Narodna poslanica Andrijana Avramov, koja je inicirala održavanje tribine, istakla je da borba protiv vršnjačkog nasilja, treba da bude u vrhu našh prioriteta. Govorila je kao narodni poslanik, ali i iznela lična iskustva, probleme i izazove sa kojima su se kao porodica susretali u vezi vršnjačkog nasilja, a koje su zajednički uspešno prevazišli. Posebno je istakla kao osnovnu karakteristiku vršnjačkog nasilja, da je žrtva uvek slabija. Takođe je podvukla da treba razumeti koren problema, odnosno razlog zašto neka deca biraju da se na takav način ponašaju.

Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović je svoje izlaganje započela pozitivnim primerom iz Užica kada je devojčica Tara želeći da komunicira sa svojim drugarima naučila znakovni jezik. Ukazala je na značaj donošenja Zakona o pravima deteta i podsetila na ciljeve iz Agende UN 2030 koji sprečavanje nasilja nad decom stavljaju u centar interesovanja. Posebno je istakla značaj prevencije, što je jedini pravi i dugotrajni lek. Zaključila je da je u borbi protiv vršnjačkog nasilja važno podsticati razumevanje, poštovanje različitosti, sportski duh i obezbediti nultu toleranciju na svaku vrstu diskriminacije.

Radoslav Marjanović, predsednik Gradske opštine Stari grad, kao domaćin skupa obratio se prisutnima i istakao da je veoma važno da o vršnjačkom i digitalnom nasilju govorimo otvoreno, posebno danas kada su društvene mreže preuzele primat u svakodnevnom životu i kada smo imali primere digitalnog nasilja koje su uznemirile javnost. On je istakao potrebu da sve relevantne republičke, gradske i lokalne institucije deluju sistemski na prevenciji i sprečavanju vršnjačkog nasilja. Opština Stari grad će uvek podržati ovakve programe i pružiti neophodnu podršku i pomoć svim školama kako bi sva deca imala bolje i bezbedne uslove za odrastanje i školovanje.

Mihreta Fejzula iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ukazala je da su doneti brojni akti i procedure u cilju prevencije kojima su jasno definisani koraci u slučaju sumnje na postojanje nasilja. Posebno je podvukla značaj blagovremenog reagovanja i koordinaciju različitih institucija sistema. Navela je i primere dobre prakse i podsetila na postojanje nacionalne platforme „Čuvam te“, za prevenciju nasilja u školama, vršnjačko ili druge oblike nasilja.

Ivan Radojević, iz Vestminsterske fondacije za demokratiju, upoznao je prisutne sa programom koji ova fondacija sprovodi u okviru HUGEN mreže parlamentarnih odbora za ljudska prava i rodnu ravnopravnost na Zapadnom Balkanu. Ukazujući na ozbiljan rad koji institucije obavljaju u cilju sprečavanja vršnjačkog nasilja, ukazao je i na podatke o postupanju ombudsmana u regionu i činjenicu da se velik broj njihovih nalaza i preporuka upravo odnosi na prava deteta, ali podaci ukazuju da je samo 30% implementirano. Posebno je istakao da deca danas veoma mnogo vremena provode na internetu, što dovodi i do zapostavljanja druženja u stvarnom svetu.

Radoslava Mraović, direktorka OŠ „Vojvoda Radomir Putnik“, podsetila je na slučaj vršnjačkog nasilja koji se desio u toj školi 2016. godine i koji je uspešno rešen. Govoreći o ovom slučaju, pomenula je novinarku koja je te 2016. godine započela emisiju citatom „ubi me prejaka reč“, a danas su to ne samo reči, nego i fotografije i snimci. Istraživanje koje su sproveli u školi, govori o tome da 50% učenika ima profil na nekoj društvenoj mreži, 1/3 ignoriše uvredljive poruke ili pretnje, 25% blokira tu osobu, a samo 13% učenika kaže roditeljima šta su doživeli.

Mladen Stevanović, direktor OŠ „Kralj Petar Prvi“ je pošao od toga da su društvene mreže omogućile mnogima od nas da budemo ono što nismo. Takođe, smatra da niko na društvenim mrežama ne može da bude anoniman, te da treba razmisliti o tome čemu profil na društvenim mrežama služi. Istakao je da društvene mreže treba koristiti na način da nas oplemenjuju, a ne za omalovažavanje drugih. Smatra da Vlada i nadležne institucije dobro prate situaciju i reaguju, ali da ovaj problem uvek počinje od pojedinca.

U diskusiji koja je usledila, učestvovali su učenici, nastavnici i direktori osnovnih škola sa teritorije opštine Stari grad. U diskusiji je posebno istaknuta potreba da se u ovakve panel diskusije uključe roditelji, odnosno njihovi predstavnici, a takođe se govorilo i o ulozi medija i raznim neprikladnim sadržajima koji su dostupni i deci. Tribina je završena zaključcima koje su izneli učenici – ne smemo osuđivati druge zato što su drugačiji, pomozimo drugima, ne okrećimo glavu.