25. oktobar 2018. Poslanička pitanja u oktobru

25. oktobar 2018. Poslanička pitanja u oktobru

Četvrtak, 25. oktobar 2018.

Poslanička pitanja u oktobru

Narodni poslanici su, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, 25. oktobra 2018. godine, od 16.00 do 19.00 časova, postavljali pitanja članovima Vlade Republike Srbije.


Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Arpad Fremond, Đorđe Vukadinović, Đorđe Komlenski, Petar Petrović i Boško Obradović.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predstavnici Vlade Republike Srbije, predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ministar bez portfelja zadužen za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, ministar finansija Siniša Mali, ministar omladine i sporta Vanja Udovičić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.


PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

29/1 DJ/IĆ 16.00 – 16.10

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova.
Saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine podsećam vas da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi, tako što će najpre reč dobijati poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Počinjemo sa postavljanjem pitanja.
Prvi se prijavio narodni poslanik Muamer Zukorlić, koji nije u sali, zatim poslanik Arpad Fremond. Izvolite.
ARPAD FREMOND: Poštovana predsednice, predsedništvo, predsednice Vlade i članovi Vlade, želeo bih da postavim pitanje u ime poslanika SVM i to predsednici Vlade, gospođi Ani Brnabić, a pitanje se tiče PIO poljoprivrednih proizvođača.
Naime, poslanici SVM se već godinama bave problemom svih poljoprivrednika u Srbiji koji gazduju na manjim površinama i koji nemaju od čega da plate PIO, a mnogi ni zdravstveno osiguranje.
Ne želim da govorim o tome kolika su dugovanja poljoprivrednih proizvođača prema državi, ne želim ni da krivim ikoga za nastalu situaciju, samo želim da govorim o tome da je problem prisutan i mi iz SVM želimo da rešimo ovo pitanje.
Činjenica je da imamo ogroman broj poljoprivrednika koji gazduju na površini manjoj od pet hektara ili ne gazduju na tim površinama, već ih izdaju u zakup.
Ovi poljoprivrednici imaju vrlo skromne prihode i nemaju od čega da plate ni PIO, ni zdravstveno osiguranje, koje na godišnjem nivou iznosi oko 100.000 dinara.
Naravno, ako gledamo visinu doprinosa može se reći da je ovo jako malo, najmanje što postoji u Srbiji, ali moramo biti svesni i toga da poljoprivrednik koji obrađuje, na primer, dva hektara nema toliko prihoda na godišnjem nivou od kojih bi mogao da plati ove iznose.
Proizvođači, dakle, nemaju od čega da plate ove doprinose, to svako zna, ali na žalost, niko ne reaguje. Pitam vas, poštovana predsednice Vlade da li ste o ovom problemu razgovarali sa MMF, pošto su dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da naplati ova sredstva, jer proizvođači jednostavno nemaju od čega da plate ove iznose? Interesuje nas šta možete kao predsednica Vlade da uradite po ovom pitanju, pošto je ovo jedno složeno interresorno pitanje?
Naime, u rešavanju ovog problema treba da se uključe i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, Ministarstvo finansija, kao i Poreska uprava i PIO fond.
Inače, rešavanje ovog problema stoji u koalicionom sporazumu, zaključenom između SNS i SVM, iz kojeg je do sada mnogo toga zajednički rešeno i od dogovorenih prioriteta iz oblasti poljoprivrede skoro sve, ostalo je samo da reši ovo pitanje penzijskog i invalidskog osiguranja poljoprivrednika.
Svakome je jasno da doprinose koje poljoprivrednici treba da plate u srazmeri sa prihodima i veličinom zemljišta, da svi plaćaju iste iznose za PIO i oni koji gazduju na pola hektara i oni koji gazduju na sto hektara, ovo nema smisla, ne može da funkcioniše.
29/2 DJ/IĆ

Šta je urađeno po ovom pitanju? Menjanje Zakona o PIO jedan član je u obavezi da plati ove iznose. Bilo je i reprograma 2014. i u 2016. godini. Formirana je i radna grupa. Ono što nas interesuje, gospođo Brnabić, kada možemo da očekujemo da će se rešiti ovo pitanje?
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite, predsednica Vlade.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Mi smo naravno, ovo jeste veliki problem za poljoprivrednike u Republici Srbije, za poljoprivredu Republike Srbije. Problem je, čini mi se, decenijski. Kao što ste i rekli, mi smo, odnosno Ministarstvo poljoprivrede je formiralo radnu grupu da krenemo da radimo na uspostavljanju novog modela socijalnog, a pre svega PIO osiguranja. To radimo u saradnji sa Svetskom bankom. Imali smo ove razgovore i sa MMF.
Ono što je meni važno da vam kažem, a vi to verovatno znate, ali zbog građana Republike Srbije, čisto da poljoprivrednici znaju da je ova država odgovorna i da je Vlada odgovorna prema njima, to je da je po informacijama koje mi sada imamo za 2017. godinu godišnji rashod na osnovu prava iz PIO fonda za poljoprivredne penzije i ostala prava bio ukupno 69 milijardi 689 miliona 195 hiljada 148 dinara, ali otprilike oko 30 milijardi dinara.
Iz doprinosa je pokriveno samo 9%. Iz budžeta je obezbeđeno 91% rashoda za ova prava, odnosno gotovo 27 milijardi dinara. Samo na ime doprinosa za PIO, ovaj višedecenijski dug je preko 160 milijardi dinara, preko milijardu i 300 miliona evra. Mi imamo nameru da rešavamo ovo kroz radnu grupu i ono što je analiza pokazala da je svakako uzrok ovakvom stanju, pre svega neadekvatno regulisanje obaveznog uključivanja u sistem PIO osiguranja, odnosno ona činjenica da morate da posedujete 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, minimum, ali ne postoji nikakva razlika.
Tako da, radimo na ovome. Kao što vidite, ja očekujem iako je jako težak posao i ako jeste višedecenijski, da ćemo ga mi rešiti. Hvala.

30/1 BD/CG 16.10-16.20

PREDSEDNIK: Da li želite dopunsko pitanje? Izvolite.
ARPAD FREMOND: Poštovana predsednice Vlade, hvala vam na datim odgovorima.
Ono što je važno za nas poslanike SVM, da omogućimo i reprogram npr. od 1. januara 2019. godine i da reprogram traje najmanje godinu dana. U 2016. godini reprogram je trajao svega nepunih četiri meseca. Bilo bi dobro sada da dođe opet do reprograma, i ono što je najvažnije, da omogućimo svim poljoprivrednim proizvođačima koji žele glavnicu odmah da isplate, da im otpišemo kamatu, a naravno, oni koji nemaju toliko sredstava da isplate glavnicu, njima da dozvolimo reprogram i da na rate uplaćuju iznose.
Trenutno poreska uprava, to je još jedan problem, poreska uprava svim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugove stavlja hipoteku na poljoprivredno zemljište. To je isto još jedan ogroman problem. Tako oni ne mogu da prodaju to zemljište. Moramo da pazimo na to šta radi poreska uprava, odnosno Ministarstvo finansija, jer ako se stavi hipoteka na to poljoprivredno zemljište i neko stavi to na licitaciju, to će stvoriti ogromne probleme. Moramo paziti da ne dođe do toga.
Moramo da vodimo računa o najmanjim proizvođačima, moramo napraviti razne kategorije, po našem predlogu, naime, oni koji gazduju na manje od 5 ha, nikako ne mogu da imaju dovoljno prihoda za plaćanje ovih doprinosa. Imamo stručnjake koje možemo da uključimo u rešavanje ovog problema. Stoga apelujemo na Vladu da u rešavanju ovih problema uključi tu radnu grupu, to je najvažnije, koja se bavi ovom temom. Tu smo i mi, poslanici SVM, spremni da učestvujemo u svemu tome. Samo vas molimo da što pre nađemo rešenje za ovaj problem.
Smatramo da će ovo biti dobro i za državu, ako rešimo sve ovo, jer se trenutno ne puni budžet, niko ne plaća ove iznose. Ako rešimo ovaj problem, država može samo da dobije znatno više nego što bi izgubila. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite, predsednice.
ANA BRNABIĆ: Tako je. Mi ćemo gledati da omogućimo reprogram dugova. Daću vam još jedan podatak. Otprilike, samo za PIO sada pričam, otprilike od ovih milijardu i 300 miliona evra duga, odnosno 160 milijardi dinara, glavnica je oko 70 milijardi, a 90 milijardi su otprilike kamate i taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika. Tako da, posedujemo sve analize dubinske i radimo na rešavanju.
Ubeđena sam da ćemo mi uspeti da ga rešimo. Ako uspemo da rešimo ovaj problem u mandatu ove Vlade, to će sigurno biti jedan od najvećih, najvažnijih uspeha ove Vlade.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Nedimović.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pošto je reč o osetljivoj temi, temi koja se jedno 30 godina vuče, ja mislim od 1986. godine, kada je krenulo sa sistemom obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa kasnije penzijskog i invalidskog osiguranja, ova tema se toliko provlači da je to prosto neverovatno.
Pre svega, zbog javnosti moram da kažem da ovi podaci koji su izneti su toliko frapantni, da vi imate ukupno milijardu i 800 miliona koji su sporni, mislim na evre. To je obaveza za PIO i obaveza za zdravstven osiguranje. A, onda je tamo neko 2008, 2009, 2010. godine neko pametan smislio, pa uveo istu osnovicu za osiguranje imao ti hektar ili imao sto hektara i da ovde napravi još veći cirkus u čitavoj priči. Tu se samo lepila jedna na drugu proizvoljnost, da ne kažem nekako drugačije.


30/2 BD/CG

Sada smo došli u situaciju da imamo s jedne strane ogromnu količinu obaveza. U međuvremenu, različiti su oni bili koji su evidentirali obaveze za penzijsko i invalidsko osiguranje, od posebnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, poreske uprave i ko zna koga sve to. Kada se to sve spakovalo u jedan sistem, mi smo došli u situaciju da imamo ogroman broj lica koja nisu u stanju da izmiruju svoje obaveze.
Da to prevedemo na praktičan primer. Imao ti jedan hektar zemlje ili imao 100 hektara zemlje, ti plaćaš iste doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, iako ostvaruješ različiti prihod. Ne možeš ti na hektaru zemlje napravili isti profit kao neko na 100, 200 ili 500.
Onda ovo što je iznela predsednica, vezano za plaćanje penzija, a te penzije su toliko male, one iznose 11.000, 11.500, 12.000 dinara, sa ovakvim postojećim sistemom mi nismo nigde stigli. Imamo 9% punjenja samo od doprinosa, ostalo se izdvaja iz budžeta. Potpuno jedan cirkus, jedna rašomonijada.
Ono što je ideja da se uradi, da se bukvalno u istom trenutku nađe rešenje za obaveze koje su gomilane, da ne kažem decenijama, i da se uspostavi novi sistem takav da ona lica koja su kapacitet, koja imaju mogućnosti da plaćaju penzijsko i invalidsko osiguranje, to plate, ko želi da plati ili glavnicu ili već kako to bude utvrđeno, da plati svoje obaveze uz reprogram i da nastavimo dalje da idemo, tako da može da se pravi da tako bude penzija koja će iznositi mnogo više nego što je sada, u zavisnosti od uplate doprinosa.
Samo ću vas navesti jedan kuriozitet. U toj bazi poljoprivrednika koji su obveznici penzijskog i invalidskog osiguranja, kada smo radili analizu, godinu dana se bavimo ovom temom, jer je ovo jako teška tema. Ovo je jedna stvar koja će da opredeli kuda ćemo mi i kako ćemo se odnositi prema poljoprivrednicima u budućnosti. Nemaju svi 350.000 gazdinstava koja su aktivna. Nemaju svi isti kapacitet i ne mogu svi da plate. Neki mogu da plate sve doprinose, neki mogu deo, a neki ne mogu bukvalno ništa, jer neko ko ima poljoprivredno gazdinstvo na Goliji, a ima samo dve krave ili ima pola hektara zemlje, taj ne može ništa da uradi u pogledu doprinosa.
To moramo da redefinišemo i da napravimo sistem za budućnost, a ne da samo ovako vučemo ovo za sobom, vučemo repove sa kojima niko nema, kako bih rekao, političku snagu da se obračuna. Jer, ovu stvar kada završimo, mislim da ćemo napraviti jednu veliku dobrobit za sve naše poljoprivrednike.
Ono što ste spomenuli za hipoteke, nigde nema na osnovu doprinosa za PIO da je nekome ustanovljeno založno pravo i to išlo na prodaju. To se nije desilo u Srbiji u zadnjih nekoliko godina koliko ova Vlada i prethodna vode Srbiju.
Bio je jedan pokušaj zloupotrebe informacija, gde se zbog neplaćenog PDV i kasnije prodaje poljoprivrednog zemljišta zbog neplaćenog PDV, neko pokušao to da provuče na mala vrata, pa je to zbog doprinosa PIO. Nije tačno, to se nije desilo i neće se desiti sve dok ne završimo ovu stvar.
Ono što je problem, to je što ljudi koji imaju kapacitet da plaćaju, zbog svega ovoga, ovog nasleđa, ne plaćaju to. Imamo ona lica koja su u kapacitetu, a ne ispunjavaju svoje obaveze. Ja se nadam da ćemo sa Svetskom bankom ovaj projekat sa Ministarstvom rada završiti na proleće i onda izaći u jednu široku javnu raspravu. Ovo je teška tema.
Trenutno u Srbiji, radili smo bukvalno gazdinstvo po gazdinstvo, po svim standardima koji postoje u EU, koliki su kapaciteti spram prinosa koji se ostvaruju u određenoj kulturi, spram površine poljoprivrednog zemljišta. Nema više

30/3 BD/CG

od 60.000 poljoprivrednika koji su u stanju da plaćaju u punom kapacitetu svoje obaveze. I to treba da bude svima jasno. Nema ih više od toga. Sada moramo da vidimo kako da rešimo problem sa ostalima. Najlakše je preseći i reći – ovo može, ovo ne može i to je to. Videli smo šta se desilo kada se presecalo i kaže – imaš hektar, plati 88.000 doprinosa, pa vidimo šta se desilo. To mi nećemo raditi. Uradićemo stvar onako da se naša deca ne stide nas. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite, dajte komentar.

31/1 TĐ/MT 16.20 – 16.30

ARPAD FREMOND: Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo Brnabić, gospodine Nedimoviću, hvala još jednom na datim odgovorima. Samo želim da na kraju dodam još jedan primer i da kroz njega ukažem na to kako je trenutno stanje na terenu.
Imam slučaj iz Male Bosne, kod Subotice, gde je gospođa koja je nosilac poljoprivrednog gazdinstva ušla u reprogram i platila ceo iznos glavnice koja je bila više od 300.000 dinara. U tom trenutku, mislim da 2016. godine, koja je imala u tom trenutku, šta su joj rekli u Poreskoj upravi… Ona je izmirila sva dugovanja, platila je glavnicu. Nakon dve godine se ispostavilo da je ipak ostala dužna nekih 12.000 dinara i sad zbog administrativne greške Poreske uprave, Poreska uprava traži od nje da uplati i kamatu.
Šta je sad problem? Problem je u tome što kamata iznosi više od 200.000 dinara, jer po Poreskoj upravi ona nije platila ceo iznos glavnice. Glavnica je plaćena u roku. Sad sistem pokazuje da ipak treba da plati više, a ona je sad već probila rok i mora da plati kamatu. Međutim, u Poreskoj upravi joj kažu da oni ne mogu ništa, ali, na primer, ako pola kamate uplati onda će se ostalo praštati. To joj obećavaju.
Gospođa mi je rekla da se posle tih izjava, cenkanja, osećala kao da je na pijaci. Smatram da je ovako nešto nedopustivo. Molim vas, poštovana gospođo Brnabić, da proverite šta rade filijale Poreske uprave po Srbiji. Po mom mišljenju, Poreska uprava treba da izađe u susret građanima koji su u problemu i ako to bude tako i ako svi mi budemo zajedno radili na rešavanju ovog problema, onda ćemo i uspeti u tome. Mi vam stojimo na raspolaganju i hvala vam još jednom na datim odgovorima. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem, predsednice.
Iako smem da kažem, drago mi je što vas vidim. Nisam verovao da ću to skoro reći, a i drago mi je što se Vlada odazvala u zaista velikom broju. Žao mi je što nema ovde ministarke pravde, pa ću morati onda pitanje da uputim premijerki, ako hoće da prokomentariše.
Tiče se ovih amandmana, odnosno ustavnih amandmana koji su važni i velika je stvar i primedbi koje je više puta Venecijanska komisija upućivala na te amandmane, ustavne. To je važna i velika stvar. Poslednji put je ministarstvo saopštilo da je Venecijanska komisija pohvalila i nije imala primedbe na te amandmane, a sada vidim da Društvo sudija i Udruženje tužilaca, upravo sam dobio tu informaciju, i dalje tvrde da to nije tako i da je to neka vrsta dezinformacije ili polu informacije da je Venecijanska komisija prihvatila i odobrila te predložene amandmane.
Kako god, hteo sam da ostavim komentar, jer, kažem, struka, ja se ne pravim da se razumem u ono u šta se ne razumem, ima ozbiljne primedbe i mislim da to mišljenje struke treba da se čuje.
Moje drugo pitanje, kažem, ovo ako možete da prokomentarišete može, a ako ne, ne, ali drugo pitanje ide na vašu adresu i tiče se jučerašnje posete, ja bih rekao i izjave, skandalozne izjave, rekao bih, poslanika nemačkog Bundestaga, Petera Bajera, koji je u Beogradu, u sred Beograda, izrekao neke stvari i preneo jasne poruke nemačke vlasti i Angele Merkel. To je bila neka vrsta šamara u lice. Ja možda time mogu da tumačim nervozu nekih predstavnika vlasti i vladajuće koalicije ovde, ali, svejedno, suviše je važna stvar da bi se o tome glasno ćutalo.
31/2 TĐ/MT

On je rekao, dakle, visoki poslanik i predstavnik vlasti vladajuće stranke nemačke, u ime direktno Angele Merkel, na koju se pozvao, da Srbija treba da Kosovo prizna i dejure, kao što ga priznala faktički. Kako je rekao – suverenu Republiku Kosovo. Rekao je da bez toga nema evropskih integracija niti ulaska Srbije u EU, osudio je i rekao je stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne. Rekao je da to treba da bude jasno. Rekao je da je to stav Angele Merkel i da se taj stav neće promeniti. Rekao je – to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, itd.
Na sve to, ono bar što je javno izašlo i moglo se pročitati u našim medijima, jeste vaša rečenica, gospođo Brnabić, gde ste rekli posle susreta sa gospodinom Bajerom, znači nemačkim parlamentarcem i na neki način i izaslanik …
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ko želi da odgovori na pitanje?
Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Nisam čula do kraja šta sam ja rekla, ali verujem da ja znam šta sam rekla.
Dakle, prvo oko ustavnih amandmana. Videla sam i ja to što ste vi videli. Mislim da je to stvarno materija koja je crna ili bela, nije siva. Dakle, mi smo dobili pismo Sekretarijata Venecijanske komisije. Venecijanska komisija je potvrdila da se slaže sa amandmanima.
Pored toga ja sam stvarno izuzetno, izuzetno ponosna što vodim Vladu koja je preko godinu dana vodila javnu raspravu oko ustavnih promena i amandmana. Sećamo se, i ja ću to ponoviti ponovo, 2006. godine, kada su bile mnogo opsežnije izmene Ustava, nije bilo nikakve javne rasprave, nije bilo čak ni obraćanja Venecijanskoj komisiji, da se pita za njihovo mišljenje. Ovo je danas, dakle, sa javnom raspravom koja traje duže od godinu dana primer demokratskog društva i demokratije i ja se time ponosim.
Pored toga, ovo što je do sada urađeno, a mislim i rekla sam više puta, ponoviću i danas, mislim da je Ministarstvo pravde uradilo ozbiljan i odgovoran posao. Mislim da su uradili jako kvalitetan posao i da su našli odličan način da balansiraju između toga da pravosuđe u Srbiji bude svakako mnogo više nezavisno od bilo kakvih političkih uticaja, nego što je to bilo do sada, a sa druge strane da obezbedimo da građani, pre svega, a onda i privreda u Srbiji ima efikasno i odgovorno sudstvo. Mislim da će, ukoliko, na kraju krajeva, ovaj Dom prihvati, i to je najvažnije, amandmane i ovakve izmene Ustava u domenu pravosuđa, Srbija biti primer za to kako se reformiše pravosuđe.
U svakom slučaju Vlada će u najkraćem roku Narodnoj skupštini predložiti da krenemo u izmene Ustava, a nakon toga, naravno, Skupština i relevantan odbor mogu da nastave javnu raspravu, ako postoje još neka otvorena pitanja. Ja mislim da je svakako onim što je Ministarstvo pravde uradilo, kao što sam i rekla, postignut odličan kompromis između toga da sudstvo, kao jedna grana vlasti, jedna od tri grane vlasti, i dalje, kao što se dešava u svim civilizovanim demokratskim zemljama, bude međusobno balansirana i uslovljena sa druge dve grane vlasti, da se smanji u potpunosti politički uticaj i da se osigura onda i njegova efikasnost i njegova nezavisnost.
Što se tiče poslanika iz Bundestaga, juče sam se videla sa njim i hoću da vam kažem, pošto ste rekli da je visok poslanik Bundestaga, da li je visok ili nizak, uopšte nije važno, činjenica je da je on jedan od poslanika Bundestaga i kao takav ne predstavlja zvaničnu politiku Nemačke. On može da ima svoje mišljenje, slobodan je
31/3 TĐ/MT

da to svoje mišljenje kaže. Mi o tom mišljenju možemo i razgovarali smo juče potpuno otvoreno. Mi se sa tim mišljenjem ne slažemo. Njemu sam juče predstavila na sastanku stav Vlade Republike Srbije, a to je da, kada se pregovara o kompromisu, nije dobro imati bilo kakve crvene linije. Dakle, on je jedan od poslanika, isto kao što u našem parlamentu postoje poslanici i jedan poslanik ne vredi ništa više ili nikako drugačije nije važan od nekog drugog poslanika.
Na kraju krajeva i stav Nemačke nije novost. Naše je da sa njima razgovaramo i da probamo da taj njihov stav promenimo. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite.

32/1 AL/LŽ 16.30 – 16.40

ĐORĐE VUKADINOVIĆ: Zahvaljujem, gospođo Brnabić, ali moram da kažem da što se tiče Venecijanske komisije prosto samo informacije radi, nisu oni, možda su amandmani genijalni, možda su savršeni, ali prosto, Venecijanska komisija je samo notirala, primila k znanju te naše amandmane, a nisu se izjašnjavali o njima u smislu glasanja, nisu ih odobrili ili ne. Kažem, možda su oni genijalni, možda ništa ne valjaju.
Ali, da se mi vratimo na ono što je centralno, nažalost. Mislim da, nažalost, niste najbolje interpretirali stav gospodina Bajera, vi ste ga minimalizovali, i meni je otišlo vreme, nisam uspeo da završim rečenicu, ali nije ni bitno, mene malo zbunjuje vaš stav, vaš benevalentni stav tipa mi se sa Nemačkom, tako ste rekli, slažemo oko svega, i ima samo taj jedan problem, oko Kosova se ne slažemo. Meni deluje to malo suviše minimalizujuće, moram priznati.
Što se tiče važnosti i značaja i težine reči gospodina Bajera, kao i nekih drugih parlamentaraca, podsetio bih javnosti i sve kolege ovde prisutne na gospodina Šokenkofa, takođe, koji je pre nekoliko godina, sada već pokojnog Šokenkofa, koji je takođe dolazio pre četiri, pet, šest godina sa nekim porukama koje su takođe, vlasti i one prethodne, a i ova sadašnja, vaša, SNS, govorili da je to samo privatno mišljenje, da je to samo jedan poslanik, da to nije zvanični stav Nemačke, a pogotovo EU. Na kraju je ono što je gospodin Šokenkof govorio bilo pretočeno u 10 tačaka, nemačkih tačaka posle 15 tačaka Brisela kao zahtevi i na kraju je ugrađeno u Poglavlje 35 sa zahtevima u vezi sa Kosovom prema Srbiji.
Tako da ne bih ja potcenjivao reči nemačkog parlamentarca, pošto nažalost obično bude kao što su rekli. Ponavljam vam i citiram vam formulacije, suviše su direktne, suviše su oštre, da bi se neko smeo o tome neobavezno izjašnjavati. Dakle, on je rekao da je došao sa tom porukom, da je došao da prenese stav Nemačke da su ideje o razmeni teritorija loše i opasne, da je to stav Angele Merkel, da se to neće promeniti i to je ono ključno, citiram, to je ono ključno što želim da prenesem kao poruku Berlina, izričit je Bajer. Nije on rekao to je moje mišljenje, rekao je da je to poruka Berlina. U tom smislu kažem, ja molim i apelujem, žao mi je što nema ministra spoljnih poslova, što nema gospodina Dačića, da se ove poruke shvate vrlo ozbiljno. Ja ne vidim šta bi posle toga moglo i morala da bude reakcija Beograda. Pre nekoliko dana izjava američkog ambasadora koja je s pravom naišla na osudu javnosti, a ovo sada kao da se prećutkuje i skriva od građana Srbije. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite.
ANA BRNABIĆ: Samo u jednoj rečenici. Što se tiče Venecijanske komisije i Sekretarijata Venecijanske komisije naravno da nisu ponovo glasali, oni su ljudi nama poslali komentare i mišljenje na amandmane. Ministarstvo pravde je radilo da te komentare usvoji. Mi smo te komentare usvojili, pokazali smo im finalni nacrt, oni su ljudi konstatovali da je to to. Dakle, neće ponovo glasati. Ne znam zašto bi glasali zato što je to samo njihovo mišljenje. Ne mogu oni da glasaju. Ne može Venecijanska komisija da glasa na predložene amandmane na naš Ustav. Tako da je ta tačka zatvorena, a to možete, i vi kao poštovani narodni poslanik proverite direktno sa Sekretarijatom Venecijanske komisije, a možete da proverite i sa Evropskom delegacijom u Srbiji.
Što se tiče ovog poslanika Nemačkog Bundestaga, ja kao predsednica Vlade Republike Srbije uopšte ne razumem oko čega vi i ja treba da razgovaramo, i ne razumem ja temu. On čovek ima svoj stav. Ja taj stav niti potcenjujem, niti ga precenjujem. To je njegov stav i sigurno ima još puno poslanika Bundestaga čiji je to stav.
32/2 AL/LŽ

Takođe stav zvanični Nemačke se nije menjao sigurno poslednju deceniju, i nas ne iznenađuje. Mi imamo naš posao, oni imaju svoj posao. Da mi, a pre svega predsednik Vučić, naš posao nismo dobro radili, pa ne bi se stav recimo SAD toliko promenio, a on se prilično promenio. Tako su i SAD pričale da postoje crvene linije, za njih je Kosovo bilo zatvoreno pitanje, nisu želeli da razgovaraju ni o čemu osim o tome da Republika Srbija prizna nezavisnost tzv. republike Kosovo. Pa smo radili, radili, i sada imamo SAD koje kažu – ne postoje crvene linije, podržavamo dijalog, ako može da se nađe neko kompromisno rešenje, mi smo za.
Dakle, za mene je to velika promena stava koja je rezultat ozbiljnog rada, odgovorne politike i toga što je Srbija, zahvaljujući svemu što je pre svega Aleksandar Vučić uradio 2014. godine prepoznata kao pouzdan, odgovoran, predvidiv partner.
Dakle, da se vratimo sada na jednog poslanika. Da li je moguće da mi sada u Skupštini Srbije, vi kao poštovani narodni poslanik i ja kao predsednica Vlade treba 15 minuta da razgovaramo o stavu jednog, jednog poslanika Bundestaga. Ok, on ima svoj stav. Ko ga ne shvata ozbiljno? Mi ga shvatamo ozbiljno, mi radimo naš posao gospodine. Pa, neću se baviti ceo dan poslanikom Bundestaga i njegovim stavom. Ja sam se videla sa njim. Jasno mu rekla šta je naš stav.
Isto, vidite, možda se čudite, vi moguće da se čudite, zato što je vaša politika bila da odete u Berlin i pričate jednu stvar, odete u Moskvu pričate drugu stvar, odete u Vašington pričate treću stvar, odete u Peking pričate četvrtu stvar. Moj posao nije toliko komplikovan. Ja pričam istu stvar i u Beogradu, i u Briselu i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu i tom narodnom poslaniku, odnosno tom poslaniku Bundestaga i svim ostalim poslanicima.
Tako da možemo da nastavimo da se raspravljamo o tome, ali verujem da nema potrebe. Čovek ima stav. Mi se borimo za našu poziciju. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Komentar. Izvolite.
ĐORĐE VUKADINOVIĆ: I ja isto imam isti stav na svakom mestu i sa svakim sagovornikom, gospođo Brnabić.
Drugo, nisam ja išao po prestonicama, nego bivša vlast i ova vaša vlast. To koliko je Amerika promenila svoje stanovište i mišljenje, to ćemo tek da vidimo. Ja želim i nadam se da ste vi u pravu, ali nažalost većina onoga što ste vi govorili ili vaši prethodnici na tom mestu uglavnom nije se pokazalo tako, uključujući u to, i vaši mediji i vaši ministri. Uglavnom se pokazivalo kao pogrešno, bar kada je reč o spoljno-političkim procenama i delovalo je kao neka vrsta pevanja u mraku ili hrabrenja sebe preko sopstvenih kontrolisanih medija. Stav Nemačke smo čuli. To nije samo jedan poslanik, a videćemo šta će da bude.
Što se tiče stava Moskve, danas imate izjavu gospodina Puškova, senatora i doskorašnjeg visokog savetnika jednog od najboljih saradnika Vladimira Putina, koji su takođe rekli svoje mišljenje. Nisam ja siguran, gospođo Brnabić, da ova vlast, ne mislim na vas lično, nego na one koji simbolizuju ovu vlast, da zaista tako isto govore i u Vašingtonu, Moskvi, Berlinu, Beogradu. Da nije bilo tu nekih različitih poruka i signala i zato možda ta nervoza u redovima vlasti. Negde stižu neka obećanja, plašim se. Stižu neki rokovi za ispunjenje i ne vidim zašto bi se inače tako žurilo sa ovim unutrašnjim dijalogom koji zapravo ne postoji i sa ovim sporazumom koji takođe se nagoveštava, a zapravo od njega nema ništa, kao i od pravih pregovora.

32/3 AL/LŽ

Dakle, voleo bih da ste vi u pravu. Plašim se da niste, ali nemojte potceniti mišljenje jednog, kobajagi jednog nemačkog parlamentarca, jer se do sada obično ispostavljalo da je to bilo obično i zvanično mišljenje kako Nemačke, tako i čitave EU. Hvala.
PREDSEDNIK: Sledeći je poslanik Đorđe Komlenski.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem predsedavajuća.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?
Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

33/1 MG/VK 16.40 – 16.50

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?
Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?
Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?
I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade, ministar Nedimović i ministar Lončar.
ANA BRNABIĆ: Hvala.
Prvo, hoću da se vratim, izrečena je ovde od strane narodnog poslanika jedna dosta ozbiljna stvar zbog koje Srbija može da ima problem, pa samo da kažem da to nije istina i važno je reći da to nije istina.
Izrečeno je da je pomenuti poslanik iz Bundestaga, parlamentarac iz Budenstaga, da njegov stav deli Nemačka, što je istina, ali da njegov stav deli EU, molim vas EU, vi razumete da u EU postoji pet zemalja članica koje nisu priznale Kosovo – Španija, Slovačka, Grčka, Kipar i Rumunija. Kada kažete da njegov stav deli EU, onda vi potpuno ignorišete ove naše važne, značajne partnere.
Njegov stav ne deli EU. Njegov stav ne deli ni Evropska komisija. Njegov stav ne deli ni Evropska komisija, zato što Evropska komisija praktično vlada zemalja, članica EU, pa mora predstavljati i mišljenje tih članica EU. Dakle, nemojte, molim vas, prvo da dezavuišete građane Srbije, time da ovaj stav deli EU, a drugo da namećete takva rešenja zemljama koje nisu priznale nezavisnost tzv. republike Kosovo.
Kada kažete da zaustavim licemerje danas tu da ja, moj prethodnik, ova Vlada, prethodna Vlada, da tako menja stav, da uopšte ne pričam o tome da nikada niste menjali stav, samo ste menjali nacionalnost da bi spustili cenzus da uđete u parlament.
Sada da se vratim na pitanja. Prva stvar šta očekujemo od privatizacije, odnosno nalaženje strateškog partnera za Bor? Pre svega, ono što je najbolja vest i što očekujemo, to je da će svih 5.000 radnih mesta biti zadržano. To je izuzetno važno za celu istočnu Srbiju, ne samo za Bor i za Majdanpek.
Pored toga, naravno, prva velika stvar, nakon toga, je 200 miliona dolara za vraćanje svih dugova po UPPR i onda ukupna ulaganja od milijardu i 260 miliona dolara u prvih šest godina od čega čak 780 miliona dolara u prve tri godine, što je sve zajedno važno za istočnu Srbiju, za sve građane istočne Srbije, ali i za sve građane Srbije, zato što od RTB Bora direktno zavisi 5.000 ljudi i porodica, ali indirektno preko 20.000 ljudi.

33/2 MG/VK

Takođe očekujem, mada nemamo garantovano da će zahvaljujući svim ovim investicijama, dodatno da se zapošljavaju ljudi u okviru RTB Bora. Što se tiče ravnopravnosti sudija za prekršaj i plata, konsultovaću se sa ministarkom pravde, pa ću vam se javiti na to. Sada bih ostavila ostalim ministrima da odgovaraju na ostala pitanja.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Nedimović.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovani gospodine Komlenski, jako sam zahvalan na ovom pitanju iz jednog prostog razloga, da radi javnosti možemo da iznesemo činjenice koliko Vlada Republike Srbije u poslednje vreme izdvaja za ove mere podrške srpskim poljoprivrednicima, koje se tiču nabavke nove mehanizacije, nabavke traktora, izgradnje skladištnih prostora, izgradnje prerađivačkih kapaciteta, jer to je ona stvar koja srpskog poljoprivrednika čini konkuretnim. Čini ga kvalitetnijim da može na ovom tržištu koje je surovo, pre svega u pogledu okruženja, jer nemojte zaboraviti da skoro sve, odnosno većina zemalja oko nas su ili članice EU i imaju neke pogodnosti, zajedničke evropske poljoprivredne politike u pogledu novčanih sredstava o kojima mi u ovom trenutku možemo da razmišljamo. Jednim delom su nam dostupna kroz IPARD sredstva, a drugim delom se nadam da ćemo kroz proces evropske integracije i mi doći do njih.
Konkretno, što se tiče mehanizacije, prethodne godine, po prvi put posle više godina imali smo meru nabavke traktora za poljoprivredne proizvođače koji se bave povrtarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom. Iako su u početku pričali da će to biti jedna mera koja će se ticati 100, 150 poljoprivrednika, sećate se onih redova na pisarnici Vlade, gde su se trkali, da ne kažem da su se trkali na Horgošu, na pošti, ne znam samo odakle te priče, ali to tako obično ide, ti zli jezici pokušaju da dezavuišu svaku dobru stvar.
Mi smo baš zato što se pokazalo veliko interesovanje od 2.400 zahteva koji su bili za traktore, negde oko 1.900 isplatili. Ovi ostali nisu imali potpunu dokumentaciju i jednostavno nisu imali takvu setvenu strukturu koja bi odgovorila zahtevima koji su bili u tom konkursu.
Šta su ti ljudi dobili da javnost zna? Pedeset posto od vrednosti traktora ili maksimum milion i 800.000 dinara, a ako je reč o devastiranom području, odnosno području sa otežanim uslovima rada, to je bilo čak 65% povraćaja. Hajde mi recite kada je to bilo? Ne sećam se. Možda se neki sećaju, ali možda na tri traktora, ne sigurno na ovaj broj.
Sa druge strane, što se tiče mehanizacije, imali smo prošle godine neverovatno veliki broj zahteva, 13.500 zahteva je bilo nabavke mehanizacije i svega onoga što je bilo obuhvaćeno tim pravilnikom koji se ticao mehanizacije. Oko 11.000 predmeta je obrađeno i tim ljudima je stavljeno na raspolaganje da nabave i to po profakturi. Znači, stavljeno je na raspolaganje da imaju vremenski period, da mogu da nabave to unapred, a država garantuje da će biti isplaćene pare. Opet se ne sećam ni takve jedne stvari u zadnjih 10, 15 godina, a hvala Bogu u ovom poslu sam jedno 15, 16 godina sigurno.
Treća stvar koju je jako važno reći, ovogodišnji zahtevi krenuli su u obradu i oni će biti na isplati od sledeće nedelje pa nadalje, u odnosu na nabavku sve mehanizacije.

34/1 BM/VZ 16.50 – 17.00

Pod tim podrazumevam i nabavku svega onoga što je neophodno za ratarsku poljoprivrednu proizvodnju, onoga što je neophodno za voćarstvo, pre svega nabavka protivgradnih mreža, nabavka izgradnje bunara, sistema za navodnjavanje. Dakle, sve ono što srpskog poljoprivrednika čini konkurentnim, što mu snižava troškove, povećava količinu, a samim tim i kvalitet, jer sve se u poljoprivredi danas svelo na to. Svelo se na dostupnost vode, da možete da imate što kvalitetniju poljoprivrednu proizvodnju, kao i kvantitet.
Primera radi, tamo gde nemamo sisteme za navodnjavanje, na nekim prostorima centralne Šumadije, prinos po hektaru jabuka nam je 15-20 tona. Na savremenim zasadima, koji imaju sisteme za navodnjavanje 50, 60, 70, da ne kažem da ide i do 100 tona po hektaru. Znate li vi koliko je to veći prinos, veći profit za svakog poljoprivrednika kada mu država ovako pomogne? A, kako mu konkretno pomaže? Ako nešto košta šest–sedam miliona dinara, država ti vrati pola, tri, tri i po miliona dinara.
Da se vratim na još jednu stvar, naslušao sam se priča o transparentnosti za IPARD, da IPARD-a neće biti. Samo ti koji su pričali u ovom parlamentu o tome da IPARD-a neće biti, njima se desila jedna suprotna stvar. Još u prošlom decembru, raspisali smo prve pozive, tiče se mehanizacije, zato to nadovezujem na čitavu ovu priču, raspisali smo pozive i za mehanizaciju i za nabavku traktora, i za sad, juče smo raspisali, juče ili prekjuče, raspisali poziv za izgradnju objekata, dakle za nabavku fizičke imovine poljoprivrednim.
To je sve ono o čemu se pričalo sedam, osam godina samo nije bilo urađeno. Svi oni, kojima su bila puna usta Evrope, nisu stigli da završe taj posao, nisu uspeli da završe taj posao. Danas, na raspolaganju je svih 175 miliona evra iz IPARD fondova, uključujući na to 50 miliona evra para iz srpskog budžeta. Prvi pozivi su bili, prva rešenja se dele, ja se nadam da ćemo već sledećeg meseca imati negde oko 200-250 rešenja koja ćemo podeliti srpskim poljoprivrednicima.
Kada smo delili rešenja neki dan, ta rešenja su bila u rasponu od 10 hiljada evra povrata, za nabavku prikolice, do 600 hiljada evra, jedan srpski poljoprivrednik, koji živi u Kladovu, dobio pravo na povrat za sektor voćarstva, to ja nešto nisam čuo da je toga bilo pre 10 godina, ili mene nisu dobro informisali o tome, a bio sam, živeo, radio u poljoprivrednom kraju, sigurno bi me neko obavestio o tome.
Sada, šta se dešava? Da ne dužim više, mi smo imali ukupno, za ova prva tri poziva, 502 zahteva srpskih poljoprivrednika. Govorilo se o tome da srpski poljoprivrednici ne znaju da podnesu zahtev, i te kako znaju. Za traktore, na primer, imamo duplo veći broj zahteva nego što je u prvom konkursu bilo raspoloživih sredstava, to je dobro. Imamo, tu sada i nekih kurioziteta. Evo, na primer, kuriozitet od juče, prostor zapadne Srbije, neću namerno da kažem gde se desilo, imali smo prijavljenu setvenu strukturu, gde je reč o krompiru, čovek je hteo da kupi traktor, kada smo otišli u terensku kontrolu, „GPS“ tehnologijom, proverili parcele, uradili sve, ne ispunjava čovek uslove, jer krompira je tamo bilo pre 20 godina zadnji put. Mislim, i te stvari se dešavaju.
Pričam o stvarima koje se dešavaju stalno, to je sve normalno i to će se sve dešavati, ali kontrola, zbog toga sam hteo ovo da kažem, je maksimalna i maksimalno se mora voditi računa o svemu tome. Nama će, na raspolaganju sledeće godine biti mnogo veća količina sredstava iz IPARD fondova, negde 50-60 miliona evra.

34/2 BM/VZ

Kada se to sve nadoveže na srpski budžet, hvala Bogu, imamo sada ministra finansija koji razume poljoprivredu, koji razume da je neophodno srpskom poljoprivredniku pomoći još više, jer broj zahteva je sve više, a pomoći se može samo novcem.
Evo, pokazuje mi kolega Rističević, da malo podignemo cifru koju tražimo za sledeću godinu, u smislu jer imam mnogo zahteva. Kolega zna koliki je broj zahteva, jer je važno da mi ispunimo sve ono što srpski poljoprivrednici očekuju od nas. Imamo dobro razumevanje Ministarstva finansija i nadam se da kada budemo, krajem novembra ili decembra, izašli sa budžetom za 2019. godinu, da ćemo moći da kažemo da je sistem subvencija podignut toliko da Ministarstvo poljoprivrede ima kvalitativno jedan od najvećih količine rasta koju će imati u sledećoj godini u odnosu na budžet prethodne godine.
E, sad, ako sam ovo nešto izgovorio, a ministar finansija se ne slaže sa ovim, ja se nadam da neće biti posledica po srpske poljoprivrednike, možda po mene. Jako je važno, da završim, da srpsku poljoprivredu u pogledu mehanizacije, što više opremimo, što više pomognemo kako bismo snizili troškove i kako bi ta margina, koja ostaje srpskom poljoprivredniku, bila sve veća.
Modernom opremom, modernom tehnologijom snižavate troškove. Na cene ne možemo da utičemo, veliki broj poljoprivrednih proizvoda je na svetskom tržištu, tu je igra velikih brojeva. Ali, sa učešćem u ovom delu, mi možemo da snizimo troškove i da veći profit ostane srpskom poljoprivredniku. Jako je to važno i počelo se izuzetno voditi računa o tome. Samo za nabavku mehanizacije bilo je negde oko šest milijardi i svih ovih stvari u ovoj godini, a pre sedam-osam godina bilo je 300-400 miliona. Ja mislim da je to puta dvadeset koliko sam ja išao u školu. Išao sam davno u školu, a još uvek znam prostu matematiku. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim da je ovo odlična prilika da i građanima Srbija i svima vama podnesemo izveštaj vezano i za kliničke centre i za ostalo što se radi.
Klinički centar Niš je završen, to znate. Međutim, ono što želim da vas obavestim, sa završetkom Kliničkog centra u Nišu mi nismo stali sa ulaganjem u Niš. Moram da vas obavestim da će u narednih mesec, mesec i po dana biti završene u Nišu sve one zgrade u kojima su bili smešteni pacijenti i sa kojih su premešteni u novu zgradu Kliničkog centra. Radi se kompletna adaptacija tih prostorija i to će biti jedna ozbiljna poliklinika, odnosno mesto gde će se obavljati pregledi i kontrole, koji do sada nisu bili na adekvatnom nivou u Nišu. To je jedan ozbiljan projekat koji će biti u narednih mesec dana gotov.
Pristupne saobraćajnice se završavaju. Radi se parking koji nikada nije bio u krugu Kliničkog centra Niš. Radi se rasveta, najsavremeniji heliodrom. Znači, samo deo onoga gde pokazujemo da mi kada smo završili Klinički centar Niš, da nismo stali sa ulaganjem, da se nastavilo dalje, da se istim tempom, istim intenzitetom ulaže u Niš.
Vezano za Beograd. U Beogradu su izvođači radova ušli na prostor gde se izvode radovi. Krenuli su radovi, radi se po dinamici koja je predviđena. Juče sam imao sastanak sa direktorima Evropske banke. Dogovor sa njima je da uđu ljudi koji će, najiskusniji u Evropi i u svetu, sa licencama koje imaju, da uđu da kontrolišu postupak radova i sve ono što se dešava oko Kliničkog centra u Beogradu, da slučajno ne dođemo u situaciju u kojoj smo bili od 2006. godine kada je ovo sve trebalo da se radi, kada je sve trebalo da bude završeno. To je još jedan dodatna garancija.
34/3 BM/VZ

Oni već sada, pošto vide jednu ozbiljnost, vide kako se radi, hoće da razgovaraju i o drugim proširenjima vezano za Klinički centar Beograd, jer vide da je Beograd sve veći, da su potrebe sve veće, da možemo da razgovaramo i o dodatnim sredstvima i o dodatnoj gradnji vezano za Klinički centar Srbije.
Što se tiče Kliničkog centra Vojvodine, mi smo završili dokumentaciju. U završnoj fazi je njihova provera te dokumentacije i u najskorije vreme, po njihovim rečima, od juče, izaći će tender za Vojvodinu. Kada izađe tender za Vojvodinu, prelazi se na Kragujevac i izlazi tender za Kragujevac i radi se Kragujevac. To je ta dinamika koja je trenutno i koja se očekuje vezana za kliničke centre.
Ono što još želim da vas obavestim. Pitali ste me za Vranje. Bolnica u Vranju, odnosno hirurški blok u Vranju, kako sada stvari stoje, krajem novembra trebao bi da bude otvoren novi, komplet novo izgrađen hirurški blok sa najsavremenijom opremom u Vranju. To mora da bude do kraja novembra otvoreno.
Sledeće nedelje će se otvoriti sajber, odnosno edž nož, pred gama noža u Kliničkom centru Srbije, gde će za sve naše osiguranike zdravstvenog osiguranja Srbije imati besplatno, odnosno za one koji imaju knjižicu na jednom mestu, i gama noć i edž nož, a to je nešto savremenije od sajber noža i najsavremeniji skener koji mora da prati taj uređaj, nešto čime ne mogu da se pohvale mnogo bogatije i mnogo razvijenije zemlje od nas.

35/1 MZ/MJ 17.00–17.10

Aranđelovac po prvi put ima skener i napravljen novi prijemni blok koji je spreman za otvaranje. U Kraljevu takođe novi skener, ja mislim da ćemo već sledeće nedelje to obići i dve trećine bolnica koje su obnovljene, koje su urađene. Do kraja godine očekuje se da se u Lazarevcu otvori porodilište, komplet nova zgrada sa novom opremom da bude završena. Pri kraju je rekonstrukcija većeg dela bolnice u Kruševcu, tako da je to samo deo onoga što se radi.
Ovde ne navodim delove koji podrazumevaju krečenje, zamenu stolarije, sanitarnih čvorova, toaleta i svega onoga što je neophodno da se radi i što se radi, a šta se u prethodnom periodu nije radilo. To je samo deo onoga što se u ovom trenutku dešava u zdravstvu. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Ministre Antiću, da li ste se vi javili? Izvolite.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Po dogovoru sa predsednicom Vlade, a s obzirom na pitanje uvaženog narodnog poslanika gospodina Komlenskog, vezano za strateške partnere i efekte koje očekujemo u RTB-u Bor, da, upravo kao što je i predsednica Vlade iznela, mi imamo izuzetno velika očekivanja kao Republika Srbija vezano za čitav taj projekat oko RTB-a i strateško partnerstvo.
Ja bih želeo čisto radi javnosti da podsetim u najkraćem da je iza RTB-a jedan vrlo težak period. U tom teškom periodu RTB, nažalost, nije mogao da se razvija, nije mogao da investira, niti u modernizaciju, niti u rudarstvu. Od 1990. godine, nažalost, ni period ni posle 2000. godine nije doneo ništa dobro za taj veliki privredni gigant, od koga zavisi život ne samo u Boru i Majdanpeku, već u čitavoj istočnoj Srbiji i zaista kapitalno utiče na ukupnu našu ekonomiju.
Podsećanja radi, u periodu od 2006. do 2009. godine bila su četiri pokušaja privatizacije RTB-a, dva puta prodajom, dva puta kroz strateško partnerstvo, sva četiri pokušaja su bila neuspešna, uzimajući u obzir da je RTB loše radio i da je imao izuzetno zastarelu tehnologiju i loš uticaj na životnu sredinu.
Upravo iz tog razloga, ova i prethodna Vlada su akcenat stavile bile pre svega na popravljanje stanja u RTB-u i njegovu pripremu da bi kao takav postao atraktivan za izbor budućih partnera od kojih se očekivalo ozbiljno da investiraju. U tom smislu, mi smo od 2012, 2013. i 2014. godine pre svega završili fabriku, odnosno postrojenje za odsumporavanje, odnosno fabriku sumporne kiseline i novu topionicu, čime smo rešili višedecenijske probleme vezano za zaštitu životne sredine, uložili smo u flotaciju, nove kamione, popravili efikasnost rada RTB-a i RTB je počeo da pokazuje znake života.
Uređenjem njihovih istorijskih dugova kroz UPPR, mi smo napravili jedan ukupan ambijent oko RTB-a, kako bi on postao interesantan za ozbiljne rudarske kompanije i tek tada smo pristupili procesu za izbor strateškog partnera. Taj proces smo vodili vrlo ozbiljno, vrlo temeljno. Moram da kažem da duboko verujem da smo jedan od najboljih, najznačajnijih ciljeva postigli da obezbedimo jednu transparentu međunarodno priznatu proceduru vezano za izbor strateškog partnera. Podsećanja radi, mi smo javni poziv za izbor strateškog partnera objavili u „Fajnenšel tajmsu“ i imali smo zaista pristojno interesovanje ozbiljnih rudarskih kompanija za RTB.
Na kraju, pobednik tog procesa je kineska kompanija „Ziđin majning“, koja je jedan od rudarskih giganata koji je u velikoj ekspanziji, koji posluje sada već u deset zemalja širom sveta i koji predstavlja jednog od najvećih kineskih, samim tim i svetskih, proizvođača i bakra i cinka i plemenitih metala. „Ziđin“ se kroz ponudu


35/2 MZ/MJ

koju je dao, koja je i u finansijskom smislu bila najbolja, ali i u smislu poslovnog plana najbolja, obavezao za one stvari koje su za nas značajne, a to je razvoj RTB-a i pokazuje da deli viziju Vlade Srbije kada je RTB u pitanju, pre svega sa stanovišta investicione komponente i rezultata koji će kao posledica svega toga da se ostvare.
„Ziđin“ se obavezao, kao što je i predsednica rekla, na investicije od milijardu i 260 miliona dolara i te investicije pre svega će obezbediti otvaranje novih rudnika, mislim na Cerovo, i značajna unapređenja na postojećim rudnicima Krivelj, Majdanpek, Borska jama, kao i modernizaciju i povećanje efikasnosti svih proizvodnih procesa u okviru RTB-a, od flotacije do prerade. Oni su se obavezali da će unaprediti topionicu i njene kapacitete podići na dvostruki nivo u odnosu na postojeći. Kroz poslovni plan su se obavezali da će u periodu od tri godine obezbediti sve uslove i proizvodnju od 80.000 tona bakra iz sopstvene rude. Poređenja radi, danas RTB proizvodi 42 do 43 hiljade tona, a nakon šest godina 120 do 150 hiljada tona. To je tri do četiri puta više nego što se u RTB-u proizvodi danas.
Mi očekujemo da će sve to što će „Ziđin“ sa Vladom Srbije raditi kapitalno uticati i na život u istočnoj Srbiji, ali i na ukupnu ekonomiju. Ako se ostvare, a ja duboko verujem da postoje svi preduslovi da se to ostvari, da „Ziđin“ integriše i veliki projekat „Timok“, odnosno rudnik „Čukaru Peki“ i podigne ukupna proizvodnja na 200 do 250 hiljada tona bakra godišnje. Projekcije kažu da će samo proizvodnja bakra nakon te šeste godine učestvovati u našem BDP-u sa oko 5%. To je izuzetno snažan rezultat i zaista jedan dinamičan pokazatelj da će srpska ekonomija ozbiljno da se razvija u rudarskom sektoru.
Danas rudarstvo učestvuje sa oko 1%, ako samo bakar ode na 5%, a znamo koliko još drugih projekata imamo, uključujući i litijum i ono što „Rio Tinto“ radi u zapadnoj Srbiji, ja zaista sa puno optimizma i puno uverenja mogu pred ovim visokim domom da tvrdim da će rudarstvo biti jedan od najozbiljnijih zamajaca naše ukupne industrije i našeg budućeg ekonomskog razvoja, ako uzmemo u obzir da je rudarstvo kao industrijska i privredna grana jedna od onih koja upošljava najviše ljudi oko svoje delatnosti, onda će to zaista izuzetno kvalitetno da se odrazi i na mnoge druge industrijske grane i mi ćemo na tome vrlo posvećeno raditi.
Želim da se zahvalim kompletnoj Vladi koja je dala veliku podršku ovom procesu izbora strateškog partnera, naravno, predsednici Vlade i predsedniku Republike gospodinu Vučiću, koji je zaista u punom kapacitetu dao podršku da u ovom procesu imamo jedno veliko interesovanje ozbiljnih stranih kompanija. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
(Milorad Mirčić: Poslovnik.)
Pročitajte Poslovnik.
(Milorad Mirčić: Ja sam pročitao.)
Da, da, i ja sam isto pročitala pre pet, šest godina.
Reč ima potpredsednik Vlade ministar Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Hvala lepo.
Pošto narodni poslanici postavljaju pitanje vezano za efekte novog zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja, hoću da vam kažem da rezultati zaista ukazuju da možemo da budemo relativno zadovoljni primenom.

36/1 JJ/IĆ 17.10 – 17.20

Naime, od evidentiranih negde oko 29.000 saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile u periodu od početka godine, dakle, od 1. januara do 24. oktobra mi imamo oko 8% manje saobraćajnih nezgoda. U periodu od kako je zakon počeo da se primenjuje od 3. aprila do 24. oktobra poginulo je nešto manje od oko 13% manje ljudi u odnosu na prethodnu godinu, što su zaista značajni rezultati.
Ovom prilikom hoću da se zahvalim i građanima Republike Srbije koji su shvatili koliko je ozbiljno i važno ponašati se odgovorno u saobraćaju i koliko je važno da svakoga dana ističemo one mere koje su bitne da se stalno primenjuju, a to je da se uvek vozi u skladu sa ograničenjem brzine, da uvek vozite bez dejstva alkohola i da se vezuje sigurnosni pojas. To je višestruko značajno, dakle, ne samo po živote putnika u tom vozilu, već i na sve druge učesnike u saobraćaju.
Takođe, mislim da je veoma važno da se istakne da svi državni organi na ovome moraju da rade zajednički, ovo nije posao bilo koga pojedinačno, ovo je posao na kome svi moraju da daju svoj doprinos, određenom odgovornošću. Mi imamo dobru saradnju sa Ministarstvom saobraćaja sa kojim radimo na povećanju putne infrastrukture, što je jedan od važnih segmenata u bezbednosti saobraćaja.
Takođe, naravno, preventivne mere. Moram da kažem, hoću da se zahvalim i policijskim službenicima koji rade u školama. Preko 2.000 ljudi učestvuje zajedno sa policijskim penzionerima koji rade na edukaciji naše dece. U prvom, četvrtom i šestom razredu gde se radi sa našim najmlađim kategorijama, sa decom tog najmlađeg uzrasta školskog i ukazuje im se između ostalih i jedna od tema i šta su izazovi sa kojima se sreću u saobraćaju, šta je to što možemo da preduzmemo, kako da se oni zaštite i kako da ostanu nepovređeni.
Veoma važno je tu da se uključe i roditelji. Ne može niko od nas očekivati da će bilo koja državna institucija biti jedina uključena u proces vaspitavanja dece. Ja to često ističem i kao roditelj. Važno je da se roditelji upute u to kolika je njihova odgovornost da njihova deca budu potpuno spremna za učešće bilo da su pešaci ili bilo o tome da se prevoze u nekom motornom vozilu, pa su na takav način učesnici u saobraćaju. Dakle, mi imamo taj preventivni deo.
Policija radi, naravno, veoma oštro i represivne mere i zbog toga imamo već godinama situaciju, već dve ili tri godine, imamo potpuno jasnu, čistu situaciju da, naravno, zahvaljujući odgovornosti vozača i zahvaljujući, da kažem, oštrim kontrolama, da nemamo stradalu decu u blizini škola, što je veoma dobro, jer znate, i sami ste svedoci kada krenete ujutro koliko mališana krene onim minutima neposredno pred početak škole koliko su prisutni na ulicama, koliko su roditelji koji žure i na posao, koliko je ta gužva velika. Veoma velika koncentracija i pažnja svakog dana mora da bude posvećena tome. Tu imamo i veliki broj školskih policajaca da u blizini škole imamo maksimalnu bezbednost dece u saobraćaju.
Moram da kažem, još jednom apelujem na sve građane da nastave da pokazuju jedan visok stepen odgovornosti. Da li smo zadovoljni? Naravno, nismo zadovoljni kad pogine jedan čovek, a kamoli kada se događaju veće saobraćajne nezgode sa velikim brojem stradalih. Jeste to bolje nego prethodne godine i svaka, zaista možemo da kažemo da je svaka sve bolja. Ali to, naravno, ne znači da možemo da budemo zadovoljni dok postoji jedan čovek koji pogine u saobraćajnim nezgodama.
Naš posao je i na tome hoću da se zahvalim na kraju poslanicima Narodne skupštine, da stalno ističemo, pre svega na donošenju zakona, ali da se stalno ističe kolika je uloga svakog čoveka koji sedne za volan i koliko je važno da taj čovek shvata da bezbednost nije samo bezbednost njegovog života u njegovim rukama u tom momentu, već i bezbednost mnogih drugih ljudi.
36/2 JJ/IĆ

Videli ste, nažalost, neke saobraćajne nezgode koje se dešavaju i nedavno i koje su se dešavale i u prethodnom periodu, da mladi ljudi sednu za volan, da potcene to što su umorni, da potcene to što su popili određenu količinu alkohola i najgore od svega, ono što je najlakše, da vežu pojas. Zaborave da to urade, ne žele to da urade i onda imamo velike probleme.
Ne treba ljudi da voze sporije ili da vezuju pojas da ne bi platili kaznu, treba da to rade da bi spasili svoje i živote drugih ljudi. Voleo bih da ne naplatimo nikada nijednu kaznu u Srbiji, da svi voze odgovorno i da nam ni jedan čovek ne strada i onako nam demografija ne ide na ruku. Bolje bi bilo da mi ne utičemo na to dodatno našom neodgovornošću i zato kažem, jesu ohrabrujući rezultati, ali moramo da uradimo još više.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
(Milorad Mirčić: Po Poslovniku.)
PREDSEDNIK: Član 216. pročitajte.
(Milorad Mirčić: Član 242.)
Ne, vi pročitajte 216.
Reč ima Komlenski.
(Milorad Mirčić:Stvarno nema smisla. Stvarno nema smisla, vi dozvoljavate da poslanička pitanja se ne postavljaju.)
Poslaniče Komlenski hoćete da postavite pitanje.
(Milorad Mirčić: Ovo stvarno nema smisla.)
Ne može ništa na silu.
ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem predsedavajuća.
Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.
Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.
Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.
Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.
PREDSEDNIK: Hvala poslaniče.
ĐORĐE KOMLENSKI: Dva minuta ste mi samo dozvolili a ovo je moj drugi krug.


36/3 JJ/IĆ

PREDSEDNIK: Izvinite, nisam se vama obraćala nego poslanicima koji nešto viču.
ĐORĐE KOMLENSKI: Oprostite, ja sam razumeo da ste mi skrenuli pažnju na vreme.
Završiću samo, još ovo pitanje do kraja. Znači, kada su u pitanju zaštićeni podstanari, da li će ta korekcija biti pripremljena jer smo svedoci da postoje nerealne procene u pojedinim delovima Srbije koje nisu blizu tržišnih ili su manje ili su veće. To nije dobro ni za naplatu poreza na imovinu, a očigledno ne bi davao ni pravičan rezultat kada je u pitanju zakupnina koju će po ovoj metodologiji biti obavezni da plate stanari tzv. ili zaštićeni podstanari. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Nedimović. Izvolite.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Zahvaljujem predsednice.
Poštovani poslanici, vrlo interesantno da se neko setio priče o ribarstvu i o ribnjacima, ne samo zbog pecanja kako to najčešće ljudi shvataju, nego što se radi o jednoj ozbiljnoj privrednoj grani. Znam da je vama gospodine vama nevažno, sa moje leve strane, i znam da vama ribarstvo baš ništa ne znači, ali ribarstvo kao privredna grana toliko je važna za Srbiju, sad ću navesti nekoliko razloga.
Nadam se da samo neću uzeti previše vremena, pa da mi neko kaže, mislim zbog onih ljudi koji u vremenu koje nadolazi pred nama, a ovo je vreme slava, u Srbiji se slave poštuju. Mnogi na dane slava poste i jako je važno da imamo dovoljno količine kvalitetne ribe tih dana. Srbija troši, samo za vašu informaciju, jedan mali čas, 35.000 tona ribe. Naravno, ja odgovaram na svako pitanje.

37/1 VS/CG 17.20-17.30

Ja sam ceo dan danas ovde, slušao svakog, odgovorio šta god sam mogao, ko god me šta pitao, a ko nije pitao ja nisam mogao ni da odgovorim, ali zato mora da se bude ovde.
Srbija proizvodi negde oko 10.000 tona ribe, a nama je neophodno zbog razvoja ove vrste poljoprivredne aktivnosti, kako god hoćete zovite to, neophodno je da uvedemo nove mere podsticaja za ribarstvo, ne samo u onom klasičnom smislu kako to ljudi doživljavaju na jezerima, rekama pecaju, nego na uzgojima organizovanim farmama. Danas to izgleda sasvim prosto.
Ja ću iskoristiti priliku, plastično ću da objasnim. Danas postoje farme za uzgoj riba, takve gde to možete da radite na onim prostorima gde je nemoguće voditi drugu poljoprivrednu proizvodnju. To vam je kao prosti i plastični ribnjaci, velike kade, nazovite ih kako god hoćete koje imaju bazeni, koje imaju izmenu vode, gde se radi stalno proticanje, ubacivanje sveže vode i prečišćavanje te vode, radi se ishrana, kao što je reč o farmama.
Jedno od poglavlja vezano za pregovaranje sa EU jeste i ribarstvo. To je Poglavlje 13. To poglavlje smo mi otvorili. To je jedno od tri poglavlja koje se tiče sektora poljoprivrede, a sada ćemo hvala Bogu još jedno poglavlje da otvorimo, a to je Poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivrednu politiku. Jako važno pitanje, meni je potrebna podrška svih poslanika, Odbora za poljoprivredu, da ovu temu izbacim u prvi plan, kako oni ljudi koji nemaju dovoljno sredstava da se bave, da podignu voćnjak od 30.000 evra, koji mogu da podignu male farme, na malim prostorima da se bave uzgojem ribe. Riba ima veliku potražnju, ne samo u Srbiji, već svuda u Evropi i svetu.
Što se tiče potražnje, samo informacije radi, na svetskom tržištu velika je trenutno tražnja i biće narednih 10, 20 godina za goveđim mesom, jagnjećim mesom i za ribom. To je sasvim prirodno, zato što populacije koje u svojoj tradiciji, svojoj kuhinji imaju navike za potrošnjom ove vrste mesa, tu se stanovništvo povećava i nama je jako važno da budemo konkurentni i zato ćemo već u programu mera za 2019. godinu, iako to imamo i sada, ali ovo nam je dalo priliku, mogućnost, otvaranje ovog Poglavlja 13 da razvijamo nove mere i alate da možemo da podstaknemo srpsko ribarstvo.
Hvala gospodine Komlenski što ste se setili ove teme o kojoj malo ljudi priča. Najčešće ljudi pričaju o tome kada se bave razonodom, pecanjem, kada nešto bi pojeli, a možda i kada bi nešto krivolovili.
Sada kada smo kod tog krivolova, pre nekoliko nedelja je bila jedna velika akcija koju je radio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, gde je veliki broj lica koja su krivolovili ribu, oduzeta su im sredstva za rad, da ne kažem za nerad, za krijumčarenje, za otimanje i tome ćemo stati na put kao što smo sa drugim organima Republike Srbije, pre svega MUP, Poreskom upravom, stali na put i onima koji su pokušali da zloupotrebe Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom jer ekspertuju voće. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar finansija, izvolite.
SINIŠA MALI: Gospođo Gojković, dame i gospodo poslanici, ja se izvinjavam, malopre sam mislio da će ministar kulture vam objasniti oko ustanova kulture. Zakonom su izuzeti od uzimanja sopstvenih prihoda i u svakom slučaju i za ostale ustanove isto važi, dokle god se ne zaokruži proces finansiranja, to se neće dešavati, tako da po pitanju nas u ministarstvu, kako god Ministarstvo kulture reši, tako ćemo raditi i u budućnosti.

37/2 VS/CG

Mnogo važnije pitanje je oko procene vrednosti imovine koje ste postavili, s obzirom na to da tu postoji veliki broj i dilema i rekao bih, nedostataka koji su se videli iz prakse u poslednjih par godina.
Mi ćemo zajedno sa Zakonom o budžetu i budžetskom sistemu, do kraja godine, krajem novembra početkom decembra izaći sa predlogom novog zakona o javnoj svojini, sa predlogom novog zakona o dohotku, porezu na dohodak građana, o porezu na dobit preduzeća i porezu na imovinu. Time ćemo pokušati da rešimo sve ove nedostatke koji postoje u trenutno postojećim zakonskim rešenjima, upravo imajući u vidu to što ste vi naglasili.
U poslednjih par meseci, sakupljali smo sva ona mišljenja i sugestije šta bi trebalo promeniti. Smatram da je ovaj paket zakona veoma važan za dalji nastavak reformi u našoj zemlji.
Naravno, ti zakoni će imati, poreski zakoni, na njih mislim, imaće i poseban deo koji je vezan za podsticaj, za razvoj IT industrije i sve ono o čemu pričamo već par meseci unazad, zajedno sa novim zakonom o budžetskom sistemu, koji će nikada više imati kapitalnih investicija, zajedno sa zakonima o javnoj svojini koji će takođe biti fleksibilniji u smislu aktiviranja te javne svojine za dovođenje investitora, stavljanje u promet pojedinih nekretnina i takođe će doprineti daljem nastavku rasta naše ekonomije i to je upravo ono što želimo da uradimo sa ovim zakonima koji su mnogima suvoparni, ali ćemo u narednih par nedelja pred vas izaći sa predlogom tih zakona, upravo imajući u vidu nedostatke i sugestije koje postoje iz prethodnog perioda.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vukosavljević.
VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ: Uvaženi narodni poslaniče, verovatno se u vašem pitanju krije izvesna nepreciznost, terminološka, jer svakako nije reč o zabrani korišćenja sopstvenih sredstava, jer to bi bilo i besmisleno i detinjasto i pogrešno. Reč je samo o drugačijem načinu kontrole trošenja sopstvenih sredstava, jer 2018. godine ustanove kulture to rade direktno preko Trezora, odnosno upućuju zahteve nama, Ministarstvo finansija u dogovoru sa nama odobrava korišćenje sopstvenih sredstava.
Znači, radi se o principu koji se zalaže za uvođenje višeg stepena discipline i nadzorom nad korišćenjem sopstvenih sredstava i višeg stepena reda u odnosu na prethodni period, jer je bilo konstatovano da je bilo slučajeva u kojima je trošenje sopstvenih sredstava u ustanovama kulture bilo u nekoj meri, u pojedinim slučajevima i izvan razumne kontrole, tako da se ovde radi isključivo o tome da se, prvo ustanove kulture, da naglasim, za to su vrlo stimulisane i vrlo ohrabrene, jer ostvaruju što veći stepen ostvarivanja sopstvenih sredstava.
To je pitanje razumne kulturne politike i uopšte jednog trajnog okruženja u toj oblasti. U svakom slučaju, ovde se ne radi o zabrani, ustanove kulture imaju pravo da troše sredstva, sopstvena sredstva, ali uz nešto veće učešće Ministarstva kulture, Ministarstva finansija, u nadzoru nad korišćenjem tih sredstava, ali na onaj način koji ustanove kulture to afirmišu.
Znači, ponoviću i naglašavam, reč je samo o jednom višem stepenu reda u toj oblasti.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Vi imate komentar? Izvolite.



37/3 VS/CG

ĐORĐE KOMLENSKI: Zahvaljujem predsedavajući.
Zahvaljujem na vrlo iscrpnim i jako konkretnim odgovorima jer mislim da smo upravo otklonili neke dileme i nejasnoće koje su se postavile kao pitanja, a pitanje je namerno bilo ovako koncipirano da bismo dobili pravi odgovor sa pravog mesta, a ne da ja prepričavam ono što jeste suština zakonskih odredbi.
Ono što je važno, a ja hoću da prokomentarišem, da se jasno vidi jedna posvećenost apsolutnom stavu, da se sve mora podrediti domaćim poljoprivrednim proizvođačima, bilo da je u pitanju poljoprivreda, voćarstvo, stočarstvo i sve grane toga.
Znači, hrana je isto što i nafta, samo domaća, stabilna, zdrava proizvodnja hrane može da obezbedi jednu apsolutnu sigurnost i stabilnost funkcionisanja Srbije kao države.
Poštujmo svoju istoriju, seljak je uvek bio taj i ta hrana sa sela koja je stizala u gradove, mnogo puta je sačuvala Srbiju i omogućila joj da ne zavisi od drugih.
Prema tome, koliko god koštalo, to se mora obezbediti.
Što se tiče sudija za prekršaje, verujem da ministar Nela Kuburović deli mišljenje sa mnom i zaista verujem da je to mali korak u budžetu ili mala rupa u budžetu ili mali trošak iz budžeta, da se neke 573 plate, koliko trenutno ima zaposlenih sudija za prekršaje ili 606 ili koliko ima sistematizovanih, izjednače sa njihovim kolegama i iskreno verujem da je to mnogo veći doprinos nezavisnosti srpskog pravosuđa, kompletiranju, jednostavno, stabilnosti u funkcionisanju sudskog sistema, nego bilo kakvi ustavni amandmani kojima će se bez razloga pokušati parlamentu Srbije iz ruku da se oduzme nadležnost za prvi izbor sudija, zamenika tužilaca, predsednika Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca, ali o tome konkretnije kada dođe vreme. Hvala.

38/1 DJ/MT 17.30 – 17.40

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.
PETAR PETROVIĆ: Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade na čelu sa premijerkom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija da postavim par pitanja na koja očekujem odgovor.
Jedno od prvih pitanja za večeras jeste, a odnosi se na isplatu naknade osobama, odnosno ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Naime Jedinstvenoj Srbiji je posebno zadovoljstvo što je Vlada i predsednik Republike, gospodin Vučić, prepoznali problem koji je u Srbiji višedecenijski, a to je da se u Srbiji unazad nekoliko decenija, ne bih rekao godina, rađa manje dece nego što umire, pa nam je Srbija iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve manja i manja.
Pre nekoliko meseci mi smo doneli zakone koji idu za tim da se pospeši rađanje dece u Srbiji, da se nagrade sve majke koje se opredele da rode jedno, dva, tri ili više dece i da se nagrade, da tako kažem, posebnim naknadama iz budžeta Republike Srbije, a plus ono što im pripada ako su u radnom odnosu po osnovu primanja iz radnog odnosa.
Međutim, u praksi, ja moram to da kažem, počele su da se dešavaju po malo čudne stvari, pa očekujem da Vlada preduzme određene, ja bih rekao, energične mere da se spreči to kašnjenje u isplatama naknada ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. U ovom trenutku ta kašnjenja su od dva, tri i četiri meseca. Evo, imam primer od pre podne gde mi se obratila gospođa iz Beograda da se porodila 25. juna, a da do dana današnjeg još nije dobila prvu naknadu za porodiljsko odsustvo.
Mislim da tu nije problem u Vladi, nije problem u zakonu, nije problem u uredbama i u uputstvima za primenu ovih zakona, ja bih rekao da je osnovni problem u činovnicima koji rade i obrađuju predmete po lokalnim samoupravama po sistemu – stavi predmet u fioku, pa će doći jednog dana na red.
Zato mislim da ministarstvo nadležno za ove poslove mora pod hitno da reaguje i da se takve stvari ne dešavaju, jer nisu sve trudnice i nisu sve porodilje u takvom materijalnom stanju da mogu da izdrže par meseci bez primanja. Mislim da je, bar mi iz Jedinstvene Srbije mislimo, da je mnogo praktičnija bila ona prethodna isplata bez obzira, znam i znamo šta je rukovodilo ministarstvo i Vladu da posegnu za izmenama ovih zakona, zato što je bilo pojedinačnih zloupotreba u povećavanju plata pred porođaj ili zapošljavanje nezaposlenih trudnica da bi ostvarile pravo na budžetska primanja.
Dakle, da bi smo to…(Isključen mikrofon)
PREDSEDNIK: Hvala vam. Vreme vam je prošlo.
Ministar Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Zahvaljujem na ovom pitanju, jer je prilika da još jedanput konstatujemo da davanja za stimulisanje populacione politike nikada u ovoj državi nisu bila veća nego sada.
Upravo ste vi izglasali Zakon o finansijskoj podršci porodici i neću pominjati, jer vi znate dobro koje su to cifre, ali činjenica da do desete godine za svako drugo i treće rođeno, odnosno četvrto rođeno dete su povećani iznosi kada je u pitanju treće i četvrto rođeno dete, 12 i 18 hiljada, daje ustvari jednu sigurnost i mogućnost da se standard deteta do desete godine bude obezbeđen u skladu sa svim standardima dobrih praksi zemalja koje to čine u okruženju, s tim da smo u odnosu na finansijski potencijal mi zaista napravili jedan prioritet koji jeste vredan i pozdravljanja, ali nikada dovoljno sredstava za stimulisanje ovog segmenta života porodica i naših građana i majki, odnosno standarda dece.


38/2 DJ/MT

No, ono što jeste istina, to je da je u implementaciji samog zakona bilo i nekakvih nejasnoća i ja moram reći da je zakon stupio na snagu 1. jula. Prema tome, sva rešenja koja su data trudnicama, porodiljama pre toga, apsolutno se moraju poštovati. Zakon je upravo napravio izmenu ovog segmenta o kome ste vi govorili. A, ovo što je Vlada uradila upravo zbog nekakvih nejasnoća i tendencija da ovo bude zakon koji će se, verovatno, najčešće menjati i dopunjavati, formirana je komisija sa predstavnicima određenih i ministarstava i sekretarijata, i statistike i za dečiju zaštitu, koja na dnevnom nivou prati primenu zakona.
Dakle, sva finansijska davanja upravo idu majci, trudnici, porodilji od 1. jula. Sve što je ranije iz administrativnih i drugih razloga kasnilo, ispravlja se. Sve što finansijski nije dobijeno mesec za mesec ili je kasnilo dva do tri meseca biće do kraja godine i čim finansije to omoguće isplaćeno svakoj ženi, a da li će biti nekih izmena i podzakonskih akata koji će konkretno dati odgovore na konkretna pitanja koja ste i vi danas postavili i koja postavljaju i dobronamerni, ali, nažalost, često i oni koji imaju zlu nameru i prosto neće da vide koliko je segment populacione politike tek počeo da živi i koliko se odvaja od socijalne politike.
Znate, socijalno davanje je sa tendencijom da se popravi materijalni status porodice i deteta. Populaciona politika ne vidi razlike u socijalnom statusu ni majke, ni deteta, ni porodice. Ona zapravo na isti način stimulativno deluje na sve. Ove mere koje smo doneli, prosto, važe apsolutno za sve.
Ono što ćete, verovatno, vi raditi, to je da ćete na predlog Vlade Republike Srbije već krajem ove kalendarske godine ili početkom sledeće imati prilike da raspravljate o dopunama i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici, ali te dopune i izmene ne mogu biti proizvod proizvoljnih želja. Moraju biti zasnovane na jednoj dobroj ravnoteži izmešu tendencije Vlade da natalitetna politika, pronatalitetna politika bude zaista prioritet države, ali i finansijskih mogućnosti kojima raspolažemo.
U tom smislu, da li je bilo nekih mera koje su ranije bile bolje? Možda ih je i bilo, ali nikada nije bilo većeg obuhvata građanki koje su obuhvaćene finansijskom podrškom, naravno da je tako.
Često se navode primeri da neka žena možda može dobiti dve i po hiljade dinara samo svakog meseca kada ode na trudničko bolovanje. Ta žena bi po ranijem zakonu dobijala na primer tri hiljade dinara, ali ona čim rodi dete, ona dobija ne 39 hiljada, nego 100 hiljada jednokratnu pomoć ako se radi o prvom detetu.
Dakle, kada govorimo o ukupnoj količini novca koja se usmerava na svaku trudnicu, na svaku majku, na svako dete, to su zaista veće sume novca. U tom smislu, razumem i vašu sugestiju i vaše pitanje, ali bih zamolila da možda u lokalnim sredinama dajemo objašnjenja koja treba da razdvoje socijalnu politiku od populacione, koja treba da razdvoje prava iz radnog odnosa od pronatalitetnih stimulacija koje Zakonom o finansijskoj podršci dominantno je bila tendencija nas i vas ovde kada ste donosili taj zakon i da u perspektivi budemo svesni da ćemo morati u skladu sa popravljanjem materijalnog statusa države relativno često da menjamo ovaj zakon.

38/3 DJ/MT

Demografski indikatori se jako sporo menjaju i mi ćemo morati sve više i više da odvajamo stimulativnih sredstava i podsticaja, ne samo finansijskih, nego i drugih u pogledu usklađivanja rada i roditeljstva, u pogledu snižavanja psihološke cene roditeljstva, podizanja znanja o reproduktivnom zdravlju koje je na prilično niskom nivou i da uključujemo jedinice lokalne samouprave u sva ova pitanja. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

39/1 BD/LŽ 17.40 – 17.50

PETAR PETROVIĆ: Gospođo ministarka bez portfelja, ovo nije bila kritika Vladi i vama, ovo je samo bila konstatacija. Grad iz kog ja dolazim nema te probleme, jer smo mi već godinama i pre ovih zakona isplaćivali naknade porodiljama i trudnicama, tako da imamo uhodan sistem za tu isplatu, i tamo u Jagodini nema kašnjenja. Ja govorim šire i u Srbiji ima mnogo takvih slučajeva i Vlada mora hitno da preduzme određene mere da izvrši kontrolu, ali dobro, otom-potom.
Drugo pitanje odnosi se na ministra energetike, gospodina Antića. S obzirom da je počela grejna sezona, a da ima informacija da su mnoga akumulacijska jezera prazna i poluprazna, pa me interesuje, i JS interesuje da li će biti problema u narednom zimskom periodu sa snabdevanjem strujom, odnosno i snabdevanjem gasa zbog grejanja? Znamo da je u Srbiji mnogo toplana prešlo sa mazuta i uglja na gas, tako da, zbog zagađenja sredine, itd, tako da bi gledaoci koji prate ovaj prenos, uopšte svi građani Srbije bili u situaciji da čuju iz prve ruke da li će biti problema ili neće biti problema sa grejanjem, odnosno sa snabdevanjem električnom energijom.
S druge strane, zamolio bih ministra poljoprivrede, gospodina Nedimovića, ako me sluša, da pokuša da odgovori na pitanje da li Vlada ima plan da se poboljša zaštita poljoprivrednih useva od elementarnih nepogoda, odnosno grada? Znamo da je i ove godine bilo dosta problema u mnogim sredinama u Srbiji. Nemojte, molim vas, samo da mi pričate da treba da se osiguraju usevi itd. Znaju naši poljoprivredni proizvođači da treba da se osiguraju, ali obično od osiguravajućih zavoda dobijaju maksimalno 30% od onoga što se uništi.
Prema tome, mislim da moramo da nađemo načina da zaštitimo poljoprivrednike, jer nemaju mogućnosti svi da nabave zaštitne mreže, nemaju mogućnosti ni para svi da se osiguraju itd. To naročito pričam zbog onih malih gazdinstava koja imaju pet, šest, sedam, osam hektara zemlje, i kada ih pogodi ta elementarna nepogoda, onda oni ostaju bez letine, ostanu bez elementarnih prihoda za život.
S druge strane, treba ministarstvo da preduzme neke mere da lokalnim samoupravama brže transformiše sredstva za isplatu onim licima koja ispaljuju rakete na gradonosne oblake, jer tu lokalne samouprave nisu u mogućnosti, nemaju finansijska sredstva da mogu adekvatno da nagrade te ljude i onda dolazi do toga da ljudi jednostavno neće da budu volonteri, neće da rade taj posao, a da za to ne dobijaju adekvatnu nagradu.
Dakle, ako želimo dobro poljoprivrednom proizvođaču, naročito onom sitnom, dajmo, pružimo mu elementarne uslove da možemo da ga zaštitimo od onoga, što se kaže, što pada s neba. Hvala.
PREDSEDNIK: Ministar Nedimović ima reč. Izvolite.
BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani poslanici, očigledno je da je ovo danas dan za poljoprivredu.
Pre nekoliko dana, tačnije prošle nedelje, u četvrtak, zaključili smo ugovor o nabavci automatskog protivgradnog sistema za Radarski centar Valjevo. O čemu se konkretno radi? Naš sistem zaštite od grada je arhaičan. Radi se o pozicijama, o infrastrukturi koja je napravljena šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, koja je bila umrežena sa kompletnom takvom i sličnom infrastrukturom u okruženju. A, oblaci, pogotovo gradonosni, ne poznaju granice. Ne zna on kada dođe do Drine, da ne sme da pređe ili da li sme da pređe baš tamo. Tu je u stvari najveći problem. Pričam ovo simbolički, kod Drine.


39/2 BD/LŽ

Naš postojeći sistem funkcioniše na sledeći način, funkcionisao je. Imali smo u svakom selu jednu, dve, tri protivgradne stanice, i kada iz RHMZ putem radio veze, kako je to funkcionisalo pre 50 godina, javi se licima koji su strelci, a to su najčešće u poslednje vreme lica koja imaju 60, 70 godina, naročito u seoskim sredinama, e, onda ti ljudi moraju da odu na kraj sela, pošto je to obično na kraj sela, da odu do tog mesta, da potrefi koordinate, da li je putem radio veze dobro preuzeta koordinata ili ne. To je sve mnogo nepoznanica u čitavom sistemu.
Zato smo mi zajedno sa RHMZ uradili posebnu studiju koja je trebala prvo da nam kaže na koji sistem da idemo, da li sistem automatske protivgradne zaštite, gde imamo automatske lansere raketa, bez ljudskih posada, zasnovane na najsavremenijim tehnološkim dostignućima, ili da se ide, što je bilo priče pre jedno 10, 15 godina, da se ide na nabavku aviona za zaprašivanje oblaka i ostalo.
Međutim, studija je rekla da treba da se ide na automatsku protivgradnu zaštitu. Zašto smo odlučili da sad idemo prvo na Valjevo? Znam da mnoge ovo ne interesuje, pošto ne znaju ni kako izgledaju protivgradne stanice, ni lanseri, a puna su im usta priče o odbrani poljoprivrednika. Verovatno nisu ni videli kako to izgleda. To je ono što je na kraj sela, najčešće jedna bela kućica, ima najčešće zelena vrata. Ko je radio taj zna, a ko nije radio, neće nikad ni da sazna, pošto ćemo to polako da guramo ka zaboravu.
Rakete koje su korišćene šezdesetih, sedamdesetih godina su bile dometa svega tri kilometra, dakle, jedan sistem koji je nekad verovatno u to vreme bio najpogodniji i najbolji koji se mogao implementirati.
Danas postoje rakete koje imaju domet do osam kilometara, tako da je potreban znatno manji broj radarskih stanica, jer može veći prostor da se čuva. Kako izgleda takva jedna stanica koja će biti implementirana u radarskom centru Valjevo? Na sledeći način. Ona će biti fizički postavljena opet u nekoj katastarskoj opštini na jednoj parceli, imaće automatski navođenje iz radarskog centra. Mi imamo 13 takvih radarskih centara. Bukvalno putem softvera će biti uparivani oblak zajedno sa raketom. I, kako to funkcioniše? U savremenim sistemima imaćemo sistem i kontrole, znaćemo tačno gde je koja raketa otišla, kakav efekat je postigla. Sada ne znamo ni ko je ispalio, ni koliko, osim kada odemo da pregledamo stanje kakvo je bilo i kad vidimo da li se u nekom selu nešto izručilo ili nije.
Zašto Valjevo? Valjevo je prvo na udaru sa one strane, jer nemamo sinergiju sa protivgradnim sistemom BiH. Mi smo imali tu najviše štete uz Drinu, u opštinama Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik, pa idući. Znači, svuda je bio problem. Evo, Veran viče i u Koceljevu.
Sledeća dva koja će ići su Radarski centar Bukulja, Aranđelovac, zato što tu imamo puno voća, jer tu su najveće štete koje se dese, zato što je tu najveća ta dodata vrednost koju izgubimo. I, sledeći će biti Radarski centar Fruška Gora, jer on pokriva prostor Srema, južne Bačke, jedan deo Banata zahvata i može da zaštiti veliku količinu poljoprivrednog zemljišta.
Mi moramo takvih radarskih sistema da izgradimo 13 ukupno, na 13 radarskih centara. Ukupan trošak za sve to je negde oko 25 miliona evra. Prvi će biti građeni početkom sledeće godine do nove sezone. Potpisan je ugovor sa „Trajalom“ iz Kruševca, domaćom kompanijom koja će to ovo da gradi i mi ćemo imati mnogo veću efikasnost nego što smo imali do sada, ako ništa drugo, mnogo veću predvidivost i mogućnost kontrole. Da ljudi budu sigurni i da znaju, protivgradni sistem ne može da zaštiti 100% na ovakav način. On može 60% do 70% u ekstremnim situacijama da zaštiti prostor. To moramo da kombinujemo sa finansijskim instrumentima.
39/3 BD/LŽ

Jeste, gospodine Petroviću, da ste rekli – nemojte mi pričati o osiguranju, ali to mora da bude dopuna svemu ovome. Mi ćemo za sledeću godinu za ovaj prostor koji je bio najizloženiji u prethodnim godinama, taj prostor uz Drinu, dati dodatnu podršku za te lokalne samouprave koja će biti i do 70% povraćaja premije osiguranja. Nadam se da ćemo napraviti sistem koji je predvidljiviji, bolji i efikasniji.
Ove godine, ova godina je bila neverovatna, ove godine je najveća količina raketa koja je ispaljena ja mislim u prethodnih 20 godina. To je zato što smo imali takvu godinu, naročito u maju i junu mesecu. Obzirom na količinu gradonosnih dana, šteta koja se desila, nažalost, imali smo na prostoru centralne Srbije, tamo oko Topole, Aranđelovca, Velike Plane, ostale prostore smo uspeli da zaštitimo, ali nismo uspeli sve. Sa ovim novim sistemom nadam se da će efikasnost biti mnogo veća. Kažem, sledeće godine Radarski centar Valjevo, raspisujemo tendere za ove dve, tj. za Frušku Goru i za Bukulju i idemo dalje. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.

40/1 TĐ/VK 17.50 – 18.00

ALEKSANDAR ANTIĆ: Zahvaljujem.
Pre svega, uvaženi narodni poslanici, želim da istaknem da je energetska situacija u Republici Srbiji apsolutno stabilna. Pred nama je jedna u potpunosti mirna zimska i grejna sezona u kojoj sve energetske kompanije ulaze potpuno spremne.
Kada je grejanje u pitanju, toplane su izvršile neophodne remonte. Više od 80% toplana u Srbiji koje koriste gas kao energent mogu da očekuju potpuno stabilno snabdevanje gasom, uzimajući u obzir da je situacija, kada je gas u pitanju, apsolutno redovna.
Imamo od strane „Gasproma“ potpuno snabdevanje gasom. „Gaspromu“ za isporučeni gas ne dugujemo ni jedan dinar, ni jedan dolar, niti evro. Podzemno skladište gasa Banatski Dvor je do vrha puno. Znači, 450 miliona metara kubnih gasa čekaju, pre svega, one trenutke tokom najhladnijih dana u kojima ćemo sa tim punim skladištem peglati pikove.
Kada su u pitanju ostali energenti neophodni za rad toplana, rezerve mazuta su na izuzetno visokom nivou.
Kada je u pitanju nekoliko toplana koje rade na ugalj, snabdevanje ugljem će biti redovno.
Kada je u pitanju EPS, EPS je realizovala sve nužne remonte. Elektroprivreda Srbije je apsolutno spremna da u zimskoj sezoni odgovori na povećane zahteve vezano za proizvodnju električne energije. Spremni smo na zimske pikove. U tom smislu, u ovom trenutku su rezerve uglja na deponijama na visokom nivou. Do onih najhladnijih dana one će biti podignute do maksimuma.
Apsolutno ne postoji ni jedan problem na koji bih mogao da ukažem sa stanovišta energetske stabilnosti, sigurnosti snabdevanja energentima i jedne potpuno redovne zime koja je pred nama. Naravno, u celom tom procesu uvek ima određenih poteškoća koje, da kažem, nas teraju da radimo više i da u pojedinim segmentima radimo daleko snažnije.
Kada smo imali prošle godine problema određenih sa ugljem, morali smo, naravno, u trenucima kada smo imali mogućnosti da pojačamo hidrosektor. Kada je slaba hidrologija, mi pojačavamo termosektor i naš energetski sektor je u potpunosti spreman da balansira te situacije kroz koje se tokom godina redovno prolazi.
Objektivno posmatrano, u ovom trenutku imamo niži nivo vodostaja na svim rekama u Srbiji. Ono što bih hteo da istaknem, poslednji zvanični podaci pokazuju da su vodostaji na svim rekama u Srbiji u domenu niskih za ovo doba godine. Tu je i koleginica Mihajlović. Nažalost, usled tih vodostaja, imamo ozbiljnih problema u održavanju plovidbenosti na Dunavu i Savi, odnosno čak u pojedinim deonicama ne mogu ni barže pod potpunim teretom da prođu i ta ograničenja objektivno postoje.
To se, naravno, odražava i na akumulacije. Tako da u akumulacijama imamo za desetak procenata niži nivo od onog koji je predviđen, po poslovnom planu EPS, podsetio bih, sve te akumulacije su veštačke akumulacije koje su izgrađene za potrebe Elektroprivrede Srbije. U tom smislu, dobio sam tokom jučerašnjeg dana ili prekjuče pitanja od narodnog poslanika mr Gorana Čabradija i narodnog poslanika Gorana Čirića, na koje ćemo odgovoriti u toku sutrašnjeg dana ili najkasnije u ponedeljak vezano za stanje akumulacija.
Sa ovim završavam, vodostaji, ponavljam, situacija energetska je potpuno stabilna. Ne očekujemo bilo kakve probleme, bez obzira što su vodostaji u Srbiji na izuzetno niskom nivou za ovo doba godine.

40/2 TĐ/VK

Na primer, srednji višegodišnji proticaj Dunava je oko 4.000 metara kubnih vode u sekundi, a trenutni srednji dnevni proticaj je 1.850 metara kubnih u sekundi. Znači, duplo manje vode protiče kroz Đerdap u odnosu na onaj prosek za godinu. Nažalost, ovaj oktobar će po svemu sudeći ostati zabeležen u istoriji Hidroelektrane Đerdap, kao oktobar u kome su proticaji vode na najnižem nivou. Do sada najniži zabeleženi proticaj vode na Đerdapu je bio 1986. godine i zabeležen je u iznosu od 2.237 metara kubnih u sekundi. Ove godine, na osnovu svih rezultata hidroloških kretanja, do kraja meseca se očekuje da bude oko 2.000, tako da je desetak posto niže od najnižeg.
Kad je Zavojsko jezero u pitanju, mislim da je to kolega Ćirić pitao, trenutna kota je 593 metara. To je 25 metara iznad neke minimalne kote koja predviđa rad hidroelektrane. Tokom eksploatacije hidroelektrane Pirot zabeležen je više puta daleko niži nivo akumulacija od trenutne. Na primer, poslednji put 2017. godine kada je 573, sada je 593. Znači, 10 metara iznad.
Apsolutno sve provere nadležnih državnih organa, pre svega, zaštite prirode, vodoprivrede, i apsolutno nema nikakvog negativnog uticaja na očuvanje životne sredine, floru i faunu, riblji fond, itd.
Kada je u pitanju Uvac, Uvac se u ovom trenutak nalazi na koti 970 metara, a imamo vodoprivrednu dozvolu da može eksploatacija da se vrši do 940 metara. Znači, trenutno je 30 metara iznad te kote. Na primer, 2012. godine je kota bila 950, 27. decembra 2000. godine je zabeležena najniža 943. Znači, danas je 27 metara iznad te kote.
Ista situacija je i na Vlasini. Kada je Vlasina u pitanju, nalazimo se daleko iznad one kote koja bi bila zabrinjavajuća i striktno EPS vodi računa o svim tim segmentima i predmet je najstrožih kontrola svih nadležnih državnih organa, pre svega, vezanih za vodoprivredu i zaštitu životne sredine.
Ponavljam, kolegi Ćiriću, koga vidim u sali, i kolegi Čabradiju, tokom sutrašnjeg dana dobićete apsolutno detaljne odgovore sa svim podacima vezano za svaku akumulaciju u Republici Srbiji.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Komentar?
PETAR PETROVIĆ: Hvala lepo.
Zadovoljan sam datim odgovorima. Ja mogu da zaključim da će zima biti bezbedna, biće struje, biće grejanja, poljoprivredni proizvođači će biti iduće godine zaštićeniji, odnosno njihovi poljoprivredni usevi.
Što se tiče dece, mogu da poručim, majke rađajte decu, država brine za vas, redovno će isplaćivati ono što vam po zakonima pripada. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima Boško Obradović.
BOŠKO OBRADOVIĆ:Poštovani predstavnici vlasti, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima! Posle tri godine došli smo na red da postavimo pitanje Vladi samo zahvaljujući kolegama iz tri poslaničke grupe opozicije koji su se povukli da ne postavljaju pitanje da bismo i mi mogli. Ja im se na tome zaista zahvaljujem. Nakupilo se mnogo pitanja, pa da što pre krenemo.
Da li će Vlada Republike Srbije potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo kojim se tzv. Kosovu omogućava ulazak u UN? Da ili ne. Ko je ovlastio predsednika Vučića da tajno pregovara o Kosovu i Metohiji? Da li ćete ovde konačno javno demantovati da bilo ko tajno pregovara o Preševu, Bujanovcu i Medveđi koje takođe treba pokloniti tzv. nezavisnom Kosovu?
40/3 TĐ/VK

Kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade i drugu pomoć koji imaju strani investitori, a domaći poljoprivrednici na povećanje katastrofalno malih subvencija?
Kada ćete smanjiti cenu dizel goriva koje je najskuplje u Evropi, kao što ste obećali? Kada tačno? Tražim tačan datum, a ne nova lažna obećanja.
Da li Vlada razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na osnovu kojih bi stupanjem u brak i po dobijanju svakog deteta supružnicima sledovalo novo smanjenje poreza na zarade i poreza na imovinu?
Kako je moguće da država još uvek nije rešila problem bankarske pljačke putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima koje ima preko 20.000 porodica u Srbiji?
Kada će biti donet zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna koje je SNS obećala pre 10 godina?
Kada će svim radnicima oštećenim u pljačkaškim privatizacijama konačno biti isplaćene zaostale zarade i otpremnine i povezan radni staž?
Kada će konačno biti donet zakona o ratnim vojnim veteranima i rešena pitanja boraca učesnika otadžbinskih ratova od 1991. do 1999. godine?

41/1 AL/VZ 18.00-18.10

Zašto Vlada prodaje naša prirodna bogatstva, rude, poljoprivredno zemljište i rečne tokove?
Da li su sledeći na prodaju Komercionalna banka, Telekom i EPS i da li će onda bilo šta ostati srpsko u Srbiji?
Kada ćete penzionerima vratiti 850 miliona evra, koliko ste im oduzeli za prethodne četiri godine i koliko njih od ukupno 850 hiljada opljačkanih penzionera je umrlo u međuvremenu i neće dočekati pravdu?
Ko je ministar kulture u Vladi Republike Srbije - Vladan Vukosavljević ili Željko Mitrović? Kada će TV Pink biti oduzeta nacionalan frekvencija zbog zloupotrebe? Kada ćemo opoziciju posle više od osam meseci moći da vidimo na RTS-u?
I konačno, da li je SNS u prethodnih šest godina na različitim izborima proneverila ili na različite načine oprala šest miliona evra koliko je od predsedničkih izbora 2012. godine do danas na različite načine, kriminalno, opljačkano od građana Srbije, kroz izborni računu SNS? Ko će odgovarati za taj kriminal?
PREDSEDNIK: Vreme.
Ana Brnabić, izvolite.
ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Samo prvo da počnem sa tim što, evo ja drugi put, mislim, za redom čujem u Narodnoj skupštini, narodnog poslanika Boška Obradovića da kaže da je prvi put došao na red da postavlja pitanja. Ovo je moj drugi put da čujem i prošli put ste rekli - evo prvi put da sam došao na red. Evo, ovo je drugi put da ste prvi put došli na red. Tako je bilo, postoji snimak.
Probaću da odgovorim na neka od pitanja između 1000 zašto i 1000 zato. Prvo, ono što meni pada u oči, što mi je neverovatno je da pričate o pljačkaškim privatizacijama i tu se mi slažemo, ali vama nije mrsko da ti koji su završili te pljačkaške privatizacije sede danas sa vama u koaliciji, tom takozvanom Savezu za Srbiju. Lakše bi bilo, a i verovatno sa njima razgovarate svaki dan na dnevnoj bazi, da o tim pljačkaškim privatizacijama pitate njih, a ne da pitate nas. Ja mislim da će sudstvo u Republici Srbiji da dalje postupa u skladu sa svojim ovlašćenjima i da će istražiti dalje te pljačkaške privatizacije, ali to pitajte vaše kolege kako su izveli i šta su dobili, kako su uzeli i neverovatno licemerje da sedite sa njima, a pričate o pljačkaškim privatizacijama. Možda oni vas da pitaju - zašto ih sad u Skupštini pljujete kada ste zajedno u Savezu sa Srbiju?
Što se tiče medija, odgovoriću vam kratko i jasno. Dok sam ja predsednica Vlade Srbije i ova Vlada je na vlasti mi medije nećemo zatvarati i medijima nećemo oduzimati frekvencije, niti je to posao Vlade, niti je to pravilo u demokratskim društvima, kakva Srbija jeste. Ako ne daj Bože jedan dan vi dođete na vlast, ja sam sigurna da ćete vi medije zatvarati, da ćete ih ograničavati, da ćete novinare hapsiti i da ćete medijima ako vam se ne sviđa šta pričaju oduzimati frekvencije. Mi nećemo.
Ali, lepo je od vas, izuzetno fer i korektno da vi potpuno transparentno i otvoreno kažete šta ćete vi raditi sa medijima koji se sa vama ne slažu. Sa nama mediji mogu da se ne slažu, neka pričaju šta hoće, naravno ovo je otvoreno demokratsko društvo i tako će i ostati.
Pregovara tajno Aleksandar Vučić, a ja ne znam stvarno kako Aleksadar Vučić pregovara tajno. To me ni ne čudi zato što, verujte, uzela sam da pogledam samo, jer sa očekivala ovakve neke stvari, potpuno neverovatne, i to poslednjih meseci šta
41/2 AL/VZ

sam sve od vas doživela, a i kakve je pretnje doživeo Aleksandar Vučić od vaše stranke, a i od vaše koalicije. Uzela sam da vidim kako bih mogla da odgovorim na ovakva potpuno nebulozna pitanja.
Dakle, Aleksandar Vučić pregovara tajno pa ću vam reći nekoliko puta ponovljene tvrdnje raznih lidera opozicije i to da podsetim građane Srbije, da je Hašim Tači, i to citiram, je lobista Srbije u svetu u pregovorima sa Prištinom. Tači i Vučić se prvo tajno sastanu dva puta, oni znaju koliko puta se tajno sastanu, jednom u Parizu, pa u Njujorku, ljudi tajno se sastaju, vi znate i koliko puta i gde, pa tek onda sednu sa Federikom Mogerini i sve rade u dogovoru. Toliko je tačno i ovo da Aleksandar Vučić pregovara nešto tajno. Ne pregovara on ništa tajno i to građani Republike Srbije znaju jako dobro.
Aleksandar Vučić pokušava da nađe rešenje za višedecenijski problem kako bi i to uz punu podršku Vlade Republike Srbije, samo da dodam, i ako znate svi, kako bi obezbedili dugoročan mir i stabilnost na KiM pre svega za građane Srbije i srpske nacionalnosti, ali onda svakako i za ceo region. I to što on radi nije tajno, nego je hrabro, otvoreno, transparentno i svakako je nešto što on radi lično bez skrivanja, što je ponovo u potpunoj suprotnosti, što uglavnom pričate. Poslednji put je to bilo da Toni Bler pregovara. Sada ne pregovara Toni Bler, nego Aleksandar Vučić tajno, pa gde nestade Toni Bler? Jeste li nas vi pitali šta je bilo sa Toni Blerom? Pre toga je bilo da pregovara Kori Levandovski. Bilo je još nekih lobista. Jeste li odustali od tih teorija ili i dalje stojite pred njima? Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović. Izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Samo bih da dopunim poštovanu predsednicu Vlade. Ne bi tu bilo samo zatvaranja medija i uzimanja frekvencija. Tu bi bilo pre svega prebijanja novinara kao što se to dogodilo Mari Dragojević i Gordani Uzelac. Prvo bi nekog nokautirali, pogotovo ako je žena u pitanju i ako je sitnije građe pa da dođe neki muškarčina pa da joj polomi neko rebro ili da je nokautira. To bi bilo prvo, a onda bi usledili politički obračuni kao što to radi čitava ta koalicija i vi ste videli šta rade čak i sudijama i tužiocima kada donesu neku odluku, a oni kažu – aha, videli smo šta se uradili, zapamtili smo vas. Šta znači to kada neko zapamti sudiju zbog donete presude? Jel taj sudija treba da strahuje kada donosi presudu šta će da mu se dogodi sutra kada neko drugi dođe na vlast, kada neko bude partijski hteo da odlučuje ko je kriv a ko nije kriv? Da stranke odlučuju ko treba da se hapsi? U koje se to vreme vraćamo ili gde to idemo? Čini mi se da u Srbiji tako nije ni bilo.
Dakle, prvo bi nokautirali novinare, pre svega novinarke ako može, onda bi im uzimali frekvencije. Ja se plašim da bi dolazili u studio tokom televizijskih emisija ako nekome nije po volji to što ti ljudi govore i tamo kupili i novinare i te što govore, odmah u kombi i vozili odmah ali možda ne ni u zatvor, možda na neko gore mesto. To bi bila nažalost prva stvar.
Druga stvar, što se tiče pljačkaške privatizacije, mislim da je predsednica to veoma dobro rekla i to treba pitati vaše koalicione partnere koji su uglavnom učestvovali u donošenju propisa koji su omogućavali da neko ko je hteo da izvrši privatizaciju narodne imovine može da je preuzme, a da ne isplati ono što je ugovorom predviđeno, da rasproda tu fabriku, da je iseče u komade, da uzme ono što je u magacinima, u zalihama, da otpusti radnike, a onda da raskine privatizacioni ugovor i kaže – ja nisam u stanju da ga ispunim i nikom ništa, i otputuje negde u Australiju i onda vi dobijete razvaljenu fabriku, radnike otpuštene i 400 hiljada takvih ljudi i onda sa tim ljudima sednete zajedno u koaliciju i to je sve super i onda kada glasaju
41/3 AL/VZ

ljudi treba da znaju, kada glasaju za Boška Obradovića, kada glasaju za Dveri dobijaju u paketu i te ljude. To je isto. Potpuno isto.
Isto tako treba ljudi da znaju što se Kosova tiče kada glasaju za Dveri, kada daju glas Bošku Obradoviću da glasaju za one koji su odlučili da uspostave granicu na Jarinju i Brnjaku.

42/1 MG/MJ 18.10 – 18.20

Kada glasaju za Boška treba da znaju da glasaju za one koji su odlučili da se o Kosovu više ne raspravlja u UN, nego da se raspravlja u EU i to danas podržava Boško Obradović. On je svim silama za to. Kada glasaju za Boška Obradovića dobijaju ljude koji su uveli sporazum o carinama. Dakle, uveli carinu između Srbije i naše južne pokrajine.
Kada glasaju za Boška Obradovića glasaju za ljude koji su perfektnim, vrhunskim, maestralnim znanjem uspostavili pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i doveli do toga da neke zemlje zbog toga priznaju tzv. nezavisnost KiM i ti ljudi sede zajedno, potpuno podržavaju jedni druge, i oni su suštinski isto.
Ljudi ne treba uopšte da prave razliku, jer znate kada sedite sa ljudima koji su sprovodili pljačkaške privatizacije ili donosili zakone koji su to omogućavali ili bili na vlasti i ćutali kada se država pljačkala ili podržavali te pljačkaške privatizacije ili učestvovali u otimanju i smanjivanju naše državnosti na KiM, onda ste isti. Onda ste isti, onda nema razlike. Onda ne možete reći – e, ne, mi smo za ovo, mi smo, ne možete da prebijate ljude na mitinzima i kažete – ja sam za porodicu, ja sam za poštovanje prava. Ne možete da pretite silovanjem, prebijanjem, streljanjem i vešanjem i da kažete – ja sam za normalnu Srbiju, to ne ide, to ne može zajedno, to prosto ne ide, i to su stvari o kojima može da se govori.
Drugo, što se pranja novca tiče čini mi se da je to uglavnom u domenu rada vaše stranke. Dakle, uglavnom ste vi ti koji ste tokom svog delovanja ispumpavali novac iz svog budžeta i za to se vodi postupci. Ispumpavali novac iz svog budžeta na različite firme zbog različitih mahinacija i malverzacija koje su, vidi se napumpane fakture, i to je očigledno bio momenat o čemu su svi najviše razgovarali i radili. To su stvari koje treba da se pomenu.
Što se tiče svega, mislim da građani Srbije vide, ko su ljudi koji danas se trude da poprave ono što nam je ostavljeno, jer znate kada pogledate da je u to vreme kada su koalicioni partneri gospodina Obradovića, sa kojim je on danas u koaliciji, imali prosečnu minimalnu zaradu u Srbiji 162 evra, da će ona 1. janura biti 231 evro, pokazuje koliko se misli i najsiromašnijim i najosteljivijim građanima Srbije i koliko se brine o penzionerima, koliko se brine o radnim mestima. Nisu oni otvarali fabrike, oni su ih zatvarali. Oni su išli da protestvuju protiv stranih investitora, to su isti ljudi, da vas podsetim, koji su u izbornim kampanjama išli na mesta gde treba da se otvore fabrike stranih investitora i tražili da se te fabrike zatvaraju.
Treba da odete onda u jedan Krupanj koji je bio pogođen i teškim poplavama i da dođete i kažete onim ljudima, koji danas rade u tim fabrikama, izađite iz ovih fabrika, ostavite svoje plate, nemojte da hranite vašu decu. Šta će vam te pare stranih investitora? Njima nije teško da uzmu domaće pare da sede u Skupštini, da primaju plate, solidno, velike plate, to im nije teško, ali im je žao da neko prima, pa izvinite, te ljude je neko ostavio bez posla. Te ljude je neko uništio u nekom prethodnom periodu. Pa, šta treba da radimo? Da gledamo sa strane, ko će to da otvori? Koji je to domaći investitor ostao bez podrške subvencije, a da je tražio …
Nažalost, ostavili ste zemlju, vaši koalicioni partneri, vi zajedno pošto je to isto, ostavili ste zemlju bez ljudi koji su danas u mogućnosti da investiraju, zato što su upropašćeni i osiromašeni. Pa, ko da se pojavi? A, onda kada dođe neko iz inostranstva, da ostavi svoj novac ovde, ti ljudi dolaze da ostvare profit naravno, ali donose neke plate nekim ljudima, idu kući, hrane svoju decu. To je doneo Aleksandar Vučić, to je donela SNS. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI (Vladimir Marinković): Hvala, doktore Stefanoviću.
42/2 MG/MJ

Reč ima doktor Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.
SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ: Pitali ste za poreske olakšice, da, planirano je. U ovoj fazi Privredna komora Republike Srbije, Ministarstvo, odnosno Kabinet na čijem sam čelu i čitava Vlada, vrlo su zainteresovani da stimulišu privredne i sve druge subjekte koji će ispoljiti socijalno-odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima.
Politika Vlade je da je svako rođeno dete dragoceno, da svako rođeno dete u Srbiji treba da bude uključeno u zdravstveni, obrazovni sistem i da investicije moraju ići ka tom da bude što manje dece u uličnim situacijama i što više one dece koja su naravno rođena kao željena deca svojih roditelja.
Samohrana majka nam je podjednako značajna kao i ona koja je u braku. Ne pravimo razliku između žena koja se opredelila da sa svojim partnerom živi u vanbračnoj ili bračnoj zajednici i vrlo poštujući tradiciju, mišljenja smo da stimulacija i populacione mere se moraju odnositi na svakog roditelja koji želi da se ostvari kao roditelj, na svako dete koje se rodilo, koje treba da raste, razvija se, igra se, obrazuje se i živi srećno.
U tom smislu se moramo osloboditi nekakvih okoštalih po malo diskriminatornih stavova prema ženama koje žive u klasičnim formama društvenog života, u odnosu na jednu modernu ženu i od onih koje se zalažu za podršku porodici predlažemo da učestvuju u savetovalištnom radu koji organizujemo, a koji se tiče jačanja partnerskog odnosa, jer detetu je iz psiholoških, materijalnih, emotivnih i svih drugih razloga podjednako potrebno da oba roditelja uzmu učešća u svim segmentima njegovog života.
Dakle, naši planovi su da stimulišemo sve one privredne, državne, finansijske subjekte koji imaju socijalno odgovorno ponašanje prema zaposlenim roditeljima, da razvijemo svest o tome da je roditelj potencijalno najbolji radnik i može doprinositi najviše profitu upravo zato što brine i o svom detetu i o sebi i da na taj način dalje razvijamo ove tendencije o kojima sam u prethodnih nekoliko rečenica nešto rekla.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Reč ima ministar Antić. Izvolite.
ALEKSANDAR ANTIĆ: Zahvaljujem.
Pre svega, potpuno se slažem i sa predsednicom Vlade i sa potpredsednikom Stefanovićem da mi imamo jednu potpunu zamenu teza ovde, kada koristimo terminologiju pljačkaška privatizacija. Prvo, pljačkaška privatizacija je izraz koji može i koji se koristio i može se povezati jedino sa vremenom u kome je realno privatizacija u Srbiji sprovedena. Ona je sprovedena u Srbiji od 2000. godine i tada je u Srbiji privatizovano sve što je vredelo, najveći prihodi od privatizacije su bili u periodu od 2003.-2004. godine. Nas je sačekala samo lista od preko 500 preduzeća u restrukturiranju, čitaj – preduzeća koja su prošla kroz bankrot.
Sva sada privatizacija pod znacima navoda koja se rešava, se rešava problem preduzeća koja su bila u restrukturiranju. Pa RTB je bilo preduzeće u restrukturiranju koje je de fakto bilo u bankrotu, jer je imao dugovanja od milijardu dolara. Tako da je zaista nemoguće sada pričati o privatizaciji, već jedino i isključivo o rešavanju višedecenijskih problema koji su duboko opterećivali Srbiju i naš budžet, jer su se svi problemi vezano za ta preduzeća plaćali iz budžeta Republike Srbije.


42/3 MG/MJ

Sa druge strane, apsolutno je nemoguće govoriti da neko rasprodaje rudna bogatstva Republike Srbije zato što u procesu strateškog partnerstva sa RTB Borom predmet je bila vrednost kompanije, rudna bogatstva u skladu sa zakonom i Ustavom Republike Srbije su vlasništva Republike Srbije i ona nikome niti su prodata niti poklonjena. Oni su u vlasništvu Republike Srbije. Kompanija RTB Bor kao što je i do sada imala i buduće ostaje pravo eksploatacije na osnovu koga plaća naknadu Republici Srbiji i ništa drugo osim prava eksploatacije koje se odvija u skladu sa zakonom koji vrlo jasno definiše prava i obaveze kompanije koja vrši eksploataciju.

43/1 BM/IĆ 18.20 – 18.30

Kada je cena goriva u pitanju, pre svega, potpuna je neistina da je cena goriva, niti benzina, niti dizela u Srbiji najskuplja, niti u Evropi, niti u regionu. Kada je region u pitanju, benzin je skuplji u Grčkoj, Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Sloveniji i Mađarskoj. Kada je dizel u pitanju, dizel je skuplji u Grčkoj, Albaniji, u Hrvatskoj i Srbija je negde u egalu. Kada je dizel u pitanju, dvadesetak evropskih država ima skuplju cenu i benzina i dizela od Republike Srbije.
Nažalost, svi smo svedoci toga da je u proteklom periodu došlo do određenog skoka cena derivata na pumpama u Republici Srbiji. Taj skok je isključivo i jedino posledica rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i skoka dolara koji je obračunska valuta u čitavom svetu kada je nafta i kada su derivati nafte u pitanju.
Kao pokazatelj te činjenice, samo pre godinu dana cena sirove nafte na svetskom tržištu je bila 55 dolara za barel, u prvoj nedelji oktobra je bila 86,29. Mi sada trošimo tu cenu. Znači, vidite i sami, to je više od 40% došlo do rasta.
Taj rast je bio najdramatičniji u periodu od 15. avgusta kada je cena sirove nafte otišla za 22%. Ova kriva mislim da to najbolje pokazuje. To se odrazilo na sve cene, svuda u svetu, pa i u našem regionu koji je apsolutno uvozno zavisan kada je i sirova nafta, čak i jedan broj derivata dodatno uvozimo.
Ti pikovi u Srbiji su vrlo skromni i moram da kažem apsolutno nisu u korelaciji sa ostalim zemljama u regionu. Na primer, u Bosni i Hercegovini koja je dugo vremena imala najnižu cenu dizela u regionu, cena dizela je bila 1,7KM, a danas je 2,30, 2,40KM. Znači, značajno je porasla za razliku od nas, gde je taj rast bio, da kažem, u neku ruku ublažen.
Mi očekujemo da će doći do stabilizacije te cene, ona je već stabilizovana, i da će doći do laganog pada te cene koji je posledica pre svega, ponavljam, cene sirove nafte na svetskom tržištu. Ona proteklih dana beleži lagani pad i ja očekujem da će se to vrlo brzo preneti i na cenu derivata na benzinskim stanicama u Srbiji.
Ponavljam, ova cena i ovaj rast cene nije ni za promil uvećan bilo kakvom merom Vlade Republike Srbije, već jedino i isključivo rastom cene sirove nafte na svetskom tržištu i skokom dolara, koji je danas gotovo 104, a bio je do pre par meseci 99, znači i dolar je otišao za više od 4%.
I još jedanput, zbog javnosti u Srbiji, cena derivata u Srbiji apsolutno je neistina da je najviša u regionu. Grčka, Albanija, Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, Mađarska imaju skuplji benzin. Grčka, Albanija i Hrvatska – skuplji dizel.
Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre Antiću.
Reč ima ministar finansija, dr Siniša Mali. Izvolite.
SINIŠA MALI: Hvala lepo.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje koje je vezano za doprinose, odnosno fiskalno opterećenje zarada, još prošle godine Vlada Republike Srbije napravila je prvi korak ka smanjenju fiskalnog opterećenja na zarade time što je neoporezovani deo zarade podigla, nivo zarade, podigla sa 11.790 dinara na 15.000 dinara. Na tu razliku porez se ne plaća i to je bio samo prvi korak i prvi signal da smo posvećeni tome da polako smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade, što jeste zahtev najvećeg broja poslodavaca u našoj zemlji, kako stranih, tako i domaćih.
Doneli smo odluku od 1. januara 2019. godine, idemo sa ukidanjem doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca u iznosu od 0,75%. To smanjuje ukupno fiskalno opterećenje na zarade sa 63% na 62%.

43/2 BM/IĆ

To je prvi, odnosno drugi i još jedan veliki korak ka tome da smanjujemo fiskalno opterećenje na zarade kako bi učinili naše tržište rada još konkurentnijim, kako bi i našu zemlju učinili još konkurentnijom i atraktivnijom za investicije i kako bi smo ovaj trend smanjenja stope nezaposlenosti, povećanja broja zaposlenih i otvaranja novih fabrika i rasta naše ekonomije i zadržali.
Ono što je za nas prioritet u narednom periodu, da ne zaboravim, izvinjavam se, od 1. oktobra takođe, kao podrška našim mladima, imamo poreske olakšice gde se, za one koji su šest meseci na birou rada, koji su završili fakultet, a žele da započnu svoj biznis, imate mogućnost da krenete i pokrenete svoj biznis, da ne plaćate godinu dana ni poreze, ni doprinose i vi i vaših prvih devet zaposlenih.
Dakle, na takav način pokušavamo da načinimo, odnosno učinimo tržište rada još konkurentnijim i da naši mladi dobiju priliku da započnu svoj biznis. Inače, ne postoji nikakva razlika između subvencija za strane i domaće investitore, apsolutno su i uslovi i pravila isti. Mislim da smo u tome ostvarili veliki napredak. Podsetiću građane Srbije, mi ove godine imamo 4,9% rasta BDP. Među smo nekoliko najbrže rastućih privreda u Evropi, dakle ne više u regionu, region smo prevazišli, u Evropi. Kao posledica toga, sa skoro 26% stope nezaposlenosti 2013. godine, sada smo na 11,9% i dalje je to visoko, ali se iz meseca u mesec vidi napredak i broj zaposlenih raste, što je upravo osnova naše politike koju sprovodima u ovom trenutku.
Ono što je nama neophodno i želimo da uradimo u narednom periodu, pogotovo od 2019. godine pa nadalje, a to je da ovako visoku stopu rasta održimo i pokušamo čak i da je uvećamo. Zato ćemo do kraja godine, evo, to je već mesec, mesec i po, dva dana, izaći, malopre sam i rekao, sa novom strategijom koja je vezana sa smanjenje fiskalnog opterećenja zarada. Idemo sa poreskim podsticajima koji važe za celu privredu, a važiće i za IT industriju, koju će tu industriju kao pokretače razvoja, u narednom periodu, učiniti još atraktivnijom, još poželjnijom za investicije. Veliki broj naših ljudi već tamo radi i mi smo prošle godine imali preko milijardu evra prihoda od te industrije i hoćemo to da unapredimo u budućnosti.
Idemo sa novim zakonom o naknadama. Važna stvar koju takođe traže privrednici u Srbiji, čeka se na to već nekoliko, rekao bih, više od decenije, evo i to ćemo sada da uradimo i napravimo, u budžetu za 2019. godinu, koju ćete imati priliku da vidite za par nedelja, imate preko 200 milijardi dinara samo za kapitalne investicije. Dakle, još jedan snažan podstrek za dalji razvoj. Tu su projekti koji se odnose na izgradnju Moravskog koridora i dalje nastavak na izgradnji Koridora 11 i velikog broj drugih i tunela, autoputeva, mostova i železničkih pruga koji treba dalje da podstaknu razvoj naše ekonomije.
Na kraju, da ne zaboravim da pomenem jednu veoma važnu stvar i za građane Srbije i za sve one koji prate privredna kretanja u našoj zemlji, donesena je odluka i usvojena, da od 1. januara 2019. godine, minimalna cena rada poraste sa 143 na 155 dinara. Time će minimalna zarada porasti na preko 27 hiljada dinara po prvi put. Mislim da je to veoma važno, jer prethodne vlasti i za vreme prethodnih vlasti ta minimalna cena rada ili se po malo povećala ili povećavala za jedan ili dva odsto, ili se nije povećavala uopšte.
Mi smo krenuli od 130 dinara, na 143, sada na 155. Dakle, progresivno raste minimalna cena rada, što samo znači bolji standard i bolji kvalitet života za naše radnike, a naravno i velika poruka da su se naše javne finansije stabilizovale i da u narednu godinu ulazimo sa potpuno uravnoteženim budžetom.

43/3 BM/IĆ

Već treću godinu za redom smo u suficitu, kao što znate, mi smo za prvih devet meseci ove godine, suficit nam je skoro 50 milijardi dinara, i to nam daje za pravo da planiramo budžet za 2019. godinu takav da ćemo imati i novce za kapitalne investicije i za socijalna davanja i za sve ono što je neophodno da bi podigli kvalitet života i standard u našoj zemlji. Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala ministre.
Reč ima ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović. Izvolite.

44/1 MZ/CG 18.30-18.40

BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, možda ću zvučati dosadno, ali čovek je pitao i moramo da odgovorimo, to je naša dužnost na osnovu Poslovnika. Poslanik je pitao i moja obaveza je da odgovorim. Pošto je bila serija pitanja, mora da bude i serija odgovora.
Jedno pitanje koje je bilo prisutno jeste kada će biti povećan, odnosno zašto se ne povećavaju subvencije za poljoprivredu. Podsećanja radi, nije loše s vremena na vreme podsetiti se, pre sedam godina budžet za subvencije u poljoprivredi bio je 110 do 115 miliona evra 2011. i 2012. godine. Danas iz državnog budžeta Republike Srbije je 270, 280 miliona evra, 2,5 puta više za sedam godina. Koliko sam išao u školu, ovo je više nego ono prvo. Plus na sve ovo, nama su na raspolaganju još i sredstva iz IPARD fondova, svake godine po 40, 50 miliona evra. To nismo imali situaciju do ove godine. Mislim da je to više nego što je ikada bilo.
Ima jedna stvar koju moram da iznesem ovde, koju je poslanik koji je postavljao pitanje, bila je povezana tema sa prehrambenom industrijom, odnosno sa poljoprivrednim zemljištem za privatizaciju i svim tim ostalim čudima. Konkretan primer, 2016. godina, april mesec, mesto dešavanja Sremska Mitrovica, Fabrika za preradu mesa „Mitros“. Podsećanja radi, ta fabrika nije radila deset godina, ona zapošljava 350 ljudi, 2016. godine u aprilu je otvorena. Dođe izvesni gospodin koji je postavio ovo pitanje pred fabriku i kaže – treba ovo zatvoriti. Meni ništa drugo nije ostalo, već da onim ljudima objasnim da je neko hteo da ostavi njihove porodice bez 50, 60 hiljada plate, jer tamo je tolika plata. Da li bi to bilo pošteno? Možda iz njegovog ugla da, naš posao je posle deset godina bio da tu fabriku revitalizujemo. Ona je danas izvoznik, ona danas ima 800 kooperanata u našem gradu. Sada vi, ljudi, procenite šta je tu bolje u celoj priči.
Znam da taj gospodin zna da je ovo istina što pričam. Verovatno je bolje katanac, po njemu, nego 350 radnih mesta, onoliko koliko smo uspeli da obezbedimo tamo, i ne samo ova fabrika, već i druge fabrike.
Jedna priča koja je vezana za dizel gorivo. Vlada razmatra, Vlada želi da reši ovaj problem za poljoprivredne proizvođače ali, gospodo draga, mi možemo da se pokrijemo onoliko koliko je jorgan dugačak. Podsetiću samo na jednog ministra poljoprivrede iz 2009. godine. Čovek je obećao subvencije za nekomercijalna gazdinstva od 40.000 dinara, na po godine je prekinuo sve, kaže – ovo više ne važi. Danas 59.000 tužbenih zahteva imamo iz cele Srbije, najviše iz Mačvanskog okruga, ljudi koji su podneli tužbeni zahtev. Nije to sad samo – plati tih 20.000 ili 40.000 koliko nije isplaćeno, nego sve sudske troškove i sve komplet. Država Srbija platila je 1,2 milijarde u prethodnih nekoliko godina na ime jedne neodgovorne procene, odluke, ne znam ni ja šta je, pa šta sada treba da kažem?
Možda bih bio najbolji kada bih rekao – da, mi ćemo to da rešimo za dva minuta, daćemo 50 dinara po litru, ali koliko jorgan dugačak, toliko možemo da se pokrijemo. Ne mogu da obećam i ne mogu da uradim ono za čega nismo još završili kompletnu finansijsku konstrukciju. Kada završimo, obavestićemo svakog u ovoj zemlji. Biće meni prvo zadovoljstvo to da uradim. Ali, ne možemo neodgovorno da se ponašamo kako su se neki ponašali. Nije ovo jedini primer, ovo je jedan od primera u čitavoj ovoj priči.
Za sada toliko o poljoprivredi, možda još koji put. Hvala puno.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, ministre Nedimoviću.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite, kolega Obradoviću.

44/2 MZ/CG

BOŠKO OBRADOVIĆ: Na početku ću citirati čuvene stihove Jovana Jovanovića Zmaja iz pesme „Pačija škola“ – Ništa više ne nauči pačurlija ta nego što je i pre znala ga, ga, ga, ga, ga.
Dakle, od 12 pitanja Vlada Republike Srbije nije odgovorila ni na jedno pitanje prave opozicije. Lako je vama da odgovarate na pitanja Vojislava Šešelja, Čedomira Jovanovića ili Nenada Čanka iz lažne opozicije … (Isključen mikrofon.)
PREDSEDAVAJUĆI: Kolega Obradoviću, hoćete li vi da se fokusirate na pitanje ili na Zmaja?
Prijavite se ponovo.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Hvala, predsedavajući.
Da se vratimo na suštinu. Nezaposlenost ste smanjili tako što je preko 200.000 ljudi više umrlo nego što se rodilo za šest godina vaše vlasti i tako što je 400.000 ljudi za šest godina vaše vlasti otišlo iz ove zemlje. Tako ste smanjili nezaposlenost. A kako ste napuni budžet? Tako što ste smanjili plate i penzije, povećali poreze, takse i akcize, smanjili subvencije poljoprivrednim proizvođačima i povećali cenu dizel goriva, gospodine ministre, gde vi utičete na cenu sa 55%, koliko iznose akcize i PDV u ceni dizel goriva u Srbiji, koja je jedna od najskupljih u Evropi.
Da idemo da rešimo određene probleme. Zašto niste krivično gonili one koji su odgovorni za pljačkašku privatizaciju za ovih šest godina? Zašto nema zakona o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna, koji ste obećali pre deset godina? Zašto vam u Vladi sedi nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, jednog njenog sektora, gospodin Siniša Mali? Zašto njega ne procesuirate i krivično gonite za pljačkašku privatizaciju, za koju je direktno odgovoran, nego ste ga stavili u Vladu Republike Srbije?
Nemojte da obmanjujete i lažete ovaj narod. Nikada mi nismo govorili da se zatvore fabrike koje su otvorili strani investitori, nego da se naše pare iz budžeta koji ste opljačkali od građana, kojima ste smanjili plate i penzije, daju našim privrednicima i poljoprivrednicima, a ne stranim investitorima i to je istina.
Što se tiče potpredsednika Vlade gospodina Nebojše Stefanovića, on bi mogao da odgovori na pitanje – da li se njegov otac bavi trgovinom oružjem i da li je on svom rođenom ocu dao dozvolu za trgovinu oružjem? Naravno, mogao bi da odgovori na jedno veoma važno pitanje – da li je tačno da je SNS između dva kruga predsedničkih izbora 2012. godine uplatila dva miliona evra na račun nepostojeće marketinške agencije koje nema u APR, iza koje stoji Vučićev kum Goran Veselinović i tako državne pare prebacila u stranačke privatne džepove?
Na kraju, ključno pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, pitanje za svakog ministra lično i tražim od njih direktan odgovor – da li su spremni da prihvate Kosovo u UN i razgraničenje kao razmenu teritorija po principu naše za naše? Da ili ne? Kada je Vlada, kao ona koja vodi spoljnu politiku Srbije, ovlastila Aleksandra Vučića da tajno pregovara? Kada smo doneli pregovaračku platformu sa pregovorima u Narodnoj skupštini…
PREDSEDNIK: Poslaniče, vi niste izgleda bili na ovom času, vi ste to pitali i dobili ste odgovor. Dobili ste odgovore.
BOŠKO OBRADOVIĆ: Kada će tema Kosova i Metohije doći na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije? Dve i po godine od građana Srbije krijete o čemu pregovarate tajno iza leđa Narodne skupštine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji.

44/3 MZ/CG

Molim vas, odgovorite na pitanje – ko je ovlastio Aleksandra Vučića i kada ste mu dali pregovaračku platformu, kada je ona bila ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Ko vama daje za pravo da vi trgujete delom državne teritorije? Niste opet odgovorili na pitanje da li pregovarate o Preševu, Bujanovcu i Medveđi ili poklanjate i taj deo državne teritorije.
PREDSEDNIK: Hvala.
Prošlo je vreme i još sam vam dodala par sekundi.
Na neka pitanja ste dobili odgovore, nemojte da postavljate jedno te isto pitanje, gušite mogućnost da drugi onda nešto pitaju.
Reč ima Ana Brnabić.
ANA BRNABIĆ: Dobro, hajmo sada polako.
Mislim da ste vi nas pobrkali. Mislim da se vi obraćate nama, a mislite na vaše koalicione partnere. Prvo pričate o pljačkaškoj privatizaciji, obratite se vašim kolegama iz tzv. saveza za Srbiju, koji je sve osim savez za Srbiju. Možda je savez za sve drugo, ali za Srbiju nije.
Pričate i insistirate o tajnim pregovorima. Ja potpuno mogu da razumem da ste vi u savezu navikli i da su vam uobičajeni tajni pregovori. Tajni pregovori nisu manir ni Aleksandra Vučića, ni Vlade Republike Srbije, ni SNS, ni vladajuće koalicije. Nemamo šta da krijemo, pa nemamo tajne pregovore.

45/1 JJ/MT 18.40 – 18.50

Vaši koalicioni partneri, da vas podsetim, iako ste ponovo nas optuživali toliko puta da mi uzimamo lobističke kuće za pregovore, vi ste, vaši koalicioni partneri, uzimali lobističke kuće za pregovore.
Dakle, vi se obratite kako je tačno, kako su dve lobističke kuće 2011. godine pregovarale oko KiM tako uspešno da smo imali toliko priznanja koliko smo imali, a u mandatu ove Vlade se povlače priznanja. Pa, je jedna dobila milion 400.000 dolara za svoje lobističke usluge, a druga dobila 900.000 dolara za svoje logističke usluge. Ta druga je „Podesta grupa“. Ta „Podesta grupa“ je istovremeno, istovremeno kada je potpisala ugovor sa Vladom Srbije isti takav ugovor potpisala i sa Kosovom. E, to su vaši partneri. Mi ne pregovaramo tajno. Ovo znači da se pregovara tajno.
Godine 2009. Agencija „Advance practicle solutions“ iz Čikaga, za potrebe lobiranja u SAD, mesečni honorar, mesečni honorar 85.000 dolara. Mesečno. Ne, to ne radi ova Vlada Republike Srbije. Zato ja vama kažem – vi ste, ja mislim, nas pobrkali. Nego, vi preispitajte vašu odluku da budete u koaliciji sa ljudima koji su to radili.
Pored toga, ne znam dalje kako, vidim dobacuju mi ponovo za Toni Blera. Poštovani narodni poslaniče što mi dobacujete za Toni Blera, da vam ja kažem koliko je to istina. Evo, da probam da vam kažem koliko je istina.
Godine 2018, 30. marta Vuk Jeremić izjavljuje, 30. marta 2018. godine, izjavljuje – Vučić je direktno u Njujorku pokušao da unajmi jednu basnosnovno skupu lobističku firmu, ali mu oni još uvek nisu odgovorili da li žele da prihvate angažman. Trenutno čeka odgovor od njih. Molim vas, pitajte Vuka Jeremića da li smo dobili taj odgovor, pošto ništa nismo potpisali, ali on ima te tajne informacije koje su potpuno, on garantuje za istinitost tih informacija.
Dakle, to je bio 30. mart. Pa, 18. april, Vuk Jeremić kaže – kontraverzni biznismen Kori Levandovski dolazi u Beograd na dogovor sa Aleksandrom Vučićem. Vučić je tražio samo jednu stvar od Levandovskog, telefonski razgovor sa Trampom. Posle tog razgovora Donald Tramp će da napiše tvit kako je Aleksandar Vučić veoma hrabar čovek, a zauzvrat može da dobije šta hoće, keš, biznis plan, neko zemljište na Novom Beogradu. I, to je bila ta informacija, potpuno tačna, koju ste vi plasirali građanima Srbije. Ništa nije bilo, ali, dobro, nema veze. Važno je, važno je da se baci blato, malo će da ostane, koliko ostane taman super za vas, možda neki glas dobijete.
Pa, onda imamo 18, mart 2018. Vučić je trebalo tajno da otputuje u Njujork i večera sa porodicom Soroš, ali je otkriven. Istina je da je predsednik Aleksandar Vučić putovao komercijalnim letom „Er Srbije“. Tajno putovao komercijalnim letom, pa je otkriven, molim vas.
E, a onda, i ovo je vrh, vrh tih bisera koje vi plasirate građanima Srbije, 24 februar 2018. godine. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, to kaže iz svojih dobrih, odličnih izvora Vuk Jeremić. Angela Merkel ne želi da se viđa više sa Aleksandrom Vučićem, jer ga je pročitala. Predsednik Aleksandar Vučić se sutradan video sa kancelarkom Angelom Merkel.
Tako da, mašite tim „NIN“- om. To je tolika istina kao i sve ovo ostalo što ste rekli da je istina. Samo vi nastavite da prodajete teorije zavere. Realno, ja mislim da je opet bolje za vas da pokušate da opovrgnute činjenice i činjenično stanje koje Vlada Republike Srbije može da pokaže građanima Srbije, a koje vi nazivate – ga, ga, ga, ga.
E, pa to „ga, ga, ga, ga“, poštovani narodni poslaniče, je da je u prvoj polovini ove godine Srbija imala ekonomski rast od 4,9 % , da je priliv stranih direktnih investicija do avgusta bio jedna milijarda 800 miliona evra, ili 5,1 % više nego 2017. godine koja je bila rekordna, da je nezaposlenost pala na ispod 12 %,
45/2 JJ/MT

odnosno 11,9 %, da je Srbija na listi globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma napredovala za pet mesta i prvi put prestigla Hrvatsku. Dakle, sada smo u regionu jedino, odnosno od zemalja bivše Jugoslavije, jedino je Slovenija bolje rangirana od nas, da smo prema indeksu ljudskog kapitala Svetske banke pozicionirani kao 27. od 150 zemalja na ovoj listi, što je bolje čak od Kine, od Rusije, od Španije. Jedno mesto smo samo iznad Belgije.
Mi smo tu u rangu najrazvijenijih zemalja sveta. Ukinuli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Od 2012. godine smo minimalac podigli za čak 42%. Podsetiću vas da su ga vaši koalicioni partneri od 2009. godine do 2012. godine podigli za 1,8%. Od 159 evra, koliko je bio 2009. godine do 162 evra koliko je bio 2012. godine. Od 1. januara on će biti 230 evra.
Ja bih mislila da se kao iskreni patriota srpski zbog toga radujete. Ne, vama je zbog toga krivo. Vi jednostavno to ne možete da oprostite ni Vladi Republike Srbije, ni Aleksandru Vučiću, ni SNS. Ne možete.
Takođe bih dodala, kada već pričamo o najugroženijima oko kojih se toliko brinete da je od 2010. godine za socijalnu pomoć budžet uvećan tri puta. Da je u 2017. godini izdvajano 14,6 milijardi dinara za najugroženije. Nikada više nije bilo izdvojeno za najugroženije.
I, konačno, da vam kažem još jednu stvar, da probam, a ostaviću vremena, naravno i kolegama, dakle, kada kažete da ne dozvoljavamo više da rudna bogatstva rasprodamo strancima. Ovo je isti slučaj kao sa Dablinskim sporazumom, ali makar narodni poslanik mora, ja mislim, u obavezi je da ga ne mrzi da pročita, ako ne zakone onda Ustav Srbije. I, da nije u redu da Vlada mora da edukuje narodnog poslanika da je i po Ustavu i po zakonima Republike Srbije rudna bogatstva da su uvek i isključivo u vlasništvu Republike Srbije.
Ali, to je kao sa Dablinskim sporazumom, hajde da vešamo Anu Brnabić, pa pored nje odmah Aleksandra Vučića, zato što smo mi čuli, to su ove informacije iste, iz ovih istih izvora koje kažu da Aleksandar Vučić nikada neće da se vidi sa Angelom Merkel, pa se on vidi sutra sa njom, da tajno putuje u Njujork, a on ide komercijalnim letom. E, po istim tim informacijama mi smo parafirali Dablinski sporazum, da ste pogledali Dablinski sporazum, da ste ga otvorili, da ste pročitali, da niste Dablinski sporazum pročitali, da ste pročitali na Vikipediji stranicu Dablinskog sporazuma znali bi, niti da možemo niti da smo parafirali taj sporazum.

46/1 VS/LŽ 18.50 – 19.00

Ali, ja vas molim još jednom, apelujem, da bi imali malo konstruktivnije rasprave, u interesu, pre svega, građana Srbije, da pročitate nešto, da se edukujete nekako, pa onda da nam postavljate pitanja na koja mi možemo da odgovaramo u jednoj raspravi kakva odgovara nivou parlamenta Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik ministar Stefanović.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Nažalost, izrečeno je tu dosta stvari koje nisu tačne, i teško je sve to za kratko vreme pokazati ljudima, ali da počnemo od onih ključnih stvari koje se tiču zaposlenosti, nezaposlenosti.
Zaposlenost se, pre svega, meri povećanjem brojem radnih mesta koja ostvarite u vašoj zemlji.
Gospodin Obradović je bio taj koji je, sećate se, išao u jednoj kampanji, bila je to firma „Teklas automotiv“, išao je ispred te kompanije i tražio, u stvari ne tražio, on ju je simbolično zatvorio. On ju je simbolično zatvorio i mislim da bi trebalo da objasnimo mladim ljudima koji su se tamo zaposlili, mladim inženjerima, ljudima koji tamo rade da im objasni šta treba da rade, ako on, ne daj Bože, ikada dođe na vlast, po te ljude, to će značiti da će oni direktno izgubiti posao. Znači, da će ti ljudi sigurno, svi koji su zaposleni u stranim kompanijama u Srbiji, treba da strahuju jer će ti strani investitori razmišljati o tome da li da se odmah povuku, ili u roku od sedam dana, koliko im treba da se popakuju. Dakle, toliko će im trebati da odluče da napuste našu zemlju.
A, to će značiti ne 100 ili 1000 radnih mesta izgubljenih, nego desetine hiljada koja su otvorena. Jer to što oni pričaju, kao da ne vide, ili neće da vide, i fabrike i „Džonson elektrik“ i „Svarovski“ i „Leoni“, i „Džinsi“ i „Simens“ i sve one koje smo otvorili i „Meita“, i sve one koje smo otvorili u prethodne četiri godine, za šta je Aleksandar Vučić uradio ogromnu stvar za ovu zemlju.
Setite se kako je izgledalo Smederevo i Železara, to ljudi zaborave. U kakvoj smo situaciji bili sa smederevskom železarom, gde je bila u situaciji da pet hiljada ljudi možda u istom trenutku ostane bez posla. Savetovali im da gaje pečurke, i ne znam šta još. Najbolje bi bilo tako da bude.
Dokle smo došli sa Borom. Znate, kad ljudi pričaju to, niko se ne javi, nema heroja kada cena bakra na svetskom tržištu padne na dve ili dve i po hiljade dolara po toni, onda nema velikih heroja da objasne kako da plaćamo plate ljudima koji rade tamo. Lako je kad je ta cena šest, sedam ili osam hiljada po toni. Kada padne na dve i po hiljade, šta ćemo onda. Ko će to da plati, ko garantuje?
Danas jedino Kina na najozbiljniji način utiče na cenu, jer su najveći proizvođači i vlasnici rudnika u svetu. Jedini koji na ozbiljan način može da utiče na tu cenu i najbolje da operater našeg rudnika bude onaj koji može da utiče na cenu, šta će onaj koji ne može da utiče? I, to je nažalost, činjenica.
Što se subvencija tiče, da podsetimo građane, subvencije koje se daju, isplate se za 14 meseci. Od 14.og meseca, država ima apsolutnu zaradu i kroz poreze i kroz doprinose. Svaki taj dinar se vrati, svaki, posle 14.og meseca, a nema nijedne kompanije u Srbiji koja je ostala manje od toga.
A, ne samo to, građani koji tamo rade, građani naše zemlje imaju od prvog dana zaradu, oni koji su bili bez posla, ili su ostali bez posla, ili nikada nisu imali posao, danas ga imaju u tim kompanijama.
I da budemo potpuno iskreni, da se ne lažemo, daju druge zemlje u našem regionu subvencije, a ne u svetu, daju u našem regionu subvenicije.

46/2 VS/LŽ

Mi moramo da uđemo u takmičenje da te firme dođu u našu zemlji, a to nam se 14.og meseca, apsolutno isplati.
Što se tiče KiM, Aleksandar Vučić je na KiM dobio 80% glasova od ljudi koji su tamo bili, 80% glasova. Nemojte ljudi, pa zna narod koji tamo živi, možda ne zna neko u centru Beograd, ali zna narod koji živi na KiM, ko mu misli dobro, ko se bori za njega.
Taj čovek se bori u najtežim mogućim okolnostima. Išao pred svoj narod, smeo je da se pojavi. Čak i kad mu kažu ne smeš da dođeš na Gazivode, on prvo ode tamo. Ovi koji su veliki dušebrižnici, ne smeju da odu, ne smeju da porazgovaraju sa tim narodom, ne smeju kod Srba da odu, ne daj Bože da odu u neku od enklava da ih posete, daleko bilo.
Ti ljudi ne mogu to da urade jer nemaju poverenja u taj narod. To je prosto nešto što je neverovatno da uopšte neko sme da pomene.
Ja ću u jednoj rečenici odgovoriti pošto se više puta pominje, mislim da sam dužan zbog javnosti da kažem.
Nijedna kompanija u kojoj je moj otac bio ikada vlasnik ili suvlasnik, nije imala ni dinara prometa, ni prometa vezano za naoružanje, ni dinara prometa, nikada ništa nije proizvela, nikada ništa nije kupila i nikada ništa nije prodala, nijedna od tih kompanija, što može da se vidi, to je vrlo lako proverljiv podatak, to nije podatak koji može da se falsifikuje. To možete da vidite u svakom trenutku, nijedan jedini metak.
Ali je gospodin Jeremić davao nekim od firmi koje se pominju u tim papirima, u tim novinama, gospodin Jeremić im je zdušno davao dozvole za naoružanje u vreme kada je bio ministar spoljnih poslova i to ministarstvo daje jednu od ključnih dozvola.
MUP daje samo dozvolu da kaže da je transport oružja na teritoriji naše zemlje siguran, ne da li daje dozvolu za to da li je ta zemlja pod međunarodnim sankcijama i da li ima mogućnosti. To daju neka druga ministarstva.
Gospodin Jeremić je bio ministar koji je davao dozvole tim kompanijama i trgovao oružjem u ime naše zemlje, sa istim tim kompanijama i ne samo on, nego i njegovi drugi koalicioni partneri.
Dakle, to je ono što je činjenica. Međutim, neću više da trošim vreme građana na nešto što su potpune izmišljotine.
Tu su važnije neke druge stvari, a to je ko je gospodin Patrik Hou, i šta je interes gospodina Patrika Hoa, da koalicionom partneru gospodina Obradovića da milion evra, da mu uplati na račun, a on da bude uhapšen zbog pranja novca. Dakle, i to ne uhapšen u Srbiji, nego uhapšen u inostranstvu. A, kako ja čujem, videćemo šta će biti sa tim.
Neke evropske policije se interesuju za neke druge koalicione partnere gospodina Obradovića, zbog pranja novca, i zbog Malte i zbog Holandije, pa ćemo da vidimo šta kažu te evropske policije i tužilaštva, i u kakvom je divnom društvu, kakvo je divno društvo to koje hoće da se bavi time ponovo zasedne na vlast u Srbiji, ne bi li se dočepali fotelje, ne bi li još malo čerupali ovu zemlju, kako su to radili u nekom prethodnom periodu.
Neće oni to moći zbog naroda Srbije, koji zna ko se bori za njega, danas je to apsolutno Aleksandar Vučić. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Predsednica Vlade. Izvolite.
(Boško Obradović: Nemate pravo ponovo da govorite.)

46/3 VS/LŽ

ANA BRNABIĆ: Hvala vam.
Znam da polako, nažalost, moramo da privodimo kraju, ja ću se svakako truditi da i sledećeg poslednjeg četvrtka u mesecu Vlada Republike Srbije bude u Narodnoj skupštini i odgovara na pitanja.
Želim samo još jednu stvar da vam kažem i da podsetim još jednom građane Srbije. Mislim da je važno zbog svih ovih, zbog poplave ovih lažnih vesti, tzv. proverenih informacija, ne zna se od koga i ne zna se gde, ni ko je rekao, ni gde je čuo, ali su proverene, i uglavnom nam lideri Saveza za Srbiju plasiraju te informacije kao potpunu istinu i videće građani Republike Srbije da je to tako bilo.
Da probam makar da odgovorim na svih ovih 1000 optužbi, priznaćete Kosovo, pregovara Toni Bler. Molim vas, to je na naslovnoj strani nedeljnika NIN, ovaj put. Pregovara Toni Bler, pregovara Levandovski , pregovara Pen Pudesta, tajni razgovori, dogovori, tajni ugovori, ko vam je dao ovlašćenje. Evo još jedne proverene informacije, koalicionih partnera Boška Obradovića, pa da podsetim građane, i najlakše je u stvari da dokažemo da li mi lažemo, ili oni lažu time da zajedno ispratimo verodostojnost takvih informacija.
Dakle, 29. jula ove godine, Vuk Jeremić, jedan od lidera Saveza za Srbiju, citiram „ Imam informacije da će se 4. novembra 2018. godine, održati Referendum o Kosovu, kao i vanredni parlamentarni izbori u Srbiji.“
Poštovani građani Republike Srbije, to je za tačno 10 dana, pa ćemo da vidimo koliko proverene informacije gospoda imaju. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Pošto je sada 19,00 časova. Završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na Poslanička pitanja.
Zahvaljujem svima na učešću.
Mogu da vam poklonim moj sat, nije mnogo skup, ali i crven je i tačno je 19,00 časova, a počeli smo po njemu u 16,00 časova.

Video (3)

Četvrtak, 25. oktobar 2018. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.10.2018. (I)

Četvrtak, 25. oktobar 2018. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.10.2018. (II)

Četvrtak, 25. oktobar 2018. | institut poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu 25.10.2018. (III)