Prisutnima se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je istakao da se danas digitalnom pismenošću i digitalnom bezbednošću bave sve države i kao svojom razvojnom polugom, ali istovremeno i kao rizikom za narušavanje osnovnih vrednosti ljudskih prava, borbom protiv kriminala i svim drugim razornim fenomenima koje ugrožavaju stabilnost savremenog društva. Dačić je ovom prilikom istakao da je Srbija visoko digitalizovano društvo i da svakog dana blizu četiri miliona naših građana koristi internet, a 80 odsto domaćinstava ima priključak za internet.

„Naravno, svi koristimo internet da bismo saznali vesti, ali i da bismo se zabavili. Ali iza svih ovih korisnih strana digitalizacije stoji i ona velika, tamna strana virtuelnog prostora zbog koje smo danas ovde”, rekao je Dačić i dodao da je internet postao prostor u kojem se vrše teška krivična dela, prostor u kojem je ugrožena bezbednost svakoga ko nema znanje i svest o tome da može da postane žrtva.

On je istakao da živimo u doba kada je kriminal dobio novo lice, on nije na ulicama i ne može se suzbiti tradicionalnim metodima. „On je potencijalno u domu svakog od nas, mi smo mu izloženi i moramo da pronađemo efikasan način da se od njega zaštitimo”, kazao je Dačić.

Predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Katarina Rakić zahvalila se predsedniku Narodne skupštine na pozdravnom obraćanju, dodala da će o narednim aktivnostima Mreže blagovremeno obaveštavati narodne poslanike i navela da će Mreži biti čast da predsednik uzme učešće u njenom radu.

U uvodnom delu sastanka, obratila se i ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić. Ona je objasnila da je definisanje digitalizacije kao prioritetnog plana Republike Srbije još pre pet godina omogućilo našoj zemlji, pre svega, da ostvarimo naše razvojne potencijale ali i da budemo spremni na neočekivanu pandemijsku krizu. To se videlo kroz čitav niz sektora u kojima je upravo i primenjena digitalizacija koja je omogućila da udar pandemijske krize bude ublažen. To se, kako je ministarka obrazložila, videlo pre svega u sektoru obrazovanja i sektoru elektronske trgovine. Upravo zahvaljujući donošenju zakona i podsticanju razvoja telekomunikacija, a posebno podsticanju digitalne bezbednosti i podizanju digitalnih veština svih građana, doprinelo je da se u pandemijskim uslovima omogući poslovanje, obrazovanje, komunikacija i ukupno društveno funkcionisanje. „Ujedno sa razvojem novih tehnologija i usluga koje se u sve većem broju pružaju i elektronskim putem, pojavila se i potreba za većim nivoom informacione bezbednosti, koja je pre svega u našu legislativu uvedena kroz Zakon o informacionoj bezbednosti 2016. godine, i moram da kažem da je Srbija već u tom trenutku, bila jedna od retkih zemalja čak i u Evropskoj uniji koja je donela jedan ovakav zakon“, istakla je ministarka. Dodala je i da je Srbija već tada prepoznala da informacioni rizici postoje na strani grđana i privrede koji se prvi nađu na udaru visokotehnološkog kriminala. Navela je i da je posebna pažnja kroz Zakon o infomacionoj bezbednosti posvećena zaštiti dece, dodatno regulisana Uredbom o zaštiti dece i korišćenju informaciono-komunikativnih tehnologija. Ministarka je istakla da je do sada sprovedeno 397 predavanja za 14.717 dece od strane Nacionalnog kontakt centra za bezbednost na internetu i da ovaj Centar koordinira sa resornim ministarstvima i zdravstvenim ustanovama.

Katarina Rakić je naglasila da kao predsednik Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije ima odličnu saradnju sa Ministarstvom i izrazila uverenje da će tako biti i kada je u pitanju saradnja u okviru Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost u budućim aktivnostima.

Prisutnima se obratila i direktorka UNICEF u Srbiji Dejana Kostadinova koja je istakla da je digitalni svet postao deo naših svakodnevnih aktivnosti, i da naša prava, kao i u stvarnom svetu, tu mogu biti ugrožena. To se posebno odnosi na decu i njihovu bezbednost, naglasila je ona. Digitalni svet omogućava deci i mladima da uče, komuniciraju, da bolje razumeju svet, da iskažu svoje stavove i dignu svoj glas, rekla je Kostadinova. Sa druge strane, tu nastaje novi prostor za nasilje i ekspoloataciju dece i zato je bitno da se razviju mehanizmi koji će omogućiti da deca ostanu bezbedna i da im bude zaštićena privatnost i u digitalnom svetu, ukazala je Kostadinova. Zato je važno što je formirana ova Parlamentarna mreža, istakla je ona. Dejana Kostadinova je navela i da je Komitet za prava dece Ujedinjenih nacija prošlog meseca usvojio Generalni komentar na dečja prava u odnosu na digitalno okruženje, koji će biti dostavljen svim vladama sveta.

Reč je preuzela stalna predstavnica Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP) Fransin Pikap koja je ukazala da ova tema zadobija sve veću pažnju širom sveta, s obzirom da su informacione tehnologije postale vitalne za svakodnevicu, pogotovo u vreme pandemije, kada je veliki broj građana radio svoj posao od kuće, a đaci slušali nastavu od kuće, dok je Vlada preko portala za eUprava olakšala građanima komunikaciju sa državnim organima vlasti, ali i završavanje administrativnih poslova. Kako je navela, UNPD vidi informacione tehnologije kao vrstu ubrzanog mehanizma za dostizanje ciljeva održivog razvoja, a pomogao je u nizu projekata Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije.

Katarina Rakić se zahvalila Dejani Kostadinovoj i Fransin Pikap, ističući planove da se ova godina posveti bezbednosti dece na internetu i pozvala UNICEF i UNDP da se priključe budućim aktivnostima Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost.

Predsednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Katarina Rakić, je navela da je prvenstveno Parlamentarna mreža usmerena na bezbednost dece na internetu, ali da prvu liniju odbrane dece moraju zauzeti roditelji, te da je od ključnog značaja edukovanje roditelja da prate svaki digitalni korak svog deteta. „Moramo se suočiti sa činjenicom da se današnja deca suočavaju sa potpuno drugačijim izazovima od onih koje smo imali mi kao deca“, naglasila je Rakić i dodala da je bitno da delujemo preventivno, a ne da se bavimo posledicama.

Ekspert za zaštitu dece na internetu Katarina Jonev, govorila je o vrstama uznemiravanja dece na internetu. Podsetila je prisutne da smo prethodne nedelje svedočili potencijalnom samoubistvu deteta zbog takozvanog izazova na jednoj od društvenih platformi, na kojoj su najaktivnija deca tinejdžerskog doba, a pregršt primera zloupotrebe fotografija na internetu predstavlja svakodnevicu. Predstavnica AFA Sanja Kekić, rekla je da je u 2020. godini broj sajber napada u odnosu na godinu ranije, bio povećan za 600 odsto, po istraživanju Evropske agencije za digitalnu bezbednost. Dodala je i da kako u svetu, tako i u Srbiji postoji nedovoljan broj ljudi koji je obučen za rad u oblasti sajber bezbednosti, a da je zastupljenost žena u ovoj oblasti samo 11 odsto.

U radnom delu sastanka, usvojena je Odluka o osnivanju Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost koju je osnovalo 17 narodnih poslanika. Utvrđen je i Statut radnog tela kojim se potvrđuje da je Parlamentarna mreža za digitalnu bezbednost na internetu, kao i za sigurno korišćenje interneta. Mreža će raditi na unapređenju digitalne bezbednosti učešćem u relevantnim institucionalnim reformama i saradnjom sa nadležnim državnim organima, privrednim subjektima, jedinicama lokalne samouprave, organizacijama civilnog društva i građanima. Na sastanku su izabrani i predsednik i zamenik predsednika Parlamentarne mreže za digitalnu bezbednost, narodne poslanice Katarina Rakić i Nataša Mihailović-Vacić.