Narodna skupština Republike Srbije / Aktivnosti / Detalji aktivnosti
19. maj 2015. Učesnici konferencije
Utorak, 19. maj 2015.
Održana konferencija „Ka boljim zakonima - Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje definisanje procedure za hitan postupak“
Konferencija pod nazivom „Ka boljim zakonima – Unapređenje zakonodavne procedure kroz bolje definisanje procedure za hitan postupak“, u organizaciji Narodne skupštine i Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), održana je u Narodnoj skupštini.
Učesnici konferencije bili su narodni poslanici, zaposleni u Službi Narodne skupštine, i predstavnici organizacija civilnog društva.
Predstavnica CRTA-e Vukosava Crnjanski istakla je da je Narodna skupština najviše zakonodavno telo i da je na narodnim poslanicima odgovornost da utiču da se donose kvalitetni zakoni. Od 1991. godine je praktično svaki drugi zakon donet po hitnom postupku, ukazala je Crnjanski i naglasila da se preteranom upotrebom procedure hitnog postupka umanjuje demokratski potencijal Narodne skupštine, dok je predstavnica USAID-a Jelena Avramović posebno naglasila značaj učešća šire javnosti u procesu kreiranja zakona i javnih politika.
Učesnicima konferencije predstavljeni su rezultati istraživanja „Ka boljim zakonima“, koje je CRTA sprovela zajedno sa SeConS Grupom za razvojnu inicijativu. Predstavnica SeConS-a Ksenija Rakić ukazala je da je cilj istraživanja da se sagleda procedura donošenja zakona po hitnom postupku i razumeju faktori koji utiču da se pribegava ovoj proceduri, kao i da se daju predlozi za unapređenje same procedure.
Istraživanje je pokazalo da se korišćenjem procedure hitnog postupka narušava kvalitet donetih zakona, kao i da postoje slučajevi zloupotrebe ove procedure i davanja nejasnih obrazloženja predlagača zakona zbog čega treba da se predloženi zakon razmatra po hitnom postupku. Među predlozima za unapređenje ove procedure, navodi se neophodnost konkretizacije obrazloženja i uspostavljanje mehanizama njihove provere. Procedura hitnog postupka bila bi unapređena i kada bi Vlada dostavila Narodnoj skupštini godišnji plan rada i kada bi se unapredio dijalog unutar Narodne skupštine, preporuke su na osnovu rezultata do kojih se došlo istraživanjem.
U raspravi su učestvovali potpredsednici Narodne skupštine prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić i Veroljub Arsić i narodni poslanici Marko Đurišić i Vladimir Pavićević. Oni su izneli svoja mišljenja po pitanju razloga i efekata donošenja zakona po hitnom postupku. Tokom rasprave, moglo se čuti da je od izuzetne važnosti da se doslovno primenjuje Poslovnik Narodne skupštine i zakoni, a iznete su i sugestije da bi trebalo promeniti proceduru donošenja zakona i time omogućiti da se javnost više uključi u proces donošenja zakona. Ukazano je i na primere dobre prakse donošenja zakona, gde je zainteresovana javnost kroz javne rasprave učestvovala u procesu izrade zakona.
Predstavnica CRTA-e Vukosava Crnjanski istakla je da je Narodna skupština najviše zakonodavno telo i da je na narodnim poslanicima odgovornost da utiču da se donose kvalitetni zakoni. Od 1991. godine je praktično svaki drugi zakon donet po hitnom postupku, ukazala je Crnjanski i naglasila da se preteranom upotrebom procedure hitnog postupka umanjuje demokratski potencijal Narodne skupštine, dok je predstavnica USAID-a Jelena Avramović posebno naglasila značaj učešća šire javnosti u procesu kreiranja zakona i javnih politika.
Učesnicima konferencije predstavljeni su rezultati istraživanja „Ka boljim zakonima“, koje je CRTA sprovela zajedno sa SeConS Grupom za razvojnu inicijativu. Predstavnica SeConS-a Ksenija Rakić ukazala je da je cilj istraživanja da se sagleda procedura donošenja zakona po hitnom postupku i razumeju faktori koji utiču da se pribegava ovoj proceduri, kao i da se daju predlozi za unapređenje same procedure.
Istraživanje je pokazalo da se korišćenjem procedure hitnog postupka narušava kvalitet donetih zakona, kao i da postoje slučajevi zloupotrebe ove procedure i davanja nejasnih obrazloženja predlagača zakona zbog čega treba da se predloženi zakon razmatra po hitnom postupku. Među predlozima za unapređenje ove procedure, navodi se neophodnost konkretizacije obrazloženja i uspostavljanje mehanizama njihove provere. Procedura hitnog postupka bila bi unapređena i kada bi Vlada dostavila Narodnoj skupštini godišnji plan rada i kada bi se unapredio dijalog unutar Narodne skupštine, preporuke su na osnovu rezultata do kojih se došlo istraživanjem.
U raspravi su učestvovali potpredsednici Narodne skupštine prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić i Veroljub Arsić i narodni poslanici Marko Đurišić i Vladimir Pavićević. Oni su izneli svoja mišljenja po pitanju razloga i efekata donošenja zakona po hitnom postupku. Tokom rasprave, moglo se čuti da je od izuzetne važnosti da se doslovno primenjuje Poslovnik Narodne skupštine i zakoni, a iznete su i sugestije da bi trebalo promeniti proceduru donošenja zakona i time omogućiti da se javnost više uključi u proces donošenja zakona. Ukazano je i na primere dobre prakse donošenja zakona, gde je zainteresovana javnost kroz javne rasprave učestvovala u procesu izrade zakona.
