krivi za rezultate te politike. Dakle, radi se o tome da način na koji se to do sada radi nanosi štetu i međunarodnom ugledu zemlje i pregovaračkoj poziciji zemlje, nanosi štetu i mogućoj unutrašnjoj političkoj saglasnosti oko platforme, a za to ste, dopustite, odgovorni kao predsednik Vlade.
Moje pitanje je bilo suštinski važno za ovaj proces, a to je šta mislite da preduzmete kako biste ovu konfuziju koja je nastala u zemlji i poslata kao pogrešna slika u svet i jedva dočekana od strane naših neprijatelja ili bar onih koji nas ne podržavaju, šta ćete preduzeti da kao neko ko je po Ustavu odgovoran da takve stvari predupredi i da ne dopusti da se procesi dešavaju mimo institucija koje su za to nadležne ili ako se već dešavaju, da to ne vidi ceo svet?
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Dačić.
IVICA DAČIĆ: Ovo je, što bi rekla deca, što se čačkate.
Spomenuli ste da smo se mi transformisali. Govorili ste to pežorativno. Kada vas podsetim na nešto, onda ispada da ste vi uvređeni. Molim vas, ne znam da li ste bili član SPS, ali sam vas viđao u SPS. Ne znam šta ste radili sa Nebojšom Čovićem? Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Demokratska alternativa je nastavak ko zna kad. Ovo je bilo kada je Nebojša Čović bio predsednik gradskog odbora SPS.
Ovo što ste vi sada malo pre govorili, to vama ne uzimam za zlo, taman posla. Nema potrebe da se vređate, niti želim da vas vređam. Ali, znate šta? Ne možete vi imati pravo da nekoga vređate, a da ne očekujete da neko vama odgovori. Ovo je borba. Da li smo mi u areni ovde ili gde smo? Zašto da se borimo? Da izgubimo? Ja ni u politici prema Kosovu ne mislim da nam trebaju časni porazi i visoki i neostvarivi ciljevi, nego nam trebaju rezultati. Trebaju nam pobede na svim segmentima.
Kada je reč o ovome što ste govorili, vi se sećate da je predsednik Tadić govorio o četiri njegova principa. Da li su to bili principi Vlade Srbije ili njegovi? Da li mislite da se Vlada Srbije ikada izjašnjavala o tome? Da li mislite da sam ikada video ta četiri principa kao zamenik premijera? Ne znam da li je i premijer video tadašnji.
Drugo, da li se sećate kada smo promenili tekst rezolucije u Generalnoj skupštini UN preko noći? Da li mislite da je to uradila Vlada Republike Srbije? Kako vas nije sramota da sada tako pričate kada ste sve to prošli i imali u svome? Isto sam to prošao s Miloševićem. Nemojte da imate dileme.
Nemojte sada tako da komentarišete nešto, a isto je bilo pre nekoliko meseci. Znate šta, ja sam na kraju tražio da vidim ta četiri principa. O tome se razgovaralo i iznosilo se kao državni predlog.

16/2 GI/CG
Vi danas ovde imate zahtev da se pregovori vrate u UN. Kako da se vrate u UN kada je Srbija napisala rezoluciju Generalnoj skupštini UN, gde je predložila da se to vodi uz posredstvo EU? Da li je to važna odluka za ovu državu? Da li je to princip i konkretna odluka spoljne politike? Da li je to nadležnost Vlade Republike Srbije? Da li je taj tekst i ta odluka doneta na Vladi Republike Srbije? Nikada. Da ne pričam o parlamentu. Zato mislim da nije korektno da tako govorite.
A to da li postoje sukobi, pa šta i ako postoje različita mišljenja? Nisam ja u SNS. Pa šta i ako postoje razmimoilaženja oko nekih pitanja? Tamo gde svi misle isto, niko ne misli mnogo. Meni je cilj da razmišljamo mnogo o ovim problemima u kojima se nalazimo.
Ovaj dokument koji je nastao nije bio predmet kabineta predsednika. O tome se raspravlja još od avgusta meseca. U tome smo učestvovali svi mi.
Da li postoje različita mišljenja? Postojala su različita mišljenja. Oko čega? Oko toga da ne treba prekida pregovore tehničke sa EU. Zašto? Zato što smatramo da je to direktna odluka da nemamo dalje više šanse da dobijemo datum za otpočinjanje pregovora. U svemu tome smo se dogovorili oko toga da budemo taktični i da taj deo jednostavno se tumači na takav način da se omogući da ostvarimo naše ciljeve bez posledica po naše odnose prema EU.
Znači, apsolutno odbijam da postoje bilo kakvi nesporazumi u suštinskim pitanjima, a da li postoje različita mišljenja? Pa postoje. To je normalno da postoje. Zato i postoje različite vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska i postoji predsednik Republike, postoji Vlada, postoje političke stranke. Nećemo valjda sada mi ovde da razvijamo jednoumlje? Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima gospođa Kolundžija.
NADA KOLUNDžIJA: Gospodine predsedniče Vlade, ma kolik puta vi ovde ponovili da se nije videlo u javnosti da sa tom platformom nešto nije u redu kada je pitanje odnosa predsednika Republike i Vlade, svi smo svedoci da se to na žalost videlo.
Ako se vi ljutite i vređate kada vam neko postavi pitanje šta ćete uraditi kako bismo prevazišli taj problem, jer je pitanje kojim se bavi ta platforma užasno važno za sve, vi pređite na lični teren, izmišljate, optužujete i pokušavate od ove Skupštine i od ove sednice da napravite zaista, izvinjavam se predsedniku, cirkus.
Dakle, imamo legitimno pravo da vas pitamo. Jasno je da je javnost uznemirena činjenicom da je oko politike oko Kosova nastao problem koji se vidi kao problem između dve institucije vlasti. Ako vi mislite da ne smemo da vas pitamo, onda je to druga stvar. Onda nam to lepo recite, pa da mi znamo kako vi zamišljate parlamentarni sistem, demokratiju, kako zamišljate svoju ulogu, ulogu Vlade, ulogu parlamenta i kako zamišljate svoj odnos prema narodnim poslanicima.
Nemate razloga da posežete za ličnim uvredama, pri tom izmišljajući neke stvari i optužujući ljude za nešto što nije tačno.
Ne pada mi na pamet da se vama pravdam o svojoj prošlosti. Vi imate dovoljno razloga da brinete o tome kako ćete svoju prošlost da opravdate.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.
MOMIR STOJANOVIĆ: Uvaženi predsedavajući, gospodine premijeru, gospodo ministri, ja sam u ovom parlamentu pre dva meseca postavio Vladi pitanje na koje do danas nisam dobio odgovor. Pošto sam ga uputio Vladi, a ne nekom resornom ministarstvu, ja ću ga ponoviti.
Naime, pre dva meseca sam postavio pitanje da li će u sklopu preispitivanja spornih privatizacija biti i preispitana kriminalna privatizacija niškog preduzeća "Nisal".

17/1 MG/MĆ 18,10-18,20

Podsetiću da je to preduzeće bilo jedno od najuspešnijih preduzeća pre privatizacije, u metalskom kompleksu i šta će Vlada preduzeti da zaštiti prava manjinskih akcionara u tom preduzeću? To preduzeće nakon privatizacije sve lošije posluje, pa je krajnje vreme da Vlada nešto preduzme, a sada ću to pitanje nasloviti ministru privrede i finansija, nadajući se da ću na to pitanje dobiti odgovor.
Moja današnja pitanja, sa nadom da premijer neće tako oštro odgovoriti, naslovljena su ministarstvima čiji ministri danas nisu ovde, ali nasloviću premijeru. Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a tiče se najave gašenja niške televizije, jedne od dve regionalne televizije koje egzistiraju danas u Nišu. U poslednja dva meseca, u Nišu su ugašene dve regionalne televizije. Pre toga je ugašen Radio Niš, stanica koja je imala tradiciju dužu od šest decenija. Stanje u medijima, na čitavom jugu Srbije je katastrofalan. Najavljuje se donošenje seta medijskih zakona koji predviđaju izlazak države iz medija.
Imaćemo situaciju u kojoj država finansira prvi, drugi kanal RTS, Studio B, Radio 202, Radio Jugoslaviju, prvi, drugi kanal RTV, dok će južno od Beograda građani plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati svoje televizije, recimo, u Kragujevcu ili Nišu.
Radio televizija Vojvodine, koja ima dva miliona potencijalnih gledalaca, u kojoj radi više od 1.500 ljudi, dok bi šest regionalnih javnih servisa u centralnoj Srbiji, predviđenih medijskom strategijom, imalo četiri miliona potencijalnih gledalaca, manje od 400 radnika i svi zajedno budžet 10 puta manji od novosadskog regionalnog Javnog servisa.
Zašto bi Novi Sad imao dva kanala RTV, sa više od 1.500 ljudi zaposlenih, a ne dozvoljava se da u Nišu postoji "Niška televizija" kao regionalni Javni servis, sa 90 zaposlenih i čiji opstanak svojim potpisom traži više od 35 hiljada građana, koji su predati ovoj Skupštini. Kako se iznašla mogućnost za opstanak dva kanala Radio Beograda, Radija Studia B, Radija 202, dva kanala Radija Novi Sad, a jedino nije bilo para za Radio Niš, koji je imao manje od 15 zaposlenih.
Do kada će barem u medijskom pogledu, žitelji juga Srbije biti građani drugog reda? Koliko dugo ne funkcioniše link Nacionalne televizije, Nacionalnog javnog servisa iz Niša i kada je RTS imala poslednje živo uključenje iz Niša?
(Predsednik: Vreme.)
Da li će se u godini obeležavanja Milanskog edikta, Niš koji je centar proslave, ostati i bez niške televizije?
PREDSEDNIK: Dobićete odgovor pisanim putem od Ministarstva za kulturu i informisanje.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.
RIZA HALIMI: Hvala gospodine predsedniče.
Ministar Ilić je prošlog meseca, na pitanje poslanika iz Vranja, izneo da izgradnja deonice Preševo-Bujanovac, deonica autoputa se ne završava zbog pravno-imovinskih problema. Na tu temu sam više puta postavljao pitanje ministru Mrkonjiću, unazad tri godine i nisam dobio odgovor.
Činjenica je da na terenu se i skoro četiri godine od svečanog otvaranja, još uvek se izvode radovi u staroj traci, jer su tu poprilične konstrukcije. S obzirom da je to stara traka, tu nije bilo nikad pravno-imovinskih problema.
Pitanje je kada će se to definitivno završiti, jer mislim da Koridor 10 u tom delu ima slepo crevo? Tamo se apsolutno ne odvija normalno saobraćaj, pogotovo u ovo vreme. Zamislite one pokretne prepreke po sredini asfaltne trake, kakav saobraćaj tu može da se odvija?
17/2 MG/MĆ

Zatim, pošto je taj Koridor 10 u pitanju, nastavio bih sa pitanjem upućenom predsedniku Vlade u vezi sa odlukom Savezne vlade od 2005. godine, o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji Preševa i jednog na teritoriji Trgovišta. Na teritoriji Trgovišta pre dve godine je otvoren, a u Preševu još uvek nijedan granični prelaz nije otvoren. Nije otvoren ni onaj glavni koji povezuje sva naselja Bujanovca, Preševa sa Lipkovom i Kumanovom u Makedoniji. Još uvek sela koja su na neposrednoj udaljenosti ne mogu normalno da komuniciraju.
Mislim da je najprikladnije da predsednik Vlade da odgovor na ovu temu. Naši studenti koji studiraju na univerzitetima Makedonije u poslednje vreme imaju ozbiljnih problema, jer se vraćaju sa graničnih prelaza, iako imaju pasoše. Tražim im se viza za boravak i tu se javljaju problemi što oni moraju tu vizu za boravak da dobiju u makedonskoj ambasadi u Beogradu, koja je udaljena skoro 400 kilometara. Tamo se vraćaju i po nekoliko puta. To košta i samo za boravište ljude to košta i po 300 evra.
Tražim objašnjenje šta može i u tom planu da se uradi, da ne bi bilo ovakvih problema. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Mrkonjić.
MILUTIN MRKONjIĆ: Moram da se izvinim gospodinu Rizi Halimiju i građanima juga Srbije, tačno je, delimično ono što je gospodin Ilić odgovorio.
Drugo, tačno je da nismo imali dovoljno sredstava da taj posao završimo. Prema sadašnjem stanju, mi ćemo ga završiti u naredna četiri meseca. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Dačić.
IVICA DAČIĆ: Nisam najbolje shvatio gospodina Halimija, na koga se odnosi? Režim prelaska granice sa Makedonijom je veoma olakšan. Ne trebaju čak ni pasoši, samo lične karte.
Ako ima bilo kojih problema, pozivam ga, pošto smo dugi niz godina na tim problemima zajedno angažovani da rešavamo te probleme, ako ima nekih nejasnoća oko primene svih ovih sporazuma i dogovora, međunarodnih a i onih koji su dogovoreni u ovom dijalogu u Briselu, vezano za Kosovo i Metohiju. Isto kao što se neki sporazumi tiču Srba, tiču se i Albanaca, zato što postoji problem u komunikacijama i nije interes ni Srba ni Albanaca da to neko shvati kao granicu, kao administrativnu granicu. Spremni smo da zaista sve ono što imamo kao problem, definišemo i rešavamo.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.
RIZA HALIMI: Ova prepreka i problem koji sam malopre izneo se tiče studenata koji borave jedne školske godine, a svakog vikenda se vraćaju. Od njih se traži boravišna viza, ne ulazna. To se traži na graničnom prelazu i tu je problem.
(Ivica Dačić, s mesta: Gde se traži?)
Na makedonskoj granici, granična policija vraća naše studente i ne mogu da ulaze u Makedoniju, ako nemaju tu boravišnu vizu, a ima redovan pasoš ili ličnu kartu, tu je problem.

18/1 BD/LŽ 18.20-18.30

Još sam postavio pitanje i tih famoznih graničnih prelaza. Možemo ih nazivati malograničnim prelazima, kako god hoćete. Lepo sam čuo odgovor gospodinu Balintu o tim odnosima sa Mađarskom. Ovde sam više puta, kada se budžet usvajao, pitao zašto samo sa Makedonijom u poziciji budžeta nema IPA programa prekogranične saradnje EU. U tom kontekstu imamo i ovu situaciju da ni malograničnih prelaza nema od 2005. godine, iako je doneta odluka, a ljudi treba preko leta da čekaju satima, da bi išli preko glavnog prelaza.
U kontekstu slobode kretanja, nastavio bih sa problemima i na relaciji sa Kosovom. Briselskim sporazumom o slobodi kretanja nisu obuhvaćeni ni Preševo ni Medveđa. U našem delu je samo Bujanovac, samo Končuj i to stvara ogromne probleme. Apsolutno ne vidim koji je to razlog da ti prelazi koji su poprilično masovni, pogotovo Preševo, nisu predviđeni tim sporazumom. Šta će se uraditi da se to reši?
Dalje, opet one takse famozne. Postavljam pitanje – da li uopšte negde u svetu ima slične prakse, da od 105 evra mesečno sada imamo nedeljno 20 evra? Za odlazak do Gnjilana ili povratak mora se plati u toku nedelje 20 evra. Gde ima to u svetu? Sada će 1. januara biti godinu dana. Obećanje je bilo još u januaru prošle godine da će to da se reši, ali nema rešenja. Ne vidim sad gde je tu problem da se konačno, kada toliko govorimo o toj slobodi kretanja, tako da i u tom delu mislim da su i ti problemi, koji iziskuju ažurnost i traže urgentnija rešenja, jer se tiču svakodnevnog života građana. Zamislite, 80 evra mesečno neko ko nije ni zaposlen ili ko ima platu 200 evra. To je katastrofalno.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
BOJAN ĐURIĆ: Uvaženi predsedniče, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, gospodine Dačiću, da vam se izvinim. Malopre sam dobacio sa mesta da su Miloševićeve vlade imale veću podršku nego što je ova imala. Mislio sam da su one imale veći broj poslanika ili poslaničkih glasova u parlamentu, a da nisu završile slavno i da se vi danas u svom poslu, kada ovde iscrpno nabrajate probleme i zablude prošlosti, sa kojima se suočavate, uglavnom rešavate te probleme koji su inicijalno nastali tih godina kada su Miloševićeve vlade u različitim kombinacijama imale enormnu podršku u parlamentu, a u onom prvom iz 1990. godine, čini mi se, podršku gotovo 200 poslanika.
Dakle, taj broj nije uvek merilo kvaliteta i uspešnosti rada, kao ni činjenica da je prošla Vlada, o tome ste mnogo govorili u kampanji, izdržala čitav mandat, očigledno nije bio reper njene uspešnosti. Inače, ova brakorazvodna parnica, koja traje već pet meseci između vas, ostalih članica vladajuće koalicije koji su bili u prošloj vladi, partija koje su činile prošlu vladu ne bi izgledalo ovako otužno i odvratno.
Nadam se da vas nisam tim pominjanjem Miloševića inspirisao da ga ovoliko pominjete u svojim govorima, pošto mislim da to radite na nečastan način. Nije moje da branim Miloševića, ali mislim da nije u redu da DSS optužujete da je izručila Miloševića. Oni su se protivili svim silama izručenju Miloševića. Izručili smo ga mi, izručila ga je partija Mlađana Dinkića, partija Rasima Ljajića i neke druge partije koje danas sede sa vama u Vladi i siguran sam da bi to i danas učinili, kao što bismo mi takođe učinili.
To je vama omogućilo da nakon toga počnete da reformišete SPS i da pravite rast na koji ste danas toliko ponosni. Inače, nije tačno da je Milošević uhapšen, a onda izručen suprotno Ustavu. Izručen je tačno u skladu sa Ustavom, koji je probao da napravi po svojoj meri 1990. godine.
18/2 BD/LŽ

Konačno, na vašem mestu ne bih toliko insistirao na strogom poštovanju Ustava. Bojim se da bi neko vrlo brzo mogao da vas optuži da izlazite iz okvira Ustava kada vodite kosovske pregovore. Liberalno-demokratska partija to nikada neće učiniti. Samo, pazite da to ne učini neko od vaših …
PREDSEDNIK: Gospodine Đuriću, samo vas molim da u skladu sa Poslovnikom postavite jasno formulisano pitanje, jer vam je ostalo tridesetak sekundi.
BOJAN ĐURIĆ: Ne bih ulazio u vaše kognitivne sposobnosti da li možete da razumete jasnoću pitanja. Omogućite mi da pet minuta govorim i da postavim pitanje. Dakle, još jednom, pazite da vam nož u leđa ne zabiju sadašnji koalicioni partneri.
Hoćemo li konkretno na pitanja? Da li kao predsednik Vlade možete na bilo koji način da kontrolišete i dovedete u red nemogućeg Vuka Jeremića, koji se lažno predstavlja kao predsednik sveta, koji je koliko ja znam, osim toga što je poslanik, a u ovaj parlament nije kročio od dana izbora, na neki način i službenik Vlade, specijalni savetnik ministra spoljnih poslova, i finansira se ono što radi iz budžeta Srbije? Ovo za šta vi optužujete danas DSS, neke druge partije, kada govore protiv Evrope, protiv integracija Srbije na mnogo gori, brutalniji i primitivniji način radi svakog dana Vuk Jeremić u svom ponašanju, bez obzira gde se u tom trenutku nađe.
PREDSEDNIK: Vreme.
Reč ima predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ: Kada govorimo o DSS, stvarno ih ne napadam ni za šta. Ne napadam stav da mi treba da prekinemo evropske integracije. To je potpuno legitiman stav. Odgovaram na optužbe koje su dolazile prethodnih sedmica, koje su govorile o tome, čak su i skupovi organizovani u "Sava centru", gde su govorili da je ovo izdajnička vlada itd.
Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Nisam spominjao DSS da je izručila Miloševića. Govorio sam o tom vremenu. Savezni ustavni sud je, ako se sećate, donosio rešenja o tome da li je to urađeno u skladu sa zakonom, da li postoji zakon ili ne, da li je to urađeno ili nije urađeno. Ali, to je prošlost, ne želim da se vraćam na tu temu.
Ono što mislim da bi u narednom periodu trebalo da bude praktično zajedničko za sve nas, to je da probamo da nađemo rešenje za sve goruće probleme, koji će moći da nas povedu nekoliko koraka napred. Tu zaista mislim da možemo da imamo saglasnost većine političkih stranaka. To jeste teže nego da se oko svega, da tako kažem, svađamo, polarizujemo i da ne bude u Skupštini.
Ne znam da li na neki način vi očekujete da ja sada zaista konkretno odgovaram na ova pitanja ili da izrazim neki svoj stav. Dobro znate da Vlada Srbije funkcioniše po principu koji je jasan, a to je da Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Međutim, mi nismo nadležni za Generalnu skupštinu UN, tako da ne bih mogao, bar za sada, možda u sledećim promenama Ustava i to stavimo kao nadležnost.
Ono što mislim da je dobro, to je da probamo da to što je Vuk Jeremić izabran na to mesto iskoristimo za našu državnu i nacionalnu politiku, da iskoristimo, da to bude dobar plus, dodatak onome što Srbija radi. Za to je neophodno i da postoji dogovor, koordinacija, konsultacije, a to da li će on vratiti mandat ili ne, stvarno ne bih ulazio u te unutarstranačke odnose u DS, niti mi je to apsolutno namera.

19/1 AD/VK 18,30-18,40

Uostalom, i ova Skupština se izborila za to da mandati pripadaju pojedincima a ne političkim strankama. Ali, mislim da bi bio red da kažemo, bez obzira šta neko mislio o Vuku Jeremiću, dobro je i za Srbiju je zaista velika čast što je građanin Srbije, bivši ministar spoljnih poslova, na mestu predsednika Generalne skupštine UN. Mislim da, bez obzira na stranačke razlike, treba da podržimo da on tu funkciju obavlja najbolje što može, jer to će biti i ogledalo i interes cele Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Ne brinem za to da li će Vuk Jeremić vratiti mandat DS, to me uopšte ne zanima, brinem za vas. Nekako mislim da je vama teža da odete za nekoliko nedelja u Brisel, da postižete teške sporazume, da se mučite, a da Vuk Jeremić priča dogodine u Prizrenu. Da li mislite da to što radi vam pomaže ili da vam odmaže, gospodine Dačiću, da vam poboljšava poziciju, da vam olakšava? Ne zanima me šta radi u DS, zanima me šta radi kao osoba, lice, građanin Srbije, koji je delimično plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Evo malo konkretnih pitanja. Pominjali ste svoj ekspoze. Slušao sam ga i tada pažljivo, malo kasnije sam ga čitao i jedna od važnih tačaka je – naš strateški cilj je da stvorimo društvo zasnovano na znanju. Pitam vas i gospodina Mrkonjića, za kog mislim da je resorno nadležan – koje su vas tačno kvalifikacije i fantastično znanje gospodina Dragoljuba Simonovića, novog direktora Železnica, motivisale da mu date priliku da bude direktor sistema koje ima 18.500 zaposlenih?
Bilo je teško naći biografiju gospodina Simonovića, međutim, on je već danas počeo da daje intervjue i kaže da je treći stepen studija završio na Fakultetu za poslovne studije u Banjaluci, a četvrti stepen na Fakultetu za preduzetnički biznis. Sve to od 2008. godine. Na osnovu kojih kriterijuma ste izabrali gospodina Simonovića? Znate li da u njegovoj odluci na sajtu Železnica Srbije piše da se bira Dragoljub Simonović Sima? Da li je to vama ozbiljno vođenje države?
Na kraju, tačno je, kako ste rekli, egzekutiva u Srbiji bicefalna. Da objasnimo ljudima koji nisu studirali pravo ili političke nauke, to znači dvoglava, ali to baš i ne daje pravo predsedniku Republike da vrši državni udar.
Ne znam da li ste, gospodine Dačiću, primetili današnji intervju, odnosno izjavu gospodina Nikolića, osobe koja je kao predsednik Republike, kao druga glava te bicefalne egzekutive, potpisala Zakon o javnim preduzećima, koja je rekla da je potpuno nebitno da li će se direktor javnih preduzeća imenovati na konkursima, ili van njih, ili bez njih? To je šamar i vama kao predsedniku Vlade koji ste potpisali i poslali u Skupštinu Zakon o javnim preduzećima, gospodinu Dinkiću koji je ovde danima, uz najbolju volju, ipak zbog koalicionog mira, nije smeo da kaže koje su to stranke protiv departizacije, odnosno raspisivanja konkursa.
Da li mislite da ćete uspeti da realizujete ono što ste predvideli u svom ekspozeu? Da li ćete uspeti da podelite tu pravdu o kojoj toliko često govorite, da vlast ne sme da živi isuviše dobro kada narod živi teško, u situaciji kada osobu ovako mizernih kvalifikacija imenujete na mesto direktora Železnica Srbije, preduzeća koje dobija 130 miliona evra godišnje subvencije i ima preko milijardu evra gubitaka?
Kako se osećaju oni drugi građani Srbije, onih nekoliko stotina hiljada koji su ostali bez posla? Ili, kako se oseća svaki normalan student u ovoj zemlji, gospodine Obradović je tu, sa privatnog ili državnog univerziteta, kada ih ovako ponizite, kada lice ovakvih kvalifikacija postavite za direktora Železnice Srbije? Milošević to nikada ne bi radio.
19/2 AD/VK

PREDSEDNIK: Vreme.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Ivica Dačić.
IVICA DAČIĆ: Pošto su stalno nova i nova pitanja, ono što je regulisano i način na koji je to predviđeno zakonom koji je ovde usvojen, to će sigurno biti i sprovedeno. Tako da nema potrebe za bilo kakvim nekim dodatnim razjašnjenjima. Naravno, svako može da ima o pojedinim predlozima svoje mišljenje, što je normalno. Najvažnije je da u svemu tome postoji sistemski zakon koji reguliše ovu oblast.
Postavili ste i neka druga pitanja i ako sada krenem da odgovaram na sva pitanja, posle ne mogu da vam odgovorim i bolje je da vam ne odgovaram sada, videćemo se posle sledećeg meseca kada bude bilo postavljanje poslaničkih pitanja. Naravno, možemo svakodnevno da komuniciramo.
Nije lako voditi Vladu gde ima mnogo političkih stranaka i gde ponekad niste u stanju niti da steknete uvid u sve ono što postoji kao odluka Vlade na različitim nivoima. Mislim da je ovo suštinsko i važno pitanje, sistemsko, koje je bilo regulisano i našim koalicionim sporazumom i nema nikakvog razloga da se taj jedan princip ne poštuje, princip znanja i racionalnosti, a stranačka pripadnost da ne bude odlučujuća.
(Bojan Đurić, s mesta: Da li Vuk pomaže ili odmaže?)
Vuk Jeremić? Ako govorite o Prizrenu i ovo što ste rekli, znate šta, postoje narodi koji svake godine stalno govore – vidimo se dogodine u Konstantinopolju. Neki koji su stalno govorili u svakom govoru – uostalom, Kartaginu treba razrušiti itd.
Ne mislim da to može mnogo da naruši poziciju Srbije, zato što Vuk Jeremić, u ovom trenutku, ne predstavlja spoljnu politiku Srbije. On Vladu Srbije niti utvrđuje niti vodi. To je njegovo mišljenje kao čoveka koji je narodni poslanik i izabran je na mesto predsednika Generalne skupštine UN. Da li se sada neko slaže sa tim ili ne – voleo bih, pošto sam rođen u Prizrenu.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Bojan Đurić.
BOJAN ĐURIĆ: Vidite, to i govorim. Izgleda da je gospodin Jeremić uveren da on vodi spoljnu politiku ove države i ove vlade. Danas je imao susrete u Pekingu i vidim da govorim o tome da je njegov posao da uspostavi odlične odnose sa novim mladim liderima Komunističke partije Kine i vaše Vlade. Mislim da radi vaš posao ili posao ministra spoljnih poslova, pa se samo zbog toga brinem.
Druga stvar, nije tako teško odgovoriti na pitanje – da li mislite da osoba koja se zove Dragoljub Simonović, koji ima ovakve kvalifikacije kakve sam naveo, zaslužuje po jednom kriterijumu da bude direktor preduzeća Železnice Srbije? O tome, kako da vam kažem, nije dovoljno dobro objašnjenje da niste za to znali. Tu Skupštinu akcionara imenuje Vlada i njen predsednik je Zoran Anđelković. Setićete se Zorana Anđelkovića, mislim da je on još uvek funkcioner SPS.
Potpuno razumem vaš odgovor da ne možete da kontrolišete sve odnose u koaliciji i funkcionisanje koalicione vlade. Naljutili ste se kada vam je neko ovde na početku rekao da možda niste baš predsednik u punom kapacitetu i da bi možda trebalo da razmislite o podnošenju ostavke. Pažljivo sam pratio, kada ste posle toga odgovarali, ko je aplaudirao. Uglavnom je aplaudirala SPS, SNS nije, a meni se čini da su se poslanici DSS nadali da ćete nekako u budućnosti ili podneti ostavku ili biti zamenjeni i da će Vlada imati drugačiju strukturu. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Stefana Miladinović.

19/3 AD/VK

STEFANA MILADINOVIĆ: Poštovani predsedniče, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, pitanje koje želim da postavim se odnosi na javne agencije. Kako je odsutan ministar Selaković, koji je pored pravosuđa, zadužen i za poslove državne uprave, ovo pitanje upućujem predsedniku Vlade, gospodinu Ivici Dačiću.
Od 2005. godine, kada je donet Zakon o javnim agencijama, osnovan je veliki broj ovih nezavisnih tela. Ono što građane jako zbunjuje jeste način osnivanja agencija, njihov broj, nadležnosti i način finansiranja. Činjenica je da se agencije osnivaju posebnim zakonima i Vladinim aktima. Neke od njih jesu nezavisne, dok druge agencije funkcionišu kao organi u sastavu ministarstava. Klasifikacija svih ovih agencija ni do dan danas nije precizno utvrđena i to dodatno zbunjuje i građane i korisnike usluga, pa i samu državnu upravu.
Smatram da bi bilo više nego svrsishodno formirati neku vrstu jedinstvene baze podataka o svim postojećim agencijama i drugim regulatornim telima iz najmanje dva razloga. Kao prvo, da se konačno utvrdi tačan broj svih regulatornih i nezavisnih tela čiji je osnivač Republika Srbija, kako bi prestale manipulacije na ovu temu i da građani imaju uvid u informacije, kako bi se otklonila zabluda da u Srbiji postoji veliki broj agencija sa puno zaposlenih, koji imaju visoke plate i ne rade ništa.

20/1 AL/SU 18,40-18,50

Naprotiv, većina osnovanih agencija, kako je celoj Vladi poznato, ima veoma značajne nadležnosti. Mnoge su osnovane radi usklađivanja sa tekovinama EU. Iz ovih razloga, a u cilju eliminisanja mnogih problema i predrasuda u vezi sa javnim agencijama i ostalim nezavisnim regulatornim telima postavljam vam pitanje – da li Vlada Srbije, odnosno nadležno ministarstvo planira da u narednom periodu napravi jedinstveni registar svih agencija i to po osnovu načina osnivanja, nadležnosti, načina finansiranja, broju zaposlenih i visini primanja? Hvala.
PREDSEDNIK: Gospodin predsednik Vlade.
IVICA DAČIĆ: Neke agencije su ukinute. Neke su spojene. O drugima se razgovara zato što nije lako o ovim stvarima doneti odluku trenutno, odnosno bez prethodne rasprave i konsultacija. Navešću jedan primer. Doneli smo odluku na jednoj sednici Vlade i onda su odmah napisali pismo iz EU i prva koja je bila na spisku su nam odmah osporili zašto je ukidamo. Treba biti obazriv i pažljiv, da to neko ne protumači da Srbija ne poštuje nešto što su evropske, ne bih nazvao tekovine, Suzana kaže – više preporuke. Nešto su tekovine. Nešto su preporuke. Ono što su tekovine mislim da ne treba da ima nikakvih dilema oko toga, a ono što su preporuke, što ponekad zavisi od pojedinog eksperta koji je bio nadležan za tu temu, od toga da li je bilo para ili nije bilo para za to finansiranje i od toga ko je učestvovao u realizaciji ovih projekata, to treba dobro analizirati i videti koliko je moguće od svega toga ukinuti, a koliko, da tako kažem, da se pronađe drugi način da ta oblast bude regulisana a da nije neko posebno telo, kao što je agencija.
U svakom slučaju, ovo što ste predložili mislim da jeste dobra ideja da se napravi jedan dobar predlog. Kada smo došli u ovu situaciju da raspravljamo, sećate se da je to bilo na početku mandata, imali smo praktično organizacione probleme. Ko je u stvari nadležan u Srbiji i kod koga se u stvari nalazi spisak svih tela koja postoje? Veoma često smo jedva dolazili do toga koja u stvari sve tela u Srbiji postoje, između ostalog i ove agencije.
Zato ovaj predlog nekog registra je dobar da se napravi evidencija šta sve ima od tih nezavisnih tela, regulatornih tela i šta bi možda trebalo ostaviti, šta bi trebalo ukinuti, a da nam pri tome ne nastane veća šteta nego što bi bila šteta od toga da je taj deo finansiran iz budžeta Srbije.
PREDSEDNIK: Narodna poslanica Stefana Miladinović.
STEFANA MILADINOVIĆ: Samo da se zahvalim premijeru. Bila mi je namera da kroz ovo pitanje iniciram možda formiranje te baze podataka. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Narodni poslanik Gorica Mojović.
GORICA MOJOVIĆ: Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, gospođe ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da vratim kulturu u ovaj parlament kroz poslaničko pitanje. Žao mi je što tu nije ministar Bratislav Petković, jer sam imala nameru da mu se lično zahvalim zato što na moje prethodno poslaničko pitanje je ministarstvo dostavilo odgovor pre isteka zakonskog roka, vrlo brzo i efikasno, iako nije u potpunosti dat odgovor, ali ne bih da zakeram. Poslaću pisano zahtev da se taj odgovor dopuni.
Ovog puta pitala bih nadležno Ministarstvo kulture i ministra Petkovića – zašto se ne primenjuje Zakon o kulturi i to u oblasti koja predviđa da se izbor direktora ustanova kulture vrši na javnim konkursima? Sada je gospodin Dačić rekao na pitanje koje je bilo vezano za izbor direktora u javnim preduzećima da je dobro

20/2 AL/SU

da smo doneli jedan sistemski zakon, da će biti primenjivan kada su u pitanju javna preduzeća. Možda ja negde imam razumevanja – tek smo doneli taj zakon i treba uraditi verovatno neka podzakonska akta, imenovati komisije itd.
Zakon o kulturi usvojen je avgusta meseca 2009. godine. Od 26 ustanova kulture koje je osnovala Vlada RS u svima njima direktorima su odavno istekli mandati ili su vršioci dužnosti. Ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne primenjuje Zakon o kulturi da se raspisuju javni konkursi. Ne postoji ni jedan jedini razlog da nova Vlada i u ovoj oblasti čini ono što radi i u oblasti javnih preduzeća, imenuje vršioce dužnosti ustanova kulture i to bar ovo do sada što je urađeno urađeno je isključivo po stranačkom principu. Novi vršioci dužnosti ne da ne kriju, naprotiv hvale se svojom stranačkom pripadnošću. Mogla bih za neke da kažem da nisu stranački, više su višestranački, jer ih pamtim iz vremena kada su bili u nekim drugim strankama i prošle i sadašnje koalicije. Promenili su stranke, ali su ostali u onim strankama koje su na vlasti i dobili su odgovarajuća mesta, valjda kao nagradu za to.
Osim toga što se ni u ovoj oblasti kao ni u javnim preduzećima ne raspisuju javni konkursi, iako mi je poznato da su pravna akta svih ustanova kulture usklađena sa novim zakonom, pitanje je kada će konačno Ministarstvo kulture i Vlada Srbije na osnovu Zakona o kulturi doneti sva potrebna podzakonska akta kako bi konačno i ovaj zakon mogao da se primenjuje? Zbog toga što nemamo podzakonske akte imamo mnogo problema u praksi. Imamo problema u onome što čini svakodnevni život u ovoj oblasti. Hvala.
PREDSEDNIK: Odgovor ćete dobiti od Ministarstva kulture u pisanom obliku.
Narodni poslanik Jadranka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Gospodine predsedniče, gospodo ministri, hvala što ste ovde kao i uvek poslednjeg četvrtka. To je zaista dobar znak i čini mi se dobra komunikacija Vlade i poslanika.
Dva pitanja koja želim da postavim su zapravo inicirana današnjom sednicom Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kojim ja predsedavam, a koja je imala za temu sastanak sa nezavisnim državnim organima, predstavnikom DRI, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnikom građana ili Ombudsmanom. Odbor za kontrolu službi bezbednosti je pokazao tu inicijativu da u jednom partnerskom odnosu sa nezavisnim državnim organima, koji jesu nezavisni u svom radu, ali koji su mandat dobili takođe u ovoj skupštini i na istom smo poslu i odgovorni smo isto pred građanima i pred ovim parlamentom. U tom partnerskom odnosu iskazali smo želju za saradnjom i onda sam shvatila nešto što nisam znala i želim da postavim pitanje Vladi.
Sve tri nezavisne državne institucije koje se bave ozbiljnim pitanjima i koje bi trebale da unaprede položaj pre svega građana Srbije imaju jedan za mene neverovatan problem, a to je neadekvatan prostor za rad. Oni se ne žale toliko na budžetska sredstva koja su izdvojena za njihov rad iako su brojne predstavke građana i ozbiljni problemi sa kojima su suočeni i gde pokušavaju da pomognu građanima, ali nisu u stanju da zbog neadekvatnih prostorija za rad čak ni popune dovoljnim brojem ljudi, ljudskih resursa potrebnih za realizaciju njihovih planova koji su, ponavljam, od interesa za građane Srbije.

21/1 TĐ/SM 18.50-19.00

Prema tome, ako biste bili ljubazni da zamolite poslanike da se suzdrže od pričanja dok poslanik postavlja pitanje. Gospodine predsedniče, vama se obraćam. Zahvaljujem.
Mene interesuje da li postoji bilo kakav plan i mogućnost da Vlada pomogne u tome da se prostorni kapaciteti ovih nezavisnih državnih organa na adekvatan način reše, s obzirom da je sve veći broj građana koji se oslanjaju na rad nezavisnih državnih organa i DRI, i poverenika, i zaštitnika građana. Da bi ove institucije adekvatno odgovorile svojim zadacima i da bi postigle rezultate, one moraju da budu lišene briga o ovakvi tehničkim stvarima.
Drugo pitanje je upućeno ministru Ljajiću i tiče se Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronske komunikacije i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. Tu postoji veliki problem. Dakle, nadzor nad radom telekomunikacionih operatera je veoma otežan i gotovo onemogućen, s obzirom da ne primenjuju obaveze propisane članom 127. Zakona o elektronskim komunikacijama. To znači da njih niko ne kontroliše i da su upravo oni ti koji mogu nesmetano i nezakonito da presreću komunikaciju građana i da pri tome ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze prema državnim organima čime, po mom mišljenju, ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije i građana.
Dakle, hoću da znam šta se dešava sa ovim pravilnikom. Govorim u svojstvu predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tu se radi o SBB, koji ima oko 700.000 korisnika, Eunetu, Veratnetu. Dostaviću sve informacije o tome, ukoliko postoji volja da se to pitanje reši. Očekujem da mora da postoji volja da se reši.
PREDSEDNIK: Hvala.
Predstavnici Vlade su me obavestili da će na vaše pitanje dati odgovor pisanim putem.
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.
RANKA SAVIĆ: Gospodine predsedniče, premijeru, ministri, koleginice i kolege, spadam među one koji smatraju da na kraju svake kalendarske godine, svaka odgovorna vlada treba da sumira rezultate. Ono što je možda još bitnije, svaka odgovorna vlada mora da ima plan i program, mora da ima neku viziju, barem za narednu godinu, odnosno da ima viziju o onome šta će raditi u toj godini.
Moje prvo pitanje upućujem premijeru i ono se odnosi upravo na plan i program, na viziju zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta. Mislim da ne trebam nikog ovde da podsećam da je svaki četvrti građanin u Srbiji nezaposlen, da je socijalna slika potpuno katastrofalna. Normalno, ne očekujem odgovor – po Ustavu i zakonu da je pravo na rad najbitnije ljudsko pravo, nego očekujem konkretan odgovor – da li će u 2013. godini za radnike Srbije biti bolje?
Drugo pitanje, koje je ne manje važno, upućujem gospodinu Dinkiću i gospođi Đukić-Dejanović. Naime, od 1. januara 2013. godine, veliki broj radnika koji je zaposlen u preduzećima u restrukturiranju neće dobiti onu markicu, odnosno neće imati zdravstveno osiguranje. U sindikate dnevno dolazi veliki broj ljudi koji su očajni i koji ne znaju šta da rade od 1. januara. Moram, vas sigurno ne moram da podsećam, ali zbog građana Srbije, da kažem da dolaze ljudi bolesni od karcinoma, dijabetičari, ljudi na dijalizi.

21/2 TĐ/SM

Pre nekoliko dana u fabričkoj hali IMR bio je veliki problem, jer je jedan radnik pretio samoubistvom zato što ne zna šta da radi posle 1. januara, jer ima sina, koji ima 17. godina, koji odlazi na dijalizu. To je jedan ogroman problem pred kojim Vlada Republike Srbije, ni sindikat, ni građansko, ni civilno društvo, niti bilo ko u ovoj državi može i sme da zatvara oči. Znam da od 1. januara firme u restrukturiranju moraju barem dva meseca da plaćaju uredno doprinose. Ministre Dinkiću, već sada vam kažem, jer znam pouzdano, najveći broj preduzeća u restrukturiranju neće moći, jer ukoliko to bude radio, da isplaćuje zarade za 63.000 zaposlenih.
Ovim putem apelujem na Vladu Republike Srbije da ovo zaista shvati odgovorno, da ovo nije moja melodramatičnost, ali nažalost ja sam sa ljudima koji su u ovo problemu.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, sve ste pustili malo duže, a imam još jedno bitno pitanje.
(Predsdednik: Pustio sam vas tri i po minuta.)
Samo Železara Smederevo…
PREDSEDNIK: Imate još tri minuta da postavite dodatno pitanje.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.
MLAĐAN DINKIĆ: Pokušaću da vam odgovorim. Napravili smo plan rada za narednu godinu. Na prvoj sednici Vlade posle Nove godine donećemo program za podršku malim i srednjim preduzećima za kredite za likvidnost. Doneli smo plan za ona preduzeća u restrukturiranju za koje znamo da neće moći da izvrše svoju obavezu i da obezbedimo novac za overu zdravstvenih knjižica i da uplatimo umesto njih te doprinose koje Fond zdravstva sa pravom traži. Znamo da nas to čeka i spremili smo ta sredstva i to ćemo uraditi odmah posle Nove godine.
Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati godinu i po dana da istekne period kada se ukida restrukturiranje. Napravili smo plan i podelili smo nekih 175 preduzeća koja se danas nalaze u restrukturiranju u četiri grupe.
U jednoj su ona za koje smatramo da mogu da budu državna, ali samoodrživa. Tu je, pre svega, RTB Bor, "Petrohemija", vojne fabrike. Njih ćemo zadržati u državnom vlasništvu, ali imamo godinu i po dana rok da ih učinimo sposobnim da plaćaju sve – doprinose, poreze, struju, lokalne naknade, da budu na tržištu kao državne kompanije.
Kako ćemo to uspeti? RTB Bor to sada čini, ali moramo da rešimo dugove iz prošlosti kroz proces restrukturiranja. "Petrohemija", investiraćemo zajedno sa NIS-om 60 miliona evra da bi oni postali pozitivni i restrukturirati ostale dugove.
Što se tiče drugih preduzeća, imamo plan da ne čekamo da problemi zakucaju na naša vrata za godinu i po dana, nego da mi problemima krenemo u susret.
Da li Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, kao što su IMT, IMR? Smatramo da treba, ali da sadašnji IMT, IMR to ne mogu da urade. Mislimo da u urbanim gradskim područjima, kao što su Novi Beograd i Rakovica, ne može da radi neka ozbiljna fabrika, ali da ti radnici imaju iskustva i ideje da spasimo IMT i IMR tako što ćemo izgraditi novu fabriku sa modelom traktora koji će se kupovati i na domaćem i na stranom tržištu. Kompletan traktor će biti proizveden u Srbiji, osim motora koji će biti "Džon Dirov". Ponovo ćemo praviti kombajne. Srbija je nekada pravila kombajne u "Zmaju". Naravno, u onom segmentu koji možemo da osvojimo i gde vidimo prazninu.

21/3 TĐ/SM

Isto tako, pita gospodin Zaharije Trnavčević, na početku, da li Vlada namerava da uzme kredit za navodnjavanjem. Želim da obavestim poslanika Trnavčevića i građane da pregovaramo sa Vladom UAE, da od njihovog fonda dobijemo jedan povoljan kredit gde bi jedan deo upotrebili za čišćenje postojeće kanalske mreže u Vojvodini. Takođe, u centralnoj Srbiji, duž Pomoravlja i Dunava, radi razvoja ratarstva, povrtarstva i voćarstva, a drugi deo da opredelimo poljoprivrednicima da mogu da kupuju opremu za navodnjavanje, opremu za plastenike, odnosno da podignemo intenzitet poljoprivredne proizvodnje i da taj novac iskoristimo da, usled tražnje koju ćemo stvoriti, podignemo i proizvodnju opreme za navodnjavanje u nekim fabrikama, poput "Prve petoletke", koja je takođe u restrukturiranju i koja će raditi menjače za ovaj traktor.
Takođe, da pokušamo, pošto "Vojvodina vode", a i "Srbija vode", nemaju mehanizaciju koja je odgovarajućeg kvaliteta da mogu da očiste kanale i da prokopaju sekundarnu mrežu da vidimo da li možemo da nađemo delimično rešenje za 14. oktobar iz Kruševca i da dovedemo nekoga ko bi u nekom zajedničkom ulaganju, kao što smo imali sa "Zastavom" pokušao da pokrene tu proizvodnju.

22/1 AV/MJ 19.00-19.05

Takođe, u fabrikama koje imaju granični slučaj, kao što su "Kablovi" iz Jagodine, pokušaćemo da postavimo pitanje – zašto EPS danas ne kupuje kablove iz Jagodine, a kupuju ih neke druge elektroprivrede? Da li loš kvalitet? Ako jeste, da li imaju loše mašine? Ako imaju loše mašine, dajte da im kupimo mašine, da naprave dobre kablove. Ako je problem cene bakra, da vidimo sa RTB Bor da li to može da se prilagodi.
Ideja nam je da u nekim slučajevima fabriku u restrukturiranju ne čekamo i ne nudimo samo na tenderu za koji unapred znamo da možda niko neće da se javi u postojećem stanju, nego da ulažemo svuda gde postoji bilo kakva tržišna perspektiva.
Što se tiče "Železare", to je verovatno najteži slučaj, baš zbog tržišta. Nekoliko železara je u svetu zatvoreno, jedna čak i u Kini, "Košice" su zatvorene, sada ih je Ahmetov, Ukrajinac preuzeo i to nije lako rešiti.
(Predsednik: Vreme.)
Rusi su tražili produženje roka za tender još dva meseca. Međutim, moram da vam iskreno kažem, mi spremamo i varijantu "B". Ne možemo biti sigurni šta će se dogoditi, jer se ovaj tender već produžavao. Ispitujemo koliki su troškovi, ukoliko se Rusi ne bi pojavili, da država ovo pokrene…
(Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.)
…šta bi to značilo i ako to ne bude preskupo, to ćemo mi sami uraditi, ako budemo morali, da bi spasili radna mesta i ovu industriju.
PREDSEDNIK: Hvala.
Narodni poslanik Ranka Savić.
RANKA SAVIĆ: Evo, ministre, mislim da vi uvek volite kada vam ja postavim pitanje, onda vi možete ovako afirmativno da govorite, ali iskreno se nadam da sada sve to što ste rekli i obećali i radnicima i građanima Srbije će zaista u narednom periodu biti odrađeno.
Ono što ja mislim, to vas sad ponovo pitam - mogu li da smatram da će zaposleni u preduzećima u restrukturiranju od 1. januara imati overene knjižice?
PREDSEDNIK: Ministar Dinkić.
MLAĐAN DINKIĆ: Tako je. Mi ćemo u prvih desetak dana izanalizirati situaciju i uplatiti taj novac svuda gde same firme ne budu u stanju. Što se tiče ovog ostalog, ovo će biti borba. Naravno, ima puno rada da bi se ostvarilo sve ovo što sam rekao. Ići ćemo slučaj po slučaj. Proveo sam prva četiri meseca kao ministar finansija baveći se, pre svega, javnim finansijama. Ideja je bila da stabilizujemo javne finansije, a da onda u sledećoj godini napravimo prelom i da pokrenemo zdrav deo privrede, a onaj koji nema perspektivu, da vidimo da li makar deo toga može da nađe neko tržište i da tu pomognemo i da onda na kraju imamo i transferisanje toga na standard.
Ja ću sledeće godine biti na terenu, neću biti u Beogradu, biću po celoj Srbiji sa svojim timom, od fabrike do fabrike, sa idejom da ne idem samo tamo gde obično političari idu da se slikaju kada su otvaranja, nego da idem tamo gde su problemi. Ne bežim od problema, puno ih je. Ne verujem da sve mogu da rešim, niti ja, niti bilo ko živi na svetu, ali daću sve od sebe zajedno sa Vladom da najveći deo problema rešimo.
PREDSEDNIK: Narodni poslanik Ranka Savić.
RANKA SAVIĆ: Još samo bih, ako možete da mi odgovorite – koja je varijanta "B" za "Železaru" Smederevo?

22/2 AV/MJ

PREDSEDNIK: Izvinjavam se, možete komentar, ali ne možete postavljati pitanje, jer ministar više nema pravo da se javi da vam odgovori. Po Poslovniku vi možete dati komentar u dva minuta. Nećete? Hvala.
Pošto je sada već prošlo 19,00 časova, završavamo današnji rad. Zahvaljujem se svima na učešću, zahvaljujem Vladi koja je u ovoj godini vrlo ozbiljno i odgovorno pristupila već četvrti put odgovaranju na poslanička pitanja.

Određujem pauzu od 30 minuta.

Nastavljamo sa radom u 19,30 časova.