Predsednica Odbora Jelena Žarić Kovačević rekla je da je Odbor, imajući u vidu značaj ustavnih promena koje slede, organizovao više javnih slušanja na temu promene Ustava, na kojima su učestvovali predstavnici relevantnih pravosudnih institucija, predstavnici Beogradskog univerziteta, strukovna udruženja i stručna javnost.

Predsednik Skupštine Grada Niša Boban Džunić zahvalio se na prilici da grad Niš bude uključen u jedan tako značajan proces kao što je promena najvišeg pravnog akta.

„Današnji skup u Skupštini Grada Niša dokazuje našu posvećenost zadacima i izazovima koji su pred nama i spremnost da poštujući sve principe modernog evropskog društva, unapredimo institucionalne okvire. Svaki proces, a posebno proces promene najvišeg pravnog akta složen je i odgovoran posao i podrazumeva aktivno prisustvo pojedinaca, stručne javnosti i lokalne samouprave. Samo u sinergiji možemo doći do efikasnih i dugoročnih rešenja“, rekao je Džunić u uvodnom obraćanju.

Razloge za promenu Ustava objasnila je , kao ovlašćeni predstavnik predlagača ministarka pravde Maja Popović, rekavši da su predložene promene Ustava predviđene kao aktivnost u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. aprila 2016. godine i koji je revidiran 10. jula 2020. godine. To su najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava, koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan od prioriteta politike Evropske unije, istakla je ministarka.

Predviđeno je da Republika Srbija analizira postojeće odredbe Ustava sa stanovišta opšte prihvaćenih evropskih i međunarodnih standarda, izraženih kroz dokumenta Evropske unije, Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, posebno Venecijanske komisije, ali i grupe država protiv korupcije GRECO, Evropske komisije za efikasnost pravosuđa SEPEŠ, Konsultativnog veća evropskih sudija, Konsultativnog veća evropskih tužilaca i Evropske mreže saveta pravosuđa, navela je Popović.

Ona je ukazala da je posle sprovedene analize utvrđeno da je neophodno promeniti odredbe Ustava u oblasti pravosuđa, u cilju uspostavljanja boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka sudske funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. To bi omogućilo da ulazak u pravosuđe bude zasnovano na objektivnim kriterijuma vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti.

Neophodno utvrditi veću odgovornost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kao i sudija i javnih tužilaca, jer će to omogućiti stvaranje boljeg pravosuđa, istakla je ministarka i dodala da će se veća odgovornost podstaći propisivanjem stalnosti funkcija.

Popović je zaključila da je svaka primedba, sugestija i kritika u toku javnog slušanja od velikog značaja, sa krajnjim ciljem da se u okviru ove diskusije dođe do najboljih rešenja u ustavnim promenama u oblasti pravosuđa.

Učesnici javnog slušanja su tokom diskusije razmenili mišljenja, stavove i konstruktivne predloge kada su u pitanju ustavne promene u oblasti pravosuđa i obezbeđivanja povećane odgovornosti i nezavisnosti rada sudija i tužilaca.