Članovima Vlade Republike Srbije pitanja su postavili narodni poslanici Zoran Živković, Anamarija Viček, Đorđe Stojšić, Žika Gojković, Miroslav Markićević, Dragan Marković, prof. dr Vladimir Marinković, Milan Krkobabić i Marko Đurišić.
Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički, ministar finansija Lazar Krstić, ministar privrede Dušan Vujović, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije mr Velimir Ilić.

(Sednica je počela u 16,40 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)


PREDSEDNIK: Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,30 časova do 19,30.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali najviše do 30 dana.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da u trajanju od najviše tri minuta komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od dve minute.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuje odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
1/2 MO/LŽ

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Hvala, predsednice.
Naravno da će sva pitanja danas verovatno biti postavljena na temu poplave, jer to je velika nesreća koja je zadesila našu zemlju i teško da postoji neka druga interesantnija tema u ovom trenutku.
Moje mišljenje je da su tragične posledice poplave mogle da budu manje, odnosno da ne budu tako teške da su svi nivoi vlasti radile svoj posao bolje nego što je to urađeno. Zato će i moja pitanja biti postavljena na tu temu, bez bilo kakve prethodne primisli o nečijim lošim nameram ili nečem sličnom. Svi smo imali dobre namere, ali neko te dobre namere nije uspeo da sprovede u delo.
Sva pitanja ću postaviti predsedniku Vlade, a on može da ih delegira svojim ministrima.
Zašto niko od nadležnih organa i nadležnih službi nije reagovao na prognozu i upozorenje Hidrometeorološkog zavoda Srbije, crveno upozorenje od 12. maja, u kome su za područje Obrenovca najavljeni vodostaji preko granice vanredne odbrane od poplava?
Zašto nisu smenjeni direktor „Srbijavoda“ i komandanti Opštinskog štaba Obrenovac i Gradskog štaba Beograd, kada su utvrđeni propusti u odbrani Obrenovca?
Ko je odgovoran za to što Termoelektrana „Nikola Tesla“ nema ažurne planove zaštite od poplave i zašto postrojenja TENT-a i površinskog kopa nisu osigurani od šteta nastalih u poplavama?
Dana 25. oktobra 2012. godine održana je vojna vežba „Reka 2012“. Tada su predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar odbrane Aleksandar Vučić obećali, citiram – maksimalna ulaganja za opremu i sredstva kojima bi se povećala otpornost države na pretnju poplavama. Zašto ništa od obećanog nije učinjeno?
Zašto, kada i kojim formalnim aktom je smenjen komandant Štaba za vanredne situacije grada Šapca? Zašto, kada i kojim formalnim aktom je za komandanta istog štaba postavljen načelnik Generalštaba, general Diković? Zašto, kada i kojim formalnim aktom je za komandanta Štaba za vanredne situacije grada Šapca postavljen Boban Birmančević?
Ko je, kada i u kom mediju objavio da je u poplavama udavljeno ili nestalo 5000 ljudi? Ko i po kom osnovu je priveden zbog svojih objava na društvenim mrežama? Zašto Republički štab za vanredne situacije nije formirao centar za obaveštavanje i javljanje i time sprečio da postoje dezinformacije?
Konačno, zašto Vlada Srbije nije donela podzakonske akte neophodne za sprovođenje Zakona o vanrednim situacijama, koji je donet 2003, a izmenjen 2011. godine, kada je članom 146. tog zakona za donošenje podzakonskih akata određen rok od šest meseci? Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade, Aleksandar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, naravno, mislim da je veoma važno, posebno kada imamo veliki broj tragično nastradalih građana Srbije, da se ustanovi svačija odgovornost. Kada je reč o krivičnoj odgovornosti, to je posao nadležnih državnih organa koji svoj posao rade.
Što se politike tiče, neće mi biti teško da odgovorim gospodinu Živkoviću, a na neka pitanja dobićete iznenađujuće odgovore.

1/3 MO/LŽ

Pokušaću da vam odgovorim na nešto što, vidite, do sada nismo saopštavali u javnosti, a nismo želeli iz nekoliko razloga. Prvi je taj da pokušamo da izvučemo šta možemo novca za našu zemlju zbog različitih vrsta reosiguranja koja smo uspeli da pokrijemo. Ali, zašto nisu osigurani od poplava i „Kolubara“ i TENT? Nije osigurano zato što vaša politička stranka, odnosno lista pomoću koje ste izabrani na mesto narodnog poslanika, vaš direktor nije želeo da potpiše polisu osiguranja i tražio je da se izbaci, inače se to dogodilo 1. marta 2012. godine, zaštita od poplava, odnosno nadoknada štete od poplava i zato danas imamo veliki problem da naplatimo štetu. Taj problem pokušavamo da rešimo, pokušavamo da rešimo na sve druge načine. Nadam se da će i to lice biti ispitano. Nemam nameru da ga okrivim za to da je želeo ovakvu nesreću, ali svakako mi smo zbog takvog neodgovornog ponašanja izgubili nesumnjivih desetine miliona evra. Dakle, to se dogodilo 1. marta 2012. godine.
Takođe, želim da vam saopštim da smo se zaista trudili i borili da uradimo u skladu sa zakonom sve što možemo. Nijednog sekunda nismo ulazili ni u kakve, apsolutno ni u kakve političke priče. Ne znam ko je čovek kog ste pomenuli u Šapcu, niti ikakve veze ima sa odlukama Vlade Republike Srbije, baš nikakve. Možda ima nešto na lokalu, ali ja to stvarno ne znam. Smenjivali smo i ljude koji su bili izabrani na listi SNS i ljude koji su bili izabrani na listama drugih političkih stranaka i nikoga to, čini mi se, naročito nije interesovalo, sem onih koji nisu imali pametnija posla već da kritikuju one koji su nešto radili.

2/1 JJ/IR 16.50-17.00

Danas imam obavezu, kako sam i rekao da saopštim broj i imena stradalih. Nadamo se da je to konačno zato što imamo još nekih 8% teritorije Obrenovca pod vodom, ali ću vam reći koliki je broj prijavljenih nestalih lica, pa ćete moći da zaključite tačno o kome se i kako i na koji način radi.
Dakle, pošto su sva lica, na svim licima izvršena obdukcija, tačan broj je utopljenika 24 uključujući i našeg pripadnika naših vatrogasnih službi. Od pokretanja klizišta stradalo je jedno lice, nestalih lica je još četiri, pročitaću vam sva imena onih koji su prirodnom smrću na teritoriji osam opština preminuli je ukupno 26.
Dakle, utopljenici su Ćućus Danka rođena 1931. godine, lice je pronađeno u ulici Stahinjića Bana u Obrenovcu; Đorđević Leposava rođena 1946. godine, lice je pronađeno u ulici Braća Golubović u Obrenovcu; Đorđević Radivoje lice rođeno 1938. godine, takođe pronađeno u ulici Braće Golubović; Malić Đuro, lice rođeno 1938. godine, pronađeno u Vašarištu, Obrenovac; Jovanović Nikola, rođeno 1954 godine, pronađeno u Piromanu, Svetozara Stankovića 3; Timotić Živanka, godište 1932, Vuka Karadžića 38, Obrenovac; Drača Svetlana, rođena 1970. godine, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Radosava, Majora Nebojše Tepovca; Đokić Slavko, Majora Nebojše Tepovca; Ivanović Stanija, ulica Doktora Arčibalda Rajsa, Obrenovac; Trajilović Danica, rođena 1928. godine, Belo Polje, Obrenovac; Mitrović Milica, rođena 1934. godine, Zabrežje; Urošević Borivoje, rođen 1936. godine, Kninska 38, Obrenovac; Rističević Ljiljana, rođena 1931. godine, Raje Popovića 6; Birčanin Tijosav, rođen 1933. godine, Kneza Sime Markovića Obrenovac;
Govorim sada o utopljenju. Sada imamo Joksić Stanojku, godište 1951. Vreoci Lazarevac. Mitrović Sofija, godište 1934, pronađena u koritu reke Kolubare, opština Lajkovac, takođe utopljenje. Milosavljević Mileta, pronađen u Ubu, okrug Valjevo, utopljenje. Vojvodić Milenko, reka Obnica, rođen 1961. godine. Milojković Živorad, Veliki Popovići, okrug Jagodina, opština Svilajnac. Dejan Lazarević, vatrogasac, kao što smo rekli, reka Jasenica, Kragujevac, Topola. Stojadinović Bosiljka, Predvorica, okrug Šabac i Veličko Divljačković, Krupanj, takođe utopljenje. I Simunović Milan, rođen 1942. godine, pokretanje klizišta, Brštica, takođe, okrug Šabac.
Prijavljena nestala lica koja nismo uspeli da pronađena do sada su: Svetislav Stamenović, godište 1952, Vukosava Obradović, godište 1949, Milina Ristić, godište 1943, Vladeta Milanović, godište 1975. Za njima se naravno traga, što ne znači da su to nastradala lica. Imali smo ukupno 809 prijava nestalih lica i kao što vidite sem 18 lica koja su stradala imamo još samo četiri lica koja nismo uspeli da pronađemo.
Mi smo dali zaista sve od sebe i naravno uvek je, šta god da kažete u ovom trenutku, uvek ste u problemu, jer ne možete da objasnite gubitak ljudskih života. Postavlja se pitanje da li smo mogli nešto više da učinimo ili da li smo mogli nešto bolje da uradimo?
Što se tiče Vlade Republike Srbije koja je uvela vanrednu situaciju na celoj teritoriji naše zemlje, mi smo dali sve od sebe, spasili hiljade ljudi, živote hiljade ljudi, to je naš posao, to je naša obaveza, ali sam ponosan na posvećenost ljudi koji su taj posao radili. Ponosan na njihovu spremnost da rade i noću i dalju, da se bore za svoje građane iako znam da je uvek lako bilo kakvom dezinformacijom ili poluinformacijom dovesti do nezadovoljstva bilo kog od tih građana ili bilo koga drugog u Srbiji, pošto to kod nas, u našoj zemlji najbolje uspeva.




2/2 JJ/IR

Što se tiče, posledica da li su mogle da budu manje, kako vi kažete, možda jesu, ali ne znam kako. Možda da je neko predvideo i da je rekao da će Tamnava da udari u vrh Kolubare i da će Kolubara da se vrati uzvodno, to niko nije predvideo. Drugačije nije bilo moguće.
Kada govorite o odbrani Obrenovca, mi smo imali najave da će biti Sava povećana kod mesta Duboka, preduzeli sve mere, doneli džakove, doveli čamce, pripremili sve. Ali, već depešom 161-745/14 od 12. maja, preko operativnih centara, Sektora za vanredne situacije je preneo preliminarnom upozorenje svim komandantima štabova za vanredne situacije i o očekivanim količinama padavina.
Dakle, Sektor za vanredne situacija MUP-a, Vlade Republike Srbije reagovao je apsolutno pravovremeno, tačno, na vreme i kada je to bilo moguće, 12. maja 2014. godine. Obilne padavine na teritoriji Republike Srbije počele su u noći između 13. i 14. maja 2014. godine. Od tog trenutka Sektor je počeo praćenje događaja na teritoriji Republike Srbije tokom svih 24 sata. Aktiviran je kompletan operativni sastav vatrogasno-spasilačkih jedinica kao i svih specijalističkih timova za spasavanje i rad na vodi. Dešavanja na terenu uslovila su potrebu za dislociranjem ekipa tih jedinica rukovođen od strane Sektora za vanredne situacije. Oni su 13. maja svi stavljeni u stanje pripravnosti, a njihova mobilizacija i preventivnom dislociranjem na područja na kojima se realno očekivalo da će biti prvo zahvaćena poplavom izvršeno je 14. maja.
Beogradski tim sa sedam pripadnika upućen je u Loznicu, a deo tima od pet članova u Osečinu. U navedene lokacije upućen je i tim iz Niša. Zatim se krenulo u spašavanje lica na području opštine Ljig i Lajkovac, a potom i Valjeva. Novosadski tim vatrogasaca i spasilaca sa tri vozila i tri čamca upućen je u Čačak, a deo Kraljevačkog tima u Valjevo. Tim uprave za civilnu zaštitu je 14. i 15. maja učestvovao u spasilačkim aktivnostima u Lazarevcu.
Sve snage koje smo imali do trenutka, do noći u kojoj je došlo do do sada nezabeleženog, i kako stručnjaci kažu za one koji to ne znaju to nije činjenica da je neko proveravao šta je i kako bilo pre hiljadu godina niti je to moguće, već stručnjaci to nazivaju hiljadugodišnjim vodama zato što je mogućnost da se takve poplave dogode jednom u hiljadu godina. Dakle, suočili smo se na teritoriji, pre svega, opštine Obrenovac.
Mi smo izvršili punu mobilizaciju svih specijalizovanih jedinica i rekao bih sve svoje snage i Beograda, i Srbije, svih jedinica policije, Vojske Srbije uputili u Obrenovac. Doneli smo čak, rekao bih, i pravovremenu odluku na Štabu da se uzimaju čamci iz Beogradske marine koje je bilo moguće koristiti. Naravno, nije bilo moguće koristiti sve, nije bilo moguće koristiti jahte zbog gaza, ali ono što je bilo moguće da se iskoristi i koliko smo imali obučenih ljudi za sve to, apsolutno je sve bilo angažovano.

3/1 VS/KV 17.00-17.10

Dužan sam da iznesem ogromnu zahvalnost ljudima koji su spasili hiljade lica, ljudima koji su neretko trpeli neprijatnosti, psovke, udarce, iz razumljivih razloga nezadovoljstva ljudi, ali koji su znali da je njihov zadatak i njihov posao, da spašavaju živote i da to urade na najbolji mogući način.
Mi smo samo u toku dve noći izvukli preko 4.500 ljudi iz Obrenovca, preko 4.500 ljudi iz Obrenovca u najtežim mogućim uslovima sve vreme rukovođeni onim što je saopštavao hidrometeorološki zavod, Srbija vode i Beograd vode, tu imamo jedan nesrećni problemi koji nam stoji već decenijama a to je mešanje ingerencija sa Srbija voda, Beograd voda, Vojvodina voda zato što smo se trudili da sve podelimo kako bismo što više, što partijski, što nekih drugih kadrova na neka mesta zapošljavali iako su na čelu uglavnom bili stručni ljudi. To moram da kažem za sve tri institucije i Srbija vode i Vojvodina vode i Beograd vode. Slušali njihova uputstva, ponašali se odgovorno, ponašali se veoma, veoma posvećeno, borili se za svoj narod, za svaku kuću i za svakog čoveka.
Kada je formiran krizni štab u Šapcu za rukovodioca odbrane od poplava imenovan je general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba, lice koje ste pomenuli uopšte mi nije poznato.
Što se tiče jedinog mogućeg pitanja, kada su u pitanju ljudski životi, što se štete tiče o tome ćemo imati još vremena da pričamo, još mnogo stvari, iznenadićete se kakvih sve podataka ima. Ali što se tiče ljudskih života postojao je jedan objektivan problem za koji mora da se snosi odgovornost, ali želim takođe da vam kažem da za to može da snosi odgovornost cela Srbija da budemo potpuno pošteni. Mi danas imamo svega 17% ispravnih sirena u Srbiji, tako i u Obrenovcu nisu radile sve sirene. Radila je jedna sirena, neki kažu dve, potvrđeno je da je radila jedna, nije bilo dovoljno. Ako sada analizirate situaciju u Srbiji u svega 17% opština radi i jedna sirena, tek toliko da imate u vidu u kakvom se stanju nalazi naša zemlja i koliko smo o tome svi brinuli u prethodnih i 10, i 15 i 20 i ne znam koliko godina. Dakle, to je bio ključni problem. Inače se reagovalo najhitnije moguće, u 3,15 je voda počela da plavi, pre svega naselja Šljivice, Belo Polje i ovamo Rvate, govorim o ovom ključnom danu ne pričam o prvom danu kada su bile ugrožene neka druga naselja i tu su se organi države Srbije pojavili u roku od ne dužem od 90 minuta, sa svim svojim raspoloživim snagama i počeli da spasavaju stanovništvo. Što se toga tiče, to je sve što mogu da vam kažem.
Što se tiče Kolubare i TENT-a, nadao sam se da neću morati danas da vam odgovorim, ja ću vam u toku ove rasprave dostaviti i polisu osiguranja da možete lično da se uverite, dakle tada je 1.03.2012. godine precrtano osiguranje od poplave kao elementarne nepogode, veoma neodgovoran čin, ali ne želim ni da pomislim i siguran sam odnosno mislim da su finansijski razlozi bili motiv tog lica a ne neki drugi, ali naravno Srbija je zbog toga ili će Srbija zbog toga nesumnjivo izgubiti desetine miliona evra.
Slučajno se pogodilo da je to bilo u vreme nekih drugih vlasti, nekih drugih ljudi, moglo je da bude i u ovo vreme, nikakve razlike ne mislim da bi bilo. Mislim da je to pitanje do čoveka a ne do pripadnosti nekoj političkoj stranci.
Želim da se zahvalim svim građanima Srbije koji su pokazali ogromnu ljubav prema svojoj zemlji, nesebično podržavali napore cele zemlje i celokupnog stanovništva da se pomogne ugroženim područjima, mislim da u najtežim mogućim uslovima smo uspeli, pošto sam analizirao i poplave u Nemačkoj i poplave u Francuskoj, žrtve i broj mrtvih i u jednoj i u drugoj zemlji koje su neuporedivo razvijenije i neuporedivo ispred nas, naravno šta god da kažete u problemu ste, ali ono što mislim da niko ne može da kaže nijednog trenutka u sve što je moglo da bude problem niko ne može da kaže da nismo dali sve od sebe i da se nismo borili za svoj narod svim srcem i svom snagom.
Hoću da se zahvalim svima iz inostranstva koji su nam… ministri, ako možete samo malo pažnje, molim vas. Želim da se zahvalim svim ljudima iz inostranstva koji su nam poslali ogromnu pomoć i podršku, želim da se zahvalim onima koji su rizikovali svoje živote a slika iz Obrenovca u trenutku kada dvojica naših spasilaca nosi bujica ka Savi, u kojima vidite da ne možete da pomognete, ruski spasilac skače i spasava obojicu, slika u kojoj Slovenci, Crnogorci, Makedonci i svi ostali zajedničkim snagama se bore sa našim specijalcima da bi našim ljudima pomogli je nešto što treba da zapamtimo i da tim ljudima kada budu ugroženi na bilo koji način pomognemo.
Takođe, želim da se zahvalim svim vladama na velikoj podršci i hoću da zamolim neke koji su valjda zbog političkih razloga uvek želeli da omalovažavaju neke zemlje i neke narode, da ih zamolim, da uvek uvažimo one koji su nam najviše podrške pružili, a sada vam kažem u finansijskom smislu, dobili smo uz EU, kao organizaciju, ubedljivo najveću podršku od Ujedinjenih Arapskih Emirata, a želim da se posebno zahvalim Norveškoj i želim posebno da se zahvalim Alžiru, ali naravno i svim drugim zemljama koje su učinile, jer je ovde reč o ogromnim iznosima novca koje su oni uplatili na račun Vlade Republike Srbije.
Želim da građani Republike Srbije to znaju i da tim zemljama i tim narodima, ukoliko oni budu u nekakvoj nevolji, nedaj Bože, budemo zahvalni.
Još jedna rečenica, mi bismo verovatno bili suočeni i sa većom katastrofom, bez obzira na naš trud i rad i veliki uspeh koji su ljudi i dobrovoljci i Mitrovčani i Šapčani postigli, u odbrani svojih gradova, da nije bilo i to malo sreće, teško da bismo odbranili Mitrovicu i Šabac, zato što to nije bilo pitanje samo vodostaja, već je bilo pitanje pritiska i snage vode. Nama je voda na džakovima stajala sedam dana. Da nije bilo iskakanja Save iz korita na teritoriji Republike Hrvatske, pre svega, mi to, otvoreno pred vama mogu da kažem, bez obzira na sve to što smo uradili i kako smo uradili, ne bismo mogli da odbranimo.
Mi jesmo uradili sve što smo mogli, mi jesmo napravili sve što smo mogli, sačuvali smo i Šabac i Mitrovicu, sačuvali smo, ne računajući Jamen koje je stradalo od poplava i sva šidska sela, ali nikoga ne želim da obmanjujem, jer to smo sačuvali, neko bi rekao uz malo sreće, a neko bi rekao uz Božiju pomoć, uz šta god hoćete, to nije bio rezultat samo našeg rada, već i te vrste pomoći koja nam je neočekivano došla.
Još jedanput želim svim porodicama nastradalih, a tu ima i članova porodica narodnih poslanika da izrazim saučešće, da kažem da nadležni državni organi i to nema veze sa Vladom Republike Srbije, ispituju moguću krivičnu odgovornost svakog lica u lancu koje je učestvovalo u odbrani od poplava i niko takvu odgovornost ne želi da izbegne ni na koji način. Ono što je nesumnjivo, nemojte da od prirodne katastrofe i elementarne nepogode, bilo ko pokušava da pravi političko pitanje, pogotovo u trenutku, kada sam potpuno siguran da je ova Vlada uradila najbolje i najviše što je mogla, borila se za svoj narod, borila se za svaki život.

4/1 GI/DP 17.10-17.20

Da li je nešto moglo bolje? Pa, sigurno da jeste. Da li je negde stiglo više pomoći, a negde manje? Sigurno da jeste. Ali, znate, pogledajte analize događaja posle cunamija, posle poplava na Elbi u Nemačkoj, što nam je mnogo bliže, videćete da je situacija u našoj zemlji bila takva da smo se ponašali u datim uslovima bila takva da smo se ponašali u datim uslovima najbolje moguće.
Istovremeno želim još jedanput da vam ukažem na to, pošto se nekad pozivate na evropska merila, svi predstavnici EU, svi predstavnici UN izrazili su divljenje i bili su impresionirani reakcijom države Srbije na katastrofalne posledice koje su poplave u Srbiji izazvale.
Reagovali smo brzo, reagovali smo ozbiljno i reagovali smo odgovorno. Nažalost, nismo uspeli sve ljudske živote da spasemo, hiljade jesmo. Sve drugo smo organizovali kako je bilo u datim uslovima moguće.
Nadam se da ćemo iz ove krize izaći kao ljudi koji imamo viziju i znamo kako zemlju da obnovimo, kao ljudi koji znamo kako da ne stanemo na putu koji smo započeli, već kao ljudi koji dobro vidimo budućnost Srbije, dobro razumemo šta su naši zadaci u budućnosti i da ćemo, na kraju krajeva, umeti više da poštujemo jedni druge nego što smo to do juče činili. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Podaci koje ste izneli o poginulima ili nastradalima su teški i oko toga nema nikakve dileme. Svi u tome saučestvujemo.
U pohvalama profesionalcima, vatrogascima, spasiocima, policajcima, vojnicima, svim volonterima koji su učestvovali u spašavanju i pomoći, to delimo zajedno, tu svu zahvalnost, ali ja nisam dobio praktično ni jedan odgovor ni na jedno pitanje koje sam postavio, niti sam ja imao bilo kakvu nameru da politizujem svoja pitanja.
Rekli ste oko TENT-a da je neko sa neke moje liste 2012. godine… Ja nisam bio ni u jednoj stranci posebno aktivan, odnosno uopšte aktivan, ne znam ko je čovek, ali od 01.03.2012. godine do danas je prošlo dve godine, pa je taj ugovor o osiguranju mogao da bude promenjen nekoliko puta i to ne mogu da prihvatim kao opravdanje.
Mislim da nije u redu da okrivljujemo celu Srbiju, Boga, i ne znam šta smo još imali kao razloge što nam se to desilo, za svaku propuštenu priliku da se uradi nešto što je obaveza nekog organa ili pojedinca. Može da se nađe pojedinačna odgovornost. Ja ne optužujem nikoga, nego pitam samo na koji način ćemo doći do toga.
Što se tiče Šapca i tog štaba, Boban Burmančević, koga vi ne znate, po mojim saznanjima, je poslanik vaše stranke u ovom parlamentu, direktor „Telekoma“ u Šapcu koji se, po informacijama koje ja imam i koje treba proveriti, samopostavio za šefa štaba 25. maja ove godine. Imam ovde i fotokopiju dokumentacije. Izrađen je i pečat tog štaba, što verovatno nije po zakonu.
Znam da je teška situacija. Naravno da svi mi koji živimo u ovoj državi duže od 20 godina imamo razna sećanja na teške situacije. Imali smo zajedno jednu situaciju pre 15 godina, kada ste vi bili ministar, a ja predsednik Skupštine Grada Niša, kada je isto bila jedna vrlo vanredna situacija - bombardovanje Srbije od strane NATO pakta. Tada takođe ni 5% sirena nije radilo i ništa nismo naučili očigledno od tada do danas oko tih stvari i postoji, naravno, kolektivna odgovornost političara u Srbiji od kad se Srbi bave politikom, pa i u poslednje vreme intenzivno, ali na moja pitanja koja sam vam postavio očekujem precizne odgovore. Bilo ih je puno. Mogu da vam ih dam u pisanoj formi. Mislim da i ja i ovaj parlament i građani Srbije imaju pravo na te odgovore.
PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.
4/2 GI/DP

ALEKSANDAR VUČIĆ: Znate, potrudio sam se da vam odgovaram u svakom sekundu na veoma pristojan način i na svako pitanje koje ste postavili. Čak sam se potrudio da odgovorim i za gospodina Birmančevića, namerno vam govoreći da ne znam šta je bio u Šapcu, jer nikakve veze to sa Vladom Srbije i Sektorom za vanredne situacije nije imalo.
Šta je on radio ili šta je neko drugi radio, to je njihova stvar. Ne znam šta su radili. S nama to nikakve veze nije imala.
Ja mislim da i to građanima Srbije jasno stavlja do znanja kakav je naš odnos i da to nije nikakav partijski, već ozbiljan i odgovoran odnos.
Što se tiče TENT-a i vašeg objašnjenja – neko je mogao da promeni, nemojte da pričate svašta. Neko je trebalo kada uđe u „Kolubaru“ da valjda prelistava polise osiguranja. Neko je trebalo da prelista svaki papir polise osiguranja i da kaže – vi ste izbacili osiguranje od poplava.
Vaša vlast, gospodine Živkoviću, izbacila je taj deo o osiguranju od poplava, vaša vlast. Oni najbolji direktori o kojima ste govorili u „Kolubari“ su to izbacili, a sada nije on koji je to izbacio posle 20 i 30 godina iz polise osiguranja u „Kolubari“ kriv, nego je kriv onaj što nije proverio da je to izbacio, pa nije u međuvremenu ubacio. To je stvarno nakaradna logika koju niko živ u ovoj zemlji ne može da razume.
Tako vam je sve dozvoljeno. Tako vam je dozvoljeno da govorite – dobri su dobrovoljci, dobri su ovi, a mi smo krivi. Zašto? Zato što 18. 05. sam obišao sedam opština koje su bile poplavljene. Tog dana sam 22 sata radio, a vi ste dog dana, gospodine Živkoviću, kako to stvari pokazuju, hvalili se svojom novom limuzinom. Dok ste se vi hvalili svojom novom limuzinom, ja sam obilazio poplavljeni narod i pomagao poplavljenom narodu. U tome se razlikujemo, gospodine Živkoviću.
Znate, naučili su u ovoj zemlji svi da kritikuju svakoga i da razgovaraju šta hoće. Odgovarao sam vam na apsolutno najbolji i jedini mogući način, trudeći se da ne ulazim u političku raspravu kada je reč o poplavljenim područjima. Sada ja vas da pitam. Pustite me praznih priča, nego mi u skladu sa zakonom recite, u skladu sa zakonom i ovlašćenjima Vlade Republike Srbije, a vi znate ko je nadležan kada su u pitanju poplave i koliko lokalna samouprava, koliko „Srbijavode“, koliko HMZ, kažite mi šta Vlada Srbije nije preduzela, a mogla je da preduzme u skladu sa zakonom da to bude bolje i više?
Mislim da je u pitanju nešto drugo. Kod nas sve ono što sebi oprostimo, to znam po sebi iz nekadašnjeg perioda, sve što sebi oprostimo 10 puta, drugome nismo u stanju ni jednom i sve što kod sebe ne vidimo, kod drugih vidimo. Sve što sebi ne zameramo, svima drugima zameramo.
Molim vas da mi kažete taksativno, tačku po tačku, šta je to što zamerati Vladi Srbije. O lokalnim štabovima pričaćemo na nekom drugom mestu. Nije Narodna skupština za to da se razgovora o odgovornosti lokalnih samouprava. Drugi organi razgovaraju o odgovornosti lokalnih samouprava.
Kažite mi šta to u skladu sa zakonom Vlada Republike Srbije nije preduzela na najbolji, najodgovorniji i najprecizniji mogući način? Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Odgovorom nisam zadovoljan iz jasnih razloga. Pitanja ćete vi meni postavljati kada ja sedim tu kao premijer, a kada vi budete poslanik ili nikada.
To šta je Vlada propustila da uradi za sve ovo vreme je sve ono što je uradio vojvođanski štab na čelu sa Goranom Ješićem.
5/1 TĐ/SU 17,20-17,30

Što se tiče 2012. godine i moje stranke, od 2004. godine ja sam verovatno najžešći kritičar i protivnik DS u Srbiji. Ta Demokratska stranka 2007. ili 2008. godine osnovala vašu SNS. Bio sam protiv toga i danas sam protiv njih i protiv svega što su radili.
(Predsednik: Molim poslanika, komentariše odgovor na pitanje.)
Slažem se sa skoro svim kritikama koje ste vi uputili u odnosu na DS od 2004. godine do današnjeg dana. Oko toga se najvećim delom slažemo, ali to nije opravdanje. Ako ste mogli, kada ste ušli u Vladu Srbije, da proveravate koliko ima automobila, koliko ima spajalica i da to bude glavna stvar, mogao je neko da proveri kakvi su ugovori o osiguranju, posebno kad su u Srbiji poplave maja meseca vrlo očekivane, a posebno u Obrenovcu koji nije upozoren, a tamo se poplave dešavaju svake godine. Ja ne želim da ovo bude ispolitizovano, ali stanje koje je bilo… (Isključen mikrofon.)
PREDSEDNIK: Dve minuta je prošlo. Zahvaljujem.
(Zoran Živković, sa mesta: Zašto mi je prošlo vreme?)
Poslaniče Živkoviću, stvarno mislim da vi vršite mobing već nadamnom. Ja mislim da predsedavajući predsedava Skupštinom.
Pitanje postavlja poslanica Anamarija Viček. Izvolite.
ANAMARIJA VIČEK: Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje, kao član poslaničke grupe SVM, gospodinu dr Srđanu Verbiću.
Pitanje se odnosi na diferencirano podučavanje srpskog kao ne maternjeg jezika, koje je za nas, a ne samo za nas, izuzetno bitno pitanje. Diferencirano podučavanje srpskog kao ne maternjeg jezika je sa jedne strane važna tema, jer postoji ogromna razlika savladavanja jezika kod pripadnika nacionalnih manjina čiji je maternji jezik sličan srpskom jeziku, kao npr. bosanski, slovački, hrvatski itd, odnosno manjina čiji se maternji jezik razlikuje od srpskog, kao što su mađarski, albanski, rumunski itd.
Takođe postoji velika razlika u savladavanju srpskog jezika u naseljima gde je veći procenat stanovništva srpske nacionalnosti, odnosno u naseljima gde je veći procenat stanovništva druge, npr. mađarske nacionalnosti, kao što je Ada, Senta, Kanjiža, Bačka Topola.
Pitanje koje vam postavljam u ime poslaničke grupe SVM jeste koji su konkretni koraci koje će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzeti da bi se ova situacija što pre rešila? Naime, potrebno je da se razradi diferencirani plan i program za podučavanje srpskog kao ne maternjeg jezika, kao i da se pripreme udžbenici za podučavanje istih.
Savez vojvođanskih Mađara smatra realnim da se taj novi, razrađeni plan i program za srpski kao ne maternji jezik razradi do početka školske 2015/16. godine i mi vam u tome nudimo apsolutnu našu podršku i saradnju.
Podsećam vas da je grupa stručnjaka Pedagoškog zavoda Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje, Filozofskim fakultetom u Novom Sadu i sa Odborom za obrazovanje Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine izradio plan i program za diferencirano podučavanje srpskog kao ne maternjeg jezika još 2007. godine. U dopisivanju između Ministarstva, Pedagoškog zavoda, Pokrajinskog sekretarijata, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja proteklo je dugo vremena i Ministarstvo u prethodnom mandatu nije rešavalo taj problem.



5/2 TĐ/SU

Poslanička grupa SVM se iskreno nada da će Ministarstvo prosvete u ovom sazivu rešiti ovaj problem. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Verbić. Izvolite.
SRĐAN VERBIĆ: Ovaj problem sa diferenciranim izučavanjem srpskog jezika se nalazi u Strategiji razvoja prosvete i ta strategija je doneta. Ono što nije doneto u ovom trenutku to je akcioni plan. Akcioni plan je u ovom trenutku na razmatranju i plan je da do septembra meseca akcioni plan bude usvojen.
Ono što mi znamo je da postoji predlog i radna grupa se tim predlogom bavi. Nije nam ostalo mnogo vremena do septembra da završimo akcioni plan, ali ukoliko taj plan bude završen, neće biti naročitih tehničkih problema da to implementiramo za 2015/2016. godinu u program. U ovom trenutku radna grupa radi na tome.
PREDSEDNIK: Da li ste zadovoljni odgovorom?
Tri minuta, izvolite.
ANAMARIJA VIČEK: Mogu li da dam samo komentar? Zahvaljujem.
U ime poslaničke grupe SVM, volela bih da izrazim zadovoljstvo ovim odgovorom, jer je i naš cilj bio da se taj plan i program primeni od 2015/16. godine. To je za nas izuzetno važna tema, s obzirom na to da ima puno dece, učenika koji nastavu pohađaju na mađarskom nastavnom jeziku, a pored toga nemaju šanse da u redovnoj nastavi savladaju srpski kao ne maternji jezik. Zbog toga, nakon školovanja u Srbiji, su prinuđeni da se zapošljavaju u inostranstvu, jer ne mogu zbog jezika da se zaposle, odnosno nastave školovanje u Srbiji.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.
ĐORĐE STOJŠIĆ: Poštovana predsednice, poštovani predstavnici i predstavnice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vratiću se na prvu temu, dolazim iz opštine Sremska Mitrovica, koja nije dobila medijsku pažnju kao neke druge opštine, ali je situacija, kao što znate, bila izuzetno kritična. Bila mi je čast da budem, makar mali deo, nečega što je bila možda najveća radna akcija u istoriji našeg grada.
Ponosan sam na sve naše sugrađane i mislim da mnoge pouke mogu da se izvedu iz toga kako je ta situacija rešavana u našoj lokalnoj samoupravi. Bez obzira na to ko je iz koje političke opcije, desilo se da ljudi iz različitih stranaka vrlo dobro i lako mogu da rade zajedno. Mislim da je to nešto što bi trebalo da bude primer i uzor, bez obzira da li je to bio gospodin Ješić, koji je dobro obavio svoj posao kao komandant štaba, ljudi iz Vojvodina voda, koji su bili izuzetno stručni, gospodin Milan Kovačević, koji je iz SNS, ovde moj kolega, gospodin Edimović, koji je gradonačelnik i hiljade i hiljade ljudi koji su se odazvali sami od sebe na poziv i postavili 800 hiljada džakova. Branjen je grad na nekih 60 centimetara više od istorijskog maksimuma 1974. godine.
Ono što bi možda trebao da čujem od vas – da li ćemo posle ovoga pokušati da sagledamo situaciju na način da možda donesemo novi Zakon o civilnoj zaštiti? Postoje neka iskustva, čak i u regionu. Recimo, Slovenija, tu je bio malopre bio njihov predsednik. Postoje neka iskustva iz ranijeg perioda. Ne mislimo da sve što se nekad dešavalo je bilo loše. Smejali smo se nekad čuvenoj opšte narodnoj odbrani, društvenoj samozaštiti i tom predmetu u školama, ali se ispostavilo da danas gomila toga ne funkcioniše od toga da nemamo lokalne medije, koji mogu na vreme da obaveste ljude, sirene itd.





5/3 TĐ/SU

Mislim da bi trebali svi zajedno sesti. Iako smo opozicija, nudimo saradnju i podršku u tom domenu da konačno donesemo regulativu koja će predvideti da ljudi budu obučeni, da se zna komandna struktura, da se zna ko šta radi i na koji način to radi.
Ne treba politizovati ovu temu prekomerno. Mislim da je ovo bio sjajan primer da vidimo kako jedinstvo ipak može da pobedi ljude koji su iz različitih ideoloških, političkih, društvenih i ekonomskih slojeva i da, kada je zajednički interes u pitanju, mogu da se stave u službu zajedničkog interesa. Zahvaljujem.

6/1AL/SM17.30-17.40

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, želim pre svega da vam se zahvalim na svemu što ste rekli pošto je to tačno, i kao što rekoste, gospodin Nikolić je bio veoma stručan i naša, vaša, svakakva vlast uradila je dobar posao u Mitrovici i pre svega Mitrovčani su napravili veliki posao, ali i mnogi koji su dolazili da im pomažu iz Novog Sada, Beograda i drugih mesta, ali, naravno pre svega Mitrovčani.

Napravljeno je 760.000 džakova. Zamislite tu silu koju su Mitrovčani sa obe strane, sremske i mačvanske, uspeli da urade. U Šapcu je i više. To je pokazalo koliko smo sposobni da napravimo kada smo jedinstveni i ujedinjeni dobar posao za našu zemlju. Pri svemu tome, kao što znate, mnogi ne vole kada se to kaže, i Mitrovica i svi mi bili smo i po malo srećni. Mogli smo da branimo, rekli bi stručnjaci, Mitrovicu na 917. Nije bilo realno. Već na 880, 890 nema sumnje da bi nam popustili džakovi i da bi voda probila. Srećom, to se nije dogodilo iz nekih drugih razloga i još jedanput čestitam na velikoj hrabrosti Mitrovčanima, kao i Šapčanima i mnogima drugima. To je bio izvanredan primer za budućnost koji pokazuje da kada želimo i hoćemo da zajedno možemo mnogo toga da uradimo i napravimo.

Što se tiče vašeg predloga, to je jedan od predloga koji razmatramo i u narednim mesecima takav predlog pojaviće se pred vama narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Danas sam razgovarao sa Romanom Jakičem, ministrom odbrane Republike Slovenije koji mi je govorio o njihovim iskustvima iz civilne zaštite i o tome da moramo da potpišemo sporazum sa njima da bi mogli da nam upućuju na konto civilne zaštite ovakvu vrstu pomoći i podrške. To je jedna od stvari koje ćemo morati da rešimo u narednom periodu.

Ono što nam predstavlja veći problem, i neću to da krijem od vas da ne bi bilo pošto kažu – uložićemo, pa uložićemo i sada i odmah vam kažem neće biti dovoljno. Neće biti dovoljno zato što nam je potrebno desetine miliona, da ne kažem stotine miliona evra da bismo odbranili našu zemlju od izlivanja iz korita reka vode. Mi taj novac nemamo.

Ono što nam je hitno u ovom trenutku je da obnovimo nasipe pre svega na onim bujičnim vodama koje su izazvale veliku katastrofu, kao što su ove četiri reke – Zmajevac, Kržava, Bogoštica i Likodra u Krupnju. Da to isto uradimo u slivu Kolubare, da to isto uradimo u slivu Tamnave, da to isto napravimo u kompletnom moravskom slivu i već posle toga, da vam iskreno kažem, ne znam gde ćemo da nađemo novac. Mi svi moramo da budemo i odgovorniji i nije to sad naučili smo se, znamo, nemamo para. Sada izađem pred narod i kažem – sada smo naučili i sada ćemo sve da ispravimo. Teško.

Imaćemo požare već u avgustu, da ne kažem julu. Klima se menja. Imaćemo sve više elementarnih nepogoda i ljudi koji misle da se to neće dogoditi… Ništa nas od toga neće iznenaditi i zato ćemo pokušati da jačamo ovaj centar u Nišu, da dovučemo više aviona i helikoptera, da imamo više snage za odbranu od požara. Da li će to biti perfektno i da li će biti idealno? Neće. Ako imate neku dodatnu ideju kako i na koji način da ne potrošimo novac iz nekog razdela, da ga uložimo u ovo, molim vas kažite nam. Mislim da je to pošten i odgovoran odnos, kao što smatram da se tako i ponašate.

Imamo velike probleme. Imaćemo sve više problema sa elementarnim nepogodama, ne manje nego više. Pošto sam se raspitao kod Nemaca i Austrijanaca koliko koštaju ti nasipi, nasipi koje oni imaju i posle poplave recimo u gradu Pasau od 55.000 stanovnika koji je doživeo katastrofu, oni su podigli nasipe koje mi ne

6/2AL/SM

možemo da platimo u narednih 50 godina.

To zavisi od stanja naše ekonomije. Zavisi od toga koliko ćemo da radimo u drugim oblastima, koliko će država moći da prihoduje. Ako budemo podigli našu ekonomiju, moći ćemo da uložimo više. Ako to ne budemo uradili, nećemo moći. Ostaje nam da krpimo rupe koje su trenutno napravljene, da gledamo gde još ponešto možemo da dodamo da bismo bili nešto više zaštićeni nego danas, a više od toga da vam neko obeća niti je moguće niti je realno, iako znam kako svaki put to ide kada se desi nešto – sada ćemo da nabavimo to i to. Hoćemo da kupimo helikopter, a nemamo pare.

Kada sam rekao i kada sam vas zamolio, znam da ima poslanika koji znaju šta je država i molim sve poslanike koji to dobro znaju, a to je najveći broj, da samo ne napadamo one koji nam najviše pomažu jer smo od nekih dobili, oprostite, po 10 miliona. Vi znate koliko je to ogroman novac. Neki bi nam za 200.000 do sada se pokazali petsto puta na konferencijama za novinare itd. Mi za to možemo da kupimo jedan bolji helikopter. Molićemo za te helikoptere da dobijemo na poklon.

Šta da vam kažem? To vam je ogroman novac koji mi nemamo. Zato sam zadovoljan i nisam se slučajno na početku zahvalio svima koji su nam toliko pomogli u novcu i na sve druge načine zato što znam koliko mi nemamo, zato što znam stanje naših finansija, znam stanje naše kase. Zato vam ovo na odgovoran način i govorim. Zato je važno da ovo šta god možemo da popravimo, popravimo što pre.

Mi ćemo da vas molimo za podršku i tražićemo, to je naša ideja, da predstavnik bilo koje opozicione stranke koji želi da se uveri i da kontroliše novac kako se troši u obnovi zemlje bude dobro došao. Mislim da je to fer ponuda i da je to korektna ideja zato što hoćemo da svako ima uvid kako se novac troši, da vidite za šta smo te pare dali.

Danas mogu da se pohvalim da danas sa presekom u 12,00 časova imamo mnogo više novca nego juče. To je zahvaljujući dvema velikim donacijama iz prijateljskih zemalja. Taj novac nam nije dovoljan da pokrije ni polovinu putne infrastrukture, a onda možete da mislite sa kakvom smo katastrofom suočeni. Sem preko Zavlaka vi iz Krupnja nemate gde da izađete. Nije zbog vode nego zbog klizišta. Imamo 300 klizišta ovde, 300 klizišta onde. U Bajinoj Bašti kažu i 1.000. Ne znamo šta ćemo.

Pošto sam tamo bio pre dva dana, imamo 25 kuća koje nisu oštećene, a došlo im je klizište do četiri metra do kuće. Nemamo novac da sve te ljude smestimo. Nemamo lako novca da sve te ljude hranimo. Oni žive normalno. Ne možete ni da ih isterate iz njihovih kuća jer su vezani za svoje kuće, a bilo šta sutra da se desi neko će da kaže – što niste reagovali na vreme i kako niste reagovali ranije.

Uvek ste suočeni sa bezbroj problema. Na neke možete da pružite odgovor. Na neke ne možete da pružite odgovor i nemojte da zaboravite da se neretko igramo sa prirodom i zaboravljamo šta priroda može da učini zato što nam je uvek najlakše da u svojoj okolini pronađemo krivca, onog na kome možemo da iskalimo bes.

Za ovo, uz sve naše greške, svu našu poslovičnu jalovost, probleme, dezorganizovanost, šta god hoćete država je zaista u pojedinim segmentima bolje reagovala nego neke zapadne zemlje. Ali, mi ćemo se sa prirodnim nepogodama tek suočavati i već ovog leta imaćemo probleme. Da li ćemo moći sve da rešimo? Nećemo.

6/3AL/SM

Ako možete i idejama i na bilo koji drugi način, pomozite, a dobro došli ste i vi gospodine Stojšiću i svako drugi ko želi da stekne uvid i da pomogne svojoj zemlji na ovakav način, i kontrolom novca i na sve drugo. Ponosan sam na činjenicu što sam svojoj zemlji malo doprineo jer neki ljudi sa kojima smo ostvarivali prijateljstvo dali su najveći doprinos finansijski u obnovi naše lepe zemlje.

Vama hvala na korektnosti i na svemu tome što ste zajedno sa ostalim Mitrovčanima činili za svoj grad i svoju zemlju.

7/1 JB/MJ 17.40 - 17.50

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.
ŽIKA GOJKOVIĆ: Hvala poštovana predsednice.
Poštovani premijeru, dame i gospodo ministri i kolege poslanici, SPO nikada nije ovakvu situaciju koristio da bi pokušao da dođe do jeftinih političkih poena. Tako ćemo pokušati i danas da govorimo i da vreme koje imamo posvetimo isključivo tome da bi građani mogli da dobiju konkretne odgovore na pitanja koje očekuju danima. Nažalost, u poslednjih nekoliko dana, usudio bih se reći i nedelja smo svi svedoci, pa čak i poslanici koji sede ovde, za koje građani misle da imaju dovoljan broj informacija, svi smo na neki način bombardovani nekim dezinformacijama ili poluinformacijama koje smo imali prilike da vidimo u medijima.
Zbog toga smatram da je više nego korisno što je ovoliki broj ministara danas prisutan, da bi građani, na prvom mestu, a naravno i mi narodni poslanici, tj. ljudi koje su građani birali imale prilike da čujemo konkretne odgovore.
Prvo bih postavio pitanje gospodinu Stefanoviću, pošto se nažalost uvek bavimo posledicama, a ne preventivom. To je čini mi se slučaj danas. Kada kod se desi neka katastrofa, mi uvek govorimo o posledicama, a preventiva uvek ostane nekako po strani. Znamo svi da je najkritičnija situacija tokom elementarnih nepogoda koje su zahvatile Srbiju bila u Obrenovcu.
Zanima me na koje su sve probleme u tom gradu nailazili pripadnici MUP-a prilikom spasavanja građana i pripadnici Vojske Republike Srbije?
Želim ovo da kažem iz jednog razloga, pošto u ovakvim situacija vrlo često su građani skloni da diskvalifikuju i pripadnike MUP-a i pripadnike vojske. Smatram da na ovaj način gospodine ministre imate priliku upravo da odgovorite na takve insinuacije.
Moje drugo pitanje je da li su posledice elementarnih nepogoda mogle da budu manje da su spasilačke ekipe imale bogatiju i bolju opremu, ili od ovakve katastrofe ne bi mogle bolje da se odbrane ni mnogo opremljenije države? Tačnije, šta je to što nemamo, a mogli smo da imamo da smo radili i razmišljali preventivno?
Iskoristio bih priliku da prilikom mog prvog obraćanja, a drugo će biti usmereno ka gospodinu Vučiću, da pozdravim predlog vašeg ministarstva, gospodine Stefanoviću, da građani koji su ostali bez ličnih dokumenata nove dobiju potpuno besplatno. Mislim da su takve informacije više nego korisne da se čuju danas da bi građani znali šta je potrebno da urade kako bi što pre dobili dokumenta. Nekome ovo izgleda smešno kada su u pitanju ovakve teme, ali mislim da su ove teme mnogo važnije od toga ko je kada bio na vlasti, ko je šta učinio, a nije mogao da učini. Mislim da će biti prilike da i o tome razgovaramo, a ovaj put da ipak te teme spustimo na nivo građana, tj. na nivo onih ljudi koji očekuju da dobiju objašnjenje. Hvala za sada.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Nebojša Stefanović, izvolite.
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Hvala vam u ime pripadnika MUP-a za ove zaista lepe reči. Mogu da vam kažem da smo svi, i predsednik Vlade je to istakao, ponosni na to šta su radili ljudi iz Sektora za vanredne situacije. Izgubili smo život jednog našeg pripadnika, Dejana Lazarevića, koji je izgubio svoj život kao pripadnik vatrogasno-spasilačke spašavajući drugog čoveka. Imali smo ogroman broj ljudi, prosečno preko 7,5 hiljada ljudi dnevno angažovanih iz MUP-a.
Što se tiče Obrenovca, zaista je bila specifična situacija zato što je bilo veoma teško predvideti da će i Tamnava i Kolubara i Sava plaviti isti grad u




7/2 JB/MJ

jako kratkom vremenu. Ono što je dobro je što je država pokazala ozbiljnu odgovornost, ono što je pokazano da možemo zajedno brzo i efikasno da radimo i mislim da su jedinice i policije i vojske i dobrovoljaca i svih drugih, kasnije i spasilaca koji su se uključivali iz drugih zemalja pokazali jednu ogromnu posvećenost. Bio sam sa tim ljudima i sa drugim ministrima koji su učestvovali u tim noćima i danima u Obrenovcu spašavajući ljude, bodreći ih, vodeći na različite načine računa da ljudi ne osete da su sami. Mislim da je to bio naš veliki doprinos u tom smislu. Mislim da su potezi koji su rađeni bili naravno maksimum koji smo mi mogli da pružimo.
Što se tiče problema, problemi su bili raznorazni, od kada pogledate onih tehničkih, da se dok vozite čamcima po noći u ulicama koje nemaju svetla morate da izbegavate automobile koje ne vidite da su poplavljeni, ograde, traktore, svega što se nalazilo na tim putevima, do naravno suštinskih, više bih voleo da smo imali savremene helikoptere kojima smo mogli da letimo i noću, da se spuštamo. To nažalost ne možemo, jer kao što ste čuli predsednika Vlade, na savremeni helikopter koji je u klasi Bel helikoptera, kakve koristi policija, koji ima do šest do sedam sedišta pored pilota košta gotovo 10 miliona evra. To su sredstva koja Republika Srbija prosto nema. Zamislite da recimo, imamo 20 takvih helikoptera, sigurno da bi mogli više i brže.
Ono što hoću da vas uverim da su ljudi iz redova MUP-a i Specijalnih jedinica, to moram posebno da istaknem, ulogu koju je imao komandant našeg štaba, gospodin Milenko Božović, komandant Žandarmerije, da su ti ljudi zajedno sa pripadnicima SAJ-a i PTJ-a, policijske brigade iz Beograda danonoćno radili uopšte ne razmišljajući o tome da li je mrak, da li je svetlo, da li ima opasnosti, da li je struja jaka, da li je voda hladna. Imali smo situaciju da nam se nekoliko pripadnika brigade našlo u Urgentnom centru upravo zato što su bili promrzli, jer su satima hodali u vodi iznoseći ljude iz kuća. To su zaista bili istinski heroji, podvig ljudi koji ja nikada neću zaboraviti.
Što se tiče te bolje opreme, nadam se da ćemo u narednim godinama kako se ekonomija zemlje bude poboljšavala, jer to je suštinsko pitanje naše zemlje, da ćemo moći postepeno da odvajamo više novca i za Sektor za vanredne situacije, ali i za sve druge linije rada, i MUP i vojske, i da ćemo moći da imamo savremenija sredstva koja će moći da pomognu da brže i efikasnije obavljamo ovaj posao.
Nas čekaju izazovi sa sušom i mogućim požarima na koje moramo takođe da obratimo pažnju. Naš posao da je u strateškoj saradnji u regionu i u svetu pokušamo da obezbedimo da naši centri se ne oslanjaju samo na sopstvene snage, kojih nemamo uvek dovoljno, već i na tehniku kojom raspolažu druge zemlje i naravno da pokušavamo da u narednom periodu budemo brži i efikasniji. Ono što mislim je da su ovi ljudi kojima zaista dugujemo ogromnu zahvalnost pokazali neverovatnu snagu, pokazali su neverovatnu hrabrost i u ovom periodu mislim da su snažnim i dobrim delovanjem uspeli da spasu ogroman broj života i u Obrenovcu, a i u drugim opštinama.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
Izvinjavam se, narodni poslanik Žika Gojković, dopuna. Izvolite, tri minuta.
ŽIKA GOJKOVIĆ: Hvala gospodine ministre.
Drugi deo izlaganja bih posvetio, odnosno uputio premijeru Vučiću. Trudiću se da kažem nešto što je deo mog zapažanja kada je u pitanju ova katastrofa koja nas je zadesila, pokušavajući da ne postavim baš konkretno pitanje, ali nadam se da ćete imati bar neki komentar na ono što ću sada reći.



7/3 JB/MJ

Sami ste rekli da se vrlo često igramo sa prirodom. To je tačno. Mi uvek o tome govorimo, ali vrlo često činimo nešto konkretno da do toga ne dođe, da se ne igramo sa prirodom. Smatram da je jedna neodgovornost prema prirodi jedan od glavnih razloga zbog čega nam se ovo danas desilo. Upravo stvaranje sistema je nešto što može da pomogne da ako se već desi ovakva katastrofa, bar da se minimiziraju posledice tako nečega. Mislim da je više nego neophodno da izmenimo jedan kompletan sistem, jedan sistem gde će se žestoko kažnjavati svako ko se bude oglušio, odnosno ugrožavao prirodu na bilo koji način, da ćemo žestoko kažnjavati takođe one koji i dalje nelegalno grade, kao i one koji na nivou lokalnih samouprava im omogućavaju da se takve situacije dešavaju, gde posle imamo prilike da je cela Srbija, odnosno u svakoj opštini postoji jedan deo gde je nelegalna gradnja. Nažalost, onda nije ni čudno kakve sve posledice imamo kada se desi ovakva katastrofa.
Smatram takođe da smo u ovim danima puno pričali o tome kako treba da budemo jedinstveni. Nažalost, mi kao političari vrlo često ne dajemo pravi primer. Smatram da ne možemo ni od građana da tražimo da budu jedinstveni dokle god mi ovde nismo i dokle god svaku priliku, pa čak i ovakvu, koristimo da bi isključivo politički poentirali da bi stranke dobile jeftine političke poene.
Ono što je takođe važno i što je pokazala ova katastrofa po mom ličnom i skromnom mišljenju je da stranačka trgovina prilikom izbora gradonačelnika može da donese samo loše, da kompromisi koji se tada prave su isključivo truli kompromisi zasnovani na interesima građana i da kada nemamo situaciju gde je na čelu grada stvarno pravi lider, čovek koji ima hrabrosti da se uhvati u koštac i da donese odluku čak i kada ta odluka nije do njega, da takav čovek može da spasi na stotine, na hiljade života, a da onaj koji je postavljen isključivo nakon neke političke vrteške nema te mogućnosti, nema hrabrosti da kada dođe do problema da problem rešava.

8/1 MO/IP 17.50-18.00

Nažalost, mislim da se to pokazalo i u ovim situacijama i zato bih uputio apel svim predsednicima stranaka, pogotovo vama, gospodine Vučiću, koji ste danas politička figura na koju se svi ugledaju i koja je najveći autoritet u ovoj državi, da ubuduće i vi i svi ostali znaju da iza vašeg imena ima mnogo ljudi koji ne zaslužuju da se nalaze na nivou lokalnih samouprava na određenim funkcijama i da je tako bilo u prošlosti kod svih političkih stranaka i da bi to trebalo u budućnosti da se ispravi.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Gojkoviću. Sa vama sam u potpunosti saglasan, posebno što se tiče ovog poslednjeg dela. Zato nijednog trenutka nismo ni govorili o političkim strankama i nismo delili ljude po opštinama na one iz ove ili iz one stranke. Zato sam pre svega pohvalio neke ljude iz nekih drugih stranaka ili koji nisu ni u jednoj političkoj organizaciji. Bilo je ljudi koji pripadaju SNS koji su dobri i brzo obavljaju svoj posao, a bilo je i onih koji su loše obavljali svoj posao. Bilo je nekih iz drugih političkih stranaka koji su bili nikakvi i bolje da nisu bili predsednici opština i bilo je onih koji su primereno svoj zadatak obavljali. Nije to jednostavna situacija i ne snađu se svi ljudi na isti način. Nimalo laka situacija, ali ste u pravu i ako budem imao mogućnosti, kao predsednik stranke baviću se time, ali nemojte me držati za reč, pošto imam mnogo drugih obaveza. Nadam se da će i neki drugi stranački organi time da se bave.
Ponosan sam na činjenicu što se nijednog trenutka ni na koji način nismo ophodili loše prema onima koji drugačije misle po nekim drugim pitanjima. Žao mi je što su mnogi zloupotrebljavali tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, računajući da će ih to politički uzdignuti, što su obmanjivali javnost, ne pod svojim imenom, već pod imenima drugih ljudi, o broju žrtava, o tome kako u hladnjačama držimo mrtve ljude i krijemo, o tome kako ih spaljujemo u visokim pećima u Lazarevcu, uzgred, u Lazarevcu nemamo visoke peći, izmišljajući najgore i najstrašnije moguće stvari bez ikakve odgovornosti, nanoseći ogromnu štetu državi Srbiji, čak pišući pismo u vreme vanredne situacije na teritoriji cele naše zemlje kako su ugrožena ljudska prava i slobode jer se cenzurišu „Pink Music“ i „Fox Life“. Zamislite, čuveni antirežimski kanali „Pink Music“ i „Fox Life“. Ali, šta da radite, nažalost, to je deo našeg folklora. Sebi zameram što sam danas samo u jednoj rečenici, doduše, samo u jednoj rečenici sebi dozvolio da na politički način odgovorim jednom poslaniku i žao mi je zbog toga.
Naravno, gospodine Živkoviću, obezbedio sam za vas, pošto ste rekli da vam nisam dao ništa konkretno nego sam nešto rekao, da vam ne bih čitao sada, reč je o velikim problemima koji su za nas stvoreni, o brojnim rotornim bagerima iz Polja „B“, Polja „D“, Tamnave Istočnog polja, Tamnave Zapadnog polja. Tačan sam vam datum rekao. Važilo je od 1. marta, a inače je odluka doneta 6. februara. Mogu vam reći i koja su lica, dvostruki je potpis. Dakle, potpuno sam vam proverenu i tačnu informaciju dao. Čim završimo sa današnjom raspravom, dostaviću vam kompletan papir.
Dakle, gospodine Gojkoviću, mislim da mi svi, ja uvek tu od sebe polazim i nije mi teško da to priznam, moramo sebe da menjamo i moramo da pokušamo da uradimo nešto što nam nije najčešće u prirodi. Kada ste pitali Nebojšu Stefanovića malopre o tome s kakvim smo se stvarima suočavali, bilo je mnogo neprijatnih i teških situacija, koje mnogi od nas, a koje pogotovo spasioci nisu zasluživali, ali to je stvar kroz koju morate da prođete. Zato nisam slučajno rekao bio i ministru Selakoviću – zamislite krivicu ministra pravde zbog bujičnih poplava u

8/2 MO/IP

Krupnju. Naravno da nema nikakvu ni odgovornost ni krivicu. Napadnut je, ali to je njegov posao. Njegov posao je da bude napadnut i kad nije kriv i kad je kriv i da na to odgovara, da se ponaša ozbiljno, da se ponaša civilizovano i da se nikada ne spusti na taj nivo da drugačije, sem rečima odgovori onima koji ga napadnu. To nije nikakva sramota. Sramota je eventualno za neke koji su takvu reakciju imali, ali i to je razumljivo imajući u vidu činjenicu kroz šta su i kroz kakve su sve patnje ljudi prošli i kroz kakve sve muke.
U svakom slučaju, ovo je za nas, tačno je, veliko iskustvo. Sutra ćemo biti pametniji samo utoliko što nam, verujem, niko neće praviti probleme prilikom evakuacije. Reći ću vam, samo tri dana kasnije kada je Barič evakuisan, evakuisali smo ga u roku od dva sata. Veliki Barič, dakle, reč je o velikom mestu, nekoliko hiljada ljudi, u roku od dva sata je evakuisan. Svi su ljudi slušali. Nažalost, morala je da nam se dogodi velika tragedija da bi svi ljudi razumeli da je potrebno da slušamo odluke i naloge državnih organa u takvoj situaciji.
Hoću i Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima da se zahvalim i za izdvojena finansijska sredstva i za podršku i pomoć koju su pružali svom narodu na svakom mestu, a rekao bih i svojoj državi.
Što se tiče tereta, jedan čovek je rekao – znam ko će da bude u ovoj zemlji kriv i za kiše. Ja nemam problem sa tim da budem kriv i za kišu i za sneg i za ne znam šta sve, ali bih voleo da mi oni koji pokazuju takvu mržnju, ne odnosi se pre svega na političare, pokažu član zakona ili bilo kojeg podzakonskog akta koji Vlada nije poštovala u potpunosti ili da Vlada Srbije nešto nije uradila što joj je bila obaveza. Pošto sam prošao kroz sve zakonske akte, sve podzakonske akte znam, Vlada je zaista napravila sve što je mogla, pokazala veliku posvećenost i ljubav prema svojoj zemlji. Da li su to svi u lancu uradili ili ne, to nadležni državni organi ispituju. Kao što vidite, to rade temeljno, to rade ozbiljno i to rade odgovorno.
Još jedanput molim sve one, nadam se da su i oni, jer neću da verujem da su to radili zlonamerno i da su želeli da bude veći broj mrtvih nego što jeste, niko u ovoj zemlji nije ni lud, ni bolestan, ni nenormalan, nemojte, kao Boga vas molim, da izmišljate hladnjače, visoke peći i ne znam kakve već gluposti. Kao Boga vas molim, time se samo nanosi šteta Srbiji, ogromna šteta se nanosi Srbiji, time niko ne dobija ništa, samo se unosi mržnja i bes. Ne razumem šta je cilj i šta je smisao svih tih priča. Evo, vi ste danas dobili poimence sve ljude, a možete da dobijete poimence i sva preminula lica. Prosečno 1,75 lica dnevno umre u Obrenovcu u najnormalnijim uslovima, a ne u uslovima velikog stresa i velikih problema sa kojima se grad suočava.
Dakle, svaki podatak ćete dobiti. Dobićete kompletan izveštaj i moći ćete da kažete sa čim se slažete, a sa čim se ne slažete. Ono što je za nas najvažnije u ovom trenutku, to je da pokušamo da uz veliki elan, uz veliku snagu i uz veliku nadu da zemlju možemo da izvučemo iz situacije u kojoj se nalazi, krenemo u obnovu. Od osporavanja, kuknjave, posebno od neargumentovanih napada, a ja sam vam spremio danas da pročitam, ali ću pokušati da izbegnem, šta su sve razni stručnjaci pisali i kakve izjave davali i kakve reči izgovarali, za koje se nadam da nikada više nikom normalnom u ovoj zemlji neće pasti na pamet da izgovori. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima Žika Gojković, dve minute za komentar i prelazimo na pitanje Miroslava Markićevića.

9/1 JJ/CG 18,00-18,10

ŽIKA GOJKOVIĆ: Iskoristiću još samo vrlo kratko ovo vreme koje mi je ostalo.
Slažem se gospodine Vučiću sa time što ste rekli i želim samo da kažem da što se tiče gradonačelnika i predsednika opštine koji biraju političke stranke na odgovornost koju imaju, mislim da to snose u najvećoj meri predsednici ali gotovo svih stranaka. Ne bih želeo da ispadne da napadam jednu ili drugu stranku, čak ne bih želeo ni da aboliram svoju stranku koja treba da podeli istu odgovornost kao i svi drugi.
Mislim, da je to izuzetno važno i samo bih još napomenuo dve stvari koje sam uspeo da zapazim i o kojima bi možda trebalo razmišljati u budućnosti, kao o preventivi, ne samo kada su u pitanju ovakve katastrofe, nego možda i nešto drugo loše, što bi moglo da se spremi Srbiji, na šta moramo biti spremni.
Smatram da smo vrlo olako propustili priliku da možda otvorimo i veću javnu raspravu kada je u pitanju služenje vojnog roka. Ovakve situacije nas vraćaju ponovo na te teme i kao neko ko je, odnosno ne želim da niko prođe kao što sam prošao ja i pripadnici moje generacije koje su sa 18, 19 godina vojni rok služile na ratištu, ali smatram da svaki muškarac treba da ima priliku da služi vojni rok, da se upozna sa nekim stvarima, teškim stvarima koje bi mogle da se nađu, pogotovo kada su u pitanju ovakve katastrofe.
Takođe smatram da bi trebalo razmisliti o izmeni zakona kada su u pitanju kazne, tj. kada je u pitanju odnos prema svima onima koji u ovakvoj situaciji pokušavaju da ukradu, da prevare, da ućare nešto na nesreći naroda, da tu država mora da bude mnogo rigoroznija i da tu mere moraju da budu jače i oštrije da bismo pokazali svu svoju snagu i snagu institucija.
Još jednom, s time ću završiti, smatram da je odgovornost pojedinaca u ovakvim situacijama, pogotovo gradonačelnika i predsednika opština izuzetno važna i da je učinak sa jedne strane pokazatelj, recimo, ono što je gospodin Ješić u Vojvodini i neki drugi gradonačelnici koji jednostavno nisu se snašli niti znaju uopšte šta su trebali da rade, u takvim situacijama zna da bude presudan.
PREDSEDNIK: Pravo na pitanje ima Miroslav Markićević. Izvolite.
MIROSLAV MARKIĆEVIĆ: Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege narodni poslanici, postaviću pitanja u formi možda i nekih predloga u ime poslaničke grupe NS, nadam se da ćemo mi poslanici, odnosno Narodna skupština, u najskorije vreme, ono o čemu je premijer pričao, imati kompletan izveštaj pa ćemo onda moći da dajemo ocene ili da nekoga okrivljujemo ili da nekoga hvalimo.
U ovom mom prvom obraćanju pokušao da insistiram na nekim temama koje možda u ovom trenutku možda nisu top teme, a čini mi se da građane veoma interesuju, jer život ide dalje, moramo da razmišljamo kako će ti ljudi sutradan, za mesec, za dva i za godinu dana najmanje da žive. Imao bih niz predloga, odnosno pitanja za gospodina Vulina – da li on i njegovo ministarstvo, već razmišljaju, imaju spremne predloge koje bi Vlada, što se tiče ovlašćenja Vlade, mislim na uredbe, ili što se tiče izmena i dopuna nekih zakona što se tiče nas ovde u Narodnoj skupštini, a koji bi se te uredbe ili izmene i dopune zakona ticale građana koji bi u stvari bile neke socijalne mere i koje bi trajale možda najmanje godinu dana? Recimo, da ljudi iz Obrenovca, naravno ne svi, nisu u Obrenovcu svi postradali na svu sreću, budu oslobođeni plaćanja struje godinu dana. To će biti možda nekoliko stotina ili nekoliko hiljada domaćinstava. Njima će mnogo značiti, a EPS neće propasti. I onako verovatno 20, 30% građana ili korisnika struje ne plaća struju, priključeni su na divlje.



9/2 JJ/CG

Da li se razmatra, recimo, predlog moj, za ukidanje poreza na imovinu ljudima iako je to ovlašćenje opština i gradova? Na neplaćenje drugih komunalnih usluga vode, iznošenja smeća? Da li se razmišlja možda o studentima i đacima sa tih teritorija da makar godinu dana ne plaćaju školarinu, da studenti ne plaćaju prevoz i đaci i sve ono što sada moraju svi da plaćaju. Verujem i znam da bi to moralo vrlo precizno da se vrši evidencija.
Možda to na izgled u ovom trenutku zbog situacije u kojima su mnoga domaćinstva i ljudi koji su svašta preživeli i u jednoj noći ostali bez celokupne imovine nije nešto značajno, ali verujte da mnogi od njih, a verujem da je većina od njih savesnih građana i da su do sada sve ove dažbine plaćali i da će plaćati kada budu nanovo u mogućnosti?
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin.
Ipak, reč ima predsednik Vlade.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Markićeviću, znam da je ovo namera apsolutno najbolja kod vas i tako bi svaki čovek reagovao. Mi smo doneli precizne elemente kako i na koji način ćemo se ponašati i nadoknađivati štetu ljudima, koju štetu, koliko i šta je to što Srbija može da izdrži.
Naravno da ćemo voditi računa i da sigurno neće plaćati dažbine za vreme koje nisu proveli u svojim domovima. Naravno da ćemo se potruditi da dobiju bezbroj olakšica. Ali, svaku srušenu kuću, napravićemo. Svaku kuću koja je pretrpela značajne štete, naći ćemo načina da bar jednim delom tu štetu nadoknadimo. Pomoći ćemo ljudima i u obnovi biznisa na različite načine. Pomoći ćemo onima koji su izgubili stoku, bar u jednom delu, a onima koji su imali ratarske, povrtarske i voćarske proizvode, pomoći ćemo im kroz gorivo, veštačko đubrivo, seme. Naravno, naći ćemo i sve druge načine. Mi ćemo sve puteve i sve javne objekte da obnovimo.
Sinoć sam gledao, u stvari, jutros veoma rano sam gledao snimak da li dnevnika ili ne znam šta i bila je jedna interesantna priča o nekom selu na jugu Srbije gde je čovek pre 60 godina, valjda je dozvolio da se napravi trafo stanica u njegovom dvorištu i nikada nije plaćao struju, sada su došli da naplate. Kaže da nikada nije dobio dinar za tu trafo stanicu. Kako nisi, 60 godina nisi plaćao struju. Sada smo se svi mi osetili krivim što je taj dobri domaćin i pošteni čovek odjednom morao da plaća struju, ali izvinite, struja mora da se plaća.
Ako bismo uveli princip da se struja ne plaća, naći ćemo načine da obezbedimo popuste, da obezbedimo velike popuste da ljudi to mogu da prežive, da ljudi to mogu da izdrže. Ali, ako bismo jednom negde napravili takvu odluku da ne mora da se plaća struja, da ne mora da se plaća voda, da ne mora da se plaća ništa, nikada više nikoga ne bismo mogli da nateramo da bilo šta u Srbiji plaća. Zato što bi nam neko posle požara rekao, a sada mi ne plaćamo. Neko bi nam posle neke sledeće situacije rekao isto to. Dakle, samo kažem da je to, olakšaćemo ljudima, pomoći ćemo ljudima i kako da vam kažem, nije realno da se država odrekne svega onoga što inače prikuplja.
Kao boga vas molim, samo imajte u vidu jednu stvar, država Srbija će najvećim delom, 80% novca za obnovu zemlje, 75 do 80%, moraće da pronađe država Srbija. Hvala svima koji su nam pomogli i koji će nam pomoći sa ovih 20 do 25%, ali sve ostalo moramo mi da nađemo, a to nije ćup bez dna, kako na žalost mnogi predsednici opština zamišljaju, pa nam pošalju da im je 10 ili 15 miliona evra šteta u poljoprivredi. Da kupite sva grla stoke sa teritorije te opštine i da kupite sve njive u okolini grada, apsolutno svo poljoprivredno zemljište, ne vrede toliko.

9/3 JJ/CG

To valjda govori o našem odnosu, a posebno je takav slučaj kod onih koji se osećaju valjda nešto odgovornijim za stanje u njihovoj lokalnoj samoupravi pa hajde da sada namirimo i naplatimo sve, pa da otprilike vratimo ljubav naroda prema nama. Ovo naravno nema veze sa vama, ali sam samo rekao zato što je odgovor neprijatan ili nedovoljno zadovoljavajući za većinu nacije, a neko mora da ga izgovori. Država mora da naplaćuje ono što je njeno da bi država postojala.

10/1 VS/LŽ 18.10 – 18.20

Zato molim sve ljude, iako sam to izbegavao nekada, da zamolite za račun i u restoranu i na benzinskoj pumpi i na svakom drugom mestu, jer to kada ne dobijete račun vi ostajete bez vašeg puta, bez vaše škole kao i mi bez naših prihoda. Zato je i ta borba protiv sive ekonomije za nas najvažnija. Ako uvedemo tu vrstu nediscipline da je moguće da se sve ne plaća, mi možemo odmah da zatvorimo butiku, kako bi rekli, i posle toga možete na vlast da dovedete koga god hoćete, da je najsposobniji na svetu i da ima podršku ne znam kakvu na mesečnom nivou, da mu svakog meseca doturaju po 50 miliona evra, taj ne može da uradi ništa.
Za nas je disciplina, odgvornost najvažnija, a Obrenovčanima, svim ljudima s poplavljenih područja od Svilajnca do Krupnja, do svakog drugog mesta, pomoći ćemo na sve moguće načine. Kada sam rekao onima kojima je cela kuća poplavljena da će imati pomoć i podršku države – imaće pomoć i podršku države. Nemojte da očekujete da država može pomoć bez procene da donese za dan ili dva, ali najbrže moguće država će reagovati.
Danas je napravljena kancelarija, izabran šef kancelarije, komisija za procenu štete već radi na terenu, prikuplja sve. U danima koji dolaze, mesecima koji su pred nama mi ćemo već do kraja, ako se ne varam Zorana, do novembra, završiti obnovu svih puteva kategorisanih i nekategorisanih, koji su oštećeni i uništeni u ovoj katastrofi.
Dakle, to ćemo uraditi za pet meseci, sa svim neophodnim procedurama, sa procenama šteta, sa svim što šaljemo EU, za IPA fondove, za Fond solidarnosti, za sve drugo, mi ćemo završiti, fizički na terenu obnovu u kompletne putne infrastrukture za samo pet meseci. Pri tome mislim da ćemo pojačati rad na putnoj infrastrukturi, i da ćemo, kao što sam rekao, bar ovih 105 kilometara imati završenih, svakako pre 2016. godine, a dobar deo već 2015. godine. govorim o E-763, odnosno Koridoru 11, kako ga mi nazivamo.
Dakle, sve ideje koje imamo su dobrodošle. Lakše nam je da izdvojimo novac da plate, ne znam da li me razumete. Bolje da izvučemo naš novac, da im damo, pa da kažemo – evo molim vas, platite račun, nego da kažemo – ne plaćajte račun. Jer, kada uvedemo sistem neplaćanja računa, gotovi smo godinama pred nama, i hvala vam za svaku ideju, samo vas molim, znam koliko ste odgovoran poslanik, samo vas molim da razumete poziciju države. Država mora da jača u smislu jačanja njenih finansija, u smislu ekonomskih reformi koje su pred nama, u smislu sistemskih zakona za popravljanje poslovnog ambijenta. To je naša zadatak. Šta god da nam se dogodilo mi ne smemo da odustanemo od onoga što je posao za celu Srbiju, a to je ekonomski napredak.
Da bismo privukli sve strane investitore, da bismo dobili pomoć, danas čuo, i prvi put mogu da vam kažem, da postoji mogućnost da zajednički za ceo region se napravi velika donatorska konferencija.
Predsednik Nikolić je razgovarao sa predsednikom Olandom, kako čujem na jednom sastanku i gospođa Merkel je imala neke ideje, znaću 11. ili 12. da vam kažem šta je tačno, gde bismo mogli bilateralno, i na sve druge načine da očekujemo još neku pomoć i podršku iz sveta. To bi nam popravilo šanse i da možemo još nešto i još više da pomognemo ugroženom stanovništvu.
Ovako, najviše me brine elektroenergetski sektor i poljoprivreda, ali pre svega elektroenergetski sektor, gde su nam štete apsolutno najveće i gde ne znamo kako i koliko meseci će biti potrebno da možemo ugalj da dovlačimo do TENT-a i i da proizvodimo svoju struju, a ne da trošimo 500 hiljada do milion evra na dnevnom nivou. Hvala vam.



10/2 VS/LŽ

PREDSEDNIK: Gospodin Markićević, tri minute.
MIROSLAV MARKIĆEVIĆ: Moram da kažem da sam predsednika Vlade odlično razumeo, ali navođen tako da kažem, njegovim odgovorima na prethodna pitanja kolega, dajemo predloge. Mislim da je u ovom trenutku mnogo važnije davati predlog i pomagati koliko ko može, a za kritiku koja je neizbežna, ako ima odgovornih za ovu situaciju, nikada nije kasno.
Jedan predlog ću da vam dam, gospodine predsedniče Vlade, moram da vam kažem da sam bio autor jednog zakonskog projekta pre sedam, osam godina, koji na žalost, kao i većina oni koji podnose narodni poslanici nikad nije došao na dnevni red Skupštine, a radilo se o pomoći našem narodu na Kosovu.
Ja znam vašu želju i ambicije i čini mi se kao ni kod jednog predsednika Vlade od kada smo mi, višepartijski sistem ne postoji kao kod vas i energija.
Imam iskustvo da ono što se napiše na papir i što se zakonski obeća građanima ili neke socijalne mere, da je to na duži period. Konkretno, o čemu se radi?
Ovde ima kolega narodnih poslanika, između ostalog i moja malenkost, koji su imali sreću ili nesreću da su imali infarkt i po nekoliko stentova u grudima, a i dalje hoće da puše. Slobodna zemlja, demokratija na određenim mestima neka puše, ali nije problem da se donese uredba da bude skuplja ona paklica cigareta pet, šest ili 10 dinara, zavisno od cene i da to traje tri godine i da se zove – Srbija-poplave 2014. godine, za to dajemo.
Znate li koliko je to za tri godine? Nećete verovati, to je 250 miliona evra.
Vi ste rekli otprilike, milijardu evra da sve ovo košta i da ćemo iz inostranstva dobiti pomoć oko 20 ili 25%, a za ostalo moramo mi da se snađemo.
Evo vam predlog gospodine, pa gospodine Markićeviću i svi ostali građani Srbije, koji hoćete i dalje da pušite, kolege naši poslanici, lekari, a i nauka to kaže da to ne bi trebalo, a vi to hoćete, nije onda problem da damo tih pet ili šest dinara i to traje tri godine i onda Vlada, bilo koja da je, ima već to u budžetu.
To je moj predlog. Mislim da nema toga ko to ne bi prihvatio. Ako imaš prijatelju da daš 250 dinara za paklicu cigareta, imaš još i pet dinara. Svaki dan to kaplje i mogla bi da se skupe određena sredstva kojim bi vi mogli da raspolažete.
Imam još jedno pitanje za ministra Ilića, čast svima, ali mislim da što se tiče klizišta, da je on najviše radio na klizištima i najviše se toga nagledao i da i bi mogao ukratko da nam odgovori gde je najteža situacija sa klizištima i šta se radi na otklanjanju, jer klizišta su nepogoda koja traje danima, mesecima, celu godinu i sa malom kišom ta klizišta prorade.
Ne znači da, ako neki zaseoci nisu bili u medijima, da je tamo ne znam kakva situacija, jer ima mnogo mesta.
PREDSEDNIK: Hvala, vreme.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.
VELIMIR ILIĆ: Mi smo godinama radili ispitivanja pojedinih klizišta i urađeni su neki idejni projekti i urađena je revizija tih projekata najvećih klizišta u Srbiji.
Mi imamo najveće klizište, jedno od najvećih u Evropi i to je klizište Duboka i 2007. godine završena je projektna dokumentacija da se to klizište sanira i vi dobro znate da Sava ima širinu 400 metara, pre klizišta, 400 metara iza klizišta, a da je sužena na području klizišta na 180 metara. Svake godine kliza Umka uz Savu. Dakle, 500 kuća je ugroženo i Sava je toliko klizava da sada debljina asfalta na putu klizišta je osam metara.



10/3 VS/LŽ

Ja sam taj projekat dao i tada je došlo do promene Vlade, izbegla se izgradnja autoputa sa te desne obale da bi se sanirala klizišta i prešlo se na levu obalu da bi se izbeglo klizište.
Međutim, problem je ostao. Meni je jako ružno kada ovih dana čujem razne komentare pojedinih ljudi koji su u politici ili bili na funkcijama, kada smo našli da Beograd ima aktivnih klizišta, samo područje grada Beograda 2350, kada niko ništa ne preduzima i kada se tom problemu mora prići veoma ozbiljno. Područje TE Kopova je podložno klizištima i to je područje najvećih klizišta trenutno na područuju Beograda.
Znači, da ne pričam o klizištima u Bajinoj Bašti, o klizištima u Kosjeriću, imamo ispitana klizišta, klizišta koja smo nekada sanirali i sada pri obilasku tih klizišta, pokazalo se da posle sanacije koja je stručno urađena nije bilo nikakvih pomeranja.

11/1 GI/IR 18.20-18.30

Prema tome, na klizištima treba ozbiljno raditi. Mi znamo lepo kopaonički kraj. Sanirali smo delimično Valjevo. Treba to nastaviti. To jesu veliki izdaci, ali malo, po malo treba na tome da se radi.
Poslednjih pet, šest godina na klizištima nije rađeno ništa. Nijedan projekat sanacije ovih velikih klizišta koji su evidentirani zvanično nije urađen,
Mi imamo velika klizišta kod Grocke na koja niko ne obraća pažnju. Baš su na obali Dunava i vrlo su rizična i zato bih zamolio nadležne stručne ekipe u Srbiji na tome rade, treba da nastave projekte koji su započeti i da veoma ozbiljno uđemo u to.
Klizište je i na Zvezdari. Klizište je veliko na Karaburmi. Tonu objekti. Mi smo prisutni tamo. Zamolio bih lokalne vlasti da na području klizišta ne sme da se dozvoli gradnja. Na području klizišta poslednjih četiri, pet godina izgrađeno je preko 2.000 objekata i tamo je zemlja izuzetno jeftina zato što su klizišta aktivna.
Prema tome, lokalne vlasti su te koje ne sme da dozvole gradnju u plavnom području, u nebranjenom području gradnju. Isto tako, i na klizištima da ne dozvole gradnju.
Zamolio bih premijera da nam pomogne konačno da počnemo sanaciju Umke. To je veliki problem. Protok Save je smanjen. Mi u to moramo ući kad tad. Vlasti u Beogradu da razumeju to klizište i da prihvate da zajednički to počne da se radi. Ima projekat, ima revizija, sve je završeno.
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo bih da odgovorim u dve rečenice gospodinu Markićeviću.
To sa povećanjem cene cigareta nije baš lako. Dva su razloga. Prvo, ne bi se saglasili, a ionako su protiv takvih mera i odluka i povećanja akciza naši najveći proizvođači, a to su drugi i peti punioci budžeta Republike Srbije - „Philip Morris“, „BAT“ i zatim „Japan Tabacco“ u prvih 10.
S druge strane, imali bismo dodatni problem šverca cigareta iz susednih zemalja sa kojim se već suočavamo na ozbiljan način i koji nismo uspeli do kraja da rešimo, kao što nismo uspeli da rešimo već godinama šverc rezervnog duvana.
Onima koji se tim poslom bave obećavam da ćemo time i te kako pozabavimo i da ćemo taj problem u periodu koji je pred nama da rešimo.
Hvala vam zaista i na dobrim namerama i na dobroj ideji. Kada bi to bilo ostvarivo, to bi bio, u pravu ste bili, jedan najlakši mogući prihod u godinama koje su pred nama.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.
MIROSLAV MARKIĆEVIĆ: Gospodine predsedniče, imam ja još niz predloga koje ću u vremenu koji predstoji predlagati. Neću biti obeshrabren, iako razumem da vi sa vaše pozicije morate da odgovarate kako odgovarate.
Pošto su i kolege koje koji su pre mene koristili svih ovih osam minuta, tri, plus tri, plus dva, iskoristiću ih i ja da pokušam da dam nekoliko ocena kao glas građana. Mislim da to i jeste posao narodnih poslanika.
Čini mi se da većina građana misli da je ova država, ova vlast i oni koji je čine u ovom trenutku radila ono najviše što je mogla. Pošteno kaže premijer da smo imali i sreće. To je ljudski i to je odgovorno.
Shvatite ovo što ću sada da kažem da nije stav ni moje stranke, ni poslaničkog kluba. Koristim svoje dugogodišnje iskustvo ovde i neki autoritet. Čini mi se je neminovnost formiranje civilne zaštite.

11/2 GI/IR


Odrekli smo se mnogih stvari iz nekog vremena koje pojedinim nama nije odgovaralo ideološki. Nema razloga da to ne kažemo pošteno i da uradimo na tom formiranju civilne zaštite.
Čini mi se da je ministar Gašić rekao, načelnik je to i izbegao, a ministar Gašić je rekao koliki broj vojske, odnosno vojnika je učestvovalo u spasavanju građana. Čini mi se da je neminovnost i da povećamo broj vojnika.
Pošto mi ističe brzo, naravno da ćete vi da kažete - a novac za to? Prošli premijer, gospodine predsedniče, nije znao ni da mi odgovori koliko mi imamo agencija. Ja sam došao do nekog podatka od 152 agencije, s tim da velika Nemačka ima 53, koliko sam informisan. Evo, da ukinemo 100 agencija i da vidimo koliko je to vojnika.
Dakle, svaka čast svima koji su pomogli narodu u ovim teškim trenucima, ali kog građana vojska je bila oduvek vojska.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih čestitao predsedniku Vlade za sve ono što je radio za vreme poplave i posle, kada su poplave prošle, kada se voda vratila u korita reka.
Mogu da vam kažem sa pravom da možda jedino ja mogu da vas razumem od svih poslanika u sali u ovom trenutku, jer Jagodina je imala poplavu i znam šta znači kada 2000 porodica traži da u istom trenutku budete u njihovim dvorištima i da u istom trenutku razgovarate sa svima. To je veoma teško.
Čestitao bih ministrima koji su pokazali organizacionu sposobnost, posebno ministru vojnom, on je izašao, svoje iskustvo, i kao privrednik i kao gradonačelnik Grada Kruševca, preneo je na organizaciju kada su spasavali gradove, ministru policije, koji nije imao iskustvo ovakve prirode, ministru Vulinu. Imamo i tri dame, tri ministra posebno. I njima bih se zahvalio i čestitao jer sam sve vreme posmatrao događaje u drugim gradovima. Bile ste na terenu i pomagale građanima. Gospodinu Dačiću koji je odveo 80 ambasadora u Obrenovac, gospodinu Aleksandru Antiću, a posebno gospodinu Vučiću koji je izabrao tako dobar tim. Oni su pokazali šta znaju u ovoj nevolji i ovoj elementarnoj nepogodi.
Gospodine Vučiću, ne treba da obraćate pažnju šta piše na društvenim mrežama, jer to je takva manjina da niko ne shvata ozbiljno i da gubite vreme i da odgovarate. Sinoć sam gledao emisiju na RTS-u. Odgovarali ste 15-20 minuta na nešto što niko u Srbiji ne može da shvati da je istina da su plasirane takve informacije.
Dosta panike su dizali pojedini posmatrači koji sve vreme svog života su sedeli, ništa nisu radili i želeli da iskoriste ovu nevolju i da dobiju publicitet.
Pozivam sve te posmatrače koji su kritikovali da uzmu učešće, pa da vidimo da li oni imaju neke prijatelje iz inostranstva, da li su ta prijateljstva napravili za vreme dok su imali neke funkcije…
(Predsednik: Narodni poslaniče, vreme. Završite rečenicu.)
Hvala. Imam pitanje za premijera – kolika će subvencija biti za investitore, pošto moramo da im odgovorimo?
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Vučić. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Oko Uredbe za subvencije i oko zakona koje donosimo, zamoliću Lazara Krstića, iako bih mogao o tome da govorim, ali da i drugi ljudi se uključe.

11/3 GI/IR

Gospodine Markoviću, želim prvo da vam se zahvalim na tome što ste odgovorno postupali u trenucima kada je poplava napala grad iz kojeg dolazite i ceo Pomoravski okrug, iako nisam siguran da je u svim mestima bila tako ispravna reakcija kao što je bila u Jagodini.
Želim da vam kažem zašto sam u takvoj situaciji, pošto su se neki bunili, ne po društvenim mrežama, već i u političkoj javnosti, povisio ton, zašto sam sa nekim bio na „per tu“, zašto sam ovo, zašto sam ono. Zato što sam mislio da je najvažnije da u trenutku takve katastrofe koja nas je zadesila, prvo, treba da pokažemo disciplinu, odgovornost, posvećenost i to je bio razlog.

12/1 TĐ/VK 18.30-18.40

Nisam sinoć obraćao pažnju na društvene mreže, već sam obraćao pažnju na reakciju OEBS-a, koja me zaprepastila. Naravno, ne želim da bilo šta i bilo koga izvrgavam ruglu.
Želim da ponovim građanima Srbije šta je OEBS zvanično saopštio. OEBS je zvanično saopštio da moli i traži od vlasti u Srbiji da spreče dalje zaustavljanje formacija odnosno ukidanje pojedinih sajtova, poput, a primeri su bili skidanje teksta sa sajta „Blic“ i, na neko vreme, isključivanje nekih meni potpuno nepoznatih sajtova, i to zato što je to veoma opasna stvar za našu zemlju, zato što bi neko želeo na veoma opasan način da ugrozi demokratski kredibilitet ove zemlje i zato što mislim da je bilo važno da kažem svima da se radi o notornoj laži.
Sinoć sam uputio to pismo našim prijateljima iz OEBS-a. Srbija, od naredne godine, zajedno sa Švajcarskom treba da postane kopredsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju i tražio samo jedan dokaz, maleni dokaz za besmislene tvrdnje koje su izneli. Ceo dan čekam i nisam ga dobio.
Neka mi kaže „Blic“ da li smo mi skinuli njihov tekst, koji je uzgred potpuno idiotski. Reč je o nekom pismu meni ili o meni, ne znam ni sam. Ako smem da dam političku kvalifikaciju, mnogo gori tekstovi izlaze svakoga dana. Ne vidim da je tu neki problem. Za ove druge stvari nisam nikada ni čuo.
Zašto se to dogodilo? To se dogodilo zato što je potrebno napasti pozicije Srbije iz različitih uglova. Srbija u svoj svojoj krizi, u svim svojim problemima, posle mnogo godina, ne znam da li ste taj podatak zapazili, postala je najveća ekonomija zapadnog Balkana. Veća je čak i od Hrvatske, uz sve naše probleme.
Srbija bez obzira na to što mi ni jednog sekunda ne govorimo o bilo kakvom regionalnom liderstvu, mnogima na različite načine, posebno u našoj zemlji počinje da smeta. Ono što me bolelo to je što su ta prijave, te denuncijacije lažne dolazile iz naše zemlje, gospodine Markoviću, što znam da boli i vas.
Neću da takve stvari prećutim zato što će neko da kaže – pa tu je bilo nekakve istine. Kao što vidite, ja to ponavljam peti put. Dajte mi i najmanji dokaz za bilo koju od tih tvrdnji gospodo iz OEBS-a. Najmanji mi dokaz dajte. Još nijedan nisam dobio i neću da prelazim preko laži, ma ko da ih izgovara i ma kojoj organizaciji da pripada. Neću da dozvolim, uz vašu podršku, gospodine Markoviću, i uz podršku ne samo SNS-a, već i uz podršku SPS-a i PUPS-a i JS i cele Srbije, da Srbija bude napadana za ono za šta nije kriva. Ako postoji neki drugi razlog, skriveni ili neskriveni, kažite mi koji je to razlog. Da budem na čelu Vlade koja će Srbiju da dovede po bilo kom pitanju u tešku poziciju, na spoljnopolitičkom planu, ne želim. Nema problema izabraćemo nekog drugog, ali nemojte da nam uvijate nešto, a u stvari niste hteli to da nama kažete. Zato sam se osvrtao na to.
Danas sam se osvrtao na one koji danima to tvrde. To su takve teorije zavere. Sada postavljam pitanje – gde je, čekajte, hajde da budemo pošteni i da analiziramo. Pre mesec dana, ova država po nalogu tužioca je uhapsila gospodina Počuču, ova država uhapsila je gospodina Ivanovića. Jedan od njih, nemojte me držati za reč koji od njih, je odgovoran zbog toga što je pravio liste antisrba, da li je tako, ako se ne varam, ili je nosilac antisrpske aktivnosti, kako se to već nazvalo.
(Narodni poslanik Borislav Stefanović dobacuje sa mesta.)
Ne, to je ovaj drugi.
Tužilac je reagovao. Svi su tražili da država reaguje. Tužilac je reagovao, nije niko od nas. Ti ljudi su privedeni, pritvoreni. Ni na koji način se niko od nas nije mešao u reakciju države u vanrednoj situaciji. Izvinite, neki ljudi su sebi dali za pravo da govore o tome da država trpa ljude u hladnjače. Niko nije pozvan

12/2 TĐ/VK

na informativni razgovor zato što je nešto rekao o Vučiću, o Markoviću, o Dačiću, o Đilasu, o bilo kome drugom. Pozvan je da kaže gde su te hladnjače i gde su ti mrtvi. Pozvan je da kaže gde su te visoke peći i gde su ti mrtvi i ko su ti ljudi. Na to je usledila politička kampanja. Neko nam ne da pravo da govorimo, svi koji misle drugačije progonjeni su. Hladnjače nisu drugačije mišljenje. Visoke peći nisu drugačije mišljenje. Naravno, niko nije u pritvoru.
Sada vas pitam – gde je tu ne dozvoljavanje slobode mišljenja? Nikada se neću saglasiti da neodgovorna lupetanja i izmišljotine, koji Srbiji toliko štetu nanose, gde predstavljaju ove ljude ovde, ministre, vas u parlamentu, ubicama, psihopatama i ludacima koji trpate u hladnjače leševe, koji trpate u visoke peći leševe i da mi govorite da je to sloboda govora. Sa tim neću da se saglasim. Neka bude sloboda govora i da sam hteo da ubijem svoje dete, da sam ovakav i onakav, ali da su svi u Srbiji ubice i psihopate i da trpaju leševe u hladnjače i visoke peći, izvinite, to nije sloboda govora i to nije Srbija.
PREDSEDNIK: Gospodine Markoviću, da li želite tri minuta?
(Dragan Marković, sa mesta: Samo ministar finansija neka odgovori.)
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.
LAZAR KRSTIĆ: Kao što znate, uredba o SIEPA je prošla. Govorio sam da je finansijski okvir za to, dakle za subvencionisanje u privredi od 2014. do kraja 2016. godine, nekih 130 miliona evra, tj. 15 milijardi dinara. Deo toga ide na subvencionisane kredite, oko 60 miliona evra sa kojima smo krenuli ove nedelje. Ovo preostalo, oko 70 miliona evra, u naredne dve godine, to izuzima bilo kakve vanredne prihode koje bismo mogli da imamo i moći će da se rasporedi u skladu sa uredbom o SIEPA. Tamo je sada drugačija komisija, nego što je ranije bio slučaj. Ministarska je komisija i u narednih nedelju, dve dana zajedno sa ministrom privrede ćemo definisati uslove tačnih subvencija po radnom mestu. To će zavisiti u principu od razvijenosti regiona. Videćemo da nađemo način da to uparimo sa dinamikom rešavanja preduzeća u restrukturiranju.
To je jedna vrsta olakšica. Druga vrsta olakšica je ovo o čemu smo diskutovali i o čemu diskutujemo na ovom redovnom zasedanju, ako se ne varam. To su poreske olakšice na koje investitori, takođe, otvaraju nova radna mesta, zapošljavaju nezaposlene. To su olakšice između 65 i 75% od nivoa doprinosa koje plaćaju. One svakog meseca idu i zavise od broja radnika i visine plate koju isplaćuje, ako bude usvojena, naravno.
PREDSEDNIK: Reč ima premijer Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Ovo što je rekao gospodin Krstić, to je bez vanrednih prihoda. Kao što sam rekao za neke prihode povodom obnove, biće još vanrednih prihoda i imaćemo više novca da ponudimo investitorima u ovoj godini, a nadam se još više za 2015/16 godinu. Nadam se da ćete to moći da iskoristite na najbolji mogući način i da zaposlimo što veći broj ljudi. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

13/1 AL/DP 18.40-18.50

DRAGAN MARKOVIĆ: Imam još dva pitanja.
Jedno pitanje za ministra Gašića - gde su nam čamci u Vojsci? Ja sam čak zapamtio onih pet, šest čamaca, mogu da ih identifikujem u hiljadu čamaca vojnih. Šta je razlog, zbog čega Vojska nema čamce?
Predlog ministru za lokalnu samoupravu da izda jedno saopštenje gradovima i opštinama koje su poplavljene da ne čekaju da im Vučić obezbeđuje ćebad, dušeke i krevete, jer svi oni misle da će to iz Beograda da stigne u poplavljena područja. Zna se šta država može da pomogne. Da svim lokalnim samoupravama, gospodine predsedniče Vlade, koje su imale potrebu izdate naredbu da izvrše rebalans budžeta i da ono što nisu prioriteti, a predviđeno je u budžetu, da ta cifra ide za pomoć poplavljenima u opštinama i gradovima gde je elementarna nepogoda zadesila te gradove.
Isto tako, zamolio bih vas, ako možemo što pre, odnosno ne ja, nego oni poljoprivrednici čije su njive poplavljene, da znaju po kom kriterijumu će biti određena nadoknada. Zašto to? Zato što je sada krajnje vreme da se presele određene poljoprivredne kulture koje su pod vodom i tu ima nekoliko vrsta šteta. Ima njiva štetu gde je voda projurila, tu je manja šteta, i gde se voda zadržala. To je takođe bitna stavka u narednih tri ili pet dana kako bi poljoprivredni proizvođači sami kupili seme da mogu da preseju, a kasnije kad Vlada odredi procenu koliko je to po hektaru da dobije nadoknadu ili već ne znam šta ste planirali.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Da li neko želi da odgovori?
Izvolite ministre.
BRATISLAV GAŠIĆ: Moram prvo da istaknem jednu veliku profesionalnost i posvećenog pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u toku pružanja pomoći našim građanima i na početku mog obraćanja bih rekao da je Vojska Srbije u svim ovim danima teškog vanrednog stanja imala dovoljno opreme na raspolaganju, čak smo jedan deo opreme i Sektoru za vanredne situacije davali kao pomoć, jer prosto, imali smo problema sa malim čamcima i sa velikim bujičnim tokovima gde motori male snage nisu mogli da idu.
Što se tiče čamaca, u ovoj situaciji smo ih imali dovoljno, a tačno je gospodine Markoviću, u prethodnom periodu od 2005. do 2012. godine prodato je 874 komada čamaca po ceni od 10 do 14.000 dinara. Prodato je vanbrodskih motora 111 komada. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka poljoprivrede Bogosavljević. Izvolite.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: U vezi pitanja gospodina Markovića, a koje se odnosi na pomoć poljoprivrednim proizvođačima u ovom momentu, želim da kažem da je na nivou našeg Ministarstva formirana radna grupa i ona intenzivno radi na utvrđivanju prioriteta u tom smislu da se procenjuju površine u poplavljenim područjima koje se ovog momenta mogu ponovo zasejati. Sa tim podacima ćemo vrlo brzo izaći pred građane. Uz to određujemo i potrebnu količinu semena, đubriva, nafte, tako da sve površine koje ponovo mogu biti zasejane će biti i zasejane.
Paralelno sa ovom procenom naše stručne službe rade uzorkovanje zemljišta, rade analize zemljišta, utvrđuje se sadržaj hranljivih materija, utvrđuju se eventualna hemijska i mikrobiološka zagađenja, a opet paralelno sa svim ovim su naši poljoprivredni stručnjaci iz svih oblasti, koji se sastaju i prave plan, odnosno preporuku našim proizvođačima šta da seju, koje vrste, koje sorte su u ovom momentu najpodesnije.





13/2 AL/DP

Hoću da kažem da vrlo intenzivno radimo da se obezbedi da njive koje sada mogu biti ponovo zasađene budu i zasejane. Pri tom, radimo na tome da najveći deo potrebnih sredstava u smislu repro materijala obezbedimo iz donacija. Imamo jako veliki broj onih koji nam nude pomoć. Tu su i naši poljoprivredni instituti, odnosno naučno-istraživački instituti u oblasti ratarstva, povrtarstva, ali i strane kompanije koje su rade da nam pomognu.
Vrlo brzo ćemo ovu prvu meru pomoći koja je urgentna mera pomoći i realizovati. Nadam se već u narednih najkasnije sedam do 10 dana. Posle toga sledi dalja procena štete i dalje sagledavanje mogućnosti za pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima, onima koji su pretrpeli najveću štetu u ovim poplavama. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Dragan Marković.
Imate dva minuta komentar i dajemo reč Vladimiru Marinkoviću.
DRAGAN MARKOVIĆ: Predložio bih kako još da dođemo do para predsedniče Vlade, a da oni koji su opterećeni većom cenom ove usluge se ne ljute. Najbolje može da se preko putarine. Ne bi nam zamerili ni oni koji su u tranzitu, jer, lupam sad, 10 ili 20 dinara, od Jagodine do Beograda je 450 dinara, da li će da plati 470, uzeo sam kao primer tu lokaciju zato što najčešće putujem, i mogli bi da dođemo do dosta para imajući u vidu da će frekvencija saobraćaja u narednim mesecima biti mnogo veća.
Isto tako, gospodine predsedniče Vlade, hteo sam da vam predložim da pošaljete jednu poruku Evropi da Srbija nije u katastrofalnoj situaciji. Poplava je elementarna nepogoda koja je trajala nekoliko dana. Da iskoristimo tu međunarodnu popularnost koju uživa Srbija i vi lično. Doživeo sam da me nekoliko stranaca iz Austrije, Francuske, Nemačke, Makedonije i Bugarske, od kojih smo dobijali pomoć, i mogli bi da ih pozovemo da oni koji žele da svoje fabrike u neku državu da ta država bude Srbija. Najveće seljenje fabrika je iz Italije u ovom trenutku i to je moj predlog kako da pozovemo te investitore koji su zainteresovani i da ovde postoji sada i jača politička stabilnost nego što je bila i pre nego što je elementarna nepogoda zakačila Srbiju.
Na kraju da vam se zahvalim još jednom jer ste me nekoliko puta zvali, da li treba neka pomoć i danju i noću, da čestitam ministrima i siguran sam da ocena za vreme vanrednog stanja za Vladu i ministre je 10.00.
PREDSEDNIK: Pitanje. Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem uvažena predsednice Skupštine.
Poštovani predsedniče Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo od strane premijera čuli jedan iscrpan izveštaj o direktnim posledicama koje su elementarne nepogode nanele našoj zemlji. Ostaje nam, kako je rekao, da sagledamo i da što pre i što brže utvrdimo indirektne štete koje se odnose na privredu, preduzeća, radna mesta koja su izostala i ohrabruje stav da će se taj posao uraditi u narednih pet meseci. To i predstavlja jedan novi pristup rešavanju problema, utvrđivanje jasnih rokova i nadam se da će Vlada RS zajedno sa svim institucijama i svim partnerima i društvenim akterima taj posao što bolje i efikasnije uraditi.
Moje pitanje je upućeno ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospođi Kori Udovički, indirektno premijeru, a imamo i predlog za ministarku građevine prof. Zoranu Mihajlović. Pitanje se odnosi na to šta će Vlada RS i konkretno Ministarstvo, koju će metodologiju primeniti u okviru procene ovih šteta?

14/1 JB/SU 18,50-19,00

Čuli smo o tome da iz lokalnih samouprava stižu razne informacije, razne procene, nekada realne, u većini slučajeva nerealne, a znamo i sami koliko je važno da se taj nivo štete i jasna i precizna cifra utvrdi kako bi mogli da planiramo državne troškove i kako bi mogli da planiramo ono što će nam doći od inostrane pomoći.
U tom nekom smislu zanima me, pošto više metodologija postoji, koju će metodologiju primeniti ministarstvo i Vlada Republike Srbije?
Veoma je važno ono što je pomenuto, a to je donatorska konferencija koja je najavljena. To bi bilo veoma značajno za našu zemlju i pogotovo za naredni period iz više aspekata, a to je da mi moramo da na jedan maksimalno dobar način, moram to da pomenem, valorizujemo našu jedinstvenu međunarodnu poziciju. Ovakvu poziciju, gde god da odete, u SAD, u Rusku Federaciju, Kinu, nismo imali poslednje 24 godine.
Stiže nam pomoć iz UAE, Alžira, Azerbejdžana i ovu solidarnost i ovu vrstu energije koju su ljudi pokazali svih slojeva i radnici i menadžeri i vlasnici preduzeća….
(Predsednik: Vreme, poslaniče.)
… i predstavnici Vlade, moramo da iskoristimo, te vas molim da mi odgovorite i na ovo pitanje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima Kori Udovički. Izvolite, ministre.
KORI UDOVIČKI: Hvala na pitanju.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu zaduženo je od stranke Komisije za procenu štete od elementarnih nepogoda da malo poradi na ovoj metodologiji procene štete, zato što u trenutku kada smo krenuli uobičajenim načinom, kako se radi već više od 20 godina, shvatili smo da za štetu ovakvih dimenzija koja stvarno prevazilazi bilo šta, osim 1999. godine, što smo u tom periodu imali, a sa druge strane ovog puta je međunarodna zajednica veoma uključena. Mi moramo neke stvari tu da osavremenimo i da budemo sigurni da ćemo i mi i oni biti sigurni da procene koje pravimo su valjane.
Jedan od problema sa tom starom postojećom metodologijom je da je isuviše detaljna i suviše skoncentrisana na to da prebroji nešto, da inventariše nešto, a nedovoljno na to da se izvuče, da tako kažemo, i razvojni efekat, šta ova katastrofa čini ne samo našim zgradama, ne samo našim putevima, kućama, poljoprivredi, već našoj budućoj zaradi, onome od čega ćemo mi živeti u budućnosti. Međunarodna zajednica, njihovi predstavnici, spremaju donatorsku konferenciju za jedno desetak nedelja i do tada očekuju da smo mi ne samo to procenili, već razvili ove programe.
U ovom trenutku, ovo ministarstvo samo se bavi ovom metodologijom i radimo na tome da uprostimo ono što snimamo, da ove preliminarne procene koje su opštine dobile zadatak da urade do 30. maja mogu da se ponovo revidiraju, da se pogleda šta tu može biti, a znamo da se sada u velikoj meri još uvek dosta odokativno radi i ponekada te cifre precenjuju.
Umesto toga, naglasićemo jednostavnije informacije, ali da bude jasno šta je količina, a šta vrednost, a omogućiti u saradnji sa međunarodnom zajednicom posle i ponovnu kontrolu, kada se bude dolazilo do definitivnih podataka, a zatim kontrolu toga kako su sredstva upotrebljena, da ono što se već deli kao pomoć, a deliće se i u ovom periodu dok se dolazi do konačne procene štete i u budućnosti, ode tamo gde smo svi zajedno namenili i gde je bilo najpotrebnije. Hvala.


14/2 JB/SU

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Dodala bih samo nekoliko informacija. Nije problem samo da se vežemo za prvi deo, sačekaću vaš predlog, ali vezano za Komisiju za procenu štete i za sve ove preliminarne prve procene koje dolaze od lokalnih samouprava.
Lokalne samouprave su dobile zadatak da do sutra, praktično do 30. maja dostave prve preliminarne procene štete. Naravno da su to zaista prve preliminarne procene, verovatno u mnogim lokalnim samoupravama na različite načine i napravljene, ali ono na čemu trenutno radi Komisija to je da formira timove za lokal. Dakle, u tim timovima za lokal će biti inženjeri Građevinske direkcije Srbije, biće anketari Statističkog zavoda, biće strani eksperti, dakle svi oni će se raspodeliti po lokalnim samoupravama da sve te prve preliminarne procene štete pogledaju. Pored fotografija, dokaza određene štete, moraju da se naprave u drugom redu i realnije procene.
Kancelarija koja se formira u stvari jeste operativno telo na neki način Vlade u kojoj će se praktično naći sve centralizovane procene štete, a nakon toga izvršene kontrole i način trošenja novca.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić, izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospođo Gojković.
Pokušaću da odgovorim, jer to sada ja nisam razumeo sisteme i Poslovnik kako ide, pa nisam mogao malopre da odgovorim gospodinu Markoviću, a onda ću i gospodinu Marinkoviću.
Ovo za putarinu, imamo mi neke stvari koje tu trebamo da rešimo, jer nama ne ide direktno u budžet, već ide u puteve, a putevi onda time plaćaju i održavanje i sve drugo, ali tu ćemo mi uneti neke izmene, veću kontrolu tokova novca i posebno u projekcijama, a projekcije su takve da ćemo imati stotine hiljada automobila više od prošle godine, kada smo imali najviše. Moguće je, ali ne možemo to znati, da ne možemo da pravimo razliku u ceni između domaćih vozila i stranih vozila, tako da nećemo moći onoliko koliko bismo voleli da takvu cenu uvećamo i da zaradimo.
Što se tiče vaše druge stvari oko poruke investitorima, mi kao što znate gospodine Markoviću, bićete pozvani narednih dana u Vladu Republike Srbije da o tome dodatno razgovaramo, mi smo uredbu već doneli, ali nam je potrebno još nekoliko važnih zakona da donesemo ovde u Narodnoj skupštini da bismo mogli da krenemo u jedan evropski i svetski roud šou, da pokažemo da je Srbija najbolje mesto za investicije, kada budemo promenili Zakon o radu, Zakon o privatizaciji i stečaju, nekoliko tih strukturnih legislativnih reformi krenemo u sprovođenje, onda je veoma važno za nas da svuda u svetu pokažemo zašto je Srbija povoljnija destinacija nego zemlje u regionu, nama prijateljske zemlje, ali mi se borimo za naše parče kolača.
Borimo se da mi zaposlimo najveći broj ljudi u našoj zemlji i tada ćemo to svakako da radimo. Svi naši ljudi koji to mogu da urade gostovaće u evropskim i svetskim metropolama, imaćemo veliku promociju srpske privrede i mogućnost već 30. juna, ako se ne varam, u Nemačkoj i to pod pokroviteljstvom na jednom posebnom skupu Frank-Valtera Štajnmajera, nemačkog ministra spoljnih poslova, i značajnog broja nemačkih privrednika. Očekujem velike uspehe. Naravno, ništa sve to neće biti dovoljno, ali kada sve te stvari uradimo onda će to biti nešto povoljnije. Ne samo iz Italije, već i iz nekih drugih zemalja se seli kapital. Nama je drago što se iz Srbije pre svega taj strani kapital koji je najstabilniji i koji nam najviše donosi i u porezima i u svim drugim fiskalnim dažbinama koje Srbija naplaćuje se ne seli iz

14/3 JB/SU

Srbije. Naprotiv, dolaze. Ono što nam je važno to je da dodatno podstaknemo srpski privatni sektor, srpski preduzetnički duh, da naši ljudi počnu da rade, da zajednički pokušamo da se izborimo i tu tražimo podršku i opozicionih stranaka da nam pomognu da taj mentalitet – ja čekam posao 12 godina, ili – ja čekam posao 20 godina probamo da promenimo. Nemoj da čekaš posao, neće doći po tebe. Ti ga prigrabi, uzmi, napravi posao, zaradi novac. Pomoći će ti država ako je potrebno i kroz mere za samozapošljavanje i kroz povoljne kredite i na sve moguće načine.

15/1 MO/SM 19.00-19.10

Sami moramo da imamo ideju i moramo da shvatimo da je najbolji način zarade, najpošteniji moguć, pri tome ne kažem da onaj ko radi u javnom sektoru nije pošten, ali da možete mnogo da zaradite, a da to bude pošteno, to je uvek u privatnom sektoru. U javnom sektoru ne možete mnogo da zaradite a da je pošteno. Nažalost, kod nas je danas glavna stvar kako da se zaposlimo u javnom sektoru. Ako to budemo uspeli da promenimo, onda ćemo to da napravimo.
Još jedna stvar. Dakle, kada sve ove mere budemo završili, mi ćemo ići na svetsku promociju i tih mera i onda ćete moći na najvećim svetskim televizijskim mrežama da vidite ponudu Srbije. Mi smatramo da je naša orijentacija nešto drugačija. Za našu zemlju mislimo da je najlepša, ali nećemo ići sa reklamama – beautiful, wondferful serbia ili tako nešto, već ćemo ići sa direktnom poslovnom ponudom i sa onim što mi nudimo investitorima, onima koji bi da ulože svoj novac u Srbiju i na takav način ćemo da reklamiramo našu zemlju. Svi su sa svojim idejama i te kako dobro došli.
Gospodinu Marinkoviću još jednu reč. Dakle, vi ste u pravu, nama je veliki problem i velika šteta nam je ta indirektna šteta. Zato sam rekao i za elektroenergetski sektor. Malopre me je ministar Antić obavestio da su nam Nemci ponudili, Nemci, najbrži, najsposobniji, da nam do 31. oktobra osposobe Tamnavsko polje. Pogledajte kakva je to katastrofa za nas i kakve su razmere te katastrofe i onda vam je sve jasno. Tu je i ono što nam nije direktno oštećeno, bageri gde nam nije direktno mehanizacija oštećena, ali smo oštećeni na dnevnom nivou za ogromne sume novca. Da ne pričam o tome što ste u pravu koliko će mali preduzetnici iz Obrenovca, mali preduzetnici iz Krupnja, mali preduzetnici iz nekih drugih gradova i opština da pate i koliko će gubitaka da imaju i sa koliko problema da se suoče. Tu ćemo morati da pronađemo nekakav modus, neki način da im bar deo onoga što su izgubili uspemo da nadoknadimo. Teško je sračunati tu indirektnu štetu, a ona je u svakom slučaju, ako hoćete i ako smem to da kažem, veća od one direktne. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima Vladimir Marinković, tri minuta. Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zadovoljan sam odgovorima ministarke Udovički i premijera, a profesorka Mihajlović mi je dala šlagvort da iznesem predlog. Rekli ste da ćete već do 30. maja da formirate specijalne timove koji će u okviru, da tako kažemo, nekog aspekta postkriznog menadžmenta da reaguju i da procenjuju na jedan kvalitetan način štetu. Moj predlog u konsultaciji sa koleginicom Brankom Bošnjak, koja je u ovoj oblasti jedan od najeminentnijih stručnjaka u našoj zemlji, je da se u okviru tih timova angažuju i stručnjaci članovi Inženjerske komore Srbije. Kao što i sami znate, Inženjerska komora Srbije ima 26.000 članova i ima velike kapacitete i kada su ljudski resursi u pitanju, ideje i znanje koje može i te kako da nam posluži, ono što nam je najbitnije, da nađemo i pronađemo što više sopstvenih resursa kako bi mogli na najbolji način da prevaziđemo ovu situaciju.
Naš predlog je, pošto je nama danas potrebna, a i sutra će biti, društvena odgovornost, mnoge kompanije i privatne i državne su je pokazale, nadam se da će to raditi i u budućnosti, da recimo Inženjerska komora deo ili kompletnu članarinu od nekih 265 miliona dinara, kao jedna društveno odgovorna institucija, usmeri na to da se ljudi iz regiona, inženjeri u onim oblastima koje su pogođene elementarnim nepogodama angažuju. Nije u pitanju samo procena štete, u pitanju su i projekti sanacije. Na taj način bi i mogli da uposlimo i da damo posao našim inženjerima, kao što ćemo, nadam se, uposliti i građevinsku operativu i kao što ćemo ovu situaciju koja nam se nažalost desila, kako je i premijer o tome govorio,



15/2 MO/SM

iskoristiti tako da dobijemo što bolji i što jači zamajac za razvoj naše kompletne privrede. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Zorana Mihajlović.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Radi se na tome. Već smo u kontaktima sa Inženjerskom komorom u svakom smislu te reči, i od članarina i od pomoći i načina kako da najviše u stvari iskoristimo samu Inženjersku komoru i članove Inženjerske komore da u ovoj situaciji budu uključeni i pomognu, ali u svemu, u svakoj fazi koja nas čeka.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima Milan Krkobabić.
MILAN KRKOBABIĆ: Gospođo Gojković, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani narodni poslanici, forma poslaničkih pitanja, bar na današnjoj sednici, po meni ima i onu konstruktivnu stranu koja bi možda mogla i da postane praksa. Ali, moramo da budemo i realni i u ovoj formi moramo da dozvolimo i treba da dozvolimo različita mišljenja i mišljenja koja, ubeđen sam, bar u ovoj sali, a i u ovoj zemlji nisu zlonamerna. Želim da verujem da nisu zlonamerna.
Naravno, pokušaću da budem konkretan. Moje pitanje će biti i obrazloženo sa određenom vrstom predloga. Javna preduzeća u Srbiji, uzeću samo tri velika, „Železnicu“, EPS i „Poštu“, broje, nećete verovati, 70.000 zaposlenih ljudi. Samo u „Pošti“, po evidenciji koju imam, već 300 ljudi se prijavilo koji su pretrpeli manja ili veća oštećenja. Pretpostavljam da je taj broj u EPS-u veći, a i u „Železnici“ takođe.
Zašto ovo govorim? Mi smo pratili sve ovo što se događalo i uzimali smo učešće koliko smo mogli. Čuli smo da je jedno, drugo, treće ili četvrto javno preduzeće dalo donaciju određenih sredstava, ali ono što je bitno za ovo moje izlaganje, odnosno za predlog, jeste da na poziciji sponzorstava i donacija javna preduzeća u Srbiji imaju, gospodo poštovani prijatelji, velike pare. Voleo bih da čujem i od ministra privrede ili ministra finansija kolika su to sredstva. Pretpostavljam slobodnom procenom da bi gospodin ministar Stefanović bio zadovoljan kad bi sad mogli odmah da kupimo jedan helikopter od 10 miliona evra.
Stoga, moj predlog ide u pravcu da predsednik Vlade pokrene inicijativu, da zajedno sa svojim timom definiše mogućnost, ali ja bih rekao više obavezu uređenu određenom regulativom, da se ta sredstva koja sad stoje u programima poslovanja na pozicijama sponzorstava i donacija usmere prevashodno na rešavanje gorućih potreba zaposlenih u tim preduzećima, a ostatak sredstava da se iskoristi da država može da odgovori svojim obavezama. Ovo je nešto što predstavlja opipljiva novčana sredstva…
(Predsednik: Vreme, tri minuta.)
Završavam pitanjem i sugestijom i očekujem da gospodin premijer pokrene inicijativu u vezi ovih stvari.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.


15/3 MO/SM

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Krkobabiću.
Svakako da na sponzorstvo potrošimo tu sumu novca, verovatno i veću, kada govorimo o javnim preduzećima, nema nikakve sumnje. Tu je reč pre svega o kulturnim manifestacijama, sportskim priredbama, sportskim savezima, sportskim klubovima. Ne znam, pravo da vam kažem, šta bih vam rekao. Zato sam govorio i zato mislim da je važno da ministar Udovičić pripremi i da se konačno posle one javne rasprave i svega što smo imali pripremi privatizacija sportskih klubova, da ne bismo morali da dajemo milione i milione evra sportskim klubovima, umesto da uzimamo od poreza za državu, da uzimamo mi od njih, a ne oni od nas. Ali, sve je to kod nas naopako postavljeno i, naravno, onda ste izloženi brutalnom progonu i napadima, zato što je pitanje, kao i kod naših opština, ko će više da uzme, a ne ko će više da zaradi.

16/1 JJ/MJ 19.10 – 19.20

Nažalost, tu postoje ugovori koje ne možete da raskidate kao što znate, ali će postojati ne samo preporuka, već bih rekao striktne norme i ponašanje u javnim preduzećima koje će zabranjivati takvo trošenje narodnog novca. Molio bih da svaku vrstu pomoći i podrške koju dajete unutar javnih preduzeća, zamolio bih vas da svi državni organi budu upoznati sa tim da nekim ljudima ne bismo davali dva, tri ili četiri puta pomoć i podršku.
Na jednom mestu sam bio, danas sam čuo ženu koja kaže – pa kakva mi je pomoć jedna pašteta? Ali, sam ušao u jednu kuću u kojoj sam video bar stotinu pašteta. Dakle, hajte da probamo da svi imaju po 10 pašteta, bar da može da traje tri ili četiri dana.
Dakle, zato vas molim u Pošti, kao što molim ljude u EPS i Železnici, oni će imati i druge mnogo veće probleme sa popravljanjem svoje infrastrukture da to obavimo i najčistiji mogući način. A za sledeću godinu nedvosmisleno će bez obzira da li će ići u privatizaciju, ili ne „Telekom“, a EPS će svakako morati da štedi da bi mogao da sve one gubitke koji su nam sad napravljeni, svi oni problemi sa kojima se suočavamo da ih nadoknađuje i nadomešćuje i sam EPS, ali i koliko bude moguće uz širu državnu podršku.
U svakom slučaju uz zahvalnost za vaš predlog, jer svaki predlog gde možemo da uštedimo neki novac i gde možemo da odvojimo više novca za postradale je dobro došao. Ostaje vam i ova moja molba samo da evidentiramo jasno pomoć i podršku koju su javna preduzeća pružila svim svojim zaposlenim. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Tri minuta. Izvolite.
MILAN KRKOBABIĆ: Zahvalan sam na prihvatanju predloga i moram da istaknem da sam potpuno saglasan, da je neplaćanje štetno, koncept neplaćanja nije dobar. Koncept podizanja cena, takođe nije dobar. Dodatnih opterećenja, isto nije dobar. Narod je osiromašio i teško može da izdvaja dalje.
Ono što je bitno u ovome svemu, kada smo malopre pričali o setu ovih ekonomskih zakona, govorio je predsednik Vlade, predložio bih da se uzme u ozbiljno razmatranje i tri ključna zakona, Zakon o privrednim društvima, Zakon o javnim preduzećima i Zakon o javnim nabavkama. Mislim da je proteklo već dosta vremena gde mogu da se uoče prvi rezultati, rekao bih pre određeni nedostaci vezani za ove zakone. Bilo bi krajnje uputno, ako to možemo da uradimo u jednoj ubrzanoj proceduri, pogotovo kod Zakona o javnim nabavkama, da iskonsultujemo ljude koji rade u javnim preduzećima, da vidimo neposredno šta su to kameni spoticanja, gde su uska grla, gde ne realizujemo planove, gde možemo da imamo dodatne uštede.
Mislim da set ovih zakona međusobno je povezan i uslovljen i u narednom periodu on bi predstavljao, po meni, jedan bitan doprinos pokretanju privredne aktivnosti u celini, a samim tim i otvaranju novih radnih mesta.
Na kraju pozdravio bih optimizam premijera. On nije čovek koji je olako optimista, bez pokrića. Mislim da je sad postao optimista, tamo gde je baš neophodno, a to je u pokretanju privredne aktivnosti, jer nema preduzetničkog duha bez optimizma. Zaista, ova nesreća je izrodila i određeni talas optimizma i vere da možemo nešto da uradimo. Bilo bi veoma uputno i korisno da ne napravimo ni jedan gest, da ne izazovemo bilo kakvu sumnju u bilo čemu što bi narušilo taj početni optimizam. Ponavljam, da ga kanališemo u pokretanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta.
PREDSEDNIK: Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.




16/2 JJ/MJ
MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ono što će obeležiti izveštaje medija sa ovog našeg današnjeg zasedanja jeste konačno saznanje o broju žrtava koje su ove katastrofalne elementarne nepogode koje su zadesile Srbiju prethodnih dana odnele života. Želim baš zbog tih žrtava da se odgovorno ponašam i da raspravljamo danas i na ovoj sednici, ali i u narednom vremenu.
Ovaj zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, a od gospodina premijera sam pre neki dan, preko medija čuo da radimo po zakonima iz 70-ih godina. Ovaj ključni zakon ima sigurno podzakonskih i drugih zakona koji nisu usklađeni i trebalo bi o tome da razgovaramo.
Rekli ste da kažemo makar jedan deo zakona koji nije ispoštovan i evo ja ću da pročitam u članu 10. tačka 11. kaže – Vlada izveštava Narodnu skupštinu o vrsti i uzroku i razmerama vanrednih događaja i vanrednih situacija, o preduzetim merama i aktivnostima sistema zaštite i spašavanja i o procenama daljeg razvoja situacije.
Do danas se to nije desilo. Imate inicijativu da Vlada podnese izveštaj i da o tome razgovaramo. Danas su poslanička pitanja. Danas silom prilika govorimo o ovome. Očekujem da ćemo imati izveštaj i da ćemo imati posebnu sednicu, kao što traži naša poslanička grupa kako bi mogli da dobijemo konkretne odgovore na mnoga pitanja koje danas zbog malo vremena koje imamo na raspolaganju ne možemo da dobijemo. Da nema ove teme, mogli bi da razgovaramo o stanju u medijima, o maloj maturi, izborima na Kosovu, stanju državnih finansija. Ali, sve to u ovom trenutku pada u drugi plan i treba da razgovaramo o svemu onome što je Vlada radila.
U ovom zakonu govori se u načelu preventivne zaštite. Govori se o tome da se vanredna situacija proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja. Ako se ja dobro sećam, a mislim da je i premijer govorio o tome, danas na početku, 12. maja je bilo upozorenje Republičko hidrometerološkog zavoda. Noć 13. na 14. obilne padavine, 14. maja, već 13. su proglašene vanredne situacije u nekim gradovima, a tek 14. je država na teritoriji cele Republike proglasila vanrednu situaciju. Da li je to bilo blagovremeno? Da li se proglašenje vanredne situacije odmah po upozorenju Republičkog hidrometerološkog zavoda, da li su mogle da se spreče negativne posledice koje su se desile na teritoriji raznih opština, a naravno najozbiljnije na teritoriji Opštine Obrenovac?
PREDSEDNIK: Ko želi da odgovori?
Reč ima predsednik Vlade Aleksandar Vučić.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Nisam samo razumeo u čemu je prekršaj Vlade Srbije napravila. Prvo, ne zakazuje Vlada sednicu Skupštine, ona može da traži, ali ne zakazuje ona. Sa druge strane, da, Vlada će da podnese izveštaj Narodnoj skupštini baš u skladu sa članom koji ste pomenuli. Nije potrebno, pošto sam se naslušao herojskih priča šta će sve neko, ne mislim na vas gospodine Đurišiću vi ste vrlo korektan poslanik i nemam problem da to kažem, naslušao sam se herojskih priča, junačkih dela šta će sve neko da nam kaže, šta će sve neko da nam uradi ili ne znam šta.
Nemam čega ni da se plašim, ni da se stidim. Odluku o vanrednoj situaciji na celoj teritoriji zemlje donela je Republika Srbija. U jedinom mogućem trenutku i to u trenutku kada mnogi drugi u regionu nisu doneli tu odluku. Bosna i Hercegovina ni jednog trenutka nije donela tu odluku. Hrvatska ni jednog sekunda nije donela tu odluku. Kritikovano je rukovodstvo i jedne i druge zemlje zbog toga. Srbija je donela tu odluku istog sekunda kada je katastrofa u Obrenovcu krenula da se dešava. Reagovali smo najbolje što smo znali i umeli, najbolje što smo mogli.

17/1 VS/IP 19.20-19.30


Što se tiče izveštaja i informacija, upoznavanja Narodne skupštine, bićete u potpunosti upoznati. Ne mislim da je potrebno još mnogo informacija, ljudi su ih čuli. Potrebno je da državni organi urade i obave svoj posao u skladu sa zakonom. Ukoliko je bilo krivičnog dela i ukoliko je postojala bilo kakva i bilo čija krivična odgovornost, kao što vidite, nadležni državni organi veoma, veoma temeljno i odgovorno rade na tom poslu i to je njihov posao. Da ne rušimo i ne kršimo bilo čiju prezumpciju nevinosti, dakle, nadležni državni organi svoj posao će da obave.
Što se tiče Narodne skupštine, danas smo ovde da na vaša pitanja, nedoumice, ili bilo šta drugo odgovorimo, a sa druge strane izveštaj Narodne skupštine sledi. Ja sam danas dobio od svih delova sistema, ako to mogu na takav način da nazovem, veoma obimne izveštaje. Potrebno mi je neko vreme da te izveštaje pročitam, da to sve svedemo u jednu veliku svesku ili knjigu, da to možemo da dostavimo Narodnoj skupštini Republike Srbije i narodnim poslanicima. Nemamo nikakav problem da se o tome izjašnjavamo, da čujemo svaku vrstu razumne kritike. Inače, nije pitanje vanredne situacije, pitanje je tretiranja elementarnih nepogoda i procene štete, zakon iz 1992. godine, a jedno je zakon iz 1987. godine.
Dakle, imamo takve besmislene i glupe probleme sa kojima se suočavamo i za to nisam rekao da ste vi krivi, za to sam jednako kriv ja, koliko i vi i svako drugi u ovoj sali, zato što se nikada nismo bavili u ovoj zemlji preventivom, nikada, kao što se ni sutra nećemo baviti preventivom od požara, a znamo da će požar možda da nas pogodi, zato što nemamo dovoljno novca. Nikada nemamo dovoljno volje za preventivu. Uvek reagujemo post festum, to je naša priroda i nadam se da ćemo to svi zajedno umeti da promenimo i tu ne krivim ni vas, niti slavim nas, jer mislim da je potpuno jednaka odgovornost i na jednima i na drugima.
Što se tiče usputnog prebacivanja za neke druge sfere društvenog života, vi znate da smo za tu vrstu razgovora uvek otvoreni, posebno oko stanja u javnim finansijama, ali i svim drugim temama.
Dakle, onoliko koliko možemo, kako i koliko znamo, a mislim da imamo stručnije ljude, nego što su imale mnoge prethodne vlade, jer mi smo spremni da o tome razgovaramo. Pred nama su teške reforme. Ako znamo šta nam je cilj za 2018. i 2019. godinu, onda sam potpuno uveren da te ciljeve možemo da ostvarimo, ali za to nam je potrebno i zajedništvo i jedinstvo i mnogo rada i mnogo truda, mnogo marljivosti, mnogo posvećenosti, a u svemu tome, uveren sam da ćete značajnu ulogu imati i vi jednako kao i Vlada Srbije. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, tri minuta.
MARKO ĐURIŠIĆ: Moja intervencija je bila u tom smeru da od vas čujemo obećanje da ćemo dobiti izveštaj i o njemu ovde raspravljati. Naravno, verujem da možda nije bilo ni vremena do ovog zasedanja, ali smo čuli razne izjave da možda nema potrebe da se o tome raspravlja i da treba da radimo i neke slične stvari. Neću, jer nemam dovoljno vremena da sada u ova tri minuta postavljam neka pitanja koja, verujem da će se naći u ovom izveštaju i koja ćemo, kada budemo razgovarali o tome, onda i detaljno analizirati i iznositi mišljenja, da li je sve što je rađeno, urađeno na najbolji mogući način ili su možda rađene neke stvari koje ja nisam uspeo da nađem u ovom zakonu, a to je, kako je moguće da se raspusti krizni štab jednog grada kada to jedino lokalna Skupština bira, gradonačelnik je po funkciji, odnosno predsednik opštine je šef kriznog štaba, a članove bira gradski, odnosno opštinski parlament.



17/2 VS/IP


Isto tako, svih ovih dana nisam mogao da čujem, šta se dešava sa civilnom zaštitom koja je glavni nosilac aktivnosti u situacijama kao što smo imali prethodnih dana, da li je jedan od razloga, ima u izjavama načelnika štaba za vanredne situacije da ima samo 1500 članova civilne zaštite, a ne 8000, jer nabavka opreme traje već godinu dana i uniformi i razna druga pitanja.
Vi ste rekli da se nikada nije radilo na prevenciji. Prethodnih nekoliko dana od režimskih medija, pošto je prvo krenulo u javnosti da se priča da je ovo bila opomena za narod, a onda da je za sve ovo kriv Bog, pa se onda ipak malo krenulo na traženje krivca na zemlji, ovde među nama, pa je tako i gospodin Tadić i Vlada koja je bila u njegovo vreme, pokušana da se okrivi, da je zloupotrebila kredit Svetske banke i da nije urađeno dovoljno na zaštiti od 2006, 2007. godine, kada smo posle poplava dobili određena sredstva.
Meni je žao što ministar za vanredne situacije, kao što ga nigde nije ni bilo u vanrednim situacijama, a sada ga nema ni u sali, kao bivši ministar građevine, kaže zašto nije završena obnova nasipa kod Šapca, a tamo ima negde 19 kilometara nasipa, od kredita koji je dobijem od Svetske banke, urađeno je nešto više od 17 kilometara, a 1,8 kilometara to nije, i to mesto je bilo najkritičnije na desnoj obali Save ovih dana i tu je vođena najveća bitka sa vodom, dok na ovom delu koji je urađen u tom periodu preventivno, nije bilo nikakvih problema i voda nijednog trenutka nije došla do džakova sa peskom, ali to nećemo moći da čujemo.
PREDSEDNIK: Vreme, poslaniče. Imamo vremena još za odgovor.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Najpre, nisam nikada rekao i veoma pažljivo i vodim računa, jer se čuvam takve vrste ocene da je kriv Tadić ili neko drugi za tako nešto, za šta je kriv, a drago mi je da je sam priznao, a to je bilo povećanje bez ikakvog ekonomskog razloga, ne on lično, već ta vlada, penzija, što smo posle toga morali da platimo čitavih sedam milijardi i toliko se zadužili, a za ovo nikada nisam rekao da je on kriv, zato što znam šta se dogodilo.
Za to nije kriv ni Velimir Ilić.
Za to je kriv naš odnos i naš stalni problem sa budžetskim deficitom. Nije taj novac ukrao ni Tadić, nije ga ukrao ni Ilić, nije ga ukrao niko, već smo smatrali da je u tom trenutku bolje da potrošimo nekoliko miliona, da zakrpimo neke druge rupe, umesto da izgradimo nasip, koji nam u tom trenutku nije bio potreban.
Dakle da od svih zavereničkih pitanja jasno postavimo te stvari na svoje mesto i da ljudi u Srbiji, ne bi mislili da je to vaš predsednik ili ministar Ilić krao, uzimao ili ne znam šta radio. Nije.
Prosto, mi uvek imamo problema sa budžetskim deficitom i uvek se gleda kako ćete iz jednog razdela u drugi razdeo, kako će da se pokrije, kako i na koji način da rupe zakrpimo i to je bila praksa i nisam siguran, nadam se da je nešto manja, a siguran sam da ima.
Kada se suočite sa tim problemima, nekada su gonjeni ljudi koji su umesto za požare dali pare za poplave, uhvatile nas poplave, umesto požara. Šta da radite, pa je bilo kao nenamensko trošenje sredstava.
Morate da reagujete i bolje da uradite, nego da ne uradite.
Ovde se radi o nečemu drugom, rekli ste, negde nekoga je bilo, a negde nekoga nije bilo.
Ja ne zbog vas, već zbog javnosti i građana Srbije hoću da kažem, šta god mi da smo uradili, to ne bi bilo dobro.


17/3 VS/IP

Vidite da ja uopšte nemam problem da vama zahvalim i kada dobro uradite i kada dobro kažete. Nije mi bilo teško ni da zahvalim gospodinu Jovanoviću, gospodinu Tadiću kada je pozvao ljude da pomognu i gospodinu Đilasu kada je odneo pomoć u jedan od naših centara i to za mene nije teško.
Mi šta god da uradimo, kako god da uradimo, vi ćete uvek da kažete nešto loše, ne valja. Tomislav Nikolić je predsednik Srbije, obavlja dužnost svoju u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Gde si bio Tomo? Istog tog dana pitanje – a šta ćeš ti Vučiću svuda? Sada, dogovorite se, da li treba da budemo nigde ili treba da budemo svuda ili treba da nagađamo kako se ovo ne odnosi samo na vlast, nego na mnoge druge, da li treba da radimo ili ne treba da radimo ili kako treba da se ponašamo u određenoj situaciji?
Ja samo mislim da više poštovanja među nama bi donelo i normalniju i racionalniju političku scenu i normalnije odnose u celoj Srbiji, zato što sutra ćete vi opet biti na vlasti, prekosutra neko drugi, nije važno.

18/1 GI/CG 19,30-19,35

Samo razmislite i kažite mi pošteno da li stvarno mislite da biste se bolje ponašali i da biste bolje postupali u ovim uslovima nego što mi to učinili.
Na kraju, što se tiče lokalnih štabova, Republički sekretarijat za zakonodavstvo, kao što znate, na svakoj sednici Vlade, kada god imamo nekakvo formalno-pravno pitanje, oni rešavaju. Pripremićemo vam informaciju svaku vezano za to.
Da smo ostavili neke lokalne štabove koji su pričali o politički osvetama… Znate li šta je bilo u Šapcu? Nisam to želeo da govorim, ali evo sada ću da vam kažem. Imamo snimke svih lokalnih medija. Ja sam sprečio da ti ljubi budu gonjeni koji su objašnjavali da laže Vlada Republike Srbije da je potrebno postavljanje džakova, zato što je to naduvavanje situacije u Šapcu, da nikakva opasnost Šapcu ne preti i da nasipe voda neće da pređe. Nama je sve vreme voda bila na džakovima. Da nije bilo onakvih akcija u Šapcu, pitanje je šta bi od Šapca ostalo.
To nema veze sa tim da li je taj čovek vaš i to nema veze sa tim da li sam ja ljut na mog prijatelja, mirnog, divnog čoveka iz Šida Nikolu Vasića. Aman, ima da slušaš kada ti to kažu i mi smo rekli - slušaj „Vojvodina vode“ iako je tamo neko drugi na vlasti. Ima da slušaš „Vojvodina vode“, jer ti one kažu da se ponašaš tako. Oslobodi tih pet sela, evakuiši ljude iz tih pet sela i uradi kako ti je rečeno.
Dok nismo zamolili čoveka da se skloni ili dok se nije sklonio, ili ga nismo sklonili, kako god hoćete, mi nismo mogli da organizujemo posao i nismo mogli da postavljamo džakove u Šapcu. Prost je razlog bio.
Formalno ću vam doneti sve što vam je potrebno. Ja ne mislim da je to loš, mislim da je time Šabac spasen. Srećan sam i zadovoljan zbog toga.
Baš me briga za njegovu sujetu, moju sujetu, vašu ili bilo čiju sujetu. Koga briga za to? Ima političkih utakmica koliko hoće i neka radi i neka pobedi, neka izgubi. Uopšte me to ne interesuje.
Molim vas, to sam video, to je već drugi, treći put pitanje koje se postavlja bez ikakvog razloga. Niste mogli da vidite bilo kakav partijski, bilo kakav stranački odnos ni u jednom sekundu cele ove tragedije. Ni u jednom sekundu, ni u jednom mestu i ni na koji način.
Nisam želeo, iako bi nam to bilo najlakše da kažemo krivac je taj i taj, razapnite ga. Nisam to hteo. Nisam mogao ljudski da kažem.
Hoćete li da kažem da je Čučković kriv unapred za ne znam koga? To rade nadležni organi. Mislim da se taj dečko, iako je naš politički protivnik najgori i najteži, ništa lepo u tom smislu njemu ne mislim, borio. Njegova porodica je ostala tamo. Da li je nešto pogrešio? Nadležni organi će to da utvrde, ali se borio tamo. Njegova familija, deca i roditelji su izašli kada i ostali, tek drugog dana, ne prvog dana. Da li treba da mu skinemo glavu, da olakšamo sada nekome posao, što pripada Dinkićevoj partiji ili ne znam kojoj partiji? Ja ne mislim da je to rešenje. Ja mislim da je rešenje da budemo razumni.
Da, ne znam da li smo počeli među nama to da tražimo krivce. To je u redu uvek. Nemojte da zaboravite, neko kada kaže kriv je Bog, nije neko stvarno mislio da je kriv Bog, hteo je da vam kaže da je kriva viša sila. Ovo jeste viša sila. To je nedvosmisleno viša sila.
Poplave su elementarna nepogoda koja se dešava u svim delovima sveta i to sve češće. Da li ćemo svaki put da kažemo da je neko kriv zbog izazvane poplave? To je takav spoj neverovatnih okolnosti koji se dogodio u Obrenovcu, koje se, siguran sam, nikada više u istoriji Srbije neće ponoviti na jednom mestu.


18/2 GI/CG

Mi smo imali, ljudi, napadnuto Valjevo koje je bezmalo najbolje utvrđen grad, kao što znate, a onda da nam se dogodi da kiša padne, da padne 200 milimetara po metru kvadratnom u jednoj noći, da nam Tamnava ode na istorijski maksimum, koja treba da se ulije.
Veran Matić ovaj ovde da bi spasao sve otvara put. Poplavljena mu je cela Koceljeva. Ljudi plivaju po Koceljevi. Evo ga domaćin ovde. Ide voda ka Ubu. Ljudi iz PTJ jedva spašavaju ljude u Ubu, ali nadate se. Izašlo je nešto iz Tamnave i ide sada u Kolubaru. Deo se uliva, deo udara u Kolubaru i vraća se dodatno nazad. Računate to što je ušlo u Kolubaru ide u Savu, Sava nam još nije tako visoka. Imamo problem u Dubokoj, ono o čemu je ministar Ilić pričao. Doći će do Save i uliće se u Dunav. Ne, Kolubara udara u maksimum Save, uzvodno se vraća i tek tada nastaje sudar svih voda i potpuna katastrofa u Obrenovcu.
Znam da je možda to neko mogao da zamisli ili ne znam kako, ali da predvidi da se sve to desi u jednom trenutku, to je zaista neverovatno. Evo, možete da mi kažete kriv je RHMZ, krive su „Srbijavode“, „Beogradvode“ ili ne znam ko, jer ja o tome ne znam ništa i vi o tome ne znate ništa. Nismo mi stručni za to. Ja sam vam preneo šta mi je stotinu puta ponovljeno. Oni su ljudi stručni.
Da, tačno je, to su elementarne nepogode i to je prirodna pojava. Znate i sami da ne možete uvek da se odbranite od vatre, vode, zemljotresa i od svega sa čim se suočimo. A to da li je moglo ovde ili onde, pa moglo je uvek. Mogla je organizacija u Šapcu da nam bude bolja. Vraćali smo ljude koji su pokisli, radili celu noć. Autobusi nam se vratili za Beograd. Koga ste pitali da se vratite? Pa nismo nikoga pitali, ali smo se vratili. Da li će biti odgovornih? Da, za to će biti odgovornih i biće kažnjeni. Niko nije ni glup ni lud da takve stvari ne vidi ili da takve stvari ne priznaje.
Gospodine Đurišiću, molim vas i sve druge da poštujete svoju državu. Sutra ćete vi biti na vlasti i molim vas da tražite od onih koji ostanu u politici da na isti način poštuju državu kao što smo to danas mi molili vas. Ništa više od toga.
Molim i naše ljude da ne koriste svaku priliku, a tačno je, namerno sam za to gospodinu Živkoviću na jedan drugačiji način odgovorio vezano za neke naše ljude. Video sam, pokušali neki da iskoriste, pa da dobiju političku podršku, politički poen negde. Da li mislite da mi se to sviđa? Da li mislite da to podržavam? Naravno da ne. Idi radi svoj posao, pomozi koliko možeš, a ne zauzimaj političku vlast u ovakvim trenucima.
Nikome ko misli da se dočepa političke vlasti u takvom trenutku u zemlji to nikada neće doneti nešto dobro.
Još jedanput da se zahvalim svima vama, poštovani narodni poslanici, ali i da se zahvalim još jedanput svim građanima Srbije i da im kažem da Srbija može i hoće mnogo toga da uradi i da će Srbija imati snage i da ljudi ne brinu. U skladu sa mogućnostima koje imamo, a nisu male te mogućnosti, Srbija će pomoći svim građanima na ugroženim područjima. Hvala vam najlepše.
PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, pošto je sada 19,35 časova, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja.
Zahvaljujem svima na učešću.
Sutra u 10,00 časova nastavljamo raspravu u pojedinostima zakona koji smo započeli.

(Sednica je prekinuta u 19,35 časova.)