Poverenica je istakla da je pred poslanicima deseti Redovni izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na kom je posebna pažnja bila usmerena na sprečavanju i zaštiti od diskriminacije, kao i unapređivanju ravnopravnosti na svim poljima i u svim oblastima u skladu sa nadležnostima. Tokom 2019. godine Poverenik je postupao u 1.479 predmeta. Pored mišljenja na pritužbe u pojedinačnim slučajevima, Poverenik je dao 686 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, upućeno je 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U jednom slučaju je predloženo pokretanje postupka posredovanja odnosno mirenja, podneta je jedna tužba za zaštitu od diskriminacije i jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti.

U toku 2019. godine upućeno je i 16 inicijativa za izmenu propisa, kao i 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Takođe, izdato je 23 upozorenja javnosti i 34 saopštenja za javnost. U postupku po 70 pritužbi doneta su mišljenja, od čega je u 52 pritužbe doneto mišljenje kojim je utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i data preporuka mera, u četiri slučaja je utvrđeno da nije došlo do povrede odredaba Zakona, ali su date preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a u 14 slučajeva nije utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, zatim na osnovu pola, zdravstvenog stanja, dok je na osnovu starosnog doba i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnet isti broj pritužbi. Slede pritužbe na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, imovnog stanja i seksualne orijentacije. Kada su u pitanju oblasti diskriminacije društveih odnosa, na prvom mestu u 2019. godini je oblast rada i zapošljavanja sa trećinom od ukupnog broja podnetih pritužbi. Na drugom mestu su postupci pred organima javne vlasti na koje se odnosi petina pritužbi, zatim slede druge oblasti kao što su oblast obrazovanja, pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, socijalne i zdravstvene zaštite. Nastavljen je trend postupanja po preporukama Poverenika - kada su u pitanju preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u preko 90 odsto slučajeva, što ukupno sa postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima diskriminacije u proseku iznosi 88,9 odsto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika, u odnosu na prošlu, ali i sve prethodne godine.

Takođe, kao i prethodnih godina Poverenik je nastavio praksu sprovođenja različitih istraživanja sa ciljem pružanja sveobuhvatnog uvida u stanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti, te su 2019. godine sprovedena istraživanja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji i Diskriminacija na tržištu rada, kako bi utvrdio stepen uključenosti mladih do 30 godina starosti u procese donošenja odluka u svojim zajednicama i prepoznatljivost mladih kao posebne ciljne grupe na čijem poboljšanju položaja treba raditi.

Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.