U obraćanju pred Stalnim komitetom Elvira Kovač je istakla da je psihološko nasilje u okviru intimnih veza široko rasprostranjen vid nasilja. Javlja se u nekoliko formi, kao što su: verbalno zlostavljanje, vikanje, pretnja, uznemiravanje, konstantno kritikovanje, okrivljujuće vređanje, ismejavanje, izolovanje žrtve, otežavanje samostalnih delatnosti, lišavanje sredstava za život i ekonomske nezavisnosti, pretnja ubistvom voljenih, pretnja uništavanjem imovine. Rezultuje stavljanjem žrtve u poziciju potčinjenosti. Efekti psihološkog nasilja su dugotrajni i teško se prevazilaze. Uključuju depresiju, napade panike, teškoće pri spavanju i anksioznost. Žrtve često ne prijavljuju psihološko nasilje nadležnim vlastima zbog socijalnih i ekonomskih razloga, straha od osvete, ali i zbog toga što se vremenom naviknu na nasilje i osećaju krivim za izazivanje istog. Nekad se plaše za svoju i za sigurnost svoje dece. Često nemaju dovoljno informacija o pravima žrtava, nizak im je nivo samopoštovanja i krive sebe za ono što im se događa.

Stoga, treba učiniti veće napore da se podigne svest javnosti o fenomenu psihološkog nasilja. Zemlje članice Saveta Evrope treba da pruže detaljnu obuku o psihološkom nasilju za sudije i tužioce. Zdravstveni radnici treba da budu adekvatno obučeni da bi lakše prepoznali znake psihološkog nasilja i nasilja u porodici, zaključila je Elvira Kovač.