Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković otvorila je danas 5. nacionalnu konferenciju Ženske parlamentarne mreže, kojoj prisustvuje 360 poslanica Skupštine Srbije i Skupštine AP Vojvodine i odbornica iz više od 90 skupština gradova i opština u Srbiji, koja ove godine razmatra teme borbe protiv nasilja nad ženama, donošenja zakona o rodnoj ravnopravnosti, ekonomskog osnaživanja i položaja žena na selu, pitanja zdravlja žena, kao i odnosa žena i životne sredine.

Gojković je istakla da je Srbija u proteklom periodu ostvarila napredak u pogledu unapređenja zakonskog okvira u oblasti ravnopravnog učešća žena i muškaraca u političkom životu, da su uspostavljeni institucionalni mehanizmi rodne ravnopravnosti i ostvarena je značajna vidljivost problematike koja pogađa žene, posebno kada je reč o nasilju prema ženama.

Predsednica Parlamenta je to ilustrovala primerima da je danas u Narodnoj skupštini 91 žena, da je na čelu Vlade žena, kao i na čelu Narodne banke Srbije, Ustavnog suda Srbije, ali da se kao društvo ne smemo zadovoljiti postignutim, jer primenena principa rodne ravnopravnosti zahteva stalni rad.

Gojković je, govoreći o izazovima u narednom periodu, rekla da je samo 6,6 odsto žena gradonačelnica i predsednica opština, da je stopa zaposlenosti žena još uvek niža od stope zaposlenosti muškaraca i to za oko 14 procenata, kao i da su žene još uvek manje plaćene od muškaraca.

Predsednica Narodne skupštine je naglasila da očekuje da će nova zakonska rešenja o rodnoj ravnopravnosti, na čijem nacrtu radi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, biti, pre svega, moderna i primenjiva u praksi, ističući da je za naše društvo od velikog značaja da dobijemo zakon koji neće ostati „mrtvo slovo“ na papiru, već rešenja koja će moći da zažive u čitavoj Srbiji - ne samo u Beogradu, već u svim gradovima i opštinama.

Predsednica Parlamenta je naglasila da je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u prvih šest meseci dala važne rezultate, imajući u vidu da je izrečeno 7.500 hitnih mera, što znači da je nasilnicima zabranjen prilizak žrtvi. Gojković je podsetila i da je Skupština Srbije juče donela Zakon o finansijskoj podršci porodici, kojim se omogućuje ženama, koje nisu u radnom odnosu, da ostvare pravo na porodiljski dodatak, pre svega, ženama na selu koje se bave poljoprivredom, ženama koje su angažovane na ugovor o delu ili na ugovor o privremeno povremenim poslovima.

Prisutnima se obratila i Aleksandra Jerkov koordinatorka Ženske parlamentarne mreže koja je na samom početku istakla sa kojim se to izazovima žene i dalje susreću u vidu diskriminacije i rodne ravnopravnosti. Navela je da žene u Srbiji i dalje imaju problema da se zaposle ukoliko planiraju trudnoću, da napreduju na poslu, da i dalje ne nailaze na podršku sistema ukoliko odluče da ne trpe nasilje u vezama u kojima se nasilje događa, da i dalje imaju problema da dobiju kredite, prepišu imovinu na svoje ime, nemaju jednak pristup položajima, funkcijama i radnim mestima, i da su žene čak i u obrazovnom sistemu i udžbenicima i dalje diskriminisane, „Ukoliko ne govorimo o problemima, i ukoliko ne pričamo o tome da nam treba Zakon o rodnoj ravnopravnosti i tome kakav on treba da bude, ukoliko ne pričamo o ravnopravnosti žena na svakom mestu, bez obzira na to da li nas to politički košta, mi ne predstavljamo dobro žene koje su za nas glasale“, navela je Jerkov. Dodala je i da prva lojalnost parlamentarki mora biti prema ženama, a tek onda prema političkim strankama, i da se parlamentarke kao žene moraju izdići iznad svega onoga što je obeležilo rad u Narodnoj skupštini ove godine.

U uvodnom obraćanju govorio je i šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio, koji je naveo da OEBS podržava Konferenciju Ženske parlamentarne mreže već petu godinu zaredom, i da ova mreža treba da bude vlasništvo zemlje i njenih građana. ŽPM je veoma moćan mehanizam koji ima za cilj da ojača moć žena u Srbiji i celog društva. „U zemlji smo u kojoj Narodnu skupštinu čini jedna trećina narodnih poslanica, ali cenim da to nije dovoljno. Rodna ravnopravnost je proces koji se nikada ne završava i na kojem stalno treba raditi, u svim aspektima društva“. Glavno dostignuće Mreže jeste, što je rodno pitanje uspela da uvede u sve zakone koji se donose u Narodnoj skupštini i da je ovo pitanje, koje se ne deli na političku pripadnost, već pitanje koje ujedinjuje sve političke partije i građane. Ambasador je istakao i da se ove godine najviše uradilo na položaju žena u ruralnim oblastima, gde je najvažnije ojačati ulogu žene.

Gost konferencije bio je i Nj.E. Jan Lundin, ambasador Kraljevine Švedske u Srbiji od kojeg su prisutni imali priliku da čuju o feminističkoj spoljnoj politici Kraljevine Švedske.

Na konferenciji su iz delokruga svog delovanja i dostignućima, gosti imali prilike da čuju od predstavnika ministarstava. O efektu primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici govorili su dr Biljana Stojković, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti; Gorjana Mirčić Čaluković, Ministarstva pravde, dr Jasmina Kiurski, Republičkog javnog tužilaštva, Jasmina Puhača i Stefan Milijanović, Ministarstva unutrašnjih poslova.

U nastavku rada, organizovane su četiri panel diskusije: „Od nacrta do predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti”, „Žene i životna sredina”, „Ekonomsko osnaživanje žena, žene na selu” i „Zdravlje žena”, koje su predvodile narodne poslanice Gordana Čomić, Jasmina Karanac, Nada Lazić i Vera Paunović i Sanda Rašković Ivić.