30. jul 2015. Poslanička pitanja u julu

30. jul 2015. Poslanička pitanja u julu

Četvrtak, 30. jul 2015.

Poslanička pitanja u julu

Narodni poslanici su, u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, 30. jula 2015. godine, od 16.00 do 19.00 časova, postavljali pitanja članovima Vlade Republike Srbije.


Poslanička pitanja postavili su narodni poslanici Zoran Živković, Mirko Čikiriz, Balint Pastor, Nenad Čanak, Dubravka Filipovski, Dragan Marković, prof. dr Vladimir Marinković, Aleksandar Senić, Borislav Kovačević i Balša Božović.

Na postavljena pitanja narodnih poslanika odgovarali su prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave dr Kori Udovički, ministar pravde Nikola Selaković, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar prosvete Srđan Verbić, ministar finansija dr Dušan Vujović, ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar bez portfelja zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)


27/1 AL/IP 16.05-16.15

(Posle pauze)

PREDSEDNIK: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslanički pitanja saglasno članu 205. Poslovnika Narodne skupštine.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike, odnosno vas da podnesete prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će naizmenično najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.
Ujedno, želim da vam prenesem izvinjenje predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, što neće moći danas da prisustvuje na početku postavljanja poslaničkih pitanja zbog sastanaka koje ima u Beogradu i isključivo se odnose na ekonomske teme. Ne isključuje mogućnost ako se to završi do 19.00 časova da nam se svakako pridruži, jer on svakako poštuje to što vi postavljate pitanja u ime građana Srbije koji su nas birali.
Ovlašćenje da ga zamenjuje danas ima svakako prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, kao i svi ostali ministri koji su danas sa nama.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Dok ne dobijemo listu, mislim da je prvi poslanik Zoran Živković. Izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Nesumnjivo je da sam ja prvi, tu možemo da kažemo da je to razlog za neke pojave, specifično današnje, ali da ostavimo to na stranu.
Ja sam spremio, naravno, pitanja za predsednika Vlade i jako mi je žao što on nije tu i što neću moći da ih postavim njemu. Postaviću ih prvom potpredsedniku, a on na njih može da odgovori, bilo bi dobro ili može da ih prenese predsedniku Vlade, pa da predsednik Vlade da odgovor, ako dođe kasnije.
Ne bih voleo da to što ja prvi postavljam pitanje bude razlog da predsednik Vlade kasni i nadam se da to nije to.
Tri pitanja. Moje kolege iz opozicije su mi opravdano zamerile da postavljam previše pitanja i time dajem previše vremena predsedniku Vlade da onda troši vreme na odgovore. Sad ću postaviti samo tri pitanja.
Prvo pitanje je lažno obećanje ili obećanja, koja se u narodu zovu lažnim. Svedoci smo za ove tri godine, koliko traje ova Vlada sa raznim predsednicima, da posebno gospodin Vučić je sklon tome da daje ogroman broj obećanja. Da ne navodim, ima ih preko 100 i nema potrebe da o tome govorim. Recimo, jedno je da 12.06.2013. rekao da će krajem te godine 10.000 fijata 500L da bude izvezeno za Rusiju, pa je onda rekao da ćemo da kupimo avione 2013. godine, da će 1. marta ove godine početi radovi na „Beogradu na vodi“ itd, itd, itd.
Moje prvo pitanje je – da li predsednik Vlade, to sam hteo da pitam njega, daje ta obećanja i koja se ne ostvaruju i da li je to posledica neznanja, neobaveštenosti ili loših namera? Ja bih voleo da dobijem odgovor na to pitanje.
Drugo pitanje je vezano za privilegije koje vlast sama sebi stvara u poslednjih nekoliko dana i nedelja posebno. Ekstremna privilegija je zakon koji sutra

27/2 AL/IP

treba da se usvoji i ja sam mislio da apelujem na premijera da spreči usvajanje tog zakona, a to je sramni zakon o kupovini, odnosno prodaji nekretnina za ekskluzivnih 685 ljudi koji su i do sada imali privilegiju da budu zakupci nekih ekskluzivnih vila po bagatelnoj ceni. Sada samo oni mogu da učestvuju u kupovini tih vila po bagatelnoj ceni posebno. Druga situacija je vezana za Zlatibor, Čajetinu i te stvari.
Treće pitanje, koje je pobedilo na konkursu javnosti, to je bilo pitanje za predsednika Vlade – koja će dobitna kombinacija biti izvučena na Lotou pri sledećem izvlačenju?
PREDSEDNIK: Ne znam kako ovo da shvatim, ovo oko izvlačenja, ali možda nećete biti izvučeni sledeći put nego ko se javlja? Kome ste postavili pitanje?
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Prvom potpredsedniku.
PREDSEDNIK: Izvolite.
Prijavite se za odgovor. Ivica Dačić ima reč.
IVICA DAČIĆ: Meni je žao što premijer nije tu da unese dodatnu energiju u ove odgovore, mada ću mu ja preneti tu vašu žalost što nije ovde prisutan. Mada ne znam da li bi trebalo da si ga previše zovete s obzirom kako ste prošli prošli put na sednici. Ali, dobro, ja za posledice ne odgovaram.
Što se tiče obećanja, znate kako, sve se to provera na izborima. U međuvremenu, kao što znate 2012. godine su bili izbori, 2014. godine, i kao što je svima poznato samo dve koalicije su ostvarile rezultate koji su bolji nego što su bili na prethodnim ili su barem u ravni onih koji su bili na prethodnim izborima 2012. godine.
Mnoge od ovih tema bih mogao da komentarišem, kao što je 10 hiljada vozila „Fijata“, imajući u vidu da to više nije sa naše strane problem nego je problem carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, ali se nadam da će to biti u redu.
Vi ste pobrojali 100 obećanja. Sigurno da ih ima i više i to je program rada ove Vlade. Prema tome, videćemo na kraju ko će biti u prilici da štiklira šta je urađeno, a šta nije urađeno, odnosno ko će se tome radovati a ko ne.
Ubeđen sam da kada je reč o ovim nepravilnostima, o kojima ste govorili, ako ih ima, vezano za Državnu lutriju da je obaveza svih nas da se to pitanje istraži do kraja. Inače smo i premijer i ja više puta insistirali u prethodnom periodu na nekim statusnim pitanjima i pitanjima boljeg profita tog državnog preduzeća, ali ovo je sada već predmet rada policijskih organa i istražnih.
Možda na ova druga pitanja može neko drugi od ministara koji su resorno vezani za ove pojedine oblasti, ali želim jednu generalnu poruku da dam – ova Vlada, mogu da kažem da je o tome bilo reči i u prethodnoj Vladi, mi nismo imali nameru, niti sada imamo nameru da dajemo bilo kakva lažna obećanja koja se neće ispuniti.
Ja se sećam, gospodine Živkoviću, kada ste vi dali jedno obećanje da će Srbija ući u EU 2007. godine, a sada je 2015. godina. Prema tome, možemo govoriti o raznim vrstama obećanja, ali na kraju krajeva ko je taj koji o tome presuđuje – narod odnosno građani.

28/1 MO/CG 16.15-16.25

Isto kao što sam rekao i na početku povodom prisustva premijera, nisam siguran ni da bi trebalo da se radujete pa čak i da se donese odluka da budu održani neki vanredni izbori, što inače nije apsolutno u planu.
Ja sam ovde danas u ime premijera da odgovorim na ona pitanja na koja mogu. Na ona pitanja koja nisu političkog karaktera, nego su resorna, naravno da će pokušati da odgovore drugi ministri. Ukoliko ima potrebe za tim, dobićete i dodatne informacije, ukoliko neko pitanje nije obuhvaćeno. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Komentar ili dopunsko pitanje, izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Dobro ste zamenili predsednika Vlade u jednom delu, a to je da niste odgovorili ni na jedno pitanje. Tako i on kada je prisutan ima isti manir da ne odgovara.
Rekli ste da hoćete da pošaljete jednu poruku odavde. To je jako lepo, ali današnji dan je predviđen za odgovore, a ne za poruke.
Ja nisam pomenuo izbore, ne znam otkud to vama da mi odgovorite sa izborima. Možda to ima neke veze sa izborima u vašoj stranci, ali to je potpuno nevažna tema za srpski parlament. Generalno, sto obećanja koja su data ne mogu da se mere i karakter ljudi koji daju ta obećanja i etičnost i, što bi rekao moj kolega, etika odgovornosti koja mora da bude svojstvena svakom političaru nužno dovodi do toga da morate da kažete zašto nešto nije urađeno, možda postoje objektivni razlozi. Izbori sami po sebi su jedna globalna ocena građana o tome šta misle o jednoj vlasti. Ja sam siguran da to vama nema potrebe da objašnjavam.
Tačno je da sam ja rekao 2003. godine da do 2007. godine možemo da postanemo članica EU ako svi, to je drugi deo rečenice, od sutra počnemo da radimo svoj posao. Neki su radili svoj posao, smenili su me, tako da moja odgovornost za period od 2004. godine do dana današnjeg ne postoji vezano za evropske integracije.
Generalno, to preskakanje odgovornosti oko privilegija, sigurno da znate i vi i svi članovi Vlade da je juče ovde branjen zakon u kome, ponavljam, 680 i nekoliko ljudi koji su zakupci mahom kod DIPOS, a znamo da DIPOS nema svoje objekte u Kaluđerici, Ovči i Borči, nego da je to pre svega Dedinje i dobar deo Vračara, da će sada biti jedini u Srbiji u mogućnosti da kupe te nekretnine. Od 7,5 miliona ljudi, ili tu negde, koliko živi u Srbiji, samo njih 600 će biti u mogućnosti da kupe te nekretnine bez licitacije, nego po cenama koje će neko da proceni.
Ja sam tražio od ministra koji danas nije tu, koji je branio zakon, a to je ministar Vujović, da objavi ko su zakupci, ko su ti povlašćeni ljudi koji mogu da kupe te nekretnine. To bi bilo dobro, možda tu vidimo neke ministre, a možda tu vidimo i neke bivše ministre. Možda tu vidimo neke ljude koji se raznim epitetima kite u ovom društvu, da vidimo za koga je pravljen taj zakon.
Čekam odgovor od ministarke Mihajlović vezano za Zlatibor i za …
PREDSEDNIK: Hvala, prošlo je tri minuta. Sačekali smo da vi završite jer falilo nam je konkretno pitanje za konkretan odgovor. Samo ste rekli reč Zlatibor, pa zbog toga.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Nema nikakvih problema.
Ono što je važno vezano za Zlatibor i PK „Zlatibor“ i Opštinu Čajetina i insinuacije da je došlo do povrede državnog, odnosno javnog interesa, dakle informacija koju sam dala, a sada ću da je ponovim, pre svega pred građanima Srbije. Dakle, šteta nije naneta i šteta nije ni mogla da bude naneta. Između ostalog, i pet predmeta koji se pominju još uvek nisu konačni predmeti i to je ono što jeste važno.

28/2 MO/CG

Sa druge strane, određene informacije, nadzor nad katastrom je takođe učinjen i biće učinjen nadzor nad svim ostalim katastrima u Srbiji, zato što je potpuno jasno da postoje određeni problemi u katastrima u lokalnim samoupravama. Dodatne informacije do kojih smo došli prosleđene su tužilaštvu i policiji i verujem da će javnost biti obaveštena.
Ono što takođe mislim da je ovog trenutka važno, a pošto ste pominjali obećanja, ja bih vam samo rekla da sve ono što je premijer u svom ekspozeu obećao pre godinu dana, to smo i realizovali i neke stvari čak i mnogo brže, čak ne očekujući da ćemo uspeti da zaista jedno posrnulo finansijsko stanje podignemo na noge, a mi smo to uradili. Dakle, kada bismo počeli da govorimo o resorima i o tome možemo, onda bismo videli da se deset puta više gradi, onda bismo videli da su doneti zakoni koji nisu godinama donošeni. Prema tome, spremni smo da razgovaramo o svakom obećanju ponaosob.
Još jedna informacija za koju možda ne znate. Samo ove godine, od januara meseca mi smo usvojili 94 zakona i to su sve važni zakoni. Prošle godine smo usvojili 194 zakona i primenjujemo ih. Ti zakoni žive, što mislim da je najvažnije. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Izjašnjenje, samo dve minute. Izvolite.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Naravno da nisam zadovoljan odgovorima i ima tu neke logike, jer oni su bili spremni za premijera i ja sam siguran da bi on znao da nađe neki način da odgovor koji, naravno, ne bi bio pravi odgovor i ne bi sadržao činjenice, ali bi to bilo urađeno bolje. Žao mi je što drugi potpredsednici nisu u tom kapacitetu da mogu da daju ozbiljne odgovore.
Nije tačno da je ostvareno sve iz uvodne besede koju je premijer dao kada je postao premijer, kada se kandidovao za mesto premijera. Masa stvari nije urađena i to javnost zna. To uopšte nije tema da ja sada o tome govorim. Sigurno da nisu ostvarena ni neka obećanja koja su jako važna, ne samo finansijski, ne samo razvojno, nego i etički. Jedno od tih pitanja je i pitanje helikoptera. Šta je sa tim? To je pitanje za potpredsednika …
PREDSEDNIK: Poslaniče, imate pravo na izjašnjenje, a nemate pravo na pitanje.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Ja se izjašnjavam da to jeste važno pitanje, to je moje izjašnjenje.
PREDSEDNIK: Ne, imate pravo na izjašnjenje na prva dva pitanja.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Znači, na odgovore na prva dva pitanja nemam šta da kažem pošto nije bilo odgovora …
PREDSEDNIK: Onda se suzdržite, jer na ovo nemate šansu.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Stvarno ne znam zašto to radite. Kada je tu premijer vi lepo pustite da ja postavim pitanje. Ne znam koga sada ovde branite.
PREDSEDNIK: Bili ste drugačiji, poštovali ste Poslovnik, zbog toga.
ZORAN ŽIVKOVIĆ: Hoćete da me kaznite sada? Nemojte molim vas, ja imam pravo, ovo je političko mesto najviše u ovoj državi. Ja govorim svoje političke stavove i očekujem odgovore od ljudi koji su ministri u Vladi Aleksandra Vučića. Mislim da je to potpuno racionalno očekivanje. Ponavljam pitanja iz prvog obraćanja prvom potpredsedniku …

28/3 MO/CG

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Znači, poslaniče, moram da vas edukujem, iako mi je jako žao što time remetim ovu sednicu. Član 207, imate vremena do sledećeg meseca, do poslednjeg četvrtka, dobro da ga proučite, zbog građana koji su eventualno glasali za vas. Samo zbog toga, ne zbog mene.
Niste dobro čuli i početak, pa moram da ponovim zbog premijera koji me je zamolio da ponovim. Učiniće sve, zato što poštuje parlament i zato što poštuje građane koji su glasali za sve nas, da se pojavi danas, tako da vašu tu zebnju zadržite još malo za sebe. Eto, samo zbog njega sam ovo učinila, verujte mi.
(Zoran Živković, s mesta: Ne sumnjam.)
Hvala vam što ne sumnjate.
Izvinjavam se svim poslanicima zbog ove upadice.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
MIRKO ČIKIRIZ: Hvala predsednice.
Ja ću ime građana koji nam se stalno obraćaju kao narodnim poslanicima, a između ostalog tamo gde stanujem okružen sam vojnim penzionerima i aktivnim vojnim licima, postaviti neka pitanja ministru odbrane. Ako je ministar spreman sada da odgovori, molio bih, a ako je potrebno dodatno vreme, neće biti problem.
Ono što smo saznali iz medija i od Ministarstva odbrane, idu najave da će biti ponovno vraćanje srednjih vojnih škola u školskoj 2015/2016. godini, pa me interesuje šta će se tu konkretno uraditi i šta će biti sa dosadašnjim centrima za obuku i usavršavanje podoficira?
Drugo pitanje. Budući da su zadnjih dvadesetak godina, a posebno zadnjih sedam-osam godina napuštene mnoge kasarne, što je svojevrsno ruglo i mi smo apsolutno sveni da su te kasarne pravljene u nekom drugom periodu, za neku veću zemlju, da su bili i brojni problemi i da je imalo i nekih svojih opravdanja, često nam se čini s obzirom na sređenu infrastrukturu u nekim kasarnama i na potreban novac koji nije veliki da se uloži u njihovo sređivanje, a opet s obzirom na veliku zainteresovanost građana da služe vojsku, kako dobrovoljno da služe vojsku, tako i profesionalno da se bave, interesuje me šta će biti sa kasarnama u Pirotu, Surdulici i Sjenici? Znam da su neke kasarne sređene, ali šta Ministarstvo odbrane po tom pitanju planira da uradi?

29/1 MZ/MĆ 16.25-16.35

Treće pitanje. Postoji dosta objekata koji se nalaze u kasarnama koji su srušeni ili oštećeni u NATO bombardovanju, uz najveći gubitak nekoliko hiljada ljudskih života i pet hiljada ranjenih. Srpski pokret obnove je još tada, 1999. godine, izneo svoj politički stav i učestvovao u odbrani zemlje i pokušao da šteta bude što manja. Taj odvratni naziv bombardovanja „Milosrdni anđeo“ je bio nešto što je sveža rana koja nas prati do današnjeg dana. Ali, ono što mi u potpunosti podržavamo, to je pretvaranje nekih neprijateljstava u prijateljstva i to radi ova Vlada i zbog toga, između ostalog, i politički podržavam ovu Vladu.
Interesuje me šta će biti sa srušenim ili oštećenim objektima u kasarnama u NATO bombardovanju. Ono što je premijer najavio u svom ekspozeu i što je regionalni problem svih država u okruženju, to je ratna avijacija. Srbija, po svojim potencijalima, s obzirom da poseduje avione, neki su remontovani, neki će biti remontovani, najavljuje se i kupovina MIG-ova 29, remontovani su i neki MIG-ovi 21.
Interesuje me šta Ministarstvo planira oko obnavljanja vazduhoplovne plote. Šta to konkretno podrazumeva i koliko je novca potrebno za to izdvajanje, budući da je to, kažem, problem koji imaju sve zemlje u okruženju? Hvala.
PREDSEDNIK: Bratislav Gašić ima reč. Izvolite, ministre.
BRATISLAV GAŠIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Zahvaljujem na ovim pitanjima.
Prvo, Srednja vojna škola. Godine 1993. ukinuta je Srednja strukovna vojna škola za školovanje podoficira i, evo, sada posle 22 godine ponovo vraćamo prvu generaciju od 40 mladih ljudi, posle završene osnovne škole, u tu Srednju strukovnu vojnu školu i ove godine smo odabrali da to budu deca koja će sutra da budu podoficiri u avijaciji, upravo u avijaciji, gde nam je najviše potrebno tih mladih stručnih ljudi.
Ono što mi očekujemo, konkurs se raspisuje 1. avgusta i očekujemo da bude veliko interesovanje, pre svega zato što u protekle dve i po godine na jednom mestu u Vojnoj gimnaziji imamo deset kandidata, a na jednom mestu u Vojnoj akademiji imamo preko 20 zainteresovanih. Tako da očekujemo da ćemo relativno lako i brzo, sa dobrim i kvalitetnim kandidatima, da popunimo ovih prvih 40 mesta.
Drugo pitanje je pitanje napuštene vojne kasarne. Vi znate da kada se smenjivala Vojska Srbije, tada su i mnogi objekti Vojske Srbije napušteni sa namerom da sami od sebe propadnu i da više nikad Srbija ne može da izmogne snage i sredstava da može da vrati redovno služenje vojnog roka. Neka prvobitna procena naša jeste da otprilike oko dve milijarde evra je potrebno da bismo sredili objekte i vratili ih u stanje da možemo ponovo da uvedemo neko služenje vojnog roka. Rasprodata su sva materijalna sredstva koja su bila u njima, tako da je to u ovom trenutku nerealno očekivati. Ali, zato nas obavezuje sve veće interesovanje mladih ljudi za dobrovoljno služenje vojnog roka.
Godine 2011. imali smo 1.100 mladih koji su dobrovoljno služili vojni rok, 2012. godine je ta cifra je došla na 1.300, 2014. godine 1.800 i, evo, 2015. godine, u ovom trenutku, očekujemo da oko 2.500 dobrovoljni odsluži vojni rok u 2015. godini. Očekujemo i razmišljamo, obzirom da je veliko interesovanje, da na jednom mestu za dobrovoljno služenje vojnog roka imamo dva kandidata, da otprilike u 2016. godini ili uvedemo šest uputnih rokova sa po 600 pripadnika ili da povećamo ova četiri ukupna roka, broj pripadnika koji će da odsluži dobrovoljno vojni rok. Tako da, sređujemo sve te objekte. Ja moram danas, i zbog vas narodnih poslanika i zbog javnosti Srbije, da se zahvalim svim lokalnim samoupravama koje maksimalno pomažu Vojsci Srbije da svoje objekte sredi.

29/2 MZ/MĆ

Ove godine smo zaposlili dva nova objekta. To je Požega i to Zrenjanin. Te kasarne su maksimalno sređene, uz podršku lokalne samouprave, za asfaltirane piste. Objekti su u stanju onako kako to zaslužuje Vojska Srbije i naši pripadnici, apsolutno uslovni za život, za obuku i za rad. Tu je takođe i grad Leskovac, koji je jako puno pomogao, tu nam je Bačka Palanka, koja nam je jako puno pomogla. Tu je grad Kruševac, takođe, koji je puno, puno donirao preko svojih javnih preduzeća da dobijemo jedan ABHO centar u Kruševcu koji je u rangu sa ABHO centrom za obuku nemačke vojske i jedan je od jedinstvenih na teritoriji Evrope.
Što se tiče zaposedanja novih kasarni, da, rekli smo da ćemo u toku 2015. godine da pokrenemo proces povratka vojske u kasarnu u Pirotu, koja nije potpuno napuštena jer su nam tamo materijalna sredstva, kasarnu u Surdulici, koja je sređena 2011. godine, potpuno adaptirana u martu mesecu, u oktobru mesecu je napuštena, i nova kotlarnica koja je bila napravljena u Surdulici, u kasarni u Surdulici je izvađena i prebačena je na bazu juga.
Takođe, u planu za 2016. godinu jeste i povratak na aerodrom Sjenica, pre svega zato što intenzivno radimo na tome da aerodrom Lađevci postane vojno-civilni aerodrom, tako da nam je želja da u Sjenici, koja, videli ste juče na sredstvima javnog informisanja, ima jako puno neeksplodiranih ubojnih sredstava koja su ostala iz 1999. godine i zajedno sa norveškom Vladom radimo na raščišćavanju i tog poteza.
Što se tiče objekata u NATO bombardovanju, imamo u ovom trenutku 128 objekata koji su još uvek ostali neraščišćeni po našim kasarnama širom Srbije. Morate da znate da u ovih 128 postoje i oni koje smo mi fizički uklonili, ali je proces skidanja sa materijalnih sredstava još uvek u toku, tako da do kraja 2015. godine ostaće nekih 30-ak objekata nesređenih, tj. neuklonjenih.
Videli ste Bubanj potok, koji je preko 16 godina stajao u stanju u kakvom je ostavljen 1999. godine. Danas je to samo sredstvima i željom, pre svega, komande za obuku raščišćen, sređen i u jednom korektnom stanju.
U septembru mesecu nadam se završetku tendera za rušenje bloka starog Generalštaba. Naravno, to neće onima koji se sekiraju da li će ovo što radimo, ozelenjavanje ispred Generalštaba, da smeta – neće. Radićemo iz unutrašnjeg prostora starog Generalštaba, tako da ćemo taj blok A da raščistimo, ja se iskreno nadam, do Nove godine, posle toliko godina u onakvom stanju u kakvom jeste.
Četvrto vaše pitanje je bilo – ratna avijacija. Vi znate da mi intenzivno vodimo pregovore sa Erbasom, pre svega o jednom strateški jako važnom projektu za državu Srbiju. U te pregovore je uključen i premijer Srbije Aleksandar Vučić. Radi se o modernizaciji aviona G-4, aviona sa kojim je nekadašnja Vojska stare Jugoslavije imala jako dobre rezultate, pre svega u izvozu naoružanja u zemlje trećeg sveta. Želimo da zajedno sa Erbasom krenemo u modernizaciju koja nije ni malo ni jeftina, ni laka, ni brza, ali ti pregovori podrazumevaju i Momu Stanojlovića, remont, Gazela, zapošljavanje novih radnika u našem remontnom zavodu. Razmišljamo i pregovaramo o tome da kupimo jedan transportni avion jer je naša transportna avijacija pri isteku resursa. Da li se više isplati da kupimo novi transportni avion ili da ova dva naša Antonova 26 i 2 produžimo resurse i da o tome razgovaramo sa našim partnerima i nadam se budućim strateškim partnerima?
Takođe, razgovaramo o kupovini dva nova helikoptera „Superpuma“ Erbasova, iz njihove palete vojnih helikoptera, opremljene za službu za traganje i spasavanje, za noćno letenje i sa najsavremenijom tehnikom. Razgovaramo i sa našim ruskim partnerima iz Rosoboroneksporta o kupovini dva helikoptera MIG-117 i MIG-171 b5. Tako da je to, kad je transportna avijacija u pitanju, i helikopteri.

30/1 JJ/LŽ 16.35 – 16.45

Što se tiče MIG-ova koje ste spomenuli, nama resursi pojedinih MIG-21 ističu 2018. godine, takođe i MIG-29, i razmišljamo o tome da za devet MIG-ova 21 produžimo resurse sa određenim novčanim sredstvima koja imamo obezbeđena, tada bi njihov vek trajanja bio do 2025. godine, ili da ta sredstva upotrebimo da 2018. godine kupimo nove MIG-ove. To je neka cifra koja je u razgovorima koji su krenuli još 2012. godine, oko šest MIG-ova 29, modernizovanih, znači, najnovijih. Tako da, u ovom trenutku ratna avijacija sigurno da ima dovoljan broj letilica za obavljanje svojih zadataka. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite.
MIRKO ČIKIRIZ: Hvala ministre.
Vi ste se u vašem odgovoru dotakli i ovih pitanja, odnosno podpitanja koja sam hteo da postavim jer su građani pre svega zainteresovani, ne samo o bezbednosti, mi smo ovde usvojili procenu Nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane i znamo da u nekom skorijem periodu nama ne prete neki ratni sukobi, ali sigurno da je bezbednost našeg neba nešto što nas interesuje i ono što građane takođe interesuje, kakvi smo to u poređenju sa okruženjem i koliko to košta.
Znamo, recimo, da su Mađari za kupovinu 30 aviona i modernizaciju svoje flote izdvojili negde oko milijardu evra, da Slovenci Italijanima koji su super vojna sila plaćaju negde oko 40 miliona evra za čuvanje njihovog neba, da BiH nema ni jedan avion, da Crna Gora nema ni jedan avion, čak su i neke helikoptere i avione prodali nešto Hrvatima, nešto nama, da su Makedonci četiri svoja Suhoja, prizemljili, da Hrvati od 10 MIG-ova 21 samo je šest u upotrebi, i oni isto vode raspravu po tim pitanjima i sve je, koliko vidim, prisutniji koncept kolektivne bezbednosti, odnosno regionalne bezbednosti.
To je nešto što je Ministarstvo odbrane, i mi smo to podržavali, ne samo u vašem Ministarstvu, nego i kod prethodnih ministara, sve te sporazume sa NATO paktom, dobru saradnju sa vojskama Bugarske i Rumunije oko zajedničke bezbednosti i oko zajedničkih interesa.
Sada ono što je glavno, to je novac. Koliko će to koštati i kakve su procene da li je isplativije dalje remontovati, pre svega MIG-ove 21, ili krenuti u nabavku nove flote? Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.
BRATISLAV GAŠIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Čikiriz, ni jednog trenutka ni u Ministarstvu odbrane ni u Vojsci Srbije nismo razmišljali o tome da poverimo čuvanje našeg neba nekoj stranoj avijaciji. Sva ova ulaganja koja u ovom trenutku činimo jesu upravo da bi pored ovih aviona, koji su u upotrebi u ovom trenutku mogli da imamo i veći broj te lovačke avijacije u narednom periodu do 2018. godine, tj. do 2025. godine.
Sa ponosom mogu da vam kažem da u ovom trenutku Vojska Srbije, od svih tih zemalja koje ste nabrojali, osim Rumunije, je daleko, daleko, superiornija, i po broju tehničkih sredstava i lovačke avijacije i u kopnenoj vojsci i u rečnoj floti. Tako da, građani Srbije ne treba da brinu o svojoj bezbednosti. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Sledeći govornik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Imao sam nameru da postavim pitanje premijeru Vučiću, ali pošto ga je gospodin Dačić odlično zamenjuje, ja bi njemu postavio pitanje, pored gospodina Dačića možda je pitanje i gospodinu Vulinu, pošto spada u njegov resor, radi se o migrantima i o situaciji vezano za migrante.

30/2 JJ/LŽ

Sutra će se otvoriti novi granični prelaz Horgoš 2, ali, nažalost svi ljudi ne koriste granične prelaze nego koriste neke druge alternativne pravce zbog čega građani Republike Srbije imaju i te kako velike probleme, a ti građani nam se obraćaju i očekuju da postavimo ova pitanja. Pošto mi ne donosimo samo zakone nego je Narodna skupština i predstavnički dom građana Srbije onda je sasvim normalno da ja ova pitanja postavim.
Mislimo da građani u Subotici i prevashodno na teritorij opštine Kanjiža ne mogu normalno da žive zbog toga što u Kanjižu dnevno dođe između 1000 i 1500 migranata. Pedeset metara od gradske kuće u parku se nalaze ti ljudi. Jednostavno ljudi, građani Kanjiže nisu u mogućnosti da izvedu svoju decu na igralište, ne mogu da koriste javne površine, ne mogu da žive normalnim života, zbog toga što, ponavljam još jedanput, između 1.000 i 1.500 ljudi dolazi na teritoriju Kanjiža.
Kanjiža se naziva decenijama gradom tišine. Kanjiža ima 9.500 stanovnika, žitelja i u taj mali grad stiže između 1.000 i 1.500 migranata svakog dana. Gotovo svakodnevno ima manjih incidenata između migranata. Hvala Bogu tih incidenata nema između migranata i lokalnog stanovništva, ali iz malo pre nabrojanih razloga građani polako gube strpljenje.
Postavio bih pitanje – šta Vlada Republike Srbije namerava da učini po ovom planu. Ja naravno znam da se radi o globalnom problemu da čak ni EU nema rešenje za ovaj problem, ali mislim da građani od Vlade Srbije očekuju problem i da li može očekivati, a i Subotica neku finansijsku podršku od Vlade Republike Srbije. Znam, gospodine Vulin, da vi sutra dolazite u Kanjižu, ali sam ja hteo da postavim pitanje premijeru i želeo bih kad bi on došao u Kanjižu i uverio se o kakvom se stanju radi. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin. Izvolite.
ALEKSANDAR VULIN: Da, kao što znate sa predsednikom Skupštine Vojvodine, gospodinom Pastorom ćemo obići Kanjižu i Suboticu. Naime, u Kanjiži otvaramo jedan prihvatni centar ali za ljude iz readmisije. Ono što smo uradili u Preševu gde prihvatamo ljude koji prelaze našu granicu, ulaze u Srbiju. U Kanjiži sada se prihvataju ljudi koji se vraćaju iz Republike Mađarske, po sporazumu o readmisiji.
Problem je više nego kompleksan. Stanovništvo u Kanjiži kao i više manje u Subotici ili bilo kom drugom gradu, neće da ima centar, ne želi da ti ljudi budu smešteni na teritoriji njihove opštine. Po našim pozitivnim zakonskim rešenjima i ne samo našim, svaki tražilac azila ima pravo da se kreće po čitavoj teritoriji Republike Srbije bez ikakvog ograničenja dok se ne utvrdi njegovo pravo, odnosno odbije se ili se ne odbije njegov zahtev da traži azil. Dakle, mi te ljude da zaustavimo u tom smislu da im zabranimo kretanje, to je potpuno isključeno. Dakle, to su međunarodna pravila i to čitav svet bi bio na našoj glavi.
Naravno, da ste u pravu i naravno da jeste problem za Kanjižu. Ja sam nekoliko puta razgovarao sa rukovodstvom opštine i ono što smo se dogovorili, mi smo sproveli. Dakle, obezbedićemo ipak jedna civilizovanije pristup, mogućnost da ljudi vrše svoje elementarne ljudske potrebe, to radimo sutra. To ćemo upravo uraditi sutra. Dakle, obezbedićemo prostro gde će oni moći da, hajde da kažemo, budu manje prisutni u centru grada, gde će moći da budu.
Isto važi i za Suboticu, tamo ćemo na prostoru stare ciglane rešiti neku vrstu smeštaja za njih, zbrinuti koliko god je to moguće. Ali, opet vam kažem, mi nemamo pravo da te ljude zaustavimo. Mi njima damo uput da idu u neka od naših

30/3 JJ/LŽ

prihvatnih centara, oni mogu, a ne moraju da odu tamo. Nemate pravo da naredite nekome da se nalazi iza neke ograde ili iza neke žice. Jednostavno je tako.
Što se tiče finansijske pomoći ona je već tu. Mi smo se dogovorili da ćemo mi preuzeti na sebe higijenu i to smo obezbedili. Obezbedićemo pomoć i Centru za socijalni rad, a kroz javne radove ćemo zaposliti veći broj ljudi koji će se brinuti o higijeni u Kanjiži, Subotici, Preševu, Zaječaru. Dakle, gde god je potrebno, u mestima koja su neposredno pogođena ovim problemom i radimo to što možemo da radimo. Samo da naši građani znaju koja je razmera problema, 2014. godine za celu Republiku Srbiju je evidentirano 16.500 tražilaca azila. Ove godine samo do 29. jula evidentirano je 64.022 tražioca azila.

31/1 VS/VZ 16.45 – 16.55

Dakle, pogledajte koliko ljudi traži azil na prostoru Srbije. Ti ljudi ne žele da ostanu u Srbiji, ti ljudi neće da ostanu u Srbiji, oni imaju neki svoj put. Mi se ponašamo u skladu sa najvišim svetskim standardima i moram da vam kažem da najveći deo svih troškova podnosi Vlada Republike Srbije. Evropska unija, drugi donatori, još uvek ne obraćaju pažnju na naš problem u meri u kojoj bi trebali i morali da obrate pažnju.
Mi smo do sada dobili, sada ću vam reći, od raznih humanitarnih organizacija smo dobili oko 40 do 50 hiljada evra, od UNHCR u hrani šest miliona 350 hiljada dinara, i u neophodnoj opremi od UNHCR još 11 miliona 300 hiljada dinara. To je sve što je država Srbija dobila. Sve ostalo pokrivamo mi. To je neodrživa situacija, to ne može ni na duži ni na kraći rok tako da ide.
Mi, zato apelujemo na međunarodnu zajednicu da razume da ovaj problem nije napravila Srbija, pa neće ni rešiti ovaj problem. Nama je pomoć neophodna i potrebna nam je odmah. Mi se nećemo obrukati ni kao narod, ni kao zemlja. Po mišljenju UNHCR i po mišljenju svih relevantnih međunarodnih organizacija, mi se ponašamo, kao najorganizovanija država na putu migracija. Ni jedna druga država se nije postavila ovako organizovano i ovako humano.
Ali, pomoć nam je neophodna. Jednostavno mi sami ovo nećemo moći da uradimo, ne računajući plate policajaca, policijskih službenika koje morate da izmestite iz, recimo Vranja ili Bečeja, da bi otišli da rade u Preševu i da bi izdavali odgovarajuća dokumenta.
Ne računajući plate vojnih lekara, ne računajući plate vojske koja dežura u centralnom Preševu, prekršajnih sudova, hvala, ne računajući koliko nas košta pojačano prisustvo naših snaga na našim granicama, ne računajući sve to, mi plaćamo od prilike oko 15 hiljada evra svakog dana potrošimo na migrante koji su ovde.
Dakle, sve ovo ništa ne računamo, samo konkretno pomoć, ono što ovim ljudima kroz hranu, vodu, lekove, ono, eto, što nas neposredno košta. To ovako ne može da ide i možda čak i više od ekonomskih problema imamo politički problem. Evropska unija mora da formuliše stav šta će da radi sa ovim ljudima, ovi ljudi neće da dođu u Srbiju, hoće da uđe u EU. Po mom dubokom ubeđenju EU ima samo dve mogućnosti.
Jedno je, da pomogne da na severu Afrike ratovi prestanu, da bi ovi ljudi imali gde da se vrate, da imaju nadu ponovo. Drugi je, da ih prime. Trećeg, da ostanu kod nas, nema. Jednostavno nije moguće.
Tako da, evo i sutra ćemo se videti, razgovaraćemo i sutra, obići ćemo i Suboticu i Kanjižu, pomoći ćemo, kao što kažu, u svemu i u zapošljavanju ljudi, koji će brinuti o higijeni i to, da umirimo našu javnost, nema epidemiološka situacija je potpuno pod kontrolom, nema nikakvih bolesti, ni zaraznih, ni bilo kojih drugih, jedino što konstatujemo kod njih, jesu uboji, povrede, iscrpljenost, nema nikakvih bolesti, ljudi su sasvim, hajde da kažemo, zdravi.
To je dobra vest, ali sve ovo što radimo, radimo da bi, naravno izbegli koliko je god je moguće mogućnost prevelikog mešanja, u smislu da može da dođe do nečega.
Zato, vodimo računa upravo o tome da se briga o higijeni poveća, zato obezbeđujemo povećane količine higijenskih sredstava, povećan broj ljudi će biti zaposlen koji će se brinuti o higijeni, upravo da se ovo ne bi dešavalo. Zato, postavljamo toalete, tuševe i sve što ide.

31/2 VS/VZ

To je ono što mi možemo da uradimo. Mi ne možemo to tajno da rešimo. Evo, ovo je prilika da svi zajedno razmišljamo o tome i prilika da podsetimo naše partnere iz međunarodne zajednice, zima je na pragu, za 45 dana će početi kiše, za 80 dana u ovoj zemlji će temperatura biti ispod nule. Šta ćemo onda raditi, ako se ovo nastavi, a nastaviće se? Ali tu smo. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Hvala.
Dodatno? Da.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se na odgovorima. Mogu i ja da potvrdim da Kanjiža neće prihvatni Centar za migrante ili Centar za azil, mesto za odmor van grada, za migrante da, ništa izvan toga ne dolazi u obzir.
Ti ljudi neće da ostanu u Srbiji i to je jasno, ali svakog dana dolazi 1000 do 1.500 ljudi. Ne znam, mislim da nije za pohvalu i nije dobra informacija da migranti Srbiju smatraju omiljenim mestom. Humanost, da. Ali, mislim da treba voditi računa pre svega o građanima Republike Srbije i onda se postavljaju određena pitanja, kako ti ljudi dolaze do Subotice i Kanjiže? Da li mi čuvamo naše južne granice? Kako ti ljudi dolaze?
Sledeće pitanje, ti migranti idu kroz njive, voćnjake, pričinjavaju ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima, i ko će da nadoknadi tu štetu našim građanima, poljoprivrednim proizvođačima?
Kada sam govorio o finansijskog podršci, ja sam mislio na konkretnu podršku i za rad Javnog komunalnog preduzeća, npr. u Kanjiži, zbog toga što, zbog velikog broja migranata, oni imaju mnogo više posla, npr. dve velike traktorske prikolice, smeća dnevno odnose iz parka 50 metara od Gradske kuće u Kanjiži.
U ugostiteljskim objektima, nema mesta, u poštama gde se podiže novac, puni su redovi migranata, a to je tako i ovde u Beogradu, 100 metara od nas u Glavnoj pošti, a tako je u Subotici, tako je u Kanjiži, tako je u još nekim mestima.
U autobusima nema mesta za domaće državljane, za naše građane, pošto je prepun migranata. Ogromni su gubici u turizmu, evo npr. u Kanjiži, to će vam sutra govoriti, samo u avgustu će biti 4 velike manifestacije, sa po oko 3000 do 4000 gostiju, a ljudi otkazuju rezervaciju u hotelima, u Kanjiži u Banji Kanjiža. Ko će te štete da nadoknadi?
Zbog toga sam rekao, naravno da Srbija nije izazvala ovu situaciju, naravno da se radi o globalnom problemu, ali mislim da Vlada ozbiljnije treba da pristupi rešavanju ovih problema. Hvala.
ALEKSANDAR VULIN: Vidite, kada bi napravili prihvatni Centar, bilo gde na severu, onda bi Mađarska država izašla i rekla – zato pravimo zid.
E, zato pravimo zid, što ih vi skupljate tamo na severu i gurate ih preko naše granice. Zid je problem, veliki problem. Zid te ljude tera da se ubrzavaju i zid ih tera da se kreću na sever.
Ja ću vam reći da smo mi u našim centrima pre vesti o tome da će se zid podignuti, imali oko 600 korisnika, da ih tako nazovem, a sada ih nemamo ni 200, projurili su.
Mi ne možemo da zaustavimo nikoga da se kreće. I sada ovo što ste rekli da li čuvamo naše južne granice? Da, mi ih veoma čuvamo i zbog toga smo veoma kritikovani. Značajan deo Međunarodne zajednice, kaže, vi morate da omogućite svakome mogućnost da zadovolji svoja elementarna i ljudska prava i uđe na teritoriju vaše zemlje.

31/3 VS/VZ

Sa druge strane, naravno, dobijemo ovakvu kritiku i kažu, kako može bilo ko da uđe i izađe sa teritorije vaše zemlje? Jako je teško odgovoriti na oba ova zahteva.
Sa jedne strane im zabraniti da ulaze, a sa druge strane poštovati ljudska prava i dopustiti im da uđu na teritoriju vaše zemlje.
Rekao bih - nemoguće. Mi radimo ono što je moguće. Da zabranimo ljudima da se kreću, to jednostavno nije moguće i gde ćemo sa njima? Da im pravimo sabirne centre? Nije moguće jednostavno.
Što se tiče ovog vašeg pitanja, potpuno ste u pravu, mi već pomažemo, i zato preko Nacionalne službe za zapošljavanje, kroz javne radove, zaposliće se značajan broj više ljudi i oni će biti plaćeni od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. To je to i na taj način će svakako pomoći.
Vidite, ja ne mogu da kažem da ti ljudi vrše krivična dela, ne vrše, mahom prekršaje. Mahom su to prekršaji, pri tom zbog prelaska granice, pa kad ih vrate u readmisiji pa se onda prekršajno gone. Ali mi nemamo do sada nijednu prijavljenu krađu. Nemamo nijedno nasilje. Bilo je nasilja između njih, ali nije bilo nasilja sa domaćim stanovništvom, nigde ni u Beogradu, Preševu, ni u Kanjiži, nigde.
Dakle, ti ljudi idu nekom svojom mukom i nesrećom, niko nije srećan zbog ovoga, ali mi se ponašamo i postupamo na jedini mogući način. Nema drugog načina, da im zabranimo da se kreću, nije moguće. Da pravimo sabirne centre, ne bi nam dozvolili u krajnjoj liniji, ali i sabirni centar, ko će to da plati, ko će da bude u tome?
Sve ovo što vi mene pitate, ja pitam neprekidno EU i pitam Međunarodnu zajednicu, i ko će da plati njihov prolazak? Ali oni su jednostavno tu i na nama je da se nosimo kako možemo i to je jedino što mogu da vam kažem.
PREDSEDNIK: Hvala. Komentar, izvolite.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se na odgovorima, gospodine Vulin i ja se nadam da vi shvatate da smo na istoj strani. Moje je samo da kandidujem ove probleme za razmišljanje i nema drugog državnog organa koji treba ovim pitanjima da se bavi, osim Vlade Republike Srbije.

32/1 TĐ/VK 16.55 – 17.05

Verovatno ćete ove stvari čuti sutra u Kanjiži od građana Kanjiže. Ja vam preporučujem da ne razgovarate samo sa predsednikom opštine, na primer, i sa čelnicima Kanjiže, već porazgovarajte sa građanima, sa žiteljima Kanjiže i saslušajte šta oni kažu. Oni su tolerantni, saosećajni sa migrantima, ali jednostavno ne mogu da žive normalno u gradu u kojem su normalno živeli pre pola godine i u kojem su normalno živeli decenijama unazad.
Što se tiče krivičnih dela, da, migranti ne prave krivična dela, da rade, izvršavaju određene prekršaje. Živo bi me interesovalo kako bi naša policija reagovala kada bi se naši građani ponašali u našim parkovima širom Srbije kako se ponašaju migranti. Mislim da bi dobijali prekršajne prijave.
S druge strane, za kraj, što se zida tiče, kao što znate Mađarska ima ambasadora u Republici Srbiji, on se zove Atila Pinter. Ja verujem da vi njega poznajete, ova pitanja postavite njemu. Ja niti sam portparol Mađarske, niti mi o ovome treba da razgovaramo. Mi treba da razgovaramo o zadacima Vlade Republike Srbije. Moje je da pitam, vaše je da odgovorite i ja se zahvaljujem što ste odgovorili na ova pitanja. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da doprinesemo tome da naši građani u Subotici, u Kanjiži u Preševu i u još nekim lokalnim samoupravama mogu da žive normalnim životom. Trenutno, nažalost, ne mogu da žive normalnim životom ni 50 metara od gradske…
PREDSEDNIK: Vreme.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.
NENAD ČANAK: Moje pitanje prvo je upućeno, želeo sam da ga uputim predsedniku Vlade, ali ću ga uputiti ministarki poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U opštinama u Vojvodini došlo je do masovnog pomora pčela, i to naročito u Kikindi i Zrenjaninu, kakvog nije bilo u proteklih 40 godina. Tri hiljade košnica je do sada potrovano i nastavlja se taj trend, s tim što je tu šteta procenjena na preko pola miliona evra. Pčelari su očajni, neće biti meda, a to im je izvor prihoda. Utvrđivanje uzroka tog trovanja je u toku, ali istraga tapka u mestu, a trovanje se i dalje nastavlja.
Pčelari su mi rekli da inspekcija neće da odradi posao do kraja, da se otkrije ko je prouzrokovao ovaj masovni pomor, jer je za to prekršajna kazna drakonska, od jedan do tri miliona dinara.
Sumnja se da je uzrok za sve ovo proizvoljno i neadekvatno korišćenje pesticida koje je dovelo do ove katastrofe. Kada je 2012. godine, mada je 2009. godine formirana Agencija za hemikalije za koju je opremu kupila EU i platila je 3,2 miliona evra, uključujući i obuku kadrova itd, u opštoj histeriji gašenja agencija ugašena i ta agencija, LSV je marta ove godine tražila da se ona ponovo osnuje da bi se kontrolisalo to kakve se hemikalije koriste u ovoj zemlji i kakvo se seme uvozi. Međutim, od toga nije bilo ništa i, nažalost, danas više niko ne radi poređenje, ne analizira štetne posledice ovakvih događaja.
Posle ovoga što nam se dogodilo u vezi sa pčelama, mi ćemo biti u situaciji da se med uvozi iz inostranstva, uvoznici će zaraditi na proviziji, pčelari će ostati bez izvora prihoda, a mi nećemo znati šta se u tom medu nalazi.
Dakle, pitanje za vas glasi – ko vodi brigu o vrsti i kvalitetu hemijskih sredstava iz semena koji se uvoze? Postoji indicija da je seme suncokreta pre setve bilo tretirano hemikalijama koje su otrovne. Ko o tome brine?

32/2 TĐ/VK

Postavljam takođe pitanje – šta je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite čovekove sredine preduzelo po tom pitanju, pošto je ono nadležno za kontrolu uvoza hemikalija i semena i da li će nadoknaditi štetu pričinjenu pčelarima?
Naravno, da li će podržati inicijativu, ukoliko ne može s njim da se nosi, ukoliko ne može da se formira agencija na nivou Republike Srbije, da li može vojvođanska administracija da formira agenciju za hemikalije koja će se baviti time na teritoriji AP Vojvodine. To je bilo moje pitanje.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Uvaženi poslaniče, zahvaljujem na pitanju. Zaista, vi ste u pravu. Pričinjena je šteta pčelarima. Nastupio je pomor pčela na pojedinim lokacijama. U potpunosti smo upoznati sa problemom, pratimo stanje i otkrivamo uzroke.
Moram da kažem da je u prethodnom periodu održan niz sastanaka Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja, Zavoda za zaštitu prirode. Svi su analizirali stanje i tražili uzroke problema.
Moram da kažem i to da sumnja na korišćenje pesticida je postojala, ali da su rezultati ispitivanja u laboratoriji pokazali da pesticidi nisu uzrok ovog pomora. Naravno, tražili smo i super analize i u narednom periodu će se uraditi i super analize.
Što se tiče vašeg pitanja – ko kontroliše uvoz semena i sadnog materijala, moram da kažem da smo u prethodnoj godini načinili veliki pomak kada se govori o kontroli semena i sadnog materijala. Kao što znate, započela je sa radom Nacionalna referentna laboratorija i u okviru kompleksa ove laboratorije u Batajnici baš smo opremili fito-sanitarno odeljenje koje u potpunosti kontroliše semenski i sadni materijal. Dakle, nema nikakve sumnje da je uvezeno seme suncokreta, kako vi kažete da postoji sumnja, bilo dodatno zaraženo pesticidima i da ono može biti uzrok trovanja pčela.
Moguće je da su uzroci i na drugim stranama. Ono što je važno to je da se aktivno analizira stanje, da ćemo u narednom periodu imati preciznije informacije i da ćemo o tome obavestiti javnost. Inače, naši ratari, kao i naši pčelari znaju šta je dobra poljoprivredna praksa i uvek im skrećemo pažnju na to da se maksimalno poštuje osetljivost pčele kada se radi o korišćenju sredstava za zaštitu bilja.
Pomenuli ste i agenciju za hemikalije. Kažete da je ona ukinuta. Ona jeste ukinuta, ali samo je ukinuta kao jedno posebno telo koje je funkcionisalo kao nezavisno, ali sve obaveze, uključujući i opremu, kao što kažete, koju je donirala EU, i sve one poslove koja je imala u okviru agencije preuzeo je Odsek za zaštitu životne sredine i danas se, u okviru dela našeg Ministarstva, Odsek za zaštitu životne sredine Odeljenje za hemikalije bavi upravo svim ovi poslovima koje ste vi naveli.
Sigurna sam da ćemo u narednom periodu imati preciznije informacije, a naravno, ukoliko je neko napravio propust u sistemu kontrolu, sasvim sigurno, moraće da snosi konsekvence, odnosno moraće da odgovara. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Da li želite pitanje?
NENAD ČANAK: Jedino nisam dobio odgovore na pitanja ko je otrovao pčele i ko će to da plati.
Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi Fruškogorskog koridora, koji je prema njenim izjavama datim u opštini Irig vraćen u prioritete obnove izgradnje puteva u Srbiji u naredne četiri godine.

32/3 TĐ/VK

Dakle, pitanja glase – kako napreduje aktivnost u vezi izgradnje ovog koridora, pošto Pokrajina nema nadležnosti za ovu kategoriju puteva, ali će finansirati izradu idejnog projekta ovog koridora na kome se nalazi tunel kroz Frušku Goru? Kako će se dalje finansirati radovi vredni oko 100 miliona evra i kada se očekuje završetak radova? Prilikom usvajanja leks specijalisa za „Beograd na vodi“ postavili smo pitanje da li će se za izgradnju tunela kroz Frušku Goru doneti leks specijalis. Premijer je izjavio da za ovaj posao nije potreban leks specijalis, jer se radi o projektu male vrednosti u odnosu na „Beograd na vodi“ i da to možemo sami da finansiramo. Zato i pitam kako napreduju aktivnosti na ovom malom poslu?
Takođe, šta je sa finansiranjem ukupne putne mreže u Vojvodini, obzirom da je održavanje puteva drugog reda preneto na Pokrajinu, ali ne i finansiranje? U mestu Laćarak, u opštini Sremska Mitrovica, Republika je imala nadležnost nad magistralnim putem kroz to mesto, ali radovi nikada nisu počeli. Učesnici u saobraćaju se žale da u toku kretanja tim putem imaju dentalnih problema, pošto im ispadnu plombe kada prođu tim putem, i amortizeri na vozilima trpe ozbiljna oštećenja.
Situacija je složena i putnom pravcu između Rume i Novog Sada, gde kamioni prolaze kroz Irig, a ponekad i šleper uleti u dvorište. Na putu prema Zrenjaninu ljudi i dalje ginu.

33/1 AL/BM 17.05 – 17.15

Trebalo je, dakle, da se sve to reši do sutra jer je ministar finansija, koliko sam iz presklipinga koji se bavi finansiranjem Vojvodine uspeo da saznam, ovo je preskliping o finansiranju Vojvodine. Dakle, ovo je sve što je objavljeno u medijima pisanim o finansiranju Vojvodine. Još jednom ću pokazati. Ovo je, dakle, sve što je u medijima objavljeno o finansiranju AP Vojvodine.
Odakle vi mislite da se to plaća? Ko će to da plati i hoće li iko obratiti pažnju na ovakve budalaštine, a to je da se prenesu ingerencije, a ne i sredstva? Molio bih odgovor.
PREDSEDNIK: Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Budući da nisu preneta sredstva, odnosno budući da nije formirano preduzeće za održavanje puteva u Vojvodini…
(Nenad Čanak s mesta: Od kojih para?)
… ja sam bila fina i sačekala sam da vi pitate, pa sada vi pustite mene da ja kažem, a vi posle slobodno me ponovo pitajte.
Dakle, održavanje puteva u Vojvodini kao i u celoj Srbiji radiće javno preduzeće „Putevi Srbije“ iz sredstava javnog preduzeća „Puteva Srbije“.
Da problema u bezbednosti, odnosno pre svega u ne održavanim putevima ima, tu ste potpuno u pravu, ne samo u Vojvodini nego i u celoj Srbiji. Da smo prethodnu godinu mnogo više novca potrošili na rehabilitacije i na popravke od poplava i to je tačno. Prema tome, sve što radimo u celoj Srbiji radimo, pre svega, i u Vojvodini.
Što se tiče Fruškogorskog koridora, pre dve nedelje raspisan je javni poziv za projektno tehničku dokumentaciju. Mi očekujemo da dokumentacija bude gotova najkasnije do marta meseca sledeće godine. Sve što smo u pripremi radili, radili smo upravo sa pokrajinskim sekretarijatom oko projektno-tehničke dokumentacije i naše očekivanje da ćemo od naredne godine, sredinom godine početi rad na Fruškogorskom koridoru.
Kako ćemo ga finansirati i koji model finansiranja će biti kod Fruškogorskog koridora, to je nešto o čemu tek sada treba da se razgovara. Sada tek radimo projektno tehničku dokumentaciju koju nemam kompletnu.
Dakle, u toku narednih nekoliko meseci ili kako god, do kraja marta, pričaćemo i o modelu finansiranja i izgradnje. Za sada, model finansiranja nije još uvek definisan.
PREDSEDNIK: Želite komentar? Dve minute.
NENAD ČANAK: Ponoviću.
Kako da se formira preduzeće u Vojvodini kada nisu prebačene pare? I ta priča o tome da nešto vojvođanska administracija nije uradila, a mogla je da uradi, u istovremenom stalnom izbegavanju da se prebace sredstva za sve to, jednostavno ne stoji. Upravo zbog toga mislim da bi trebalo da još jednom se razmisli o ovakvom odnosu prema građanima Vojvodine koji trpe recimo, kao građani Laćarka, situaciju u kojoj zbog ovakvog stanja, oni su bukvalno odsečeni od sveta lošim kvalitetom puteva.
I ako imam vremena, samo još jednu malu opasku koja bi se odnosila, pošto već pričamo o putevima i ovim emigrantima koji idu tim putevima.
Ova priča o tome da neko hoće, a neko neće emigrante na svojoj teritoriji da…
PREDSEDNIK: Moja greška, uključite se ponovo.
NENAD ČANAK: Ja se izvinjavam, gospođo predsedavajuća, jeste li rekli da ste vi napravili grešku? Ja moram da vam tapšem, bravo.

33/2 AL/BM

Dakle, ta priča o tome da emigranti narušavaju normalan život građana Srbije to je sasvim logično, ali to hoće da se desi i kada se desi cunami ili kada se desi poplava takođe ugrozi normalan život, a naši susedi u EU, recimo u Republici Mađarskoj ih transportuju preko svoje teritorije u zaključanim vagonima.
Znate šta, kraj šina na kojima idu zaključani vagoni obično voze do krematorijuma i to je ono zašta bih se ja ozbiljno stideo kada bi se u ovoj zemlji desilo. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Sledeći poslanik je Dubravka Filipovski.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Imam nekoliko pitanja za ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Prvo moje pitanje se odnosi na to zašto se i dalje organizuju humanitarne akcije u cilju sakupljanja sredstava za lečenje dece u inostranstvu, s obzirom da je Vlada Republike Srbije prošle godine osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji?
Drugo moje pitanje se odnosi na lečenje građana od kancera. Naime, 30 hiljada građana svake godine oboli od kancera, 50% njih ide na hemoterapije. Nedostaju nam aparati za zračenje i za njihovo lečenje. Čeka se negde dva i po meseca na zračenja. Prema podacima kojima ja raspolažem, na sedam miliona građana Srbije, sedam i nešto, ima nekih 13 aparata za zračenje, a svetski standard je da na 250 hiljada bude po jedan aparat za zračenje.
S toga je moje pitanje za vas - kada će Institut u Kamenici dobiti te aparate za zračenje, s obzirom da mi preko dve godine čekamo na njihovu nabavku? Koliko je meni poznato, bilo je nekih pet, šest tendera koji su obarani. U čemu je problem i kada će Institut za Kamenicu dobiti aparate za zračenje?
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima dr Lončar.
ZLATIBOR LONČAR: Poštovana, što se tiče prvog pitanja, ja mislim da je znatno manji broj akcija za prikupljanje novca za lečenje dece u inostranstvu. Želeo bih da vam objasnim zbog čega se i organizuju te akcije.
Mislim da je osnovna stvar ako nešto hoćete da radite i ono zbog čega smo organizovali ovaj fond, da bi pomogli toj deci, ali da bi pomogli bilo kome, da bi trošili bilo koji novac, mora da postoje određena pravila i ona moraju da se ispune da bi mogao da se da taj novac i da se uplati.
Nije moguće i to svi treba da znaju da nije dovoljno da dođete i da podnesete zahtev sa nekom oskudnom dokumentacijom i da dobijete novac bez ikakve provere te dokumentacije i bez zasedanja komisije koja mora da opravda trošenje tog novca. Iz tog razloga ljudi neće da se jave ovom fondu jer moraju da skupe, da iscrpe sve mogućnosti koje postoje u Srbiji, da imamo zaključak lekara koji vodi to dete, koji je pregledao to dete da u Srbiji nemamo mogućnosti da pomognemo tom detetu i da imamo predlog gde može da se pomogne tom detetu, onda da iz inostranstva imamo odgovor, dopis da hoće da prime to dete i da postoje šanse da se poboljša stanje zdravlja ili da se izleči to dete i koliko to košta.
Stvarno mislim da su to osnovna pravila po kojima mora da se funkcioniše jer je nemoguće, kao ostali fondovi što radi, na časnu reč da daju novac da neko ide da se leči i da posle toga nemate nikakav uvid u to.
Želim da vas podsetim da u ovom fondu postoje dve komisije plus nadzorni odbor koji kontroliše sve to, da je sve javno dostupno, da je transparentno i da u svakom momentu možete da vidite koliko ima novca i koliko dece je otišlo na

33/3 AL/BM

lečenje.
Vezano za fond, ja ću vam reći do sada šta je urađeno. Bilo je 41 zahtev ukupno za lečenje u inostranstvu. Do sada je završeno 10 dece je lečeno u inostranstvu. Tri zahteva su odbijena zato što nije dostavljena adekvatna dokumentacija, a ostali zahtevi su u fazi razmatranja i veći deo njih će biti odobren. Da se ispoštuje samo procedura i deca će otići na lečenje. To je jedan deo.
Drugi deo je da je od 15 zahteva za dijagnostiku njih 13 već poslato i urađena je dijagnostika u inostranstvu, odnosno 12, dok je jedan postupak za slanje u toku.
Ovde imam i sredstva koja se trenutno, na dan 10.7.2015. godine koliko se nalazi u fondu. Nalazi se 3.782.003 plus imamo devizni račun na kome se nalazi isto 17. 341 evra na računu fonda koja su na raspolaganju za decu kojoj je neophodno lečenje.

34/1 MO/SM 17.15 – 17.25

Tako da, mislim da je ovaj fond ispunio ono za šta je i organizovan. Jednostavno, mi sa tom decom i sa njihovim roditeljima ne želimo da izlazimo javno. To je njihov problem, to je njihova muka. Oni dolaze posle svakog tog lečenja i zahvale se. Veći deo ove dece je izlečen, sada je sasvim dobro i gledaju na sve načine da podrže ovaj fond i da se pomogne drugoj deci.
Ono što još jednom želim da naglasim, jeste da ovde postoje tačne procedure koje moraju da se ispoštuju i koje se ispoštuju, da sutra ne bi pala bilo kakva sumnja, jer se ipak radi o jednom budžetskom fondu, a i da se ne radi o njemu, sredstva dolaze sa svih drugih strana i ta sredstva moraju da budu opravdana. Eto, to je razlog zašto se neko ne odluči da ide ovim putem, da ide na ovaj fond koji je apsolutno siguran, nego prave neke druge akcije jer jednostavno hoće da zaobiđu tu proceduru koja mora da se ispoštuje.
Što se tiče vašeg drugog pitanja vezano za akceleratore, moram da vam kažem da je pre par dana konačno zaključen ugovor posle oko dve godine trajanja tendera za Kamenicu za akceleratore. Potpisan je ugovor za tri akceleratora i ja se nadam da su tu ostala sredstva da mogu da se potpišu ugovori i za četvrti akcelerator. Nadam se da će do Nove godine ti akceleratori da budu instalirani, spremni da rade i da pomažu ljudima.
Da vas obavestim da je u toku nabavka još četiri akceleratora, a od toga dva za Niš, jedan za Kragujevac, a jedan za Beograd. Po dinamici koja je predviđena postupkom javne nabavke, mislim da bi do 15. avgusta trebali da se potpisuju ugovori, ako sve bude u redu, za ta četiri akceleratora.
Takođe, da vas obavestim da je u toku sprovođenje kredita Svetske banke, gde se nadamo da će minimum biti osam ili devet akceleratora, opet kažem za Beograd, Niš, Kragujevac i eventualno Kladovo, s tim što je taj postupak malo duži, jer se radi po pravilima Svetske banke, oni vode celu tu proceduru. Mislim da ćemo onda sa ova tri komplet postupka imati rešene liste čekanja i da ih više neće biti za zračenje.
Tako da, posle dugi niz godina gde se ništa nije radilo, učinili smo sve maksimalno da se to ubrza i mislim da to ljudi vide. Ne želim unapred pričam, ali čekam da se to instalira. Želim da vas podsetim da početkom septembra počinje i gama nož da radi, tako da mislim da ćemo do kraja ove godine imati dosta novih stvari vezanih za pacijente obolele od malignih bolesti.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.
DUBRAVKA FILIPOVSKI: Što se tiče vašeg odgovora na prvo pitanje, složila bih se sa vama da je najvažnije da budžetski Fond, koji je osnovala Vlada Republike Srbije sa sredstvima kojima raspolaže, bude transparentan i dostupan. To je po mom mišljenju najvažnije.
Negde mogu da se složim i sa roditeljima obolele dece kojima je u svoj toj muci teško da svu tu proceduru nekako zaokruže, ali razumem potpuno i lekare i Ministarstvo da određeni zaključci, mišljenja lekara i nalazi moraju da postoje da bi se ta sredstva opravdala i uložila i njihovo lečenje. Najbitnije je, kako ste i rekli, da je Fond opravdao svoje postojanje i da se preko njega leče naša deca u inostranstvu.
Što se tiče odgovora na vaše drugo pitanje, raduje činjenica da će aparati za zračenje uskoro stići i za lečenje naših građana obolelih od kancera i u Institut za Vojvodinu i u Niš i u druge krajeve zemlje. Zaista je veliki problem što se na zračenje i na lečenje građana obolelih od karcinoma čeka po dva i po meseca, tako da je to dobra vest. Mislim da će im to olakšati i pomoći u izlečenju.

34/2 MO/SM

Imala bih još jedno pitanje za vas. Nedavno ste najavili saradnju Ministarstva zdravlja sa Kubom u oblasti zdravstva, posebno kada je u pitanju vakcina protiv raka pluća i leka za lečenje dijabetičnog stopala. Kada će doći do te realizacije? Opšte je poznato da Kuba u oblasti zdravlja beleži veoma značajne rezultate u svetu, da njihovo Ministarstvo zdravlja zaista ima veliki priliv budžetskih sredstava zbog njihovog napretka u medicini. Mislim da i zbog tradicionalno dobrih odnosa sa Kubom možemo od njih mnogo da naučimo, ali bih i rekla da možemo i da razmenimo iskustva sa njima, s obzirom i da Srbija ima „Galeniku“ i „Torlak“ i mnogo stručnih lekara koji imaju znanje i iskustvo. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima ministar. Izvolite.
ZLATIBOR LONČAR: Moram da vam kažem da je posle moje posete otišla i naša delegacija tamo da direktno razgovara, naši stručnjaci da razgovaraju sa njima i to je prošlo uspešno. Reći ću vam na današnji dan kako stoje stvari. Moramo da potpišemo međudržavni sporazum. To je sada na njihovoj Vladi, ona razmatra da li nešto želi da promeni u tom delu ili ne želi. Nadam se, oni su u narednih nedelju-dve dana obećali da će se izjasniti oko tog sporazuma. Čim potpišemo taj sporazum, ulazimo u proceduru za dva leka. To je ta vakcina za karcinom pluća i lek za dijabetično stopalo. Oni su bili korektni i poslali su nam sve o ta dva leka. Čak su poslali i sve neophodne protokole da se mi na vreme spremimo, kako se oni primenjuju, kod koga se primenjuju i da imamo vremena ovde, jer smo već krenuli da formiramo mesta gde će se primenjivati ti lekovi. To ćete naravno znati, jer taj međudržavni sporazum potpisuje Vlada, a mislim da ga Skupština verifikuje.
Dakle, to je ono što je neophodno da uradimo. Ako to sada bude u ovom narednom periodu, mislim da je septembar taj mesec kada možemo da očekujemo da ta vakcina i lek budu u Srbiji, ali, kažem, pod uslovom da ovo potpišemo u narednih par nedelja. Ministarstvo zdravlja je već spremilo tim, već je spremilo mesta, ljude koji će se baviti time, koji se već sada edukuju po onome što smo dobili, a bukvalno pre desetak dana smo dobili najopširnije informacije, zvanične informacije o tim lekovima i sve ono što je neophodno da se zna, ko su sve kandidatu za primenu tih lekova itd. Tako da, spremamo ne jedan, nego više centara gde će moći to da se radi i gde će naši ljudi moći da primenjuju ove lekove. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković. Izvolite.
DRAGAN MARKOVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, najpre želim da se zahvalim predsedniku Vlade za ambijent koji je stvorio u Srbiji za dolazak investitora i što je u poslednjih šest meseci mnogo veće interesovanje za dolazak investitora nego što je to bilo ranijih godina. Mogu slobodno da kažem da su gospodin Vučić i gospodin Dačić mirotvorci na Balkanu i da odlazak gospodina Vučića u Srebrenicu i dolazak u Srbiju visokih funkcionera BiH ima veoma veliko odjek i dobar, odnosno kako da se izrazim a da bi me svi razumeli, što bi naš narod rekao – dobra poruka na daleko se čuje.
Pitanje prvo za ministra Dačića – zašto kosovski Albanci ne poštuju Briselski sporazum, i to samo u onim tačkama koje se tiču stabilnosti i onoga što je važno za Srbe i srpski narod koji živi na Kosovu i Metohiji?
Pitanje za ministra prosvete – da li mogu da se promene pojedini smerovi u srednjim školama, ukoliko pojedini smerovi nemaju budućnost kada đaci završe srednju školu, kada nemaju gde da se zaposle?

34/3 MO/SM

Pitanje za ministra poljoprivrede i predlog – po hitnom postupku trebate da informišete poljoprivredne proizvođače, što ranijih godina nije bilo, šta je to što bi dobro bilo poljoprivredni proizvođači da seju 2016. godine, da imaju neku sigurnu cenu i zagarantovanog kupca.

35/1 MZ/MJ 17.25-17.35

Pitanje za ministra Vulina - da li razmišljate, posle ovih mera, da se napravi jedan takav predlog gde bi korist imali oni dobri menadžeri, dobri direktori u državnim, društvenim i javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi? Nije dovoljno samo odrediti koeficijent i da neko ko ima visoku stručnu spremu celog dana sedi u nekoj kancelariji, a da njegov kolega mora da pripremi projekte, da ode na teren, da realizuje itd. Na taj način, ako bi to uradili, mi bi zaustavili odlazak mozgova u Evropu, a to je danas najveći problem. Dalje, ne postoji motivacija za mlade ljude da završe određene fakultete kada vide da sa tim smerom njihov kolega ima 50-60 hiljada dinara platu.
Pitanje za ministra finansija – da li postoji finansijska mogućnost za tako nešto u 2016. godini? Možemo slobodno da kažemo da će ove mere dati određen rezultat i pominje se suficit u budžetu. Dalje, da pratite rad lokalnih samouprava i da lokalne samouprave u kojima postoji suficit, kao što je to u Jagodini i još desetak gradova, želim da postoji suficit u svakom gradu, ali državni suficit zavisi od punjenja budžeta lokalnih samouprava, ne da se ti gradovi pomažu, nego da ti gradovi daju savet onim gradovima u kojima postoji deficit.
Želim samo da, kao poslanik i kao džentlmen, zaštitim gospođu Zoranu, ministarku čiji je resor na udaru svakog dana, a da oni koji je kritikuju nisu u pravu, jer je to najteži resor od svih resora u Ministarstvu koje ona vodi i da bi svako od nas hteo da pravi neku kuću, fabriku na nekoj raskrsnici, na nekoj dobroj lokaciji, a da vi, ministri, treba…
(Predsednik: Vreme. Hvala. Samo vi završite rečenicu.)
…ne da branite jedni druge, najveća žrtva je bio gospodin Dačić, na svim naslovnim stranama, sa lažima, evo, sada gospođa Zorana, pa, ne znam, ministar zdravlja, pa ministar vojni, i ako vi dozvolite i mi narodni poslanici da se laže o vama...
PREDSEDNIK: Vreme, moram da vas prekinem. Hvala.
Reč ima ministar Ivica Dačić. Izvolite.
IVICA DAČIĆ: Gospodin Marković mi je postavio pitanje vezano za Briselski sporazum, za ponašanje kosovskih Albanaca.
Svi ovi događaji vezano za implementaciju Briselskog sporazuma potvrđuju da albanska strana na Kosovu i Metohiji ima potrebu da, u cilju unutrašnjih političkih razloga, opstruira dolaženje na dogovor u cilju potpune implementacije Briselskog sporazuma. Podsetiću da najznačajniji deo Briselskog sporazuma koji nije implementiran jeste zajednica srpskih opština.
Sa druge strane, pred kosovskim parlamentom se postavlja ultimatum da moraju da donesu odluku o Specijalnom sudu za ratne zločine, imajući u vidu da tu postoje određena neslaganja u vladajućim partijama. Uglavnom je žrtva svega toga dijalog u Briselu. Nažalost, taj dijalog u Briselu je, kad je reč o Srbiji, jedan od ključnih političkih kriterijuma za napredak u evropskim integracijama. U tom smislu je naše insistiranje na doslednoj primeni Briselskog sporazuma potpuno jasno. Srbija je poštovala i poštovaće sve ono što je potpisala. Osnovna snaga Briselskog sporazuma je upravo u formiranju Zajednica srpskih opština, prvom načinu i obliku organizovanja srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji i zato ćemo na tome insistirati do kraja.
Videli ste da prištinska strana koristi svaku situaciju da ne poštuje taj sporazum, da van dogovora u Briselu se prijavljuje za članstvo u organizacijama koje nisu bile nikakav predmet bilo kakvih razgovora, kao što je UNESKO. Mi ćemo

35/2 MZ/MJ

učiniti sve što možemo da svim zemljama članicama UNESKO-a stavimo do znanja da bi to bio politički, i ne samo politički, nego i sa aspekta svetske kulturne baštine, štetan potez.
Pisao sam generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munu. Očekuje se na jesen sednica Izvršnog saveta UNESKO-a, generalna konferencija u novembru, ali pre toga Ujedinjene nacije treba da daju mišljenje o tome. Zato je, mislim, veoma važno da sve i kulturne institucije i Ministarstvo kulture i Srpska pravoslavna crkva i Srpska akademija nauka itd. učestvuju u zajedničkoj diplomatskoj borbi, kako bi smo sačuvali srpsku kulturnu baštinu, koja nije samo srpska jer četiri objekta, da tako kažem, se nalaze pod zaštitom UNESKO-a. Zato je važno da sprečimo da dođe, jednostavno, do istorijske revizije, jer osnovna namera predlagača takve inicijative jeste da srpska kulturna baština, u stvari, postane kosovska.
Svi koji su učestvovali u dijalogu, neki od njih sede ovde, premijer sada vodi taj dijalog, svedoci smo da Priština dolazi veoma često na te sastanke sa željom da se ne dogovori, sa željom da, jednostavno, ne dođe do nikakvog dogovora. Mi smo u situaciji da i mi trpimo posledice jedne takve politike Prištine, ali zato smo, čini mi se, uspeli da međunarodnim faktorima jasno stavimo do znanja da je Srbija postala jedan konstruktivan faktor, znači, ne problem, nego faktor rešavanja problema, da se ponašamo kao predvidiv partner i da ono što se dogovorimo, da to i realizujemo.
Srbija nije promenila svoju principijelnu poziciju i to ističemo stalno, a to je da smatramo da apsolutno ne priznajemo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Takav jednostrani čin ne može biti legalizovan zato što krši osnovne principe međunarodnog pravo. Zato, znate, kada američki predsednik kaže i kada poziva sve zemlje u svetu da ne priznaju Palestinu pre nego što se Palestina dogovori sa Izraelom, a SAD priznaju Kosovo, pre nego što se Priština dogovorila sa Beogradom i bez ikakvog dogovora.
Ako u OEBS-u imate gotovo na svakom sastanku tvrdnje da su sada narušeni osnovni principi međunarodnog prava povodom Ukrajine, mi ne možemo da zaboravimo i da prenebregnemo činjenicu da je to prvo urađeno na primeru Srbije. Srbija svakako ne može više da brani teritorijalni integritet, a taj princip mi poštujemo, ne možemo braniti više teritorijalni integritet drugih zemalja nego što branimo teritorijalni integritet Srbije. Takvu politiku će ova Vlada nastaviti i dalje. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Verbić. Izvolite.
SRĐAN VERBIĆ: Uvažena predsedavajuća, dragi poslanici, poštovani gospodine Markoviću, odgovor na pitanje da li mogu da se menjaju smerovi ili obrazovni profili jeste svakako – da. Oni se menjaju, već godinama se menjaju, svake godine se menjaju. Svake godine imamo nove profile. Evo, samo ove godine je 19 novih osavremenjenih programa prevedno iz pilot faze u redovni sistem. Dakle, mi imamo svake godine, naročito u srednjim stručnim školama, nove programe.
Zašto na tim programima nema više đaka? Zašto se više njih ne prijavljuje za te profile je jedno potpuno drugačije pitanje. Mislim da pre svega tim pitanjem treba da se pozabavimo. Nije toliko teško napisati nov program. Ono što je mnogo teže jeste opremiti školu da ima opremu, da ima laboratorije, da ima nastavni kadar za određeni novi profil. To je ono našta treba da ukažemo više pažnje i gde treba više da investiramo. Dakle, nama nije dovoljno da napravimo novi profil. Moramo pre svega da demonstriramo da u tim školama ima kapaciteta da se time učenici bave. Međutim, ne završava se tu lista onih uslova koje treba da ispunimo. Važno je da obezbedimo praksu za te đake.

36/1 JJ/IP 17.35 - 17.45

Mi imamo, kao što verovatno znate, priličan broj srednjih stručnih škola, čak više nego druge zemlje u regionu, više nego bilo gde u Evropi. Sedamdeset i pet posto naših srednjih škola su srednje stručne škole. Dakle, naši đaci vole da idu u srednje stručne škole, oni ne vole gimnazije. Međutim, srednje stručne škole uglavnom biraju đaci zato što im je to lakši put do visokog obrazovanja, a ne zato što ih baš tačno određena oblast interesuje.
Zbog toga, kada pričamo o srednjim stručnim školama, a ja pretpostavljam da je vaše pitanje bilo baš u tom pravcu, je pitanje zašto mi nemamo više učenika u zanatskim školama, koje predstavljaju samo jedan deo srednjih stručnih škola. E, pa, tu jeste najvažniji faktor pitanje da li đaci hoće da izaberu taj smer ili neće. Svedoci smo da je ove godine iako su bila otvorena odeljenja stolara, vinara, mašinbravara gde je prilično mali broj učenika odlučio da ide u te srednje stručne škole.
Mi ne možemo silom da nateramo bilo koga da ide u neku školu. Ne treba potcenjivati ove mlade ljude, oni prilično dobre odluke donose na osnovu onoga što vide u svom okruženju. Dakle, ako neko procenjuje da sa zanimanjem tesara neće moći da napravi naročitu karijeru - neće ni upisati tu školu.
Zato moramo da se vratimo na ono što smo prethodno rekli, moramo da imamo više prakse. Svaka škola, svaka srednja stručna škola mora da ima partnera u privredi. Mislim da ćemo u dogledno vreme morati da pooštrimo uslove za formiranje odeljenja i formiranje, uopšte, organizacije određenih profila u srednjim stručnim školama i da to vežemo sa tim da li zaista postoji ugovor sa nekom kompanijom u kojoj bi se izvodila praksa. To je ono što nam je potrebno. Dakle, ako škola nije u stanju da obezbedi sama sebi praksu u nekoj kompaniji, a pri tome se bavi srednjim stručnim obrazovanjem, onda je pitanje da li nam takva škola treba.
Ono što još možemo da uradimo, i na tome radimo, jeste da završimo nacionalni okvir kvalifikacija. Nacionalni okvir kvalifikacija, pre svega, treba da da opise znanja i veština koje bilo ko trebao da ima kada završi određeni obrazovni profil, kada stekne neku diplomu. Tu pre svega treba da pitamo poslodavce šta o tome misle. U ovom trenutku traje formiranje sektorskih veća, gde će pre svega poslodavci opisivati koja su to znanja i veštine koje su nam potrebne na kraju određene srednje stručne škole.
Nema potrebe da se time bave ljudi iz administracije. Ljudi koji su poslodavci mnogo bolje znaju šta očekuju od svojih budućih kolega. Zato polažemo velike nade u rad ovih stručnih veća, nakon čega, oko Nove godine, očekujemo konačno usvajanje nacionalnog okvira kvalifikacija i Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija koji bi konačno poslodavcima objasnio šta koja diploma znači i šta neko sa određenom diplomom treba da zna, odnosno šta mora da zna i šta je ostvario kroz svoje obrazovanje. Hvala na pitanju.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem ministre Verbiću.
Gospodine Markoviću, da li želite dodatno pitanje?
Izvolite, gospodine Markoviću.
DRAGAN MARKOVIĆ: Ja bih zamolio za odgovore ministra poljoprivrede, odnosno ministarku, ministra za rad i ministra finansija, pošto sam im postavio pitanja.
PREDSEDAVAJUĆI: Izvolite. Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

36/2 JJ/IP

SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, uvaženi gospodine Markoviću, pitanje koje ste mi uputili samo na izgleda izgleda jednostavno, u suštini je jako složeno pitanje. Postavili ste mi pitanje, šta bih ja preporučila poljoprivrednicima da naredne godine seju i šta mogu da im obećam kada se radi o otkupu poljoprivrednih proizvoda i o cenama.
To pitanje je izuzetno teško, posebno je teško za ministra poljoprivrede u Srbiji s obzirom na sve specifičnosti poljoprivrede naše zemlje. S jedne strane, imamo Vojvodinu, jedno veliko prostranstvo, na kome se može zasnovati intenzivna ratarska proizvodnja, a sa druge strane imamo brdsko-planinska područja južne, centralne i istočne Srbije.
S obzirom na različite mogućnosti, s obzirom na različite agroekonomske prilike, tradiciju, na sve ono što prati poljoprivrednu proizvodnju nije moguće dati jedinstven odgovor. Mi u svakom slučaju kao Ministarstvo i ja kao ministar u svakom kraju Srbije prepoznajem određene specifičnosti, određene potencijale i mislim da, kao što ih ima Vojvodina kada se radi o ratarskoj proizvodnji koja bi u narednim godinama trebalo da bude sam stub i potpora za razvijanje stočarske proizvodnje, tako i naša područja na istoku, na jugu Srbije imaju potencijale za razvoj proizvodnje kao što je recimo proizvodnja proizvoda sa oznakom geografskog porekla, proizvodnja organskih proizvoda i tako dalje.
U svakom slučaju, mi kao Ministarstvo, naše stručne službe, poljoprivredne stručne službe, savetodavne službe, a uključićemo i aktivno poljoprivredne fakultete, naučne institute da pomognu našim poljoprivrednicima kada im tu pomoć traže. Vi, vrlo dobro znate da naši poljoprivrednici misle da imaju dovoljno iskustva u tome šta da seju.
Na nama je da im pomognemo da postignu veće prinose, da imaju rentabilniju proizvodnju. Naše računice kažu da samo kada bismo povećali prinose ratarskih kultura, industrijskog bilja, kada bismo povećali proizvodnju, recimo, muznoj kravi za 10%, kao i prinos ovih ovih kultura koje sam navela ovde, takođe za 10%, mi bismo mogli da obezbedimo veći prihod od poljoprivrede za oko 150 miliona evra.
Dakle, na nama je da pomognemo našim poljoprivrednicima da budu rentabilniji. Na nama je da im prenosimo i stručna znanja, da im prenosimo i znanja potrebi udruživanja, jer naš posed sadašnji kakav je, veličini od 5,4 hektara po gazdinstvu u proseku, koji je kao takav još izdeljen na tri i više parcela, svakako ne pruža dovoljnu osnovu za razvoj moderne masovne proizvodnje koju zahteva ekonomija obima.
Vi vrlo dobro znate da kada ste mali proizvođač i kada ste samostalni na tržištu, vi nemate mnogo šansi. Te šanse će biti sve manje u narednim godinama i zato smo intezivirali rad na objašnjavanju važnosti udruživanja kao što smo intezivirali rad na izradi Zakona o zadrugarstvu. Cilj nam je da male proizvođače organizujemo, da ih udružimo, da budu jači, da budu rentabilniji faktor na domaćem, a takođe i na inostranom tržištu.
Mi smo usaglasili izvozne procedure sa mnogim zemljama iz okruženja i bližeg i dalje. Vi znate, da smo usaglasili izvozne procedure sa Rusijom, da smo usaglasili i sa Kinom, sa zemljama CEFTA, ali nažalost mi ne ostvarujemo rezultate koje bismo mogli da ostvarimo, s obzirom na sve ove mogućnosti, upravo iz razloga što nemamo dovoljne količine. Dobro je to što ove godine imamo bolji rezultat nego što je to rezultat u prethodnoj godini. Imamo veći izvoz, veći udeo suficita u odnosu na prošlu godinu kada se radi o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.

37/1 VS/CG 17.45-18.55

To je ono što nam uliva optimizam i što daje nadu da zaista poljoprivreda će vrlo brzo postati jedan zaista izuzetno važan sektor privrede Srbije, kao što je i danas, ali da će u narednom periodu taj njen udeo i njen značaj biti još veći.
Što se tiče cena, na žalost, mi ne možemo da utičemo na cene poljoprivrednih proizvoda, vi to dobro znate. Država Srbija je davne 2002. godine napustila sistem uticaja na cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, prosto naši proizvođači su sada na tržištu slobodnom. Cena zavisi od ponude i potražnje, ali mi zbog toga vidimo našu mogućnost da pomognemo poljoprivrednicima tako što, kao što sam rekla, ćemo im pomoći da proizvedu jeftinije, da imaju veći prinos i da kao udruženi, organizovani, sa specifičnim proizvodima iz pojedinih područja, ostvare bolje rezultate, nego što ih trenutno ostvaruju. Zahvaljujem se na pitanju.
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospođo Bošković.
Da li još neko želi da odgovori na pitanje gospodina Markovića?
Izvolite, ministar dr Dušan Vujović.
DUŠAN VUJOVIĆ: Zahvaljujem se na dva inspirativna pitanja koja se potpuno poklapaju sa onim delom rada Ministarstva finansija, a koje se odnosi na budućnost. Mi najčešće u ovom parlamentu govorimo o prošlosti i o tekućim problemima, a ovi se sada odnose na budućnost.
Ne ulazeći u detalje projekata koje ste pomenuli, želim da kažem da se mi nalazimo u kritičnoj fazi ponovnog pokretanja prelaska na programsko budžetiranje.
To je započeto 2005. godine u pet ili šest ministarstava, pošto su se spajala i teško je reći koji je broj i onda je ceo taj proces zaustavljen. Mi ćemo sigurno do pristupanja EU morati da imamo kompletno programsko budžetiranje i nameravamo da ove godine napravimo iskorak u tom pravcu. A šta to znači? Da nema programskog budžetiranja, odgovor na vaše pitanje bi bio u ovoj teškoj situaciji sigurno je da para ima jako malo i da je teško naći sredstva. Ako budemo napravili iskorak prema programskom budžetiranju, onda imamo šansu da projekte posmatramo na osnovu onoga što oni nude, na osnovu efikasnosti i na osnovu sadržaja programa i ne samo to, nego na osnovu svih elemenata programa. Želimo da prevaziđemo postojeće gledanje na investicije samo u fizička sredstva, samo u infrastrukturu, samo u zgrade, želimo to da proširimo na znanje, na inovacije i sve ostale ključne stvari koje opredeljuju uspešnost tih projekata u budućnost.
Prema tome, predlog je da idemo korak dalje od vaših ideja i da ih zajedno sa ministrom Vulinom pogledamo i da vidimo da u svetlu ocene efikasnosti tih projekata tražimo mesto u budžetu. Vi vidite da postojećih 50 milijardi na nivou republičkog budžeta, i 123 milijarde kapitalnih izdataka, očekivanih na nivou budžeta opšte države, ne uspevamo da realizujemo, delom zato što ne planiramo dovoljno dobro, delom zato što ne evidentiramo sva ulaganja na pravi način, a delom i zato što nemamo pristup koji posmatra projekte i sve elemente.
Istovremeno imamo 3,7 milijardi neiskorišćenih sredstava za projekte i slabo korišćenje sredstava, dela tih sredstava koja su planirana budžetom 2015. godine.
Prema tome, očekujem značajan napor, ne samo na našoj strani, nego da zajedno sa donatorima i ostalima, podignemo nivo znanja i spremnosti da se pređe na programsko budžetiranje.
Kratko rečeno, šta to znači? To znači, gospodin Lončar je govorio o stvarima u zdravstvu. Mi trenutno u budžetu Republike kada govorimo o zdravstvu, gledamo samo opremu koja se finansira iz republičkog budžeta, uopšte ne gledamo

37/2 VS/CG

ostatak, domove zdravlja, bolnice gde će to biti sprovedeno, ljude koji će na tome raditi, a to je nešto što opredeljuje i potrebu i garantuje uspeh i daje performanse koje od tih projekata očekujemo.
Prema tome, stvar je u principu, jednostavna, a u praksi je jako teška. Moramo da prevaziđemo ograničenja između Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i republičkog budžeta i da to posmatramo, tu sinergiju koja će nam dati ono što želimo.
Vaše drugo pitanje, takođe je povezano sa inicijativom koja je u toku, znači, imamo već poslednja četiri meseca radnu grupu koja priprema konceptualnu osnovu u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Taj projekat na nivou koncepta želi da izađe sa predlogom koji će napraviti korekcije u sistemu finansiranja lokalne samouprave i staviti na jednom mestu celinu i korigovati neke stvari koje su se iz političkih razloga dogodile poslednjih pet, šest godina. O čemu se radi? Vi znate da naš sistem finansiranja lokalne samouprave ima deo ustupljenih instrumenata poreskih i deo koji su izvorni prihodi lokalne samouprave.
Mi želimo da sistem finansiranja prepozna i fiskalni napor i potrebu ujednačavanja među opštinama, zavisno od nivoa razvoja, ali i fiskalni napor opština. Znači, želimo da kažemo da one opštine koje su uspešnije u evidentiranju, u razrezu poreza i prikupljanju poreskih prihoda, budu nagrađene većim udelom u transferima zadržavanja svojih prihoda i svemu ostalom.
Element koji vi pominjete da uspešne opštine budu, ne samo da dobiju odgovarajući tretman, nego i da budu izvor znanja, izvor načina upravljanja budžetom, izvor načina razrezivanja i prikupljanja poreza je za mene izuzetno značajan i treba da proširi taj pristup na celinu, znači da taj kvalitet fiskalnih odnosa, između Republike i lokala budu podignuti na jedan viši nivo, da prepoznajemo i kvalitet projekata, jer ovi projekti koje opštine rade, uglavnom nisu prepoznati na pravi način.
Prema tome, ne samo što podržavam vašu ideju, nego želim da je uklopimo i u pripremu ovog zakona i povežemo sa programskim budžetiranjem. Biću slobodan da vam se obratimo čim budemo imali nacrt ovog teksta zakona, pre nego što ga pustimo na javnu raspravu da nam date svoje sugestije kako to možemo da proširimo i konkretizujemo. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Izvolite, komentar.
DRAGAN MARKOVIĆ: Veoma sam zadovoljan odgovorom gospodina Vujovića.
Samo ima dva pitanja za ministra prosvete.
PREDSEDNIK: Izvinjavam se, nema više pitanja, samo komentar.
DRAGAN MARKOVIĆ: Ne pitanja, pošto je gospodin ministar konstatovao ono što je problem, kako mi možemo da rešimo problem da danas srednjoškolci upišu 94% fakultete i svi dođu sa fakultetskim diplomama i hoće da rade u struci, tamo gde se otvaraju fabrike, ne mogu da se zaposle svi u kancelarijama. Znači, to je jedan problem.
Drugi problem koji ste vi rekli, da ne postoji praksa, treba da postoji volontiranje ili stručna praksa da dok studenti studiraju imaju i praksu. Samo da vas zamolim da probate da izvršite neku anketu, da 80% ko je završio ekonomski fakultet ima diplomu dpcc, i ne znaju šta je kalkulacija, da naprave kalkulaciju.

37/3 VS/CG

Šta nama znače diplome, kada ti mladi ljudi nisu imali gde da nauče to? Ja vam to pričam zato što svakog dana imam kontakt, u Jagodini je otvoreno, odnosno napravljeno je deset ugovora za deset stranih investitora, šest fabrika se pravi u ovom trenutku, a četiri će početi da se prave narednih dana i mi nemamo koga da zaposlimo, ko će da radi u tim fabrikama?
Taj problem će se javiti u drugim gradovima, u većim gradovima koji budu imali investitore.
Kada je u pitanju odgovor ministarke poljoprivrede, zadovoljan sam odgovorom. Nisam mislio da država da zagarantovanu cenu, nego jednostavno kao informaciju, a država ne može da da zagarantovanu cenu u ovom trenutku poljoprivrednim proizvođačima, ali pošto se vi bavite statistikom i znate koliko je u Srbiji uveženo mesa, krompira, pasulja, onda da kažemo našim poljoprivrednim proizvođačima – sledeće godine proizvodite pasulj, krompir, telad itd.
PREDSEDNIK: Vreme, hvala.
Reč ima Vladimir Marinković.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem uvažena predsednice, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za ministra rada, zapošljavanja, socijalnih i boračkih pitanja gospodina Vulina, potpredsednicu Vlade Kori Udovički, i ministarku Jadranku Joksimović.
Prvo pitanje tiče se naravno efekata zakona koji suštinski najviše zanima partiju čiji sam član, dakle SDPS, a to je izmena i dopuna Zakona o radu, pa evo, ja mislim samo godinu dana je prošlo od glasanja za taj zakon u parlamentu.
Smatramo da je ovaj zakon u stvari jedno označavanje početka teških reformi koje je premijer počeo kada je preuzeo mandat u Vladi Republike Srbije. Naravno, posle toga je usledilo donošenje ključnih zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, jako važan Zakon o inspekcijskom nadzoru i o tome ću kasnije govoriti, ali i izmene i dopune Zakona o radu su bile ključne za ono što se u našoj zemlji dešava u prethodnih godinu dana, a tiče se novih investicija, podsticanja kako domaćih, tako i stranih investitora da ulažu u Srbiju i mogućnost da naša zemlja napreduje čak 30 mesta na Duing biznis listi Svetske banke.
Ja bih vas molio da samo malo napravite jednu elaboraciju, koji su efekti Zakona o radu na mlade ljude, koji su bili nezaposleni, koji su stariji od 50 godina, na teško zapošljive ciljne grupe.

38/1 TĐ/MĆ 17.55-18.05

Drugo pitanje odnosi se na problem migranata i ja vama, a posebno i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, čestitam na tome što ste imali ne farisejski, nego samarićanski odnos prema migrantima. Ti isti migranti su ljudi koji su pobegli od najvećeg zla koji se dešava na globalnoj seni u proteklih nekoliko decenija, a tiče se delovanja Islamske države Iraka i Levanta. Naravno da je Vlada Republike Srbije odnosom i tretmanom ovih ljudi pokazala da je država koja je visoko ceni i poštuje standarde ljudskih, manjinskih, verskih i svakih drugih prava.
Ja vas molim da mi kažete i da mi odgovorite kakva će biti dalja strategija Vlade u tom smislu, kakva je komunikacija sa EU? Naravno, u tom smislu bih zamolio ministarku Jadranku Joksimović, imajući u vidu njene dobre pozicije i njenu komunikaciju sa predstavnicima institucija Evropske unije. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin.
ALEKSANDAR VULIN: Zahvaljujem.
Zakon o radu davno smo usvojili, dame i gospodo narodni poslanici, sećate se one maratonske sednice, pre tačno godinu i jedan dan. Ovo jeste prava prilika da razgovaramo i o efektima Zakona o radu, odnosno o onome što je Zakon o radu pokazao.
Ja bih odgovarajući na vaša pitanja pošao od najžešćih kritika koje su tada izgovorene na račun Zakona o radu. Jedna od njih je bila da će izazvati talas masovnog otpuštanja. Sećate se da je ovde bilo – biće masovno otpuštanje, Zakon će omogućiti da se privreda devastira, da ljudi budu izbačeni na ulicu, da započne masovno otpuštanje. Brojke su neumoljive kada je i otpuštanje u pitanju.
Dakle, te 2014. godine bilo je zaposleno, na osnovu ankete o radnoj snazi, 1.623.317 zaposlenih. Naravno, molim vas, da ne bi opet, da odmah predupredimo bilo kakve rasprave, broj zaposlenih je veći. Ovde ulaze oni koji su zaposleni na određeno, neodređeno, sezonski i ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, ali recimo ne uvodimo ovde samostalce. Dakle, ovde nemate poslodavce, na primer, njih ne upisujete, tako da znate da je to ta razlika.
Nakon donošenja Zakona o radu, juče, u ovoj zemlji je zaposleno 1.734.585 ljudi. To je povećanje za 6,5%. Ne da nije došlo do masovnog otpuštanja, nego je došlo do značajnog povećanja zaposlenih.
Možemo sada raspravljati u kojim je to granama, gde su se sve zaposlili, u kojoj meri su zaposleni iz sive zone, a kojoj meri su nova radna mesta, ali upravo je i to efekat Zakona o radu, jer smo promenili potpuno položaj i poziciju inspekcije rada, pa se inspekcija rada ponaša na drugačiji način, ima drugačija ovlašćenja, ima pristup, između ostalog, i registru, Centralnom registru obaveznog socijalno osiguranje i radi daleko efikasnije. Samo na osnovu rešenja inspekcije, neposredno, na devet hiljada i 572 radnika koja su u jednom periodu pronašli da rade na crno, zaposleno je šest hiljada 558, samo na osnovu rešenja, a gde je efekat ugledanja? Gde efekat kod poslodavaca zna da će se desiti, da će doći inspekcija rada, da su se stvari promenile?
Na osnovu takvog efikasnog odnosa inspekcije rada mogu sa zadovoljstvom da vam kažem da su nesavesni poslodavci sve manje nesavesni, da imamo sve manje posla u tom smislu, ali da je u budžet Republike Srbije uplaćeno 119 miliona dinara na osnovu prekršajnih prijava koje po Zakonu o radu inspekcija rada sada može da donosi i sada izriče. To pre nije mogla da radi. I to je značajno poboljšano.
Mi smo Zakonom o radu, kao potpuno nov institut, uveli mogućnost da se ne isplaćene zarade rešavaju na osnovu obračunskog listića koji se izdaje radniku i to se izdaje kao javna isprava. Dakle, nemate više advokata, nemate skupe sudske sporove,

38/2 TĐ/MĆ

već je dovoljno da dođete na sud i da pokažete ispravu, i to je to. U osnovnim sudovima u Republici Srbiji primljeno je 1.317 predmeta, a od čega je u toku 678 predmeta, a već je okončano 639 predmeta koji su radnicima uplatili 79.090.000 neisplaćenih zarda. I to je efekat Zakona o radu, svakako da jeste.
Pitali ste za teže zapošljive kategorije, samo da znate da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 6,9% manje mladih, nego što je bilo prošle godine. Dakle, u posebno teško zapošljivim kategorijama osećaju se pomaci.
Kada smo uveli onoliko kritikovanu odredbu o isplati otpremnine samo kod poslednjeg poslodavca, bili smo napadani zbog toga, ali efekti su se pokazali i sada se lakše i češće zapošljavaju nezaposleni preko 50 godina, jer se poslodavac ne plaši da će morati da mu isplaćuje otpremninu za čitav radni staž, već za lojalnost kod poslednjeg poslodavca kada bude otišao u penziju, a on je u suštini pred penzijom.
Dakle, Zakon o radu za ovih godinu dana je pokazao da nije bilo masovnog otpuštanja, da je povećao zaposlenost, da je poboljšao investicioni ambijent, da je poboljšao poslovnu klimu, da je bio na strani, kao što jeste na strani radnika, jer evo govorim vam o nekoliko konkretnih mera koje su značajno poboljšale položaj radnika. Odmah da vam kažem da je u Zakonu o radu po prvi put, i to su efekti, to su stvari koje se nikada neće promeni, jasno precizirano koji su uslovi za zaključenje, kako se dobija, kako se gubi radni odnos. Odmah to osetiti na manjem broju radnih sporova, jer ljudi unapred znaju kako treba da se ponašaju, i radnik, i poslodavac, i zaposleni i poslodavac.
Zakon o radu je već u ovih godinu dana pokazao da ga je vredelo donositi, da je značajno popravio tržište u odnosu na prošli zakon o radu svakako. Ne mogu da ne podsetim da taj zakon, koji je bio toliko hvaljen i branjen u ovoj istoj Skupštini, je dobio onakvu kritiku upravo u Savetu Evrope kada su se neki vrlo obradovali, misleći da je ta kritika upućena ovom Zakonu o radu. Ne, ovaj Zakon o radu je pozdravljen. Ovo je dobar Zakon o radu. On je dao rezultate, što je najvažnije, on je pomogao da se poboljša zapošljavanje.
Još jednom se zahvaljujem skupštinskoj većini koja je podržala Zakon o radu, uprkos onakvoj buci i besu. Buka i bes su prošli, ali ostali su efekti i bili ste u pravu. Hvala vam.
PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Jadranka Joksimović.
JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Najpre, poštovani poslaniče Marinkoviću, hvala na tome što ste rekli da imam dobre pozicije u evropskim institucijama, ali verujte moje dobre pozicije su samo zahvaljujući tome što ova Vlada radi dobro i odgovorno i što ovaj parlament radi dobro i odgovorno, i to je ono što se uvek prepoznaje.
Nama ministrima ostaje, između ostalog, kao odgovorni ljudi, pre svega, i na neki način odgovorni pred ovim parlamentom, ali odgovorni i pred međunarodnim partnerima u pogledu evropskih integracija, samo to dobro da reprezentujemo i dobro radimo.
Što se tiče pitanja migranata, to zaista jeste pitanje koje je jedno od prioritetnih u EU. Naravno, mi smo zemlja kandidat i za nas je važna politika proširenja, ali ne možemo da izbegnemo i deo smo svih ovih tokova koji, na neki način, tangiraju čitavu Evropu. Mi smo tranzitna zemlja i zbog toga smo ponovo došli u fokus. Da li je to dobro ili loše? Ima to i svoje prednosti, ima i svoje mane, ali u svakom slučaju politika migracija jeste jedan dobar test na kojem se zemlja kandidat, a u ovom slučaju mi, kao zemlja, pokazujemo kao odgovoran partner i to svi u EU prepoznaju.

38/3 TĐ/MĆ

Nema gotovih rešenja ni u EU. Nije dovoljan samo novac. Novac jeste važan i on će da rešava akutne probleme i da pomogne da ljudi, koji traže utočište, koji beže iz ratom zahvaćenih područja, dobiju sve ono što im po međunarodnom pravu i po humanitarnom pravu pripada, ali sa druge strane suočavamo se, kao zemlja tranzita, sa onim što je najveći izazov Evrope danas, a to su lažni tražioci azila. Pored onih koji, iz Sirije, uglavnom opravdano traže azil, suočavamo se i sa velikim brojem onih koji iz naše zemlje i sa prostora zapadnog Balkana, zbog materijalnih potreba, traže azil u zemljama zapadne Evrope, EU i onda mi, kao odgovoran partner, moramo da sprovodimo jasnu šengensku politiku onoga što jesu standardi EU, jake kontrole granica i istovremeno jedne inkluzivne i informativne, ako tako mogu da kažem, aktivnosti kojom ćemo zapravo da objasnimo ljudima da im se možda ne isplati da na taj način traže azil, jer će kratkim postupkom u procesu readmisije biti vraćeni.

39/1 AL/LŽ 18.05 – 18.15

To je vrlo važno i tu mora da se pokaže efikasnost koliko god to surovo zvučalo, ali to su prosto pravila i procedure i na tome radimo.
Samo nešto oko pomoći koju EU daje Srbiji, pošto se o tome govorilo u pogledu evropske pomoći. Upravo zbog toga što postojeći mehanizmi nisu dovoljni, iako smo mi dobili sredstva iz nacionalne i to su ovi predpristupni fondovi o kojima često govorimo, dakle i za azilantski centar u vrednosti od 2,3 miliona evra za 2014. godinu, i šest miliona evra za one kategorije lica u postupku readmisije, istovremeno smo, baš nedavno, možda pre mesec, mesec i po dana, kolega Stefanović, ministar MUP i ja, tražili i dobili dodatnih 2,5, možda će biti i tri miliona evra, za terenska vozila, termovizijske kamere i uniforme za ono što jeste na neki način dodatna kontrola granica.
Istovremeno postoje još neki mehanizmi koje u saradnji sa Crvenim Krstom mogu da budu pokrenuti. Naravno, ništa to neće rešiti apsolutno i neće to biti moguće rešenje.
Na kraju krajeva, kako su moje kolege i rekle, znate, ti ljudi koji su se negde zaputili, teško će bilo ko zaustaviti, ali na nama je da pokažemo zaista da poštujemo standarde i da radimo ono što je do nas.
Naši ljudi su pokazali visok nivo empatije i humanog odnosa i mi treba da budemo ponosni na to, ja to zaista mislim, a naravno da primenjujemo one standarde koje moramo.
Još bih samo dodala, upravo zbog prepoznavanja EU, koliko je kopneni put, dakle 70% migranata dolazi kopnenim putem preko Turske, Grčke, pa čak delom i Bugarske i Makedonije, pa preko Srbije ide dalje, 70%, 30% iz zone Mediterana, a mediteranska zona je dobila mnogo više sredstava za jačanje kapaciteta nego zapadno-balkanska ruta.
Zbog toga je evropski savet odlučio da negde, mislim da će biti polovina septembra, organizuje međunarodnu konferenciju na najvišem nivou o zapadno-balkanskoj ruti, mislim da će biti u Budimpešti održana i tada će se i neki konkretni mehanizmi finansijske dodatne pomoći zemljama iskristalisati.
Dakle, ovo jeste izazov za celu Evropu, izazov je i za nas i za naše stanovništvo, na kraju govorimo i otporu lokalnog stanovništva. Dakle, brojne su to stvari, koje naravno, nisu ni malo lake za rešavanje, ali u svakom slučaju mi smo sada dodatno u fokusu naših evropskih partnera, na ovom putu evropskih integracija da pokažemo odgovornost i u ovom smislu. Ja mislim da ova zemlja i ova Vlada to zaista radi odgovorno. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem ministarki Jokić i ministru Aleksandru Vulinu.
Sledeće pitanje je potpredsednici Vlade Kori Udovički. Danas je jako bitan dan, pošto danas počinje sa primenom konačno zakon, počinje primena Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Počinje kada je u pitanju oblast konkurencije, kada je u pitanju veoma važna oblast razvoja tržišne ekonomije, bespogovorna i bespoštedna borba protiv sive ekonomije i upravo primena Zakona o inspekcijskom nadzoru će biti usmerena na one subjekte koji nisu bili kontrolisani decenijama, koji su jako negativno uticali na naše tržište, koji su pravili nelojalnu konkurenciju i koji su ugrožavali osnovna ljudska, a kao socijaldemokrata, moram da kažem, i radnička prava, a to su neregistrovani privredni subjekti.

39/2 AL/LŽ

Danas će se, i nadam se da će Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i te kako odmah početi sa svojim poslom, početi da kontrolišu i neregistrovani subjekti, gotovo posle 2,5 decenije.
Svi znamo da po nekim analizama 30-ak procenata BDP se generiše kroz sivu ekonomiju. To je za Srbiju ogroman novac i smatram da radite veliki posao u pokušaju da napravite malu državu, da napravite efikasnu državu, efektivan i produktivan javni sektor i da, naravno, država radi svoj posao na najbolji mogući način, a njen jedini posao je da bude odličan servis građanima i naravno privredi i privrednim subjektima jer je privreda i privredni subjekti su oni koji stvaraju dodatnu vrednost koji upravo pune budžet i od kojih zavisi da li će Srbija ići dinamično putem ekonomskog razvoja.
Ja bih molio da mi odgovorite na pitanje – koji će to privredni subjekti biti prvi na udaru i kako će teći ta bespoštedna i bezpogovorna borba protiv sive ekonomije?
PREDSEDNIK: Hvala.
Izvolite.
KORI UDOVIČKI: Hvala gospodinu Marinkoviću na pitanju.
Ja bih prvo samo da podsetim da je Zakon o inspekcijskom nadzoru krovni zakon koji unapređuje možda od svih zakona kao jedna jedinstvena mera najveći doprinos treba da napravi zaista unapređenju poslovanja državne uprave.
Reč je o tome da će pomoću koordinacije koju on donosi između inspekcija, on traži da inspekcijom, zahteva da inspekcije počnu da postupaju po pravilima koja će da budu prepoznatljiva, čiji je cilj ne da nekoga kazne već da unaprede i usklade poslovanje svih i građana, ali pre svega privrede sa svim zakonima.
Kada je to cilj onda ima objektivnih pravila kako da se to postigne. Naprimer, neće se u budućnosti više inspekcije raditi prema tome kako se nekome nahodi, već će se raditi analiza koji su to privredni subjekti koji najviše ugrožavaju privredni ambijenti ili građane, kod kojih je najveći rizik od npr. gubitka poreskih prihoda. Kod njih se vide češće, a kod onih malih ili kod onih koji su se ve pokazali kao lojalni subjekti koji su već pokazali da dobro rade može da se ide ređe.
Zatim, cilj ovog zakona je i da smanji prostor za korupciju, samim tim što će se unapred najavljivati, što će postojati jasni kriterijumi kod koga se ide. Više neće moći da bude da se pet puta obilazi privredni subjekt koji nešto dobro radi i koji nije pokazao probleme, a hvatamo ga za neke sitnice, a da će da obilaze oni kod kojih postoji stvarno rizik.
U tom kontekstu jako je važan upravo današnji dan kada je stupila na primenu odredba da od danas inspekcije moraju da takođe nadziru neregistrovane subjekte. Ja moram da kažem da činjenica da uopšte moguće bilo u Srbiji da imate inspekcije koje zaobilaze neregistrovane subjekte umesto da ih pogotovo obilaze, da je to naša osobenost, to je iz onog vremena kada nije bilo zamislivo da neko posluje a da se nije registrovao zato što je bila komunistička zemlja, zato što skoro da nije ni bilo privatnih slobodnih inicijativa.
U drugim zemljama u svetu je to nezamislivo. Registracija je jedna stvar, a to da li neko posluje, ako već vrši neku delatnosti normalno je da čim inspekcija vidi da to postoji, čim građani prijave, on bude podložan inspekciji.
Najvažnije je u prvom korak, bez obzira što je ovo vrlo važno za smanjivanje sive ekonomije, zaštita bezbednosti građana. Zakoni postoje zato da se zaštiti neki interes. U ovom slučaju to je najčešće u pitanju bezbednost hrane i bezbednost raznih drugih delatnosti koje mogu da na bilo koji način ugroze građane.

39/3 AL/LŽ

Sada više neće moći da prolazimo, da npr. inspekcija za bezbednost hrane zaobiđe neregistrovane klanice. Sada imamo informaciju da su znajući da će ove odredbe stupiti na snagu neke klanice neregistrovane već preduzele sve mere koje su potrebne da u stvari formalizuju svoje poslovanje.
Važno je i za zaštitu životne sredine. Šljunkare u Srbiji mnogo kamenoloma posluju vrlo često sasvim divlje, eksploatacija drva itd.
Znači, opet umesto da se čeka da neko prijavi MUP inspekcija kada ide kod jednih videće i druge i dužna je da postupi. Uputstva su već, odnosno nisu uputstva, nego smernice su izdate na vreme. Inspekcije su pripremljene da intervenišu. Naravno, ipak na duži rok jako je važna ova koordinacija za smanjivanje sive ekonomije.

40/1 MO/VZ 18.15 – 18.25

Uspostavljeno je već koordinaciono telo Vlade koje će sada da radi na tome da se sve informacije o inspekcijama subjekata razmenjuju, da se planovi razvijaju na usklađeni način i to će, naravno, jako smanjiti prostor da cveta siva ekonomija. Naravno, Inspekcija neregistrovanih subjekata je jedna od ključnih elemenata.
U tom kontekstu ja bih da naglasim, govori se o tome da će sada inspekcije moći i da vrše inspekciju u privatnim stambenim objektima kada postoji osnovana sumnja da se npr. tu vrši delatnost. Želim da naglasim da to neće biti moguće bez sudskog naloga. Znači, ovde sada ne treba da postoji neki strah građana da će, recimo, odjednom sada da bude neki lov na veštice, upadanje u stanove i jurenje ljudi koji su na rubu egzistencije, koji možda nekome sređuju frizure poluprijateljski. Nije to cilj. Sudski nalog se pribavlja kada je očekivanje da je ta delatnost dovoljno značajna da zavređuje trošak i pažnju da se toliki inspekcijski posao odradi.
U tom smislu želim da ohrabrim inspektore i da pozovem takođe policiju, pa i sudske organe, da im u narednim danima izađu u susret, da budu naročito na raspolaganju, jer je moguće da će naići i na otpor onih koji su decenijama radili svoj neregistrovan posao bez da moraju da strahuju od inspekcija.
Još da spomenem da će za još dva meseca stupiti na snagu i odredba, odnosno ući u primenu odredba na osnovu koje će inspekcije biti dužne da postupe i, kada vide postupanja koja je moguće da nisu u skladu sa zakonom, u oblastima koje nisu u njihovoj nadležnosti. Automatski moraju da prijave i Poreskoj upravi, ali i onoj inspekciji za koju misle da je nadležna za problem koji su uočili. Postoje sada i formulari i oblici kako da postupe i kako da te prijave čine. Verujemo da će sve zajedno to umnožiti snagu i kapacitet ljudi, službenika koji mogu da identifikuju nelegalne ili neregistrovane aktivnosti i da ih prijave odgovarajućim organima.
Na kraju, ova koordinacija će značajno smanjiti ono nešto što sve nas izluđuje, i nas unutar državne uprave sigurno, a i građane, a to je kada nekome prijavite neki problem, a on vam kaže da nije za to nadležan. Sada će, kroz još dva meseca, sve inspekcije biti nadležne da postupe ukoliko saznaju za bilo kakav problem. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite, imate pravo na komentar.
VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Zahvaljujem potpredsednici Vlade na njenom iscrpnom odgovoru. Komentar će biti veoma kratak, kako bih dao priliku i drugim kolegama da pitaju.
Iskreno se nadam da će te kroz ove mere i kroz implementaciju ovog zakona da utičete jako na to da se crno tržište radne snage potpuno iskoreni. Nadam se da će zakon koji je u pripremi, a to je zakon o platama, da ćete na taj način uvesti princip - ista plata za isti rad, kako bi u našoj državnoj upravi i u celoj državi uveli princip nekih šansi. To ne znači egalitarizam, ali jednake šanse za sve i tržišna utakmica ljudskih znanja i sposobnosti. Iskreno se nadam da ćete uspeti u tom vašem naumu. Hvala.
PREDSEDNIK: Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.
ALEKSANDAR SENIĆ: Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pošto nema premijera u sali, ja bih da pitam nešto ministre koji do sada nisu odgovarali na pitanja. Dakle, moja pitanja će biti upućena ministru Vanji Udovičiću i ministru Ivanu Tasovcu.


40/2 MO/VZ

Mi ovih dana raspravljamo o Predlogu zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije. Stoga, prvo pitanje je da li ste, gospodo ministri, bili na sednici Vlade koja je održana 14. jula, pošto je tog dana Vlada utvrdila taj predlog i poslala ga u skupštinsku proceduru?
Taj predlog zakona predviđa da se imovina Republike Srbije prodaje bez javnog nadmetanja, da proceduru za pokretanje prodaje, tj. kupovine te imovine mogu da pokrenu samo trenutni zakupci, da procenu vrednosti po kojoj će biti kupljena određena nepokretnost može vršiti samo Poreska uprava, a želim da vas podsetim da je pre deset dana Poreska uprava za jedan stan u Gospodar Jovanovoj rekla da vredi devet hiljada evra, a zahvaljujući javnom nadmetanju ta vrednost nepokretnosti ili vrednost te nepokretnosti je dostigla iznos od 39 hiljada evra. U koje svrhe će ići prihod od prodaje tih nepokretnosti? Zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija?
Dakle, pitam ministra Tasovca i ministra Udovičića koji su vam bili motivi, zašto ste glasali za takav predlog zakona, kojim kriterijumima ste se vodili, da li se iza ovoga krije prodaja nepokretnosti na Dedinju i na Vračaru po bagatelnoj ceni i da li je možda ovaj zakon napisan da bi određeni ljudi došli do skupih nepokretnosti po niskoj ceni? Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem, poslaniče.
Daću ministru Tasovcu reč, ali molim vas obratite pažnju da pitanje mora biti iz nadležnosti ministra resornog. Odgovoriće vam ministar Tasovac, nego samo da vam skrenem pažnju.
IVAN TASOVAC: Zahvaljujem vam se na pitanju.
Kao što je predsednica rekla, to nije iz direktne nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja. Sa druge strane, skoro isto pitanje je bilo već postavljeno na samom početku sednice, ali niste bili u sali pa ste verovatno to propustili, ili ste imali poseban razlog da ga ponovite još jedanputa.
Da, bio sam na toj sednici i prihod kompletan ide u budžet. Onog trenutka kada budžet bude bio puniji, samim time će i oblasti koje se nalaze u mojoj nadležnosti imati mnogo bolju poziciju. To je ono što mogu da vam kažem vezano za vaše pitanje. Zato što čitav set reformskih zakona koje donosi ova Vlada, oni se posle toga reflektuju konkretno i na kulturu i na sve druge oblasti.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Reč ima ministar Udovičić. Izvolite.
VANjA UDOVIČIĆ: Samo da odgovorim. Bio sam prisutan na Vladi i glasao jesam. Taj zakon je došao na mišljenje u Ministarstvo omladine i sporta kao i svi drugi zakoni. Ono što ovaj zakon ne predviđa, jeste da će bilo šta uticati na oblast gde ja jesam ministar. Kao što je rekao moj kolega ministar Tasovac, nama jeste želja da prihodujemo što više, a onda da ta sredstva upotrebimo u one slučajeve gde smatramo da je najpotrebnije.
Znamo koliko sport doprinosi, znamo koliko oblast omladine jeste zahtevna, velika i da je u suštini oblast svih ministara, ali trudimo se u onim stvarima koje možemo nadležnostima koje imamo da sprovedemo politiku Vlade i da doprinesemo poboljšanju napretka Republike Srbije.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
Samo njima ste postavili pitanje?
(Aleksandar Senić, s mesta: Da.)

40/3 MO/VZ

Ako poslanik direktno postavi pitanje određenom ministru, on odgovara, ali vi ste promašili, nije nadležan ministar ni iz kulture, ni iz sporta. Želi da vam odgovori na vaša pitanja ministar Dušan Vujović.
(Aleksandar Senić, s mesta: Nema potrebe.)
Ne želite?
(Aleksandar Senić, s mesta: Ne.)
Ne želi poslanik da mu se odgovori na pitanje.
ALEKSANDAR SENIĆ: Dakle, ne možete da mi kažete da nije u nadležnosti ministra da glasa ili da ne glasa za zakon. Ja sam vrlo jasno pitao zašto su glasali za zakon, a kao članovi Vlade glasaju za svaki predlog zakona.

41/1 MZ/VK 18.25 – 18.35

Imao sam poseban razlog da ponovim to pitanje zato što taj zakon predstavlja pljačku imovine koja je u svojini Republike Srbije. Moj i dalje predlog je, pošto ste još uvek kao Vlada u mogućnosti da povučete taj Predlog zakona, upravo zbog razloga koji je naveo gospodin ministar Udovičić.
Dakle, on je rekao da hoćemo da prihodujemo što više. Gospodine ministre, da biste vi imali dovoljno sredstava za razvoj sporta, imali smo sjajna dva meseca i da bi sledeći meseci bili još bolji, i da bismo imali više sredstava za kulturu, neophodno je da omogućimo transparentan proces kupovine, javno nadmetanje, da tržište odredi cenu određene nepokretnosti, a ne da se po nekoj procenjenoj ceni prodaju nepokretnosti u svojini Republike Srbije.
Dakle, nisam zadovoljan odgovorima. Moja pitanja su bila - zašto je zakonom predviđeno da samo Gradski zavod za veštačenje iz Beograda može da veštači vrednost prethodnih investicija? Koji su vam motivi i zašto ste glasali za takav Predlog zakona? Kojim kriterijumima ste se vodili? Da li se iza ovoga krije prodaja skupih nekretnina na Vračaru, na Dedinju po bagatelnim cenama?
Dakle, pitanja upućena direktno ministru Tasovcu i ministru Udovičiću, kojima upućujem i sledeća pitanja. Zašto ste glasali za Predlog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kada on predviđa otpuštanje devet hiljada ljudi, kada nisu uzete u obzir institucije od nacionalnog značaja čiji su osnivači opštine? Ukoliko se ovaj zakon primeni, biće ugašeni npr. Resavska pećina u Despotovcu, Prevodilački centar u Svilajncu. Takođe, zakon podrazumeva statistički podatak, tako da po tom podatku Svilajnac npr. ima 23.000 stanovnika, a u stvari ima 31.000.
PREDSEDNIK: Hvala, poslaniče. Tri minuta.
Dužna sam, po Poslovniku, član 204. stav 6. u kome piše – predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućena nadležnom organu, a nadležni organ po daljim stavovima je resorni ministar.
Znači, ne zalazim u vaše motive zašto, pošto znam da niste slučajno postavili ministrima koji ne mogu da vam odgovore, te ne mogu da dozvolim da dalje postavljate pitanja, sa namerom da ne dobijete odgovor. Kako piše da se postavlja pitanje nadležnom ministru ili Vladi i želim da građani Srbije dobiju odgovor, daću da odgovori nadležni ministar Dušan Vujović i da ispravim ovo što ste sa nekom određenom namerom želeli da uradite.
Izvolite, ministre Vujoviću, odgovorite poslaniku, da bi građani Srbije dobili adekvatan odgovor.
DUŠAN VUJOVIĆ: Hvala lepo.
Ja sam bio zadužen da branim ove zakone. Opšta rasprava je bila u ponedeljak, rasprava o amandmanima je bila u sredu, očekuje se glasanje, nadam se, u petak ili u subotu.
Zakon je imao jako mnogo amandmana, primedbi, pitanja itd. Mi smo u raspravi odgovorili na sve, a sada ću, pošto se ponavljaju ista pitanja, još jedanput, zbog naših građana, ponoviti odgovore.
Znači, prva tvrdnja, po tzv. referentnoj ceni primera gde je Poreska uprava u jednom slučaju odredila početnu cenu od devet hiljada evra za prostor od deset kvadratnih metara, u Gospodar Jovanovoj ulici, cena od deset kvadratnih metara, što je u skladu sa cenom koja u ovom trenutku preovladava na tržištu.

41/2 MZ/VK

Svako ima pravo. Mi ćemo se truditi, kao što sam rekao, da Poreska uprava uvek to procenjuje. To je očigledno vrlo specijalno i aktipičan primer da se u Beogradu, u centru grada, pa makar bilo na najvažnijem mestu, kvadratni metar u licitaciji podigne na pet hiljada evra. Bilo bi jako dobro da sve možemo da prodamo po toj ceni. Slažem se sa vama.
Međutim, kao što sam odgovorio nekoliko puta u raspravi povodom ovog zakona, licitacija, kao metod, u situaciji kada predmetna nepokretnost nije slobodna od ljudi i stvari, a to su stanovi, garaže, poslovni prostori i slični objekti koji se n nalaze pod dugoročnim ugovorom o korišćenju, to je mnogo sličnije pravno-ekonomski i na bilo koji drugi način situaciji privatizacije stanova koji su bili u društvenom vlasništvu ili u vlasništvu države. Da vas podsetim, to su stanovi, stotine hiljada stanova koji su privatizovani tokom 90-ih godina, koji su bili u društvenom vlasništvu ili stanova koji su bili u državnom vlasništvu, kao što su stanovi iz Vojnog fonda. To je bila procedura u kojoj se nisu sprovodile aukcije, određivale su cene. Isti su principi, a vi procenite koliko je to realno, bili primenjivani u dva zakona koja je donela ova Skupština 1999. i 2000. godine, gde je vršena privatizacija sličnog fonda stanova.
Mi predlažemo ovaj zakon zato što država želi da izađe iz vlasništva stanova i pojedinačnih objekata koji ne služe funkciji države. To su stanovi koji su nasleđeni. Od ovoga su izuzeti stanovi koje koriste diplomatsko-konzularna predstavništva i koji će dalje nastaviti da se servisiraju i izdaju diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Iz ovoga su izuzeti podzakupci i sve druge forme. Samo originalni nosioci dugoročnih ugovora i ugovora o zakupu će biti u poziciji da ponude otkup ovih stanova. Cena koja je predložena u zakonu, ja sam u načelnoj raspravi ponudio mogućnost da se to uradi na drugi način, nismo dobili nijedan validan predlog, pošto su svi predlozi predlagali neprihvatljive tehnički i pravno neprihvatljiva rešenja.
Jedino što mogu da garantujem, to je da će Poreska uprava u svom radu koristiti sve, uključujući i impute veštaka, gde možete i vi lično da uzmete učešće, i svi drugi veštaci u Republici Srbiji, svako ko bude sporio bilo koji od tih procesa moći će da koristi, između ostalog, nalaze veštaka. Kao što znate, sud koristi mišljenja veštaka, ali ih uzima kao jedan od mogućih informacija u procesu procenjivanja vrednosti. Zašto bi pojedinačni veštak bio objektivniji izvor tržišne vrednosti nečega što ne može objektivno da se vrednuje na tržištu, zato što nije slobodno za prodaju, od institucije koja ima bazu podataka o svim nekretninama u Republici Srbiji, pošto se na osnovu toga plaćaju porezi za nekretnine? Moj cilj, moj interes, kao ministra finansija, jeste da se postigne najviša cena, u skladu sa onim što u datom trenutku daje tržište.
Drugo, što se tiče prihoda, moram da kažem da korišćenje termina „pljačka“ je potpuno neprimereno ovoj Skupštini i ničem niste potkrepili to. Pljačka znači da neko nešto uzima. Ovde niko ništa ne uzima. Prihod od ovih prodaja, privatizacija, će biti opšti prihod budžeta koji će biti podložan istim onim ograničenjima trošenja kojima svaki dinar koji se nalazi u budžetu podleže.
Prema tome, vi ćete moći, kao parlament, a mi kao Ministarstvo finansija, kao trezor, kao Vlada, da kontrolišemo i odgovaramo za namensko trošenje svih sredstava. Ova sredstva su opšti prihod budžeta. Prema tome, moći će da se koriste za sve. Mi smo opredelili da ćemo ih trošiti samo za strateške kapitalne rashode. Pošto je ovo jednokratan prihod, ne bi bilo korektno da se troši na bilo šta što nije jednokratan rashod.

41/3 MZ/VK

Da dopunim ovde, znači, gospodin Tasovac jako dobro zna i radimo zajedno da isfinansiramo otvaranje Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Jednokratna sredstva za to nam nedostaju. Ovo će biti idealna prilika da ona nedostajuća sredstva obezbedimo na ovaj način. Svi znaju jako dobro da na drugim mestima postoje isto tako nezatvorene konstrukcije finansiranja i moći ćemo da koristimo ova sredstava, ali ponavljam, pošto to nije predviđeno u budžetu, to će moći samo da se predvidi rebalansom budžeta. Ovaj parlament će imati kompletan uvid i u predlog i u trošenje i u izvršenje budžeta.
Znači, mislim da je neprihvatljivo da insinuirate da pravo države da odluči da ne želi da ima imovinu, a mi ćemo privatizovati ne samo ovo nego i kompletan stambeni fond koji se ne nalazi u funkciji onoga što država želi da radi, privatizovaćemo tamo gde su slobodni stanovi, tamo ćemo ih prodavati na aukciji, pa ćemo uporediti rezultate. Uostalom, rezultati ovog zakona će biti dostupni i parlamentu i javnosti i, prema tome, moći ćete da imate puni uvid.

42/1 JJ/BM 18.35 – 18.45

Jako je važno da niko neće moći da otuđi nijedan jedini dinar ostvaren ovim privatizacijama i oni će biti opšti prihod budžeta koji podleže istoj finansijskoj kontroli kao i svi ostali prihodi budžeta. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Hvala.
Komentar, Aleksandar Senić.
ALEKSANDAR SENIĆ: Ja sam mislio da je nadležnost ministra da u Vladi glasa za određeni zakon, ali ako predsednica kaže da to nije njihova nadležnost, evo ja poštujem.
Gospodine ministre Vujoviću, ja bih vama sve verovao što ste sada rekli, samo da ste usvojili amandman da se objavi na internet strani Direkcije za imovinu spisak kupaca koji su kupili te nepokretnosti i ugovori po kojim cenama su kupljeni. Dakle, da ste to dozvolili, sve bih vam verovao. Ovako, o kojoj transparentnosti pričamo? O kom uvidu pričamo? Dakle, jednostavno niste me ubedili da ste iskreni u vašim namerama i to je ono što jedino mogu da vam kažem.
Pozivate se na nepokretnost u ulici Gospodara Jovana. Zbog javnosti, zbog ljudi koji nisu iz Beograda da znaju da je to centar Beograda. Poreska uprava, sami ste rekli, je nepokretnost od deset kvadratnih metara procenila na devet hiljada evra. Svako zna da je to 900 evra po kvadratu. Da li je to realna cena za centar Beograda? A mi smo tražili da se sve proda na javnom nadmetanju i da se na taj način obezbedi prihod i za sport, i za kulturu, i za muzej, i za ovaj prirodnjački centar u Svilajncu koji ćete da zatvorite ovakvim zakonom. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Reč ima Borisav Kovačević.
Ne, nema komentara više po Poslovniku. Izvinjavam se, ali moram da poštujem Poslovnik, znači Dušan Kovačević završili smo sa poslanikom Senićem do idućeg meseca.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Hvala, predsednice Skupštine.
Moje pitanje bi bilo upućeno ministru poljoprivrede, gospođi Snežani Bošković Bogosavljević.
Naime, mislim negde 2013. godine ovde smo u Skupštini u jednoj raspravi bili, ticala se poljoprivrede, tadašnji ministar gospodin Knežević je izjavio, odnosno najavio pripremu strategije o poljoprivredi. Znam da nju nije lako sačiniti jer traži pristup ekspertski, analitički, širokog broja problema, pitanja koji se ne tiču samo poljoprivrede itd, i stoga pravljenje takve strategije zahteva dosta vremena. Ali, mislim da je proteklo dosta vremena, da mi to daje za pravo da postavim pitanje aktuelnom ministru, da li se nastavilo na pripremanju te strategije ili se od nje odustalo?
Pitanje koje ide uz to i da je ovde predsednik Vlade možda bi bilo i logičnije da njemu direktno postavim, ali svejedno. Da li je u percepciji Vlade poljoprivreda kao jedan od primarnih sektora razvoja? Od toga naravno zavisi i kakva će biti strategija. To je, molim ministarku da ovo pitanje prvo koje sam akcentirao, pruži odgovor.
Druga stvar koja se tiče istog pitanja, ako smo odustali od strategije u poljoprivredi, želeo bih da čujem razloge zbog čega? Ako se nije odustalo, imamo li, odnosno Vlada, ministarstvo, ima li plan do kada treba da ponudi strategiju na usvajanje? Toliko za ovo prvo javljanje. Hvala.
PREDSEDNIK: Izvolite ministre.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Poštovani gospodine Kovačeviću, moram da kažem i da izrazim svoje zadovoljstvo što ste mi postavili ovo pitanje.

42/2 JJ/BM

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014/2024. godina je usvojena prošle godine. Ovo je Strategija za koju ste rekli da je najavio ministar Knežević što je tačno. Na izradi ove strategije učestvuje jako veliki broj naših naučnih radnika. Učestvovali su eksperti iz zemalja EU i Vlada je usvojila strategiju. Na nama je sada sprovođenje Strategije.
Na bazi usvojene Strategije, još u avgustu prošle godine, mi smo u proteklom periodu izradili i nova dokumenta. Jedan od tih dokumenata jeste IPARD program, to je program za korišćenje, odnosno povlačenje sredstava iz predpristupnih fondova EU od strane naših poljoprivrednika. Ovaj program koji je izrađen na bazi usvojene strategije od strane Vlade Republike Srbije, usvojeni od strane Evropske komisije 20. januara i mi nakon toga smo imali i imamo i sada intenzivne pripreme kako bismo u ovoj godini uspostavili i administrativne kapacitete, odnosno operativnu strukturu za početak korišćenja ovih sredstava već od sledeće godine.
Na bazi usvojene Strategije 2014. godine mi smo pripremili još dva vrlo važna programa. Nacionalni program ruralnog razvoja i Nacionalni program za poljoprivredu. Inače, ovo su dva konkretna programa koja će sadržati i sadrže komplementarne mere sa IPARD programom koji sada svi zajedno treba da budu objedinjeni u korist naših poljoprivrednika.
Šta to praktično znači? To praktično znači da poljoprivrednici koji se budu opredelili i koji budu koristili sredstva iz IPARD programa neće više biti korisnici sredstava iz nacionalnog programa, odnosno nacionalnog budžeta. To za nas puno znači, zato što ćemo jedan deo korisnika sredstava za poljoprivredu preusmeriti na sredstva iz evropskih fondova, to će biti više sredstava za naše domaće korisnike i na taj način ćemo pokušati da obezbedimo dodatna sredstva za razvoj poljoprivrede.
Uz ova dva programa koja sam sada pomenula mi u proteklom periodu, a i u narednom periodu ćemo intenzivno raditi sa lokalnim samoupravama, jer praktično i one su nam važne u implementaciji ciljeva zacrtanih nacionalnim programima, zacrtanih IPARD programom.
Sve u svemu, dakle, Strategija je usvojena i ne samo Strategija već i konkretna druga dokumenta koja su rezultat usvojene Strategije. Rezultat očekujemo vrlo brzo, a naš cilj je kao što rekoh da bude više sredstava i više podrške za razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji. Zahvaljuje.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Veoma sam zahvalan na ovakvom odgovoru, a mislim da će to značiti kao informacija jako punom onim ljudima, odnosno znamo koliki broj našeg stanovništva u stvari svoju egzistenciju bazira na poljoprivredi.
Hteo bih dodatno pitanje koje bi mi bilo veoma interesantno, odnosno za one koji slušaju od građana, a to je sledeće - da li je Strategijom predviđeno restrukturiranje proizvodnje primarne u poljoprivredi. Mislim na to da nam za račun do sada predominantne proizvodnje u ratarstvu, recimo, žitarica, da li smo predvideli veće podsticaje za razvoj ostalih grana poljoprivrede kao što je recimo, vrlo interesantno povrtarstvo, gde imamo situaciju neiskorišćenih prirodnih resursa, zato da bi u toj grani mogli da tom granom obezbedimo celogodišnju proizvodnju, a ne samo jednu berbu kada su žitarice u pitanju, a imamo te uslove kao recimo, navodim primer Mačvanskog regiona koji ima sve uslove prirodne za to.

43/1 VS/SM 18.45-18.55

Ima kvalitetno zemljište i njegovu konfiguraciju, leži na toploj vodi već decenijama, dokazano i sa postojećim bušotinama, oivičen najvodonosnijim dvema rekama domaćim, Drinom i Savom.
Šta se tu planira u takvim situacijama, da li se o tome dovoljno vodilo računa, da jednom prestanemo da strukturu u primarnoj proizvodnji i u poljoprivredi imamo maltene istu kakvu smo imali pre pola veka?
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Zahvaljujem i na ovom dodatnom pitanju i na prilici da kažem svoja razmišljanja na temu koju ste postavili.
Praktično, strategija znači da se Srbija opredelila da strateški pomaže poljoprivredu, kao jednu od izuzetno važnih delatnosti, delatnosti koja u dugom nizu godina obezbeđuje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Pitanja, kažete da se ništa nije promenilo u poslednjih 50 godina. Puno toga se promenilo. Nažalost promenilo se u smislu negativnom. Kao što znate i dugo smo pričali o tome i često pričamo, pominjemo koliko je stočarstvo smanjeno, koliko je smanjen Fond domaćih životinja, koliko je nivo, odnosno udeo stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji smanjen. Danas smo na nivou od tek nešto više od 30% od ukupne vrednosti poljoprivrede, da je praktično udeo stočarstva.
Cilj Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede je da podrže svaki region, da podrže sva područja, da pomognu maksimalno, pri tom, posebno želim da istaknem da je naš cilj da podržimo razvoj stočarstva, zbog toga što je ovo zaista istorijski minimum, a što su upravo proizvodi gajenja domaćih životinja, proizvodi sa višom vrednošću. Očekujemo da sa podrškom razvoju stočarstva podstaknemo i veći izvoz ovih proizvoda, da podstaknemo ekonomski razvoj i samih poljoprivrednika, ali i države u celini.
Naravno, malopre sam govorila i opet moram da istaknem u strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji i svih onih subjekata koji se bave poljoprivredom pretežno su zastupljena fizička lica, privatan posed, dakle, oni se samostalno opredeljuju kada se radi o tome šta će da seju, koliko će da seju i da li će se baviti uzgojem životinja.
Dakle, mi želimo svaki region, svaku oblast, svaku proizvodnju maksimalno da podržimo, pri tom, prioritet nam je da podržimo stočarsku proizvodnju iz razloga što je ovo proizvodnja koja se ne može tako brzo revitalizovati, ne može se tako brzo obnoviti.
Mi znamo kada se smanji Fond krava, koliko je potrebno godina da se ponovo dođe na taj isti nivo, četiri ili pet godina, minimalno da se dođe na isti nivo, a tek onda da se obezbedi neki uzlazni trend.
Dakle, strategija je stvorila dobre polazne osnove. Nacionalni program za poljoprivredu i ruralni razvoj, takođe. Obezbedili smo i program koji znači dodatna sredstva iz fondova EU. Obezbeđujemo i dalje ćemo raditi na pružanju maksimalne podrške poljoprivrednicima, kada se radi o stručnim savetima, kada se radi o konsultacijama.
Maksimalno se trudimo da poštujemo obaveze prema poljoprivrednicima kada se radi o subvencijama. Stimulišemo i investicije u poljoprivredi. Dajemo sredstva koja znače povraćaj, recimo, investicija u primarnu proizvodnju, u preradne kapacitete, u hladnjače, itd.
Dakle, sve ono što je u interesu poljoprivrede činimo, a pri tom uvek smo spremni da i na terenu i u razgovorima sa poljoprivrednicima čujemo i od njih konkretne predloge.

43/2 VS/SM

Ja uvek kažem da najviše volim sa svima da razgovaram, jer ti predlozi koji se čuju od njih, su zapravo oni životni predlozi, životni problemi i maksimalno smo posvećeni rešavanju problema.
Nadam se da će slika poljoprivrede biti vrlo brzo bolja i da će naši poljoprivrednici postizati bolje prinose i da ćemo imati bolje rezultate.
Već sam rekla da smo ove godine u prvih šest meseci ostvarili značajno bolje rezultate, u odnosu na prošlogodišnjih prvih šest meseci i nadam se da će se tako nastaviti i do kraja ove godine.
Pri tom, moram da kažem i to što znaju naši poljoprivredni i što svi znamo, nikada se nije bilo lako baviti poljoprivredom. Naša fabrika je fabrika pod otvorenim nebom.
Mi zavisimo i od suša i od poplava i od grada i upravo sam na ovu sednicu zasedanja došla sa jednog sastanka sa poljoprivrednicima, a radi se o malinarima, našim malinarima iz Ivanjice i oni kažu, jeste, imali smo grad, ali smo imali i dobar prinos, ali nažalost, suša nam je sada presekla da ostvarimo bolje rezultate, mnogo bolje nego prošle godine.
Kada sam ih pitala zašto nisu zalivali, zašto nisu navodnjavali, a oni kažu ono što ja znam i što znaju stručnjaci koji se bave pitanjima poljoprivrede, a jesmo zalivali, navodnjavali, ali ne pomaže, na ovako ekstremno visokim temperaturama ni zalivanje ne pomaže.
Želim samo da kažem koliko je ovaj sektor osetljiv, koliko zavisi od jako puno faktora, ali ovo je najizdržljiviji sektor i ja sam zato uverena da ćemo mi u narednom periodu, naši poljoprivrednici, naše Ministarstvo i Vlada i dalje beležiti sve bolje i bolje rezultate u proizvodnji hrane, da obezbedimo prehrambenost i sigurnost domaćih građana, ali i itekako potrebnu robu za izvoz na inostrana tržišta. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala ministre.
Borisav Kovačević, komentar.
BORISAV KOVAČEVIĆ: Lepo je čuti ovako optimističku predstavu cele situacije na tako uverljiv način i ja vam stvarno verujem i nadam se da će se to ostvariti, pri čemu mislim da je jako bitno, a sada nemamo vremena da raspravljamo, jako bitno i mislim da ste na to bacili akcenat, a to je da što pre izradimo projekte specifikacije proizvodnje po određenim regionima, zavisno od klimatskih i svih drugih prirodnih uslova. To je jedna stvar.
Druga stvar, ja vam toplo preporučujem da ne uradite nešto što je uradila, znate koja je bila pre vas ministarka poljoprivrede, gledao sam taj skup i jedan dogovor sa seljacima, kada su rekli da proizvode dosta, a da im treba pomoć, da ne mogu da plasiraju, a njen odgovor je bio – pobogu ljudi, ako ste sposobni da proizvedete, sposobni ste i da prodate.
Ja na to komentarišem i sada – šta će onda proizvođačima u poljoprivredi država i Ministarstvo, ako im neće pomoći u plasmanu, posebno mislim kada se radi o stranim tržištima, pa vas molim, verovatno ste to predvideli, jako bi bilo bitno da tu imamo konkretne planove.
Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Molim vas samo malo tiše, jer poslanici viču kada govore.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

43/3 VS/SM

BALŠA BOŽOVIĆ: Uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, ministre inostranih poslova i zameniče premijera, gospodine Dačiću, predsedavanje OEBS-om, kada je u pitanju, ne mogu a da se ne osvrnem na jako dobre komentare međunarodne javnosti, kada je u pitanju predsedavanje OEBS-om od strane Srbije.
S tim u vezi biću potpuno iskren i otvoren, kada je o ovoj temi reč. Moram da kažem da je ugodno biti iz Srbije kada slušate pohvale na svoj račun i ovom prilikom, iako sam opozicija vašoj Vladi, želim da čestitam vama lično na dobro obavljenom poslu.
Ali, isto tako bih želeo da vama kao zameniku premijera uputim pitanje kada je jedna veoma važna stvar u pitanju, a tiče se interesa Srbije i građana Srbije.
Nadam se da se na dnevnom nivou konsultujete i komunicirate, i krivo mi je što lično predsednik Vlade nije danas u Skupštini, jer je ovo tema koja je uzdrmala u poslednjih nekoliko nedelja celu domaću javnost.

44/1 TĐ/MJ 18.55 – 19.05

Krajem prošle godine smo usvojili Zakon o planiranju i izgradnji. Na naše veliko iznenađenje konverzija zemljišta je tada izostala iz tog Predloga zakona. Dobili smo je, pre svega, nekoliko nedelja i naslov tog Predloga zakona bila je konverzija uz naknadu.
Kada smo dobili taj predlog u članovima 8. i 18. smo videli da Republika Srbija, budžet Republike Srbije, budžet AP Vojvodine i lokalnih samouprava, kao i Fond za restituciju neće dobiti predviđenih milijardu 429 miliona, kao što to piše u samom Predlogu zakona, jer je u članu 8. omogućena konverzija bez naknade za izgrađeno zemljište, a u članu 18. na neizgrađenom zemljištu omogućen je dugoročni zakup na 99 godina. Nekoliko puta smo to i ministru unutrašnjih poslova u ovoj Skupštini govorili o tome da postoje indicije za nezapamćenu korupciju u Srbiji, da je to set nekoliko zakona…
PREDSEDNIK: Vreme.
Sad dozvolite da vam odgovori neko. Morate reći kom ministru postavljate pitanje.
BALŠA BOŽOVIĆ: I zameniku premijera i gospođi Mihajlović.
PREDSEDNIK: Dozvolite da dobijete odgovor zbog vremena.
Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Sa zadovoljstvom ću da odgovorim, mada pitanje niste postavili.
Zakon o konverziji je zakon koji je ispravka zakona koji ste vi pravili pre nekoliko godina i koji su zaista potpuno zaustavili građevinsku industriju, naročito svih onih kupaca nakon privatizacije i stečaja. Znate da je to bio razlog zašto smo morali da popravljamo zakone i zbog čega svi oni koji, pogotovo kupci koji se bave proizvodnjom, nisu mogli da praktično nastave da grade na svom zemljištu, jer su jedino imali pravo korišćenja. Ispravkom vaših zakona i, dakle na osnovu i Odluke Ustavnog suda, donet je i napravljen, odnosno pripremljen Zakon o konverziji koji je skraćeno nazvan Zakon o konverziji, odnosno Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravu svojine ili pravo zakupa. Zakon je dugi niz meseci bio i u javnoj raspravi, dobio je sva pozitivna mišljenja svih institucija, ne samo Evropske komisije, kada govorimo o tome, nego i svih saveta stranih investitora, komora, naših investitora, naše domaće javnosti, usvojen na Vladi i na moje zadovoljstvo je usvojen i u parlamentu Srbije.
Ovaj zakon treba da omogući, naravno, sa jedne strane i prihode budžetu. Polovina će ići, naravno, budžetu Srbije, druga polovina Agenciji za restituciju, ali svakako treba da omogući da počne da se gradi u Srbiji, da se ili plati naknada na zemljište, dakle kada ulazi u svojinu, ili da se ide u zakup.
Često se pominje između ostalog jedan primer, a to je Luka Beograd, pa da odmah još jednom kažem platiće, naravno, tržišnu vrednost. Prvo će se odrediti lučko područje, to će uraditi ova Vlada, a nakon toga će se platiti tržišna vrednost naknade da bi se uopšte došlo u svojinu nad građevinskim zemljištem.
Dakle, još jednom da ponovim, ovaj zakon samo treba da pomogne da pored Zakona o planiranju i izgradnji u Srbiji konačno počne još više da se gradi. Vaše insinuacije da se neće ostvariti prihodi jednaki su insinuacijama koje ste imali kada smo usvajali Zakon o planiranju i izgradnji kada ste takođe rekli da se nikada neće desiti da se građevinske dozvole daju za manje od mesec dana, a Bogami taj zakon i te kako živi i nema lokalne samouprave koja ne primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji. To se odnosi i na ovaj Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine. Hvala.
PREDSEDNIK: Dopuna.

44/2 TĐ/MJ

BALŠA BOŽOVIĆ: Samo u opštini Čajetina je omogućeno da četiri milijarde evra bude srpske imovine predato u ruke PK „Zlatibor“. Ko zna koliko u ostalim opštinama širom Srbije je omogućeno pojedincima da steknu enormno bogatstvo? Neki ne smeju, kao gospodin Stamatović, o tome da pričaju zato što su iz SNS, ali gospodin Milan Stamatović, kao predsednik opštine, koji se lavovski bori…
PREDSEDNIK: Pitanje. Molim vas, postavite pitanje. Ovo nisu objašnjenja.
BALŠA BOŽOVIĆ: Moram da uđem u pitanje, samo mi dozvolite.
PREDSEDNIK: Trošite vaše vreme.
BALŠA BOŽOVIĆ: …koji je postavio pitanje pred celom javnošću Srbije i ja danas ponavljam – zašto se dozvoljava i pre nego što je usvojen, odnosno stupio na snagu Zakon o konverziji uz naknadu, a u članovima 8. i 18. se to zaobilazi? Gospođa Zorana Mihajlović je požurila da imovinu Srbije preda u ruke privatnom licu. Mislimo da je u pitanju nezapamćena korupcija u istoriji ove zemlje. Smatramo da bi gospodin premijer, gospodin Aleksandar Vučić, morao da bude obavešten o ovom slučaju. Iz tog razloga sam zameniku premijera uputio molbu da ga o tome obavesti.
Nekoliko puta smo govorili na ovu temu. U pitanju je stvaranje nove finansijske elite u Srbiji, novih tajkuna koji su pripadnici određenih političkih opcija. Smatram da se na ovaj način samo u opštini Čajetina predaje nekome u ruke, ne samo 2.213 hektara, već da li se na ovaj način omogućava jednom licu da postane vlasnik celog Zlatibora? Nažalost, to jeste tako. Gospodin Stamatović nije sam u ovoj borbi. Iako nismo stranačke kolege, čvrsto stojimo iza njegovih stavova i podržavamo ga u toj borbi da očuva interes Srbije i građana Srbije, a ne samo Čajetine.
PREDSEDNIK: Poslaniče, definišite pitanje, 19.00 je časova, a dužni smo da odgovorimo.
BALŠA BOŽOVIĆ: Razumem da vam ova tema ne ide u korist.
PREDSEDNIK: Meni je svejedno, nego definišite pitanje, pošto po Poslovniku moram da vas usmeravam. Šta da radim? Nije lepa uloga, ali pročitajte…
BALŠA BOŽOVIĆ: Da li se na ovaj način omogućava određenom broju tajkuna, novonastalih, u Srbiji da žive bolje nego svi ostali građani Srbije? Da.
Da li vi mislite, kao predstavnici Vlade Republike Srbije ili eventualno vi kao zamenik premijera gospodine Dačiću, da ova stvar može da prođe Ustavni sud? Ne.
Mi smo podneli inicijativu ustavnosti ovog zakona i sigurni smo da će Ustavni sud ovaj zakon oboriti i nameru gospođe Mihajlović da preda imovinu Srbije u ruke…
PREDSEDNIK: Hvala vam, poslaniče.
Vrlo ste nekorektni, jer u skladu sa članom 204. nije ništa. Održali ste govor tri minuta ali, iako je 19.00 časova, zbog ovoga kako ste postavili pitanje, u stvari niste, dajem ministru Zorani Mihajlović da odgovori i time ćemo završiti sednicu, iako ćemo produžiti nekih pet minuta.
Izvolite ministre.
ZORANA MIHAJLOVIĆ: Kada govorite o tajkunima i korupciji, pretpostavljam da pričate o Demokratskoj stranci, da nikako ne pričate o Srpskoj naprednoj stranci i ovoj Vladi, zato što ta korupcija i sve te privatizacije su bile, gospodo, kada ste vi bili na vlasti i držali Vladu.

44/3 TĐ/MJ

Što se tiče konkretno iz Zakona o konverziji, dakle plaća se tržišna cena. Što se tiče konkretnog slučaja Čajetine, odnosno velike borbe za javni interes predsednika opštine Čajetina, sa zadovoljstvom, znači, drago mi je što se bori za javni interes, ali odmah da znate da su ti predmeti, odnosno pet predmeta i pet rešenja još uvek nisu konačna rešenja.
Ne znam na osnovu čega ste zaključili da vrede četiri milijarde evra, presrećna bih bila kada bi to zemljište vredelo četiri milijarde evra, to je zaista odlično za sve nas.
Takođe želim da vam kažem da su predmeti u postupku. Ne možete da kažete, vaše pitanje – da li će određeni broj takuna na ovaj način bolje da živi, ako mislite na vaše tzv. tajkune, taj odgovor ne mogu da vam kažem, ali tajkuna u ovoj Vladi i tajkuna koje proizvodi ova Vlada nema. Mi se trudimo da poštujemo zakon i poštujemo ga i zaista štitimo ustavni poredak ove zemlje i javni interes.
PREDSEDNIK: Hvala.
Pošto je sada 19 časova i tri minuta, završavamo rad u delu sednice koji se odnosi na poslanička pitanja i zahvaljujem svima na učešću.
Izvinjavam se što sam i preko 19.00 časova produžila vreme da bi građani Srbije dobili odgovor na pitanje koje je postavljeno.
Narodni poslanici, sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova.
Hvala.

(Sednica je prekinuta u 19.05 sati.)



Prethodni mesec Sledeći mesec
P U S Č P S N
28 29 30 1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31 1
ponedeljak, 26. oktobar

Ceo kalendar dogadjaja